Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година IX * Број 523 * 28. новембар 2021. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

2

МАГАЗИН 523

Хвала што читате

28.11.2021.

Краљевски

МАГАЗИН

3

28.11.2021.

МАГАЗИН 523

4

По завршетку пројекта који је помогла локална самоуправа МагазИН и даље открива

5

6

МАГАЗИН 523 28.11.2021.

12 18 24 30 32 38 46 54 60 62 64 66 70 72 74 Фото: М. Радовановић

У овом броју: Важан чинилац одбране Из дана у дан Право на чистији ваздух Корак ка заједничком циљу Доктор за воће Бледи сећање на октобар Преко трња до звезда Црни талас и око њега На репертоару Биоскопа “Кварт” Филмови које смо гледали Наличја српског лица Из Мињине кухињице Војвдина - Рибница Земун - Кикер Времеплов

7

8

МАГАЗИН 523 28.11.2021.

9

10

МАГАЗИН 523 28.11.2021.

11

Свечано обележен Дан 98. ваздухопловне бригаде

ВАЖАН ЧИНИЛ

МАГАЗИН 523

28.11.2021.

- На војном аеродрому у Лађевцима одржана свечаност поводом Дана 98. ваздухопловне бригаде, који се обележава у спомен на 28. новембар 1949. кад је формиран 98. ловачко-бомбардерски авијацијски пук.

- За годину дана учешће на више од двадесет домаћих и међународних вежби. - На вежби у јулу 241. ловачко бомбардерска ескадрила, први пут после двадесет година, пуним капацитетима приказала своју борбену моћ. - У потпуности извршени задаци прихвата и обуке хеликоптера и даљински пилотираног ваздухоплова. - Предстоји даљи наставак опремања јединице и подизање нивоа обуке до максимално могућег

12

Фото: М. Радовановић

ЛАЦ ОДБРАНЕ

13

ојни аеродром у Лађевцима је у петак 26. децембра још једном био место одржавања свечаности поводом обележавања Дана 98. ваздухопловне бригаде којој су присуствовали командант Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране генерал-мајор Душко Жарковић, команданти јединица Војске Србије и начелници организационих целина у саставу одбране, начелници Моравичког и Рашког управног округа, представници градова Краљево и Чачак и општина Трстеник и Врњачка Бања, Министарства унутрашљих послова, Безбедносно-информативне агенције и Српске православне цркве те бивши команданти јединица, представници привредних организација и спортских друштава. Након поздрава застави командант бригаде бригадни генерал Зоран Продановић је постројене припаднике јединице подсетио на богато историјско наслеђе и остварене резултате од оснивања до данас уз потврду да је, у време кад је формиран 198. ваздухопловни ловачки пук чије светле традиције наставља ова бригада, Ратно ваздухопловство и противваздухо-

МАГАЗИН 523

28.11.2021.

В

14

пловна одбрана добила убојиту ваздухопловну формацију. Обележавање дана јединице је прилика за подсећање да су на застави 98. ваздухопловне бригаде записане и славне традиције 423. јуришног пука, хероја ослобађања Југославије од нацистичког окупатора, као и 4. и 7. бомбардерског пука хероје априлског рата 1941. године. Јединицу која је увек имала савремену ваздухоловну технику и високе борбене могућности красила је висока струч-

но борбена оспособљеност, снажан колективни дух и несаломив борбени морал, подједнако у миру и годинама великих искушења. Бригада је формирана 13. јуна 2007. од четири јединице ранга пука, бригада и једне ескадриле, а за дан јединице узет дан формирања 98. ловачко авијацијског пука која има најдужу традицију од свих јединица које су ушле у њен састав. То је 28. новембар давне 1949. откад у континуи-

тету тече историјат јединице, формиране на старом аеродрому у Скопљу, наоружане руским авионима ЈАК 3 и ЈАК 9, која је предњачила по заједништву и прегалаштву људи и увек била у врху опремљености у оквиру тадашњег ваздухопловства. Од 1952. године у наоружање се уводе авиони типа „тандерболт“, две године касније први млазни „тандерџет“, а од 1963. „сејброви“. Јединица је 1971. опремљена

авионима типа „јастреб“, а од 1986. „орао“ који су и данас у употреби.

- Оно чиме данас можемо да се похвалимо је да смо последњих годину дана извршили постављене задатке и постигли оно што је од нас очекивано а тражено је доста, преко двадесет учешћа на разноразним домаћим и међународним вежбама. Јединица први пут учествује на здруженој тактичкој вежби са бојевим гађањем ноћу, где су

се посебно истакли хеликоптери и извиђачка екадрила са даљински пилотираним ваздухопловом. У јулу смо имали вежбу где је 241. ловачко бомбардерска ескадрила, први пут после двадесет година, пуним капацитетима подигла авионе „орао“ и приказала своју борбену моћ, а задатке прихвата, обуке хеликоптером и даљински пилотираним ваздухопловом извршили смо потпуно, истакао је генерал Продановић најаљујући даљи наставак опремања јединице и подизања нивоа обуке до максимално могућег. Подсећање да је највећа вредност у људима, њиховом знању, одговорном и професионалном приступу сваком задатку основним циљем у наредном периоду оцењено је очување достигнутих способности, уз максимално могућу одрживост исправности технике и успешно овладавање новом. чиме се доприноси техничкој модернизацији бригаде и уздизање укупне моћи Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране и Војске Србије у целини. У оквиру свечаности, уприличени су дефиле јединица бригаде и тактичко-технички збор средстава авијације,

15

28.11.2021.

МАГАЗИН 523

16

уручене су награде најистакнутијим појединицима и положени венци на спомен-обележје на аеродрому. Деведесет осма ваздухопловна бригада формирана је са циљем да пружа ватрену подршку јединицама Копнене војске, превожење ваздушним путем, извиђање из ваздуха, као и за борбено и логистичко обезбеђење сопствених и придодатих авијацијских јединица. У њеном саставу су 241. ловачко-бомбардерска авијацијска ескадрила, 714. противоклопна хеликоптерска ескадрила, 119. мешовита хеликоптерска ескадрила, 98. ваздухопловно-технички базаљон, 98. батаљон за обезбеђење аеродрома, 161. батаљон за обезбеђење аеродрома и 98. артиљеријско-ракетни дивизион за противваздухопловна дејства. Ватрену подршку јединица Копнене војске у току извођења операција врше снаге ловачко-бомбардерске авијације и борбених хеликоптера, артиљеријско-ракетне јединице за противваздухопловна дејства реализују непосредну одбрану аеродрома, док је за реализацију превожења вазду-

шним путем намењена мешовита хеликоптерска авијацијска ескадрила, која у свом саставу има транспортне хеликоптере. Извиђање визуелним извиђањем и аеро-фото снимањем задатак је извиђачке авијације, јединице за ваздухопловно-техничко и техничко одржавање намењене су за опслуживање авиона и хеликоптера у првом и другом степену, а за логистичко обезбеђење јединица које базирају на ае-

родромима Лађевци и Ниш и придодатих јединица намењени су батаљони за обезбеђење аеродрома. Бригада учествује у мировним операцијама и међународној војној сарадњи, пружа подршку органима цивилне власти у случају природних непогода, индустријских, других несрећа и епидемија као и у супротстављању тероризму и организованом криминалу. У наоружању 98. ваздухопловне бригаде

Честитка

су авиони типа Ј/НЈ-22 и ИЈ/ИНЈ-22, хеликоптери типа газела, авиони типа АН-2ТД, хеликоптери ХТ-40, ХН-42/45М и ХО-42/45, противавионски топови 40мм Л–70 бофорс и преносни ракетни системи 9К38М шило. Бригада је настала интеграцијом јединица Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране базираних на аеродромима Лађевци и Ниш, 161. и 285. ваздухопловне базе, 98. ловачко-бомбардерског и 119. хеликоптер-

ског пука и једног одељења 353. извиђачке авијацијске ескадриле. За дан јединице изабран је 28. новембар, датум када је 1949. године формиран 98. јуришни пук, чији је наследник 98. ловачко-бомбардерски авијацијски пук, који има најдужу традицију од свих јединица у саставу садашње бригаде. То је била и најстарија формирана јединица у некадашњем Ратном ваздухопловству и противваздушној одбрани.

Поводом дана јединице припадницима 98. ваздухопловне бригаде честитку је упутио мачелник генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић.

- Дана 28. новембра 1949. године је формиран 98. ловачко бомбардерски авијацијски пук чије традиције дуги низ година успешно негујете као чувари традиције најстарије јединице у некадашњем Ратном ваздухопловству и противваздушној одбрани. У протеклом периоду сте професионалним радом на обуци и унапређењу оперативних способности успешно реализовали постављене задатке, чиме потврђујете да сте важни чинилац функционисања ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране. Уз честитке за празник желим вам да и убудуће постижете запажене резултате и дајете пун допринос унапређењу оперативних способности Војске Србије, поручио је генерал Мојсиловић. Т. Радовановић

17

Промена епидемиолошке ситуације

МАГАЗИН 523

28.11.2021.

ИЗ ДАНА У ДАН

18

За последњих седам дана две хиљаде шест стотина педесет девет суграђана изразило жељу за проверу сумње на инфекцију. - Присуство корона вируса потврђено у триста деветнаест случајева. - У истом периоду борбу са болешћу коју изазива корона вирус изгубило десет особа са територије града Краљева. - У периоду од понедељка до петка на болничко лечење примљен двадесет један пацијент, двадесет опорављених отпуштено на кућно лечење, а један упућен у Крагујевац на даље лечење. - У ковид амбуланти обављено пет стотина двадесет прегледа

19

Фото: М. Радовановић

28.11.2021.

МАГАЗИН 523

20

звештај Завода за јавно здравље Краљево за 21. новембар сведочи да је првог дана претходног викенда у здравственим установама са подручја града на присуство новог корона вируса тестирано укупно сто осамдесет шест узорака назофарингеалног бриса. Присуство вируса потврђено је код четрдесет пет особа што је допринело да укупан број потврђених случајева од почетка епидемије на територији града Краљева буде за пет стотина четрдесет осам већи од двадесет девет хиљада. Од претходног извештаја у Општој болници „Студеница“ од болести коју изазива корона вирус преминула је још једна особа. Иако је следећег дана тестирано знатно више узорака бриса особа са сумњама на инфекцију резултати потврђују да је међу њих четири стотине осамдесет седам присуство вируса потврђено код само педесет једне. Тако је на територији града Краљева укупан број потврђених случајева од почетка епидемије повећан на двадесет девет

И

хиљада пет стотина деведесет девет, а у болници је од последица болести преминула још једна особа. Први радни дан у недељи на болничком лечењу су дочекала четрдесет два пацијента од којих је девет са најтежом клиничком сликом смештено у јединици интензивне неге, два су интубирана, четири на неинвазивној вентилацији а три на „high flow“ режиму. Током претходна двадесет четири сата на лечење су примљена четири пацијента, стање ниједног није било такво да би могао да буде отпуштен а један је упућен у Крагујевац на даље лечење. У истом периоду у дневној болници је збринуто тридесет седам пацијената, а у ковид амбуланти обављена деведесет три прегледа. Извештај Завода за јавно здравље на дан 23. новембра потврђује да је током претходна двадесет четири сата у здравственим установама са подручја града тестирано триста деведесет осам узорака бриса, а да је присуство вируса потврђено код четрдесет две особе, па

је укупан број потврђених случајева од почетка епидемије повећан на двадесет девет хиљада шест стотина четрдест један. Од последњег извештаја у Општој болници је од последица болести ковид-19 преминула још једна особа. На болничком лечењу је задржано тридесет седам пацијената, међу њима и девет најтежих случајева којима је неопходна интензивна нега, два су интубирана, три на неинвазивној вентилацији а четири на „high flow“ режиму. Током претходног дана на лечење су примљена четири нова пацијента, исто толико опорављених је отпуштено на кућно лечење, а један је преминуо. У истом периоду у дневној болници су збринута тридесет четири пацијента, а у ковид амбуланти обављено сто двадесет осам прегледа. И следећег дана повећан је број суграђана са сумњом на инфекцију корона вирусом па је потврду овог става затражило њих четири стотине тринаест, али су разлога за бригу имале само четрдесет четири особе, што је број

укупно инфицираних од почетка епидемије половином марта претходне године повећало на двадесет девет хиљада шест стотина осамдесет пет. О лаганом затишју сведочи податак да није било преминулих од болести коју изазива вирус. На одељењу Опште болнице хоспитализована су тридесет четири пацијента који се лече од последица инфекције корона вирусом, међу њима и тринаест којима је неопходна интензивна нега, два интубирана, пет на неинвазивној вентилацији а шест на „high flow“ режиму. Током претходна двадесет четири сата на лечење је примљено шест пацијената, осам је отпуштено на кућно лечење а други дан заредом није било преминулих. У истом периоду у ковид амбуланти је обављено деведесет пет прегледа. Извештај Завода за јавно здравље за територију града Краљева на дан 25. новембра сведочи о благом смањењу броја сумњивих случајева, а међу четири стотине четири тестирана узорка

бриса присуство вируса је потврђено код четрдесет две особе, па је укупан број од почетка епидемије повећан на двадесет девет хиљада седам стотина двадесет седам. После два мирнија дана у болници је од последица болести ковид-19 преминула још једна особа. Последњи радни дан у недељи на лечењу је дочекало тридесет пет пацијената, а од тринаест смештених у јединици интензивне неге два су интубирана, пет је на неинвазивној вентилацији а шест на „high flow“ режиму. Током протекла двадесет четири сата на лечење су примљена три пацијента, један је отпуштен на кућно лечење, а у ковид амбуланти обављено деведесет седам прегледа. О тренутном стању епидемиолошке ситуације на територији града Краљева сведоче подаци објављени јуче који сведоче да су током последња двадесет четири сата тестирана триста деведесет три узорка бриса, а присуство корона вируса потврђено код четрдесет осам особа што је укупан број од почет-

ка епидемије повећало на седам стотина седамдесет пет више од двадесет девет хиљада. Од последњег извештаја, у Општој болници „Студеница“ од последица болести „ковид-19“ преминуле су две особе са територије града Краљева. О ефектима инфекције током последњих седам дана могло би се закључивати на основу податка да је две хиљаде шест стотина педесет девет суграђана изразило жељу за проверу сумње на инфекцију корона вирусом чије је присуство потврђено у триста деветнаест случајева. У истом периоду борбу са болешћу коју изазива вирус изгубило је десет особа са територије града Краљева. У периоду од понедељка до петка на болничко лечење је примљен двадесет један пацијент, двадесет опорављених је отпуштено на кућно лечење, а један упућен у другу болницу. У истом периоду у ковид амбуланти је обављено пет стотина двадесет прегледа. Т. Радовановић

21

Мере заштите од инфекције корона вирусом

МАГАЗИН 523

28.11.2021.

БУДИМО ОДГОВОРНИ

22

• Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди.

• Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке.

• Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе.

• Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра.

• Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи.

• Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута.

• Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном.

• Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова.

• Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера. Путем телефонских линија Ковид Кол-центра, свакога дана од 08.00 до 16.00 часова грађани Краљева који су у изолацији могу да добију неопходне информације. ТЕЛЕФОНИ: 064/8912022, 064/8912018, 064/8912118, 064/8912118 064/8912132

23

Стање и путеви за побољшање квалитета ваздуха

МАГАЗИН 523

28.11.2021.

ПРАВО НА ЧИС С

24

СТИЈИ ВАЗДУХ

- Разговори на тему „Тренутно стање и путеви за побољшање квалитета ваздуха у граду Краљеву“ организовани у форми дводневне радионице, као активност у склопу пројекта „Моје право на чистији ваздух“. - Од последица загађења ваздуха у Србији годишње умре између шест и седам хиљада особа. - Током 2019. године концентрација ПМ честица око сто десет дана већа од дозвољене.

- Дневна коцентрација ПМ10 честица више него седам пута већа од дозвољене вредности. - Током двадесет осам дана јануара концентрација ових честица већа од дозвољене. - Локална самоуправа није предузимала одговарајуће активности у правцу решавања проблема који постоји дужи низ година. - Краљево нема краткорочни акциони плана смањења загађења, нити сагласност ресорног министарства

25

28.11.2021.

МАГАЗИН 523

26

очетак грејне сезоне појачава стрепњу у квалитет ваздуха, а да има довољно повода за то сведочи извештај Завода за јавно здравље о квалитету ваздуха у октобру и податак да је садржај суспендованих честица ПМ10 током девет дана био изнад дозвољених вредности. Подсећање да се резултати односе на једно мерно место не умањује забринутост због страха да би ситуација у неким деловима града могла бити и знатно неповољнија. Квалитет ваздуха у граду, посебно током грејне сезоне, у дугом периоду је предмет интересовања удружења грађана „Краљевачки развојни центар“ које је средином минуле недеље још једном упутило позив представницима јавног и цивилног сектора, привреде, образовних институција, медија и гра-

П

ђана да заједнички разговарају о моделима могућег заједничког ангажовања у процесима креирања и спровођења јавних политика локалне самоуправе у области квалитета ваздуха. Разговори на тему „Тренутно стање и путеви за побољшање квалитета ваздуха у граду Краљеву“ организовани су у форми дводневне радионице у Врњачкој Бањи као активност у склопу пројекта „Моје право на чистији ваздух“. Повод је податак да озбиљан проблем загађеног ваздуха у Краљеву током грејне сезоне није могуће решавати без сарадње и заједничког деловања јавног и цивилног сектора, привреде, образовних институција, медија и грађана. Учесницима радионице представљени су резултати истраживања квалитета ваздуха у Краљеву и активности

локалне самоуправе у енергетском сектору којима се утиче на смањење загађења, а значајан део разговора посвећен је документу „Ставови грађана о квалитету ваздуха у граду Краљеву“ који је настао као плод једне од активности пројекта „Моје право на чистији ваздух“. Жеља организатора радионице је да се, кроз мултисекторски, разговор дође до предлога за унапређење мониторинга квалитета ваздуха, а предлози ће после још једне провере у форми Јавног слушања, које ће бити организовано почетком децембра, бити предати локалној самоуправи као Захтев за унапређење мониторинга квалитета ваздуха у граду Краљеву. Документ „Ставови грађана о квалитету ваздуха у граду Краљеву“ сведочи да је простор града Краљева, као и

многих других насељених места у Србији, изложен озбиљном загађењу, нарочито током трајања грејне сезоне, које у највећем делу потиче од суспендованих честива ПМ 10 и ПМ 2.5 које настају сагоревањем фосилних горива у области енергетике, саобраћаја и индустрије. Поразно делује податак да загађење ваздуха изазива озбиљна обољења становништва о чему сведоче анализе које показују да од последица загађења у Србији годишње умре између шест и седам хиљада особа. Мерења која у Краљеву врши Завод за јавно здравље показују да је током 2019. године концентрација ПМ честица око сто десет дана била већа од дозвољене. Према истом извору само током једног дана у јануару прошле године измерена је коцентрација ПМ10 чести-

ца од триста шездесет седам микрограма по кубном метру ваздуха, што је више него седам пута веће од дозвољене вредности. Од тридесет једног дана јануара исте године током двадесет осам је забележена ових честица већа од дозвољене. Тренд је настављен и током ове године, а смањење интезитета загађења сматра се последицом временских прилика. Упозорење на веома озбиљан проблем, који директно утиче на здравље људи и квалитет живота, темељи се на истраживању које показује да загађење ваздуха утиче на респираторни, кардиоваскуларни, нервни и цереброваскуларни систем, на репродуктивну способност одраслих и здравље деце. И поред тога локална самоуправа у протеклом периоду није предузимала одговарајуће активности у правцу ре-

шавања проблема који постоји дужи низ година. Иако је у Краљеву испоштована законска обавеза и, без озбиљне јавне расправе, донет нацрт стратешког документа „План квалитета ваздуха“ Министарство заштите животне средине није дало сагласност на овај план, па је цео процес заустављен. Последица се огледа у податку да Краљево нема усвојен, краткорочни акциони плана смањења загађења, нити сагласност ресорног министарства, па се и локалне јавне политике у овој области сматрају неадекватним. У истраживању спроведеном у августу ове године проверавани су ставови грађани са територије централног градског језгра и приградских насеља где је загађење и најизраженије, а резултати су у документу упоређени са стањем

27

квалитета ваздуха за кључне месеце последњих неколико година.

Стање квалитета ваздуха у Краљеву

МАГАЗИН 523

28.11.2021.

Краљево је један од градова са највећим загађењем ваздуха које потиче од суспендованих ПМ честица, што је најизраженије у периоду грејне сезоне од средине октобра текуће до средине априла наредне године. Подаци за 2019. показују да су највеће дневне концентрације суспендованих честица ПМ10, од пет стотина петнаест микрограма по кубном метру, измерене на станици Зајечар а потом мерној станици „Полицијска управа“ у Краљеву три стотине четрдесет седам. Највеће про-

28

сечне концентрације од четрдесет два микрограма по кубном метру ваздуха током исте године измерене су у Ваљеву и Краљеву где је тај износ достигао тридесет три микрограма. Мерење квалитета ваздуха обавља се према Програму који се дефинише за сваку календарску годину, а резултати се са закашњењем од неколико дана објављују на интернет страници Завода за јавно здравље и града Краљева. Истраживање Краљевачког развојног центра сведочи да је дозвољена дневна концентрација ПМ10 честица у јануару 2020. достигла триста четрдесет седам микрограма по кубном метру ваздуха, да је ваздуха двадесет један дан имао индекс „Јако загађен“ а седам дана „Загађен“, али и да је зага-

ђење најчешће износило три до пет дана. Здравствени радници упозоравају да у периодима кад је ваздух јако загађен треба избегавати физичке активности у спољашњој средини, скратити време боравка на отвореном а активности преусмерити на затворен простор.

Извори загађења Према подацима државне Агенција за заштиту животне средине највеће загађење ваздуха од стране суспендованих ПМ честица долази из индивидуалних ложишта што је последица лошег квалитета енергената која се користе за загревање, лошег стања ложишта и лоше енергетске ефикасности

самих објеката што изазива повећану потрошњу енергије за загревање. То је и разлог за потребу да се при решавању проблема лошег квалитета ваздуха, посебна пажња посвети овој области и еколошки лоши енергенти, у какве се убрајају сирово дрво, угаљ, разна уља и слично, замене еколошки прихватљивим горивима као што су природни гас, пелет, брикет, суво дрво и друга. Поред тога мора се радити на замени ложишта и подизању енергетске ефикасности објеката кроз замену столарије и побољшање изолације зидова, кровова, подова... Општи закључак указује на податак да загађење ваздуха у овом тренутку представља један од најважнијих еколошких ризика по здравље људи а,

упоредо са климатским променама, перципира се као једна од највећих претњи по људско благостање широм света. То је један од главних разлога што утиче на заинтересованост јавности за квалитет ваздуха и подршку акцијама на свим нивоима. Истраживање спроведено током реализације пројекта „Моје право на чистији ваздух“ потврђује да значајан број грађана прати теме везане за загађења ваздуха и информисан је о стању у овој области. Грађани сматрају да тренутни мониторинг квалитета ваздуха није адекватан, а деведесет седам одсто испитаника подржава захтев да се изврши инсталирање аутоматизоване мерне станице за мерење ПМ честица. И ово показује да грађани посебно значајним оцењују

тачно и благовремено информисање о стању загађености ваздуха чији је квалитет у току грејне сезоне лош због чега у значајној мери утиче на здравље становништва. Краљевчани као највеће загађиваче ваздуха препознају индивидуална ложишта и саобраћај и подржавају став који указује да локална самоуправа нема јасан план за смањење загађења, као ни да не ради довољно на решавању овог проблема. Грађани подржавају субвенционисање замене лоших индивидуалних ложишта и подизања њихове енергетске ефикасности уз потврду да оптимилан износ субвенција треба да изнесе половину вредности инвестиције. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

29

МАГАЗИН 523

28.11.2021.

Грађани и привреда верују у еУправу на локалу

30

КОРАК КА ЗАЈЕД - Дигитализација јавне управе има потенцијал да на локалу заживи у пуном обиму. - Две трећине грађана и деведесет одсто привреде имају поверење у локалну администрацију у погледу увођења и коришћења еУправе. - Више од четири петине позитивно оцењује постојеће услуге.

- Покренут пројекат креирања индекса развоја еУправе који ће мерити напредак у развоју и примени електронских услуга. - На засебном сајту интерактивна мапа са налaзима мерења. - Висок ниво поверења корисника у сигурност података о којима брину локалне самоуправе.

- Четири округла стола за представнике организација цивилног друштва.

- Током наредне године обуке за цивилни сектор на локалу

страживање Националне алијансе за локални економски развој о квалитету електронских сервиса у градовима и општинама сведочи како дигитализација јавне управе има потенцијал да на локалу заживи у пуном обиму. Потврда се

И

огледа у ставовима крајњих корисника, међу њима око две трећине грађана и деведесет одсто привреде који имају поверење у локалну администрацију у погледу увођења и коришћења еУправе, а више од четири петине позитивно оцењује постојеће

услуге. Жеља да се убрза процес дигитализације административних процедура повод је да Национална алијанса, уз подршку Европске уније, покрене пројекат креирања индекса развоја еУправе који ће у реалном времену мерити

напредак у развоју и примени електронских услуга у градовима и општинама широм земље. Припрема најбоље могуће методологију за израду индекса повод је за позив заинтересованим невладиним организацијама за учешће на четири округла стола, у Крагујевцу, Нишу, Новом Саду и Београду, на којима ће до 9. децембра цивилни сектор бити у прилици да се упозна са циљевима пројекта и активностима и учествује у изради самог индекса. За оне који не буду у могућности да присуствују у предвиђеним терминима, током децембра биће одржан још један састанак у дигиталном формату. Директорка Одељења за добру управу у Националној алијанси Ана Илић подсећа да су између градских и руралних средина приметне разлике у нивоу развоја електронских услуга. Да би се мапирале оне којима је неопходна помоћ како би сустигле најбоље, почеле су активности на изради индекса

који ће пратити успешност дигиталне транформације на територији сваке локалне самоуправе. Критеријуми за оцену укључују техничке и људске капацитете, квалитет електронских услуга, информациону безбедност, заштиту података о личности и корисничко искуство. Уз то, на засебном сајту биће доступна интерактивна мапа која ће на сликовит начин приказивати налазе мерења. Жеља организатора је да са округлим столовима у пројекат укључи организације цивилног друштва како би у својим заједницама могле самостално да надзиру развој еУправе и по окончању пројектних активности. Током наредне године биће организоване обуке за цивилни сектор на локалу, на којима ће бити речи и о заштити података, што потврђује да је информациона безбедност једна од тема којој Национална алијанса приступа са много пажње у свим пројектима које реализује. Из ове асоцијације

стиже потврда како охрабрује висок ниво поверења корисника, поготово седамдесет одсто привредника, када је реч о сигурности података о којима брину локалне самоуправе. Истраживање о квалитету електронских сервиса у градовима и општинама показује да челници мањих јединица локалне самоуправе имају нешто другачији став, па се стиче утисак да грађани не реагују позитивно на увођење електронских услуга и, у одређеној мери, страхују да ће њихови приватни подаци бити злоупотребљени. Насупрот томе, код већине испитаних представника локалних власти преовладава став да су подаци којима располажу у довољној мери заштићени. Тачком мимоилажења оцењено је и питање капацитета за обезбеђивање сигурности података, делом због непознавања теме а делом због недостатка кадрова, што претежно погађа мање развијене локалне самоуправе. Т. Радовановић

Фото. М. Радовановић

ДНИЧКОМ ЦИЉУ

31

Краљево и Краљевчани: Миле Џомбић (1)

МАГАЗИН 523

28.11.2021.

ДОКТОР ЗА ВОЋЕ

32

- Широј јавности је мало познат податак да се војска бавила озбиљном пољопривредном производњом. - На војним економијама гајено је различито воће и поврће, али и значајан број грла крупне и ситне стоке.

- Сваки задатак прилика за савладавање нових знања, ширење видика и обогаћивање искуства. - Пред крај треће деценије живота посебно признање и позив да као судски вештак помогне у решавању имовинских спорова. - Први случај пред судом прилика да оспори процену еминентних стручњака у овој области. - Педесет пет година активног рада у области садње и орезивања воћа. - Значајан део територије града Краљева пружа повољне услове за напредну пољопривредну производњу. - Разочаравајуће сазнање о конверзији плодног пољопривредног земљишта у грађевинско време кад ратарима предстоји период одмора од напорних радова током претходне сезоне воћаре очекују значајне активности у припреми засада за наредну. Једном од главних оцењује се јесења резидба воћки која укључује велики број техника и метода на плодоносним стаблима за контролу раста, уклањање мртвих или болесних гранчица како би се стимулисао настанак цветних и воћних пупоља-

У

ка у пролеће. Главни циљ је добијање квалитетног рода коме претходи уравнотежавање раста изданака, а разлог постизање правилног односа између вегетативних и родних пупољака, како би се успоставила равнотежа између раста и родности. Резидба се спроводи од јесени, након завршетка вегетације, зими и до почетка пролећа, док је стабло у мировању, а почетком лета да би се воћка растеретила и добили што

квалитетнији плодови. Искуство сведочи како недовољно познавање овог поступка у значајној мери утиче на родност и даљи живот стабала, у многим случајевима до трајног уништења, што је један од разлога потраге за стручњацима спремних да се упусте у авантуру спасавања онога што се спасити може. Један од оних који су током претходних деценија имали највише успеха у овој области је

Миле Џомбић

33

34

МАГАЗИН 523 28.11.2021.

Миле Џомбић који се пре много деценија стицајем различитих околности, могло би се рећи прилично изненађујуће, определио за рад у овој области. У време кад се на старту тинејџерског доба двоумио између медицине и грађевине одлучујућим за избор будућег занимања потврдила се везаност за другове који су се определили за Пољопривредну школу. Најинтересантнијим се показао воћарски смер на коме је постављена основа за студије и вишедеценијски рад у пољопривредној производњи чији су ефекти и после толико времена видљиви на бројним парцелама широм земље. Много тога се дешавало током првог лета након завршене средње школе, и док је највећи број матураната покушавао да кроз забаву заборави на проблеме који су их пратили током четворогодишњег школовања Миле се определио за рад како би, колико толико, олакшао почетак студија. Некако у то време у Краљеву је отворена Хладњача која је пружала могућност за зараду, а да то и није било баш лако најбоље сведочи податак о неопходности да се највећи део радног времена проведе на температури од четрдесет степени испод нуле. Хладноћа је могла да се савлада за ту прилику специјално шивеним радним оделима од јагњеће коже, а субјективни осећај да и даље траје није могао да се елиминише ни по изласку на плус четрдесет колико је у Краљеву забележено током три летња месеца. Добрим начином да се организам привикне на нове услове показао се врео чај а велике разлике у температури су се, каже Миле, негативно одразиле на стање зуба свих из окружења. Све што се дешавало додатно је утицало на уверење како је школовање добар начин да се избегну непријатности ове врсте у будућности, а ни кашњење за упис на факултет од двадесетак дана није поколебало чврсту решеност да напорним радом стекне

што више знања потребног за обављање радних задатака. Колико је Миле у томе био успешан најбоље потврђује податак да је пре свих полагао испите, а након стеченог звања инжењера агрономије могао без оптерећења да отпутује у Загреб на одслужење војног рока. И док су вршњаци из околних села настојали да обезбеде неко од атрактивних радних места у ужем градском језгру, Миле је будућност видео на сеоском подручју па је, са навршене двадесет четири године, стекао поверење да мења директора земљорадничке задруге у Ратини и практичним радом у значајној мери надопунио теоретска знања са студија. Информација да се у војсци отвара радно место које одговара стеченој стручној спреми било је довољно да заинтригира Џомбића и поред наговештаја да су шансе за запослење минималне, јер је конкурс отворен због одређене особе. Да одагна дилему било које врсте помогла је мајка Вида сугестијом да се не двоуми много, већ што пре припреми потребна документа и јави се на конкурс.

- Извадим лекарско уверење и одем да предам а тамо ме одвраћају од намере због процене како нема шанси да добијем посао. Узмем документа и ставим у кошуљу па на бицикли, а како је падала киша вратим се и предам како не би покисла. Прође два месеца, нема никаквих информација па једног дана одем у Јарчујак код персоналца по документа. Попијемо кафу и спријатељимо се, а он ме посаветује да будем упоран, да не одустајем и сачекам резултате јер и онако ништа не губим. Прође месец дана, ја пред робном кућом у центру града кад ми приђе колега и пита кад ћу да частим. Каже да су сви кандидати већ добили одговор у коме се наводи како сам ја примљен. Тако почнем да радим као управник војне економије, каже Миле. Широј јавности је мало познат податак да се војска бавила озбиљном пољопривредном производњом како

би обезбедила храну за велики број припадника, на територији Краљева за касарне Рибница и Јарчујак, али и све стациониране на војном аеродрому у Лађевцима. На војним економијама којима је управљао Миле Џомбић гајено је различито воће и поврће, али и значајан број грла крупне и ситне стоке. О томе сведоче фарме са две стотине свиња на локацији старог аеродрома, оваца у Мрсаћу и Богутовцу, а коза у Јовцу. Колико су биле значајне најбоље потврђује податак да су почетком последње деценије двадесетог века, у време ратних дешавања на простору бивше Југославије и несташице животних намирница, биле значајан извор меса за припаднике војске. Од седамдесет хектара плодног земљишта у околини Трстеника педесет је било намењено гајењу кукуруза, а приноси су били толики да није било места за складиштење. Вишак је добро дошао војној економији у Крагујевцу којој је била неопходна храна за узгој осамдесет до сто јунади, а близина Краљева добар начин да се камионима допреми до места где је најпотребнији. О обиму пољопривредне производње на војним економијама сведочи плантажа за гајење поврћа са савременим системом наводњавања са које је убирана шаргарепа која је по величини могла да се пореди и са репом. Да употпуни дотадашње знање, и савлада тајне повртарства, Џомбићу је помогао пољопривредни техничар Срећко Срећковић који је пре запослења на војној економији практична знања преносио ученицима Пољопривредне школе. Колико је војна служба заслужна за проширење знања сведочи захтев да се посвети хортикултури, а најзаслужнијим за то сматра се тадашњи командант касарне Јарчујак пуковник Мирослав Вулићевић. Осећај за лепо био је одлучујући за жељу да се простор касарне оплемени различитим врстама цвећа, посебно након што су осамдесетих

35

28.11.2021.

МАГАЗИН 523

36

година прошлог века значајан део парковских површина, приликом радова на замени водоводних, канализационих и цеви за парно грејање, разровале тешке грађевинске машине. Жеља да простор касарне засија нових сјајем била је повод за потребу да се у наредних седам дана прибави довољно информација и приступи потребним радовима, а задатак је прихватио Миле и упутио се у Врњачку Бању за коју је проценио да има довољно стручних људи за уређење парковских површина. Да је био у праву потврдило се истог дана кад је добар извор информација био руководилац послова ове врсте у локалном предузећу, а искуство у дотадашњем раду основа да најбитније уредно упише у радну бележницу.

- Командант се изненадио кад сам се већ сутрадан вратио у касарну и затражио десет војника сељака који неће да избегавају рад од седам ујутру до седам увече, право да први идемо на ручак и вечеру, а сваки дан да се купају, са правом да заменим сваког који не буде радио како треба. Пуковник је био велики радник, долазио је ујутру у три а одлазио из касарне увече у девет. Кад ме обиђе у седам увече није могао да верује да сам заинтересован за рад као и он, па четири дана касније затражи да му дам задатак за суботу и недељу јер хоће да помогне. Задатак је био да аутобусом са довољним бројем војника оде на Гоч и довезе пет камиона хумуса, а ја ћу са исто толико са Мораве да донесем плодну тењу како би их измешао за завршни слој земље. Од једног сељака сам научио како да обрадим површине, које су биле равне као стакло, купио сам семе и посејао траву а у „Чистоћи“ позајмио ваљак за равнање. Засејане површине сам заливао полако да вода не носи земљу, а кад сам завршио командант је био одушевљен и изненадио се након потврде о ницању за четири дана, каже Миле. Први задатак при доласку на посао следећих дана била је провера стања засејаних површина све до четвртог кад је запослене дочекала трава висока пер сантиметара. Успешно завршен задатак у војсци је увек повод за нови, овом приликом да негде на територији

Србије набави хиљаду ружа како би биле засађене испред зграде команде. Руже су стигле из Обреновца, а са Таре око хиљаду садница бора и сребрне смрче како би замениле значајан број оштећених приликом претходних радова у кругу касарне. О потреби да савладава нова знања сведочи одржавање травнатих површина, потом живе ограде па шума на територији коју је користила војска, посебно на Карапанџи са које је нестајао део огревног дрвета и завршавао у двориштима неодговорних мештана. Сем тога честе вежбе припадника војске на овим просторима биле су повод за припрему више стотина просторних метара за њихово извођење, а да ни то није крај могло би се закључивати на основу податка да је руководилац економије био задужен за припрему зимнице. Сваки задатак, каже Миле, био је прилика за савладавање нових знања, ширење видика и обогаћивање искуства, а све је допринело да му се пред крај треће деценије живота укаже посебно признање и позив да као судски вештак помогне у решавању имовинских спорова. Већ први случај био је прилика да оспори процену еминентних стручњака у овој области. И после педесет пет година активног рада у области садње и орезивања воћа Миле настоји да прошири знања из области којој је посветио највећи део живота. Прилика за то су сајмови пољопривреде, саветовања и различита литература, понајвише специјализоване телевизијске емисије посвећене воћарској производњи. Свака од њих је прилика за потврду колико се брзо мења ситуација у овој области, појављују нове сорте воћа, пестицида, фунгицида, хербицида, машине, системи формирања круна, садње и гајења. Велики скупови воћара и стручњака прилика су за изненађујуће сазнање да много тога застарева између два годишња скупа, па је онај ко не прати дешавања у овој области ускраћен за знања неопходна за успешно обављање посла и остваривање врхунских резултата. Деценије рада у различитим сферама пољопривредне производње довољно је за уверење да значајан део

територије града Краљева пружа повољне услове за напредну пољопривредну производњу. У таквој ситуацији разочаравајуће делује сазнање о конверзији плодног пољопривредног земљишта у грађевинско, посебно у Сијаћем пољу где пружа изванредне услове за ратарство. Ништа мање квалитетно није ни четрдесетак хектара у Матарушкој Бањи готово идеалних за пластеничку производњу уз могућност довођења топле минералне воде за загревање и транспорта готових производа до свих делова Европе са Аеродрома Морава.

- На обронцима Гоча, Голије, Таре, Златибора и Јастрепца могло би да се узгаја на хиљаде грла крупне стоке и оваца, а месо извози у великим количинама, али немамо министра за пољопривреду који то може да организује. Уместо тога имамо Кркобабића који не разликује слона од бика, а отвара задруге о којима не зна ништа. Задруга је основна ћелија пољопривреде, као што је породица основна ћелија друштва, а како сам је ја замислио довољна је за цео округ. Поред директора и три референта воћа, виноградара, повртара и сточара, за директну производњу је потребно три инжењера за одабир сорти садница, ђубрива, заштите, машина и свега осталог. Уз то велики магацин за пестициде и пољопривредне машине, али и евиденција за сваког купца. Код нас је све неорганизовано, јер нису прави људи на правом месту, каже Миле а потврду таквог става налази у распаду великог пољопривредног комбината који је постојао на овим просторима. Уз велику фарму јунади у Витановцу и кланицу у Ратини технолошки круг је затварала фабрика сточне хране, а уместо готових производа по светским стандардима извозе се само сировине за даљу прераду. Једним од разлога тренутног стања у пољопривредној производњи сматра се политичка одлука да се при постављању на руководећа места занемарује стручност, а предност даје страначкој припадности. Т. Радованови Фото: М. Радовановић

37

Носиоци демократских промена: Милорад Луковић (3)

МАГАЗИН 523

28.11.2021.

БЛЕДИ СЕЋАЊЕ НА ОКТОБАР

38

- После 2000. године држава није била спремна да решава егзистенцијалне проблеме становника, па им је остављено да се сами боре у покушају да испливају из све опаснијег живог блата. – Пензије довољне тек за комуналије и лекове. - Ситуација у земљи тежа него пре петнаест година. – Половином деведесетих година, кад је у Краљеву дошло до промена, дотадашња опозиција је неспремна преузела власт у локалној средини. - Још 2000. године говорило се да паре чекају на граници и само се чека да оде Милошевић. – Препорука младима да оду било где ако имају могућности, јер у Краљеву нема фирме која послује добро ако није на буџету. - Актуелна власт у Краљеву, са свим прелетачима из других странака, не пружа довољно наде да би могла да учини више него у прве четири године владавине, а све је чвршће уверење да није учинила много. - Многи који су у Краљеву на власти то не заслужују

Милорад Луковић

39

Фото: М. Радовановић

40

МАГАЗИН 523 28.11.2021.

а колико су након демократских промена у октобру 2000. године изневерена очекивања великог броја учесника бурних догађаја код неких од њих и даље преовладава уверење да борба није била узалудна. Међу такве се убраја и Милорад Луковић који овакав став поткрепљује чињеницом да су ипак остварени поједини циљеви, пре свих слобода говора и кретања. Прилично песимистички став о несигурности великог броја становника у том периоду заснива се на уверењу да је првенствено мушком делу претила стална опасност од мобилизације за учешће у ратним сукобима са неизвесним исходом. То што су изостали резултати бољег живота тумачи се неспремношћу државе, која није припремила народ на нове услове, да решава егзистенцијалне проблеме становника, па им је остављено да се сами боре у покушају да испливају из све опаснијег живог блата. Више од свега оне који су имали срећу да дођу до било каквог посла и данас плаши несигурност и страх да би у сваком тренутку могли да се нађу на улици. Све је присутније уверење о несигурности која онемогућава и краткорочно планирање било каквих активности што је повод да велики број младих људи спас тражи у земљама Западне Европе коју ових дана притиска све већи талас избеглица из Африке и Азије. Обављање и повремених послова, у трајању краћем од три месеца колико дозвољава туристички боравак у иностранству, прилика је за зараду која омогућава преживљавање до следећег одласка. Онима мало старијима, који су успели да се изборе за какву такву пензију, преостаје да од онога што добију плате комуналије, а остатак потроше на лекове.

М

Петнаест година након октобра 2000. бледи сећање на неописиву енергију проистеклу из жеље да се након промене друштвеног система крене у бољи живот који се смешио са запада. Иако није мали број оних који ситуацију у земљи сматрају тежом него пре петнаест година више нема ентузијазма који би покренуо народ у борби за нове промене.

- Млади људи данас више немају енергију коју смо ми имали, а немају ни лидере какве смо ми имали. И ова власт ће брзо да прође иако има доста јаку владу зато што је народ разочаран претходном влашћу. Не кажем да председник владе не жели добро Србији. Дела говоре да се бори за земљу, али не види шта се дешава овамо где владају исти људи као и раније и даље пуне џепове. Стално причамо како је важно да држава не буде у дуговима, а народ грца па изумиремо полако, али сигурно. Ко ће да направи будућност ако нема услова за зараду већу од две и по хиљаде динара по члану домаћинства? Проћи ће време ове власти и опет ће да се види да ништа нису урадили, Европска унија пуца по свим шавовима, ми смо у старту направили грешку и потписали капитулацију, а нећемо да кажемо да Косово није наше. Прошло је време лажи, све се зна, па и обични сељак зна за интернет – каже Луковић. Наде великог броја становника увек се поново подгревају уочи избора, а пред локалне који се очекују у првој половини следеће године наш саговорник није претерано уверен да би нешто битније могло да се промени. Напредњаци имају медије и апсолутну власт у држави, па им за наставак није ни потребан улазак у било какве коалиције. У таквим околностима нема много изгледа за промену ни у Краљеву које се у претходном периоду доказало као специфична средина и зона интереса само једне од струја у оквиру владајуће партије. То се сматра главним разлогом што нема инвестиција које све завршавају тамо где је већи уплив тренутно јачих људи из владајуће структуре на нивоу државе. Од времена кад се као двадесетпе-

тогодишњак пун елана упустио у бескомпромисну борбу против режима који је сматран штетним по народ прошло је четврт века. Многи су у том периоду, међу њима и Луковић, правили грешке чије се последице и даље осећају.

- Правио сам велике грешке које су ме много коштале, али и потезе који су ми напунили срце, па сам срећан што сам био део те приче, а да сам у таквој позицији опет бих ишао да се борим. Не видим зашто људе толико привлачи власт, па 20 година не дају да неко други дође. Вероватно се плаше промена и да ће неко да их прозива за оно што је било. Ја сам најбоље живео док сам био опозиционар, јер сам могао свакога да нападам, а кад је моја странка постала власт видео сам да много тога не ваља, али нисмо могли да променимо због више силе. Крали су многи који су дошли 5. октобра и треба се борити против таквих, а не против људи који говоре истину. Нажалост, они који су преузели власт нису видели многе можда и због тога што су преузели велике задатке. Ја се нисам бавио политиком да би ми то био занат, или посао. Бавио сам се јер ми је то живот набацио на леђа. Да сам имао способност да будем то што су други, да неки пут слажем, да прогутам слину да бих нешто урадио, вероватно бих се бавио на други начин. То нисам могао јер сам желео да сваком кажем оно што мислим и хиљаду пута дошао у сукоб са политичарима зато што сам говорио искрено. Тврдили су да не може тако, па нам због тога и јесте овако – каже Луковић. Међу пропуштене шансе да се уради више сврставају се и активности из половине деведесетих година кад је у Краљеву дошло до промена, а дотадашња опозиција неспремна преузела власт у локалној средини. Поновило се то и 2000. године кад су преко ноћи на власт дошли многи који само неколико дана пре тога нису ни претпостављали да ће доћи у такву позицију. У сукобу различитих интереса, пре свих личних, цех је поново платила већина становника наводно ослобођене земље. Док је већина постајала све сиромашнија

41

28.11.2021.

МАГАЗИН 523

42

мали број се богатио најчешће узимањем кредита за које су знали да неће бити враћени. Први задаци у бизнису били су им куповина скупих аутомобила, запошљавање нових радника уз велике државне субвенције, а онда отпуштање. Онима који су остали да раде у највећем броју случајева загарантована је само минимална зарада.

- Разочарење је огромно, а највећи проблем је што ни данас није дефинисано где се налазимо. Ми смо годинама живели на две линије и као што су некад постојали четници и партизани овамо су постојали комунисти и остали. Кад су изгубили компас више не знаш ко је ко и ко је шта јер сви само гледају ко ће да се ували поред Вучића и буду у власти, без обзира дали нуди неки програм и дугорочни циљ. Ако је цена бољег живота још пет година штедње као што каже ја сам за то да нико не прима плату. Трпећемо гладни, али шта ако тада каже како је хтео најбоље али му нису дали. Још 2000. године говорили су да паре чекају на граници и само се чека да оде Милошевић. Паре су можда и дошле, али их ја нисам видео. Не треба да нам дају паре па да живимо као Грчка. Треба да се отворе радна места, да људи имају плату, да могу да плате струју, телефон, интернет, да школују децу, да се не спава увече и размишља да ли ће ујутру неки рекетар код кога си узео паре доћи по велику камату. Да сам млађи овај град ме не би задржао да останем. Зато младим људима поручујем да оду било где ако имају могућности, јер овде нема фирме која послује добро ако није на буџету – каже Луковић. Иако више није активан у политичком животу Луковић не крије да и даље подржава политику Демократске странке. Разочаравајуће делује сазнање да је након пораза на изборима 2008. ову странку напустио велики број чланова да би приступио напредњацима и социјалистима који им обећавају ухлебљење, а то је оно што се на најнегативнији начин одражава на највећи број становника Србије. Милорад Луковић не спада у гру-

пу људи који задовољење личног интереса налазе у некој од странака за власти. Због тога му ни не смета ако напредњаци остану да владају још двадесет година, али са новим младим људима који имају идеју и жељу да буде боље и да се то види. Актуелна власт у Краљеву, са свим прелетачима из других странака, не пружа довољно наде да би могла да учини више него у прве четири године владавине, а све је чвршће уверење да није учинила много. Од половине деведесетих година двадесетог века значајно место на краљевачкој политичкој сцени заузимао је Миле Корићанац, човек који је у политику ушао са богатством стеченим дугогодишњим радом, а завршио као сиромах. Луковић га, као добар познавац, види као човека који је локалној средини желео најбоље, али није имао око себе људе спремне да испрате све његове идеје. Са друге стране ни сам није успео да се избори са онима који су у политику ушли због интереса.

- Миле је платио цех погрешних људи око њега. Да је Ђинђић остао жив вероватно би са својим ентузијазмом, вредношћу и позицијама код Зорана успео да уради нешто за овај град. Ова је земља таквог типа, па само ако си уз власт нешто можеш да урадиш. Био сам више пута присутан кад је долазио Ђинђић, али нисам тип човека који је волео да се намеће и да се слика поред некога. За мене је и он био врхунски политичар, човек који је имао визију, али није успео да је изгура па је правио грешке јер је веровао многим људима. Миле је био искрен човек и није умео да фолира. Никад није тражио помоћ за себе већ за друге и у томе је огромна разлика у односу на остале политичаре који само гледају свој интерес. Колико је умео давао је од себе, али кад те неко кочи и не даје замајац не можеш да дођеш до изражаја и у томе је био његов проблем био – објашњава Луковић. После 5. октобра 2000. године највећом кочницом брзом напретку земље чини се широка коалиција од 19

странака чији су лидери у први план ставили лични интерес. Са дистанце од петнаест година мање боли то што су на власти социјалисти и напредњаци, у то време оцењени као највећи кочничари напретка, а више што учесници демократских промена не поштују оно за шта су се борили. Отуда и уверење да дело Зорана Ђинђића више поштује актуелни премијер Србије него они који су на тој платформи стицали велико богатство. Кад се након победе у октобру 2000. године конституисала нова власт и дошло време да они који су највише допринели буду на неки начин награђени Милорад Луковић је желео само посао који би обезбеђивао плату за нормалан живот и ништа више од тога. Желео је то и за друге људе, не само оне који су учествовали у обарању власти, а ништа више не жели ни данас. Са жаљењем констатује да код највећег броја људи бледи сећање на 5. октобар 2000. године, а прети опасност и да буде сасвим заборављен.

- Ја нећу, јер сматрам да сам тада испунио циљ због којег сам живео. Све после тога је само политчка пензија. Не одустајем ни данас да искажем мишљење и изнесем ставове. Радим поштено и говорим искрено оно што мислим, а мислим да многи који су у Краљеву на власти то не заслужују. Свих ових година нису урадили ништа, а цех плаћамо ми и деца која завршавају школе. Средња школа се не цени ништа, а шта вреди факултет кад нема посла па раде по бутицима, кафићима и на пијаци. Ми нисмо направили структурне промене у систему да се зна колико треба инжињера, доктора, бравара, варилаца и да се школује колико треба, а не само да се школује, да гласа за власт која ће га убацити у Електродистрибуцију, Пошту, Телеком... Можда сам могао и више, а да су сви пружали оволико можда би било боље. Да није било нас можда би нам сада било другачије, можда и боље, не знам. Време ће то тек показати – каже Луковић. Т. Радованоић

43

44

МАГАЗИН 523 28.11.2021.

Зоран Јовановић 1961 - 2021

После вишедневне борбе са болешћу, само два дана пре шездесетог рођендана, преминуо је Зоран Јовановић, оснивач и главни и одговорни уредник Радио-телевизије „Мелос“, шеф одборничке групе странке Здрава Србија у Скупштини града Краљева и потпредседник Завичајног друштва „Краљево“ у два мандата. У јавни живот и на друштвену сцену Краљева ступио је као врло млад, најпре као омладински активиста у Роћевићима, потом као певач народне музике који је, уместо микрофону, предност врло брзо дао пословима музичко естрадног организатора по чему је упамћен на просторима Србије и земаља у окружењу. Зоран Јовановић је са деветнаест година ушао у естрадне воде као вокални солиста и снимио хит „Куне ми се једна жена“, а четири године касније основао дискографску кућу Мелос која је касније прерасла у радио и телевизијску станицу са студијима у Београду, Краљеву, Новом Саду, Ивањици, Бањалуци и Златибору. Професионалношћу и објективношћу ова медијска кућа је стекла велики углед и популарност широм Србије, а у њој су стасали најпознатији уредници, новинари, сниматељи и техничари. Успешној медијској кући са информативним и културно забавним садржајима најширег спектра тон и карактер давао је њен власник и главни и одговорни уредник Зоран Јовановић који је сахрањен у четвртак на новом гробљу у Краљеву.

45

МАГАЗИН 523

28.11.2021.

In memoriam: Зоран Јовановић

46

ПРЕКО ТРЊА ДО ЗВЕЗДА - Међу првим приватним фирмама у Краљеву био је Југомелос из кога ће израсти продукција плоча и касета, радио и телевизијска станица.

- Прва плоча са песмом „Куне ми се једна жена“ у издању александровачког „Дискоса“ продата у више од педесет хиљада примерака. - Естрадна каријера до неслућених висина.

- Краткотрајни наступ по ресторанима и хотелима све до краја певачке каријере, почетком деведесетих година када се над Југославијом надвијала ратна опасност, замењени концертним подијумом

47

48

Зиран Јовановић

МАГАЗИН 523 28.11.2021.

коро четврт века у медијском простору Краљева, са мање или више успеха, езистира Телевизија Мелос. Појавила се првих дана октобра 1987. године као трећа у граду, поред Телевизије Краљево, која је већ имала скоро петогодишње искуство, и нешто млађе ТВ Десетка. Петогодишње искуство имао је и Радио Мелос, у то време најслушанија радио станица на простору великог дела Србије, настао из потребе да се рекламирају издања продукције грамофонских плоча и касета. Логичан след догађаја било је покретање телевизије којом је затворен круг с обзиром да је једно време истоимено предузеће било и издавач часописа који се бавио дешавањима на естради. Двадесетогодишње искуство у медијској сфери довољан је разлог да Зоран Јовановић главни и одговорни уредник, директор и власник Радио телевизије Мелос и Продукције Мелос, ауторитативно прича о свим проблемима који оптерећују локални медијски простор. Пут до медијског боса није био ни лак ни краткотрајан. Водио је преко естрадне сцене на коју се у то време долазило упорним и мукотрпним радом. У родним Роћевићима, који су некада били општинско место, Културноуметничко друштво „Троглав“ формирано је непосредно после Првог светског рата. Кроз њега, а касније и КУД „Јастребар“ прошао је велики број заљубљеника у народни мелос и традицију српског народа. У оквиру к ул т у р н о уметничк о г дру-

С

штва успешно је радило више секција, између осталих и глумачка у којој је Јовановић, још као голобради дечачић, први пут окусио сласт естрадне сцене. И данас се сећа првог појављивања у позоришној представи „Слатко“ када је у само десетак минута морао да поједе пуну теглу слатког од дуња. И прве фоклорне кораке направио је у друштву у коме су били већ прекаљени певачи Јово Корићанац и Миланче Радосављевић. У недостатку оних који би на концерту могли да певају изворне народне песме на једном му је пружена прилика да отпева „Сан заспала“, „Чудила се аман ја“ и „Босиоче мој зелени“. Солидно културно-уметничко друштво из Роћевића није било ограничено само на наступе у локалнј средини, па нису били ретки одласци у Гучу, Ушће, Косјерић, Баљевац, Рашку, Жаочане и низ других места где се наступало углавном по домовима културе. Није било у то време телевизије, па је народ у овим, а и другим, местима био жељан добре народне музике. Све то утицало је да и у Роћевићима наступе најзначајнија имена југословенске страде, Заим Имамовић, Зора Дубљевић, Лепа Лукић, Гордана Стојићевић, Крњевац и многи други. Па, иако је у то време размишљао само како да заигра фудбал у неком од познатијих клубова потајно је Зоран гајио жељу да се огледа и као певач.

- Велики утисак на мене оставио је Заим Имамовић. Дом културе у Роћевићима био је те зимске вечери пун, а сала на спрату која је могла да прими до 400 посетилаца угостила је њих 427 са плаћеним улазницама. Троје посетилаца се онесвестило од гужве, и све то је оставило велики утисак на мене док сам у сали служио грејану ракију. Мој први професионални наступ био је 1. маја 1980. године по завршетку средње школе. Комшија Саво Радосављевић Сани, који се бавио музиком, пролазио је поред моје куће и позвао ме да пођем са њим на неку свадбу, коју је звао тезга, а ја нисам знао шта је то. Мој стриц има столарску радионицу и знао сам да има тезгу за прављење тишљераја, па

сам мислио да треба да идем да му помогнем да носимо ту тезгу. Тек кад смо стигли схватио сам да треба ја да певам. Знао сам једва тридесетак песама, али сам феноменално примљен и био веома задовољан – прича Јовановић. Жеља за освајањем нових знања водила је матуранта Туристичке школе према факултету, али за то тада није било довољно разумевања у кругу породице, јер је код родитеља, због тешке материјалне ситуације и високих трошкова студија у великом граду, преоваладавало уверење да средства за живот треба што пре обезбедити из реалних извора. Права прилика за то била је кафана код познатог матарушког кафеџије Цуја до кога је, са непуних осамнаест година, стигао на препоруку рођака.

- Пита ме Цујо шта сам завршио. Кажем туристичку, а он каже баш ми треба конобар, па почнем да радим истог момента. Први гост кога сам служио био је извесни Власто, који је живео у Шведској, а лето проводио у Бањи. Био је крупан господин карактеристичан по томе што је носио панталоне на трегере. Понео сам на платоу литар вина и сифон соде који је поручио, а кад сам подигао сифон флаша са вином прекрене и разлије се, па ме Цујо пошаље да радим у шанку. У бањи је радио за то време врхунски оркестар кога су чинили чувени краљевачки оргуљаш Милош Циганин, Миро Шиптар који је свирао бубњеве, а хармонику врсни хармоникаш Мико Пројовић. Певали су Душица Васић Кицовка и Ранко Стојанић Шоро који је у то време неприкосновено харао кафанама. Кад заврши музика и направи паузу замолим Шора да ми диктира речи неких песама, јер нисам имао грамофон, а песме које чујем на радију не стигнем да препишем. Несебично ми је помагао да запишем речи песама „Увенуће нарцис бели“, „Једна жена плаве косе“, „Крчма стара, крчмарица млада“... – сећа се Јовановић. После само четири и по дана проведених у шанку одлучио је да напусти посао и прилику за бољу зараду потра-

49

28.11.2021.

МАГАЗИН 523

50

жи на другом месту, овога пута на црногорском приморју. Пун енергије и жеље да заради новац за студије са дипломом туристичког радника, спакованом у картонску фасциклу, кренуо је аутостопом у камиону до Подгорице, па даље локалним аутобусом према Будви која у то време још није била тако познато туристичко место. Самим тим није било ни довољно посла, па се млађани Јовановић упутио пешице према Бечићима и целог дана обилазио хотеле док коначно није нашао слободно место рецепционера у Хотелу „Путник“. Било је то време најезде туриста из Чехоловачке, па је морао да помогне око сервирања оброка у ресторану. Поучен горким искуством из Матарушке Бање безуспешно је преклињао надређене да га ослободе ове обавезе. Олакшавајућа околност била су колица која су користили конобари.

- Како сам возио супу нагло станем, а сви тањири по инерцији попадају, па ме врате на рецепцију где сам стално певушио севдалинке које је волео управник ресторана. У башти хотела, која је имала 700 места, наступао је просечан оркестар из Ниша са певачицом из Вршца која је лепо изгледала, али уопште није знала да пева. Крену да музицирају, публика извижди певачицу, а из оркестра нико не зна да пева. Док дође друга певачица треба да прође неколико дана, па ме управник замоли да отпевам једну туру песама. Знао је да сам био у врњачком „Абрашевићу“ и да смо гостовали у Словенији, Травнику, Војводини, Краљеву. И поред извесног искуства и даље сам знао мање од 30 песама. Прихватим и прво што је било упитам има ли међу гостима Босанаца. Знао сам да је због цена које су биле ниже у Црној Гори него у Далмацији, велики број људи из Херцеговине долазио у Игало, а није била реткост да дођу и до Бечића. Без икакве пробе са оркестром почињем да певам у два блока по десетак песама, јер је то све што знам. Иако је време рада ресторана истицало у један по поноћи останем да певам до два. Сви су били задовољни, чак и певачица која остаје као фигу-

ра да украси амбијент. Управник ми понуди плату седам пута већу него што сам имао на рецепцији, и то лето проведем у Бечићима – прича Јовановић. Почетни успех мотивисао је Зорана Јовановића да се, по повратку у Краљево, посвети новом позиву. Био готово непознат у граду, па се у прво време појављивао доста стидљиво. Велику подршку пружао је само земљак Јово Корићанац. У озбиљније професионалне воде ступиће Зоран Јовановић тек по одслужењу војног рока у ЈНА, када долази прва плоча са песмом „Куне ми се једна жена“ која је, како каже, и у данашње време велики хит који се чује на програмима многих радио и телевизијских станица. У издању александровачког „Дискоса“ продата је у више од 50 хиљада примерака. Естрадна каријера достигла је неслућене висине, а краткотрајне наступе по ресторанима и хотелима све до краја певачке каријере, почетком деведесетих година када се над Југославијом надвијала ратна опасност, заменио је концертним подијумом.

- Певао сам доста и у иностранству. Био сам два пута у Америци, Канади, Швајцарској, Аустрији, Немачкој и другим земљама Западне Еропе. Снимио сам још један албум, а трећи је био компилација прва два. Пре солиситичког албума у Цириху сам још 1987. године снимио видео касету наступа уживо. Имао сам изванредну сарадњу са Томиславом Чоловићем који ми је помогао да одем у Америку и да на велика врата уђем на турнеју са 20 најпопуларнијих југословенских певача.

Међу њима су били певачи које још нико није превазишао, Шабан Шаулић, Тома Здравковић, Ханка Палдум, Мирослав Илић, Маринко Роквић, Неда Украден, Шериф Коњевић, Милан Бабић, Радиша Урошевић... На турнеји сам оставио добар утисак као певач, али и пословни човек, јер сам код себе имао естрадне уговоре из фирме која је у међувремену отворена – каже Јовановић. Првих дана августа 1984. године основана је естрадна организација „Краљево концерт“ као удружење музичара. После само неколико месеци постаће друштвена организација за естрадну делатност са радном заједницом која се бавила комерцијалним пословима, уговарањем концерата, наступа певача и оркестара по хотелима, ресторанима и другим угоститељским и туристичким објектима у земљи и иностранству. Само четири године касније, са појавом првих приватних фирми, основаће Јовановић „Југомелос“ са представништвима у Сарајеву, Сплиту и Суботици.

- Хтели смо да помиримо мелос као мелодију, песму и југо као Југославију. У време санкција оно „југо“ морали смо да избацимо из назива због извоза касета и грамофонских плоча – каже он. Остаје само назив Мелос као клица из које ће врло брзо нићи радио и телевизија са истим именом. Т. Радовановић

51

52

МАГАЗИН 523 28.11.2021.

53

54

Милан Никодијевић

МАГАЗИН 523 28.11.2021.

Филмске приче: Милан Никодијевић (2)

ЦРНИ ТАЛАС И ОКО ЊЕГА - Пластични Исус први целовечерњи филм студената Факултета драмских уметности, у то време Академије за позориште филм, радио и телевизију. - Филм је проглашен за антидржавни и пре него што је приказан, а због страха да буде уништен аутор је ролне распоредио по Центру филмских заједница па нико није могао да склопи цео.

- Аутор ухапшен и оптужен за антидржавну делатност. - У мраку најдубљег бункера до 1990. године. - Филм Пластични Исус је био повод сече кадрова на Академији за позориште, филм, радио и телевизију. - Саша Петровић је истеран са посла, Живојин Павловић са места професора премештен на место референта за учила, а Брана Обрадовић из звања ванредног професора преведен у доцента. - До појаве аутора чешке школе снимани су филмови који се у круговима филмских радника третирају као остварења о цветићима и лептирићима

55

ематски циклус програмске делатности под називом „Филмске приче“, који је покренула Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ отворен је разговором о црном таласу југословенског филма као најзначајнијем и најплодоноснијем раздобљу кинематографије, којим је домаћи филм учинио пробој на међународну сцену. Прилика за осврт на друштвено-политички контекст који је подстакао појаву најмаркантније отиснутог покрета у овој области пружена је редовном професору Академије уметности Универзитета у Новом Саду Милану Никодијевићу који је је подсетио на најзначајније ауторе црног таласа. Прилика да се виде неки од филмова који су деценијама скривани од јавности пружена је пред крај осамдесетих година прошлог века на затвореним пројекцијама у оквиру Фестивала филмског сценарија у Врњачкој Бањи. Била је то још једна прилика за потврду тезе колико су и сами аутори били уплашени, међу њима и Бата Ченгић на први помен идеје о приказивању његових Слике из живота ударника и Улога моје породице у светској револуцији. Ма колико били задовољни могућношћу да виде филмове, и провере оправданост тако дугог одсуства из биоскопа, филмским радницима је ускраћена могућност да виде сто педесет метара филмске траке колико је нетрагом нестало из оригиналне верзије филма Моја улога у светској револуцији. Разлогом за негативан однос представника власти према овом остварењу из 1971. године сматра се садржај филма чија је радња смештена у рудник у босанској забити и незадовољство дотадашњих ударника у остваривању радних резултата спремних да незадовољство стањем у коме се налазе изразе испред скупштине Југославије. Колико су филмови црног таласа антиципирали прилично болне догађаје који ће уследити наредних година сведочи податак да су незадовољни рад-

МАГАЗИН 523

28.11.2021.

Т

56

ници почели да долазе пред скупштину већ почетком осамдесетих. Индикативан је случај филма Пластични Исус Лазара Стојановића који се сматра највећим интелектуалцем међу припадницима црног таласа у југословенској кинематографији, о чему сведочи темељито образовање, велико интересовање за стање у различитим сферама живота и коначно таленат да то представи на филмски начин. О генијалности аутора сведочи податак да у сценарију није било ништа од онога што се појавило у филму у коме главну улогу игра студент режије који покушава да сними филм.

- У сценарију је писало да ће се користити извесни архивски материјали, да би причу довели до краја, а кад су направили прву верзију филма сви су били потпуно шокирани, посебно што је то први целовечерњи филм студената Факултета драмских уметности, у то време Академије за позориште филм, радио и телевизију. Груба монтажа је посведочила да је Лаза поред основне приче, а био је велики познавалац архивске грађе, убацивао Тита и Хитлера и направио папазијанију која је имала јасну поруку. Филм је проглашен за антидржавни и пре него што је приказан, а због страха да буде уништен аутор је ролне распоредио по Центру филмских заједница па нико није могао да склопи цео. Лазар Стојановић је после испита отишао у војску, добио одсуство да заврши филм па се вратио у кажњенички батаљон у Пожаревцу где је официр за морално-политичпко васпитање био капетан Вук Обрадовић, касније генерал и велики демократа, тада задужен за рад са инцидентним типовима, каже Никодијевић. Различити су начини на који су кадрови овог типа долазили до потребних информација у шта је најбоље могао да се увери Стојановић који је, уз чашицу пића, отворио душу и поверио се да је праћен у војсци. Већ сутрадан је ухапшен и оптужен за ан-

тидржавну делатност, а последица борбености и храбрости огледа се у признању да је уредио лист Студент у коме је упоређивао фашизам и комунизам. Био је то разлог више да случај буде прослеђен цивилном суду на коме је оптужени подсетио како му треба судити и због филма Пластични Исус. Прегледом филма утврђено је како у њему постоје документарни снимци на којима се појављују високи официри Контраобавештајне службе, а коначни ефекат огледа се у мраку најдубљег бункера у коме је Пластични Исус чамио до 1990. кад је први пут приказан са делом који је био исечен а говори о четницима. У верзију која је тренутно актуелна аутор је убацио натпис који сведочи да је ова сцена нестала док је филм чувала држава. Судбина Пластичног Исуса заинтригирала је филмске ауторе да после 2000. године направе сценарио за филм Пластични Исус, последње поглавље, али је реализација изостала јер надлежне институције нису биле спремне да за то обезбеде потребна средства. Филм Пластични Исус био је повод сече кадрова на Академији за позориште, филм, радио и телевизију чију су оштрицу најбоље осетили Саша Петровић, који је истеран са посла, Живојин Павловић јер је са места професора премештен на место референта за учила и Брана Обрадовић након што је из звања ванредног професора преведен у доцента. Био је то одлучујући ударац црном таласу јер су до појаве аутора чешке школе снимани филмови који се у круговима филмских радника третирају као остварења о цветићима и лептирићима.

- Имао сам прилику да погледам студентске филмове који нису ни дошли до цензуре, јер су били забрањени још на Факултету драмских уметности. Невероватан је податак да је 1963. године, кад је уведена класа филмске режије, забрањен

57

МАГАЗИН 523

28.11.2021.

Сцена из филма Мистерије организма

58

филм Срећан пут чико, први који је снимио студент. Онда је дошла фантастична серија, филм Јоце Јовановића Студентски град 1966. године па Правда Тибора Молдваја, у коме је антиципирао многе ствари које се дешавају данас. Филм у коме је сликао провинцијску фудбалску утакмицу са искеженом публиком и играчима који се нон стоп туку, забрањен је са образложењем да дезавуише хумани спорт. Са друге стране тај филм је добио награду жирија за хумано третирање теме о спорту на највећем фестивалу документарног и кратког филма на свету у Оберхаузену. Брат Марине Абрамовић Веља је снимио филм Китица цвећа, који је био директна алузија на Броза и његове дочеке, а Томислав Готовац Слани кикирики у коме голи студенти цртају себи политичке симболе, звезде петокраке, давидове звезде и кукасте крстове. Деведесетих година је снимљена серија филмова по прози Чарлса Буковског, а након што је то

пуштено на телевизији у осам сати одмах су их повукли и склонили. Тако и Пластични Исус дође само као крај нечега што је увек постојало на факултету, јер студенти по вокацији треба да буду несташни, каже Никодијевић. Црни талас у југословенској кинематографији изнедрио је значајан број мање или више квалитетних филмова, међу њима и неке који се у значајној мери надилазе највећи број оних који су снимљени. Добри су, као и свако вредно уметничко дело, у значајној мери надживели време у коме су настали а други, који нису задовољавали основне критеријуме, одавно заборављени. Међу бољим познаваоцима овог периода историје југословенског филма преовладава уверење како ни Град не би био запамћен да није забрањен, а потврда се огледа у податку да претходни омнибус истих аутора Обруч нико ни не спомиње. Упркос томе нема довољно аргумената за оспоравање њихових других дела, пре свих Саше Петровића који се сматра једним

од најчвршћих стубова југословенске и балканске кинематографије. Мало је познато да су сва три прва филма Живојина Павловића забрањени, иако су били добри баш као и трилогија Кад будем мртав и бео, Буђење пацова и Заседа који на најбољи начин осликава идеологију времена у коме је настао. Међу ауторима тог периода не може се занемарити иновативност Душана Макавајева у неколико филмова, од Човек није тица до Мистерије организма, нити документарни опус Желимира Жилника и Рани радови који су пред крај седме деценије прошлог века донели нешто ново у филмском изразу. Отуда уверење да је време потврдило све што је вредело а оно што није остало је, не политичком него одлуком публике да јој се то не свиђа, у некој врсти бункера. Ма колико остварења црног таласа привлачила пажњу јавности, и струке, преовладава уверење да им у историјама филма није посвећено онолико простора колико заслужују, много ви-

ше пажње није им посветила ни критика, а изостала је и подршка настојањима да се прикажу бар на телевизији. Искуство ове врсте дели некадашњи уредник филмског серијала Карика која недостаје на другом програму Радио телевизије Србије Радослав Зеленовић чија идеја да се прикажу неки од забрањених филмова није наишла на одобравање. Велико одушевљење није изазвала ни жеља да се, бар у ужем кругу посматрача, прикажу у оквиру Фестивала филмског сценарија у Врњачкој Бањи. Жељу за догађајима ове врсте подстакло је уверење да фестивал осећа умор и улази у колотечину. Са два филма из ове категорије сваке године, и сипозијумом посвећеним црном таласу југословенске кинематографије, појачана је медијска пажња покушајима да се покаже како фестивал сценарија није само ревија филмова него и место где се озбиљно промишља о овој врсти стваралаштва. Опаснијим од сваке врсте забране оцењује се аутоцензура која је, у мањој

или већој мери, била присутна у готово свим фазама историје филма на овим просторима. Иако ни почетак ни крај није једнозначно одређен међу филмским радницима преовладава уверење да је последње остварење црног таласа филм Вране Гордана Михића и Љубише Козоморе.

- После тога наступила је ера филмова са цветићима и лептирићима где нико од редитеља није смео ни нос да помоли на Факултету драмских уметности. Онда су дошли неки медиокритети који су потписивали филмове све до појаве представника прашке школе која је мало зачикавала режим, али су били другачије провинијенције, насупрот припадницима старије генерације су, као фајтери, ударали право у главу, каже Никодијевић и указује на значај шездесете године прошлог века кад се на Фестивалу југословенског филма у Пули за златне арене у појединим категоријама надметало више од четрдесет филмова. Међу њима су били Кад будем мр-

тав и бео, Рани радови, Маестро и Маргарита, али и Битка на Неретви у коју је уложено пара које су биле довољне да се сними четрнаест озбиљних филмова. Општи утисак упућује на став да цензура није мртва, нити ће икада бити, а радује податак да није производ настао на овим просторима, јер у различитим појавним облицима постоји од памтивека. Иако се разлог огледа у очекивању да сваки систем брани своје табуе радује податак да ће увек бити стваралаца попут Лазара Стојановић спремних да бране свој рад и под претњом дуготрајних затворских казни, избацивања са посла, забране снимања у одређеном периоду и других понижења. Увек ће, каже Никодијевић, бити људи који ће покушавати да ставе прст у око нечем што је задато као вредност коју не морају сви прихватити. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

59

На репертоару Биоскопа “Кварт” Енканто: Магични свет

рао према сценарију који је написао са Мек Леодом и Марком Вилијамсом. Главне улоге тумаче Џерард Батлер, Френк Грло, Тобy Хајс, Алексис Лаудер и Чад Л. Коулмен. Филм се приказује још вечерас, а последња пројекција почиње два сата пре поноћи.

МАГАЗИН 523

28.11.2021.

Краљ Ричард: Предност у игри

60

„Магични свет“ је анимирана прича о необичној породици Мадригали, која живи скривена у магичној кући у планинама Колумбије, у и шармантном месту званом Енканто.Магија Енканта благословила је јединственим даром, од супер снаге до моћи исцељења, свако дете у породици осим једно –Мирабел. Али,када открије да је магија која окружује Енканто у опасности, она схвата да би као једина „нормална“ Мадригал, могла да буде последња нада изузетне породице. Анимирани породични филм у 2Д формату, синхронизован на српски језик, траје десет минутамање од два сата, а Бајрон Хауард га је режирао са Џередом Бушом, и Чарис Кастро Смит који су написали сценарио. У верзијина српском језику улоге тумаче Исак Шабановић, Злата Нуманагић, Леонтина Вукомановић, Ивона Рамбосек, Дубравко Јовановић, Марко Марковић, Ана Вучић и Ирина Арсенијевић, а филм се приказује до 1. децембра у пројекцијама које почињу у 17,30.

Гучијеви Филм је инспирисан шокантном истинитом причом о породичном царству које се крије иза италијанске модне куће Гучи.

Кроз три деценије љубави, издаје, декаденције, освете и на крају убиства, види се шта име значи, колико вреди и докле ће породица ићи ради контроле. Леди Гаги је припала улога најпознатије италијанске „црне удовице“ Патриције Ређијани, спремне на све како би се попела на трон модног бренда „Гучи“, жене осуђене за наручено убиство унука оснивача чувене модне куће, бившег супруга Мауриција. Крими драму у трајању које за седам минута премашује два сата Ридли Скот је режирао према сценарију који су написали Беки Џонсон, Роберто Бетивења и Сара Геј Форден, а водеће улоге тумаче још Адам Драјвер, Џеремy Ајронс, Џеред Лито, Ал Паћино и Селма Хајек. Филм је на репертоару до 1. децембра, а пројекције почињу у 19,30.

Иза решетака Џерард Батлер и Френк Грило су двојац који гарантује акцију до самог краја филма „Иза решетака“. Прича прати лукавог преваранта који бежи од плаћеног убице и осмишљава шему како да се сакрије у полицијској станици у малом граду. Али, кад се убица појави у станици нови несрећни полицајац се, ни крив ни дужан, нађе на нишану…. Акциони филм у 2Д формату, и трајању од сто осам минута, Џое Кернахен је режи-

У филму „Краљ Ричард: Предност у игри“ Вил Смит се појаљује у причи о оцу тенисерки Серене и Венус Вилијамс,Ричарду Вилијамсу. Иако готово никада није играо тенис, и није био професионални тренер, Ричард се обавезао да тренира најбоље тенисерке на свету, Серену и Венус Вилијамс. Док су биле још јако мале направио је детаљан план за њихове каријере, а о успешности сведочи податак да су Серена и Венус освојиле тридесет појединачних Гранд Слем наслова, Серена двадесет три а Венус седам, укључујући и пет победа на турниру у Вимблдону. Биографска драма траје осамнаест минута дуже од два сата, Зек Баулин је режирао према сценарију који су креирали Клои Жао, Петрик Бјурли и Рајан Фирпо, а водеће улоге тумаче још Деми Синглтон, Санија Сидни, Џон Бернтхл и Eунџенју Елис. Филм се приказује до среде 1. децембра у пројекцијама које почињу у 22 сата.

61

МАГАЗИН 523

28.11.2021.

Филмови које смо гледали 1975.

62

63

МАГАЗИН 523

28.11.2021.

Ум Срб

64

„Ђавољу варош“, за српску п Власти већ обављају, ђаво

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

место да раде, па уживају, би „пландују и преживају“!

Да власти попуне буџетске мањкове, на харач раји, дају “благослове“!

Да је власт, само вишестраначка; него је – више-настраначка!

престоницу!? оља посла!

65

МАГАЗИН 523

28.11.2021.

www.minjina-kuhinjica.com

66

Из Мињине кухињице

БРЗА СЛАНА МИЊОН ТОРТА Да спремање славског предјела не изискује увек превише напора показује управо овај рецепт. Брза и једноставна, тако да сваки почетник у кухињи може да направи ову укусну слану торту.

Потребно: 4 ком. хлеба без корице 900 г киселе павлаке 20% мм 6 палачинки (рецепт за палачинке) 12 шнита шунке 12 кашичица мајонеза 300 г ајвара baby спанаћ Палачинке припремите по рецепту за основно тесто и оставите да се охладе. Када су се охладите, преклопите палачинке на пола и исеците вишак, јер је потребно да буде исте ширине као хлеб и најбоље за то да погледате како је приказано у видеу. Сваку палачинку премажите мајонезом (2 кашичице и сложите по средини 2 шнита шунке). Уролајте палачинке.

На тацну ставите два хлеба и премажите ајваром. Преко ајвара премажите киселом павлаком (350 г) па сложите свих шест припремљених палачинки. Поново премажите киселом павлаком (350 г). Још две кришке хлеба премажите ајваром па ставите преко киселе павлаке, ајваром према доле. Лепо притисните па остатком киселе павлаке премажите торту са свих страна. За декорацију уситните бабy спанаћ у блендеру, па ставите на бочне стране и по ивици. Декоришите по жељи или како је приказано у видеу.

Напомена: Величина једног парчета хлеба је 9,5 x 22,5 цм. Можете сећи на мање парчиће, тако да обухватите само једну палачинку, уместо две како је приказано на сликама и добићете слане мињоне.

67

68

МАГАЗИН 523 28.11.2021.

69

МАГАЗИН 523

28.11.2021.

Војводина - Рибница 2:3

70

71

МАГАЗИН 523 28.11.2021.

Земун - Кикер 0:1

72

73

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 28. НОВЕМБРА И 4. ДЕЦЕМБРА

МАГАЗИН 523

28.11.2021.

28. новембар

74

587 — Франачки краљ Гунтрам је потписивањем споразума из Анделоа признао Хилдеберта II за краља Аустразије.

1443 — Искористивши лажно писмо султана Мурата II, Скендербег је постао господар Кроје.

1520 — Португалски морепловац Фердинанд Магелан упловио у Пацифик, прошавши из Атлантског океана кроз мореуз који сада носи његово име.

1821 — Панама прогласила независност од Шпаније и придружила се Колумбији.

1830 — У Београду на Ташмајдану у присуству кнеза Милоша и београдског паше свечано је прочитан хатишериф турског султана Махмуда II о аутономији Србије. Турци су након тога продали своја имања Србима и напустили Београд.

1830 — Владика Петар II Петровић Његош је лишио титуле гувернадура Вуколаја Радоњића.

1905 — Ирски националиста Артур Грифит основао у Даблину партију Шин Фејн, чији је главни задатак била борба за осамостаљење Ирске од Велике Британије.

1908 — Експлозија у руднику угља у Мариани у Пенсилванији однела 154 жртве.

1912 — Свеалбански конгрес је на скупштини у Валони прогласио независност Албаније од Османског царства.

1919 — Ненси Естор је као прва жена изабрана у британски парламент.

1920 — У Краљевини СХС одржани су први избори за Уставотворну скупштину. Највише гласова добили су де-

мократе освојивши 92 од 419 мандата и радикали са 91 мандатом, а изненађење су приредили комунисти са 50 посланичких места. Жене, војници и официри, као и припадници националних мањина, нису имали право гласа.

1941 — Црвена армија у Другом светском рату избацила немачке трупе из Ростова.

1942 — У пожару који је уништио ноћни клуб “Цоцоанут Грове” у америчком граду Бостон погинуло 491 особа.

1943 — У Техерану су у Другом светском рату, на првом заједничком састанку, совјетски лидер Јосиф Стаљин, председник САД Френклин Рузвелт и британски премијер Винстон Черчил разматрали отварање другог фронта у Европи, операције на источном фронту, послератно уређење Европе и питање Југославије. Договорено је да се Југославија обнови “у потпуном територијалном интегритету и независности, с тим што ће питање њених западних граница бити решено после рата”.

1950 — У Београду је основан Музеј позоришне уметности Србије.

1962 — Група усташких терориста напала Представништво ФНРЈ у Бад Годесбергу, у близини Бона, који је тада био главни град Западне Немачке. Овом приликом рањено је двоје службеника амбасаде - Момчило Поповић и Стана Довган. Момчило Поповић, преминуо је 13 дана касније у болници у Бону, а потом је проглашен за народног хероја Југославије.

1954 — Ернесту Хемингвеју додељена Нобелова награда за књижевност.

1960 — Мауританија добила неза-

висност од Француске.

1964 — У Хановеру основана “Натионалдемократисцхе Партеи Деутсцхландс” (НПД).

1971 — Припадници палестинске

терористичке организације Црни септембар убили су јорданског премијера Васфија ел Тела у Каиру, где је допутовао ради учешћа на Арапској конференцији.

1975 — Фретилин (Револуционарни фронт за независност Источног Тимора) прогласио је независност од Индонезије и оснивање Демократске републике Источни Тимор.

1979 — Новозеландски авион DC10 је ударио у планину Еребус на Антарктику, што није преживео нико од 257 путника и чланова посаде.

1986 — Одржана званична прослава отворења височке дворане утакмицом између РК Босна (Високо) и РК

Борац (Бања Лука).

1987 — Приликом пада јужноафричког авиона “Боинг 747” у Индијски океан близу Маурицијуса погинуло је свих 160 путника и чланова посаде.

1989 — Индијски премијер Раџив Ганди дао оставку после пораза на изборима.

1994 — Норвежани на референдуму одбили да се прикључе Европској унији.

1996 — Генерал Ратко Младић, против кога је Међународни суд за ратне злочине подигао оптужницу 25. јула 1995, формално је смењен с места команданта Главног штаба Војске Републике Српске. Младић је на том месту био од 12. маја 1992.

2000 — Украјински политичар Олександер Мороз јавно је оптужио председника Леонида Кучму за учествовање у убиству новинара Георгија Гонгадзеа. Холандски парламент је одобрио закон којим се допушта еутаназија и самоубиство уз помоћ лекара. Тиме је Холандија постала прва земља која је легализовала такву праксу.

2002 — 200-милионити туриста посетио Ајфелов торањ.

2004 — У експлозији гаса у руднику угља Цхењиасхан на северу Кине живот је изгубило 166 рудара.

2005 — Израелски медији саопштиле главне тачке државног плана израелске политичке партије Кадима 2008 — Покренута РТС Дигитал, прва српска искључиво дигитална телевизија.

29. новембар 1777 — Сан Хозе, Калифорнија је основан као el Pueblo de San José de Guadalupe. Ово је прво цивилно насеље или pueblo у овом делу Калифорније.

1781 — Брод са робовима Зонг баца живи товар у море да би полагао право на осигурање.

1830 — Новембарски немири избијају у Пољској.

1847 — Витман масакр: Др. Маркус Витман, његова жена Нарциса и још њих петнаесторо су убијени и тиме по-

чињу Индијански ратови.

1864 — Индијански ратови:: Сенд Крик масакр - волонтери из Колорада предвођени пуковником Џоном Чивингтоном масакрирају најмање 400 припадника Чејена и Арапахоа у Сенд Крику, Колорадо.

1872 — Индијански ратови: Модок рат почиње Битком Изгубљене Реке.

1877 — Томас Едисон демонстрира свој фонограф по први пут.

1890 — Меиџи устав ступа на снагу у Јапану и први Дијет се састаје. У Вест Поинту у савезној држави Њујорк, Америчка Морнаричка академија је победила Академију копнене војске са 24:0 у првој утакмици америчког фудбала између армијске и морнаричке акадеије.

1915 — Ватра уништава већину зграда на Острву Свете Каталине у Калифорнији.

1929 — Амерички адмирал Ричард Берд постаје прва особа која је прелетела Јужни пол.

1941 — На Кадињачи се одиграла битка између ужичког Радничког батаљона и немачких окупационих снага. Изгинули су сви борци Радничког батаљона, штитећи одступницу Врховном штабу који се повлачио из Ужица ка Санџаку.

1943 — У Јајцу је одржано Друго заседање АВНОЈ-а, на ком је одлучено да се Југославија изгради на федеративном принципу.

1944 — Други светски рат: Албанија је ослобођена од немачке окупације. Алфред Блалок и Вивијен Томас врше прву операцију (на човеку) да би исправили синдром плаве бебе.

1945 — Званично проглашена ФНРЈ (Федеративна Народна Република Југославија), што је означило крај монархистичког уређења у Југославији. Овај дан се прослављао као Дан Републике до 2003.

1947 — Генерална Скупштина Уједињених нација је изгласала поделу Палестине између Арапа и Јевреја.

1950 — Корејски рат: Севернокорејске и кинеске трупе наређују повлачење снага Уједињених нација из Северне Кореје.

75

28.11.2021.

МАГАЗИН 523

76

1952 — Корејски рат: Амерички председник Двајт Ајзенхауер испуњава обећање из кампање тиме што путује до Кореје да би видео шта може да се учини да се прекине конфликт.

1961 — Меркур-Атлас 5 је лансиран са Еносом (шимпанзом) (летелица је облетела Земљу два пута и срушила се недалеко од обале Порторика).

1963 — Амерички председник Линдон Џонсон је успоставио Воренову комисију да истражи атентат на председника Џона Кенедија.

1963 – Five minutes after takeoff from Montreal, Trans-Canada Air Lines Flight 831 crashed, killing all 118 people aboard.

1963 — Канадски DC-8 на лету лету 831 се срушио, убивши притом свих 118 особа у авиону.

1965 — Лансиран је канадски сателит Alouette 2 .

1967 — Вијетнамски рат: Амерички министар одбране Роберт Мекнамара објављује своју оставку.

1975 — Бил Гејтс први пут користи име „Micro-soq“ (за микрорачунарски софтвер) у писму Полу Алену.

1981 — Недалеко од обале острва Санта Каталине, 43-годишња Натали Вудсе дави несрећним случајем.

1982 — Совјетска инвазија Авганистана: Генерална скупштина Уједињених нација доноси Резолуцију Уједињених нација 37/37, по којој совјетске снаге треба да се повуку из Авганистана.

1987 — Корејски Боинг 707 у ком се налазило 155 путника експлодирао је изнад тајландско-бурманске границе.

1990 — Заливски рат: Савет безбедности Уједињених нација доноси Резолуцију Савета безбедности УН 678, по којој се омогућује војна интервенција на Ирак уколико та нација не повуче своје снаге из Кувајта и не ослободи све стране таоце до 15. јануара 1991.

1992 — Денис Бирд из Њујорк Џетса постаје парализован због повреде врата током фудбалске утакмице против Канзас Сити Чифса.

2017 — Слободан Праљак, хрватски ратни злочинац, извршио самоубиство у судници приликом читања пресуде, испијањем отрова цијанида што му је

зауставило рад срца. Смрт је константована неколико часова касније.

30. новембар 1609 — Галилео Галилеј је по први пут посматрао и направио цртеже Месеца путем свог телескопа.

1700 — У бици код Нарве шведске трупе краља Карла XII победиле надмоћнију руску војску Петра I. У бици погинуло око 10.000 Руса и 600 Швеђана. На исти дан 1718. Карло XII, шведски “краљ ратник”, симбол националног јунаштва, погинуо при нападу на Норвешку.

1782 — Велика Британија и САД потписале примирје и тиме завршен Амерички рат за независност.

1838 — Мексико објавио рат Француској, која је три дана раније окупирала град Веракруз.

1853 — Русија у Кримском рату уништила турску флоту у бици код црноморске луке Синопе.

1872 — У Глазгову одиграна прва фудбалска утакмица две репрезентације, Енглеске и Шкотске. Меч завршен резултатом 0:0.

1939 — Више од 20 совјетских дивизија нападом на Финску почело совјетско-фински “Зимски рат”, окончан мировним уговором у марту 1940, којим је Финска принуђена да се одрекне Карелијске превлаке и града Виборг на истоку земље.

1967 — Протекторат Јужне Арабије и Федерација Јужне Арабије састављена од 17 султаната, стекли независност после 128 година британске колонијалне владавине и формирали Јужни Јемен, која је на исти дан 1970. добила назив Народна Демократска Република Јемен.

1975 — Афричка држава Дахомеј променила назив у Народна Република Бенин.

1995 — Савет безбедности Уједињених нација једногласно усвојио одлуку да 31. јануара 1996. буде окончана троипогодишња мировна мисија у Босни и Херцеговини.

1996 — Око 150.000 људи протестовало на улицама Београда због поништења изборне победе опозиционе

коалиције “Заједно” на локалним изборима. Влада и побуњеници у афричкој држави Сијера Леоне потписали споразум о окончању шестогодишњег грађанског рата.

1999 — Путнички брод с 302 путника преврнуо се близу источне кинеске обале. Несрећу преживеле 22 особе.

2000 — У Пјонгјангу се срели рођаци из Северне и Јужне Кореје, који су близу педесет година били раздвојени.

2002 — Турска је укинула 15 година дуго ванредно стање на југоистоку државе, чиме је завршена ера сукоба турских снага и курдских сепаратиста, током којих је погинуло око 30.000 особа.

1. децембар 1640 — Португал после устанка којим је збачена шпанска власт поново стекла независност. Две седмице касније војвода од Брагансе крунисан за

португалског краља под именом Жоао IV. Шпанија независност Португалије признала тек 1668.

1821 — Доминиканска Република, која обухвата две трећине источног дела карипског острва Хаити, тада познатог као Хиспањола, прогласила независност од Шпаније.

1822 — Оснивач бразилског царства Дом Педро крунисан за првог цара Бразила под именом Педро I. 1835 — Ханс Кристијан Андерсен објавио своју прву књигу бајки.

1903 — Приказан први вестерн филм „Велика пљачка воза“.

1906 — У Паризу отворен биоскоп „Омнија Пате“, прва дворана у свету наменски изграђена за приказивање филмова.

1918 — Одлуком данског парламента Исланд стекао независност. У Београду проглашена Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца, с принцем Александром I Карађорђевићем као регентом и Београдом као престоницом (Дан уједињења). Провинција Трансилванија, раније

у саставу Мађарске, односно Аустроугарске, ујединила се с Румунијом. У састав Румуније ушао и румунски део Баната и још неке покрајине. Тај датум Румуни славе као национални празник, Дан уједињења.

1925 — У Локарну у Швајцарској потписани споразуми европских држава о гаранцији мира и неповредивости граница. Најважнијим сматра се Рајнски пакт којим су се Немачка, Француска и Белгија обавезале на поштовање граница, а Немачка прихватила демилитаризацију Рајнске области. Те споразуме прекршио Адолф Хитлер 1936, када је окупирао Рајнску област, а потом напао Чехословачку и Пољску.

1941 — Црногорски НОП одред за операције у Санџаку, под командом Арса Јовановића, извршио напад на италијански гарнизон у Пљевљима. После тешких борби партизани су били приморани да се, уз тешке губитке, од око 500 погинулих и рањених, повуку из Пљеваља. (види Пљеваљска битка) 1955 — Кројачица Роса Паркс је ухапшена након што је одбила да уступи место белцу у аутобусу у Монтгомерију, што је довело до бојкота аутобуса у Монтгомерију.

1971 — У Карађорђеву, на седници Председништва Савеза комуниста Југославије, смењен део руководства Савеза комуниста Хрватске, носилаца политике тзв. масовног покрета. Уследиле чистке у политичким и привредним врховима у Србији, Словенији и Македонији, чиме је спречен покушај политичких и привредних реформи у СФРЈ.

1976 — Ангола постала чланица Уједињених нација.

1981 — У највећој несрећи у историји југословенског ваздухопловства, авион „DC-9 super 80“ љубљанског „Inex-Adria авио-промета“ ударио у планину у близини Ајачија на Корзици. Погинуло свих 178 путника и чланова посаде.

1988 — Беназир Буто постала премијер Пакистана, као прва жена на челу једне исламске земље.

1989 — Михаил Горбачов као први совјетски лидер посетио Ватикан и договорио се с папом Јованом Павлом II

о успостављању дипломатских односа СССР и Ватикана.

1991 — На референдуму у совјетској републици Украјини надмоћна већина бирача изјаснила се за независност од СССР.

2000 — Лидер Партије националне акције Висенте Фокс Кесада инаугурисан за председника Мексика, чиме је окончан 71 годину дуг период владавине Институционалне револуционарне партије. То је био први пораз те партије од 1929.

2001 — У два напада палестинских бомбаша-самоубица у Јерусалиму погинуло 10 Израелаца, а у експлозији аутобуса у Хаифи убијено њих 30. У нападима повређено преко 200 особа.

2002 — За председника Словеније изабран дотадашњи премијер у више мандата Јанез Дрновшек.

2. децембар 1254 — Краљ Сицилије Манфред победио у бици код Фође папску војску и задржао своје краљевство.

1804 — Папа Пије VII у Паризу крунисао Наполеона Бонапарту за цара Француске.

1805 — Француска војска под командом Наполеона Бонапарте је поразила руску и аустријску војску у бици код Аустерлица.

1823 — Председник САД Џејмс Монро у Конгресу САД објавио Монроову доктрину, којим је проглашена изолационистичка политика САД.

1848 — Аустријски цар Фердинанд I абдицирао у корист свог синовца Франца Јозефа I. 1852 — У Француској проглашено Друго царство с царем Шарлом Лујем Наполеоном III Бонапартом.

1859 — Милитатни аболационистички вођа Џон Браун је обешен због свог препада од 16. октобра на Харперс Фери.

1901 — Амерички проналазач Кинг Кемп Џилет патентирао први ножић за бријање с двоструком оштрицом.

1908 — Пу Ји је постао кинески цар у својој другој години.

1917 — Русија и Централне силе су потписале примирје у Брест-Литовску

77

28.11.2021.

МАГАЗИН 523

78

и започели мировне преговоре који су довели до Брест-литовског мира.

1942 — На Универзитету у Чикагу, где су нуклеарни физичари предвођени Енриком Фермијем радили на тајном пројекту израде атомске бомбе, први пут је демонстрирана нуклеарна ланчана фисија.

1950 — Одлуком Уједињених нација бивша италијанска колонија Еритреја ушла у састав Етиопије као аутономна област.

1954 — Сенат Сједињених Америчких Држава изрекао јавни прекор сенатору Џозефу Макартију због његовог свирепог понашања током истражног поступка против хиљада људи који су били осумњичени да су комунисти.

1971 — Совјетски васионски брод без људске посаде “Марс III” спустио се на Марс. Од шест емирата у Персијском заливу, Абу Дабија, Дубаија, Шарџе, Аџмана, Ума ал Кајвајн и Фуџејра основана федерација Уједињених Арапских Емирата.

1972 — У пожару који је избио током музичког фестивала у јужнокорејском главном граду Сеулу погинуло најмање 50 особа.

1975 — У Лаосу власт преузели комунисти и прогласили крај 600 година старе монархије.

1982 — Хирург Вилијам де Врис на клиници Универзитета Јуте у америчком граду Солт Лејк Ситију је применио прво вештачко срце од полиуретана. Пацијент, пензионисан зубар Барни Кларк, живео с тим срцем 112 дана.

1990 — После уједињења Немачке, коалиција десног центра канцелара Хелмута Кола однела убедљиву победу на првим свенемачкима изборима од 1932.

1994 — Филипински ферибот с више од 600 путника потонуо у Манилском заливу после судара с теретним бродом. Живот изгубило 140 особа.

1998 — СФОР у Бијељини ухапсио Радислава Крстића, активног генерала Војске Републике Српске, и предао га Међународном суду за ратне злочине

у Хагу. Хашки суд оптужио Крстића за геноцид над босанским муслиманима у Сребреници 1995. и осудио га 2. августа 2001. на 46 година затвора.

2001 — Највећа енергетска компанија у САД, корпорација Енрон, поднела молбу њујоршком суду за заштиту од банкрота. То је био највећи банкрот у историји САД, а изазвао је велики удар на финансијским тржиштима широм света.

2003 — Трибунал у Хагу изрекао казну од 27 година затвора Момиру Николићу, првом официру ВРС који је признао кривицу за учешће у убиству преко 7.000 муслимана у Сребреници у лето 1995.

3. децембар 1694 — У Енглеској усвојен закон према којем ће Парламент бити биран сваке треће године.

1800 — Француска војска под командом Жана Мороа је поразила аустријско-баварску војску у бици код Хоенлиндена.

1910 — У Паризу први пут приказана неонска лампа коју је изумео француски физичар Жорж Клод.

1912 — Турска, Бугарска, Србија и Црна Гора склопиле примирје у Првом балканском рату. Рат настављен 3. фебруара 1913, а ново примирје успостављено 23. априла, када су обновљени и мировни преговори у Лондону.

1944 — У Атини су почеле борбе између ЕЛАС-а и владиних снага припомогнутим британском војском, што је био почетак Грчког грађанског рата.

1962 — Едит Спарлок Сампсон ступила на дужност судије у општинском суду у Чикагу, као прва црнкиња на месту судије у САД.

1967 — Јужноафрички хируг Кристијан Барнард у болници „Гроте Шур“ у Кејптауну први пут у историји медицине извршио трансплантацију срца. Пацијент Луис Вашкански потом, са срцем једне 25-годишње девојке страдале у саобраћајној несрећи, живео 18 дана.

1971 — Нападом пакистанског ваздухопловства на индијске аеродроме почео је Индијско-пакистански рат због Кашмира.

1973 — Сонда Пионир 10 је послала на Земљу прве слике Јупитера из близине.

1984 — У граду Бопал у Индији око 4.500 људи умрло, 500 ослепело, а

50.000 отровано гасом исцурелим из фабрике пестицида „Јунион карбајд“.

1989 — После пада Берлинског зида у Источној Немачкој оставке поднели лидер Јединствене социјалистичке партије Немачке Егон Кренц и сви чланови партијског Политбироа и Централног комитета владајуће партије.

1993 — Завршава се шаховски тур-

нир у Тилбургу, Холандија. Побеђује Анатолиј Карпов.

1995 — Бивши председник Јужне Кореје Чун До Хван ухапшен под оптужбом да је одговоран за масакр у граду Квангџу у мају 1979, када је војска убила више од 200 демонстраната.

1997 — У Отави су представници 122 земље потписали Конвенцију о забрани противпешадијских мина.

2005 — У Београдском Дому омладине основан је локални огранак Викимедијине задужбине (Wikimedia Founda|on) - Wikimedia Србије и Црне Горе, као пети огранак у свету.

4. децембар 1110 — Крсташи су освојили Сидон.

1154 — Николас Брекспир, први и једини Енглез који је биран за папу, устоличен за поглавара римокатоличке цркве као Хадријан IV. 1639 — Енглески астроном Џеремаја Хорокс обавио прво посматрање проласка Венере.

1563 — Одржано је последње заседање Тридентског концила.

1791 — Изашао први број британског „Обзервера“, најстаријег недељног листа у свету.

1829 — Британци у Индији забранили обичај спаљивања удовица приликом спаљивања њихових мужева на посмртној церемонији.

1841 — Представом „Смрт Стефана Дечанског“ Јована Стерије Поповића у бившем складишту царинарнице на Сави у Београду отворено “Позориште на Ђумруку“. Штампан први позоришни плакат и наплаћиване улазнице. Организатори позоришта били глумац и редитељ Атанасије Николић и драмски писац Јован Стерија Поповић.

1936 - Освећен Дом студенткиња у Београду.[1] 1943 — Председник САД Теодор Рузвелт, британски премијер Винстон Черчил и турски председник Мустафа Исмет Инени у Каиру разматрали заједничке акције у оквиру антихитлеровске коалиције. Турска, међутим, одбила да објави рат Немачкој.

1944 — Динарска четничка дивизи-

ја под командом Момчила Ђујића рано ујутру успешно извршила пробој из партизанског обруча, поразивши на препад многобројније и боље наоружане партизане код села Пађене и наставила пробој према западним савезницима у Италији. До циља је стигло преко 10,000 бораца и цивила чиме је динарска дивизија остала једина непоражена формација Југословенске војске у отаџбини.

1974 — У близини главног града Шри Ланке Коломба срушио се холандски авион „DC-8“. Погинули сви путници и чланови посаде, њих 191.

1977 — Отмичари преузели лет 653 малезијске авиокомпаније и авион се срушио у Тањонг Купанг-у, Јохор, усмртивши 100. Диктатор Жан-Бедел Бокаса крунисао се за цара Централноафричког царства. Трошкови церемоније крунисања износили колико и четвртина националног производа земље.

1980 — У авионској несрећи близу Лисабона, за коју се сумња да је последица саботаже, погинуо премијер Португалије Франсиско Са Карнеиро.

1991 — Отмичари ослободили последњег Американца, новинара Терија Андерсона, који је као талац у Либану провео 2.454 дана. Припадници исламског џихада киднаповали Андерсона 16. марта 1985.

1995 — Министри иностраних послова Европске уније на састанку у Бриселу суспендовали санкције Југославији, уведене 1992. због умешаности Владе Југословије у рат у Босни и Херцеговини. Први војници НАТО, претходница трупа за примену Дејтонског мировног споразума, слетели у два авиона на сарајевски аеродром.

1998 — Последњи борци Црвених Кмера“ предали се армији Камбоџе, чиме је после две деценије окончана борба тог маоистичког покрета против Владиних снага.

2001 — Израелска војска ушла у неколико палестинских градова на Западној обали и заузела међународни аеродром у Гази.

79

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Т. Радовановић Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs