Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година IX * Број 522 * 21. новембар 2021. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

2

МАГАЗИН 522

Хвала што читате

21.11.2021.

Краљевски

МАГАЗИН

3

21.11.2021.

МАГАЗИН 522

4

По завршетку пројекта који је помогла локална самоуправа МагазИН и даље открива

5

6

МАГАЗИН 522 21.11.2021.

12 18 22 26 30 36 42 50 56 58 60 62 64 70 78 80 82

Фото: М. Радовановић

У овом броју: Из дана у дан Девет дана стрепње Бољи начин Јавно-приватни дијалог за развој Пљување на идеале Волан уместо кутлаче Ако не сада, када? Црни талас и око њега На репертоару Биоскопа “Кварт” Филмови које смо гледали Наличја српског лица Из Мињине кухињице Три недеље наде Одлучио златни сет ЖКК Краљево - Војводина Слога - Слога (ББ) Времеплов

7

8

МАГАЗИН 522 21.11.2021.

9

10

МАГАЗИН 522 21.11.2021.

11

21.11.2021.

МАГАЗИН 522

12

Промена епидемиолошке ситуације

ИЗ ДАНА У ДАН - У ковид болници хоспитализовани само пацијенти са тешком клиничком сликом која захтева кисеоничку потпору. - Преовладавају особе из седме и осме деценије живота, али има и млађих. - Број новооткривених случајева мање од педесет дневно. – Од почетка године до 15. новембра са болешћу коју изазива корона вирус није успело да се избори четири стотине шеснаест особа, међу њима шездесет који су вакцинисани бар једном дозом вакцине.

- Међу преминулима преовладавају старије особе са тешким коморбидитетима. - Број прегледа у ковид амбуланти је мањи од две стотине дневно, трећина пацијената помоћ лекара тражи први пут. – Могућа појава нових сојева вируса

инула недеља протекла је у знаку благог смиривања епидемије корона вируса о чему се може закључивати на основу мањег броја суграђана који сумњу на овај тип инфекције покушавају да провере у здравственим установама. Први знаци били су видљиви пре тачно седам дана кад су објављени резултати тестирања првог дана викенда. Извештај Завода за јавно здравље Краљево за ситуацију на дан 13. новембра сведочи да је током претходна двадесет четири сата у здравственим установама са подручја града на присуство новог корона вируса тестиранo триста четрдесет три узоркa назофарингеалног бриса а инфекција потврђена код шездесет две особе. Тако је укупан број потврђених случајева у Краљеву од почетка епидемије за сто четрнаест премашио двадесет девет хиљада. Да нема превише повода за опуштање сведочи податак да су у Општој болници „Студеница“ од последица болести коју изазива корона вирус преминуле четири особе са територије града Кра-

М

љева. Епидемиолошка ситуација није битније промењена ни следећег дана, јер је провером сто седамдесет осам узорака бриса присуство вируса потврђено код четрдесет седам особа за колико је повећан укупан број потврђених случајева од почетка епидемије. Да највећу цену плаћају пацијенти са најтежом клиничком сликом потврђује податак о смрти још две особе. Први радни дан у недељи на болничком лечењу је дочекало педесет осам пацијената, од којих је шеснаест са најтежом клиничком сликом смештено у јединици интензивне неге, један је интубиран, десет је на неинвазивној вентилацији а пет на „high flow“ режиму. Између недеље и понедељка на лечење су примљена три нова пацијента, два опорављена су отпуштена а један упућен у Крушевац на даље лечење. У истом периоду у дневној болници су збринута седамдесет четири пацијента, а у ковид амбуланти обављено сто педесет прегледа.

Да током викенда опада интересовање за тестирање сведочи извештај Завода за јавно здравље од уторка као и податак да су током претходна двадесет четири сата тестирана пет стотина седамдесет четири узоркa бриса, а присуство вируса потврђено код сто особa па је укупан број потврђених случајева од почетка епидемије достигао двадесет девет хиљада двеста шездесет један. Од последњег извештаја, у Општој болници је преминула једна особа са територије града Краљева. Број хоспитализованих на одељењима Опште болнице смањен је за десетак, а од њих четрдесет девет на лечењу од болести коју изазива корона вирус петнаест је смештено у јединици интензивне неге, један је интубиран, једанаест на неинвазивној вентилацији а три на „high flow“ режиму. Између два извештаја на лечење је примљено шест пацијената, два пута више је отпуштено а један преминуо. У истом периоду у ковид амбуланти је обављено сто седамдесет шест прегледа.

13

21.11.2021.

МАГАЗИН 522

14

Извештај Завода за јавно здравље за територију града Краљева на дан 16. новембра сведочи да је у последња двадесет четири сата, у здравственим установама са подручја града, тестирано четири стотине осамдесет осам узорака бриса а присуство вируса потврђено код педесет четири особе, што је број укупно потврђених случајева повећало на триста петнаест више од двадесет девет хиљада. Са олакшањем је примљен податак да није било преминулих од болести коју изазива корона вирус. Један пацијент мање на болничком лечењу у односу на претходни дан последица је пријема и отпуста по пет пацијената и потврде да је један упућен у Крагујевац на даље лечење. Од тринаест пацијената са најтежом клиничком сликом један је интубиран, девет је не неинвазивној вентилацији а три на „high flow“ режиму. У истом периоду је у дневној болници је збринуто шездесет шест пацијената, а у ковид амбулати обављено сто деведесет пет прегледа. Извештај о стању епидемиолошке ситуације на дан 17. новембра у први план ставља податак да је међу пет стотина тестираних узорака бриса присуство корона вируса потврђено код педесет четири особе. Исти извор сведочи да је број потврђених случајева од почетка епидемије повећан на двадесет девет хиљада триста шездесет девет, а да у болници није било преминулих особа од последица болести „ковид-19“. Да број хоспитализованих пацијената варира сведочи извештај из Опште болнице по коме је од педесет пацијената тринаест смештено у јединици интензивне неге, два су интубирана, осам је на неинвазивној вентилацији, а три на „high flow“ режиму. Током претходна двадесет четири сата на лечење је примљено пет пацијената, два су отпуштена а један упућен у Београд на даље лечење. Током претходног дана у дневној болници је збринуто педесет седам пацијената, а у ковид амбуланти обављено сто осамдесет седам прегледа. Осамнаести дан новембра донео је нову промену епидемиолошке ситуације. Поврда се огледа у податку да је након провере исправности четири стотине двадесет четири узорка бриса на присуство корона вируса четрдесет пет означено позитивним па је укупан број потврђених случајева од почетка епидемије повећан на двадесет девет хиљада четири стотине четрнаест. Последњег радног дана у недељи на болничком лечењу је било педесет пацијената, међу њима и шеснаест чије је здравствено стање захтевало интензивну негу, четири су интубирана, осам је на неинвазивној вентилацији а четири на „high flow“ режиму. Током претходна двадесет четири сата по пет паци-

јената је примљено на лечење и отпуштено из болнице, у дневној болници је збринуто педесет седам, а у ковид амбуланти обављен сто шездесет један преглед. Током наредна двадесет четири сата још четири стотине тридесет пет суграђана је изразило сумњу на присуство корона вируса али је оправданост потврђена у само четрдесет два случаја, па је укупан број инфицираних повећан на двадесет девет хиљада четири стотине педесет шест. После неколико дана паузе у болници су забележена три смртна случаја од последица болести коју изазива вирус. Подаци из ковид болнице сведоче о хоспитализацији само најтежих болесника, а иако међу њима преовладавају особе из седме и осме деценије живота има и млађих са тешком клиничком сликом. Мада је број новооткривених случајева смањен на мање од педесет дневно и даље има болесника чије се здравствено стање сматра веома озбиљним, па је током неколико последњих дана њих пет упућено на даље лечење у друге зддравствене установе. Последице инфекције најбоље се огледају у статистичким подацима за период од почетка године до 15. новембра који сведоче да са болешћу коју изазива корона вирус није успело да се избори четири стотине шеснаест особа, међу њима шездесет који су вакцинисани бар једном дозом вакцине. Начелник Инфективног одељења Опште болнице др Милан Парезановић подсећа да међу преминулима преовладавају старије особе са тешким коморбидитетима, а да од млађих нико није био вакцинисан. Здравствени радници упозоравају да међу хоспитализованим пацијентима има тек двадесет до тридесет одсто вакцинисаних. Број прегледа у ковид амбуланти је мањи од две стотине дневно, а трећина пацијената помоћ лекара тражи први пут. То је и разлог што је скраћен период чекања на преглед у обе смене, преподневној у којој су ангажоване три и поподневној са две екипе. Последице инфекције корона вирусом су разлог за апел о потреби вакцинације као једином начину да се смањи број осетљивих припадника популације. Јењавање тренутног таласа инфекције појачава уверење да ће престати између средине и краја децембра, али се страхује од новог у зависности од нових сојева који се могу очекивати. Стрепњу појачава податак о интензивирању окупљања више особа у затвореном простору од почетка сезоне слава што је повод за препоруку о избегавању кад год је то могуће. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

15

Мере заштите од инфекције корона вирусом

МАГАЗИН 522

21.11.2021.

БУДИМО ОДГОВОРНИ

16

• Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди.

• Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке.

• Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе.

• Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра.

• Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи.

• Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута.

• Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном.

• Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова.

• Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера. Путем телефонских линија Ковид Кол-центра, свакога дана од 08.00 до 16.00 часова грађани Краљева који су у изолацији могу да добију неопходне информације. ТЕЛЕФОНИ: 064/8912022, 064/8912018, 064/8912118, 064/8912118 064/8912132

17

Први негативни ефекти јесени

ДЕВЕТ ДАНА СТРЕПЊЕ

МАГАЗИН 522

21.11.2021.

- На педесет трећој седници од конституисања члановима Градског већа представљен извештај о хигијенској исправности воде за пиће, праћењу квалитета ваздуха и евалуацији резултата мерења у октобру.

- За основни микробиолошки и физичко-хемијски преглед узето сто педесет шест узорака воде из система градског водовода, сто четрдесет четири из мреже водовода и дванаест узорака сирових вода са црпних станица. - Сви узорци бактериолошки и физичко хемијски исправни, а вода Ибра без фенолних материја. - Средње двадесетчетворочасовне вредности суспендованих честица ПМ10 на мерном месту Полицијска управа изнад граничних девет дана између 17. и 29. октобра

18

19

очетак грејне сезоне је период године кад се повећава концентрација штетних материја у ваздуху што по правилу повећава забринутост грађана, по који пут и здравствене проблеме особа са респираторним болестима, старијих суграђана и деце. Зато је разматрање извештаја Завода за јавно здравље Краљево о хигијенској исправности воде за пиће, праћењу квалитета ваздуха и евалуацији резултата мерења прилика да се са званичног места потврди у каквом су окружењу Краљевчани живели претходног месеца. Извештај је прва тема седница Градског већа једном у месецу што је потврдила и педесет трећа по реду од конституисања актуелног сазива на којој су чланови упознати са резултатима провере квалитета воде и ваздуха у октобру ове године. Последњи извештај Центра за

МАГАЗИН 522

21.11.2021.

П

20

хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље потврђује да је током месеца за основни микробиолошки и физичко-хемијски узето сто педесет шест узорака воде из система градског водовода, сто четрдесет четири из мреже водовода а дванаест узорака сирових вода са црпних станица. Провером је потврђено да су сви, у односу на контролисане параметре према Правилнику о хигијенској исправности воде за пиће, били бактериолошки и физичко хемијски исправни. У истом периоду једном недељно је проверавана концентрација фенолних материја у реци Ибар и утврђено да у испитаним узорцима, анализираним четири пута спектро-фотометријском методом, њихова количина није прелазила максимално дозвољене вредности прописане Правилником о хигијенској исправности воде за пиће.

На основу извршених анализа, и стручног разматрања, изведен је закључак да је вода за пиће из мреже градског водовода у току октобра била хигијенски исправна. Оцењивање квалитета ваздуха врши се применом критеријума за одређивање концентрације сумпордиоксида и азотдиоксида, индекса црног дима, суспендованих честица ПМ10 и ПМ2,5, укупних таложних материја и тешких метала у њима, а подручја на којима се спроводи мониторинг су централна урбана зона и насеље Рибница. ПМ10 је фракција суспендованих честица која пролази кроз филтер чији су захтеви уграђени стандардом којим је утврђена референтна метода за узимање узорака и мерење са ефикасношћу од педесет одсто захвата честица аеродинамичког пречника од десет микрона,

а ПМ2,5 честице пречника два и по микрона. Извештај Завода за јавно здравље потврђују да су средње двадесетчетворочасовне вредности сумпордиоксида биле испод граничних и толерантних на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга, а азотдиоксида испод граничних на мерном месту Пљакин шанац. У истом периоду средње вредности индекса црног дима биле су испод максимално дозвољених на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга. Средње двадесетчетворочасовне вредности суспендованих честица ПМ10 су мерене на мерном месту Полицијска управа, а резултати мерења потврђују да су изнад граничних биле девет дана између 17. и 29. октобра. Први знаци погоршања били су видљиви 17. октобра кад је концентрација

штетних материја овог типа у ваздуху за нешто више од три микрограма по кубном метру премашила граничну вредност. Погоршавање је настављено и следећих дана све до 28. октобра кад је измерено 100,36 микрограма, што је два пута више од граничне вредности. Већ следећег дана концентрација честица овог типа почела је да опада до 70,83, а касније испод педесет микрограма по кубику ваздуха. Надлежни органи су проценили да и поред ових резултата ситуација није алармантна, па су подаци о квалитету ваздуха обелодањени тек месец дана касније. Испод граничних биле су и измерене вредности вредности тешких метала из фракције ПМ10, олова, кадмијума, арсена и никла. На основу Уредбе о изменама и допунама Уредбе о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха,

мониторинг параметара суспендованих честица ПМ2,5 врши се током најмање једне календарске године при чему се из измерених вредности рачуна средња годишња вредност и пореди са граничном и толерантном. Тако добијени резултати користе се за израчунавање просечног индикатора изложености овим суспендованим честицама у урбаном подручју. Према истој уредби дефинисан је просечан индикатор изложености, изражен у микрограмима по кубном метру, који се оцењује као просечна годишња концентрација заснована на резултату мерења из три узастопне календарске године, а служи за процену степена остваривости националног циља за смањење изложености популације суспендованим честицама ПМ2,5. Т. Радовановић

21

Национална иницијатива за безготовинско плаћање

МАГАЗИН 522

21.11.2021.

БОЉИ НАЧИН

22

- Планирано увођење до двадесет пет хиљада терминала на продајним местима где до сада није било могуће плаћање картицом.

- Субвенције за набавку уређаја који истовремено служе као фискална каса и ПОС терминал. - Сто десет хиљада активних ПОС терминала више него дупло мање на милион становника у односу на просек Европске уније. - Четири петине грађана Србије има могућност бесконтактног плаћања картицама и мобилним телефонима.

- Безготовинско плаћање највише се користи у супермаркетима, на бензинским пумпама и за куповину гардеробе. - Пандемија коронавируса створила већу потребу за безготовинским плаћањима

23

редставници Немачке развојне сарадње, Националне алијансе за локални економски развој и компанија Виза и Мастеркард потписали су у Министарству финансија споразум о сарадњи којим је званично отпочела Национална иницијатива за безготовинско плаћање. Иницијатива је пројекат подршке малим трговцима и институцијама да модернизују пословање а грађанима омогуће бољи и сигурнији начин плаћања, картицом или мобилним телефоном, у радњама, угоститељским објектима и шалтерима широм земље. Иницијативом је предвиђена подршка изради и спровођењу новог Националног програма за сузбијање сиве економије, едукација и јачање свести грађана и привреде о могућностима безготовинског плаћања и предностима у односу на готовинско и размена искустава са земљама региона и света. Окосницу пројекта представља развој прихватне инфраструктуре у малим и средњим предузећима и на шалтерима институција. Кроз посебан програм субвенција, планирано је увођење до двадесет пет хиљада терминала на продајним местима где до сада није било могуће плаћање картицом, уз снижене трговачке накнаде у трајању од годину дана. У Министарству финансија наглашавају да безготовинско плаћање, уз еФискализацију и еФактуре, представља један од три стуба развоја транспарентне економије и фер конкуренције, Управо то је, каже министар Синиша Мали, оно што министарство жели да подржи кроз ову иницијативу и нови Национални програм за сузбијање сиве економије који се припрема за период до 2025. године. Једним од првих циљева означена је жеља да се помогне малим бизнисима како би прешли на нови систем фискализације и први пут увели безготовинска плаћања. Могућност за то пружају субвенције за набавку „2 у 1“ уређаја који истовремено служе као фискална каса и ПОС терминал.

МАГАЗИН 522

21.11.2021.

П

24

Национална иницијатива за безготовинско плаћање је вишегодишњи пројекат који су покренули Немачка развојна сарадња, Мастеркард и Виза, у сарадњи са Националном алијансом за локални економски развој и Министарством финансија, под окриљем develoPPP програма немачког Савезног министарства за економску сарадњу и развој. Програм повезује јавни и приватни сектор у реализацији пројеката од значаја за целокупну заједницу, попут иницијативе која доприноси борби против сиве економије и већој финансијској инклузији. Директорка Немачке развојне сарадње у Србији Даниела Функе обећава да ће се у спровођењу водити принципом „Да нико не буде изостављен“, како би се обезбедио позитиван ефекат развоја безготовинских плаћања на осетљиве друштвене групе. Иницијатива је отворена за све заинтересоване организације и компаније из банкарског, ИЦТ и других сектора, које желе да допринесу изградњи безготовинског друштва и остварењу циљева Агенде 2030. Национална иницијатива инспирисана је сличним програмом реализованим у Пољској где је за више од три године уведено четири стотине тридесет хиљада нових ПОС терминала, што представља скоро две петине од постојећих милион и сто хиљада. Терминале је добило триста три хиљаде трговаца, па је број оних који прихватају безготовинско плаћање повећан на десетак хиљада мање од пола милиона. У Националној алијанси за локални економски развој не крију жељу да подрже развој свих видова безготовинских плаћања, било да је реч о картицама, инстант плаћањима скенирањем QР кода, онлајн и мобилном банкарству и плаћањима „нове генерације“. Извршна директорка алијансе Виолета Јовановић указује на потребу да се малим трговцима смање трошкови пословања, а грађанима обезбеди могућност избора куповине или плаћања услуга. Са

додатних двадесет пет хиљада ПОС локација очекује се повећање расположиве инфраструктуре за готово четвртину. Разлог се огледа у потврди да је досадашњих готово сто десет хиљада активних ПОС терминала то и даље више него дупло мање на милион становника у односу на просек Европске уније. Национална иницијатива се спроводи под слоганом „Бољи начин“ што треба да укаже на предности безготовинских у односу на готовинско плаћање кад је реч о ефикасности, поузданости и сигурности. МастерИндекс истраживање показало је да четири петине грађана Србије има могућност бесконтактног плаћања картицама и мобилним телефонима, а ову опцију највише користе у супермаркетима, на бензинским пумпама и за куповину гардеробе. Безмало исти проценат испитаника потврђује да су таква плаћања бржа и једноставнија од других начина, али и да је пандемија коронавируса створила већу потребу за безготовинским плаћањима. Управо то је, верују у компанији Мастеркард, додатни разлог за подршку малим привредницима да се прилагоде и стекну нове клијенте. Једна од кључних предности безготовинских плаћања огледа се у видљивости трансакције за разлику од уобичајеног плаћања које остаје ван контроле пореских органа у случајевима да није издат рачун. Истраживање компаније Виза указује да би повећање дигиталних начина плаћања за само пет одсто током пет наредних година могло да смањи обим сиве економије и до тринаест одсто. То је разлог више да развој безготовинског друштва буде један од приоритета и за банке и за државу. Податак да је више од четири петине глобалне сиве економије заступљено у седам сектора, међу којима су малопродаја и угоститељство, води ка уверењу да Национална иницијатива може довести до велике позитивне промене у овим секторима. Т. Радовановић

25

Дијалогом до реформи за милион грађана

МАГАЗИН 522

21.11.2021.

ЈАВНО-ПРИВАТНИ Д

26

ДИЈАЛОГ ЗА РАЗВОЈ - Изнедрено шест великих реформских иницијатива, реформа паушалног опорезивања, укидање регулаторних препрека развоју органске производње, заштита пчела, унапређење система управљања отпадним водама, развој пројектне наставе и наставе на даљину, као и подстицање фер конкуренције у јавним набавкама.

- Ефекти реформских иницијатива на осамсто седамдесет хиљада ученика и професора, сто двадесет хиљада предузетника паушалаца, двадесет хиљада пчелара, дванаест хиљада понуђача у поступцима јавних набавки и готово седам хиљада органских произвођача и пет хиљада локалних и републичких инспектора

27

21.11.2021.

МАГАЗИН 522

28

аједничка оцена јавног, приватног и цивилног сектора у Србији сведочи да би доношење закона и примена прописа били значајно ефикаснији уколико би били реализовани у сарадњи са привредом. Упркос томе, готово две трећине удружења и половина привредника сматра да се њихови ставови не уважавају довољно. Због тога би се поруке завршне конференције пројекта „Јавно-приватни дијалог за развој“ могле свести на неопходност јачања комуникације и активнијег укључивања привреде у почетне фазе израде регулативе. Конференција је прилика да председник Управног одбора Национале

З

алијансе за локални економски развој Владислав Цветковић укаже да је за заједнички рад на реформама отворено 97% пословних удружења, 80% јавног сектора и 70% привреде. Према истраживању Националне алијансе погледи на успешност јавноприватног дијалога у пракси се значајно разликују. И док привреда истиче значај веће доступности нацрта прописа на време, и позитивног помака у овом сегменту рада, привредници и удружења и даље указују да је за последње три године опала њихова укљученост у регулаторни процес. У жељи да се тај тренд промени, и ојача међусекторска сарадња, у Национал-

ној алијанси је припремљен Водич за јавно-приватни дијалог, а пројекат је у протекле четири године реализован у сарадњи са Републичким секретаријатом за јавне политике, уз финансијску подршку Америчке агенције за међународни развој. Према речима директорке мисије агенције Сузан Фриц, циљем пројекта је оцењена потреба да се изгради партнерски однос између сва три сегмента друштва у спровођењу политика од јавног значаја и оснажи цивилни сектор за заговарање реформи. Улога цивилних организација види се у заговарању тема од значаја за њихове чланове и ширу заједницу о чему

сведочи податак да је пажљивим одабиром изнедрено шест великих реформских иницијатива. У њих су сврстани реформа паушалног опорезивања, укидање регулаторних препрека развоју органске производње, заштита пчела, унапређење система управљања отпадним водама, развој пројектне наставе и наставе на даљину, као и подстицање фер конкуренције у јавним набавкама. Наведене реформе имале су директан утицај на једанаест хиљада чланова седам удружења која су била укључена у пројекат, Агро кластер из Новог Сада, Удружење за развој предузетништва из Ниша, Удружење Понуђачи Србије из Крагу-

јевца, Цоннецтинг из Панчева, Мрежа инспектора Србије из Чачка и београдска удружења Савез пчеларских организација Србије и Удружење 3Е. О значају дијалога у процесу израде прописа сведочи очекивање да ефекте шест реформских иницијатива покренутих у оквиру пројекта, осети и шира заједница која обухвата више од милион грађана Србије, осамсто седамдесет хиљада ученика и професора, сто двадесет хиљада предузетника паушалаца, двадесет хиљада пчелара, дванаест хиљада понуђача у поступцима јавних набавки и готово седам хиљада органских произвођача и пет хиљада локалних и републичких ин-

спектора. У циљу даљег развоја сарадње три сектора и по завршетку пројекта, представљена је Декларација подршке јавно-приватном дијалогу чији се потписници обавезују да све заинтересоване стране благовремено укључе у процес увођења нових, или мењања постојећих, прописа. Обавеза институција је да узму у обзир све пристигле примедбе и сугестије, а прописе и документа јавних политика доносе уз спровођење јавне расправе и доступност нацрта закона за коментаре на сајту Владе Србије. Т. Радованови Фото: НАЛЕД

29

30

Милорад Луковић

МАГАЗИН 522 21.11.2021.

Носиоци демократских промена: Милорад Луковић (2)

- Иако није било информација о организованом нападу на полицију многе учеснике догађаја из октобра 2000. године разуверио је податак да је стигао камион са камењем и моткама, а помињало се и ватрено оружје. - Док је вођена огорчена борба за освајање зграде Радио -телевизије Србије група малолетника је заузела полицијску станицу у Улици мајке Јевросиме одакле су узели пушке. - Они који су током протеста били изложени највећим опасностима врло брзо су схватили да од обећаног бољитка неће бити ништа. - Више од свега учеснике драматичних догађаја боли сазнање да су после 20 година на власти снаге против којих је тада вођена огорчена борба са неизвесним исходом. - Они који су издали изворне принципе, и прешли међу социјалисте и напредњаке, не могу да донесу бољитак народу. - Србија стала кад је убијен Зоран Ђинђић што је за већину грађана у овој земљи било крај политичке борбе

Фото: М. Радовановић

ПЉУВАЊЕ НА ИДЕАЛЕ

31

21.11.2021.

МАГАЗИН 522

32

етнаест година након промена које све мањи број становника земље сматра демократским и даље владају бројне недоумице, и опречна мишљења, о догађајима који су кулминацију достигли 5. октобра 2000. Тада се испред зграде Народне скупштине окупио велики број противника режима од којих нису сви били довољно упознати са свим што се дешава, а посебне недоумице везане су за улазак у зграду након које је из ње покуљао густ облак дима. Мало више светла на овај догађај баца Милорад Луковић који је међу првима ушао зграду. Кад је полиција на улазном степеништу поставила кордон који је требало да спречи улазак у зграду почеле су прве

П

чарке и увреде са једне и друге стране. На тргу се већ појавио комби са кога би челници опозиције после 15 сати требало да се обрате окупљенима кад је из руку једног старије Чачанина према кордону полетала флаша што је деловало као иницијална каписла за избијање сукоба. Бројчано слабијим припадницима полиције једини начин да заустеве масу чије се намере непредвидиве био је сузавац од кога су сигуран заклон демонстранти тражили на различите начине, а Луковић га је нашао у аутобусу паркираном у непосредној близини. Кад су се изнад на небу појавили први хеликоптери, и наговестили жешћи сукоб са полицијом, Луковић је мало у шали, а мало и озбиљно, предлагао да се превр-

не аутобус и направи барикада као добра заштита у случају напада полиције. Петнаест година након драматичних догађаја Луковић сведочи како није имао информацију о организованом нападу на полицију, али је многе од учесника касније разуверио податак да је стигао камион са камењем и моткама, а помињало се и ватрено оружје.

- То је било јасно, јер је било ратно стање а ми дошли да срушимо власт. У једном тренутку смо почели да пробијамо кордон на улазу, јер се чуло да су неки момци прошли кроз врата. Мајица ми је била покидана, па сам је наквасио водом да бих могао лакше да дишем. Са групонм навијача сам се пробио са бока где су била велика врата која смо проби-

ли помоћу неких балвана и ушли у ходник пре свих док је још трајала борба са полицијом са предње стране. Са камиона испред Скупштине лидери су подизали расположење и тражили од масе да се не повлачи, а наредба је била да се пробије кордон и уђе у скупштинску зграду. Кад смо се нас стотинак пробили унутра почели су да бацају сузавац. Ходници су полукружни, па не знаш да ли те тамо чека метак или нешто друго. Доле у подруму неко је запалио велику количину папира, па је створен утисак да гори скупштина. Кад су наишли полицајци и један почео да нас гура штитом повучем га за маску и скинем је, он почне да се гуши, а ја ставим себи на лице. После тога

смо их потиснули у велику скупштнску салу где се њих стотинак предало и скинуло шлемове. Иако је било и ружних ствари страшно ми је кад неко после толико година каже да су лопови запалили и опљачкали скупштину иако знам да је било људи које не интересују протести, и који су дошли нешто да ћапе. Мој циљ је био да срушимо један систем макар изгорео Београд. Било је речи да долазе са авионима и тенковима што је значило да, ако дође до примене силе, почиње тотални рат – прича Луковић. Све време протеста уз Луковића су као трофеји били полицијски штит, маска и пендрек, код осталих по која столица, микрофон, слика из скупштинске зграде. При првом сукобу са полицијом Лу-

ковић је добио ударац пендреком у раме, а због болова био принуђен да се повуче до аутобуса. У тренутку кад је на демонстранте бачен сузавац изашао је не марећи много за повреду, а ни за живот. Иако се у једном тренутку учинило да су болови престали признаје да их осећа и данас. Чини се да је моного жешћа борба вођена пред зградом телевизије одакле су се чули и пуцњи из пушака. Пре него су разјарени демонстранти из зграде избацили директора Драгољуба Милановића у холу је отпочео обрачун са једним од уредника који је добио неколико јаких удараца. Присебнији од осталих били су Луковић и двојица момака из Лознице и Ваљева који су га, са јакном преко главе

33

34

МАГАЗИН 522 21.11.2021.

да би избегли линч, кроз разјарену масу спровели до зграде републичке скупштине. Док је вођена огорчена борба за освајање зграде, из које је кроз полупана стакла на вратима и прозорима избијао густ црни дим, јављено је да је група малолетника заузела полицијску станицу у Улици мајке Јевросиме одакле су узели пушке.

- Причало се да су то били неки криминалци регрутовани од ДОС-а. Мене то није занимало па сам, у страху да не направе хаос, са групом момака за које ни данас не знам ко су кренуо тамо. Узео сам дванаестак пушака, пребацио их преко рамена и однео до скупштине да предам шефу Штаба за заштиту. Све се завршило око два после поноћи кад је Коштуница на телевизији покушавао да објасни шта се дешава. На улицама је било још доста народа и док се пред скупштином славила победа пронела се вест да према граду крећу тенкови. Неки од аутобуса су се већ вратили у Краљево, а ја нисам желео док се ствар не заврши и сазнамо на чему смо. Пред зору видимо да се стишава ситуација, људи се растурају а ми се пакујемо да би овде, где нас је чекала маса, стигли око подне. Ишли пред СУП и прозивали начелника да поднесе оставку, а ја од оног сузавца нисам могао да говорим неколико дана. Изашли смо на позорницу са трофејима, а после су од мене тражили да вратим пендрек и остало. Нисам желео да вратим, али сам касније дао Милу Корићанцу, а он однео у Скупштину и предао – прича Луковић о ономе што се догађало 5. октобра 2000. године. Они који су током протеста били изложени највећим опасностима врло брзо су схватили да од обећаног бољитка неће бити ништа, а повод за такав закључак биле су све оштрије свађе око значајних места у локалној управи. Више од свега учеснике драматичних догађаја боли сазнање да су после 15 година на власти снаге против којих је тада вођена огорчена борба са неизвесним исходом. Боли и уверење да је највећи цех платио народ, па иако нема редова за уље, шећер и бензин у Краљеву они који нису чланови владајуће странке немају шансе за запослење. Иако је Луковићу пружена прилика да ради уз минималну зараду, и

заради 960 динара дневно, тешко може да верује причама о бољем животу. Милорад Луковић не спада међу оне који сматрају како актуелна власт не чини ништа да би побољшала све гору социјалну слику града. Али, не верује ни да би они који су издали изворне принципе, и из странака тадашње опозиције прешли међу социјалисте и напредњаке, могли да донесу бољитак народу.

- Ја сам 2007. године остао без посла са још 30 курираа у општини, и три године нисам радио ништа, али сам сваки дан долазио и гледао их у очи да виде да сам ја један од тих који их је довео на власт. Мислим да је Србија стала 2003. године кад је убијен Зоран Ђинђић што је за већину грађана у овој земљи било крај политичке борбе. Тада се видело да је дошло до црте, јер кад може премијер да буде убије шта да очекује народ, кад живот премијера није сигуран како ће бити живот обичног човека? Због тога људи више немају снаге да се боре, а немају ни могућности јер млади од 20 година, који су убијени интернетом и чији се живот свео само на компјутер, немају мотива да се боре за боље. И не размишљају да се боре у друштву које је направило да ако ниси члан странке, или ниси дао паре неком директору, не можеш да се запослиш. И ја сам могао да купим диплому, и будем неки директор иако имам само основну школу, али ме је било срамота јер је то против идеала за које сам се борио. Не могу да будем као они, јер бих тако бих пљувао самог себе и не бих могао да спавам са тиме. Овако могу сваког да погледам у очи, јер ништа од те политике нисам добио сем посла за који примам 21 хиљаду динара – каже Луковић. Иако поделе никада никоме нису донеле ништа добро оне међу странкама на краљевачкој политичкој сцени битно су утицале на живот највећег броја грађана. Мало је која странка након тога учинила било шта значајније, а онима који немају посла, а тиме ни могућност за нормалан живот, мала су утеха нова спортска дворана, мост преко Ибра и затворени базен. Иако је и из Конарева, где живи Милорад Луковић, у власти био довољан број појединаца у овом делу града ни у

другој декади 21. века све куће немају воду ни прикључак на канализациону мрежу. Из Краљева је у неке друге средине већ одведено све што је вредело, прво седиште Телекома, а потом и Електросрбије, па је све мање могућности и за улагање у инфрасртуктуру.

- Живиш од онога колико ти да Београд, а и ту се види неспособност политичара. У другим градовима се нешто дешава, а 90 посто наших политичара има за циљ да оде у Београд. Ту су да искористе масу која ће да их гласа и прогура, а кад буду аванзовали град их више не интересује. То сви ми знамо и то је страшно. Јавна је тајна у граду да СНС није у спрези са централом у Београду и да Вучић није добро са Пеђом Микићем који је алфа и омега власти у Краљеву. Кад су пре четири године момци које познајем као добре људе кренули да промене жуте лопове саветовао сам им да добро размисле да се не би разочарали као ја. Жао ми је због свега, јер и ја као грађанин плаћам цех тога што нико ништа не ради. Не знам да ли је тачно или није али се прича да Вучић не да паре Краљеву. Није дошао овде, а неће ни доћи, јер овде немамо квалитетне људе. Стање у Краљеву је тешко и не могу да схватим одакле овај народ плаћа ово што плаћа. Сваки дан причам да се и у кафани све види, а кад је петком празан „Париз“ најбоље се види докле смо догурали у борби за преживљавање у ситуацији из које нема излаза. Октобра 2000. године смо имали циљ да дође бољитак, и било је до одређног тренутка кад су људи из власти изгубили компас. Видели су да могу да раде шта хоће, да узимају колико хоће, да их нико не контролише и раде исто као и они пре, али у много већој мери, па не могу да схватим како могу да спавају. Нема посла, нема лечења, нема сигурности, нема ништа и сигуран сам да је у односу на претходини период горе. Ондашње власти су, без обзира на грешке и привилеговане у њиховим редовима, обичним људима омогућавали да се лече, да раде и да могу да плаћају струју. Данас ако немаш да платиш долази извршитељ, узима све из куће и ћао – каже Луковић. Т. Радовановић

35

36

Јован Перишић

МАГАЗИН 522 21.11.2021.

Краљево и Краљевчани: Јован Перишић

ВОЛАН УМЕСТО КУТЛАЧЕ

а живот по који пут скрене са уобичајене стазе последњих деценија су могли да се увере сви који су се нашли на удару транзиције и притом осетили њене најнегативније ефекте, пре свих губитак радног места као прилике да се обезбеди каква таква егзистенција. Међу многима који су се нашли у таквој ситуацији је Јован Перишић кога су новонастале околности нагнале на промену начина размишљања и потрагу за послом који би надоместио повољности онога за који се школовао. Кад је пред крај осме деценије прошлог века завршио средњу угоститељску школу, и стекао звање квалификованог кувара, знао је да га, као и све вршњаке који су били спремни да раде, чека сигурно радно место. Колика је била потреба за радницима

Д

одређеног образовног профила најбоље потврђује податак да се запослио и пре него што је добио диплому као потврду оспособљености за посао кувара. Избор је пао на ресторан Цвет у Богутовачкој Бањи који је, са депадансима у близини бањског купатила, пружао све услуге као и касније изграђени Хотел Минерал. Старијим радницима није требало много времена да се увере у способности младог колеге па су га увели у посао и поверили мајсторске задатке, пре свих рад на роштиљу. Разлог се огледа у податку да је школовање тог времена подразумевало два дана професионалне праксе недељно, што је било довољно да се до краја завршног разреда савладају све вештине неопходне за самосталан рад. Повољ-

Фото: М. Радовановић

- Током тринаест година рада у Угоститељско-туристичком предузећу „Србија“ рад у сваком од двадесет два локала у којима је припремана храна. - Краљевчани су имали навику да долазе у кафану, јер су то дозвољавале финансијске могућности. - Највећи број суграђана задовољавао се скромним животом за који су двоје запослених у породици стварали повољне услове. - У приватном сектору мале плате за максимално ангажовање. - За десетак година четири аутомобила. - На краљевачким улицама прилику за зараду тражи око пет стотина таксиста, а посла има довољно за све који не очекују велику зараду

37

21.11.2021.

МАГАЗИН 522

38

ност за то пружао је школски објекат за обављање практичног дела наставе опремљен свим што је било потребно. Обавеза свих ученика била је да током летњег распуста обаве део феријалне праксе у неком од двадесет два локала Угоститељско-туристичког предузећа „Србија“, или неколико сличних у Матарушкој Бањи. Почетак радног века представља преломни тренутак у животу сваког појединца, поготово оних који су на крају тинејџерског доба. Због тога је и Јовану необично деловала обавеза да пуних осам сати буде на једном месту, ма колико да је посебан вид дружења у значајној мери амортизовао негативне ефекте.

- Колективи су били здрави и није било спотицања као што је случај данас. Није било мржње и зависти између људи, а колико је колектив дисао једном душом најбоље сведочи податак да сам једва чекао да се ујутру пробудим како бих отишао на посао и провео неко време са колегама, да научим нешто ново и чујем по који добар савет. У Богутовачкој Бањи сам био врло кратко, неких пар месеци, а онда прешао у Краљево у УТРО „Србија“. Услови рада нису били свуда исти, имало је бољих и лошијих, али је све могло да служи сврси па није било никаквих проблема. Током лета сам био по радним акцијама, на Пештеру, у Ушћу и Краљеву, ангажован на припреми јела за по пет стотина људи. Разлика у односу на дотадашњи посао била је мала, није било јела по поруџбини и роштиља, па су спремана сасвим пристојна кувана јела, солидан оброк за младе људе који су на акцијама доста радили и трошили се, па су морали добро и да једу. Радна акција ми је остала у врло лепом сећању због дружења и широког круга људи који су дошли из свих крајева земље, а није недостајало манифестација у којима су учествовали глумци, певачи и забављачи. Учесници акција били су укључени у различите секције, пружена им је прилика за избор неког из веома широког спектра занимања и свако је могао по нешто да научи, а могао је да се полаже и возачки испит.

Кад су се акције завршиле мало се сузио круг људи, а онда се земља распала, сећа се Перишић. Рад у великом предузећу какво је била „Србија“ подразумевао је честу промену локала, а Перишић је током тринаест година рада извесно време провео у сваком од двадесет два у којима је припремана храна. Осврт на коју деценију уназад сведочи о времену кад су Краљевчани имали навику да долазе у кафану, јер су то дозвољавале финансијске могућности. Бољи познаваоци прилика у граду знају да је услуге угоститеља користио значајан број запослених у другим предузећима, на основу бонова које су добијали као надокнаду за топли оброк. Иако плате у угоститељству ни тада нису биле на високом нивоу заспослени у овој области склони су веровању како су примања била боља него данас, а посебно радује податак о знатно повољнијим односима међу запосленима због чега су мање обраћали пажњу на паре. Није тајна ни да су захтеви били скромнији, па се највећи број суграђана задовољавао скромним животом за који су двоје запослених у породици стварали повољне услове. Тринаест година верности „Србији“ окочано је у петој години новог миленијума кад је повољније услове за рад у касарни Јарчујак понудила Војска Србије. У јединици која је са резервом имала и до три и по хиљаде војника сваког дана је било потребно припремити неколико стотина оброка према плановима нутрициониста који су, на основу процене дневне потрошње калорија, тачно израчунавали колико које врсте хране припада сваком припаднику. Монотонију свакодневног рада разбијали су одласци на терене а, због бојевих гађања на полигонима Пештерске висоравни и Пасуљанске ливаде, одсуство од куће по који пут се продужило на период између двадесет и месец дана. Спавање под шаторима у суровим временским условима, подједнако током лета и зиме, без средстава која су омогућавала припрему широког избора јела чинили су овај део рада посебно захтевним.

- Овде је примењена казанска припрема хране, углавном у покретним кухињама, али и то је имало неких чари зато што је прикачиш за камион, куваш у покрету и станеш само да убациш неко дрво, па тераш даље. Кад пођеш на терен добијеш јеловник по коме радиш онолико дана колико је планирано, а у камиону са намирницама возиш средства, шаторе и остале ствари. Закачио сам и ратне услове и док смо у мирнодопским радили као и активна војна лица у ратном стању смо пребацивани у резерву што значи да нисмо имали бенефицирани радни стаж, нити било какве друге повластице као они. Што рече једна особа, кад су укинули коњицу увели су цивилна лица која су радила све што и обична војска, каже Перишић који је, поред Хрватске, мирис рата осетио на просторима Босне и Херцеговине и Косова и Метохије. Ратно искуство сведочи да је приликом бомбардовања аеродрома Слатина код Приштине камење падало и по оближњој војничкој кухињи, али да је много опасније било на ратиштима у Хрватској. Разлог се огледа у бољој организованости припадника различитих јединица, па није било необично да са мердевина као привремене локације на ивици кукурузишта буде испаљен по који пројектил из зоље. Шест година по окончању ратних дејстава на простору јужне српске покрајине, а десет службовања у јединицама војске, уследило је чишћење ратних јединица, Перишић верује по налогу страних сила. И док су активна војна лица која су учестовала у ратним операцијама превремено пензионисана цивилна су се, са отпремнином у износу од дванаест месечних зарада, нашла на списковима технолошких вишкова.

- Првих шест месеци нисам знао шта ми недостаје, а онда сам схватио да је то припадност некоме. Могао сам да радим као кувар али више нисам хтео, јер су приватници слабо плаћали и гледaли да те максимално искористе, па сам пре десетак година почео да радим као таксиста. Пре тога сам радио и неке друге ствари, продавао кокице,

39

21.11.2021.

МАГАЗИН 522

40

гумице и шналице, све док се није појавила инспекција и почела да нас јури. Увек је могло да се преживи, а кад човек има вољу, снагу и децу врло лако се снађе. Не мора то да буде нешто велико и захтевно, да има много пара. Довољно је мало пара, мало штедње и слоге у кући да се све врло лако превазиђе. Кад сам почињао било је мало више пара него сад, иако се прича да је боље. Дневни пазари су исти као пре десетак година, али је разлика у цени потрошачке корпе много већа и неповољнија. Укључио сам се у „КВ такси“ где је важило правило да возачи буду лепо обучени и обријани, а возила чиста. Онда је било више новца, па су се људи мало више возили него данас кад је повећан број становника, улице све тесније, паркинг места све мање а таксисита више. Људи се одлучују за овај посао зато што брзо долазе до готовог новца, одеш кући са делом који

ти остаје, а код газде радиш месец дана пре него каже како нема пара да те плати. Појавили су се и линијски таксисти, доста тога је измењено али не на боље, каже Перишић. Иако се одлука о избору овог посла занива на уверењу да ће у многим елементима бити бољи од претходног није тајна да носи бројне изазове што води ка потреби успостављања адекватног баланса између њих. До тада недовољно познате обавеза возача у такси превозу прилика је за откривање елемената које овај посао чине и тежим и одговорнијим од других. Податак да јавни градски и приградски превоз у дугом периоду није био регулисан на адекватан начин разлог је путовања и до најудаљенијих делова градског подручја, не ретко и даље од северне до јужне границе земље. Да их не прекорачи ограничавају закони суседних земаља који страним држављанима не омогућавају обављање

ове врсте делатности. Скромни захтеви човека који је загазио у седму деценију живота ограничили су радно ангажовање на видљивији део дана и одсуство жеље за ноћним радом, ма колико да пружа прилику за бољу зараду. Иако за десетак година није било проблема са путницима сведочења колега потврђују да има таквих случајева, иако су прихватили део ризика условљен уласком непознатих особа у аутомобил. А колико је километара прешао од тренутка кад се одлучио за овај вид професионалног ангажовања најбоље сведочи податак да је за десетак година променио четири аутомобила. Процена да на краљевачким улицама прилику за зараду тражи око пет стотина таксиста један је од разлога за мањи обим промета мада, признаје Перишић, посла има довољно за све који не очекују велику зараду. Половина дневног пазара потроши се на гори-

во и одржавање возила а друга, ма колика била, тек за скроман живот. Повољност се огледа у потврди да се локална самоуправа сагласила са повећањем цене за први километар што се оцењује значајним у ситуацији превоза на кратким релацијама, најчешће болесних, инвалида, деце и сличних категорија путника. Десетогодишње искуство сведочи да интензитет услуга варира у зависности од доба дана или године, метеоролошких прилика и других фактора, а значајан део сигурности, уз одговарајућу месечну чланарину, пружају услуге сервиса који током читавог дана прати кретање возила и упућује их на одређене дестинације у складу са захтевима корисника. У локалној самоуправи годинама уназад обећавају увођење реда у овој области, посебно у легалан рад линијских таксиста што је један од услова које је поставио изабрани превозник у

јавном градском и приградском саобраћају. Много више разумевања за њихов рад имају они који су се силом прилика нашли у сличној ситуацији, посебно ако се зна да у аутобуском саобраћају нема довољно ни линија ни полазака према различитим дестинацијама. Настојање да се побољшају услови превоза повод су за одлуку државе да субвенцијама помогне куповину нових возила. Ма колико се ово чинило као добра прилика за обнову возног парка и даље нема поузданих информација о томе да је повољност користио неко од краљевачких такисита.

- Никад нисам имао поверења у ову државу јер, ко се с њом ухвати у коло, мора да игра како она свира. Овако, кад се уморим седнем. Обавеза према држави плаћа се до петнаестог у месецу и то могу да поднесем, али мора да се ради сваки дан и улаже у одржавање возила. Зарада је слична као и кад

сам радио као кувар, где је било много више обавеза зато што је толико везан за посао тако да нема кућу, јер код великих прослава дође на посао ујутру а врати се сутрадан. Било је прилике да одем негде због веће зараде, али стигоше деца а и матори се нису са тим слагали. Овако ћу до пензије, па како буде, каже Перишић и, уз пуно разумевање за родитеље који су се противили одласку од куће, подржава своју децу која су прилику за бољи живот потражила у иностранству. Могли су, каже, да раде и овде у некој од локалних фабрика, које градски челници оцењују изузетном приликом за добру зараду, али су се уверили да има и знатно бољих. У таквој ситуацији не гаји превише илузија о повратку јер су далеко од родног града успели да, уз рад који се цени више него у локалној средини, остваре све што не би могли овде. Т. Радовановић

41

МАГАЗИН 522

21.11.2021.

Доступност дијабетолошкој здравственој заштити

42

АКО НЕ САДА, КАДА?

- Дијабетес је последица модерног начина живота и повећања броја спољашњих чинилаца међу којима се посебно издваја гојазност.

- Светски дан борбе против дијабетеса обележен под слоганом „Доступност дијабетолошкој здравственој заштити: ако не сада, када?“.

- Дијабетес је пети по реду узрок умирања и водећи узрок оптерећења болестима. - Око четири стотине осамдесет хиљада одраслог становништва Србије зна да има дијабетес. - Процењује се да болест није откривена код приближно двеста осамдесет хиљада особа. - Верује се да укупан број достиже седам стотина седамдесет хиљада од којих половину чини радно способно становништво. - У Србији од дијабетеса годишње умре око три хиљаде особа. - Србија сврстана у групу европских земаља са високим стопама умирања од ове болести

43

Фото: М. Радовановић

ећерна болест или дијабетес је хронични, неизлечиви системски поремећај метаболизма, који се карактерише трајно повишеним нивоом глукозе у крви. Углавном је условљен наследним факторима, а настаје због смањене секреције или биолошког дејства хормона инсулина, често у комбинацији ова два фактора. Недостатак ове врсте омета размену угљених хидрата, масти и беланчевина у организму, а након дужег времена утиче на структуру и функцију крвних судова, живаца и других виталних органа и органских система. Дијабетес се убраја међу најчешћа ендокринолошка обољења са прева-

МАГАЗИН 522

21.11.2021.

Ш

44

ленцом у сталном порасту, нарочито у развијеним земљама, што је последица модерног начина живота и повећања броја спољашњих етиолошких чинилаца, међу којима се посебно издваја гојазност. Шећерна болест се, као последица општих дегенеративних и склеротичних промена у организму, најчешће јавља у старијем животном добу а код младих може настати услед генетичких поремећаја или оштећења панкреаса код одређених заразних обољења. Светски дан дијабетеса се широм света обележава 14. новембра, на дан када је рођен Фредерик Бантинг, научник који је са Чарлсом Бестом 1922. го-

дине открио инсулин и допринео да се спасу животе милиони живота. У последњих сто година, од почетне идеје и првих експеримената двојице научника почетком треће деценије двадесетог века који су довели до открића инсулина, преко масовне производње и дистрибуције овог лека у свету до данас, уследили су бројни догађаји који су трансформисали дијабетолошку здравствену заштиту. Међу њима су проналазак првог стакленог шприца за примену инсулина, шприцева за једнократну употребу, првих оралнх антидијабетицида, трачица за мерење гликемије, глукометра, комерцијалне инсулинске пумпе,

примена хуманог инсулина, инсулинске „пен“ бризгалице, инсулинских аналога, уређаја за непрекидно праћење нивоа глукозе у крви, прве трансплантације ћелија острваца панкреаса и први вештачки панкреас. Иако је спасио и побољшао животе милиона људи са дијабетесом, инсулин је и даље ван домашаја многих којима је потребан. О томе сведочи податак да ни сто година након његовог открића милионима оболелих широм света није доступна континуирана здравствена заштита и стална подршка како би квалитетно управљали дијабетесом и избегли настанак озбиљних компликација. То је и разлог да тема

обележавања Светског дана борбе против дијабетеса до 2023. буде „Доступност дијабетолошкој здравственој заштити: ако не сада, када?“.

Дијабетес у свету У Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ подсећају да четири стотине шездесет три милиона одраслих у свету, или свака једанаеста особа, има дијабетес а очекује се да до краја друге декаде овог века тај број порасте на пет стотина седамдесет осам милиона. Забрињава податак да болест није дијагностикована код половине овог броја, или две-

ста тридесет два милиона особа, и да више од три четвртине оболелих живи у земљама са ниским и средњим приходима. Статистички подаци сведоче да је свако шесто живорођено дете, њих двадесет милиона, било изложено повишеном нивоу шећера у крви током трудноће. Две трећине оболелих од дијабетеса, или три четвртине радно активног становништва, живи у урбаним срединама, а сто тридесет шест милиона особа сведочи да свака пета са дијабетесом има више од шездесет пет година. Дијабетес је 2019. године био узрок четири милиона и двеста хиљада смртних исхода и одговоран за најмање седам стотина мили-

45

јарди америчких долара трошкова у здравству, што чини десет процената глобалних трошкова здраствене заштите.

Дијабетес у Србији

МАГАЗИН 522

21.11.2021.

Према подацима Института за јавно здравље дијабетес је пети по реду узрок умирања и водећи узрок оптерећења болестима. Процењује се да око четири стотине осамдесет хиљада одраслог становништва Србије зна да има дијабетес, а како код приближно двеста осамдесет хиљада оболелих

46

још увек није откривен, верује се да укупан број достиже седам стотина седамдесет хиљада од којих половину чини радно способно становништво. Поразно делује податак да се дијабетес често открива случајно, када је болест узнапредовала и проузроковала различите компликације, али и да трећина пацијената у тренутку постављања дијагнозе дијабетеса већ има једну или више. Процена да у Србији од ове болести годишње умре око три хиљаде особа један је од главних разлога да је у 2019. години, на основу стандардизо-

ване стопе морталитета од 14,8 на сто хиљада становника, сврстана у групу европских земаља са високим стопама умирања од ове болести. Кључне поруке овогодишњег Светског дана борбе против дијабетеса упућују на непходност доступности инсулина, оралних лекова, самоконтроле, образовања и психолошке подршке, здраве исхране и безбедног окружења за важбање. Разлози томе су различити а налазе се у потврди да је сто година од открића инсулин и даље недоступан многима којима је потребан. Слична је ситуација и у

доступности савремених оралних лекова, првенствено у земљама са ниским и средњим приходима, који су пацијентима неопходни како би контролисали здравствено стање. Иако се основном компонентом дијабетолошке здравствене заштите сматра праћење глукозе у крви многе оболеле особе и даље немају приступ потребној опреми и помагалима. Здравствени радници процењују да је њима, а и свим другим оболелим од ове болести, неопходно стално образовање како би квалитетно управљали својом болешћу. Упркос томе многи од

њих немају континуирани приступ образовању о дијабетесу. Особама које живе са дијабетесом, или су у ризику да оболе, потребно је обезбедити доступност здравој исхрани и безбедном окружењу за вежбање као основном предуслову квалитетне здравствене заштите и превенције дијабетеса. У време епидемије корона вируса, особе са дијабетесом суочавају се са додатном претњом по здравље, јер имају већи ризик за најтеже компликације инфекције ковид-19, што се сматра посебно значајним за старије,

посебно оне са навршених шездесет пет година живота и када дијабетес није под контролом. Због забринутости да ће пандемија имати за последицу глобално веће усмеравање пажње и ресурса на заразне болести, не треба заборавити неопходност контроле незаразних, укључујући дијабетес. Из Института за јавно здравље Србије стиже упозорење да би ово наредних година могло довести до још израженијег пораста учесталости компликација дијабетеса у свету. Т. Радовановић

47

48

МАГАЗИН 522 21.11.2021.

49

50

Милан Никодијевић

МАГАЗИН 522 21.11.2021.

Филмске приче: Милан Никодијевић (1)

ЦРНИ ТАЛАС И ОКО ЊЕГА - Црни талас југословенског филма најзначајније и најплодоносније раздобље кинематографије, којим је домаћи филм учинио пробој на међународну сцену. - Квалитет и значај филмова није избледео ни након више деценија, па црни талас југословенског филма и данас заузима значајно место у историјама седме уметности. - Једини филм који је у Југославији званично забрањен био је омнибус Град чије су три приче режирали Кокан Ракоњац, Марко Бабац и Живојин Павловић. - Суд у Сарајеву скинуо забрану 1990. у предвечерје рата на територији Југославије. - Рани радови добитник прве велике награде у историји југословенског филма, Златног медведа на фестивалу у Берлину

51

21.11.2021.

МАГАЗИН 522

52

рни талас на југословенској културној и политичкој сцени у периоду шездесетих и раних седамдесетих година 20. века везује се за остварења појединих филмских радника и књижевника тог доба, који су од стране власти окарактерисани као критичари званичног комунистичког поретка и друштва. У црни талас на филму углавном се сврставају остварења Новог југословенског филма настала између 1961. и 1972. године која су од стране власти проглашена неподобним због критике социјалистичког друштва, идеологије, тадашњих власти и њиховог приказа у јавности. Црни талас је представљао супротност представницима социјалистичког културног естетизма који су стварност осликавали кроз приказе општег напретка и благостања социјалистичког друштва. Супротно оваквом приказу југословенске стварности, црни талас се бавио темама из свакодневног живота обичног малог човека. Једном од његових главних карактеристика сматра се приказ

Ц

стварности живота онаквим какав јесте, насупрот претерано улепшаној, пропагандној и идеолошкој. У седмој деценији прошлог века слични покрети постојали су и у европској кинематографији, а најистакнутији су француски „нови талас“, енглески и немачки „млади филм“ и румунски „нови филм“. На седници Комисије Председништва Савеза комуниста Југославије октобра 1969. разматран је материјал Радне групе за филм „Стање и проблеми у југословенској кинематографији“, и донесен закључак да поједини филмови и други видови уметности, имају тенденцију деградације револуције и њених тековина. Две године касније у Новом Саду је одржана велика јавна дискусија о филму Мистерије организма, на којој је критикован приказ Стаљина у њему и бојазан да би и Јосип Броз могао да буде предмет критичког приказа. Након забране црног таласа 1973. долази до настанка „црвеног таласа“ чија су најистакнутија остварења

Битка на Неретви, Валтер брани Сарајево, Сутјеска, Ужичка република, Партизани, Доктор Младен, Црвена земља, Партизанска ескадрила, Велики транспорт и други. Најзначајнији представници црног таласа кроз филмска остварења су режисери Александар Петровић, Живојин Павловић, Ђорђе Кадијевић, Душан Макавејев, Мића Поповић, Желимир Жилник, Лазар Стојановић, Љубиша Козомара, Гордан Михић, Војислав Кокан Ракоњац, Јован Јовановић и други. Како ни после пола века нису отклоњене све дилеме које се везују за ову појаву Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ је покренула тематски циклус програмске делатности под називом „Филмске приче“, који је отворен разговором о црном таласу југословенског филма као најзначајнијем и најплодоноснијем раздобљу кинематографије, којим је домаћи филм учинио пробој на међународну сцену. Прилика за осврт на друштвено-политички контекст који је подстакао поја-

ву најмаркантније отиснутог покрета у југословенској кинематографији пружена је редовном професору Академије уметности Универзитета у Новом Саду Милану Никодијевићу који је је подсетио на најзначајније ауторе црног таласа и аутентична сведочанства до којих је дошао у разговорима са Живојином Павловићем, Александром Петровићем, Желимиром Жилником, Душаном Макавејевим, Лазаром Стојановићем, Марком Бапцем, Слободаном Праљком и Радославом Зеленовићем. Појава црног таласа везује се за време након студентских немира у Европи пред крај седме деценије двадесетог века, који нису мимоишли ни Југославију, што се у значајној мери одразило на различите области живота, пре свега политику и културу. Први елементи онога што се на овим просторима зове црни талас видљиви су и раније, почетком седме деценије са првим радовима Александра Петровића и значајних аутора за југословенску

кинематографију пониклих у Кино клубу Београд, међу којима су Живојин Павловић, Кокан Ракоњац, Марко Бабац, Душан Макавејев и други. Никодијевић подсећа да су најбољи филмови онога што се зове црни талас снимљени између 1967. и 1971. године у време кад у Француској настају значајна остварења Жан Лик Годара и Франсоа Трифоа, па је и читава светска теоријска мисао о овој области стваралаштва сврстала црни талас уз француски нови талас. Стручњаци посебно истичу податак да квалитет и значај тих филмова није избледео ни након више деценија, па црни талас југословенског филма и данас заузима значајно место у историјама седме уметности. Интересантним се оцењује податак да аутори из овог периода уместо термина црни талас користе нови филм, а потврда је и књига Александра Петровића Нови филм, црни филм. Термин црни талас је 1969. године промовисао Гвозден Јованић у тексту о филму Саше Петровића Биће скоро

пропаст света, објављеном у културном додатку Борбе, и тако несвесно кумовао најзначајнијем раздобљу у историји југословенског филма.

- У тим филмовима не видите прокламовану политику Савеза комуниста Југославије зато што су аутори зашли иза кулиса потемкиновог села Брозовог режима и снимали обичан свет, њихове проблеме и онако какао се заиста живи. Највећи број филмова црног таласа сниман је на локацијама на којима је сада Београд на води. То су биле уџерице, то су били људи који нису имали сталне послове, људи који су били на граници између преступништва и озбиљног криминала, жене које долазе са оне стране прокламованог морала .То је била истина коју је свет видео, а која није била добра за показивање широкој јавности. Телевизија у то време није имала утицај који има сада. Више се ишло у биоскоп па је и филм имао више утицаја на обичан народ тако да се, у том контексту, црни талас користи као темељ због естетике

53

21.11.2021.

МАГАЗИН 522

54

Сцена из филма Кад будем мртави бео

која је показивала нешто супротно од оног што држава прокламује, каже Никодијевић. Црни талас се у Југославија појавио у време прогона филмских радника у Чехословачкој и другим земљама, па је и термин цензуре по правилу везиван за источноевропске земље, са ове стране „гвоздене завесе“. Да има и других случајева сведочи филм Дејвида Грифита Рађање једне нације који је интегрално приказан 1990. седамдесет пет година после настанка. Једини филм који је у Југославији званично забрањен био је омнибус Град чије су три приче режирали Кокан Ракоњац, Марко Бабац и Живојин Павловић, а Суд у Сарајеву је скинуо забрану 1990. у предвечерје рата на територији Југославије. Карактеристичан је случај филма Рани радови снимљен 1969. године који је режисер Желимир Жилних успео да одбрани на суду и спречи забрану приказивања у редовној дистрибуцији. Филм је у приватом биоскопу на Дедињу приказан и председнику Југославије Јосипу Брозу који је након само петнаестак минута одлучио да погледа неки други. Мало је познато да су Рани радови добитник прве велике награде у историји југословенског фила, Златног медведа на фестивалу у Берлину, који се сматра једним од три највећа врхунске категорије у свету. Никодијевић подсећа како је филм након велике награде почео да се приказује све док директор биоскопа у Зеници није прекинуо пројекцију и у отвореном писму Вечерњим новостима потврдио како публика неће да гледа баљезгарије те врсте, након чега десетак година није био у дистрибуцији Парадоксом посебне врсте оцењује се поступак продуцента филма Град, сарајевског Сутјеска филма, који је поднео пријаву сам против себе и затражио забрану приказивања. Филм је настао у Кино клубу Београд, а реноме тројице аутора који су претходне године добили престижно признање на фестивалу југословенског филма у Пули био довољан за жељу да Сутејска филм заврши постпродукцију и преу-

зме улогу продуцента. Иако у аналима правосуђа није забележен такав случај суд је донео пресуду о забрани приказивања, а они који су произвели филм отишли су корак даље и затражили да се спали. То срећом по кинематографију није учињено, а након што је 1989. пронађен у архивима МУП-а, и скидања забране, приказан је на Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи чиме је окончана четворогодишња акција скидања табуа и скидање са листе цензурисаних филмова. Међу четрдесетак филмова који се сврставају у корпус забрањених има и неких који по уверењу еминентних стваралаца нису на нивоу добрих студентских вежби. За друге се верује да су високим естетским дометима помериле границе филмске естетике и употребе документарног материјала. Према важећом прописима свака република бивше Југославије имала је комисију за преглед филмова, а списку треба додати и једну на нивоу земље, што значи да је сваки филм снимљен државним парама морао да прође проверу и добије дозволу за приказивање. Поступак се одржао дуги низ година до формирања првих филмских радних заједница које се сматрају зачетницима приватизације филмске индустрије у Србији, јер су филмски радници могли да се организују око једног пројекта и праве филмове новцем који сами обезбеде.

- Онда је цензура из позиције заштитинице прешла у позицију извиднице, па се још на нивоу сценарија доносила одлука да ли филм може да иде даље и није сваки могао да уђе у реализацију. Комисије су читале сценарија и одређивале шта може а шта не може да се снима и зато је то извидница. Заштитница је била кад је филм готов, дали смо паре и сад ћемо да забранимо Ране радове зато што нам се не свиђа, иако смо дали велике државне паре, или ћемо да скратимо Мајстора и Маргариту зато што се бунио Брежњев који је и у то време дошао на власт, па је Тито морао да склони Живојина Павловића и Сашу Петровића због Руса. Мистерије организма су између осталог забрањене зато што се у

једном кадру нашла слика голе Јагоде Калопер, а Лењин је стајао позади, каже Никодијевић. Иако сем једног није било званично забрањених филмова власт је налазила различите начине да неке од њих склони од великог броја гледалаца. Тако се дешавало да и без забране филм буде приказан на пулском фестивалу у неком од пратећих програма и биоскопу за који се поуздано зна да неће привуће значајан број посетилаца. Такву судбину доживео је филм Заседа угледног критичара Политике Милутина Чолића који је, иако најбољи те године у Пули, скрајнут па није добио Златну арену коју је заслужио. Ништа боље није прошло ни Црвено класје Живојина Павловића и још неки филмови. Бољи познаваоци стања у југословенском филму потврђују како црни талас није заувек нестао нагло, као што би се могло помислити, о чему сведочи по многима најбољи филм Живојина Павловића Довиђења у следећем рату, снимљен по роману Витомила Зупана Менует за гитару са дванаест жица. Иако филмови овог типа најчешће нису забрањивани начином да се удаље од већег броја посетилаца био је стављање на репертоар у јеку годишњих одмора у биоскопске сале без климатизације па је, због малог броја спремних на жртву ове врсте, приказивање најчешће прекидано са образложењем да није исплативо. Стрепња приказивача од последица није нестала ни неколико година након смрти Јосипа Броза у време кад је са више слободе почињало да се прича о много чему, чак и Голом отоку. Страх је у дугом периоду био присутан и код аутора о чему сведоче два проблематична филма Бате Ченгића, Слике из живота ударника и Улога моје породице у светској револуцији, снимљен према истоименом роману Боре Ћосића који је добио НИН-ову награду. Најбоља потврда је, каже Никодијевић, присуство представника државне безбедности и на затвореној пројекцији у Врњачкој Бањи 1988. године. Т. Радовановић

55

На репертоару Биоскопа “Кварт”

МАГАЗИН 522

21.11.2021.

Моје слатко чудовиште

56

Краљ не може да поверује у чињеницу да је његова вољена ћерка, принцеза Барбара, већ одрасла. И док су сви ометени припремом њене рођенданске забаве, престо преузима подмукли службеник Ласица. Међутим, незадовољан што је једини владар Краљевства, планира и да се ожени Барбаром која због тога бежи из палате дубоко у шуму где проналази одметника Бугија и његовог пријатеља Злог зеца. Барбари-

но присуство ремети обичан момачки живот двојице пријатеља, јер се меша у све и намеће сопствена правила. Уз све то нервира их маштањима о принцу Едварду који побеђује варалицу, враћа краља на престо и проси је. Да би се ослободио Барбаре, Буги одлучује да потражи принца Едварда, заустави Ласицу и успостави ред у краљевству. Анимирани породични филм у 2Д формату, синхронизован на српски језик, траје тачно сат и по а снимљен је по сценарију Александра Аркхипова, Дмитриy Новоселова и Максима Волкова који потписује режију равноправно са Виктором Глукхушином. Гласове анимираним јунацима позајмили су Бојана Радовановић, Марко Кон, Немања Михајловић, Вукан Вујовић, Александар Стојановић, Марта Мијатовић, Дејана Радаковић, Јована Пантић, Стеван Матић и Немања Симић, а филм се приказује до 24. мовембра у пројекцијама које почињу три сата након поднева.

Јужни ветар 2: Убрзање Петар Мараш користи предности стеченог статуса неприкосновеног вође српског подземља. Желећи да прошири посао и врати се у оквире закона

илегално стечен новац улаже у легалне послове и, вребајући повољну прилику, по задатку са верним Баћом одлази у источну Србију. Тамо сазнаје вести које ће га приморати да сместа промени планове, јер му je млађи брат Ненад отет од стране бугарскog нарко картелa чиjи jе шеф Чавдар коме je Димитар стриц... Животи на коцки, играње по правилима међународних нарко-картела и бројне спектакуларне акционе сцене, само су неки детаљи онога што чека гледаоце у овом филму. „Јужни ветар 2: Убрзање“ је криминалистички филм настао по сценарију који је редитељ Милош Аврамовић написао са Петром Михајловићем, а наставак је филма „Јужни ветар“ од пре три и истоимене телевизијске серије из прошле године. Снимање је почело половином августа прошле године у Књажевцу, а после пет недеља на теренима у источној Србији настављено у Београду и Хрватској. Филм је премијерно приказан 19. јула ове године на Филмском фестивалу у Пули, а у Србији 2. новембра. Крими драма траје седам минута дуже од два сата, водеће улоге тумаче Милош Биковић, Јована Стојиљковић, Миодраг Радоњић, Захарy Бахаров, Лук

Грбић, Предраг Манојловић и Александар Берчек, а у Краљеву се приказује до среде у пројекцијама које почињу у 17 сати.

Небеса

Филмска алегорија са елементима црне комедије инспирисана је трима причама француског писца Марсела Емеа. Приче о утицају Чуда на посткомунистичко друштво у транзиционом периоду смештене су у 1993, 2001. и 2026. годину. Појава Чуда је одговор ко-

лективне свести на промене које приморавају целу заједницу да свет око себе, окренут наопако, види у новом светлу и чудесној перспективи. Филм поставља нека од суштинских питања савременог тренутка, верујемо ли у Христа или се клањамо Златном телету, идолу који опредмећује новац, конзумеризам и похлепу? Како да разликујемо Божји дар од ђаволовог искушења, а када је милост од Бога заправо клетва? Небеса је филм који поставља бројна питања, али не нуди једнозначне одговоре, већ оставља гледаоцу слободу да о њима размишља. Комедија у 2Д формату траје два минута дуже од два сата, снимљена је према сценарију који је редитељ Срђан Драгојевић написао са аутором три приче, а водеће улоге тумаче Горан и Бојан Навојец, Ксенија Маринковић, Данијела Михајловић и Наташа Марковић. Филм је на репертоару до 24. новембра, а пројекције почињу у 19,30.

човечанство и људску врсту, а то су Девијанти. Радња филма базира се на истоименом Марвеловом стрипу Џека Кирбија из 1976. године. Акциона авантура са елементима фантазије, у 2Д формату, траје сто педесет седам минута, а Клои Жао је режирао према сценарију који је написао са Патриком Барлијем и Рајаном Фирпом. Водеће улоге тумаче Ричард Мејден, Кумаил Ненџиани, Лорен Ридлоф, Брајан Тајер Хенри, Селма Хајек и Анџелина Џоли, а филм се приказује до среде у пројекцијама које почињу у 21,45.

Вечни Вечни су ратници који живе на планети Земљи већ седам хиљада година окупљају Божански да уједине своје моћи у борби против највеће претње за

57

МАГАЗИН 522

21.11.2021.

Филмови које смо гледали 1965.

58

59

МАГАЗИН 522

21.11.2021.

Как кад

60

Српске власти, немају развојн али, успешно развијају - срп

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

ви су то Срби „фела“ - море; д од два зла, изаберу – горе!

ну стратегију; ску трагедију!

Од када се „геџа“ докопао града; од тада нам Србија – пропада!

Шта Срби бирају на изборима? Ко ће да влада, ко да власт напада, да земља пропада, да нација страда!

61

МАГАЗИН 522

21.11.2021.

www.minjina-kuhinjica.com

62

Из Мињине кухињице

СЛАТКО ОД РЕНДАНИХ ДУЊА Открићу вам тајну како да припремите слатко од ренданих дуња за маx 30 минута, без љуштења коре, а где слатко остаје златно жуте боје.

Потребно: 800 г очишћених дуња (3-4, зависно од величине) 1 кг шећера 250 мл воде 150 г ораха 2 лимуна розетла Дуње оперите, најбоље новим сунђером добро истрљајте. Исеците на пола и очистите средину. Немојте љуштити. У ванглицу сипајте хладну воду и исцедите сок од пола лимуна. Убаците очишћену дуњу, као и све наредне које очистите. У одговарајући суд сипајте шећер и налијте воду. Ставите на ватру, промешајте и оставите да се шећер истопи. Рендајте дуње на крупно ренде и како коју изрендате одмах убацујте у суд где се кува шећер. Протресите суд. Када сте изрендали све дуње, оставите да се кува још око 20-25 минута, а укупно време кувања слатка, од почетка кад сте сипали

воду и шећер не би требало да прође више од 30 минута. Половину једног лимуна исцедите и сок додајте у слатко, а од друге половине исеците колутово које такође додате у слатко. На крају убаците орахе и розетлу ако је имате. Протресите суд и склоните са ватре. Оставите 15-20 минута, а онда напуните стерилисане теглице док је слатко још увек топло. Затворите и оставите на собној температури да се скроз охлади.

Напомена: Количину ораха коју ћете додати најбоље сами да одредите. Можете више или мање од оног што сам ја ставила, а иначе радим комбинацију целог језгра, као и изломљеног ораха. Пре него што затворим теглице, влажом крпом пребришем ивицу теглице, да се не би шећер залепио за поклопац, јер се касније због тога теже отвара. Као што видите, дуње не љуштим, јер је у кори све оно битно за слатко или џем, а бирам лепе жуте плодове, који нису трули. Густину сирупа можете проверити и уз помоћ тацне и кашичице. Када млаз иде са прекидима и у капљицама, сируп је готов. Од ове количине можете добити две веће теглице или 4 мање.

63

21.11.2021.

МАГАЗИН 522

64

Фудбалско Краљево, између жеља и могућности

ТРИ НЕДЕЉЕ НАДЕ - Неуспех на крају првог дела првенства западне групе Српске лиге повод за размишљање о ванредној скупштини. - Иако нема званичне потврде поједини чланови најужег руководства помињу 15. децембар кад би бар неке ствари могле да буду јасније. - Да ли ће се то и догодити могло би да буде познато за мање од три недеље

П

ште закуцао Слогу на последњем месту, оптимистичнији су сигурни како тај сценарио није могућ па би, и у том случају, шансу требало тражити у Подунавцима у сусрету Реала и најслабије пласиране Трепче. Истраживање узрока због којих Краљево никад није имало фудбалски клуб у највишем рангу такмичења сведочи о уверењу великог броја спортских радника да је већ после скромних резултата у првих неколико кола овогодишњег првенства на ванредној скупштини клуба требало тражити ре-

шење за наставак првенства. А да ни досадашњи скупови ове врсте нису давали очекиване резултате сведочи последња скупштина од пре три године. Подсећање на догађаје из тог периода сведочи о уверењу како је најмање што се, у тешкој ситуацији која је оптерећивала „Слогу“, могло очекивати било да актуелно руководство на скупштини покуша нешто више него што је између две седнице овог органа успео председник са управним одбором. Да у редовима краљевачког зонаша тог времена није све било у

Фото: М. Радовановић

ред последње коло јесењег дела првенства западне групе Српске лиге Слога је пала за позицију ниже у односу на претходну недељу и зауставила се на претпоследњем месту. Тако је, кажу разочарани љубитељи фудбала, пружила руку према фењеру који дуже време држи Трепча из Косовске Митровице. Међу навијачима је минуле недеље била присутна дилема о могућем сценарију за коначан пласман на крају првог дела сезоне. Док песимисти верују да би пораз против имењака из Бајине Ба-

65

21.11.2021.

МАГАЗИН 522

66

најбољем реду сведочи податак да је од претходне скупштине прошло годину и по дана, а непосредни повод за последњу одлука председника Љубише Вујовића да поднесе оставку. Много озбиљности и бриге за стање у клубу тада није показала ни половина од тридесет пет чланови скупштине, па је на почетак седнице морало да се причека док не дође бар један више и обезбеди кворум за рад и пуноправно одлучивање. Да без уплива политике у спорт ни тада није могло ништа да се уради потврђује податак с почетка седнице да је сазвана у договору са локалном влашћу и спортским радницима. На записник са претходне седнице, одржане 14. фебруара годину дана раније, нико од делегата није имао примедби па је усвојен пре него је званично потврђено оно што су већ знали, а то је тешка финансијска ситуација као извор свих проблема последњих година. Колике су његове размере најбоље потврђује податак да је рад клуба током претходне сезоне финан-

сиран средствима чланова управе који су желели да остану анонимни. Иако се на дневном реду уз извештај о раду нашао и финансијски извештај није било тачних података о томе колико је средстава потрошено, али је процењено како се износ креће између три и по и четири милиона динара. Извештај је потврдио да је кроз легалне токове прешло тек нешто више од четири хиљаде динара утрошених за расходе принудне наплате. Због блокаде рачуна Слога није била у ситуацији да користи средства којима локална самоуправа подстиче развој спорта али је заобилазним путем, преко Фудбалског савеза града Краљева, из градског буџета покривен износ од шест стотина хиљада динара. Уплата из градског буџета није било ни наредне године, а нешто више од милион и две стотине хиљада уплаћених по основу трансфера Немање Милетића утицало је да блокада буде умањена само за толико. Неповољна ситуација у којој се нашао клуб један је

од основних разлога за настојање да се одблокира рачун на коме је минус премашио деветнаест милиона динара. Мала је утеха што већи део обавеза за неплаћене порезе отпада на камате и став адвоката да би, ослобађањем од тог износа, дуг могао да се смањи на разумних седам до осам милиона. Осим тога помињано је постојање меница чију валидност би у наредном периоду, уз помоћ највиших представника локалне власти, требало да провери ново руководство. Председнику и управном одбору остало је да обезбеди средства за исплату милион и по динара по судским пресудама и нада да у поступцима који још нису окончани сума не буде превелика. Мало светла у суморну слику бацио је податак да дуг из последње такмичарске сезоне не премашује две стотине хиљада динара, и уверење како би се рад актуелног руководства могао оценити позитивним да је било средстава којима локална самоуправа подстиче развој спорта.

И поред оцене да је дуг последица рада претходног руководства једногласно је усвојен извод из записника са претходне седнице скупштине на којој финансијски извештај није ни био на дневном реду. И поред тога проговорена је по која реч о њему уз предлог да се репрограмом отплати у неколико наредних година. Од 30. јула 2015. ово је била трећа седница Скупштине ФК Слога, а ново руководство изабрано тог дана није потрајало више од пола године. Оно које га је наследило изгурало је пола мандата током којих није успело да реши финансијске проблеме, што је и повод за оставку председника која повлачи разрешење Управног одбора. Емотивни наступ најстаријег учесника скупа, дугогодишњег првотимца Слоге Милутина Јакића кога је Фудбалски савез Србије,поводом педесете годишњице рада наградио Златном плакетом, још једна је потврда колико о проблемима треба разговарати отворено, јер је много тога што оптерећује

клуб завијено у обланде. Констатације да деветнаест милиона динара није направило руководство клуба изабрано две године раније указује на сумњу да су то учинила неименована лица која „шетају градом“. Колико су љубитељи фудбала у Краљеву били спремни да помогну како би клуб опстао најбоље потврђује податак о постојању таквих који су у претходном периоду издвајали значајна средства у износима између двадесет пет и тридесет хиљада евра.

- Тешко је радити кад је рачун блокиран. Тешко је доводити играче и набављати опрему. Зато немојте да газите по људима који су радили и пожелите управи да, уз доста рада, одржи клуб да после седамдесет година не пропадне. Ми смо својевремено имали „Аутотранспорт“ који је наше играче возио џабе, имали смо ручкове, подмирене трошкове за судије. Људи ипак воле Слогу, али не може један човек да је води него тим који треба да има визију.

Најважнија ствар је стручни рад и да не долази како ко хоће, да дође играч из неког села, скида се и добије 200 до 300 евра. То морамо да заборавимо. Слога мора да има свој кадар, свој подмладак, децу која ће да воле Слогу а не како ко дође да има неке шеме, а кад год нешто крене неко те удари по глави - говорио је Јакић уз подсећање да је Слога, и поред свих проблема кроз које пролази, ипак симбол овог града. Највише оптимизма гајио је новоизабрани председник Скупштине Александар Мијатовић уверен како има довољно знања и идеја, али и људе који ће да га прате и помогну, да се постигне оно што није годинама уназад.

- Начин на који је Пореска управа блокирала рачун клуба и довела нас у ову ситуацију је у најмању руку нелегалан, али сам на добром путу да са тимом адвоката и вештака умањимо дуг. После разговора са адвокатима и вештацима, и судијом који је задужен за тај предмет, од деветнаест милиона

67

68

Милутин Јакић

МАГАЗИН 522 21.11.2021.

објективно дуга је можда шест до седам милиона динара. Пред свима преузимам одговорност да ћу дати све од себе, а имам нека обећања да ћу то успети брзо да решим или, у најгорем случају, ако не будем успео у неко догледно време да видимо шта је алтернатива. Прво задужење је да се решавање пореског дуга и деблокада рачуна учини у најкраћем року, ја мислим да ће то бити у наредних месец и по дана, а касније ће све бити лакше - поручио је Мијатовић. Податак да у Краљеву са мањим или већим успехом годинама уназад егзистира неколико школа фудбала, једне чији је власник Мијатовић, на најбољи начин потврђује постојање широке базе у којој треба тражити будуће првотимце Слоге. То је повод за жељу да се, укључењем свих, створи јака школа фудбала као гаранција за просперитет клуба који од врхунца достигнутог далеке 1970. године није остварио значајније успехе. Колико је оптимизам имао основа могло је да буде познато након разговора са власницима локалних школа фудбала од којих се очекивало да своје интересе подреде заједничким и створе кадар чијим би трансфером локални лигаш остварио значајне приходе толико потребне за иоле безбрижнију будућност. Једним од узрока лоше ситуације у фудбалу оцењен је недовољан број младих тренера због чега се неопходним сматрало стварање услова за стручно оспособљавање и добијање адекватне лиценце за рад, у првом реду са млађим селекцијама. Финансирање би требало да буде обавеза клуба који би омогућио да сваке године школовање заврши бар један тренер.

- Идеја је да би за наредне четири године то могло да се оствари са обзиром на неке моје контакте и знање да бар две селекције играју квалитетну лигу Србије највишег ранга, са Звездом, Партизаном и Војводином. То у оволиком граду, са то-

лико школа фудбала и толико талената колико је прошло у последњих педесет година, не би смело да се доводи у питање. У те четири године надам се, у најмању руку, пласману у Другу лигу што је минимум који морамо да испунимо. Ако то сада можда изгледа далеко и немогуће, из ситуације са блокираним рачуном и толиким дугом, имам право на амбиције. Имам право да после четири године, или кад већ будемо завршавали ову сарадњу, пред свима овде кажем шта се успело а што није, да препознате да је дат максимум и све што сам знао - говорио је Мијатовић. Они који прате збивања у краљевачком фудбалу могу да потврде како су се оптимистичке изјаве овог типа чуле и на седницама претходних сазива скупштине клуба, а није без основа ни уверење доказаних фудбалских интернационалаца да су и раније управе по правилу пружале максимум. То што су изостали резултати само је потврда чињенице да су им капацитети били ограничени и недовољни за домете тог типа. Колико су тога били свесни и колико је оптимизам последњег изабраног председника био основан могло би да буде познато на првој следећој скупштини за коју нико поуздано не може да потврди да ли ће бити одржана у року предвиђеним статутом. Податак да се од једне до друге седнице кворум чини све проблематичнијим поново је повод за предлог да се променом статута сведе на број који би омогућио ефикаснији рад. Таквих предлога је било и на претходној седници, али се није много одмакло од тога. Пред почетак новог првенства и те године се очекивало окупљање свих који би могли да помогну, поред оних од којих се очекује обезбеђење средстава и других који би могли да помогну у стручном делу. Мијатовић верује да таквих има и да код њих још није ишчилела жеља да искуство које су стекли пренесу на генерације млађих фудбалера. Податак да је пред почетак сезоне, након оставке председништва Скупштине,

Слога остала без Управног одбора повод је за избор новог од седам чланова уз потврду да би ускоро могао да буде проширен. Оцењено је како је укључење нових у директној вези са блокадом рачуна, а то је још један од разлога да се решавању овог проблема приступи што пре. Преовладало је уверење да ће, уколико се занемари дуг од деветнаест милиона динара, бити довољно средстава да се наредна такмичарска сезона приведе крају. То су гарантовали и чланови Управног одбора, а од укључења нових очекивао се допринос да финансијска ситуација буде још боља. Као члан Управног одбора председник Скупштине града Ненад Марковић је потврдио невеселу чињеницу да је, до последње седнице скупштине, рачун Слоге био у блокади 552 дана. Одлучност да се ствар истера на чистину је и повод за сагласност на чланство у управи Слоге која, уколико се ствари буду и даље компликовале, указује на могућност резервне варијанте и формирање новог клуба од кога се очекује да, на здравим основама, брзо дође до Друге лиге. У супротном Слоги би остало да тавори у неком од нижих рангова такмичења или да се потпуно угаси. Оптимизам да до тога неће доћи заснивао се на уверењу да би се, ослобађањем од камата на дуг, ситуација знатно поправила уз могућност да се главница, процењена на износ између седам и осам милиона динара, кроз репрограм отплати у више рата. Услов је да се ни са једном не закасни, јер би то значило плаћање остатка одједном и дефинитивни крај Слоге. Колико се у томе успело могла би да потврди следећа скупштина Слоге, ванредна или редовна по истеку мандата актуелног сазива. Иако нема званичне потврде поједини чланови најужег руководства помињу 15. децембар кад би бар неке ствари могле да буду јасније. Да ли ће се то и догодити могло би да буде познато за мање од три недеље. Т. Радовановић

69

21.11.2021.

МАГАЗИН 522

70

Рибница у шеснаестини финала ЦЕВ купа

ОДЛУЧИО З - Одбојкаши Рибнице изборили учешће у другом колу Купа Европске одбојкашке федерације. - После пораза у гостима максималним резултатом и победе у реванш сусрету на домаћем терену одлучио сзлатни сет. - Сусрети трећег кола 1. и 8. децембра. - Противник Рибнице победник чешког купа Чез Карловарски вропска одбојкашка конфедерација, позната по акрониму ЦЕВ, је организација која представља административни и контролни орган за одбојку у Европи, а обухвата педесет пет националних одбојкашких савеза. ЦЕВ куп је званично друго по јачини

Е

клупско одбојкашко такмичење у Европи, одмах иза Лиге шампиона, а одржава се сваке сезоне у организацији Европске одбојкашке конфедерације. Од настанка до 2000. такмичење се одвијало под називом ЦЕВ Куп победника купова, потом ЦЕВ Топ тимс куп, а од

2007. носи назив ЦЕВ куп. Након победе у националном купу прилика да изађе на међународну сцену пружила се краљевачкој Рибници, па је са великим нестрпљењем очекиван реванш сусрет против немачког Линебурга. Разлог више је пораз у пр-

ЗЛАТНИ СЕТ вом колу максималним резултатом од три према нула у корист домаћина. Три бода заостатка из првог меча није поколебало играче и чланове стручног штаба који су знали да их до шансе за златни сет води победа са најмање два сета разлике. Разлог су пропозиције такмичења по којима се за победе резултатима 3:0 и 3:1 добија по три, а при 3:2 само два за победника, што није довољно за пролаз у друго коло. Због тога су краљевачки одбојкаши од почетка меча кренули жестоко и убедљиво добили први сет резултатом 25:18. До извесног опуштања дошло је у следећем о чему сведочи не тако

убедљива разлика од само три поена. Два добијена сета су утицала на још веће опуштање, па је уследила казна којом је гостима отворена шанса за изједначење након победе у трећем. У тренутку кад је било видљиво да је враг однео шалу Краљевчани су мало додали гас и успели да добију четврти сет са седам поена разлике, баш као и први. У ситуацији кад су обе екипе успеле да освоје по три бода прилику да се потврди виза за друго коло требало је тражити у пропизицијама према којима у оваквим ситуацијама одлучује златни сет у коме је за победу потребно освојити петнаест поена.

До половине сета водила се изједначена борба, а онда су домаћи одбојкаши заиграли снажније у одбрани и одлучније у нападу а, уз подршку неколико стотина посетилаца овог изузетно важног меча, сет завршили са петнаест поена разлике у односу на госте. Тако су добили шансу да наставе једно од најзначајнијих одбојкашких такмичења које се другим колом наставља већ 1. децембра. Противник је Чез Карловарски из Чешке, а учесник трећег кола биће познат после реванш сусрета седам дана касније. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

71

72

МАГАЗИН 522 21.11.2021.

73

74

МАГАЗИН 522 21.11.2021.

75

76

МАГАЗИН 522 21.11.2021.

77

78

МАГАЗИН 522 21.11.2021.

ЖКК Краљево - Војводина 84:63

79

МАГАЗИН 522

21.11.2021.

Слога - Слога (ББ) 1:3

80

81

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 21. ДО 27. НОВЕМБРА

МАГАЗИН 522

21.11.2021.

21. новембар

82

1386 — Тамерлан је заузео и опљачкао грузијску престоницу Тбилиси, одвевши краља Баграта V у заробљеништво.

1783 — Французи Франсоа Пилатр де Розије и Франсоа Лоран извели први успешан лет балоном напуњеним топлим ваздухом, за 25 минута прелетевши раздаљину од 8 km изнад Париза.

1806 — У намери да економски сломи противника, Наполеон Бонапарта објавио Берлински декрет о блокади Велике Британије, уз забрану пристајања британских бродова у све европске луке.

1877 — Томас Едисон објавио изум фонограф.

1916 — Путнички и брод болница ХМХС Британик потонуо је за 55 минута код острва Кеа у Грчкој, након наиласка на мину или након торпедовања. Од 1065 путника на броду 30 је погинуло, а 1035 се спасило.

1937 — Основана Музичка академија у Београду. 1973. добила статус факултета.

1938 — Немачка окупирала Судетску област у Чехословачкој и прикључила немачком Рајху.

1963 — Римокатолички Други ватикански сабор је одобрио употребу локалних језика у црквеним обредима уместо латинског.

1974 — У експлозијама које су у два паба у енглеском граду Бирмингему подметнули припадници Ирске републиканске армије погинула 21 особа, 162 повређене.

1977 — У југоисточној Индији циклон усмртио око 3.000 људи, огромни

таласи збрисали читава села.

1994 — Авијација НАТО-а с 36 бомбардера из база у Италији извршила напад на аеродром Удбине. Напад уследио након писмо председника Хрватске Фрање Туђмана упућено Уједињемим нацијама у ком оптужује крајишке Србе да са тог аеродрома нападају Босну и Херцеговину. Највећа ваздушна операција НАТО-а од оснивања, 1949.

1995 — Аргентина Италији изручила нацистичког официра Ериха Прибкеа, одговорног за масакр 335 цивила у Другом светском рату. После тронедељних преговора, у војној бази Рајт-Петерсон у граду Дејтону, у САД, председници Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије Фрањо Туђман, Алија Изетбеговић и Слободан Милошевић парафирали мировни споразум којим је окончан рат у БиХ.

2000 — Нападом на полицијску станицу у селу Кончуљ, а у ком су погинула четири припадника српских снага безбедности, обновљени сукоби наоружаних Албанаца и српских снага у Копненој зони безбедности на југу Србије.

2002 — Међународни тужилац на Косову и Метохији Антони Рич подигао оптужницу против некадашњег команданта ОВК Рустема Мустафе и три бивша припадника ОВК за ратне злочине на Косову од августа 1998. до средине јуна 1999.

2004 — У Украјини одржан други круг председничких избора, после којих су, због изборне крађе, на улицама Кијева избили протести више хиљада присталица кандидата опозиције Виктора Јушченка. Вишедневна криза у земљи окончана 3. децембра, када је

Уставни суд донео одлуку о поништењу другог изборног круга новим изборима 26. децембра. На тим изборима Јушченко изабран за председника.

2011 — Изашао је први албум групе Ван дирекшон, под називом Up All

Night.

2013 — У Украјини су почели масовни протести након што је председник Виктор Јанукович суспендовао потписивање споразума о асоцијацији Украјине и Европске уније.

22. новембар 498 — Након смрти Анастасија II, и Симах и Лаврентије су изабани за папу, изазвавши раскол који је трајао до 506.

1220 — Крунисан је Фридрих II, цар Светог римског царства. Фридрих је приликом крунисања обећао папи Хонорију III да ће покренути (пети) Крсташки рат. Поход је започео 1228.

године.

1497 — Тражећи морски пут у Индију, Португалијец Васко да Гама постао први морепловац који је опловио Рт добре наде.

1699 — Данска, Русија, Саксонија и Пољска, после победе над шведском војском, потписале споразум о подели Краљевине Шведске.

1718 — Пират Црнобради је убијен у борби након што су се код обале Северне Каролине на његов брод укрцали британски морнари.

1842 — На планини Сент Хеленс у америчкој држави Вашингтон избила ерупција, прва вулканска ерупција у САД чији је датум избијања забележен.

1868 — Одржана прва позоришна представа у Београду, у згради на Варош-капији. Изведен комад „Ђурађ Бранковић“ Карла Оберњика.

1943 — У Либану проглашена независност. Укинут мандат Француске над државом, од 1. јула 1920. Арапске земље, Уједињено Краљевство и САД одмах признали независност Либана, француске трупе споразумно напустиле земљу 1946.

1963 — У Даласу су убијени председник САД Џон Кенеди и гувернер Тексаса Џон Коноли.

1963 — Потпредседник САД Линдон Џонсон је положио заклетву као 36. председник САД.

1972 — Председник САД Ричард Никсон укинуо, после 22 године, забрану путовања бродова САД и авиона у Кину.

1974 — Генерална скупштина УН дала статус посматрача Палестинској ослободилачкој организацији.

1975 — Два дана након смрти Франциска Франка, Хуан Карлос I је проглашен за краља Шпаније.

1977 — Англо-француски путнички авион Конкорд почео редован саобраћај између Европе и Америке. Редовни летови успостављени после две године правних расправа због буке коју тај авион производи.

1989 — У Бејруту убијен председник Либана Рене Муавад, док је пролазио кроз град у свечаној поворци поводом Дана независности. У бомба-

шком нападу погинуло још 16 људи.

1990 — Маргарет Тачер је због неслагања у својој Конзервативној странци поднела оставку после више од 11 година на премијерском месту.

1992 — Поморско-ваздухопловне снаге НАТО-а и западноевропске уније почеле контролу бродова у међународним водама Јадранског мора у циљу онемогућавања снабдевања Југославије нафтом и другим стратешким материјалима.

1995 — После потписивања Дејтонског споразума којим је окончан рат у Босни и Херцеговини, Савет безбедности УН суспендовао економске санкције Југославији и почео укидање ембарга на оружје чланицама СФРЈ. Југославија под економском блокадом била 1.253 дана, од 31. маја 1992.

2001 — Парламент Турске одобрио ревизију 75 година старог грађанског закона, на основу које би жене и мушкарци били равноправни.

2002 — Нигерија одлучила да такмичење за Мис света не буде одржано у тој држави, због муслиманско-хришћанских сукоба у којима је погинуло најмање 215 људи.

2004 — У Украјини су почеле демонстрације против наводног намештања на председничким изборима између актуелног премијера Виктора Јануковича и кандидата опозиције Виктора Јушченка.

2005 — Ангела Меркел је ступила на дужност и тако постала прва немачка канцеларка у историји.

2013 — Завршено Светско првенство у шаху 2013. у индијском граду Ченију. Након десет партија победио је Карлсен са резултатом 6½:3½.

23. новембар 1174 — Саладин улази у Дамаск, и припаја га под своју контролу.

1248 — Освајање Севиље од стране хришћанских трупа предвођених краљем Фердинандом III од Кастиље.

1531 — Миром у Капелу завршен други грађански рат у Швајцарској. Римокатоличке области признате као део Швајцарске Конфедерације.

1831 — Дводневни штрајк лион-

83

21.11.2021.

МАГАЗИН 522

84

ских ткача прерастао у организован устанак лионских радника. Устаници заузели кључне пунктове у Лиону и успоставили привремену владу. Њихови захтеви за повећање надница нису прихваћени, а војска почетком децембра угушила устанак.

1889 — У салону Пале ројал у Сан Франциску постављен први џубокс.

1891 — Деодорода Фонсека, вођа преврата 1889. којим је оборено Бразилско царство, први председник Бразила, због сукоба с Конгресом присиљен да напусти положај.

1914 — Мексичка револуција: последње америчке јединице су повучене из Веракруза, којег су биле заузеле пре седам месеци као одговор на Тампико аферу.

1932 — Спајањем краљевстава Неџд и Хиџаз формирана Краљевина Саудијска Арабија, с краљем Абдулом Азиром ибн Саудом.

1961 — Доминиканска Република променила назив главног града Сиудад Трухиљо у Санто Доминго.

1971 — Кина је постала стална чланица Савета безбедности Уједињених нација.

1980 — У земљотресу који је погодио град Еболи у јужној Италији погинуло 2.735 особа, повређено најмање 7.500.

1983 — СССР напустио разговоре о ограничењу наоружања у Женеви у знак протеста због размештања крстарећих ракета САД у Европи.

1989 — Око 300.000 људи се окупило на централном тргу Вацлавске намести у Прагу захтевајући демократске реформе у Чехословачкој.

1996 — Отети етиопски „Боинг 767” са 163 путника и 12 чланова посаде је пао у море близу Коморских острва пошто је остао без горива, при чему је погинуло 125 особа.

1999 — Председник САД Бил Клинтон стигао на Космет, где је посетио америчку војну базу Бондстил код Урошевца и разговарао с представницима Срба и косовских Албанаца. Клинтон од Албанаца тражио да опросте Србима и поручио им да је време за борбу прошло.

2001 — У сукобима Израелаца и

Палестинаца на Западној обали убијен вођа војног крила Хамаса Махмуд Абу Ханод. Трибунал у Хагу подигао трећу оптужницу против бившег председника Југославије Слободана Милошевића, за геноцид у Босни и Херцеговини. Милошевић раније оптужен за злочине на Косову и Хрватској.

2002 — Нови премијер Пакистана Мир Зафарула Кан Џамали положио заклетву и формално успоставио цивилну власти после трогодишње војне диктатуре.

2003 — Под притиском демонстраната и опозиције, дугогодишњи председник Грузије Едуард Шеварнадзе поднео оставку због оптужбе око фалсификовања изборних резултата.

2011 — Арапско пролеће: После 11 месеци протеста у Јемену, председник Јемена Али Абдулах Салех је потписао споразум о преносу овлашћења на потпредседника, у замену за правни имунитет.

24. новембар 1642 — Холандски морепловац Абел Јансон Тасман јужно од Аустралије открио острво и назвао га Ван Дименова Земља, касније њему у част названо Тасманија.

1859 — Објављена књига енглеског природњака Чарлса Дарвина „Порекло врста“. Његова револуционарна теорија еволуције изазвала велике контроверзе у научним круговима, а црквени се уплашили да ће књига подрити религијска веровања о постанку света. Тај дан се обележава и као Дан еволуције.

1896 — Основан Педагошки музеј (Београд) 1918 — Срем одлучио да се присаједини Србији.

1941 — Почела немачка офанзива на град Ужице, у Другом светском рату. Одступницу главног дела партизанских снага чинио Раднички батаљон. Немци заузели град крајем новембра, а током борби на Кадињачи, 14 километара западно од Ужица, погинуло 180 бранилаца града.

1963 — Два дана после атентата на председника САД Џона Кенедија у Да-

ласу, Џек Руби у полицијској станици убио, из револвера, Лија Харвија Освалда, осумњиченог за атентат.

1974 — Председник САД Џералд Форд и совјетски лидер Леонид Брежњев у Владивостоку постигли привремен споразум о ограничењу офанзивног стратешког нуклеарног оружја.

1976 — Земљотрес разорио град Мурадије и на стотине села на истоку Турске. Погинуло око 5.300 људи, а 50.000 остало без домова.

1989 — Под притиском масовних демонстрација у Прагу, комплетно руководство Комунистичке партије Чехословачке поднело оставке, укључујући генералног секретара Милоша Јакеша. На место генералног секретара партије дошао Карол Урбанек.

1991 — Проглашена трећа Дубровачка република као одговор на хрватски сепаратизам од Југославије.

1992 — На југу Кине срушио се пут-

нички авион „боинг 737”. У најтежој несрећи у историји кинеског ваздухопловства живот изгубила 141 особа, сви путници и чланови посаде.

1995 — Ирци на референдуму тесном већином изгласали легализацију развода брака.

1998 — Председник Југославије Слободан Милошевић сменио начелника Генералштаба Војске Југославије, генерал-пуковника Момчила Перишића. Генерал Емил Лахуд, први председник Либана после окончања 15-годишњег грађанског рата у тој блискоисточној земљи, преузео дужност шефа државе.

2000 — Око 900.000 људи протестовало на улицама Барселоне због терористичких акција баскијске сепаратистичке организације ЕТА. На челу протестне колоне били премијер Шпаније Хосе Марија Аснар и други државни и политички званичници.

Председник Југославије Војислав Коштуница допутовао у Загреб на Самит на врху држава Југоисточне Европе и Европске уније, у прву посету неког српског званичника Хрватској од распада СФРЈ.

2003 — Врховни суд у Глазгову, у Шкотској, на 27 година затвора осудио либијског обавештајца Абдела Басета Али ал Меграхија, 2001. проглашеног кривим за учешће у рушењу авиона Пан Ама на лету број 103 изнад језера Локерби у Шкотској, 1998.

25. новембар 1120 — Вилијам Аделин, једини законити син енглеског краља Хенрија I се удавио након бродолома Белог брода, што је довело до осамнаестогодишњег грађанског рата.

1491 — Окончан је Гранадски рат потписивањем мира и Гранаде између Краљевине Кастиље и Арагона и Гранадског емирата.

1783 — Последњи британски војници су напустили Њујорк, након завршетка Америчког рата за независност.

1795 — Последњи пољски краљ Станислав Поњатовски је био присиљен да абдицира након Трећа деоба Пољске.

1884 — У Сент Луису у америчкој држави Мисури Џон Мајенберг патентирао је млеко у праху. Отворен је први течај енглеског језика у Великој школи у Београду.

1915 — Врховна команда српске војске у Првом светском рату донела је одлуку о повлачењу трупа преко Црне Горе и Албаније.Након окончања дејства у долини Велике и Јужне Мораве(Битка на Морави (1915)),у повлачењу војника праћених избеглицама, живот је изгубило више од 240.000 људи. На Крф је савезничким бродовима пребачено 135.000 војника, који су опорављени и реорганизовани наставили борбе на Солунском фронту наредне године.

1918 — Велика скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Новом Саду донела одлуку о присаједињењу Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији.

1936 — Немачка и Јапан су потписале Антикоминтерна пакт којим су се обавезале на борбу против ширења комунизма.

1941 — Погинуло је 848 британских морнара када је немачка подморница потопила британски ратни брод “Барам” у Другом светском рату.

1943 — У Мркоњић-Граду је одржано прво заседање Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Босне и Херцеговине.

1952 — У позоришту у Лондону је први пут изведена Мишоловка Агате Кристи, која непрекидно изводи више од 60 година.

1965 — Војним ударом под вођством генерала Жозефа Мобутуа у Конгу је збачен са власти председник Жозеф Каса-Вубу. Касније је проглашена Демократска Република Конго, 1971. назив је промењен у Република Заир, а њен председник је узео име Мобуту Сесе Секо.

1969 — Члан “Битлса” Џон Ленон вратио је титулу Реда Британске Империје коју му је 1965. доделила краљица Елизабета II, у знак протеста због подршке Велике Британије агресији САД у Вијетнаму и британске политике у нигеријској провинцији Бијафра.

1970 — Јапански писац Јукио Мишима, је починио јавно рутуално самоубиство (харакири), у знак протеста против “вестернизације” Јапана.

1975 — Суринам добио независност од Холандије 1992 — Парламент Чешке је гласао за поделу Чехословачке на посебне државе Чешку и Словачку од 1. јануара 1993.

1996 — Више од 100.000 људи протестовало је улицама Београда због судског поништавања победе опозиционе коалиције “Заједно” на локалним изборима, оптужујући председника Слободана Милошевића да је покрао изборе.

2001 — Америчка компанија “Едвансд сел технолоџи” саопштила је да је клонирала људски ембрион. Према изјави научника достигнуће ће бити коришћено у медицини, а не за клонирање људског бића.

2002 — Председник Црне Горе Ми-

85

ло Ђукановић поднео је оставку. Дан касније предложен је за мандатара нове црногорске владе. УНМИК преузео контролу над општинском администрацијом у северном делу Косовске Митровице, коју су до тада контролисали Срби. Тиме је након три године и пет месеци међународна заједница успоставила власт на читавој територији Косова.

2013 — Изашао је трећи албум групе Ван дирекшон, под називом Midnight Memories.

МАГАЗИН 522

21.11.2021.

26. новембар

86

1703 — У дводневној „Великој олуји“ у јужној Енглеској погинуло је најмање 8.000 људи.

1865 — Објављена је књига Луиса Керола „Алиса у земљи чуда“ 1880 — Велике силе су присилиле Турску да Црној Гори преда Улцињ, који су Црногорци заузели у рату од 1876. до 1878.

1914 — У Првом светском рату експлодирао је британски ратни брод „Булворк“, док је у њега укрцавана муниција. Од 750 чланова посаде преживело је само њих 12.

1918 — Велика народна скупштина у Подгорици је одлучила да се са престола збаце Петровићи Његоши и да се краљевина Црна Гора присједини краљевини Србији.

1922 — Отворена је гробница фараона Тутанкамона, коју је у Долини краљева код Луксора открио енглески археолог Хауард Картер. Картер и лорд Карнавон били су први људи који су ушли у гробницу после више од 3.000 година, када је у њу положен фараон.

1940 — Немци су у окупираној Варшави у Другом светском рату почели да ограђују део града од којег су направили гето за око пола милиона пољских Јевреја.

1941 — Шест јапанских носача авиона у великој тајности испловило ка америчкој луци Перл Харбор.

1942 — У Бихаћу је у Другом светском рату основано Антифашистичко

веће народног ослобођења Југославије, а 54 делегата су изабрала Извршни одбор АВНОЈ-а са др Иваном Рибаром на челу.

1949 — У Индији је прихваћен устав којим је Индијска Унија постала република у оквиру британског Комонвелта. Устав је ступио на снагу у јануару 1950.

1965 — Француска је лансирала први вештачки сателит.

1967 — Народни ослободилачки фронт прогласио је у Адену Народну Републику Јемен (Јужни Јемен), након 128 година британске колонијалне владавине.

1978 — Ирански верски лидери и политичари, у настојању да оборе шаха Резу Пахлавија, прогласили су генерални штрајк који је парализовао живот у Ирану.

1979 — Међународни олимпијски комитет гласао је да се, после 21 године одсуства, Кини обнови чланство у тој организацији.

1986 — Од иранске ракете која је пала у ирачки главни град Багдад у Ирачко-иранском рату погинуло је 48 цивила.

1987 — Тајфун је на Филипинима разорио око 14.000 кућа, погинуло је 270 људи.

1990 — Савет безбедности УН је одобрио мировни план за Камбоџу.

1993 — Први генерални штрајк у Белгији после готово пола века парализовао је привреду и саобраћај и приморао владу на преговоре са синдикатима.

1998 — У заједничкој декларацији током посете кинеског председника Ђанга Цемина, Јапан је изразио дубоко кајање због акција које је предузео у Кини у Другом светском рату.

2000 — Бивши председник СР Југославије Слободан Милошевић је на ванредном конгресу Социјалистичке партије Србије поново изабран за председника партије. Милошевић је у јуну наредне године изручен Међународном суду за ратне злочине у Хагу.

2001 — Непалски краљ Ђанендра објавио је ванредно стање у земљи на-

кон тродневних немира, током којих је убијено најмање сто људи, а које су изазвали припадници маоистичког герилског покрета у покушају да свргну монархију са власти.

2009 — Радикалка Гордана Поп-Лазић на седници скупштине Србије гађала ципелом председавајућу Гордану Чомић.

27. новембар 1095 — Папа Урбан II је на сабору у Клермону позвао европске витезове у Први крсташки рат.

1879 — Француска скупштина из Версаја премештена у Париз.

1895 — Шведски фабрикант и проналазач динамита Алфред Нобел написао је у Паризу тестамент којим је велико богатство завештао за развој

науке и књижевности и борцима за мир. Нобелова награда додељује се сваке године, почевши од 1901.

1912 — Шпанија установила протекторат над Мароком.

1919 — У Нејију после Првог светског рата Бугарска потписала споразум којим је Добруџа припала Румунији, источна Тракија Грчкој, а градови Димитровград, Босилеград и Струмица Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца.

1926 — Ахмед Бен Зогу потписао у Тирани уговор са Италијом којим је Албанија стављена под италијански протекторат.

1940 — У Румунији профашистичка “Гвоздена гарда” убила више од 60 сарадника избеглог краља Карола II, међу којима бившег премијера Николаеа Јоргу.

1940 — Немачка у Другом светском рату анектирала француску покрајину

Лорену.

1941 — Последње италијанске јединице предале се савезничким снагама у тврђави Гондер у Етиопији. Савезници заробили 23.000 италијанских војника.

1942 — Французи у Другом светском рату потопили већи део ратне флоте у тулонској луци како би спречили да бродови падну у руке Немцима, који су управо ушли у Тулон.

1968 — Припадници југословенске војске и полиције угушили масовне демонстрације Албанаца на Косову и Метохији на којима је захтевано да та покрајина Србије добије статус републике. Демонстрације одржане на Дан заставе, државног празника Албаније.

1970 — Другог дана свог путовања по земљама Азије и Океаније, прерушени колумбијски сликар покушао је ножем убити папу Павла VI. 1978 — У градској већници Сан Франциска, бивши градски супервизор Ден Вајт је убио градоначелника Џорџа Москона и геј политичара Харвија Милка.

1989 — У експлозији у ваздуху колумбијског “боинга 727”, који је летео на линији Богота-Кали, погинуло свих 107 путника и чланова посаде. Претпоставља се да је у авиону била бомба.

1990 — Министар финансија Џон Мејџор изабран је за шефа Конзервативне странке и премијера Уједињеног Краљевства, након оставке Маргарет Тачер.

1991 — Маса у Пном Пену напала номиналног лидера Црвених Кмера Кије Сампана, који је евакуисан у Бангкок да не би био линчован.

1991 — Савет безбедности Уједињених нација одобрио слање мировних снага у Југославију.

1996 — У јеку протеста због крађе гласова на локалним изборима у Србији власти прекинуле рад Радија Б92, Радио Индекса, две најслушаније београдске радио-станице које су стално и детаљно извештавале о грађанском протесту. Радио-станице наставиле рад 5. децембра.

1996 — У експлозији гаса у руднику угља у кинеској провинцији Шанси по-

гинуло више од 90 рудара.

1997 — У сукобима српских снага безбедности и косовских Албанаца код места Србица и у селу Резниће погинула два полицајца и један Албанац, четири полицајца повређена.

2000 — Агенција Уједињених нација за сиду објавила да је од почетка пандемије сиде пре 20 година од те болести умрло више од 21 милион људи широм света.

2000 — Норвешки краљ Харалд V отворио, у западној Норвешкој, најдужи тунел за друмски саобраћај на свету. Тунел дугачак 16.900 метара потукао рекорд Ст. Готард тунела у Швајцарској, који је пуштен у промет 1980, а дугачак је 16.300 метара.

2001 — НАСА је саопштила да је свемирски телескоп Хабл открио атмосферу планете удаљену од Земље 150 светлосних година. То је први пут да је атмосфера планете која се налази ван Сунчевог система директно опажена.

2001 — У Русији је званично отворен Каспијски нафтоводни систем, кроз који се транспортује казахстанска нафта у луку код Новоросијска на обали Црног мора.

2004 — Духовни поглавар православних хришћана васељенски патријарх Вартоломеј I преузео је у Ватикану од папе Јована Павла II посмртне остатке Светог Хризостома и Светог Грегорија.

2005 — У француском граду Амијену обављена је прва трансплантација лица.

2006 — У Спомен-подручју Јасеновац, у присуству највиших хрватских званичника, отворен Образовни центар и Меморијални музеј са новом поставком о жртавама усташког логора смрти.

2006 — Парламент Канаде је одобрио предлог премијера Стивена Харпера којим су Квебечани добио статус „засебне нације унутар Канаде“.

2009 — Експлозија бомбе у возу који је саобраћао између Москве и Санкт Петербурга је избацила воз из колосека и изазвала смрт 28 особа и повреде 96 особа.

87

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Т. Радовановић Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs