МАГАЗИН Година IX * Број 521 * 14. новембар 2021. * Излази недељом
www.art.rs * magazin@art.rs
ISSN 2334-7678 (Online)
Краљевски
2
МАГАЗИН 521
Хвала што читате
14.11.2021.
Краљевски
МАГАЗИН
3
14.11.2021.
МАГАЗИН 521
4
По завршетку пројекта који је помогла локална самоуправа МагазИН и даље открива
5
14.11.2021.
МАГАЗИН 521
6
У овом броју: Душа у камену Сећање на славна времена Из дана у дан Услов опстанка живог света Бунтовник по природи Очување нематаријалног наслеђа Карика која недостаје Пораст броја правно невидљивих Просветни радници положили испит Пет корака до циља Дурбин грофа Саве Владиславића На репертоару Биоскопа “Кварт” Филмови које смо гледали Наличја српског лица Из Мињине кухињице Чукарички - Кикер Неслога јача од слоге Трепча - Слога Времеплов
12 18 22 28 32 38 40 42 46 50 54 60 62 64 66 68 70 76 78
7
Фото: М. Радовановић
8
МАГАЗИН 521 14.11.2021.
9
10
МАГАЗИН 521 14.11.2021.
11
14.11.2021.
МАГАЗИН 521
Обележен Дан примирја у Првом светском рату
ДУША У КАМЕНУ 12
- Краљевина Србија је учествовала у Првом светском рату дуже од свих земаља, од првог до последњег дана. - Венци и цвеће положени крај споменика крајпуташа, посвећених младим људима из краљевачког краја који су током балканских и Првог светског рата уткали животе у слободу отаџбине. - На значај који има у светској, посебно српској, историји подсетио историчар Немања Трифуновић. Парастос страдалима служили свештеници Епархије жичке. - У краћем уметничком програму на платоу испред Духовног центра учествовали глумци Краљевачког позоришта и професорка Музичке школе „Стеван Мокрањац“ Драгана Манојловић
13
д 2005. године у Србији је, на првим часовима у свим основним и средњим школама, 11. новембар прилика за подсећање на Дан примирја у Првом светском рату. Због значаја који има за историју земље седам година касније проглашен је за државни празник што је било прилика да се обележавање подигне на виши ниво. Прва активност тог дана у Краљеву било је полагање венаца на смоменик ратницима страдалим у ослободилачким ратовима Србије од 1912. до 1918. године у центру града, а прилика за подсећање на догађаје из тог периода и свечана академија приређивана на различитим локацијама. Ванредне околности због епидемије корона вируса утицале су да прошле године изостане најављен богат про-
МАГАЗИН 521
14.11.2021.
О
14
грам обележавања значајног датума, изложба докумената и фотографија на отвореном и академија планирана да се одржи у Свечаној сали зграде Градске управе, па се подсећање на овај датум свело само на полагање венаца. Обележавање дана примирја у Великом рату ове године је добило нови формат па је, сем промене локације за полагање венаца, и програм унеколико измењен. Манифестација је одржана у парку код Духовног центра „Свети владика Николај Велимировић“, а почела полагањем венаца и цвећа крај споменика крајпуташа, посвећених младим људима из краљевачког краја који су током балканских и Првог светског рата уткали животе у слободу отаџбине. Крајпуташи се у Србији везују за период Првог светског рата, а ка-
мене обелиске је поред путева подизала родбина бораца који су незнано где остали на ратиштима а њихови посмртни остаци никада нису пронађени. Разлог се огледа у веровању увреженом у српском народу да душа погинулог обитава у камену што је разлог да програм посвећен обележавању Дана примирја буде назван Душа у камену. Уследио је помен страдалима који су служили свештеници Епархије жичке, а у краћем уметничком програму на платоу испред Духовног центра учествовали су глумци Краљевачког позоришта и професорка Музичке школе „Стеван Мокрањац“ Драгана Манојловић. Да обележавање Дана примирја у Првом светском рату не прође без помињања значаја који има у светској,
посебно српској, историји допринео је историчар Немања Трифуновић подсећањем да је 11. новембар значајан због тога што је истог датума, сто три године раније, у вагону маршала Фединанда Фоша у Компјењској шуми близу Париза потписана капитулација Немачке, чиме су завршене ратне операције у Првом светском рату. До тада највећи оружани сукоб у свету, међу савременицима познат као Велики рат, трајао је од 28. јула 1914. до 11. новембра 1918. уз учешће тридесет шест држава у којима је живело три четвртине тадашњег становништва. О размерама страдања сведочи податак да је у војне формације мобилисано седамдесет милиона људи од којих је десет милиона погинуло, исто толико умрло од последица рата, а два пута више рање-
но. Податак да је Краљевина Србија учествовала у рату дуже од свих земаља, од првог до последњег дана, основни је разлог за катастрофалне последице, пре свега демографске јер се сабирањем број погинулих и трајних инвалида рата долази до цифре од милион и пет стотина хиљада особа, што је било двадесет осам процената њеног становништва. - Први светски рат, Европски или Велики рат наметнут је Краљевини Србији агресивном германском политиком Drang nach Osten (Продор на Исток). Постојање Србије као суверене државе у средишњем делу Балканског полуострва није се уклапало у планове моћног северозападног суседа АустроУгарске која је своје империјалне амбиције тежила да оствари управо на
Балкану. Након исцрпљујућих Балканских ратова Србији су биле потребне деценије живота у миру у којима би била извршена општа консолидација политичких и економских прилика као и интеграција новоослобођених области. Искористивши Сарајевски атентат као дуго очекивани повод за војни обрачун са Србијом, Аустро-Угарска јој је 28. јула 1914. године објавила рат. Укључивањем осталих великих сила оружани сукоб Аустро-Угарске и Србије прераста у европски, а затим у светски рат, поделивши свет на два оштро супростављена војно-политичка савеза - Антанту и Централне силе. Своју судбину, као мала и млада држава Србија је везала за силе Антанте. Рат је наметнуо потребу да дуго
15
16
Немања Трифуновић
МАГАЗИН 521 14.11.2021.
стицана државност буде одбрањена и независност очувана. Тај задатак добила је војска Краљевине Србије, чији су темељи постављени у време првог нововековног српског краља Милана Обреновића. Врховни командант српске војске 1914. године био је престолонаследник Александар Карађорђевић, а начелник генералштаба војвода Радомир Путник. Српска војска била је организована у три армијске команде: Прву армију (кдт ген Петар Бојовић), Другу армију (ген Степа Степановић) и Трећу армију (ген Павле Јуришић Штурм), као и Ужичку војску (ген Милош Божановић). Војни обвезници Краљева и околине налазили су се у саставу Шумадијске дивизије Друге армије. Ова армија је понела главни терет У Церској бици – првој победи српске војске и уједно првој победи савезника из Антанте у Великом рату. Уследиле су битке на Дрини и тактичко повлачење српске војске у унутрашњост земље због одмора и попуне људства као и због ишчекивања савезничке помоћи у наоружању и муницији. Након што су аустроугарске трупе поселе Београд и област око реке Колубаре уследио је одлучан противнапад Прве српске армије тада под командом генерала Живојина Мишића. Српска војска је натерала аустроугарске трупе на повлачење. Годину 1915. Србија је дочекала без иједног непријатељског војника на своме тлу. Током затишја које је трајало до јесени 1915. године Србија је водила борбу са још једним непријатељем – пегавим тифусом. Епидемија која је харала до маја 1915. године однела је животе преко 150000 војника и цивила. Сврставањем Бугарске на страну Централних сила септембра 1915. године генералштабови у Бечу и Берлину одлучују да коначно војно сломе Србију и успоставе директну везу са Софијом и Цариградом. Октобра 1915. године започиње зајед-
ничка аустро-немачка офанзива са севера, под командом фелдмаршала Аугуста фон Макензена и бугарска офанзива са југоистока. Офанзива из два правца и недостатак муниције за српске топове приморали су српску војску на повлачење ка југу земље – према Косову и Скопљу. Бугарским надирањем ка Скопљу Србија је била одсечена од Грчке па је врховна команда одлучила да се војска повуче ка јадранском приморју у два правца преко Црне Горе и преко северне Албаније. Уследила је „Албанска голгота“ – повлачење српских војника гладних, исцрпљених и неспремних за зиму преко завејаних превоја Албаније. Са војском се према Јадрану повлаче и краљ, влада, народна скупштина и део цивила. На албанској обали измучена српска војска чекала је евакуацију, која је уследила тек након одлучног ултиматума руског цара Николаја II Романова. Савезнички бродови, највише француски, евакуисали су српске трупе на оствро Крф. Велики број евакуисаних војника умро је од глади и изнурености – они су сахрањени на острву Видо (острво смрти) као и у „плавној гробници“ коју је овековечио песник Милутин Бојић. Док су цивили пребачени у француске колоније у Африци и саму Француску, српска војска је након опоравка и реорганизације на Крфу пребачена у околину Солуна где је образован тзв. Солунски фронт од удружених француских, британских, италијанских и српских снага према бугарским и немачким трупама. Након крвавих борби и победа савезника код Горничева и на Кајмакчалану фронт се од децембра 1916. до јесени 1918. године стабилизовао и прешло се на исцрпни рововски рат. Србија је од 1915. до 1918. године била подељена на две окупационе зоне – Аустро-Угарску и Бугарску. Терор аустроугарских и бугарских власти над цивилима узео је вели-
ког маха - вршена су стрељања, хапшења, интернације у аустроугарске логоре. Краљево се налазило под окупацијом од новембра 1915. године када је тадашњи председник општине Јовица Стојковић ради заштите становништва од евентуалних репресалија предао град окупационим трупама – 85 бригади 43 дивизије Двадесетдругог аустријског резервног корпуса. Иако су савезници сматрали Солунски фронт „споредним фронтом“ и чак се залагали за његово укидање, српска влада и Врховна команда су упорно настојале да се он одржи. Постављањем генерала Франшпе Д’Епереа за врховног команданта савезничких армија на Солунском фронту овом бојишту се посвећује већа пажња. Петнаестог септембра 1918. године уследио је силовит продор фронта од стране српске, француске и британске војске и до краја септембра немачкобугарске линије су пробијене. Бугарска је 29. септембра потписала капитулацију. Прва армија српске војске под командом генерала Петра Бојовића незадрживо је напредовала вардарско-моравским правцем. У Краљево је 22. октобра 1918. године око 19 часова, прегазивши Ибар ушла коњичка патрола капетана Јовановића из Извиђачког ескадрона Другог коњичког пука Коњичке дивизије Прве Армије. Првог новембра ослобођен је Београд. Примирје са Немачком савезници су потписали 11. новембра 1918. године у железничком вагону француског маршала Фердинанда Фоша у граду Компијену у Француској. Велики рат је тиме окончан оставивши за собом страховите последице. У Србији највећа последица рата био је демографски колапс: око 845000 погинулих цивила, 402435 погинулих војника, преко 500000 трајних инвалида – готово 35% целокупне популације, истакао је Трифуновић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
17
Сто трећа годишњица примирја у Првом светском рату
МАГАЗИН 521
14.11.2021.
СЕЋАЊЕ НА СЛА А
18
- Пре тачно сто три године окончан Први светски рат, највећи ратни сукоб у историји човечанства у коме је учествовало више од четрдесет држава. – Током четири ратне године преполовљен број становника Краљева. – У Првом светском рату учествовало око пет хиљада становника Среза жичког. – Од 2012. године Дан примирја државни празник. - Шездесет хиљада српских војника одлучило исход рата. - Краљево је 22. октобра 1918. године дочекало ослобођење са дупло мање од пет хиљада становника колико их је било уочи рата. – Током рата у граду забележено присуство сто хиљада избеглица, а једно време су боравили чланови српске владе, дипломатског кора и трезор националне банке
АВНА ВРЕМЕНА
19
ан примирја је празник којим се 11. новембра у низу држава обележава завршетак Првог светског рата, прецизније примирја које је тога дана 1918. године, у једанаест сати у железничком вагону у Компијену, Немачка потписала са силама Антанте и тако окончала крај непријатељства на Западном фронту. Дан примирја се обележава у Великој Британији, Француској, Белгији, Новом Зеланду, а од 2012. године и Србији. Под називом Дан сећања обележава се у земљама Комонвелта, као Дан ветерана у Сједињеним Америчким Државама, а у Британији се често користи и израз Дан макова,према цвету који расте у Фландрији где је погинуо највећи број британских војника. Као главни мотив за амблем овог празника у Србији се користи цвет Наталијине рамонде, угрожене врсте која је у ботаници позната и као цвет феникс. Осим њега у амблему се изнад цвета појављује и мотив траке Албанске споменице, уз препоруку да се носи на реверу у недељи која претходи празнику, као и на сам дан празника. Десета година обележавања Дана примирја у Првом светском рату прилика је за још једно подсећање на велико страдање и хероизам српског народа у борбама за ослобођење од окупатора и исписивање нове геополитичке мапе Европе. У њој више није било места за четири велика царства, османско, аустроугарско, немачко и руско, а настао је читав низ нових држава међу којима и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Овај дан је и прилика за сећање на све који су дали животе у Првом светском рату и несебично жртвовали себе за мир који није дуго потрајао. Српски народ је претрпео највеће патње, Краљевина Србија поднела највећи број жртава у односу на број становника, а њена војска дала значајан допринос победи савезника у Првом светском рату у коме је изгубила милион и двеста педесет хиљада становника и из кога је изашла сиромашнија за око двадесет осам процената становништва. Стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а посебно после Другог светског рата, код Србаје настала својеврсна амнезија па су заборављене велике жртве, страдање и хероизам испо-
МАГАЗИН 521
14.11.2021.
Д
20
љен у Првом светском рату. Зато је и Дан примирја још једна прилика за подсећање на славна времена. Највећи ратни сукоб у историји човечанства у коме је учествовало више од четрдесет држава започео је 1914. године нападом на Србију, а значај Дана примирја за њу је већи у светлу чињенице да је у рату учествовала на страни сила које су однеле победу, иако је велики број војника са државним руководством био принуђен да се преко Албаније повуче у Грчку како би, отварањем Солунског фронта, почео незадрживи поход ка победи и ослобађању земље. То је био повод да немачки цар у јесен 1918. године, у телеграму бугарском цару, устврди да је срамота што је шездесет хиљада српских војника одлучило исход рата,а његова земља принуђена да потпише капитулацију. Краљево, које је дало немерљив допринос борбама за ослобођење у Великом рату, са посебним поносом обележава овај дан јер јеон означио почетак нове ере у развоју града. Југословенска влада је изабрала да Краљево у новој држави буде индустријски центар, па убрзо почињу да се граде Фабрика вагона и Фабрика авиона, отворен је стални војни аеродром а у граду смештен војни гарнизон. Након рата долазе бројни стручни кадрови, инжењери и техничари, граде се читава нова насеља, а Краљево постаје велики индустријски центар што је посебан повод да се са осећањем поноса обележава Дан примирја у Првом светском рату. Краљево је 22. октобра 1918. године дочекало ослобођење са дупло мање од пет хиљада становника колико их је било уочи рата током кога је забележено присуство сто хиљада избеглица, а у њему су једно време боравили чланови српске владе, дипломатског кора и трезор националне банке. У рату је учествовало око пет хиљада људи са подручја Среза жичког и подручја која гравитирају Краљеву.
Српска рамонда Српска рамонда, колачић или цвет феникс, је ендемска биљка централног Балкана коју је Јосиф Панчић открио 1874. године у околини Ниша. Остатак је суптропске флоре Европе и Медитерана, највероватније афричког порекла, и веома
слична биљци Ramonda nathaliae због чега се сматра да се током терцијера полиплоидијом одвојила у самосталну врсту. По ободу неправилно и крупно назубљени листови цвета су јој скупљени у приземну розету, а цветна дршка без листова достиже висину од 15 центиметара. На њој се налази један до три цвета, код старијих примерака до шест, смештених у вршној разређеној цвасти. Крунични листићи су бледо љубичасте боје са жутом основом, а на цвету их најчешће има четири до пет, ређе три или шест.За ову биљку је карактеристична појава да, и уколико се потпуно осуши, може поново да оживи кад се залије, а могућност да се из стања анабиозе поново врате у живот поседује веома мало биљака цветница. Станиште српске рамонде су пукотине кречњачких стена, најчешће у заштити шумске вегетације. Живи у клисурама и нижим планинским гребенима на надморској висини до 1.800 метара, чешће у брдском и нижем планинском региону на висинама између триста и хиљаду метара. Рамонда насељава само северно експониране стене, а са другим биљкама образује реликтне хазмофитске заједнице. Српска рамонда је ендемит централног дела Балканског полуострва који насељава Србију, Албанију, Бугарску, Грчку, Македонију и Црну Гору. Иако због неприступачности највећег дела станишта није примећено опадање бројности ове биљке приступачни делови, стене поред путева и мале локалне популације, у великој мери су редуковане и, због експлоатације од стране сакупљача, на ивици нестанка. Према истраживањима у источним деловима Србије, Сићевачкој, Јелашничкој и клисурама северних падина Шар планине, на површини од пет квадратних метара приметно је присуство популације које варира до десет јединки. Колекционарско скупљање за хербарске збирке и ботаничке баште представља један од најзначајнијих фактора угрожавања биљке чијем опстанку прете још уништавање природне шумске вегетације, чиме се мењају микроклиматски услови, и изградња хидроакомулација у кањонима. Зато је рамонда у Србији заштићена као природна реткост. Т. Радовановић
21
14.11.2021.
МАГАЗИН 521
22
Промена епидемиолошке ситуације
ИЗ ДАНА У ДАН - Поред тренутног побољшања, епидемиолошка ситуација и даље веома озбиљна. - У дневној болници сваког дана између осамдесет и осамдесет пет пацијената. - У зависности од тежине клиничке слике три до четири смртна случаја дневно. - Током септембра и октобра од укупног броја хоспитализованих тридесет одсто из категориј вакцинисаних. - Последњих дана драстично повећање броја невакцинисаних чије здравствено стање тражи болничко лечење. - Међу преминулим скоро деведесет одсто из групе невакцинисаних, а преовладавају особе између шесте и осме деценије живота. - Талас који тренутно хара могао би да ослаби пред крај децембра или почетком јануара, само под условом да буде довољно вакцинисаних
Н
Исти извештај сведочи да су у Општој болници „Студеница“ од последица болест коју изазива корона вирус преминуле још две особе са територије града Краљева. Први радни дан у недељи на болничком лечењу је дочекао педесет један пацијент а седамнаест са најтежом клиничком сликом смештено у јединици интензивне неге, дванаест на неинвазивној вентилацији а пет на „high flow“ режиму. Током последња давдесет четири сата на лечење су примљене четири особе, исто толико опорављених је отпуштено на кућно лечење а двоје преминуло. У истом периоду у дневној болници је збринуто осамдесет пет пацијената, а у ковид амбуланти обављено сто осамдесет седам прегледа. Извештај од следећег дана сведочи о знатном повећању броја тестираних, од њих пет стотина деведесет присуство вируса потврђено је код сто осам особа, па је укупан број потврђених случајева од почетка епидемије нарастао на седам стотина четрдесет девет
више од двадесет осам хиљада, а од последица болести преминуле су три особе. Број пацијената којима је неопходно болничко лечење незнатно је повећан, а од њих педесет четири седамнаест је смештено у јединици интензивне неге, два су интубирана, десет је не неинвазивној вентилацији а пет на „high flow“ режиму. Током претходног дана на лечење је примљено дванаест пацијената, половина од тог броја отпуштена а три су преминула. У истом периоду у дневној болници је збринуто седамдесет девет пацијената, а у ковид амбуланти обављено двеста тридесет четири прегледа. О нешто мањем броју сумњивих случајева следећег дана сведочи тестирање пет стотина једног узорка бриса и потврда инфекције код осамдесет једне особе, што је допринело да укупан број потврђених случајева од почетка инфекције нарасте на двадесет осам хиљада осам стотина тридесет. На болничком лечењу су задржана
Фото: М. Радовановић
еумољива игра бројева већ се више од годину и по дана налази у жижи интересовања великог броја људи широм света, а и у Србији је нераздвојиви део свакодневице која не даје превише повода за оптимизам, бар кад је у питању промена епидемиолошке ситуације на боље. Добра потврда огледа се у извештају Завода за јавно здравље Краљево који сведочи о стању на дан 7. новембра, након тестирања двеста тринаест узорака назофарингеалног бриса на присуство новог корона вируса. Број тестираних је знатно мањи него што је уобичајено што сведочи да се током викенда мањи број суграђана са сумњом на појаву инфекције јавља лекарима са жељом да провери здравствено стање. Податак да је међу тестиранима присуство вируса потврђено код шездесет три особе основни је разлог да укупан број инфицираних од почетка епидемије половином марта прошле године буде повећан на шест стотина четрдесет један више од двадесет осам хиљада.
23
14.11.2021.
МАГАЗИН 521
24
педесет три пацијента од којих је тежина клиничке слике седамнаест била повод да буду смештени у јединици интензивне неге, два су интубирана, десет на неинвазивној вентилацији а два на „high flow“ режиму. Од последњег извештаја из Опште болнице на лечење је примљено девет пацијената, исто толико је отпуштено а један упућен у Крушевац на даље лечење. У истом периоду у дневној болници је збринуто осамдесет пацијената, а у ковид амбуланти обављено двеста тридесет осам прегледа. Извештај Завода за јавно здравље на дан 10. новембра сведочи о новој промени епидемиолошке ситуације. Закључак је изведен на основу резултата тестирања четири стотине педесет пет узорака назофарингеалног бриса од којих је присуство вируса потврђено код седамдесет три особе, па се број укупно инфицираних од почетка епидемије на деведесет седам приближио до двадесет девет хиљада. Од последњег извештаја, у Општој болници „Студеница“ су од последица болести ковид-19 преминулe још четири особе са територије града Краљева. О промени епидемиолошке ситуације једанаестог дана новембра могло би се закључивати на основу резултата тестирања триста деведесет пет узорака бриса од којих је шездесет било инфицирано корона вирусом, па је укупан број потврђених случајева од почетка епидемије повећан на двадесет осам хиљада девет стотина шездесет три. Дан је окончан потврдом да је на болничком лечењу задржано педесет седам пацијената од којих је за седамнаест било неопходно обезбедити интензивну негу, један је интубиран, дванаест је на неинвазивној вентилацији а четири на „high flow“ режиму. На лечење је примљено девет пацијената, пет је отпуштено а четири нису успела да се изборе са болешћу коју изазива корона вирус.
Од претходног дана у дневној болници је збринуто осамдесет пет пацијената, а у ковид амбуланти обављено сто шездесет осам прегледа. Првог дана викенда објављени су резултати тестирања четири стотине педесет четири узорка бриса током претходна двадесет четири сата и податак да је, са осамдесет девет нових, укупан број случајева од почетка епидемије за педесет два премашио двадесет девет хиљада. У истом периоду у Општој болници су од последица болести преминуле још две особе са територије Краљева. После пуна два месеца огласио се начелник Инфективног одељења Опште болнице „Студеница“ др Милан Парезановић и посведочио да је ситуација, и поред тренутног побољшања, и даље веома озбиљна, јер је на болничком лечењу педесет седам пацијената а у дневној болници сваког дана између осамдесет и осамдесет пет. - У ковид болницу примамо само најтеже болеснике који имају потребу за појачаном кисеоничком терапијом, а од педесет седам болесника на одељењу седамнаест захтевају додатну оксигену терапију мимо оне која иде преко кисеоничке маске. Иако је број оболелих нешто мањи епидемијска ситуација је и даље неповољна јер имамо велики број тешко оболелих, а последњих дана смо на одељење примали невакцинисане болеснике у тешком стању. Нажалост, у зависности од тежине клиничке слике дешавају се и смртни случајеви, три до четири дневно. И пацијенти у дневној болници примају сву терапију као да су на одељењу, с тим што су код њих констатоване средње тешке клиничке слике које не захтевају додатну потпору кисеоником па приме терапију и наставе лечење у кућним условима онолико дана колико је потребно, каже др Парезановић. Иако је број пацијената који се за
помоћ обраћају у ковид амбуланти нешто мањи него у не тако давном периоду по оцени лекара и даље је довољно велики да не дозвољава никакво опуштање. Анализа која је у болници рађена током септембра и октобра сведочи да од укупног броја хоспитализованих тридесет одсто припада групи вакцинисаних, а иако последњих дана није рађена детаљнија анализа први утисци сведоче о драстичном повећању броја невакцинисаних чије здравствено стање тражи болничко лечење. Однос је знатно неповољнији код преминулих међу којима скоро деведесет одсто потиче из групе невакцинисаних, а само је неколико вакцинисано једном дозом. Др Парезановић изражава забринутост због старосне структуре преминулих међу којима преовладавају особе између шесте и осме деценије живота, није неуобичајно да међу њима буде и млађих код којих се клиничка слика драстично мења у негативном смислу, а најбоља потврда огледа се у недавној смрти четрдесетогодишњака. Међу преминулима највише је пацијената са различитим придруженим болестима, срчани болесници, дијабетичари и други хронични болесници који не контролишу редовно своје здравствено стање. У болници потврђују да поред довољно кисеоничких места има и довољно кисеоника чије се количине допуњавају у складу са потребама. Здравстевни радници значајним оцењују и податак да има довољно заштитне опреме, али и лекова који се дају у хоспиталним условима. Тренутно успоравање ширења инфекције не даје довољно повода за било какве прогнозе, али се верује да би талас који тренутно хара могао да ослаби пред крај децембра или почетком јануара, само под условом да буде довољно вакцинисаних. У супротном страхује се од нових сојева корона вируса и епидемијских таласа након што прође овај. Т. Радовановић
25
26
МАГАЗИН 521 14.11.2021.
Мере заштите од инфекције корона вирусом
БУДИМО ОДГОВОРНИ • Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди. • Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке. • Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе. • Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра. • Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи. • Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута. • Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном. • Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова. • Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера. Путем телефонских линија Ковид Кол-центра, свакога дана од 08.00 до 16.00 часова грађани Краљева који су у изолацији могу да добију неопходне информације. ТЕЛЕФОНИ: 064/8912022, 064/8912018, 064/8912118, 064/8912118 064/8912132
27
14.11.2021.
МАГАЗИН 521
28
Мораторијум на градњу малих хидроцентрала
УСЛОВ ОПСТАНК - Локалним покретима, синдикатима, активистичким групама, академској заједници и грађанима упућен позив да се придруже борби за спречавање градње мини хидроелектрана. - Иницијатива Право на воду, у сарадњи са активистима локалних Спасимо Студеницу и Сачувајмо планинске реке Краљева поднело иницијативу за мораторијум на изградњу мини електрана и издавање дозвола до доношења новог просторног плана. - На територији Краљева изграђено десет од планираних педесет две мале хидроелектране. - Мале хидроелектране разарају животну средину за врло мали проценат струје који производе. - У Србији се буди еколошка свест а грађани све више, и боље, организују у борби за заштиту животне средине
КА ЖИВОГ СВЕТА ако је јавно добро вода се последњих година широм света нашла на удару великих приватних компанија које све чешће продиру у сектор снабдевања, чиме се омогућава приватизација водних добара. Уверење да је примарни интерес стицања профита потиснуо у други план интерес заједнице подстакло је људе широм планете да започну борбу против корпорација, а овај процес није заобишао ни Србију. Након што су извори воде дати под концесије прешло се на отимање зона водозаштите, насипа, река, потока и других водних добара што је изазвало реакцију људи широм Србије па су се побунили становници Старе планине, Пирота, Јошаничке ба-
И
ње, Петровца на Млави, Краљева, Ниша, Зрењанина, Суботице, Ужица, Београда и других места. Након што су почели да се уједињују позив да се придруже упућен је локалним покретима, синдикатима, активистичким групама, академској заједници и грађанима да заједничким радом воду учине људским правом заштићеним Уставом Србије и законским актима. Једну од активности у овом циљу половином недеље је спровела иницијатива Право на воду, у сарадњи са активистима локалних иницијатива Спасимо Студеницу и Сачувајмо планинске реке Краљева. Резултат је званична иницијатива за мораторијум на изградњу мини електрана престанком
издавања дозвола до доношења новог просторног плана града Краљева. Иницијатива је покренута након бројних апела упућених Градској управи последњих година да престане са издавањем дозвола за градњу и констатације да то није дало очекиване резултате. Од градских власти се захтева да из просторног плана трајно избришу све локације планиране за градњу мини хидроелектрана након што је на територији Краљева већ изграђено десет од планираних педесет две. Разлог за то нађен је у разарајућим последицама по животну средину и живот грађана који живе на рекама и од река. Жеља покретача иницијативе је да оно што се показало у пракси
29
Жаклина Живковић
МАГАЗИН 521
14.11.2021.
преведе у јавне политике, а град Краљево сачува своје планинске реке. Иако постоји тек три године Право на воду се жестоко залаже за очување водних добара од загађења, приватизације и ирационалне експлоатације, а у жижи иинтересовања су и теме везане за спречавање приватизације бања и доступност пијаће воде свим грађанима Србије. У последње време акценат је стављен на спречавање градње мини хидроелектрана, уништавање река и других планинских водотокова што је повод за сарадњу са бројним иницијативама широм Србије, Одбранимо реке Старе планине и Сачувајмо реке Врњачке Бање, последњих годину и по дана Сачувајмо планинске реке Краљева и до скора иницијативом Спасимо Студеницу. - У пракси смо видели да мале хидроелектране заиста разарају животну средину за врло мали проценат струје који производе. У Краљеву је планирана градња педесет две хидроелектране, десет је већ изграђено а оно што смо могли да видимо је да ни један од
30
Жаклина Живковић
тих пројеката није урађен по закону и не чува животну средину. Из тог разлога смо поднели неколико инспекцијских пријава, а последњих пар месеци и две кривичне за уништавање природе на реци Гокчаници и реци Студеници. Постоји нешто што се зове катастар хидроелектрана који је урађен 1987. на основу кога се планира изградња и издају дозволе, а заснован је на хидролошким мерењима из осамдесетих година прошлог века кад смо имали много више воде. Због климатских промена Србија је на подручју које је врло подложно сушама, а иако водотокови нису они који су били некада дозволе се и даље издају за реке које немају довољно воде да би преживеле. На Брезанској реци је изграђена хидроелектрана која нема употребну дозволу, а на самој је ивици заштићеног подручја па је и због тога јако штетна, али смо могли да видимо како свих десет има неку мањкавост и да се не поштују законске норме биолошког
минимума, каже Жаклина Живковић из иницијативе Право на воду и објашњава да су електране деривационог засноване на коришћењу дела воде уз обавезу да оставе довољно како би се одржао живи свет у њима. Искуство потврђује како се ова обавеза не поштује а о катастрофалним ефектима сведочи податак да је корито реке Гокчанице месецима било суво. Ништа боља није ни ситуација ни у сливовима Брезанске реке, Железнице и Дубочице у којима више не постоји живи свет па у иницијативи Право на воду чврсто верују да ће, уколико се настави градња мини хидролектрана, и подручје Краљева доживети својеврсну катаклизму. Посебна утеха није ни то што по који пут има воде јер није истог састава као што је била пре градње хуидроелектране па у њој нема живог света који је одржава чистом. Иако су Кривичним закоником предвиђене затворске казне за инвеститоре који се не придржавају законских одредби искуство показује да то у пракси није видљиво, што је разлог за
притисак на тужилаштво и судове како би доследно спроводили закон и показали како раде у складу са њим. Трогодишње искуство интензивног рада у овој области, и знатно дуже појединаца удружених у Право на воду, сведочи да се у Србији буди еколошка свест а грађани све више, и боље, организују у борби за заштиту животне средине. Повод за оптимизам огледа се у потврди да је ова тема дуго била занемаривана и потцењивана, јер људи нису схватали колико уништавање природе има ефекта на наше животе. Промене су видљиве и на локалном нивоу о чему сведоче примери локалних самоуправа које су увеле мораторијум на градњу мини хидроелектрана. Управо то је, каже Живковић, добар основ за уверење како би истим путем могло да пође Краљево и позитивно одговори на захтев предат на писарници Градске управе. - Данас смо предали петицију за мораторијум на мини хидроелектране, то значи да тражимо обуставу издавања дозвола за градњу на територији
Краљева, а да Скупштина града на то обавеже Градско веће до доношења новог просторног плана који је тренутно у изради. Очекујемо да нас чују и усвоје наш предлог, а ми ћемо наставити да радимо са грађанима на подизању свести. Еколошка свест се буди широм Србије, па смо имали еколошки устанак јер је ова тема занемаривана а законска решења, иако добра, не примењују се па је цела Србија угрожена загађењем ваздуха или вода. Индустријско загађење је присутно свуда, само се разликује интензитет и врста, а нема дела Србије који није загађен на неки начин, каже Живковић. То је разлог више за позив на интензивирање активности у борби за заштиту животне средине као темељу борбе за друге вредности на којима почива савремено друштво. Оптимизам за позитиван исход заснива се на ангажовању грађана последњих година као доброј основи за остварење суштинских промена. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
31
Носиоци демократских промена: Милорад Луковић (1)
МАГАЗИН 521
14.11.2021.
БУНТОВНИК ПО ПРИРОДИ
32
- Уверење да је Србија угрожена повод за учешће у рату као добровољац. – Рат је вођен због интереса тајкуна. - Држава је издата у свим елементима, а само они који не знају да читају између редова не могу да схвате шта се дешавало тих година. - Највећи грех владавине Слободана Милошевића није била крађа него издаја националних интереса због чега је погинуо велики број Краљевчана. - У бројним конфликтним ситуацијама по неко из опозиције је шуровао са властима. - Огромна жеља за бољим животом пуних сто дана је мотивисала хиљаде Краљевчана да се окупљају на Тргу српских ратника, а потом крећу у шетње према различитим деловима града. - Европа и Сједињене Америчке Државе диктирале су и у највећој мери утицале на развој догађаја на Балкану
Милорад Луковић
33
етнаест година након демократских промена у октобру 2000. године све је присутније уверење да се у животу земље ништа значајније није променило сем што су на значајна места у државној администрацији дошли нови људи који су добро умели да искористе расположење масе за остваривање личних интереса. Међу онима који су им то омогућили биле су стотине хиљада обичних људи међу које се сврстава и Милорад Луковић, бунтовник по природи чији су животни пут од најраније младости одређивали принципи од којих није одступао ни у тренуцима кад су му се обијали о главу. Након различитих послова које је до 2000. године обављао у приватном сектору, „Фабрици вагона“ и железници плод победе валоризован је местом курира у Градској управи да би се након 2010. нашао на месту портира у Краљевачком позоришту где је запослен и данас. Бунтовнички дух се посебно манифестовао још 1987. године, пре појаве вишестраначја, а био мотивисан борбом против режима који се чинио недовољно добрим за највећи број становника велике државе. Уверење да у њој никада није постојала толико потребна равноправност пред крај осамдесетих година прошлог века било је повод за формирање Српског четничког покрета који није дуго опстао на политичкој сцени. Бројни чланови су политички рад наставили у другим странкама, а Луковићу се почетком деведесетих година највише допао програм Српског покрета обнове који је основао Вук Драшковић. Ма колико делили сличне ставове међусобни однос је остао на нивоу симпатија које нису биле довољно јаке да би га привукле у редове нове политичке опције. Основни разлог је што је СПО доживљавао као општенародни покрет, а не политичку опцију, због чега га и данас сматра најнеискренијом ствари која је постојала у Србији. Уверење заснивано на личном искуству, и ономе што је промовисала Српска реч, било је довољно да се, без много размишљања, одазове на сваки позив за учешће у протестима које је
МАГАЗИН 521
14.11.2021.
П
34
организовала тадашња опозиција у намери да сруши полувековну власт комуниста. Почело је 9. марта 1991. године кад је Драшковић позвао грађане на рушење ТВ Бастиље, а настављено у свима током наредних десет година. Оно што се мартовских дана те године дешавало на Тргу републике било је ново искуство за бројне учеснике протеста, међу којима је био и Луковић, додатно ојачано страхом због животне угрожености. Они који су се вођени срцем нашли у великом граду били су у знатно неповољнијем положају од локалног становништва посебно кад су пред налетом милиције тражили заклон и спас од пендрека. - У рату у Хрватској учествовао сам као добровољац. Сматрао сам да је Србија угрожена све док нисам схватио да је то рат због интереса тајкуна да зараде паре. Држава је издата у свим елементима, а само они који не знају да читају између редова не могу да схвате шта се дешавало тих година. Моји другари су сви отишли у рат, брат је отишао у Хрватску као резервиста, а ја нисам могао да не будем део те приче. Нажалост, сви смо преварени што сам схватио у контактима са официрима, а ко хоће то може да види и по начину команде и кретања. Ја нисам завршио неке школе, али ме је улица научила толико да нико није могао да ме превари. Са стотинама хиљада људи борио сам се против система, а за мене као човека највећи грех владавине Слободана Милошевића није била крађа него издаја националних интереса због чега је погинуо велики број Краљевчана. Све ово што се данас догађа је последица дешавања из осамдесетих и ко зна којих година кад нисмо ни били свесни шта нам раде – прича Луковић. Прве критике на рачун учешћа у таквом рату упутили су стриц и непокретна мајка пре него што се Милорад 1993. године запослио на железници у време кад за дневницу није могла да се купи ни једна паштета. Нешто бољу зараду нудила је стругара у Конареву и њен власник Миле Корићанац који ће у знатној мери утицати на даљи животни пут и политичко ангажовање Мило-
рада Луковића. Прва прилика пружила се већ почетком 1996. године кад је дугогодишње акумулирано незадовољство Краљевчана експлодирало иницирано крађом гласова на изборима. Након скоро две деценије повремено провејава уверење да је у бројним конфликтним ситуацијама по неко из опозиције шуровао са властима, а цех због погрешних потеза оних који су их увлачили у све компликованију ситуацију плаћали обични људи. Ни до данас из свести Милорада Луковића није избледело сећање на огромну жељу за бољим животом која је пуних сто дана мотивисала хиљаде Краљевчана да се окупљају на Тргу српских ратника, а потом крећу у шетње према различитим деловима града. Окупљали су се упорно свако вече дубоко уверени да су сваким даном све ближе светлу које се назирало на крају мрачног тунела, и да ће врло брзо сви почети да живе знатно боље. Време које је уследило, поготово након 2000. године, потврдило је уплив различитих интереса са стране, а код бројних учесника историјских догађаја јачало уверење да би можда било боље да до промена није ни дошло. Најгоре што се догодило била је невероватна количина мржње међу супростављеним странама. Мржња је завладала међу дотадашњим пријатељима и члановима породица које су почеле да се деле. - Постао сам члан Демократске странке тек 2001. године после свих промена, највише да бих испоштовао Корићанца. И данас сам члан странке, али и велики критичар зато што она сноси огромну кривицу за оно што се није десило након октобра 2000. године. Од почетка смо слепо веровали лидерима. Међу људима није било страха јер се видело да је све климаво и скоро готово, а и полицајци су нас подржавали. Негде у фебруару је усвојен лекс специјалис, а већ у новембру 1996. организован контрамитинг у Београду. Са обе стране је била велика маса, а у три поподне кад је требало да почне ми-
35
14.11.2021.
МАГАЗИН 521
36
тинг на Тргу републике пробили смо кордон и заузели тај простор. Били смо лице у лице једни наспрам других и само је искра недостајала да дође до грађанског рата. И тад нас је неко издао и наредио повлачење, а вероватно су то дириговале безбедносне и остале службе. Вук је повукао људе према Сави и Дунаву, а кад је полиција почела да нас туче пала је команда да седнемо на земљу. Ови из Београда су бежали, а ми не знамо где ћемо. Дошао си сам у гротло у коме одозго гађају Милошевићеве симпатизере врећама са ледом. Београд се већ отворио према опозицији која је убедљиво победила на локалним изборима. Иако се увек страдало нисам могао да будем у позадини, а то ми дух није дозвољавао, јер нисам тамо ишао да се бијем већ да протествујем – прича Луковић. Највећи број оних који су заслепљени запаљивим говорима страначких лидера били спремни на све много година касније дошли су до закључка о издаји оних који су их позивали на бунт. Сваки нови позив за рушење си-
стема само код најоданијих је дизао морал и учвршћивао уверење о знатној промени на боље кад дође до промене власти. У Краљеву је до промене дошло 1996. и прве година била видљива жеља да се мењају многе ствари, али је резултат изостајао јер су се најважније одлуке и даље доносиле у београдским централама партија. Додатни отежавајући фактор било је сазнање да су на републичком нивоу комунисти и даље чврсто држали власт. Када су пред крај деведесетих година отпочели интензивнији немири на простору Косова и Метохије Луковић поучен искуством са хрватског ратишта није пошао за добровољцима. Довољан разлог је било уверење да је народ још једном жртвован од стране режима. Свакоме кога је уместо срца водио разум постало је јасно да су Европа и Сједињене Америчке Државе диктирале и у највећој мери утицале на развој догађаја на Балкану. - Борио сам се против Милошевића иако је био само један шраф система
који је имао масу у рукама као што је 2000. имао Ђинђић, а данас Вучић. Ти људи су одговорни што су залуђивали масу неким визијама, а на крају све преварили. Да ли је то било из интереса, због грешака, или што је био у шакама неких тајних сужби не знам, али ми смо платили цех, а моја будућност, и будућност целог града, је уништена због таквог потеза. Уништене су фабрике, а и приватизација је један од великих криваца што су у овој држави пропале многе фирме. Пропадање је почело још осамдесетих година кад се није водило рачуна ко се запошљава и да ли се послује рентабилно. Њему су наредили да распише изборе као што су наредили многима пре и после тога. Појавио се Отпор, стране службе помажу да се сруши режим и то су чињенице које су дале додатни ветар у леђа свима који смо имали циљ да срушимо Милошевића. Победили смо баш као и 1992. године кад је Милан Панић био на листи, а Милошевић преко ноћи гласовима са Косова све срушио. Сећам се као данас да је Сло-
бодна Европа, или Глас Америке, у два ноћу објавила убедљиву победу опозиције да би у пет ујутро уз помоћ кутија са Косова било све срушено. Сви смо тога свесни, али стижу нове муке, па и не мислимо о процесима који су се десили – каже Луковић. Након бомбардовања Србије 1999. године и вести о понашању Зорана Ђинђића које су имале негативан одјек дошло се до закључка да он није најпогоднија личност за носиоца изборне листе, па је као кец из рукава извучен Војислав Коштуница. Иако Српски покрет обнове није учествовао на септембарским изборима 2000. године уврежено је уверење да су његови чланови и симпатизери гласали за ДОС. Додатно незадовољство у јавности изазвала је информација о убиству Ивана Стамболића, а велики протести широм земље отпочели су након објављивања резултата кад је опозиција схватила да је још једном изиграна. Краљево се још једном показало као перјаница опозиције, јер су протести отпочели пре него у другим среди-
нама, а покренули су их исти људи, међу њима и Луковић, који су и четири године раније организовали протесте. Свесни да је догорело до ноката долазили су људи који су остајали без посла, али и они који су радили а да за рад нису добијали адекватну надокнаду. Сви су били сигурни у успех и нико није претпостављао да ће након 15 година Србија изгледати као што изгледа данас. Основ за то било је чврсто уверење да горе не може бити него што је било тада. - Сестра је до тог времена већ родила три сина и ћерку, а ја критиковао јер је остала без посла а муж био инвалид. Нисам то могао да прихватим јер сам рођен у сиротињској радничкој породици и био свестан каква су времена настала. Партијски лидери су на тргу ширили оптимизам и дизали тензију, а кад би дошло до захлађења доводили нове говорнике да подигну енергију и кажу нешто ново. Имали смо протесте десетак дана након 23. септембра, а дан два пред 5. октобар ишли смо да се договоримо са Чачанима да заједно
кренемо према Београду. Много сам више енергије имао раније него тада кад сам се плашио неког дила са властима. Стално сам говорио да идемо горе и срушимо власт, а не да будемо дан два и не урадимо ништа. Према разрађеном плану из Конарева су пошла два аутобуса, а већ у Милочају долази до застоја јер нам не дозвољавају пролаз, па почиње вербални дуел са полицацима који сваки дан са нама проводе време. Настојимо да не дође до сукоба, а кад су нас пустили спојили смо се са екипом из Чачка и наставили према Београду. У аутобусу је било и старих и младих људи који су пошли рачунајући да ће да буде само протест, јер је мали број људи знао да је то дан Д и да је готово. Очигледно је да је Милошевић направио грешку, можда што га је неко погрешно саветовао, јер полиција никога није дирала, па смо међу првима дошли до Народне скупштине и аутобус паркирали само на педесетак метара од ње – каже Луковић. Т. Радовановић
37
14.11.2021.
МАГАЗИН 521
38
Прва ткачка колонија у Новом Пазару
ОЧУВАЊЕ НЕМАТЕР - Сјеничко-пештерски ћилим вековима се израђује на простору југозападне Србије, у општинама Сјеница, Тутин, Нова Варош, Прибој, Пријепоље и Нови Пазар. - Ћилими темељ за промену имиџа града и конкретан извор прихода од туризма, нарочито жена које теже долазе до запослења. - Ткаље из целе земље окупљене како би помогла очување нематеријалног наслеђа југозападне Србије и економско оснаживање жена из ових крајева ородицу најпрепознатљивијих ћилима из Србије уписаних на Националну листу нематеријалног културног наслеђа, поред пиротског и стапарског, однедавно употпуњује и сјеничко-пештерски. За-
П
то је, у циљу пуне афирмације најзначајнијег сегмента текстилног стваралаштва овог региона, и очувања технике израде, отворена прва ткачка колонија у Новом Пазару. Јединствена колонија је посебна прилика да Етно мрежа, у
сарадњи са локалном самоуправом Новог Пазара, Националном алијансом за локални економски развој, амбасадом Сједињених Америчких Држава и Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде,
окупи врсне ткаље из целе земље како би помогла очување нематеријалног наслеђа југозападне Србије и економско оснаживање жена из ових крајева. Председница Етно мреже Виолета Јовановић посебно истиче податак да се сјеничко-пештерски ћилим вековима израђује на простору југозападне Србије, у општинама Сјеница, Тутин, Нова Варош, Прибој, Пријепоље и Нови Пазар. То је и повод да, на иницијативу општине Сјеница и удружења Санџачки ћилим, овај производ у децембру 2018. буде уписан на Националну листу нематеријалног културног наслеђа. Од тада не јењава жеља да се комади с мотивима са ћилима пласирају кроз протокол градоначелника и туристичку привреду града.
Ткачку колонију у Новом Пазару посетили су амбасадори Белгије и Финске са супругама, амбасадор Малезије и представница Међународног клуба странаца у Београду пред којима је градоначелник Новог Пазара Нихат Бишевац посебно указао на податак колико се у овим крајевима поштује таленат жена. Према речима градоначелника оне су у овим крајевима увек у првом плану, а задовољство због посла којим се баве, и квалитета њихових радова, један је од разлога за покретање колоније. Речи захвалности упућене су амбасадорима који су дошли у Нови Пазар како би подржали овај несвакидашњи пројекат, а допринесу да се заједничким снагама промовишу потенцијал града и створе услове же-
на овог краја да остваре значајне приходе од свог рада. Амбасадор Белгије Кун Адам је, у својству дипломатског покровитеља Етно мреже, истакао значај иницијативе за очување културно-историјског наслеђа која, уз етничку разноликост, може да буде темељ за промену имиџа града и конкретан извор прихода од туризма, нарочито жена које теже долазе до запослења. Осим локалних ткаља, у Новом Пазару су се окупиле учеснице претходних колонија Етно мреже, чувари традиције из Инђије, Лознице, Бора, Панчева, Сремске Митровице и Сокобање које су показале своје умеће кроз ткање мотива корњаче и ћенара са овдашњих ћилима.
Т. Радовановић фото: Етно мрежа
РИЈАЛНОГ НАСЛЕЂА
39
МАГАЗИН 521
14.11.2021.
Месец иновација прилика за указивање на изазове
40
КАРИКА КОЈА - Наредног месеца прва Сива књига иновативног и високотехнолошког предузетништва. - Решавање приступа финансијама један од основних проблема стартапова. - Девет од десет предузећа иновације финансира сопственим средствима. - Недостаје више приватних иницијатива. - На првом годишњем конкурсу додељено првих милион долара бесповратних средстава за двадесет девет домаћих тимова, микро и малих предузећа. - До краја 2023. подршка ће премашити три милиона долара а ли је потребна посебна законска регулатива да би дронови вршили испоруку хране, да ли и како роботи могу преузети послове у складиштима супермаркета и шта држава може да учини како би за неколико година у Србији имали аутономна возила, само су неке од тема којима се
Д
развијене земље увелико баве, а биће у фокусу кампање Месец иновација чији је почетак најавље почетком минуле недеље. Кампања је прилика да предузетници, истраживачи, представници академске заједнице и други заинтересовани за развој иновационог екосистема на сајту Startech програма
номинују нове иницијативе и проблеме на које наилазе, али и укажу на начине за њихово решавање. У Националној алијанси за локални економски развој истичу да ће најбољи предлози постати део прве Сиве књиге иновативног и високотехнолошког предузетништва која се припрема, а у
А НЕДОСТАЈЕ наредним месецима ће бити представљена јавности, институцијама и Савету за подстицање развоја дигиталне економије. На округлом столу о приступу финансирању као кључној степеници на путу од идеје до реализације, било да новац долази од корпорација, банака, пословних анђела, преко crowdinvesUng платформи или из сопствених извора, у Музеју науке и технике је најављен Месеца иновација, као део годишње кампање „На корак до звезда“. Кампања у оквиру Startech програма компаније Philip Morris InternaUonal за дигиталну трансформацију привреде Србије који, уз подршку владе, спроводи Национална алијанса за локални економски развој први је програм подршке иноваторима који у потпуности финансира приватна компанија.
То је повод да сениор менаџерка корпоративних послова у компанији Филип Морис Драгана Вујко укаже на суштинску важност развоја културе улагања у стартап заједницу и истакне да је решавање приступа финансијама један од основних проблема стартапова. Због тога је неопходно створити подстицајно окружење у коме ће улагање у иновације постати привлачна опција, а Филип Морис је компанија која активном улогом у свом окружењу жели да направи видљиви помак и допринесе стварању друштва заинтересованог за развој иновативних решења, промоцију и примену науке и бољи квалитет живота за све. Истраживање Националне алијансе потврђује да девет од десет предузећа иновације финансира сопственим средствима, а недостаје више приватних иницијатива због чега се кључним
оцењују потреба да буде више програма подршке какве нуди StarTech. У овој асоцијацији подсећају да је прошлог месеца на првом годишњем конкурсу додељено првих милион долара бесповратних средстава за двадесет девет домаћих тимова, микро и малих предузећа, а до краја 2023. та подршка ће премашити три милиона долара. Током Месеца иновација биће одржана још два округла стола, у Нишу и Новом Саду, који се могу пратити и уживо на www.startech.org.rs. Сусрет у Нишу биће посвећен теми сарадње науке и привреде, док ће у Новом Саду бити представљена анализа о стању иновација у Србији. Општи закључак на који указују у Националној алијанси за локални економски развој указује на податак да су финансије често карика која недостаје. Т. Радовановић Фото: НАЛЕД
41
МАГАЗИН 521
14.11.2021.
Проблеми у примени поступка за утврђивање времена и места рођења
42
ПОРАСТ БРОЈА ПРАВНО НЕВИДЉИВИХ?
- Уочен већи број проблема и неправилности које су у великом броју случајева у значајној мери отежавале грађанима спровођење поступака за утврђивање времена и места рођења. - Остваривање права на упис у матичну књигу рођених посебно би могао да угрози закључак Грађанског одељења Врховног касационог суда о надлежности ванпарничног суда у поступку уписа. - Став суда да особе које су биле уписане, али су матичне књиге нестале или уништене, не могу да траже од суда да утврди време и место рођења, у супротности је са одредбама прописа који уређује вођење матичних књига. - На основу косовских докумената није могуће остваривање било каквих права пред органима Србије
43
44
МАГАЗИН 521 14.11.2021.
ледеће године навршава се деценија откако је Закон о ванпарничном поступку допуњен одредбама које су, као нову врсту, у правни систем Србије увеле поступак за утврђивање времена и места рођења. Захваљујући њему многи грађани су успели да се упишу у матичну књигу рођених и коначно остваре права која им гарантују Устав и закони. Невладина и непрофитна организација Праксис годинама уназад пружа бесплатну правну помоћ особама које нису уписане у матичне књиге, а у том периоду је уочен већи број проблема и неправилности које су у великом броју случајева у значајној мери отежавале грађанима спровођење поступака за утврђивање времена и места рођења. Остваривање права на упис у матичну књигу рођених посебно би могао да угрози закључак Грађанског одељења Врховног касационог суда о надлежности ванпарничног суда у поступку уписа. То је и повод за жељу да се јавност упозна са проблемима који прете да у значајној мери анулирају позитивне промене које су донеле допуне закона а многим грађанима би, пре свега сиромашним припадницима ромске националне мањине, ускратиле могућност уписа у натичне књиге рођених. Пре 2012. многи су годинама безуспешно покушавали да се упишу у матичну књигу рођених, а њихови захтеви су у управном поступку одбијани и по неколико пута. Закон је допуњен одредбама које су у правни систем увеле поступак за утврђивање времена и места рођења чиме им је пружена могућност да у поступку пред судом остваре право на упис у матичну књигу. Како поступак може покренути свако лице које за то има интерес, као и орган старатељства, суд треба да саслуша најмање два пунолетна сведока и деведесет дана од покретања донесе решење, а осам дана након правоснажности достави матичару ради уписа података. Значајним за окончање поступка сматра се ослобађање плаћања судских такси и других трошкова поступка. Судски поступак је омогућио грађанима који до тада нису били уписани у матичну књигу рођених, нити су могли да се накнадно упишу, да то најзад учине, прибаве личне документе и приступе прави-
С
ма и услугама које им до тада нису биле доступне, здравственој или социјалној заштити, запошљавању, слободном кретању, склапању брака, наслеђивању имовине, полагању возачког испита или упису деце у матичне књиге. Неуписаној деци је пре тога ускраћивано право уписа у основну школу и наставак школовања, а у овој ситуацији најчешће су се налазили припадници ромске националне мањине, који су и иначе изложени дискриминацији, маргинализацији и сиромаштву. О значају поступка којим је на добар начин уређено питање остваривања права на упис у матичну књигу рођених сведочи и чињеница да је постао пример добре праксе за неке земље које су касније донеле сличне законе. Стручњаци упозоравају да се током примене закона јавио већи број проблема који су отежавали спровођење поступака, а Праксис је уочио карактеристичне неправилности који су се јављали у великом броју поступака. То је утицало да већина судова знатно прекорачи рокове за окончање поступка а од странака је тражено да, иако их је закон ослободио те обавезе, плате таксе, да сведоци буду блиски рођаци па нису прихватали родбину, иако је једини услов да сведоци буду пунолетни. Није необично да се у решења не унесу сви потребни подаци, или да буду погрешни, што је као последицу имало потребу за исправком и одлагање уписа у матичне књиге. У многим случајевима судовима је требало превише времена да доставе решења матичарима, а некад је трајало и више од годину дана. Остваривање права уписа у матичну књигу рођених могао би да отежа Закључак Грађанског одељења Врховног касационог суда о надлежности ванпарничног суда донет прошле године, којим ова врста поступака може да се спроводи тек ако је неуспешно вођен управни поступак накнадног уписа. Поред тога лице које је било уписано у матичну књигу рођених, а књиге су уништене, не може да покрене поступак утврђивања времена и места рођења, нити то може да учине „лица која су уписана у матичне књиге рођених тзв. Р. Косово“. У Праксису сматрају да овакви ставови грађанима безразложно отежавају, или ускраћују, приступ суду а у супротности су
и са важећим прописима и Уставом Србије. Отуда закључак да инсистирање на вођењу управнох поступка и у случајевима када је очигледно да странка нема изгледе на успех, не само да би се непотребно продужио период у коме грађани остају без уписа и да би се у многим случајевима излагали узалудним трошковима, него се повећава ризик да, обесхрабрени неуспехом, одустану од покретања судског поступка и не буду уписани у матичну књигу. Став суда да особе које су биле уписане, али су књиге нестале или уништене, не могу да траже од суда да утврди време и место рођења, у супротности је са одредбама прописа који уређује вођење матичних књига. Тако грађане који не би смели да сносе одговорност зато што држава није сачувала матичне књиге, а не поседују доказе за обнову уписа у управном поступку, оставља без изгледа за упис и остваривање икаквих права. Став Вишег касационог суда доводи и у безизлазну ситуацију грађане са простора Косова и Метохије, јер на основу косовских докумената није могуће остваривање било каквих права пред органима Србије. Тако ће, ако се првостепени судови буду придржавали става овог суда, многим грађанима рођеним на територији Косова и Метохије а уписаним у тамошње матичне књиге, бити ускраћена могућност уписа у матичне књиге рођених, без обзира што годинама не живе тамо, што су засновали ванбрачне заједнице и добили децу у централном делу Србије и испуњавају услове за држављанство. Проблеми у пракси првостепених судова и ставови Врховног касационог суда прете да озбиљно угрозе, и у значајној мери анулирају, позитивне промене које су пре десетак година донеле допуне Закона о ванпраничном поступку. Последица би могла да се огледа у немогућнсоти уписа у матичне књиге и остваривања највећег броја права. Посебно опасним оцењује се могућност убрзаног раста правно невидљивих лица, јер родитељи које не поседују личне документе не могу ни новорођену децу да упишу у матичну књигу рођених. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
45
Обележен Дан просветних радника
МАГАЗИН 521
14.11.2021.
ПРОСВЕТНИ РАДНИЦИ
46
- За Дан просветних радника у Србији изабран 8. новембар за који се верује да је датум рођења реформатора српског језика Вука Стефановића Караџића. - Овај дан посвећен суштинској улози учитеља у пружању релевантног и одговарајућег знања деци, младим људима и одраслима. - У Краљеву уручене захвалнице наставницима и супервизорима који су учествовали у припреми, снимању и вредновању часова на даљину који се емитују на Јавном медијском сервису Радио-телевизије Србије. - Просветни радници се добро снашли у новонасталој ситуацији. - Пионири активности у организацији наставе на даљину на свим новима
И ПОЛОЖИЛИ ИСПИТ
47
14.11.2021.
МАГАЗИН 521
48
ветски дан учитеља, који је Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу установила 1994. године, у свету се обележава сваког 5. октобра са циљем да се истакне њихова улога у образовању и развоју деце, пружи подршка просветним радницима и нагласе принципи и препоруке о положају учитеља и наставника. Идеја о дану наставника зачета је у Индији 1962. а тридесет две године касније препознат је значај обележавања датума те врсте који је прихваћен у више од сто земаља широм света. Свакој од њих је пружено дискреционо право да за дан обележавање изабере посебан датум везан за битан моменат од значаја за националну просвету конкретне средине. То је и повод да у Србији буде изабран 8. новембар као дан за који се верује да је датум рођења реформатора српског језика Вука Стефановића Караџића. Зато је овај дан посвећен суштинској улози учитеља у пружању
С
релевантног и одговарајућег знања деци, младим људима и одраслима. Пригодна свечаност коју је ове године поводом Дана просветних радника први пут уприличила Школска управа Краљево била је прилика да се уруче захвалнице наставницима и супервизорима који су учествовали у припреми, снимању и вредновању часова на даљину који се емитују на Јав-
ном медијском сервису Радио-телевизије Србије. Захвалнице је заслужило сто двадесет девет наставника и супревизора који су током претходне и ове школске године учествовали у снимању две стотине шездесет три часа намењених ученицима од првог до осмог разреда основних школа. Од укупног броја оних који су добили захвалнице, деведесет један на-
Ковид у школама Стручно упутство донето пред почетак школске године обавезује Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ и школе на стално праћење епидемиолошке ситуације, с акцентом на број оболеле деце, као основу на којој се темеље одлуке о одвијању наставе следеће недеље. Под лупом је свака локална самоуправа понаособ што је и повод да се према онима за које се процени да представљају опасност за ширење инфекције примене посебне мере. У Министарству просвете сведоче да је одговорност запослених у школама била на високом нивоу, па је њихов и број инфицираних ученика у односу на укупну популацију био мали.
ставник је био задужен да припреми предавање за снимање, техничку подршку је пружио двадесет један а још толико супервизора прегледало снимљени материјал, водећи рачуна о квалитету приказаног наставног садржаја. Као одговор на бројне изазове у просвети, настале због пандемијe, редакција Образовно-научног програма РТС-а захвалила се Школској управи на успешној и конструктивној сарадњи и реализацији веома захтевног и озбиљног посла из кога је остало много дана и сати рада. У Јавном сервису Србије потврђују да су часови били добри, маштовити и темељни, па није било тешко да се припреме за емитовање. То је и основ речима похвале упућених учитељима и наставницима који су се веома добро снашли у новој ситуацији. У Школској управи Краљево не крију задовољство због чињенице да су се просветни радници добро снашли у новонасталој ситуацији али и да су од почетка пандемије корона вуруса, про-
глашене половином марта прошле године, много тога новог научили. Позитивни ефекти нове врсте рада огледају се и у потврди да су у Србији пионири активности у организацији наставе на даљину на свим новима, од предшколског преко основног до средњег образовања и васпитања. Додела захвалица је добра прилика за подсећање како је Србија једина земља која је успела да за кратко време дигитализује и сними часове намењене ученицима на свим нивоима образовања, а да је сто двадесет девет краљевачких просветних радника исписало по једну реч у књизи која ће се дуго читати. Потврда се огледа у очекивању да оно што је снимљено и убудуће у сличним ситуацијама буде емитовано на програмима јавног сервиса и РТС планете. Задовољство што са просветним радницима Краљева слави Дан просветних радника изразила је начелница Одељења за послове предшколског и основног образовања Министарства
просвете, науке и технолошког развоја др Славица Јашић и потврдила жељу за наставком реформе образовања која се у Србији спроводи последњих осам година. На крају ове добиће исходно оријентисан коначан облик са акцентом на развој кључних компетенција у припремама за живот у двадесет првом веку. Реформа образовања се сматра посебно значајном у светлу чињенице да они којима је намењен нов приступ представљају петину укупне популације. Квалитетнијем образовању треба да допринесе и стратегија за период до 2030. године коју је креирало Министарство просвете, науке и технолошког развоја због жеље да квалитетно образовање буде доступно свој деци на територији Србије. Једним од циљева је оцењена потреба да се смањи тренд осипање из система образовања како би био мањи од једног процента. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
49
14.11.2021.
МАГАЗИН 521
50
Запостављени у односу на друге из јавног сектора
ПЕТ КОРАКА ДО ЦИЉА
- Незадовољство просветних радника подстакнуто је најавом повећања зарада у јавном сектору и уверењем да су још једном запостављени у односу на друге запослене. - Тврдње како је образовање приоритет сваке владе само флоскуле у експозеима премијера. - Зараде осамдесет одсто запослених у просвети са високим образовањем још једном испод републичког просека. - Незадовољство преточено у пет захтева који одражавају расположење тридесет хиљада чланова синдиката из осам стотина школа са територије Србије
51
бележавање Дана просветних радника повод је да представници Синдиката образовања Краљево представе захтеве које је Унија синдиката просветних радника Србије упутила Влади Републике Србије. Била је то прилика да председник синдиката Гордан Марковић додатно укаже на проблеме са укрупњавањем норме колега и конкурсима на неодређено време. Незадовољство просветних радника подстакнуто је најавом повећања зарада у јавном сектору приликом расправе о буџету у Народној скупштини и уверењем да су још једном запостављени у односу на друге запослене. Више од најаве да ће повећања зарада бити за проценат мање него у другим делатностима из сфере јавног сектора иритира уверење да су потиснути у други план и да су тврдње како је образовање приоритет сваке владе само флоскуле у експозеима премијера. Разлог за незадовољство огледа се у стрепњи да ће зараде осамдесет одсто запослених у просвети са високим образовањем још једном бити испод
МАГАЗИН 521
14.11.2021.
О
52
републичког просека. Незадовољство је преточено у пет захтева који одражавају расположење тридесет хиљада чланова синдиката из осам стотина школа са територије Србије, а у име чланова упутио их је руководилац ресора за финансије, аналитику и чланство Уније синдиката просветних радника Србије. Захтев да се у буџету за наредну годину планирају већа издвајања за просвету темељи се на податку да ће најављена минимална зарада од око тридесет пет хиљада динара бити само девет процената већа од прошлогодишње. Незадовољство појачава и податак да Влада Србије није испунила део споразума о решавању спорних питања из великог штрајка из 2015. године, којим се држава обавезала на увођење платних разреда од првог дана 2016. Да од реализације споразума, који су представници репрезентативних синдиката потписали са два министра владе, неће бити ништа било је јасно након обавештења да се поступак одлаже до почетка 2023. године и пуних седам година тапкања у месту.
Унија синдиката просветнх радника залаже се за уравнотежење коефицијената на основу којих се израчунавају зараде, а представници Синдиката образовања Краљево подржавају став да однос између најмање и највеће зараде буде један према три. Према овом предлогу зараде помоћних радника би остале на нивоу минималца, административни радници би могли да очекују плате два пута веће од минимално загарантоване док би зараде факултетски образованих просветних радника за пет премашиле сто хиљада динара месечно. Податак да се Унија синдиката већ двадесет две године залаже за овакав однос основ је очекивања значајног повећања зарада у наредне три године. Од децембра ове очекује се двадесет посто повећања тренутне зараде и одржавање истог тренда током следеће две, а просветари верују да би то у наредном периоду довело до реалног жељеног односа. Податак да је просечна плата у Републици Србији током првих осам месеци била 64.393, а у образовању 63.044, појачава уверење да су про-
светни радници запостављени у односу на друге са истим степеном стручне спреме. Обраћање јавности је прилика за поновљени захтев за исплату тридесет пет хиљада динара на име шест Светосавских награда у периоду од 2016. до 2022. године предвиђених Споразумом о решавању спорних питања и Посебним колективним уговором за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика, чему треба додати још двадесет пет хиљада у складу са истим споразумом. Просветари подсећају да су велике уштеде у систему остварене смештањем технолошких вишкова, за више од двадесет пет хиљада људи, чиме је државној каси сачувано око шест милијарди динара, а довољним разлогом за захтев сматра се рачуница да просветарима припада половина те суме. Унија сматра да корак ка решавању ових потраживања може бити исплата двадесет хиљада динара запосленима у просветном систему до краја марта 2022. године, а остатак би био предмет договора у социјалном дијалогу. Посеб-
ном повољношћу оцењује се могућност исплате у државним обвезницама које би, кроз потрошњу, поново биле враћене у државну касу. Из Уније синдиката просветних радника стиже поновљен захтев за кориговањем коефицијената на основу којих се израчунавају месечне зараде, посебно ненаставном особљу са четвртим и петим степеном стручне спреме а шефова рачуноводства са четвртим и шестим степеном, и усаглашавање са онима који важе за наставно особље. Захтев за корекцију коефицијената помоћном особљу темељи се на податку да држава, према постојећим, њихове плате допуњују до минималца који је и основица за обрачун пензија. Један од захтева односи се на плаћање ангажовања и путних трошкова члановима у радним подгрупама при школским управама и Централној радној групи при Министарству просвете, науке и технолошког развоја. Податак да су овом врстом ангажовања уштедели држави велики новац довољан је за уверење како би плаћање путних трошкова било најмање што се може
учинити за невелики број људи. Листу захтева представницима Министарства просвете, науке и технолошког развоја затвара неопходност хитног договора о исплати дуговања просветним радницима који су радили са ученицима укљученим у индивидуални образовни план, како би се избегли непотребни, а високи, судски трошкови. Договор је потребан и поводом исплате топлог оброка и регреса за све запослене који на то имају право, уз неопходност да се овај проблем реши законски. Представници синдиката упозоравају да се дуговања према запосленима у просвети годинама не решавају, па се нагомилавају иако проистичу из споразума са владом и ресорним министарством. У Унији синдиката очекује званичне и конкретне преговоре, а уочи Дана просветних радника подсећају све који одлучују о образовању да је крајње време за састанак, озбиљан а конкретан договор на добробит свих запослених. Уз спремност за договор просветари подсећају како нису спремни за даља понижавања. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
53
14.11.2021.
МАГАЗИН 521
54
Романсирана биографија славног Херцеговца
ДУРБИН ГРОФА САВ - Књига „Дурбин грофа Саве Владиславића“ Велимира Ивановића заснована на резутатима вишегодишњих пасионираних истраживања, јер о грофу Сави Владиславићу нема онолико научне литературе колико би требало да буде. - Прву биографију великог Србина написао песник, дипломата и мислилац Јован Дучић. - Богата грађа представљена на начин да буде максимално информативна а да не преплави обимношћу и не уплаши читаоца. - Књига није уџбеник историје, нити историографска студија, већ романсирана биографија на граници историјског романа. - Уџбеник самопоштовања и достојанства добра основа за сценарио, а свако поглавље једна епизода будуће телевизијске серије
ВЕ ВЛАДИСЛАВИЋА време кад су ванредне околности због епидемије корона вируса ограничавајући фактор за окупљање више особа у затвореном простору изненђујуће делује податак о броју присутних на представљању једне књиге у краљевачком Народном музеју. Без обзира да ли је дупло више посетилаца него у другим срединама последица атрактивности теме или способности организатора задовољство је потврдио и аутор романа „Дурбин грофа Саве Владиславића“ Велимир Ивановић. Друго допуњено издање романсиране биографије продубљује причу о дипломатским, ратним, трговачким и љубавним подвизима грофа Саве Вла-
У
диславића који је у дугом периоду био десна рука великог руског цара Петра Великог. Пореклом Херцеговац, Сава Владиславић се сматра заслужним за оснивање руске обавештајне службе и разграничење царства од кинеског. Сава је на граници два царства основао град Кјахту, и спасао руски двор од уништења, а да није заборавио свој народ потврђује податак да је одлучујуће утицао на подизању устанка у Херцеговини 1711. године. Документа која до сада нису била позната у Србији сведоче да је Сава Владиславић оставио дубок траг у међународним односима, светској политичкој мапи и дипломатији, али и култури, привреди, очувању и ширењу
православља. Задатак да представе књигу преузели су рецензент и аутор предговора проф. др Дарко Танасковић, водећи познавалац турског и арапског језика и један од најеминентнијих светских стручњака за ислам, потомак Саве Владиславића Бранко Вукомановић и аутор Велимир Ивановић. Сава Владиславић Рагузински спада међу личности које припадају српском свету о коме се и у данашње време често говори на исполитизован, прилично приземан и врло злонамеран начин. Др Танасковић сведочи да је своје српство и веру носио у себи и проносио светом не освајајући га у смислу у којем се то обично подразу-
55
МАГАЗИН 521
14.11.2021.
мева кад се говори о Србима. Освајао га је духом који је био израз ванвременских и категоријалних вредности хришћанства и способности човека да у датим околностима сам ствара своју судбину. Књижевна вредност романсиране биографије огледа се у потврди да је књига која се лако чита, са задовољством и уживањем, чак и у време када људи то све мање чине. Управо због тога, верује др Танасковић, привлачи пажњу и оних који немају обичај да читају. Томе доприноси податак да је аутор, иако по професији није писац, успео да обиље историјског и чињеничког материјала, много података и резултата сопствених истраживања, преточи у књижевно дело које има и самосталну уметничку вредност. Томе доприноси податак да су реченице, иа-
56
ко нису предугачке, развијене на начин да одражавају свет који је држао до речи на начин на који се до речи одавно не држи. То је и разлог за препоруку читаоцима да прочитају овај по много чему јединствен роман, јер ће се тако обогатити и оплеменити и у књижевном смислу. Значајним се чини и уверење да ће се након тога заинтересовати за друге сличне књиге којих нема много. - Уколико се не бавите историјом у овој књизи ћете наћи нешто што ће моћи да вас привуче, јер је гроф Сава Владиславић имао тако богат живот. Он се реализовао у толико различитих области да ће свако наћи нешто за своју душу и обогаћење знања из области која га занима. У том погледу књига је структурисана на начин који олакшава читање, поглавља су сразмерно кратка
али не и прекратка, тако да се може читати и ишчитавати и у времену кад смо преоптерећени различитим обавезама, а свима над главом виси Дамоклов мач епидемије. Други аспект значаја ове књиге бих назвао информативним. Књига је заснована на резутатима вишегодишњих пасионираних истраживања, јер о грофу Сави Владиславићу нема онолико научне литературе колико би требало да буде. Познато је да је прву биографију овог великог Србина, да би га вратио његовом отачаству, написао песник, дипломата и мислилац Јован Дучић. Та његова монографија настала је 1942. године у Сједињеним Америчким Државама и прва је целовита књига и биографија овога значајног човека, каже др Танасковић. То је и разлог да се аутор служио
књигом Јована Дучића који се у једној бочној линији сматрао потомком великог Херцеговца, а као човек који је живео по светским метрополама спознао потребу да грофа Саву Владисалавића врати Србима како би могли да сазнају да су имали претка на кога могу бити поносни. Књига као основни путоказ и извор, потом много истраживања и разговора са људима који су познавали неке елемете из животаи дела Саве Владиславића Рагузинског, сведоче да је роман заснован на изузетно богатој документарној историјској грађи. Због тога се оцењује као историографски подухват, чак научно историографско дело, што аутора сврстава међу оне који су за јавност често кориснији од историчара посвећених изучавању историографије и писању искључиво
научних радова. Др Танасковић истиче да је Ивановић невероватно богату грађу успео да представи на начин да буде максимално информативна а да не преплави обимношћу, да не уплаши читаоца и доведе га у ситуацију да запамти оно најбитније што се на дискретан начин понавља на више страница књиге. У ситуацији кад подаци о грофу Сави Владиславићу недостају у јавној сфери и објективном знању које нема довољно сазнања о њему, сем ужег круга људи који се тиме баве, књига заснована на историјској грађи не измишља ништа сем онога што у литетрарном делу и треба да буде измишљено. У таквим околностима то није уџбеник историје, нити историографска студија, већ романсирана биографија на граници историјског романа
у коме је аутор успео да огромно познавање свега у вези са грофом Савом Владиславићем преточи у питак и читак књижевни текст, при чему то није изгубило информативну вредност. - Трећа димензија значаја ове књиге је образовна, односно васпитна, компонента испричана на прихватљив начин са много информација и чињеница. Књига води путем којим би требало да идемо, а то је постепено поплочавање стазе која ће се ослонити на богату историју народа, ослониће се на претке из којих сијају дубље поруке за садашњост и будућност. За личности које су стварале нашу пршлост та прошлост није музеј, хербаријум у који ћемо похрањивати осушене листове и цветове биљака из прошлости која је припадала нашем народу и нашем роду. То треба да буде подстицај да
57
14.11.2021.
МАГАЗИН 521
58
остваримо оно што се многи труде да нам оспоре. Млади људи се данас, у великом броју, налазе на раскршћу. Млада генерација се налази на опасној раскрсници, а стање духа великог дела младе генерације је нешто што сам назвао потенцијално продуктивни цинизам. Млади људи су на одређен начин цинични, скептични, врло тешко прихватају оно што им се покушава наметнути као нека општа истина, спасоносни пут, идеологија, било да је политичка или економска, која би требало да изведе свет на зелену грану. Млади људи су видели и осведочили се да су све те спасоносне идеологије највећим делом водиле на странпутицу и да готово ниједна није испунила обећања, већ велике ломове, сукобе и трагедије. Млади тешко прихватају било шта што им се намеће као нека врста диктата. Одбојни су према томе и та одбојност је позитивна ствар. Са раскршћа где се налазе могуће је кренути у два смера. Један води предавању некој врсти ништавила, резигнацији, индиферентности и извесном задовољству у доказивању да је све лоше, да никоме не треба веровати, а не постоји никакав чврст систем вредности што иде ка растакању, потпуној деконструкцији идентитета и замагљивању било каквог пута у будућност. Онда млади људи постају робови, постају плен свега што их вреба у данашње време а што је толико разрађено да морамо претпоставити да иза тога стоји неки паклени план, каже др Танасковић и поручује да са овог раскршћа млади људи наоружани начелним цинизмом, истовремено добро образовани и обавештени о свему што се дешава у свету, уколико упознају сопстену прошлост, имају велику шансу да у конструктивном међугенерацијском дијалогу са старијима крену у стварање нечега што би могли да назову новом парадигмом или новом матрицом за ново доба која треба да допринесе да се човечанство помери са руба амбиса на коме стоји. Књига „Двоглед грофа Саве Владиславића“ сврстава се међу дела која помажу да се схвати како је могуће
истовремено бити истински Србин и грађанин света као Сава. Он је до краја живота остао православни Србин, а на граници руског и кинеског царства успео да оствари невероватан успех и учини нешто што говори о суштини његовог идентитета, кад је на далеком истоку подигао цркву Светом Сави. Књига сведочи како је један човек, изванредним квалитетима и успехом у областима као што су трговина, шпијунажа, дипломатија, у пословима за које се сматра да нису ништа духовно, успео да постигне нешто што је пошло за руком ретко коме у историји српског народа. То је и разлог да се књига књижевни првенац Велимира Ивановића сматра уџбеником самопоштовања и достојанства. Текст књиге која се преводи на руски језик оцењен је добром основом за сценарио, а свако поглавље једном од епизода будуће телевизијске серије.
Сава Владиславић Сава Владиславић је био српски политичар, саветник руског цара Петра Великог, дипломата у служби Руске Империје, путописац, полиглота, велики добротвор и дародавац манастира Света Тројица код Пљеваља, Житомислића и Тврдоша. Као млад је научио морнарство, а у дубровачким католичким језуитским школама стекао високо образовање, које је у Шпанији и Француској употпунио знањем из економије. У Цариград је отишао са циљем да шири трговачке везе, а јерусалимски патријарх Доситеј га је препоручио министрима иностраних послова Русије, Јемељану Украјинцеву и Василију Галицину. Сем што је за њих преузимао разне тајне мисије успео је да прибави текст уговора Порте са Француском, Венецијом, Енглеском и Аустријом који су допринели склапању руско-турског мира. Од тада, Владиславићу је отворен пут до двора цара Петра Великог који је почетком 18. века у Сремске Карловце послао прву граматику и буквар, што је означило настанак прве српске школе у овом месту.
Добивши одређене привилегије, са грофом Петром Толстојом као трговачки и дипломатски представник Русије, одлази у Цариград где је откупио младог етиопског роба Ибрахима Ханибала, прадеду Александра Пушкина. Гроф Сава Владиславић је закључио војни савез са кнезом Молдавије у Јашију и мир са султаном на Пруту, а по повратку у Москву добио поседе у данашњој Украјини. Гроф Сава Владиславић је оснивач руске обавештајне службе, за црноморски обавештајни рад добијао је апанажу од 325 рубаља годишње, а Петар Велики му је поклонио дворац у Москви и право слободне трговине на десет година који је продужен на неограничено време. Контакти са Србима и кнежевинама Влашком и Молдовом, повод су за помоћ српским устанцима у данашњој Црној Гори, где га је послао Петар Велики како би радио на припреми устанка уочи руског напада на Османлије. Владиславић је био представник Русије у Риму, где је припремао конкордат између Русије и Ватикана, старао се о руским племићима у овом граду и набавља уметничка дела за летњи дворац Петра Великог у Санкт Петербургу. Од царице Катарине добио је титулу грофа након чега је кренуо у мисију за Кину. Његовим ангажовањем долази до Кјахтинског споразума који се сматра најважнијим међународним споразумом Русије и Кине до средине деветнаестог века у данас важећем разграничењу две земље. Његовим посредством настала је прва православна црква у Пекингу, а допринос успостављању односа са Кином повод је да буде одликован орденом Александра Невског. Последњих година живота Владиславић је добио право да у Сибиру оснује град Троицкосавск, данас Кјахта, где је подигао храм назван црква Светог Саве српског Немањића. Након смрти 1738. у Санкт Петербургу сахрањен је у царској гробници, у крипти Благовештенске цркве. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
59
60
МАГАЗИН 521 14.11.2021.
На репертоару Биоскопа “Кварт”
Фабрика снова
како би се суочила с онима које је сама створила, а спасила Џени и своју нову породицу. Анимирани породични филм у 2Д формату, синхронизован на српски језик, траје осам минута краће од сат и по, а Ким Хаген Јенсен га је режирала према сценарију у чијем је писању помогла Сорену Гриндерслеву Хансену. Филм се приказује до 17. новембра у пројекцијама које почињу у 15,30, а водеће улоге тумаче Каролина Ведел, Расмус Ботофт и Дите Хансен.
Јужни ветар 2: Убрзање
Чудесно инвентивна, интелигентна и забавна прича о породици, али и магији снова која подједнако одушевљава и родитеље и децу. Минин живот се преокренуо наглавачке када су се у њен дом доселиле татина вереница Хелена и њена ћерка Џени. Нова полусестра је неподношљива, а Мина због тога јако незадовољна па пожели да је нема. У таквим околностима једне ноћи открива свет из маште у којем необични градитељи стварају снове, а она открива како њима да управља. Али, мешање у снове људи има страшне последице па, кад Мина једне ноћи оде предалеко Џени више не може да се пробуди. Мина мора последњи пут да уђе у свет снова
Петар Мараш користи предности стеченог статуса неприкосновеног вође српског подземља. Желећи да прошири посао и врати се у оквире закона илегално стечен новац улаже у легалне послове и, вребајући повољну прилику, по задатку са верним Баћом одлази у источну Србију. Тамо сазнаје вести које ће га приморати да сместа промени планове, јер му je млађи брат Ненад отет од стране бугарскog нарко картелa чиjи jе шеф Чавдар коме je Димитар стриц... Животи на коцки, играње по правилима међународних нарко-картела и бројне спектакуларне акционе сцене, само су неки детаљи онога што чека гледаоце у овом филму. „Јужни ветар 2: Убрзање“ је криминалистички филм настао по сценарију који је редитељ Милош Аврамовић написао са Петром Михајловићем, а на-
ставак је филма „Јужни ветар“ од пре три и истоимене телевизијске серије из прошле године. Снимање је почело половином августа прошле године у Књажевцу, а после пет недеља на теренима у источној Србији настављено у Београду и Хрватској. Филм је премијерно приказан 19. јула ове године на Филмском фестивалу у Пули, а у Србији 2. новембра. Крими драма траје седам минута дуже од два сата, водеће улоге тумаче Милош Биковић, Јована Стојиљковић, Миодраг Радоњић, Захарy Бахаров, Лук Грбић, Предраг Манојловић и Александар Берчек, а у Краљеву се приказује од 4. новембра у пројекцијама које почињу у 17, 19 и 22 сата.
61
МАГАЗИН 521
14.11.2021.
Филмови које смо гледали 1965.
62
63
МАГАЗИН 521
14.11.2021.
Српск Кред
64
Српски народ, не тражи од само моли за – помил
Добрица Кобрица
ЧАКАНОВИЋ
е власти, Србе „верно служе“? дитима потомке да задуже! После десет скупштинских седница, сваком посланику, на Лото-у – седмица!
Атрактивно беше „посланичко паковање“!? Кад га распаковасмо: „Роба са грешком“!
дликовање; ловање!
65
МАГАЗИН 521
14.11.2021.
www.minjina-kuhinjica.com
66
Из Мињине кухињице
КРОМПИР СА ЧЕТИРИ ВРСТЕ СИРА / ОКТОБЕРФЕСТ Потребно 5 црвених кромпира Meggle Alpinesse classic суви зачин бели лук у гранулама морска со оригано 50 г киселе павлаке 20% мм 100 г Paladin Gaude 50 г Steffel Gran Bavarese сир са племенитим плавим плеснима 1 ком Meggle Mozzarella у комаду 1 ком Paladin Mozzarella у комаду Paladin Mozzarella рендана Кромпир оперите, немојте љуштити, ставите у суд, налијте водом, посолите и кувајте 30 минута. Након тог времена проспите врућу воду и налијте хладну. Оставите да се мало прохлади па оцедите. Исеците поклопац од кромпира, па сваки кромпир издубите. Одговарајући пекач подмажите Meggle Alpinesse classic маслацем. Сложите кромпир, па сваки
зачините по укусу и ставите по мало маслаца. Пеците у загрејаној рерни на 200°Ц око 5 минута, док припремите пуњење. У суд у који сте извадили средину кромпира додајте 2 кашичице маслаца, па кромпир мало изгњечите. Зачините белим луком у гранулама, морском сољу и ориганом. Додајте киселу павлаку, као и сиреве Paladin Gaudu i Gran Bavarese Кромпир извадите из рерне и у сваки ставите по парче Mozzarelle (Мегле или Паладин), а онда напуните филом. Преко фила ставите мало маслаца и вратите у рерну да се пече око 30 минута. Након тога, извадите пекач и на сваки кромпир ставите рендану Paladin Mozzarelu и вратите у рерну још на 5-10 минута. Ако желите да вам Mozzarella остане бела, онда је довољно 5 минута. Што дуже оставите, моззарелла ће добити тамнију боју. Кромпир који се види у видеу, како га сечем на пола, био је 5 минута у рерни након стављања рендане моззарелле. Остали кромпири су остали у искљученој рерни и добили су тамнију боју, па да вас то не буни.
67
68
МАГАЗИН 521 14.11.2021.
Чукарички - Кикер 4:1
69
Фудбалско Краљево, између жеља и могућности: Зоран Тошић Соро (2)
МАГАЗИН 521
14.11.2021.
НЕСЛОГА ЈАЧА ОД СЛОГЕ
70
- Након пораза резултатом шест према нула са трибина камењем на фудбалере. - Крај активног играња са двадесет четири године живота. - Половином осме деценије прошлог века много чудног се дешавало у редовима Слоге. - Константно назадовање последица ангажовања играча са стране док су талентовани из локалне средине потискивани други план, иако су могли да одговоре на све изазове друголигашког такмичења. - Слога никада ни средњорочно није имала своју политику, посебно не дугорочно. - Удела у неуспесима Слоге има и градска власт. - Накнада за младе фудбалере седам пробушених лопти којима је запретило да заврше на отпаду
Зоран Тошић Соро
71
ва кола пред крај јесењег дела првенства западне групе Друге лиге, са скромним билансом од две победе, два нерешене резултата и укупно девет бодова, Слога није успела да се пласира даље од три последња места на табели. Пред јучерашњи сусрет у гостима против најслабије пласиране Трепче, и недељу дана касније на свом терену у сусрету са далеко боље пласираним имењаком из Бајине Баште, чини се да нема довољно оптимизма да се задржи друголигашки статус. Став заснован на чврстом уверењу да се већ на половини сезоне са довољно сигурности може предвидети судбина на крају првенства, посебно ако екипа није успела да се издигне изнад црте која означава крај у овом рангу такмичења, дели Зоран Тошић, у фудбалским клубовима познатији као Соро. Да од најраније младости понесе ово име најзаслужније је уверење како стилом игре у великој мери подсећа на дугого-
МАГАЗИН 521
14.11.2021.
Д
72
дишњег стандардног првотимца Слоге Маринка Сора, припадника генерације која је успела да оствари најећи успех у вишедеценијској историји краљевачких белих. Тошић се сврстава у ред ретких кога је повреда рано одвојила од активног играња, али не и од терена и рада са најмлађима где је последњих деценија остваривао несвакидашње резузлтате. Пре тога је неколико пута напуштао Слогу и на позив се враћао, по правилу у тренуцима кад је требало да се спашава што се спасити може и спречи испадање из неке од лига. Први пут је то било непосредно по повратку са одслужења војног рока у време кад је у матичном клубу затекао поодмакло расуло. О ситуацији у каквој се нашла екипа најбоље сведочи пораз од Карађорђа из Рибнице након кога је тадаши секретар Слоге кривицу свалио на играче који нису способни да изборе повољан резултат у сусрету са сеоским клубом. Била је
то кап која је прелила чашу стрпљења и довољан повод да се из свлачионице упути право кући чврсто решен да више не доживљава понижење ове врсте. Да се поколеба утицао је тренер Зоран Милошевић и молба да још једном помогне клубу. Велико поштовање према њему било је довољно за промену првобитне одлуке и повратак на тренинг, али се већ после прва два показало како није у могућности да пружи онолико колико је сам очекивао. То је било довољно за још један отклон од терена и паузу од годину и по дана до тренутка кад је повратак Милутина Јакића на чело стручног штаба био основ жеље да се екипа формира од фудбалера из Краљева. - Прво коло, треба да играмо, у свлачионици три четири нова играча а ја на клупи за резерве. Више сам био резерва него што сам играо, разочарам се и опет се спремам да напустим али замене тренера и дође Миљан Зековић. Це-
лу полусезону тренирамо, играмо а при дну смо, па замене и њега. Дође Брацо Грчки, полусезона почне добро, на утакмици у Пожеги рачунам да будем лево или десно крило, али доведу Влада Ђурашковића из Трговачког а ја поново резерва. Опет сам се разочарао и некако издржао до пред крај првенства, али сам смањио број тренинга јер је било много напорно. Био сам запослен у Робној кући и нисам ишао на тренинге док није требало да се игра последње коло у гостима против Мајданпека. Слоги прети испадање, неколико омладинаца је прешло у први тим али и даље нема једанаест играча за утакмицу, па ме поново зову да помогнем. Требало је да се направи нека гол разлика, а ја сам са позиције левог бека добро чувао притивничког играча док сам имао снаге. При резултату нула према нула Славиша Марковић је имао лепих шанси да поведемо али их није искористио па смо изгубили са шест према нула, а ја дожи-
вео да ме гледаоци са трибина гађају камењем. Слога је те године испала из Српске лиге, а ја још једном напустио и више нисам играо, каже Соро који је тада имао само двадесет четири године. Један од разлога био је повремени бол у левом зглобу који није лечен након повреде на једној од ранијих утакмица. И поред тога љубав према фудбалу није га спречила да већу пажњу посвети малом фудбалу и учешћу на у том периоду популарним турнирима због којих је недељом изостало праћење утакмица Слоге и из гледалишта. Повратак у период с половине осме деценије прошлог века појачава уверење да се у том периоду много тога чудног дешавало у редовима Слоге. Једним од главних разлога сматра се неслога, колико у граду толико и због бројних појединаца који су на различите начине долазили на одговорна места у клубу. Ако се свему додају стално присутни финансијски проблеми, неадекватан из-
бор кадрова и тренера онда је јасније уверење доброг дела клубу верних поштовалаца да је вођена погрешна политика. Последица таквог стања огледала се у константном назадовању, посебно у периодима кад су у кризним периодима ангажовани играчи са стране а талентовани из локалне средине потискивани у други план, иако су могли да одговоре на све изазове друголигашког такмичења. - Слога никада ни средњорочно није имала своју политику, посебно не дугорочно. Вероватно су хтели да, као Звезда и Партизан, доводе из околине младе талентоване играче и од њихових трансфера зараде неки динар. То је било прече него да протежирају неко наше дете, сачекају да постане фудбалер и од њега зараде. Удела у неуспесима Слоге има и градска власт, јер је било људи које је интересовала само трула политика, а кад је требало нешто конкретно да се уради мало што су то ура-
73
14.11.2021.
МАГАЗИН 521
74
дили као у Крагујевцу, Крушевцу или Чачку. Знам за једног из најужег руководства који никад није волео Слогу. Неки људи из Краљева су кумовали да судије суде против нас, и радили против Слоге, каже Соро који је као члан управног одбора клуба био на извору информација, а без довољно ингеренција да било шта промени. Од појаве приватних школа фудбала клубови су ослобођени потребе да организују своје, а иако се Слога ослонила на Бубамару о сарадњи која је трајала годинама никад није потписан никакав документ. То је један од главних разлога за уверење да сарадња никада није почивала на равноправној основи због чега се Бубамара сматрала подређеном. Став се темељи на податку да, иако је преузела значајан број младих играча од којих су многи наставили каријеру у већим клубовима, за узврат није добила ни једну лопту. Изузетак је седам пробушених којима је у једном тренутку запретило да заврше на отпаду. Са друге стране није мањкало обе-
ћања о надокнади чак и за рад тренера који су део зараде прижељкивали бар у тренутку кад играч чију су физиономију креирали западне за око неком од прволигашких клубова. Да су сарадњу оптерећивали и други проблеми сведочи уверење да су челници Слоге у значајној мери утицали на незадовољство пионира којима је ускраћена могућност да освоје првенство за шта се одлучујућим сматрају неспортске активности клуба коме су поверени. - Слога према Бубамари никад није била права сестра, јер нас је обавезивала а ништа нису давали па се помоћ завршавала на обећањима. Чак су и родитељи тражили да направимо уговор којим би Бубамара добила двадесет пет посто вредности трансфера ако неки играч оде у други клуб, а да део добије и тренер, али у Слоги нису хтели да пристану. Слично се десило кад нам је градоначелник др Милош Бабић као саветника наметнуо Душана Симовића, а ја већ следећи дан предложио да направимо неку врсту уговора. У то време су пионири наступали за Слогу али се
дешавало да ја платим судије за утакмице у Краљеву иако би било ред да то они учине. Играче смо до дванаест година, као пионире, регистровали у Бубамари а касније као петлиће за Слогу, али се рачунало да им је Бубамара матични клуб. Из Бубамаре су потекли Луковић, Ковачевић, Тришовић, Митић, Лекић и Богдановић, који су отишли негде ван, као и педесетак који су играли за први тим Слоге. Од трансфера је у Слогу долазио новац, а иако му нема трага сигуран сам да је дошло много солидних пара, каже Соро уверен да је сличан однос успостављен и са другим школама фудбала. Осврт на ситуацију у најближем окружењу потврђује непобитну чињеницу да су до највишег ранга такмичења на националном нивоу стигли готово сви некадашњи ривали Слоге, чачански Борац, Слобода из Ужица, Раднички из Крагујевца и Напредак из Крушевца. И док су сви напредовали Слога је тапкала у месту и назадовала, Соро верује због значајног броја особа из нефудбалског света, политичара који нису имали до-
дирних тачака са фудбалом али су били спремни да, због личног интереса, лактањем дођу до руководећег места у клубу. Појава у фудбалском свету није необична ни данас, чак ни у врхунским клубовима, што је добар повод за преношење на ниже нивое организовања. А да политика има значајан утицај на фудбалске клубове најбоље сведоче бенефиције какве нису доступне ни грађанима, пре свих вишегодишње одлагање измирења пореских и других финансијских обавеза. Више од штете коју чине фубалској игри брине стрепња да још дуго неће бити уплива политике, па неће бити необично ако на кључним местима у клубу буду особе сумњиве прошлости или надмени чланови заједнице без плана развоја клуба, посебно за млађе категорије. Податак да се из градске касе издвјају значајна средства не даје довољно повода за уверење да је Слога градски клуб. Потврда оваквог става налази се у податку да се са истог места финансирају и други клубови а нико не покушава да их сврста у исту категорију.
А средства, ма колика да су, никад нису била довољна да се на миру дочека крај првенствене трке, још мање праве дугорочнији планови за будућност у којима треба тражити основу за стабилнији рад у дужем периоду. - Онај ко је на власти у Слоги понаша се као да му је то богом дато, не требају му они који знају па ни мене нису уважавали кад сам говорио како треба да раде и тренирају. Скоро сам чуо неког од њих да би укинуо све млађе категорије, а више од двадесет година је фудбалски радник у Слоги. Један од највећих пропуста је била стална нетрпељивост између Слоге и Металца који је требало да буде база из које црпи формиране играче. Уз то мало је бивших фудбалера у органима управљања, иако има много заслужних којима је ту место. Имамо солидну генерацију али ће и она да прође, па ће настати вакум. Зато мислим да је решење да се нађе газда за дужи период и да дође до приватизације. Слога нема стадион, нема ништа сем игралишта на туђем терену па би,
ако дође до приватизације и изградње стадиона, требало да се крене од нуле са ослонцем на млађе који би да се баве фудбалом, каже Соро. Деценије рада у фудбалу довољно је за чврсто уверење да краљевачка публика воли овај спорт, али није у ситуацији да присуствује квалитетним утакмицама. Прилика за то види се у сусретима са суперлигашима а то у Краљеву, верује Соро, још дуго неће бити у случај. Песимизам се темељи на уверењу да је посртање појачано од уплива политике, што је довољно за потребу да се законом одвоји од спорта. Јединствен закључак великог броја бивших фудбалера Слоге указује на неопходност креирања дугорочног плана и избор руководства способног да одржи континуитет у дужем периоду. У супротном не треба гајити илузије и очекивати да Краљево у догледно време има суперлигаша који би се равноправно надметао са осталима. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
75
МАГАЗИН 521 14.11.2021.
Трепча - Слога 2:0
76
77
ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 14. ДО 20. НОВЕМБРА
МАГАЗИН 521
14.11.2021.
14. новембар
78
1533 — Шпански освајачи под командом Франсиска Пизара заузели град Куско, престоницу царства Инка, на територији данашњег Перуа. 1770 — Шкотски истраживач Џејмс Брус открио извориште Плавог Нила у језеру Тана у северозападној Етиопији. 1847 — У Швајцарској избио грађански рат снага Швајцарске конфедерације и седам католичких кантона, окончан крајем истог месеца поразом кантона. 1885 — Почео Српско-бугарски рат, објавом од стране краља Србије, Милана Обреновића. 1910 — Капетан Еуген Елај авионом узлетео, први пут у историји ваздухопловства, са палубе брода Бирмингем, усидреног у луци Хемптон роудс, у САД. 1918 — Томаш Масарик изабран за првог председника Чехословачке. 1979 — У земљотресу у провинцији Корасан, на истоку Ирана, погинуло 385 особа. 1983 — Прве крстареће ракете САД стигле у британску ваздушну базу Гринхем комон, упркос протестима пацифиста. 1984 — У Лос Анђелесу ухапшен хрватски ратни злочинац Андрија Артуковић, министар унутрашњих послова Независне Државе Хрватске у Другом светском рату. У САД побегао 1948, власти САД упорно одбијале да испуне захтев СФРЈ за екстрадицију. Изручен 12. фебруара 1986, у мају исте године осуђен на смрт. 1988 — Палестинско национално веће прихватило Резолуцију 242 Уједињених нација и нову политичку страте-
гију која подразумева признавање државе Израел, мировне преговоре о Блиском истоку и одбацивање тероризма. 1989 — Национални покрет црнаца SWAPO убедљиво победио на првим изборима у Намибији. 1991 — Камбоџански принц Нородом Сиханук вратио се у земљу после 13 година изгнанства. 1994 — У тропској олуји Гордон на Хаитију погинуло 829 особа. 1999 — Ступиле на снагу санкције Уједињених нација против Авганистана, донете због одбијања власти да изруче Осаму бин Ладена, који је, према тврдњама САД, главни организатор бомбашких напада на амбасаде САД у Кенији и Танзанији. 2000 — На конференцији Пакта за стабилност југоисточне Европе, први пут одржаној у Београду, Југославији обећана помоћ од пола милијарде евра. 2001 — Пет наследница СФРЈ постигло договор о почетку припрема за расподелу 74,5 милиона долара у злату, прве рате укупне заоставштине од око две милијарде долара. 2003 — Краљ Свазиленда Мсвати формално прихватио нови устав, по ком је сва власт у рукама краља.
15. новембар 1492 — Кристифор Колумбо забележио прву напомену о дувану у свом дневнику. Дуван је иначе тек у XVI веку пренесен из Америке у Европу, а потом и на остале континенте. 1577 — Енглески гусар и адмирал Френсис Дрејк кренуо на пут око света. После трогодишњег успешног путо-
вања постао први Енглез који је опловио Земљу. Током путовања обишао обале Африке и Северне Америке, нападајући и пљачкајући шпанске бродове. 1889 — Поборници републике ко-
јима су се по укидању ропства придружили велепоседници, свргнули другог и последњег бразилског цара Педра II и прогласили Бразил за републику, с председником Мануелом Деодором. 1899 — Током Бурског рата, на подручју Јоханесбурга бурски војник Питер Бота заробио ратног дописника лондонског Морнинг поста Винстона Черчила. Бота је касније постао врховни командант бурских снага и премијер после рата основане Јужноафричке Уније, а Черчил премијер Велике Британије. 1920 — У Женеви одржана прва скупштина Лиге народа. 1923 — Галопирајућа инфлација у Немачкој достигла врхунац, један аме-
рички долар мењао се за осам милијарди марака. 1945 — Габријела Мистрал постала прва латиноамериканка која је добила Нобелову награду за књижевност. 1971 — Делегација Кине први пут учествовала на заседању Генералне скупштине УН. 1976 — Сиријска армија преузела пуну контролу над Бејрутом у покушају да оконча грађански рат у Либану дуг 18 месеци. 1978 — У Шри Ланки се срушио исландски путнички авион ДЦ8 који је из Меке превозио индонежанске муслиманске ходочаснике. Погинуло свих 175 путника и осам чланова посаде. 1983 — Лидер кипарских Турака Рауф Денкташ прогласио Републику Северни Кипар. 1988 — Национално веће Палестинске ослободилачке организације на заседању у Алжиру прогласило независност Палестине на Западној обали и у Гази, с главним градом Јерусалимом. 1990 — НАТО и Варшавски пакт начелно се договорили о драстичном смањењу конвенционалног наоружања. Први договор о конвенционалном наоружању два војна савеза после II светског рата. 1994 — Председник Аустрије Томас Клестил признао, у обраћању члановима парламента Израела, да је његова земља пропустила да у прошлости призна своју улогу у холокаусту. 1999 — Полиција растурила антиамеричке демонстрације у Турској и Грчкој, организоване поводом посете председника САД Била Клинтона тим земљама. 2003 — У бомбашким нападима на две синагоге у центру Истанбула погинуло 25 особа, више од 300 повређено. Власти Турске саопштиле да су напад извршили турски држављани. 2004 — Пред Трибуналом у Хагу почело прво суђење косовским Албанцима за ратне злочине током сукоба на Косову. Фатмир Љимај, Харадин Баљај и Исак Мусљиу оптужени за незаконито притварање, мучење и убиства албанских и српских заробљеника у
логору Лапушник код Глоговца у лето 1998. Премијер Хрватске Иво Санадер допутовао у званичну посету Србији и Црној Гори. Први премијер Хрватске у Београду после распада СФРЈ и осамостаљења Хрватске.
16. новембар 1095 — На црквеном сабору у Клермону, у Француској папа Урбан II позвао је црквене великодостојнике и световне владаре на верски рат против турског племена Селџука, које је заузело Свету земљу у Палестини. Тиме је почела епоха крсташких ратова. 1532 — Шпански освајач Франсиско Пизаро заузео је са само 200 војника град Кахамарку у Перуу и погубио цара Инка Атахуалпу, иако је за њега била исплаћена велика откупнина. 1912 — Почела је Битољска битка у Првом балканском рату у којој је српска војска 18. новембра потукла турску Вардарску армију Зеки паше. 1914 — Почела је Колубарска битка, највећа коју је српска војска водила у Првом светском рату. Битка је завршена 15. децембра победом српске војске над аустроугарским трупама под командом генерала Поћорека који је био присиљен да се повуче из Србије. Изузетне заслуге за победу у бици, у којој је заробљено око 43.000 аустроугарских војника, имао је генерал Живојин Мишић. 1918 — После пропасти аустроугарске монархије у Првом светском рату, Мађарска је проглашена независном републиком. 1933 — СССР и САД су успоставили дипломатске односе. 1941 — У Другом светском рату је почела немачка офанзива на Москву, која је 5. децембра завршена поразом немачке војске. Настављајући операције, совјетска Црвена армија је до марта 1942. одбацила немачке трупе на 200 километара од Москве. Овај немачки пораз означио је крај “блицкрига” и наговестио преокрет рата у корист антихитлеровске коалиције. 1965 — СССР је лансирао свемирски брод “Венера III”, који је у марту
79
14.11.2021.
МАГАЗИН 521
80
1966. стигао на Венеру, као први свемирски брод који се спустио на неку другу планету. 1970 — Пакистан је званично саопштио да је број мртвих у циклону и огромним таласима који су запљуснули обале Источног Пакистана (Бангладеш) и острва у Бенгалском заливу достигао пола милиона. 1972 — Тројица америчких астронаута почели су свој 84-дневни лет у свемирској летелици “Скајлаб 4”. 1979 — Отварање Букурешког метроа. 1988 — Беназир Буто изабрана за премијерку Пакистана. 1991 — Руски председник Борис Јељцин потписао је серију декрета којима је пренео власт над привредом са совјетске централне владе на владу Русије. 1992 — На првим вишестраначким изборима у Литванији након стицања независности од СССР, убедљиво је победила Демократска радничка партија (бивши комунисти). 1992 — Савет безбедности УН пооштрио је санкције против СР Југославије увођењем речне и поморске блокаде. 1995 — Међународни суд за ратне злочине у Хагу оптужио је председника Републике Српске Радована Караџића и војног команданата Ратка Младића за геноцид над муслиманским цивилима почињен током заузимања Сребренице у јулу 1995, када је више хиљада босанских Муслимана убијено и расељено. 1998 — Међународни суд за ратне злочине у Хагу прогласио је кривим једног босанског Хрвата и двојицу Муслимана за убијање и злостављање српских затвореника 1992. у логору Челебићи. То је било прво суђење за ратне злочине почињене над Србима током рата у БиХ. 2000 — Председник САД Бил Клинтон допутовао је у Вијетнам, у прву посету једног америчког прдседника тој земљи од завршетка Вијетнамског рата 1975. 2001 — Париски клуб поверилаца отписао је СР Југославији 66% дуга према државама повериоцима.
2003 — У Србији су, због малог одзива бирача (39%), по трећи пут пропали председнички избори. У близини Кабула убијена је радница УН, Францускиња Бетина Гуазлар и она је прва жртва међу запосленима у УН од када је, две године раније, свргнута талибанска власт у Авганистану. 2005 — Хашки трибунал ослободио је пензионисаног генерала Армије Босне и Херцеговине Сефера Халиловића кривице за злочине које су над хрватским цивилима у Херцеговини у јесен 1993. починиле трупе те армије.
17. новембар 887 — Франачки великаши су збацили краља Карла Дебелог на скупштини у Франкфурту. 1292 — Џон Бејлиол је изабран да буде краљ Шкота уместо Роберта Бруса. 1830 — Основана мађарска Академија наука 1839 — Премијера прве опере Ђузепеа Вердија, „Oberto, conte di San Bonifacio“ у Милану. 1855 — Шкотски истраживач Дејвид Ливингстон открио водопаде на рези Замбези, назване по енглеској краљици Викторијини водопади. 1869 — Отворен је за саобраћај Суецки канал између Средоземног и Црвеног мора 1876 — У Москви премијерно изведена композиција Петра Иљича Чајковског Српско-руски марш. 1913 — Први бродови прошли кроз Панамски канал, који је званично отворен годину дана касније. 1918 — Јединице српске војске под командом војводе Петра Бојовића ослободиле Велики Бечкерек (данашњи Зрењанин). 1922 — Мехмед VI, бивши отомански султан, одлази у егзил у Италију. 1933 — САД по први пут правно признале СССР. 1947 — Пуштена је у саобраћај железничка пруга Шамац—Сарајево, дуга 242 km, у чијој су изградњи учествовале омладинске бригаде из целе Југославије. 1954 — Гамал Абдел Насер је иза-
бран за египатског председника. 1969 — Преговорачи из Совјетског Савеза и САД су у Хелсинкију започели преговоре о ограничењу стратешког наоружања. 1970 — Луноход 1, први даљински контролисани ровер на неком другом свемирском објекту, се спустио на Месец. 1973 — У Атини у Грчкој је у крви угушен протест групе студената Народног Техничког универзитета (Политехниона) против режима војне хунте. 1989 — У експлозији у руднику угља у Алексинцу погинула су 92 рудара. 1996 — У другом кругу локалних избора у Србији коалиција опозиционих партија „Заједно“ победила је у највећем броју великих градова, укључујући Београд, Ниш, Нови Сад и Крагујевац. То је била прва победа српске опозиције од увођења вишестраначког политичког система 1990. Покушај власти да фалсификује изборне резултате изазвао је тромесечне масовне грађанске протесте. 1997 — Шесторо исламиста је убило 62 особе испред Хатсепшутиног храма у Луксору. 2003 — Арнолд Шварценегер постаје гувернер Калифорније.
18. новембар 1095 — Почео је сабор у Клермону који је сазвао папа Урбан II и који је довео до Првог крсташког рата. 1180 — Филип II Август је постао краљ Француске. 1210 — Папа Иноћентије III је ескомуницирао светог римског цара Отона IV. 1282 — Папа Мартин IV је екскомуницирао арагонског краља Переа III. 1477 — Енглески штампар Вилијам Кекстен издао је у Вестминстеру прву књигу штампану у Енглеској на енглеском језику “The Dictes and Sayings of the Philosophers”. 1723 — Основан руски град Јекатеринбург 1903 — САД су с Панамом потписале уговор којим су добиле неограничено право коришћења Панамског
канала. Године 1979. постигнут је споразум да Панама добије потпуни суверенитет над каналом 31. децембра 1999. 1910 — У Мексику је избила сељачка револуција чије су вође били Панчо Виља и Емилијано Запата. Током револуције која је трајала до 1917. погинуло је више од милион људи. 1916 — Командант Британског експедиционог корпуса Даглас Хејг је означио крај прве битке на Соми. 1918 — Летонија је прогласила независност од Русије. 1918 — Белгијска армија је ушла у Брисел после четири године немачке окупације у Првом светском рату. 1928 — У филму „Пароброд Вили“ приказаном у Њујорку први пут се појавио Мики Маус, популарни јунак цртаних филмова Волта Дизнија. 1936 — Немачка и Италија су признале владу генерала Франсиска Франка у Шпанији. 1945 — На првим изборима у Бугарској после Другог светског рата, које је опозиција бојкотовала, победио је Отаџбински фронт предвођен комунистима. 1969 — Модул америчког васионског брода “Аполо 12” са астронаутима Чарлсом Конрадом и Аленом Бином спустио се на Месец. Био је то други свемирски брод који је дотакао месечево тло. 1978 — У Џонстауну у Гијани 914 Американаца припадника секте Храм народа извршило је колективно самоубиство. 1987 — 31 особа је погинула у пожару у лондонској најпрометнијој станици метроа Кингс крос Сент Панкрас. 1991 — Снаге ЈНА су током рата у Хрватској заузеле Вуковар. 1993 — Лидери Јужне Африке, црнци и белци, одобрили су устав којим је означен крај политике апартхејда у тој земљи. 1999 — На самиту ОЕБС-а у Истанбулу усвојена је Повеља о европској безбедности којом се сукоби унутар држава сматрају легитимним предметом бриге међународне заједнице. 2003. - Хашки трибунал обелоданио је оптужницу против бивше лиде-
81
ра Републике Српске Крајине Милана Бабића за злочине против човечности над хрватским цивилима 1991—92. године. - У Београду је одржана последња седница коалиције Демократске опозиције Србије, који је престао да постоји након расписивања парламентарних избора за 28. децембар те године. ДОС је дошао на власт у Србији после победе на изборима 2000. када је поражен бивши режим који је оличавао хашки оптуженик Слободан Милошевић. 2004 — Чешки председник Вацлав Клаус потписао је закон којим се након 140 година укида војни рок, а од јануара 2005. уводи потпуно професионална војска.
МАГАЗИН 521
14.11.2021.
19. новембар
82
461 — Западноримски војсковођа Рицимер прогласио за цара сенатора Либија Севера. 1493 — Кристифор Колумбо је открио Порторико на свом другом путовању. 1796 — Предвођени владиком Петром I Петровићем Његошем, Црногорци су на Крусима потукли Турке, а у бици је погинуо и скадарски паша Махмут Бушатлија, који је с 23.000 војника покушао да покори Црну Гору. 1824 — Скупштина Мексика усвојила је Устав према којем је та држава постала независна. 1841 — Основано је Друштво српске словесности, а то је својим печатом и потписом потврдио кнез Михаило. Његови оснивачи били су Јован Стерија Поповић и Атанасије Николић. 1866 — Рат Аустрије и Италије је после седам седмица окончан Бечким уговором, којим је Италији припала провинција Венето и град Венеција. 1906 — Радио-конференција у Берлину прихватила је СОС као међународни сигнал за помоћ. 1942 — Георгиј Жуков је покренуо је операцију Уран која је променила ток Стаљинградске битке. 1969 — Пеле је постигао свој 1000.
гол у каријери против тима Васко де Гама. 1985 — Роналд Реган и Михаил Горбачов су се састали први пут. 1932 — Ирак је стекао независност и постао члан Друштва народа после окончања британског мандата. 1949 — Реније крунисан за кнеза Монака. 1952 — Уједињено Краљевство је на острвима Монте Бело поред северозападне обале Аустралије испробала прву атомску бомбу. 1954 — Девет западних земаља одлучило је да Западну Немачку прими у НАТО и још чвршће је укључи у хладноратовско надметање Запада са Истоком. 1968 — Председник Перуа Фернандо Белаунде Тери оборен је у војном удару левичарске Националне револуционарне хунте коју је предводио генерал Хуан Веласко Алварадо. 1981 — После седам месеци, ирски националисти су у затвору Мејз у Белфасту обуставили протестни штрајк глађу против британских власти, током којег је умрло 10 штрајкача. 1990 — Уједињене су две немачке државе настале после слома Трећег рајха у Другом светском рату и престала је да постоји Немачка Демократска Република. 1991 — Председништво СФРЈ прешло је на рад у условима непосредне ратне опасности, оценивши да је грађански рат на помолу и да су се за такав рад стекли услови предвиђени Уставом. Представници сецесионистичких република Хрватске и Словеније већ су се искључили из рада Председништва. 1995 — Председник Македоније Киро Глигоров рањен приликом експлозије аутомобила-бомбе у центру Скопља, а његов возач је погинуо. 1997 — Јапански воз на магнетним јастуцима је брзином од 451 km/h оборио светски рекорд на експерименталној железничкој деоници западно од Токија. 1998 — Почео импичмент против Била Клинтона.
2000 — Тајвански премијер Танг Феи саопштио је да подноси оставку, само четири и по месеца пошто је преузео власт. 2002 — Турски суд формално је укинуо смртну пресуду изречену вођи курдских побуњеника Абдулаху Оџалану, ухваћеном 1999. и убрзо осуђеном на најтежу казну.
20. новембар 1386 — Тамерлан је заузео и опљачкао грузијску престоницу Тбилиси, одвевши краља Баграта V у заробљеништво. 1783 — Французи Франсоа Пилатр де Розије и Франсоа Лоран извели први успешан лет балоном напуњеним топлим ваздухом, за 25 минута прелетевши раздаљину од 8 km изнад Париза. 1806 — У намери да економски сломи противника, Наполеон Бонапарта објавио Берлински декрет о блокади Велике Британије, уз забрану пристајања британских бродова у све европске луке. 1877 — Томас Едисон објавио изум фонограф. 1916 — Путнички и брод болница ХМХС Британик потонуо је за 55 минута код острва Кеа у Грчкој, након наиласка на мину или након торпедовања. Од 1065 путника на броду 30 је погинуло, а 1035 се спасило. 1937 — Основана Музичка академија у Београду. 1973. добила статус факултета. 1938 — Немачка окупирала Судетску област у Чехословачкој и прикључила немачком Рајху. 1963 — Римокатолички Други ватикански сабор је одобрио употребу локалних језика у црквеним обредима уместо латинског. 1974 — У експлозијама које су у два паба у енглеском граду Бирмингему подметнули припадници Ирске републиканске армије погинула 21 особа, 162 повређене. 1977 — У југоисточној Индији циклон усмртио око 3.000 људи, огромни таласи збрисали читава села.
1994 — Авијација НАТО-а с 36 бомбардера из база у Италији извршила напад на аеродром Удбине. Напад уследио након писмо председника Хрватске Фрање Туђмана упућено Уједињемим нацијама у ком оптужује крајишке Србе да са тог аеродрома нападају Босну и Херцеговину. Највећа ваздушна операција НАТО-а од оснивања, 1949. 1995 — Аргентина Италији изручила нацистичког официра Ериха Прибкеа, одговорног за масакр 335 цивила у Другом светском рату. После тронедељних преговора, у војној бази Рајт-Петерсон у граду Дејтону, у САД, председници Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије Фрањо Туђман, Алија Изетбеговић и Слободан Милошевић парафирали мировни споразум којим је окончан рат у БиХ. 2000 — Нападом на полицијску станицу у селу Кончуљ, а у ком су погинула четири припадника српских снага безбедности, обновљени сукоби наоружаних Албанаца и српских снага у Копненој зони безбедности на југу Србије. 2002 — Међународни тужилац на Косову и Метохији Антони Рич подигао оптужницу против некадашњег команданта ОВК Рустема Мустафе и три бивша припадника ОВК за ратне злочине на Косову од августа 1998. до средине јуна 1999. 2004 — У Украјини одржан други круг председничких избора, после којих су, због изборне крађе, на улицама Кијева избили протести више хиљада присталица кандидата опозиције Виктора Јушченка. Вишедневна криза у земљи окончана 3. децембра, када је Уставни суд донео одлуку о поништењу другог изборног круга новим изборима 26. децембра. На тим изборима Јушченко изабран за председника. 2011 — Изашао је први албум групе Ван дирекшон, под називом Up All Night. 2013 — У Украјини су почели масовни протести након што је председник Виктор Јанукович суспендовао потписивање споразума о асоцијацији Украјине и Европске уније.
83
Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs