Kraljevski MagazIN

Page 1

МАГАЗИН Година IX * Број 524 * 5. децембар 2021. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски


2

МАГАЗИН 524

Хвала што читате

5.12.2021.


Краљевски

МАГАЗИН

3


5.12.2021.

МАГАЗИН 524

4

По завршетку пројекта који је помогла локална самоуправа МагазИН и даље открива


5


5.12.2021.

МАГАЗИН 524

6

У овом броју: Затајила култура сеаћња Дуг према будућности Из дана у дан Да ставимо тачку Еколошки устанак? Доктор за воће Живети као сав нормалан свет Лакше до субвенција Уз ефикасност и уштеде Преко трња до звезда ПМ10 поново прети На репертоару Биоскопа “Кварт” Филмови које смо гледали Наличја српског лица Из Мињине кухињице ЖКК Краљево - Врнбас Медела Партизан - Рибница Кикер - Раднички Времеплов

12 16 20 26 32 42 54 56 58 60 68 70 72 74 76 80 82 84 86


7

Фото: М. Радовановић


8

МАГАЗИН 524 5.12.2021.


9


10

МАГАЗИН 524 5.12.2021.


11


5.12.2021.

МАГАЗИН 524

12

Обележен Дан ослобођења Краљева у Другом светском рату

ЗАТАЈИЛА КУЛ - На годишњицу ослобођења у Другом светском рату венце на Споменик ослободиоцима Краљева положили представници локалне самоуправе, Рашког управног округа, Војске Србије, Полиције, Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова „Јован Курсула“ и других организација цивилног друштва и удружења. - На дан кад је из Краљева истеран последњи немачки војник подсетили се малобројни грађани, претежно чланови организација које чувају традицију ослободилачких ратова. - Борбе за ослобођење Краљева трајале пуних четрдесет пет дана и биле најобимније и најтеже у оквиру завршних битака за ослобођење Србије од немачке окупације


ЛТУРА СЕЋАЊА д почетка октобра сваке године један за другим се нижу значајни датуми из историје Краљева, а последњи у низу је Дан ослобођења Краљева у Другом светском рату као сећање на 29. новембар 1944. године када су, након вишедневних борби, у град умарширале партизанске и јединице совјетске Црвене армије. И ове године су се на истом месту, испред Споменика ослободиоцима Краљева у парку Пљакин шанац, на те дане подсетили малобројни грађани, претежно чланови организација које чувају традицију ослободилачких ратова. По устаљеном обичају обележавање дана кад су из града у јесен 1944. године

О

протерани и последњи немачки војници отпочело је интонирањем химне Боже правде и венцима које су испред споменика положили представници локалне самоуправе, Рашког управног округа, Војске Србије, Полиције, Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова „Јован Курсула“, удружења бораца и њихових породица, организација цивилног друштва и политичких организација. Обележавање Дана ослобођења је прилика за подсећање на период од пре седамдесет шест година кад је утихнуло оружје бојовника Другог светског рата и напокон уништено највеће зло тог доба, нацизам и војска немачког Вермахта.

Борбе за ослобођење трајале су пуних четрдесет пет дана, а због стратешке важности Краљева за војнике Вермахта биле најобимније и најтеже у оквиру завршних битака за ослобођење Србије. Свакодневне борбе трајале су од 16. октобра 1944. године, када су се код Чукојевца снаге 3. српске бригаде Народослободилачке војске Југославије у садејсту са јединицама 65. корпуса Црвене армије, сукобиле са немачком дивизијом Принц Еуген. У ноћи између 28. и 29. новембра 1944. године јединице 4. црногорске бригаде, у садејству са осталим партизанским јединицама, прешле су Ибар на месту где је касније подигнут споменик и заузеле

13


14

МАГАЗИН 524 5.12.2021.


делове града око порушеног моста. Уследиле су жестоке борбе у готово свим градским улицама, а дневни извештај који је командант Друге пролетерске бригаде пуковник Средоје Урошевић 29. новембра упутио Главном штабу потврђује да су, освојивши у току претходног дана све прилазе граду, партизанске јединице у садејству Руса у току ноћи на јуриш заузеле Краљево. При нападу на град посебно су се истакли борци 4. пролетерске и 3. српске бригаде који су, јуришајући прешли Ибар источно и западно од града, у снажном налету наставили уличне борбе до потпуног уништења непријатеља. У борбама за ослобођење Краљева погинуло је 357 Црвеноармејаца и 45 партизанских бораца, а 106 их је рањено. Краљевачки хроничар др Милан Матијевић подсећа да је у другој половини октобра 1944. године била ослобођена готово цела Србија, укључујући и Београд, а да су Краљево и западноморавски саобраћајни правац и даље браниле јаке немачке војне снаге. Разлог се огледа у податку да је одступање немачким војним снагама према северу било онемогућено због уништених пруга и путева на правцу Скопље - Лесковац - Ниш - Лапово - Београд, због чега је штаб немачких дивизија Е отпочео са преформирањем јединица за повлачење пругом кроз долину Ибра. Ради обезбеђења повлачења групе армија из Грчке немачке војне снаге су, по наредби Врховне команде, успоставиле јак мостобран у Краљеву који је бранио 34. корпус Вермахта. Тежиште одбране прихватила је 7. СС брдска дивизија Принц Еуген јачине четрдесет седам батаљона од којих двадесет девет борбених, осам батаљона родова и служби и тринаести артиљеријски дивизион са противтенковским и противавионским дивизионом. Процењује се да су немачке војне снаге бројале двадесет пет до тридесет хиљада војника са већим бројем моторних возила па су, због велике концентрације војне силе, завршне борбе за ослобођење Краљева биле изузетно тешке. - Немачке трупе воде жестоке борбе са 3. српском бигадом Народноослободилачке војске у реону села Витановца, Шумарица, Сирча, Борча и Угљарево. Ше-

ста српска бригада Народноослободичке војске јаким ударима против немачких снага дејствује у Драгосињцима, јединице 4. црногорске бригаде, уз садејство Црвена армије, на подручју Ратине и Врбе а у дејство ступа 223. пешадијска дивизија Црвене армије. Крајем октобра и целог новембра скоро сваки дан је падала киша па је, због нараслог нивоа воде за више од једног и по метра, Ибар био тежак за форсирање. У форсирање је из правца ушћа реке Рибнице у Ибар прво кренуо 1. батаљон. Повезани у живи ланац борци су прешли на леву обалу и формирали мостобран, а одмах за њима, преко порушеног ибарског моста, пребацивање је вршио 3. батаљон. У ноћи између 28. и 29. новембра у пет сати ујутру из правца Кованлука и Рибнице у Краљево су ушле јединице 2. пролетерске дивизије Народносолободилачке војске у чијем саставу су биле 4. пролетерска црногорска и 3. српска ударна бригада, прелазе реку и заузимају делове око порушеног гвозденог моста. Услед великог офанзивног притиска јединица штаб 34. армијског корпуса је наредио хитно повлачење немачких јединица из долине Ибра и из Краљева, каже др Матијевић. У борбама за ослобођење Краљева учествовао је и обновљени партизански одред „Јово Курсула“, под командом Гојка Остојића и комесара Ранка Пешића, и са другим јединицама Народоослободилачке војске истог дана ушао у град. У борбама за ослобођење Краљева и шире околине немачка војска је имала значајне губитке у живој сили, четири стотине деведесет пет мртвих, двеста шездесет пет рањених и триста заробљених војника и официра. Заробљено је шест стотина железничких вагона које је немачка војска користила и из којих је вршен претовар оружаних снага у вагоне узаног колосека који су одвожени према Чачку, Ужицу, Вишеграду, Сарајеву и даље према Аустрији. Председник Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова „Јово Курсула“ др Милан Матијевић подсећа да су заробљени немачки војници наредних дана ангажовани на рашчишћавању рушевина насталих као последица бомбардовања у октобру исте године кад су

Американци, у намери да униште композиције вагона на железничкој станици, изручили товаре бомби на улице војводе Путника, Обилићеву, Југ Богданову и друге у ужем центру града. Губици 4. црногорске и 3. српске бригаде и партизанских јединица мере се са четрдесет пет погинулих и сто шест рањених бораца. У борбама за ослобођење Краљева погинуло је триста педесет седам бораца Црвене армије. У Новом селу су сахрањена педесет два, у Доњем Грачацу осам, Подунавцима једанаест, Врби сто педесет шест, Ратини тридесет шест, Ковачима два, Сирчи четири, Трговишту деветнаест, Витановцу педесет девет, Витковцу седам и Чукојевцу три. Поред Споменика српским ратницима у центру града 30- новембра је одржан митинг после кога су припадници војске са Краљевчанима отишли на гробље стрељаних у Лагеру Железничке радионице и положили цвеће на хумке жртава страдалих у масовном стрељању талаца октобра 1941. а на гробљу је говорио командант 4. црногорске бригаде потпуковник Блажо Јанковић. У знак сећања на јунаштво испољено током борби за ослобађање града подигнут је Споменик ослободиоцима Краљева по пројекту архитекте Александра Васиљевића. - У тих четрдесет пет дана жестоке борбе многи су платили највишом ценом, изгубили су животе подсетивши нас на тај начин да је цена слободе висока. Слобода није јефтина роба. Шта је то што ми можемо да урадимо да будемо достојни њихових жртава. Ова манифестација пада у време кад одређени центри спроводе ревизију историје. Ми као народ можемо да будемо веома поносни на нашу историју. Док су разни европски народи у СС формацијама, плавим дивизијама и разним добровољачким корпусима крварили за Хитлеров рачун Срби нису имали ниједног војника који је то радио. То многима смета. Лек за то је истина, а да би се та истина чула потребно је неговати културу сећања. Осећај за то овом приликом су имала само по два представника локалне самоуправе и Рашког управног округа. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

15


5.12.2021.

МАГАЗИН 524

16

Уз Дан ослобођења Краљева у Другом светском рату

ДУГ ПРЕМА Б - У време кад је готово цела Србија била ослобођена Краљево и западно-моравски саобраћајни правац и даље су браниле јаке немачке војне снаге штитећи повлачење значајних војних капацитета из Грчке. - Почетком новембра 1944. године на мостобрану Краљево било је распоређено 47 батаљона немачких оружаних снага од двадесет пет до тридесет хиљада војника са великим бројем моторних возила. - Завршне борбе за ослобођење града интензивно су вођене четрдесет два дана. У Краљеву је заробљено око шест стотина вагона које је немачка војска користила за претовар оружаних снага у вагоне узаног колосека који су у композицијама одвожени према Чачку, Ужицу, Вишеграду, Сарајеву и даље према Аустрији


БУДУЋНОСТИ невне новине Борба и Политика су 30. новембра 1944. године објавиле ратни извештај Врховног штаба НОВ и ПОЈ за претходни дан у коме се наводи да је ослобођено Краљево, а јединице југословенске војске чисте долину Западне Мораве и приближавају се Чачку. Да је заробљен велики ратни плен а важна ибарска пруга прешла у руке ослободилаца сведочи Зборник са Научног скупа „Борбе са главнином немачке групе армија „Е“ на ибарско – западноморавском правцу у ослобађању Западне Србије 1944. године“, одржаног 1986. године и председник Друштва за неговање традиције ослободилачких ратова Србије „Јово Курсула“ др Милан Матијевић. У другој половини октобра исте годи-

Д

не скоро цела Србија, укључујући и Београд, била је ослобођена, али су Краљево и западно-моравски саобраћајни правац и даље браниле јаке немачке војне снаге штитећи повлачење значајних војних капацитета из Грчке. Како је због уништених пруга и путева на правцу Скопље – Београд било онемогућено одступање према северу, штаб немачких армија „Е“ отпочео је са преформирањем јединица због успешнијег повлачења долином Ибра. Ради обезбеђења повлачења групе армија из Грчке немачке војне снаге су, по наредби Врховне команде Вермахта, успоставиле јак мостобран у Краљеву у коме је вршен претовар живе силе и наоружања из вагона нормалног у вагоне узаног колосека. Др Матијевић

потврђује да је мостобран бранио 34. корпус Вермахта са тежишном одбраном са 7. СС брдском дивизијом „Принц Еуген“, чије су јединице биле распоређене на начин да је на јужном делу, од Ковача до Милочаја, лоциран 13. СС пук 7. СС брдске дивизије, на источном делу, од Ковача до Врбе, 14. СС пук 7. СС брдске дивизије, од Врбе до Витановца 749. пук 117. дивизије а на југоисточним падинама Котленика борбена група „Бургермајстер“. На мостобрану Краљево почетком новембра било је распоређено 47 батаљона немачких оружаних снага од којих 29 борбених, осам батаљона родова и служби, седам за одржавање реда, осигурања, осматрања и обавештавања, је-

17


МАГАЗИН 524

5.12.2021.

дан батаљон „Фелд жандармерије“, 3 „Ландесшицен“ батаљона и трианест артиљеријских дивизиона, са противтенковским и противавионским дивизионом. Процењује се да су немачке војне снаге у одбрани мостобрана у Краљеву бројале између двадесет пет и тридесет хиљада војника са великим бројем моторних возила. Концентрација немачке војне силе, нарочито на линији Врпска ада – Метикоши – Трешњари – Крушевица – Лојаник на коти 335 условили су да завршне борбе за ослобођење Краљева буду тешке, непрекидне и исцрпљујуће за ослободиоце у сталном додиру са непријатељским јединицама. - Од 16. октобра, када су се код Чукојевца сукобиле снаге 3. српске бригаде НОВ уз садејство јединица 65. корпуса Црвене армије са СС дивизијом „Принц Еуген“, борбе постају свакодневне. Истовремено, воде се жестоке борбе са 3. српском бригадом НОВ у реону села Витановац, Шумарице, Сирча, Борча, Угљарево, док 6. српска бригада јаким ударима против немачких снага, дејству-

18

је у Драгосињцима, јединице 4. црногорске бригаде уз садејство Црвене армије воде жестоке борбе на подручју Ратине и Врбе, а у дејство ступа и 223. пешадијска дивизија Црвене армије. У интензивним борбама са положаја од Врбе до Шумара нападале су јединице 4. бригаде и јединице из састава Црвене армије, а са положаја Шумари – Ковачи – Трешњари 1. и 4. батаљон 4. бригаде и 1. и 6. батаљон 6. бригаде 2. пролетерске дивизије НОВ коме је придодата батерија топова Црвене армије. До зоре 22. новембра 4. бригада је сузила обруч опсаде немачког мостобрана на линију лево од пута Врба – Краљево. Са западних прилаза Краљеву, из правца Прогорелице, дејствовала је 3. српска бригада, форсирала Ибар и прешла на десну обалу у правцу села Матаруге. Ова јединица је водила пресудну борбу у Матаругама, Матарушкој Бањи и Прогорелици, а када им је пресечена одступница на железничком и путном правцу Рашка - Краљево немачке трупе се брже повлаче рушећи све мостове и минирајући путеве. У ноћи између 28. и 29.

новембра, на десну обалу Ибра, испред града, избијају јединице 4. црногорске бригаде у садејству са осталим јединицама НОВ и Црвене армије, прелазе Ибар и заузимају делове око порушеног гвозденог моста. Услед великог офанзивног притиска једница НОВ и снага Црвене армије, штаб 34. немачког армијског корпуса је у ноћи између 28. и 29. новембра наредио хитно повлачење, након чега је отпочело интензивно извлачење немачких јединица из долине Ибра и из Краљева – каже др Матијевић. Како је од краја октобра и током целог новембра свакодневно падала киша Ибар је био тежак за форсирање, а због нараслог нивоа воде за више од једног и по метра излио се, замутио и протицао великом брзином. И у таквим околностима у зору 29. новембра, форсирајући реку из правца Кованлука и Рибнице, у Краљево су ушле јединице 2. пролетерске дивизије НОВ, у чијем саставу су биле јединице 4. пролетерске црногорске, 2. и 3. српске ударне бригаде. У форсирање је прво кренуо 1. батаљон из правца ушћа реке Рибнице у Ибар, а повезани у живи


ланац борци су прешли на леву обалу реке и формирали мостобран. Одмах за њима, преко порушеног ибарског моста, пребацивање је вршио 3. батаљон а борбе у граду вођене су до поноћи 29. новембра. У борбама за ослобођење Краљева учествовао је и обновљени Партизански одред „Јово Курсула“, под командом Гојка Остојића и комесара Ранка Пешића, који је истог дана ушао у град, а неколико дана касније преформиран у посадни батаљон Команде места. У дневном извештају 2. пролетерске дивизије, упућеног 29. новембра Главном штабу Србије, командант потпуковник Средоје Урошевић наводи: „Освојивши у току јучерашњег дана све прилазе граду наше јединице су, уз садејство Руса, у току прошле ноћи на јуриш заузеле Краљево. При судару источно и западно од Краљева прешли Ибар. У овим борбама нарочито су се истакли борци 4. пролетерске и 3. српске бригаде и у снажном налету јуришајући прешли Ибар, наставили уличне борбе све до потпуног уништења непријатеља.“

Завршне борбе за ослобођење града интензивно су вођене четрдесет два дана. Немачки мостобран Краљево је био вешто замишљен и ослоњен на тактички јаке висове ојачаним јаким немачким снагама, минским пољима и бункерима због чега је на сектору Краљева створен веома тежак фронт. У борбама око Врбе и до Краљева немачка војска је изгубила 495 војника, 265 је рањено а 300 заробљено. У Краљеву је заробљено око шест стотина вагона које је немачка војска користила за претовар оружаних снага у вагоне узаног колосека који су у композицијама одвожени према Чачку, Ужицу, Вишеграду, Сарајеву и даље према Аустрији. Губици 4. пролетерске црногорске бригаде, 3. српске ударне бригаде и партизанских једница мере се са четрдесет пет погинулих и сто шест рањених бораца, а у борбама за ослобађање Краљева погинуло је 357 бораца Црвене армије. Њих педесет два сахрањени су у Новом Селу, осам у Доњем Грачацу, једанаест у Подунавцима и сто педесет шест у Врби. У Витановцу је сахрањено педесет девет

Црвеноармејаца, у Ратини тридесет шест, Трговишту деветнаест, Витковцу седам, Сирчи четири, Чукојевцу три и Ковачима два. Народ је дочекао ослободиоце са цвећем и сузама радосницама, а већ следећег дана ујутру поред споменика српским ратницима у центру града одржан је митинг после кога су војска и народ отишли на гробље стрељаних у Лагеру Железничке радионице. Након што су положили цвеће на хумке жртава страдалих у масовном стрељању талаца у октобру 1941. године на гробљу је говорио командант 4. пролетерске црногорске бригаде потпуковник Блажо Јанковић. За сећање на показано јунаштво у ослобађању града подигнут је „Споменик ослободиоцима Краљева“, краљевачког архитекте Александра Васиљевића, пред који су и овог 29. новембра бити положени венци и цвеће и тако изражена захвалност ослободоцима уз поруку да садашњим и будућим генерацијам предстоји да трајно памте јунаштво ослободилаца и преносе га својим потомцима. Т. Радовановић

19


20

МАГАЗИН 524 5.12.2021.


Промена епидемиолошке ситуације

ИЗ ДАНА У ДАН - Током протеклих седам дана тестирано две хиљаде четири стотине десет узорака бриса особа са симптомима инфекције корона вирусом. - Инфекција потврђена у две стотине осам случајева. - Од последица болести коју изазва вирус преминуло осам особа. - Од понеедељка до петка на болничко лечење је примљен двадесет један пацијент чије здравствено стање захтева сталну контролу лекара, а двадесет пет опорављених је отпуштено на кућно лечење. - У дневној болници збринута двеста четири пацијента, а у ковид амбуланти обављено четири стотине двадесет седам прегледа.

21


5.12.2021.

МАГАЗИН 524

22

звештај Завода за јавно здравље за територију Краљева на дан 28. новембра сведочи да је, у протекла двадесет четири сата у здравственим установама са подручја града, на присуство новог корона вируса тестирано сто четрдесет девет узорака назофарингеалног бриса. Након што су објављени резултати тестирања било је јасно како је са двадесет две новоокривене инфекције укупан број потврђених случајева од почетка епидемије нарастао на двадесет девет хиљада осам стотина тридесет један. Од претходног извештаја особа од последица болести коју изазива корона вирус у Општој болници „Студеница“ преминула је још једна особа са територије града Краљева. Први радни дан у недељи на болничком лечењу је дочекало четрдесет пацијената од којих је десет са најтежом клиничком сликом смештено у јединици интензивне неге, један је интубиран, три на неинвазивној вентилацији а шест на „high flow“ режиму. Током протекла двадесет четири сата на лечење је примљено пет пацијена-

И

та а здравствено стање ниједног није било довољно стабилно да би могао да буде отпуштен на кућно лечење. У истом еприоду у дневној болници су збринута тридесет четири пацијента и у ковид амбуланти обављен осамдесет један преглед. Извештај од уторка 29. децембра на најбољи начин потврђује да се број тестираних повећава већ првог дана након викенда а најбоља потврда огледа се у податку да је сумњу на инфекцију исказало четири стотине седамдесет суграђана чији су брисеви тестирани у здравственим установама. Колико је стрепња била оправдана сведочи податак да је присуство вируса потврђено у педесет четири случаја па је укупан број инфицираних од половине марта прошле године порастао на двадесет осам хиљада девет стотина. Да вирус и даље циркулише међу локалним становништвом, и изазива најтеже последице код најмање отпорних, најбоље се огледа у податку да борбу са болешћу коју изазива нису успеле да добију још две особе. Седам пацијената мање на болнич-

ком лечењу у односу на претходни дан последица је отпуста девет довољно опорављених а пријема само четири нова пацијента. У истом периоду није знатније промењено стање у дневној болници где је збринуто тридесет осам пацијената нити ковид амбуланти у којој је обављено деведесет прегледа. Извештај Завода за јавно здравље за последњи дан новембра сведочи да је у последња двадесет четири сата тестирано четири стотине осам узорака бриса, а да је присуство вируса потврђено код двадесет особа чиме је укупан број инфицираних за девет стотина четири премашио двадесет девет хиљада. Да се притисак на Општу болницу смањује најбоље се огледа у податку да је број хоспитализованих пацијената смањен на двадесет девет, међу њима и девет којима је неопходна интензивна нега, Један је интубиран, код пет примењена неинвазивна вентилација а код три „high flow“ режим. У истом периоду у дневној болници збринуто четрдесет пацијената и у ко-


вид амбуланти обављено сто десет прегледа. О благом смиривању сведочи податак да је следећег дана смањен број суграђана који су затражили проверу здравственог стања због сумње на инфекцију корона вирусом. Од триста четрдесет три чији су брисеви тестирани у здравственим установама повод за забринутост имају двадесет три особе код којих је потврђено присуство вируса што је укупан број инфицираних од почетка епидемије повећало на двадесет девет хиљада девет стотина двадесет седам. Од последњег извештаја, у Општој болници „Студеница“ још једна особа је преминула од последица болести „ковид-19“ а на лечењу задржан још тридесет један пацијент. Од једанаест смештених у јединици интензивне неге један је интубиран, седам је на неинвазивној вентилацији а три на „high flow“ режиму. У истом периоду у дневној болници су збринута четрдесет три пацијента, а да је у ковид амбуланти обављено сто двадесет прегледа. Извештај Завода за јавно здравље

на дан 2. децембар указује на нешто веће интересовање за тестирање и податак да је, након провере триста осамдесет седам узорака бриса, присуство вируса потврђено код тридесет особа што је број укупно инфицираних повећало на двадесет девет хиљада девет стотина педесет седам. Да вирус и даље изазива тешке последице сведочи податак да, ни поред напора здравствених радника да буду умањене, борбу са болешћу нису успеле да добију још три особе. Након што је током последња двадесет четири сата на лечење примљено четири а отпуштено седам пацијената викенд је у болници дочекало двадесет пет, а од једанаест са најтежом клиничком сликом, смештених у јединици инетнзивне неге, један је интубиран, седам на неинвазивној вентилацији а три на „high flow“ режиму. У дневној болници је збринуто четрдесет девет пацијената, а у ковид амбуланти обављено четрдесет шест прегледа. Последњег дана минуле седмице још једном је промењена епидемио-

лошка ситуација на територији Краљева јер је од триста шездесет седам узорака бриса тестираних у здравственим установама присуство вируса потврђено код двадесет шест особа па се број укупно инфицираних суграђана од почетка епидемије приближио на седамнаест до тридесет хиљада. Укупни биланс протеклих седам дана огледа се у тестирању две хиљаде четири стотине десет узорака бриса особа са симптомима инфекције корона вирусом која је потврђена у две стотине осам случајева. У истом периоду у Општој болници „Студени ца“ од болести коју изазва вирус преминуло је осам особа. Од поне дељка до петка на болничко лечење је примљен двадесет један пацијент чије здравствено стање захтева сталну контролу лекара, а двадесет пет опо рављених је отпуштено на кућно лече ње. У дневној болници су збринута двеста четири пацијента, а у ковид амбуланти обављено четири стотине двадесет седам прегледа. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

23


Мере заштите од инфекције корона вирусом

МАГАЗИН 524

5.12.2021.

БУДИМО ОДГОВОРНИ

24

• Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди. • Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке. • Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе. • Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра. • Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи. • Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута. • Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном. • Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова. • Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера. Путем телефонских линија Ковид Кол-центра, свакога дана од 08.00 до 16.00 часова грађани Краљева који су у изолацији могу да добију неопходне информације. ТЕЛЕФОНИ: 064/8912022, 064/8912018, 064/8912118, 064/8912118 064/8912132


25


На Светски дан борбе против сиде: Неједнакост, АИДС, пандемије

5.12.2021.

ДА СТАВИМО ТАЧКУ - Без храбре акције против економске, друштвене, културне и правне неједнакости, свет ризикује да до 2030. пропусти испуњење циљева за окончање оболевања, продужену пандемију ковид-19 и растућу друштвену и економску кризу. - Од почетка епидемије 1985. до 20. новембрa ове године, у Србији је регистровано четири хиљаде триста седамнаест инфицираних особа, од којих су две хиљаде четрнаест оболеле од сиде, хиљаду сто седамдесет девет умрло, а још сто тридесет шест инфицираних умрло од болести или стања која нису повезана са инфекцијом. - Према званичним подацима у Србији је крајем 2020. године живело две хиљаде осaмсто деведесет особа којима је дијагностикована инфекција, а процењује се да четири стотине није ни знало да је инфицирано индром стечене имунодефицијенције, у српском језику познат као сида, је полно преносива болест која представља последњи стадијум инфекције организма истоименим вирусом, а карактерише је прогресивно слабљење имунског система што појединце чини подложним широком спректру инфекција и тумора. Вирус се најчешће преноси сексуалним путем, а нешто ређе преко заражене крви са заражене мајке на дете током трудноће, порођаја или дојења. У циљу превенције, у многим земљама се спроводе различите активности са сврхом едукације људи о начину преношења вируса и мерама које се могу предузети како до инфекције не би дошло. Упркос вишедеценијским напорима још не постоји ефикасан лек, или вакцина, који гарантују излечење, али антиретровирални лекови могу да продуже период трајања инфекције и одложе улазак у

МАГАЗИН 524

С

26

фазу сиде. Од 1988. године као Светски дан борбе против сиде широм света се обележава 1. децембар, ове под слоганом „Неједнакост, АИДС, пандемије Да ставимо тачку“, а црвена трака као симбол те борбе и солидарности са оболелима, установљена је 1991. Пет година касније почео је са радом заједнички програм Уједињених нација за борбу против сиде, који је две године раније основан резолуцијом економског и социјалног савета светске организације. Заједнички програм Уједињених нација за вирус и сиду, као главни заговорник убрзаног, свеобухватног и координисаног глобалног деловања на пандемију, на овај дан истиче хитну потребу да се окончају неједнакости које широм света покрећу ову и друге пандемије. Четрдесет година од појаве првих случајева болести вирус и даље прети,

а свет још није на путу да испуни заједничку посвећеност окончању обољевања до краја ове деценије, не због недостатка знања или алата за борбу већ због структуралних неједнакости које ометају доказана решења за превенцију и лечење инфекције. Пандемија узрокована вирусом хумане имунодефицијенције и даље се сматра главним јавноздравственим питањем на глобалном нивоу а, као и многи други главни здравствени проблеми, суочава се са додатним изазовима током пандемије заразне болести ковид19. Зато здравствени радници упозоравају да без храбре акције против економске, друштвене, културне и правне неједнакости, свет ризикује да до 2030. пропусти испуњење циљева за окончање оболевања, продужену пандемију ковид-19 и растућу друштвену и економску кризу.


27


28

МАГАЗИН 524 5.12.2021.


Епидемиолошка ситуација у свету и Европи Колико је пандемија узрокована вирусом хумане имунодефицијенције и даље главни јавноздравствени глобални изазов најбоље сведочи податак да је до краја 2020. године однела више од тридесет шест милиона живота, док је више од седамдесет девет милиона особа инфицирано. Међутим, све већи приступ ефикасној превенцији, дијагностици, лечењу и нези инфицираних, укључујући и опортунистичке, инфекција је постала хронично здравствено стање које омогућава људима који живе са вирусом да воде дуг, продуктиван и здрав живот. Процењује се да је на крају прошле године међу инфициранима било педесет три одсто особа женског пола а да две трећине свих заражених, или двадесет пет и по милиона, живи у региону Африке. Иако је инфекција распрострањена међу општом популацијом у кључним групама становништва јавља се све већи број нових случајева. Резултат заједничких међународних напора да се одговори на пандемију огледа се у покривености услугама која се непрестано повећава. О томе сведочи податак да је прошле године скоро две трећине одраслих и више од половине инфициране деце примало доживотну антиретровирусну терапију, а већина трудница и дојиља са инфекцијом лечено антиретровирусним лековима, који штитe њихово здравље и обезбеђују спречавање преноса на бебе. У складу са препорукама Светске здравствене организације ову врсту терапије треба применити непосредно по дијагностиковању, најбоље у раном стадијуму, да би ефекти били не само добробит за инфициране особе, у смислу дугог и продуктивног живота, већ и да би се редуковао пренос на друге. Због мањкавости у доступности кључних услуга, тестирања, дијагностиковања и лечења, од узрока повезаних са овом инфекцијом умрло је шесто осамдесет хиљада особа што је за скоро половину мање него десeт го-

дина раније. У исто време, током прошле године, регистровано је милион и по новоинфицираних што је за скоро трећину мање у односу на два милиона и сто хиљада у 2010. а редукција за више од половине бележи се и међу децом. У односу на 2000. број нових инфекција је прошле године опао за скоро половину, а број смртних случајева за педесет пет одсто, што се тумачи великим напорима националних програма који подржавају цивилно друштво и међународни партнери. И поред тога циљеви за смањење инфекција међу децом на глобалном нивоу у 2020. годину нису постигнути, као ни глобални за мање од пола милиона нових инфекција и мање од пола милиона умрлих. Да би били остварени потребно је да у свакој земљи буде дијагностиковано деведесет одсто свих инфицираних особа, а исти проценат таквих буде на лечењу антиретровирусним лековима и има немерљиву количину вируса у крви. У односу на укупан број особа у свету које живе са вирусом дијагностиковано је тек нешто више од осамдесет четири одсто, а више од шест милиона није ни знало да је инфицирано. Светска здравствена организација дефинише кључне популације које имају повећан ризик од инфицирања у свим земљама и регионима. У њих се убрајају мушкарци који имају секс са мушкарцима, особе који убризгавају дрогу, особе у затворима и другим затвореним условима, особе које се баве секс радом и њихови клијенти као и трансродне особе. Здравствени радници упозоравају да је, у односу на општу популацију, ризик од инфицирања двадесет пет пута већи мушкарцима који имају секс с мушкарцима, тридесет пет пута међу особама које инјектирају дроге, двадесет шест пута за особе које се баве секс радом и тридесет пет пута за трансродне особе. Повећана рањивост на инфекцију често је повезана са правним и социјалним факторима, што повећава изложеност ризичним ситуацијама и ствара препреке за приступ ефикасним, ква-

литетним и приступачним услугама превенције, тестирања и лечења. Зато особе које живе са овом инфекцијом имају теже исходе од ковид-19, у односу на оне које нису инфициране, а према доступним подацима средином ове године већини нису ни биле доступне вакцине против ковида. Затварања и друге рестриктивне мере уведене због пандемије корона вируса утицала су негативно за тестирање на вирус хумане имунодефицијенције, што је у многим земљама довело до пада броја дијагностикованих случајева и упућивања на лечење. Инфекција вирусом може се прелиминарно дијагностиковати брзим дијагностичким тестовима који омогућавају добијање резултата истог дана, а све доступнији постају и тестови за самотестирање, па пружају ефикасан и прихватљив алтернативни начин за повећање приступа особама којима нису доступне услуге ове врсте у здравственим установама. Иако још не постоји лек којим би се вирус елиминисао из организма инфициране особе, ефикасни антиретровирусни лекови могу да контролишу умножавање вируса и спрече даље преношење на друге. На основу досадашњих искустава стручњаци процењују да од два милиона и шест стотина хиљада особа, које у Европи живе са инфекцијом, крајем прошле године свака пета за то није знала. Половина инфицираних дијагностикована је у касној фази, када је имунолошки систем значајно оштећен, што је најбољи показатељ да стратегије тестирања у циљу раног дијагностиковања инфекције нису успешне. Број новопријављених дијагностикованих инфекција, и процењени број нових у целом региону Европе, указује да се током последње деценије више особа заразило него што их је дијагностиковано, а то упућује на закључак да се повећава број људи који живе са недијагностикованом инфекцијом. Према проценама програма Уједињених нација крајем прошле године је у региону Европе и Северне Америке живело три милиона и осамсто хиљада инфицираних особа, откривено је ско-

29


5.12.2021.

МАГАЗИН 524

30

ро двеста хиљада нових инфекција, а преминуло четрдесет осам хиљада. У таквим околностима је важно рано дијагностиковање јер омогућава људима да благовремено лечење што повећава шансе за дуг и здрав живот и спречава даљи пренос на друге особе.

Епидемиолошка ситуација у Србији Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, од почетка епидемије 1985. до 20. новембрa ове године, у Србији је регистровано четири хиљаде триста се-

дамнаест инфицираних особа, од којих су две хиљаде четрнаест оболеле од сиде, хиљаду сто седамдесет девет умрло, а још сто тридесет шест инфицираних умрло од болести или стања која нису повезана са инфекцијом. Сексуални пут преноса је и ове године доминантан о чему сведочи деведест седам одсто свих случајева регистрованих током 2021. с познатим начином трансмисије, посебно незаштићени анални сексуални односи међу мушкарцима, како међу новооткривеним особама инфицираним тако и међу оболелима и умрлима. Међу новодијагностикованим позитивним особама

било је двадесет пута више мушкараца него жена, највећи број евидентиран је међу особама старости двадесет до четрдесет девет година, а од 2002. региструје се веће учешће младих узраста петнаест до двадесет девет година. У односу на период између 1985. и 1992. године, када је највећи број новодијагностикованих на годишњем нивоу било из популације инјектирајућих корисника наркотика, од 2008. је тај удео испод десет процената а прошле године није било ни једног. С друге стране, од 2012. године већина новодијагностикованих особа је инфицирана сексуалним путем.


тешки препознатом програму превенције преноса на дете. Према званичним подацима у Србији је крајем 2020. године живело две хиљаде осaмсто деведесет особа којима је дијагностикована инфекција, а процењује се да четири стотине није ни знало да је инфицирано. Знајући како инфекција дуги низ година може да протекне без икаквих знакова и симптома, једини начин да се открије је да се особа која је имала било који ризик тестира. Свако тестирање треба да буде добровољно и поверљиво, уз обавезно саветовање пре и после тога, а у циљу пружања правих и стручних ин-

формација потребних клијенту да донесе одлуку да ли је прави тренутак за тестирање, да препозна стварни ризик и понашање које је практиковао, или које и даље упражњава, и идентификује личне могућности за превенирање инфицирања у будућности. С друге стране, особе позитивне на присуство вируса имају могућност да одмах по дијагностковању започну лечење које даје одличне резултате. Захваљујући терапији инфекција је хронично стање са којим се може квалитетно и дуго живети, али само уколико се правовременим и адекватним лечењем контролише репликација вируса.

Т. Радовановић

У периоду од 2005. до 2020. регистровано је петнаест деце млађе од четрнаест година, којима су инфекцију пренеле мајке које нису знале да су инфициране током трудноће, порођаја или у периоду дојења, што је значајна редукција у поређењу са периодом пре тога кад је, од 1993. године, регистровано двадесет осам случајева. Током 2017, 2018. и 2020. није регистрован ниједан случај преноса инфекције са мајке на дете, док су у 2019. регистрована два. У последњих петнаест година рођено је више од четрдесеторо здраве деце од мајки са дијагностикованом инфекцијом које су биле на стра-

31


МАГАЗИН 524 5.12.2021.

ЕКОЛОШКИ

32


И УСТАНАК?

33


34

МАГАЗИН 524 5.12.2021.


35


36

МАГАЗИН 524 5.12.2021.


37


38

МАГАЗИН 524 5.12.2021.


39


40

МАГАЗИН 524 5.12.2021.


41


МАГАЗИН 524

5.12.2021.

Краљево и Краљевчани: Миле Џомбић (2)

42

ДОКТОР ЗА ВОЋЕ - Признање од универзитетског професора и потврда пред осам стотина учесника како у Србији постоји само један доктор за воћарство, Миле из Краљева који лечи оно што никоме пре њега није пошло за руком. - Доктори немају година колико Миле праксе. - Шљиве као грожђе. - Клупске сорте крушака настале по захтеву више произвођача. - Велику претњу воћњацима на овим просторима све чешће представљају нове болести


Миле Џомбић

43


44

МАГАЗИН 524 5.12.2021.


а теоретско знање ма колико да је, по који пут и врхунско, каткад не вреди много ако није допуњено праксом најбоље је могао да се увери еминентни агроекономиста и универзитетски професор у тренутку кад је импозантан засад шљива типа стерлеј почео да показује прве знаке болести. Сушење које је запретило неколицини садница било је знак за узбуну и настојање да помоћ потражи у Институту за воћарство и колега стручњака у овој области. Већ прве информације биле су довољне за растуће разочарање због неопходности да се одрекне засада и постојећу културу замени неком новом. Можда би тако и урадио да пре коначне одлуке у случајном разговору дилему није појачао један од колега саветом да то не чини док воћњак не погледа Миле Џомбић. Повод је вишедеценијско искуство у овом послу које га сврстава у ред малобројних заљубљеника у воћарство за кога нема тајни у овој области, посебно не кад је у питању појава било које болести. Да љубав није довољна сведочи факултетска диплома и константно усавршавање на бројним семинарима и саветовањима о воћарству, посете сајмовима пољопривреде, стручна литература и специјализоване телевизисјке емисије као прилика за информације о новим системима садње и гајења воћа, заштитним средствима и машинама. За препоруку је била довољна констатација да доктори који су прегледали саднице немају година колико Миле има праксе. - Дођем и кажем да стану испред капије док само одем да видим у каквом је стању воћњак. Он прелеп са само пет сувих садница, ако се правилно ореже и примене потребне агротехничке мере, може да буде фабрика пара. Обиђем два пута, погледам и кад се вратим кажем да су луди ови који су рекли како све мора да се вади јер, ако се правилно ореже и заштити, може да рађа као грожње. Професор ме гледа јер не може да верује и док смо седели у кафани све време размишља о ономе што сам рекао. Воћњак је феноменалан, нема болести на садницама, нема штеточина, а

Д

пет су оболеле јер нису штићене. Кад смо половином априла орезали воће предложио сам одговарајући програм прскања, а у јулу око Тројица професор зове на ручак и каже како ће да ме тужи јер су шљиве родиле као грожђе, а како не зна шта ће са плодом мора да докупљује нове каце за шта треба доста новца. Нисам могао дуго да издржим па пожелим да прво погледам воћњак а кад сам стигао он се плави, нема лишћа само шљиве, каже Миле. Угледни професор је неколико месеци касније у Неготину држао предавање и пред осам стотина учесника потврдио како у Србији постоји само један доктор за воћарство, Миле из Краљева. Прилику да то понови није пропуштао ни у другим приликама, а сваки пут после тога Миле је добијао позиве из различитих делова земље да лечи оно што никоме пре њега није пошло за руком. Прилика за констано обогаћивање искуства су воћњаци у околини Краљева која се показала идеалним поднебљем за гајење различитих сорти, понајвише јабука, крушака и шљива. Повољност су и нове сорте изузетног облика, укуса и величине која, каже Миле, може да достигне и готово невероватних сто педесет грама. А колико је наука спремна да задовољи потребе тржишта најбоље је минхенско тржиште на коме се међу првима у свету виде најновији плодови дугогодишњег рада најпознатијих генетичара, па није необично да се виде поједини примерци најразличитијих боја. У последња достигнућа убрајају се клупске сорте крушака настале по захтеву више произвођача који имају екслузивно право на набавку садница воћа одређене боје и укуса. У таквим околностима све је мање произвођача старих сорти јабука, крушака и другог воћа понајвише због захтева да се бржим репродуктивним циклусом оствари боља зарада. Разлог се огледа у податку да су такве саднице од памтивека калемљене на кржљавије подлоге, па се знатнији род могао очекивати тек између осме и дванаесте године. Сем тога воћке имају широку и високу круну, па су отежане и резидба и прскање. Тр-

ка за зарадом огледа се у новим садницама које могу да се саде на знатно мањим растојањима, чак само пола метра, па су знатно погодније за одржавање. Оно пре свега подразумева заштиту од штеточина и болести, посебно јабучасто воће које је све чешће мета напада бактерије која напада лист и гране. У то је најбоље могао да се увери један од краљевачких привредника након што је засадио четири стотине педесет садница квалитетне крушке. Свака је приликом куповине детаљно прегледана а ни врсни познавалац недостатака није могао да утври ниједан, понајмање рак или трулеж. Саднице су, уз поштовење свих неопходних мера, засађене у јесен а колико је све урађено квалитетно могло је да се види првих мајских дана следеће године кад су најавиле богату бербу. Одушевљење је спласнуло само десетак дана касније кад је највећи број садница почео да показује прве знаке болести. Да изненађење буде веће потрудила се ервинија која је, уместо на врховима ластара као што је уобичајено, напала средину стабла. Врсном стручњаку није преостало ништа до да извади и уништи саднице које је болест напала толико ниско да није било могуће лечење, а друге одсече испод зараженог места и третира бакарним средством. И у овако тешком случају обољевања потврдило се да је излечење могуће ако се примени на време и на одговарајући начин за шта је, каже Миле, поред доста знања потребан и довољна количина искуства. Велику претњу воћњацима на овим просторима све чешће представљају нове болести, међу њима азијска воћна мушица која је 2007. из Америке дошла у Европу, па и на територију Србије. Пронађена је у засаду малина у Подунавцима где је на најгори начин показала ћуди, а неискусном оку тешка за препознавање јер се не разликује од много мање опасне домаће воћне мушице. Инфекција се уноси у плод малине апаратом за ношење јаја, а само два до три дана је довољно да се излегну ларве и изнутра почну да га нагризају. Крајњи ефекат први може да примети берач у

45


46

МАГАЗИН 524 5.12.2021.


тренутку кад му уместо зреле малине у руци остане само сок. Проблем се огледа у податку да још нема одговарајућих инсектицида са тако кратком каренцом да се сачува плод од штеточине, па мушица представља велику опасност и причињава знатну штету свуда где се појави. Искусни воћари знају како сачувати биљку и која заштитна средства применити али и да се многа, ма колико била ефикасна, у Европи више не производе па су замењена другим. То је и разлог због чега Миле пажљиво прати достигнућа савремене науке и праксе, сваки пут сазна нешто ново па учи и после више од пет деценија искуства. То је и разлог што је редовни посетилац сајмова пољопривреде и учесник бројних саветовања на којима стручњаци светског реномеа доносе нова знања из ове области, како о новим заштитним средствима тако и методама за орезивање воћа. - Поента је да се сваке године одсеку старе гране које не могу да рађају, јер нам је циљ да подмладимо родно дрво. Зато режемо суве и поломљене гране које се враћају у круну, засунчавају плод а сметају једна другој. Резање се обавља у различитим периодима године, током зиме, у пролеће и у јуну кад је већ озеленело. Боље је да се реже у време вегетације, јер кад се на грани појави рана сокови циркулишу па зараста и не дозвољава да улазе патогени. Ако се то ради у фази мировања, од октобра до марта кад воћка није у вегетацији, мора да се опрска бакарним средствима да би се ране затвориле у спречио улаз патогена. Свака воћка још од августа ствара родно дрво за следећу годину, а да би имала довољно хране да сазри плод који носи, да задрвени грана која расте и да створи родно дрво за следећу годину, резидбом вишка непотребних грана јој остављамо довољно хране. Зато је најкорисније резање у јуну, на зелено кад је воћка пуна рода, али се режу само гране које су порасле од марта и априла а које би као вишак морале да се режу следеће јесени. Разлог се огледа у спре-

чавању да целе године из воћке извлаче храну, а да их режемо у октобру и новембру. Нормално, то треба да ради стручно лице, каже Миле и подсећа на неопходност примене потребних агротехничких мера. Један од разлога је јако ултравиолетно зрачење у летњим месецима због чега је неопходно редовно одржавање травнатих површина између воћки, јер имају задатак да спрече појаву ожеготина на стаблу. У посебном ризику су воћке на просторима где нема траве, па се ултравиолетни зраци одбијају од земље до листа и плода на којима остављају мања или већа оштећења. Због тога стручњаци саветују да се кратко пошишана трава уредно одржава на потребној висини, а уклања само на растојању од једног метра око стабла, првенствено ради уклањања корова. Савремено воћарство подразумева редовно заливање стабала, а најделотворнијим се потврдило по систему кап по кап, али и редовно ђубрење воћњака. - У Србији немамо стајског ђубрива јер се мало тови стока, па се више користе неорганска вештачка као што је изузетно квалитетно „јара мила“ са осам посто азота, шеснаест фосфора и двадесет четири калијума. Ђубриво је одлично, чисто и водотопиво, за разлику од наших која у себи имају много ризле и камена па су много лошијег квалитета јер се шест месеци разлажу. Имамо и ђубрива за фолијарну прихрану воћки преко листа, која брзо реагују после града и суше, а после елементарних непогода користимо их за брзо излечење, као инфузију у медицини. Осим фолијарног имамо и фертилна ђубрива која се примењују кроз системе за наводњавање, јер су лако топива и брзо доспевају до корена биљке. Искуство показује да стајским ђубривом свака земља може да се извуче и приведе култури. Стајњак је погодан и за смоницу која, иако је јако плодна земља, има доста масних колоидних честица па је тврда за обраду. Зато је потребно да се власници воћњака потруде да стајско ђубриво, тамо где га има, употребе бар сваке треће године.

Код киселог земљишта стајњак побољшава хемијске особине и смањује киселост до нивоа оптималног за производњу воћа. Ђубриво побољшава и водно ваздушни режим, јер повећава пропустљивост подједнако за воду и кисеоник како би продрли у доње слојеве око биљке. И док је стајско ђубриво као неутрално препоручљиво за употребу свуда где је то могуће, јер побољшава развој бактерија и корисних микроорганизама који разлажу земљу, вештачка стварају алге које кваре и плодност и структуру земљишта, каже Миле. Бројни су фактори који упућују на неопходност доброг познавања свих елемената неопходних за дуг век и плодност воћке, али и стручне помоћи од избора сорти, густине и начина садње до примене заштитних и агротехничких мера. Они који нису спремни за то по који пут праве грешке од почетних корака и копања јама за садњу. Обилазак таквих током претходних деценија сведочи да уместо довољно пространих јама, неопходних да се корен правилно развија у ширину, копају дубоке које не дозвољавају такву могућност. Због непознавања основних принципа гајења грешке се праве и у најбољој намери због жеље да се младим садницама обезбеди довољна количина стајског ђубрива. Стављен на дно јаме, ма колико била пространа, стајњак нема никаквог ефекта на раст биљке јер се под дејством атмосферских падавина и заливања сперу хранљиве материје које продиру дубоко у земљу испод корена биљке. Недовољно искусни по који пут занемаре значајну улогу кореновог врата на растојању између корена и места на коме је воћка калемљена. Стручњаци упозоравају на чињеницу како растојање треба да буде четрдесет сантиметара, а негативне ефекте краћег шездесетих година прошлог века најбоље су могли да осете воћари у Немачкој са садницама набављеним са простора Србије. Разлог се огледа у захтеву да коренов врат буде само петнаест сантиметара, што није било довољно да обезбеди потребну стабилност воћки. Т. Радовановић

47


Носиоци демократских промена: Милан Вуковић (1)

МАГАЗИН 524

5.12.2021.

ЖИВЕТИ КАО САВ НОРМАЛАН СВЕТ

48

- Одлучујућа за укључење у политички живот потреба да се јавно искажу ставови о бројним питањима којих није било у наступима других странака. - Коалиција је као кратко ћебе, или зебу ноге или зебе глава. - Српски покрет обнове је почетком деведесетих година прошлог века током преговора о подели власти полагао право на највећи део колача. - У време кад нема избора рад у странци је ћорав посао, па се или чисти или измишља нешто због људи који долазе и увек питају има ли шта ново. - Општински одбор Демократске странке у Краљеву сврстава се у ред првих који су формирани на територији Србије


Милан Вуковић

49


различитим временским периодима различити су и поводи који утичу на опредељење за укључивање у политички живот. У време кад је, након полувековне владавине комуниста, отпочело оснивање бројних странака на бази различитих политичких ставова укључивање у политику чинило се великим изазовом бројним младим људима. Међу њима је био и Милан Вуковић који је, у време формирања Демократске партије у Црној гори, у Титограду завршавао студије грађевине. Као такав 15. децембра 1989. године се, са бројним колегама и професорима са факултета, нашао међу оснивачима ове партије. Подршку црногорским демократама је пред изборе 1992. године пружала Демократска странка што је био повод да се Вуковић, по повратку у Краљево у јесен исте године, укључи у рад локалног општинског одбора. Случај је хтео да кишне октобарске вечери прође поред просторија странке на углу Главашеве и Улице Танаска Рајића у којима је из вечери у вече дежурао један од оснивача Општинског одбора Михајло Жутић. Појава нових политичких снага у то време није привлачила посебну пажњу медија, па се тек по који пут у некој од дневних новина појављивала по која кратка информација о раду, најчешће на месту са кога није довољно упадала у очи. И поред сусрета са вршњацима који су се опредељивали за различите политичке опције Вуковић раније није био претерано заинтересован за политички ангажман, ако се изузме период током кога је био секретар омладинске организације на Грађевинском факултету. Са дистанце дуже од две деценије одлучујућим за укључење у политички живот сматра потребу да јавно искаже ставове о бројним питањима којих није било у наступима других странака. - С друге стране немам проблем са идентитетом да бих србовао, па нисам имао потребе да доказујем да сам Србин и да будем у овој или оној политичкој опцији, па ме је више интересовало да развијам овај свет. Осамдесетих година прошлог века

МАГАЗИН 524

5.12.2021.

У

50

имали смо одличан талас југословенског филма, а тема и назив филма Мише Радивојевића „Живети као сав нормалан свет“ мени је био лајт мотив за бављење неком врстом политике. Доласком санкција, и тврдњама да Србија није у рату, код мене је прорадило посебно осећање можда и зато што сам се дружио са студентима из целе Југославије, па ме тај део национализма није интересовао. У време кад се рушио дотадашњи систем и стварало вишестраначје ми смо се бавили личном егзистенцијом, ко је на којим ратиштима, кад ће и да ли ће да се врати. Краљево је било погођено свим тим дешавањима, а по неким подацима више хиљада људи је било ангажовано на ратиштима. Зато нисам ни видео неку могућнот за активније политичко деловање, па сам више долазио у странку да читам све до пролећа кад је одржана изборна скупштина за општински огранак Демократске странке – сећа се Вуковић. У време кад политичке странке нису могле да се похвале великим бројем чланова скупштину су чинили сви уписани међу којима и Милан Вуковић. Иако се у заказано време на месту одржавања није окупио довољан број чланова, па је скупштина отказана до неког бољег времена, ипак је то била прилика да се види ко су људи на којима ће се у наредном периоду заснивати рад Демократске странке. Међу првима су били Драган Богдановић Френч, Верица Анђелковић, Љиљана и Зоран Радоњић, први председник Општинског одбора Мирослав Филиповић и, више пута помињан током истраживања догађаја везаних за демократске промене у октобру 2000. године, успешни привредник Миле Корићанац. Људи који су у то време ступали у политику нису уживали претерано уважавање, па су од првих дана сврставани у црвене, жуте, плаве и ко зна какве још. Онима који су схватили да постају део нечега што се више не доказује, нити доводи у питање, није преостало ништа друго до да то прихвате као чињеницу на којој се гради посебан став

према животу. Поновљена скупштина довела је на чело Општинског одбора Мила Корићанца по чијем је предлогу, уз довољно политичког притиска, Милан Вуковић кооптиран у овај страначки орган. Од тог тренутка отпочиње озбиљна политичка каријера која потврђује да је, све до одласка из Краљева због професионалних обавеза, сем кратке паузе био члан најужег руководства странке, најчешће председник или потредседник Општинског одбора. Кад су након изласка српских радикала из власти 1993. расписани ванредни парламентарни избори на нивоу Србије је направљена техничка коалиција коју су чиниле Демократска странка, Демократска странка Србије, Српски покрет обнове и Српска радикална странка. Том приликом је постигнут договор да једна другу не нападају што је поштовано до конституисања Народне скупштине и Владе Србије следеће године. Данима пре тога није било довољно сагласности око избора председника Народне скупштине па социјалисти, иако победници на изборима, нису имали довољан број посланика како би формирали већину у парламенту. Језичак на ваги била је Нова демократија која се приклонила социјалистима, а дебљи крај извукла Демократска странка коју су други опозиционари оптужили за издају договореног. - Техничка коалиција је спуштена на општинске одборе тако да смо већ крајем 1994. године овде имали прве контакте са Српским покретом обнове, Демократском странком Србије и Српском радикалном странком. Председник Корићанац ме је делегирао да предствљам Демократску странку на преговорима одржаваним у нашим просторијама у пасажу преко пута Робне куће Београд. Куртоазном састанку на коме је договорено да сваки следећи буде у седишту друге странке поред мене су присуствовали Љубиша Јовашевић и Предраг Стојановић испред Демократске странке Србије, Миломир Шљивић испред Српског покрета обнове и Милан Бачевић испред Српске радикалне


51


52

МАГАЗИН 524 5.12.2021.


странке. Радикалима је Отаџбинска управа врло брзо забранила да учествују у даљим преговорима, па су се повукли а ми наставили. Коалиција је као кратко ћебе, или зебу ноге или зебе глава. Сви разговори су тада, а верујем и сада иако не учествујем, као партија шаха. Врло брзо испливају на површину лични анимозитети, па странке постају таоци појединаца тако да се не уради увек оно што би требало иако је могло – прича Вуковић. Српски покрет обнове је у то време сматран најјачом опозиционом странком у савезном и републичком парламенту што је у највећој мери утицало на став да јој током преговора о подели власти припада право на највећи део колача. Тако је све до 2000. године у први план увек истицан став о праву на половину утицаја док би преостали требало да поделе све остале партије. Миле Корићанац је 1994. године био један од двадесетак посланика Народне скупштине из Демократске странке. Иако је добро знао да се носи са великим признањем није га држао само за себе па је у рад укључивао млађе по чланству, али и годинама, а у Краљево доводио истакнуте функционере странке попут председника Зорана Ђинђића који је те године учествовао на „Веселом спусту“. У време значајне медијске блокаде посебно важним се сматрало имати неког на извору информација, а до њих се долазило уз помоћ Корићанца који је уживао велики углед у врху странке. У време кад нема избора рад у странци је ћорав посао, па се или чисти или измишља нешто због људи који долазе и увек питају има ли шта ново. То ново у романтичарском периоду биле су и позоришне представе Југословенског драмског позоришта које је Миле избоксовао. Општински одбор Демократске странке у Краљеву сврстава се у ред првих који су формирани на територији Србије, а фебруар месец кад је почео са радом био је годинама касније повод за организовање традиционалне Демократске плаве вечери у Хотелу

Термал. Након интензивних преговора опозиционих првака током децембра 1995. на једној од таквих су били најистакнутији чланови странке. Било је то пред први велики заједнички митинг коалиције Заједно, која још није била дефинитивно договорена, одржан 31. маја на тргу у центру Краљева. - По лепом сунчаном дану дошло је доста народа, али је било много више полиције што у цивилу што у униформама. Председник Општинског одбора је била Љиља Радоњић коју су често позивали у СУП, посебно кад су организовани овакви скупови. Никад није пријатно да се иде тамо ма колико полицајци били коректни, иако у Краљеву никад није било инцидената. Пред изборе те године Српски покрет обнове је као најјача странка постављо услове још код одређивања квота за расподелу одборничких места на изборној листи. Избори су одржавани по већинском систему, па смо се договарали где ће који кандидат да буде пријављен. Озбиљно смо се припремали за изборе па су и технички преговори дуго трајали. И пре тога смо имали бројне састанке, и организовали различите акције, а избори су били добра прилика да нас људи оцене и проверимо колико смо добро радили. Још крајем осамдесетих година почео је појачан одлазак из земље, сестра ми је већ била у Канади, брат од стрица у Аустралији, па сам имао додатни мотив да нешто променим због чега сам прихватио предлог да на бирачком месту у месној заједници будем кандидат за одборника – сећа се Вуковић. Коалиција Заједно покренула је лист Краљевачке новине у којима је пред изборе објављен списак са фотографијама свик кандидата. Ватрено крштење у контроли избора демократе су имале још 1993. године када, плашећи се махинација, ни на једном од седамдесет изборних места нису скидали ока са бирачких кутија. То искуство било је значајно и на локалним изборима 1996. кад се очекивао још жешћи наступ владајуће Социјалистичке партије Србије. У ситуацији кад је свака информација добродошла до

њих се долазило на различите начине, често уз помоћ рођака и пријатеља из других странака. Став челника демократске странке указивао је на потребу да сваки члан Општинског одбора мора да провери рејтинг на изборима у средини из које долази, а добра прилика за то био је већински двокружни систем. Пре тога је било неопходно скупити одређен број потписа бирача са територије изборне јединице за коју се сваки од њих кандидује што је била прилика да се упозна добар део оних на чије се гласове рачуна. - У првом кругу је натполовичну већину обезбедило тек пет одборника, Мића Пешић испред Социјалистичке партије Србије у Самаилима, Драгојло Бажалац испред коалиције Заједно у Конареву, Бата Славковић на броју 8 а Раде Јовић испред Српског покрета обнове у Мрсаћу и њихов кандидат Колаковић у Раваници. Неко од 65 преосталих места у другом кругу је очекивало безмало шездесет кандидата коалиције Заједно. Мало нас је поколебао лош резултат на изборима за савезни парламент. У исто време су били избори за савезни парламент, а кандидати из наше изборне јединице били Славко Недељковић испред Српског покрета обнове и Братислав Чеперковић из Врњачке Бање као кандидат Социјалистичке партије Србије – каже Вуковић. Изборни процес одвијао се у девет изборних јединица, а из оне у којој је било Краљево у Народној скупштини места резервисана за три посланика. Два су имали социјалисти и једног радикали, а Недељковићу је посланичко место измакло за длаку након што су, током ноћи, стигли резултати избора са простора Санџака где је једно место изборио кандидат странке Сулејмана Угљанина. Колики је био значај добре организације и контроле читавог поступка локалних избора показало се већ након пребројавања гласова кад је потврђено да је у Краљеву, као једном од ретких локалних средина у земљи, победила опозиција. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

53


Електронска пријава пољопривредних газдинстава

ЛАКШЕ ДО С

МАГАЗИН 524

5.12.2021.

- Од 1. јула следеће године онлајн регистрација више од четири стотине хиљада пољопривредних газдинстава. - Увођење дигиталног регистра на листи приоритета Управе за аграрна плаћања. - Досадашња пракса регистрације налагала достављање више од деведесет података у десет различитих докумената. - За изводе и потврде годишње око два милиона евра. - Пројекат подразумева стручну и техничку подршку у измени неопходног правног оквира, развоју софтверског решења и јачању капацитета Управе за аграрна плаћања. - Први корак ка успостављању система за одобравање подстицаја из европских пољопривредних фондова

54

зменама и допунама Закона о пољопривреди и руралном развоју, који је усвојила Народна скупштина, предвиђено је увођење дуго очекиване електронске платформе еАграр. Од овог софтверског решења очекује се да од 1. јула следеће године омогући онлајн регистрацију више од четири стотине хиљада пољопри-

И

вредних гзадинстава. Према истраживању Националне алијансе за локални економски развој то ће скратити досадашњу процедуру чак четири пута, док ће трошкови пријаве бити смањени за осамдесет одсто. На развоју софтверског решења заједно раде Министарство пољопривреде и Национална алијанса за локални економски развој

који очекују да посао буде комплетиран до 1. јануара 2023. када ће пољопривредници моћи онлајн, у само неколико кликова, да се пријаве за државне субвенције. Посебна повољност огледа се податку да се увођење дигиталног регистра налази на листи приоритета Управе за аграрна плаћања, као органа задуженог за послове вођења.


Извршна директорка Националне алијансе Виолета Јовановић указује на податак да је досадашња пракса регистрације налагала пољопривредницима да доставе више од деведесет података у десет различитих докумената. Пажљивији осврт на документацију указује да је седамдесет одсто информација било сувишно, попут доказа о власништву земљишта или над животињама, јер већ постоје у базама различитих државних органа. За овај поступак је било неопходно издвојити безмало пет сати, а пољопривредници су сваки пут морали да плате и таксе за разне изводе и потврде, што их је годишње коштало око два милиона евра. Све то је добра основа за подршку одлуци Владе Србије да се поступак скрати, а подаци из више од двадесет јавних регистара увежу, учине доступним и свима видљивим на једном месту. Жеља да пољопривредници буду едуковани о начину употребе нове платформе, повод је да национална

алијанса у сарадњи са Европском банком за обнову и развој спроводи пројекат путем којег ће се вршити обука корисника. Поред директних менторинг посета у пројекат су укључене и промотивне кампање у циљу благовременог информисања свих релевантних актера. Како би се систем без проблема имплементирао у пракси, пројекат Европске банке за обнову и развој подразумева стручну и техничку подршку у измени неопходног правног оквира, развоју софтверског решења и јачању капацитета Управе за аграрна плаћања. У ситуацији кад су се сва документа обрађивала и прегледала ручно, а грешке службеника биле честе, на исплату субвенција чекало се и дуже од шест месеци. Од новог система очекује се да, захваљујући аутоматском повлачењу информације из умрежених националних регистара, пољопривредницима олакша посао јер ће, путем својих онлајн профила, једном попуњавати само оне податке

који се не налазе у другим евиденцијама. Из Националне алијансе за локални економски развој стиже потврда да ниједан доказ више неће морати да се доставља на папиру, а решења о добијеним субвенцијама стизаће путем електронске поште. Очекује се да е-Аграр постане поуздан извор података о појединачним пољопривредницима, задругама, висини субвенција, кредитној историји и осигура већу транспарентност података регистрованих корисника и додељених подстицаја. Процењује се да ће софтвер имати значај и за процес прилагођавања правилима Европске уније, јер представља први корак ка успостављању система за одобравање подстицаја из европских пољопривредних фондова. Ресорно министарство мислило је и на мање веште у коришћењу нових технологија, па ће пољопривредници у својим општинама добити и директну подршку у попуњавању захтева. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

СУБВЕНЦИЈА

55


Од 1. маја почиње примена еФактура

МАГАЗИН 524

5.12.2021.

УЗ ЕФИКАСНО

56

- Велика промена за више од десет хиљада корисника јавних средстава и сто двадесет пет хиљада предузећа. - Уз ниже трошкове, мање бирократије и брже плаћање, ефикаснији надзор над пореским приходима и смањење сиве економије. - Коришћење система потпуно бесплатно. - Смањење административног оптерећење грађана и привреде за најмање четвртину. - Обавезу издавања и примања од 1. маја ће имати јавни сектор у међусобним трансакцијама и приватна предузећа када издају фактуру јавном сектору. - Два месеца касније јавни сектор ће бити у обавези да издаје еФактуру приватном, а од 1. јануара 2023. у међусобном пословању и обвезници пореза на додату вредност из приватног сектора ад првог маја следеће године отпочне испуњавање обавезе примене електронског фактурисања у трансакцијама унутар јавног и приватног сектора ка јавном, очекује се да системска реформа овог типа донесе велику промену за више од десет хиљада корисника јавних средстава и сто

К

двадесет пет хиљада предузећа, јер више неће издавати и примати фактуре на папиру. Електронска процедура ће за све њих значити ниже трошкове, мање бирократије и брже плаћање, а држави обезбедити ефикаснији надзор над пореским приходима и смањење сиве економије.

На обуци за представнике локалних самоуправа у Палати Србија министар финансија Синиша Мали је најавио да ће нови систем е-фактура значајно олакшати и убрзати рад привреде и јавног сектора, а испунити један од главних захтева привреде за бржи повраћај пореза на додату вред-


ност. Очекивање да будућим корисницима треба још времена како би се прилагодили новом моделу, разлог је за одлагање почетка примене прописа на 1. мај следеће године, од када ће пословање са државом постати економичније и сигурније. Сем тога омогућава се боља и ефикаснија контрола од стране Пореске управе, а посебно значајним оцењује се податак да је коришћење овог система потпуно бесплатно. Државна секретарка Министарства државне управе и локалне самоуправе Маја Мачужић Пузић је позвала градове и општине да се припреме за прелазак на нови систем и нагласила да је увођење е-фактурисања у сагласности са стратегијом реформе јавне управе у периоду између 2021. и 2030. године. Сем што ће еФактуре допринети дигитализацији пословних процеса у градовима и општинама, једним од кључних циљева стратегије оцењује се смањење административног оптерећење грађана и привреде за најмање четвртину.

Министарство финансија и Национална алијанса за локални економски развој већ су организовали шеснаест великих радионица за приватни и јавни сектор које је, кроз пројекат Grow small, подржала амбасада Велике Британије а у оквиру програма StarTech компанија Филип Морис. О интересовању за промену новог система сведочи податак да је презентација на Јутјубу прегледана скоро тридесет хиљада пута, а да се отклоне све недоумице треба да помогне контакт центар на сајту efaktura.gov.rs и мејл адреса efakture@naled.rs. За локалне самоуправе чланице Националне алијансе биће организовано још шест обука, а прва радионица већ 17. децембра у просторијама београдске општине Стари град. Податак да су више од шест хиљада корисника јавних средстава који ће користити систем еФактура локалне самоуправе и локални буџетски корисници довољан је разлог за неопходност да се кроз едукације добро припреме за почетак примене.

Обавезу издавања и примања од 1. маја ће имати јавни сектор у међусобним трансакцијама и приватна предузећа када издају фактуру јавном сектору. Два месеца касније јавни сектор ће бити у обавези да издаје еФактуру приватном, а од 1. јануара 2023. на овај начин издавања рачуна у међусобном пословању мораће да пређу и обвезници пореза на додату вредност из приватног сектора. О оправданости новог начина пословања сведочи податак да се више од осамдесет земаља у свету већ налази у некој од фаза увођења еФактура које су обавезне у свим чланицама Европске уније. Истраживање Европске комисије показује да су еФактуре смањиле административно оптерећење привреде у Шведској за четвртину, а у Словенији и на Кипру за двоструко више. Највећу уштеду времена за израду фактуре постигли су у Финској, са петнаест на минут, Шведској са двадесет на два и Пољској са тридесет на три минута. Т. Радовановић

Фото: НАЛЕД

ОСТ И УШТЕДЕ

57


МАГАЗИН 524

5.12.2021.

Слава Удружења „Пријатељство за нова времена“

58

У ИШЧЕКИВАЊУ Б - Удружење „Пријатељство за нова времена“ уз благослов игумана Манастира Хиландара обележава један од дванаест највећих хришћанских празника Ваведење Пресвете Богородице којој је Православна црква посветила многе молитве, иконе, храмове и манастире. - Пресвета Богородица се сматра најузвишенијим људским бићем које је икада живело на земљи, јер се одрекла свега створеног у животу. Чим епидемиолошка ситуација буде дозвољавала очекује се наставак бројних активности, са више жара него у претходном периоду

етврти дан децембра је време кад су просторије Удружења „Пријатељство за нова времена“ од раних јутарњих часова отворене за све добронамерне суграђане спремне да са члановима поделе радост славе Ваведење Пресвете Богородице. Тако је било и ове године кад је, у складу са епидемиолошком ситуацијом, број го-

Ч

стију ограничен на само неколицину удружењу најоданијих поштовалаца који су присуствовали сечењу славског колача. Ваведење Пресвете Богородице је и слава Манастира Хиландара са чијим братством „Пријатељство за нова времена“ дуги низ година одржава присне везе, што је било повод да заступник Хаџи Момир Бакрачевић од

игумана Методија затражи, и добије, благослов да слави исту славу. Од тада сваке године у присуству чланова, пријатеља и свештеника Епархије жичке, уз сечење славског колача, „Пријатељство за нова времена“ обележава један од дванаест највећих хришћанских празника. Тако је било до ове године кад је поштовање препоручених мера


БОЉИХ ВРЕМЕНА за сузбијање ширења инфекције корона вирусом одлучујуће утицало да у просторијама на почетку Омладинске улице буде мање гостију него што је уобичајено. Дан увођења Пресвете Богородице у Јерусалимски храм је празник хришћанске победе над опаким особинама, победе над злим снагама и импулсима у самоме себи, над онима који развлаче и разједињују појединачним и групним слабостима и ускогрудостима. Како победа и пораз никада нису коначни смисао овог празника има изузетно место у души свакога крштеног човека и зато је и даље актуелан и спасоносан за српски народ. Ваведење се обележава у спомен на дан када је Богородица, тада трогодишња девојчица, као уздарје Богу уведена у Јерусалимски храм. Бездетни родитељи Јоаким и Ана су молитва-

ма од Бога измолили дете и одмах одлучили да девојчицу посвете Господу, што представља промисао спасења људског рода. У тропару и покладној песми овог празника каже се да је то дан наговештаја, дан најаве благовољења, божије благе вести Христове, дана најаве доласка спаситеља на свет. Пресвета Богородица се сматра најузвишенијим људским бићем које је икада живело на земљи, јер се одрекла свега створеног у животу и саму себе уложила у ризницу Господњу. Борећи се само за оно што је једино потребно постигла је највећи степен светости, племенитости и послушности у испуњавању Божије воље, а пошто је достигла највише достојанство људског рода постала је богомајка. Хаџи Момир Бакрачевић подсећа да је удружење од оснивања активније од многих других на подручју града о чему сведочи податак да је реализо-

вало бројне активности и на достојан начин представљало град на различитим манифестацијама у земљи и иностранству. Удружење је најзаслужније за вишегодишњу организацију традиционалног матурског плеса, одржавање пријатељских веза са словеначким градом Марибором и пољским Зелена Гора. Четири пута је било домаћин манифестације Дани српске културе, који се сваке године одржавају у Пули, а шездесетак Краљевчана су сваке године радо виђени гости на обележавању славе Манастира Каково Источни петак. Због ванредних околности активности су током године на измаку редуковане, а планирано је да, чим то дозволи епидемиолошка ситуација, буду настављене са још више жара него у претходном периоду. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

59


МАГАЗИН 524

5.12.2021.

In memoriam: Зоран Јовановић (2)

60

ПРЕКО ТРЊА - Из студија Телевизије Мелос емитују се три независна програма, сателитски, национални и локални за подручје града. Жеља оснивача је да до краја ове, а најкасније првих месеци следеће године, пређе на производњу и емитовање телевизијског програма у високој ХД резолуцији аних деведесетих година прошлог века Радио телевизија Београд је емитовала телевизијски програм на три канала, два којим је преко мреже предајника и репетитора била покривена цела земља и трећи само за подручје Београда и ближе околине.

Р

Оглашавање на програмима телевизије било је до те мере скупо да су мала предузећа, као што је био „Мелос“, прилику да рекламира издања продукције грамфонских плоча и касета морао да тражи на неким другим местима. Када су у јесен 1992. године у Срби-

ји почеле да се појављују прве приватне радио станице директор „Мелоса“ Зоран Јовановић почео је да размишља о отварању сопствене. У етар је тих дана пуштен сигнал ради идентификације радио станице у оснивању, а са таласа Радио „Мелоса“ чули су се само звуци народне музике из богате


А ДО ЗВЕЗДА фонотеке. Недовољно дефинисани прописи, и енормно велики број нових станица утицали су на став државе да уведе ред у овој области, па се приступило затварању свих који су радили нелегално. У „Мелосу“ су одлучили да предајник привремено искључе и приступе изради елабората и пратеће документације потребне за легализацију радио станице. Након што је, после две године, из Министарства телекомуникација стигло позитивно мишљење у септембру 1994. године почело је редовно емитовање програма.

У то време је као локални програм на територији емитован само из студија Радио Краљева, а Радио Мелос постао прва у низу приватних радио станица које ће се појавити у будућности. - Нешто од опреме за емитовање радио програма купио сам у Италији где сам био на службеном путу. Опрема је била скромна, а програм још скромнији. Била је то права лепа народна музика коју и данас ја и моји следбеници гајимо. То је привукло бројне слушаоце тако да смо врло брзо постали апсолутно најслушанија радио станица у овом делу земље.

Сигнал се простирао дуж тока Западне Мораве од Чачка до Крушевца, а предајник мале снаге од само 50 вати омогућавао је да се чује на релативно широком простору зато што је етар био празан – објашњава Зоран Јовановић. Од првог дана кренуо је целодневни програм који се временом обогаћивао. Само сервисне информације врло брзо је заменио редован јутарњи програм да би у осталом делу дана акценат био стављен првенствено на забаву. Амбиције Зорана Јовановића о освајању медијског простора расле су, па је почео да размишља и о отварању

61


5.12.2021.

МАГАЗИН 524

62

телевизије. Прошло је једва две године од почетка рада Радио Мелоса када је на 57. каналу УХФ подучја први пут могао да се види и сигнал нове локалне телевизије. Са групом ентузијаста, и врло ограниченим техничким могућностима, почео је рад на стварању програма који ће неколико година касније бити доступан великом броју гледалаца широм планете. Заокруживањем једног озбиљног циклуса створени су услови за приближавање великом броју потенцијалних потрошача првенствено издања Продукције Мелос. Али амбициозни директор је гледао даље у будућност. - Моја идеја била је да, поред Кра-

љева, отворим више мањих телевизија у Новом Саду, Београду и Нишу. Тако смо са емитовањем програма у Новом Саду отпочели 1. августа 1999. године, а у Београду неколико дана након демократских промена у октобру 2000. Телевизију у Нишу никад нисмо отварали – каже Јовановић. Даље ширење привремено је зауставио велики пожар у згради новосадског Радничког универзитета у којој су биле просторије телевизије. Изгорела је цела зграда, и велики део технике, што је успорило реализацију даљих планова. Сматрајући територију Војводине атрактивнијом за пословање донета је одлука о продаји телевизије у Београду, како би се средства уложила

у обнову уништене у Новом Саду. Телевизија Мелос била је прва приватна телевизија у овом крају земље. Локалне телевизије на територији покрајине постојале су само у банатским општинама које су се наслањале на Београд, као што су Панчево, Вршац, Зрењанин и Кикинда. Из новосадског студија који је са редакцијским просторијама достизао 1000 квадрата емитован је програм који је покривао већи део Војводине, што је омогућавао предајник на Фрушкој гори. Експанзија Телевизије Мелос, која је врло брзо постала веома утицајна у овом делу земље, није прошла незапажено, па је наишла на отпор у појединим структурама, што је


утицало на појаву одређених проблема. - У време бомбардовања у Привредној комори Новог Сада организован је скуп привредника на који су позвали и мене као директора Телевизије Мелос. Од почетка бомбардовања Телевизија Нови Сад је била у нокдауну и само реемитовала програм Радио-телевизије Србије. Пред стотинак присутних појавио се локални привредник са питањем да ли је могуће да из Србије долази човек који покушава да Војвођанима кроз телевизијски програм наметне неку другу културу. И док су сви ћутали ја сам се јавио за реч и рекао господо, ја јесам из Србије, али рачунам да је и ово Србија и запамти-

те, ја из Краљева нисам дошао возом да берем кукуруз, већ сам дошао мерцедесом са пуним џепом пара да отворим телевизију. Да је на мом месту био Шваба са истом идејом, и са истим парама, ви бисте му поставили црвени тепих. Салом се проломио аплауз и ја сам тако анулирао изјаву свог претходника – каже Јовановић. Од почетка рада веома добра комуникација успостављена је са структурама локалних власти у местима из којих је емитован програм тако да у том смислу, каже још, није било никаквих проблема. Иако се новосадски програм битно разликовао од оног који се емитовао из Краљева имао је завидан ниво. Земља је била под санкцијама, па

је обиловао филмовима које је тешко било прибавити легалним путем. Почетак емитовања информативног програма додатно је допринео повећању квалитета, а Новосадска хроника, која прати сва актуелна догађања из политичког, привредног, културног и спортског живота овог дела земље, једна је од најгледанијих и у данашње време. Из студија Телевизије Мелос емитују се три независна програма, сателитски, национални и локални за Краљево. Национални је везан за све градове у Србији, па и за Нови Сад, док је сателитски намењен нашим грађанима у дијаспори тако да у њему преовладавају музички садржаји. Локални програм који се емитује за подручје

63


64

Зоран Јовановић

МАГАЗИН 524 5.12.2021.


града Краљева већ је добро познат свим становницима овог подручја. - Када је у време санкција 1999. године програм Радио-телевизије Србије избачен са француског сателита Еутелсат, који се налазио на позицији В2, ми смо искористили прилику и заузели ту фреквенцију захваљујући мом земљаку из Роћевића Милану Павловићу Манету који је живео у Паризу. Успео је да дође до фирме Глобкаст и у наше име закључи уговор тако да смо преузели тај канал на сателиту. Програм су могли да виде гледаоци у Европи, Северној Африци и Азији, а касније смо, путем затвореног система, покрили подручје Аустралије и Северне Америке – каже Јовановић уз подсећање да је гледаност програма Телевизије Мелос на овим подручјима на завидном нивоу. Ограничене могућности градског буџета да издвоји знатнија средства за финансирање медија неминовно утичу на улагања у софистициранију опрему, али и производњу квалитетнијег програма. Прошле године је за рад свих медија одвојено само десет милиона динара, док је тај износ ове године повећан за двадесетак процената како би се елиминисали негативни ефекти инфлације. Ситуација са финансирањем локалних медија није много боља ни у другим местима у земљи, али има случајева да се и у знатно мањим срединама у информисање улажу знатно већа средства. Краљево и даље заузима чврсту позицију у доњем делу листе медија који добијају субвенције локалне самоуправе. Та чињеница, каже Зоран Јовановић, не утиче значајније на рад ове телевизије, јер се из градског буџета покрива једва 5 до 7 процената трошкова рада. Иако не занемарује количину средстава које добија од локалне самоуправе склон је тврдњи да она нису пресудна за рад, па Телевизија Мелос наставља да води независну програмску политику и у томе у потпуности успева. На медијском простору Краљева три телевизијске станице емитују програм у етру, а две само путем кабловског система једног оператера. Иако највећи кабловски оператер у граду СББ покрива једва 20 одсто становништва, па је илузорно говорити о утицају који има на гледаоце. У таквој ситуацији Зоран Јовановић са поносом истиче резултате телевизије на чијем се челу налази као главни и одговорни уредник. - Комотно могу да кажем да смо убедљиво на првом месту по гледаности. Постоје неке

емисије које су гледаније и по седам пута у односу на друге. Програмску шему чине емисије колажног типа окренуте према најширој циљној групи и људима који живе у Србији, а познато је да гледаоци, поред добре музике, од нас очекују истиниту и правовремену информацију. Према истраживањима које смо вршили дошли смо до података да народну музику слуша 87 процената гледалаца наше телевизије. На ужем градском подручју тај однос је нешто неповољнији, али на сеоском подручју и премашује ову цифру – каже Јовановић. У ситуацији када у Краљеву нема довољно пара ни за задовољавање знатно важнијих потреба илузорно је говорити о потреби привреде за оглашавањем. Зато је једини начин за зараду проширење гледаности у срединама које су у овом тренутку привредно јаче, па су и предајници Телевизије Мелос усмерене ка тим дестинацијама. Значајнији приходи у овом тренутку стижу из Новог Сада и Београда и битно премашују половину укупних прихода предузећа у коме је запослено 43 радника, 16 у Новом Саду а остатак у Краљеву. Највећи број њих ангажован је на пословима у телевизији, док мањи број радне обавезе извршава у радију и продукцији. - Ја сам одушевљен својим колективом, јер су у време краткотрајног кризног периода од неких четрдесетак дана сви били као један. Зато сам на једном јавном месту изјавио да бих са таквим тимом смео да кренем и у пробој Солунског фронта. У пословању нема минуса, увек смо у плусу само што је тај плус некад мали, а некад велики. Посебно отежано пословање почело је од 2008. године, а додатно погоршано после земљотреса у новембру 2010. – каже Јовановић уверен да је три озбиљне телевизије превише на територији града који има стотинак хиљада становника. Телевизија Мелос после више од петнаест година рада нема више потребе за територијалним ширењем, па су сви капацитети усмерени ка побољшању програма и унапређењу техничких услова за производњу и емитовање програма. Па иако је и постојећа техника на завидном нивоу стални развој информационих технологија поставља увек нове захтеве. Пре свих ту је жеља да се до краја ове, а најкасније првих месеци следеће године, пређе на производњу и емитовање телевизијског програма у високој ХД резолуцији. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

65


66

МАГАЗИН 524 5.12.2021.


67


МАГАЗИН 524

5.12.2021.

П М 1 0 П О Н О В О П Р ЕТ И

68


69


5.12.2021.

МАГАЗИН 524

70

На репертоару Биоскопа “Кварт”


Енканто: Магични свет

ћу и Хелени Вуковић. Филм се приказује до среда, а пројекције почињу у 20 сати.

Погрешно скретање: Почетак Осамнаест година након што је Алан Б. Мек Елрој обожаватеље хорора упознао са

„Магични свет“ је анимирана прича о необичној породици Мадригали, која живи скривена у магичној кући у планинама Колумбије, у и шармантном месту званом Енканто.Магија Енканта благословила је јединственим даром, од супер снаге до моћи исцељења, свако дете у породици осим једно –Мирабел. Али,када открије да је магија која окружује Енканто у опасности, она схвата да би као једина „нормална“ Мадригал, могла да буде последња нада изузетне породице. Анимирани породични филм у 2Д формату, синхронизован на српски језик, траје десет минута мање од два сата, а Бајрон Хауард га је режирао са Џередом Бушом, и Чарис Кастро Смит који су написали сценарио. У верзији на српском језику улоге тумаче Исак Шабановић, Злата Нуманагић, Леонтина Вукомановић, Ивона Рамбосек, Дубравко Јовановић, Марко Марковић, Ана Вучић и Ирина Арсенијевић, а филм се приказује до 8. децембра у пројекцијама које почињу у 15 сати.

Истеривачи духова: Наслеђе Од редитеља Џејсона Рајтмана и продуцента Ивана Рајтмана стиже ново поглавље оригиналног универзума Истеривачи духова. Када самохрана мајка и њено двоје деце стигну у мали град, почињу да откривају

повезаност са оригиналним истеривачима духова и тајно наслеђе које је њихов деда оставио за собом. Акциону комедију у 2Д формату, и трајању које за четири минута премашује два сата, Џејсон Рајтман је режирао према сопстевном сценарију а водеће улоге тумаче Пол Руд, Фин Волфхард, Сигурни Вивер, Бил Маури и Кери Кун. Филм је на репертоару до среде 8. децембра у пројекцијама које почињу у 17 сати.

Десет у пола Башчаршија покушава да се опорави од дуге и тешке пандемијске године. Пандемија још увек траје, али долази лето а са њим и нада да би се ствари могле поправити, барем на кратко. Када у Енесову ћевапџиницу једног јутра уђе позната инфлуенсерка из Загреба, и каже како је дошла да поједе „најбоље ћевапе у Сарајеву“, он је пошаље код Изе да би и он, након прве услужене муштерије, традиционално могао да приушти себи задовољство прве јутарње кафе. Сасвим безазлен пријатељски гест изазива потпуни распад комшијског, пословног и приватног живота, не само Енесовог и Изиног него у целом граду. Комедију у 2Д формату, и трајању од тачно сат и по, Данис Тановић је режирао према сценарију који је написао са Николом Купрешанином, а тумачење главних улога понудио Едибу Ахметасевићу, Изудину Бајровићу, Кериму Цутуни, Бранку Ђури-

опаком врстом креативних ханибала, сценариста се враћа култној франшизи „Погрешно скретање“ која га је прославила. Радња напетог хорора прати двадесетогодишњу Јен и њених пет блиских пријатеља који планинаре у Апалачком горју Западне Вирџиније. Упркос упозорењима да се држе стазе, планинари скрећу са пута и улазе у део у коме живи необична скривена заједница становника, која се од остатка Сједињених Америчких Држава изоловала половином деветнаестог века. Под вођством импозантног Џона Венаблеа, они ће учинити све како би се заштитили од спољашњих утицаја. Изненада, под опсадом, чини се да су Јен и њени пријатељи кренули до тачке без повратка, осим ако не стигне њен отац да их спаси на време. Хорор у 2Д формату, коме недостаје једанаест минута да би трајао два сата, Мајк П. Неслон је режирао према сценарију Алена Б. МекЕлроја, а главнер улоге тумаче Шарлота Вега, Едеин Бредли, Бил Сејџ, Ема Думонт, Дјулан МекТи, Деизи Хед и Метју Моудин. Филм се приказује до среде, а пројекције почињу два сата пре поноћи.

71


МАГАЗИН 524

5.12.2021.

Филмови које смо гледали 1975.

72


73


МАГАЗИН 524

5.12.2021.

Вла суров

74

У ЛОТО-у: „Никад се н У Србији: „Ништа се н


Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

аст нека се удварања мане; ва је збиља, боља, од обмане.

Јајима је „малао“ фасаде, за заслуге међ’водеће стаде.

Не помаже, власти честа смена, Србијом тутње, јалова времена!

не зна“! е зна“!

75


МАГАЗИН 524

5.12.2021.

www.minjina-kuhinjica.com

76


Из Мињине кухињице

77


78

МАГАЗИН 524 5.12.2021.


79


МАГАЗИН 524

5.12.2021.

ЖКК Краљево - Врбас Медела 80:61

80


81


МАГАЗИН 524

5.12.2021.

Партизан - Рибница 3:1

82


83


МАГАЗИН 524

5.12.2021.

Кикер - Раднички 4:1

84


85


ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 5.И 11. ДЕЦЕМБРА

МАГАЗИН 524

5.12.2021.

5. децембар

86

1766 — Лондонска аукцијска кућа „Кристи“ одржала је прву аукцију. 1917 — Делегације Совјетске Русије и сила Осовине потписале су примирје у месту Брест-Литовску у Белорусији. Мировни уговор, којим је Русија била присиљена да се повуче из Финске, Летоније, Естоније, Литваније, Пољске и неких подручја Турске и да Немачкој плати ратну одштету од шест милијарди златних марака, потписан је 3. марта 1918. 1931 — Храм Христа Спаситеља у Москви је уништен по налогу Јосиф Стаљина. 1933 — Конгрес САД ратификовао је амандман 21. Устава САД којим је укинута прохибиција, уведена у јануару 1920. на основу 18. уставног амандмана. 1934 — Жене су у Турској добиле право гласа. 1945 — Ескадрила од 5 торпедних бомбардера TBF авенџер Америчке морнарице је нестало током вежбе у области данас позната као Бермудски троугао. 1946 — национализован САРТИД и преименован у Државна железара у Смедереву 1952 — Густа магла која је Лондон прекривала наредна четири дана узроковала смрт тровањем сумпор-диоксидом великог броја људи. 1952 — Основан Музеј Николе Тесле у Београду 1962 — САД и СССР су постигли договор о сарадњи у космичким истраживањима у мирољубиве сврхе. 1977 — Египат је прекинуо односе са Сиријом, Либијом, Алжиром, Ира-

ком и Јужним Јеменом, арапским земљама које су се успротивиле започетом мировном процесу између Египта и Израела. 1978 — У Ирану је избио талас протеста, који су против шаха Резе Пахлавија подстакле исламске верске вође. Производња нафте је, због штрајкова, смањена готово на половину. 1993 — Градоначелник Беча рањен је у својој кући у експлозији писмабомбе. То је било пето писмо-бомба послато у току три дана новинарима, свештеницима и другим особама које су имале неку везу са имигрантском групацијом у Аустрији. 1995 — Чланице НАТО-а одобриле су упућивање 60.000 војника у Босну ради очувања мира постигнутог Дејтонским споразумом. Највећа операција савеза од његовог оснивања 1949. спроведена је под називом „Заједнички подухват“. Армија Шри Ланке заузела је Џафну, град на истоименом полуострву, који је пет година био главно упориште тамилских побуњеника. 2001 — Авганистанске вође договориле су се о формирању пост-талибанске владе, коју ће предводити Паштун Хамид Карзај. 2006 — Телеком Србија купио 65% државног капитала Телекома Српске за 646 милиона евра, чиме је за 179 милиона евра надмашио понуду Телекома Аустрија. Уговор о купопродаји потписан је 19. јануара 2007.

6. децембар 1492 — Кристифор Колумбо открио острво Хиспањола, сада подељено између Хаитија и Доминиканске Репу-

блике. 1507 — Немачки картограф Мартин Валдземилер објавио прву географску карту новог континента, којем је дао назив Америка, према имену италијанског морепловца Америга Веспучија. 1768 — Изашло је прво издање енциклопедије „Британика“. 1774 — У Аустрији на снагу ступио Едукативни статут Јохана фон Фелбигера, први државни образовни систем у


свету. 1792 — Вође жирондинаца у Француској револуцији донеле одлуку да изведу на суд краља Луја XVI. Револуционарни суд га потом осудио на смрт и краљ 1793. погубљен на гиљотини. 1865 — Робовласништво у САД је званично укинуто када је ратификован Тринаести амандман на Устав САД. 1877 — Амерички проналазач Томас Едисон у Вест Оринџу у Њу Џерсију демонстрирао први звучни снимак, песму „Mary Had a Little Lamb“. 1907 — У једној од најтежих несрећа у рудницима САД погинуо 361 рудар у руднику угља код места Монона у Западниј Вирџинији. 1916 — Немачке трупе у Првом светском рату ушле у румунску престоницу Букурешт. 1917 — Фински парламент у Хелсинкију прогласио независност Финске, коју је признала совјетска Русија.

Финска је од времена руског цара Александра I губила територије, а после Наполеонових ратова 1809. постала руско велико војводство. У судару француског брода „Мон Блан“ натовареног експлозивом, укључујући 5.000 тона тринитротолуола, с белгијским бродом „Имо“, у луци града Халифакс у Канади, погинуло више од 1.500 људи, око 8.000 повређено и велики део града разорен. 1921 — Велика Британија потписала мировни споразум са Ирском, према којем је успостављена Ирска Слободна Држава као чланица Британског комонвелта. 1938 — Француска и Немачка потписале споразум о неповредивости међусобних граница, који су Немци поништили у Другом светском рату. 1941 — Други светски рат: У Бици за Москву почела противофанзива Црвене армије против Немаца, који су стигли на 25 km од Москве. До краја фебруара 1942. немачке трупе померене на 200 km од Москве. 1957 — Први покушај САД да лансира вештачки сателит је пропао након експлозије ракете Вангард TV3 на лансираној рампи у Кејп Канавералу. 1961 — У конгоанској провинцији Катанга избиле тешке борбе снага Уједињених нација и Катанге. 1970 — Пољски лидер Владислав Гомулка и немачки канцелар Вили Брант у Варшави потписали споразум о нормализацији пољско-немачких односа. Брант том приликом на коленима пред спомеником погинулим херојима устанка у Варшавском гету одао пошту жртвама немачког нацизма. 1971 — Индија признала Бангладеш, бивши Источни Пакистан, а Пакистан узвратио прекидом дипломатских односа са Индијом. 1978 — Шпанци на референдуму изгласали нов Устав, према којем је Шпанија дефинисана као уставна монархија с парламентарном демократијом. 1989 — Слободан Милошевић на седници Скупштине Србије проглашен за председника Председништва Србије, после референдума на којем је до-

био 86% гласова. У најгорем масовном убиству у историји Канаде убица усмртио 14 студенткиња и ранио још 13 особа на Универзитету у Монтреалу и потом се убио. 1991 — Почеле са радом Оружане снаге Украјине. 1992 — Хинду екстремисти уништили џамију у Ајођи на северу Индије, коју су, како се верује, муслимански освајачи изградили у средњем веку на згаришту великог хинду храма. У једномесечним сукобима хиндуса и муслимана погинуло око 2.000 људи. 1997 — Руски транспортни авион „Антонов Ан-124“ који је носио два борбена авиона, срушио се на стамбено насеље близу Иркутска. Погинуло је 85 људи. 1999 — Суд Уједињених нација за ратне злочине у Руанди осудио на доживотни затвор Џорџа Рутаганду, лидера наоружаних група Хутуа, за геноцид почињен 1994. у Руанди. 2000 — Београдски центар Института друштвених наука за економска истраживања објавио анализу према којој 60% становника у Србији спада у категорију сиромашних, док је богатих пет одсто. 2001 — Услед раскола у тадашњој владајућој коалицији ДОС, председник Скупштине Србије и функционер ДСС-а Драган Маршићанин поднео оставку, а за новог председника изабрана Наташа Мићић, посланик тада владајућег ДОС-а.

7. децембар 574 — У Цариграду је Тиберије II Константин проглашен за савладара психички болесног цара Јустина II. 1787 — Делавер је постао прва америчка држава која је ратификовала Устав САД. 1869 — Амерички одметник Џеси Џејмс је извршио прву потврђену пљачку банке у Галатину у Мисурију. 1877 — Избила је Тополска буна када су два батаљона народне војске одбила да положе заклетву кнезу Милану Обреновићу. 1914 — Народна скупштина Краље-

87


5.12.2021.

МАГАЗИН 524

88

вине Србије усвојила је у Нишку декларацију о уједињењу Јужних Словена у заједничку државу. 1917 — САД су у Првом светском рату објавили рат Аустроугарској. 1941 — Други светски рат: Јапански авиони напали су америчку поморску базу у Перл Харбуру на Хавајима и уништили велики број авиона и бродова, што је убрзало одлуку САД да се укључе у Други светски рат. Други светски рат: Уједињено Краљевство је у Другом светском рату објавило рат Мађарској, Румунији и Финској, земљама које су као чланице Тројног пакта учествовале у агресији на СССР. 1946 — Скупштина ФНР Југославије донела је закон о национализацији којим су обухваћена сва већа приватна предузећа. Тиме је ликвидиран и инострани капитал, који је у индустрији и рударству предратне Југославије учествовао са око 50%. 1949 — Чанг Кај Шек је на острву Тајван (Формоза), где је са остацима своје војске побегао након пораза од Народнослободилачке војске Кине, прогласио државу и установио владу. 1965 — Васељенски патријарх Атинагора и папа Павле VI укинули су међусобну екскомуникацију две цркве којом је 1054. почео раскол двеју хришћанских цркава. 1970 — Убедљива победа на изборима у Источном Пакистану Авами лиге, поборника аутономије Бенгала (касније Бангладеш), довела је до дубоке кризе између Источног и Западног Пакистана, која је наредне године ескалирала у грађански рат. 1971 — Совјетска васионска капсула почела је да шаље радио и телевизијске сигнале са Марса. 1974 — Кипарски председник архиепископ Макариос III тријумфално је дочекан на Кипру који је напустио 15. јула 1974. после државног удара. Преврат на Кипру организовали су грчки официри, али нису успели да задрже власт. 1975 — Индонежанска армија је ушла у Источни Тимор где је, након укидања тровековне португалске колонијалне власти, избио грађански рат.

1988 — Совјетски председник Михаил Горбачов објавио је у УН унилатерално смањење совјетских трупа, тенкова, борбених авиона и артиљерије. У земљотресу у Јерменији погинуло је више од 25.000 људи, 12.000 је повређено, а пола милиона остало без домова. Уништено је десет одсто јерменске индустрије. 1992 — Влада Индије забранила је фундаменталистичке покрете после нереда у којима је погинуло најмање 400 Хиндуса и Муслимана. Током нереда разорена је џамија у Ајођи. 1995 — Сонда с америчког васионског брода Галилео је ушла у атмосферу Јупитера и 75 минута слала податке пре него што се распала. 1996 — Председник Алжира Лиамин Зеруал озаконио је својим потписом уставне реформе којима се забрањују политичке партије засноване на религији. 1997 — Након неуспелих избора у септембру, у Србији су поновљени избори за председника Републике на којима поново ниједан кандидат није добио потребну већину гласова. У други круг су ушли кандидати Социјалистичке партије Србије Милан Милутиновић и Српске радикалне странке Војислав Шешељ, а за председника је 21. децембра изабран Милан Милутиновић. 1999 — Америчко удружење дискографских кућа је поднело тужбу против Напстера, мреже за размену података због кршења ауторских права. 2001 — У грађанском рату у Авганистану Талибани су предали своје последње упориште Кандахар.

8. децембар 1524 — Франциско Ернандез де Кордоба је основао град Гранаду, најстарији хиспански град на копну западне хемисфере. 1854 — Папа Пије IX прогласио догму о безгрешном зачећу Богородице. 1863 — Британски боксер Том Кинг постао Први светски шампион у тешкој категорији победом над Американцем Џоном Хинаном.

1914 — Британска флота је поразила немачку флоту у бици код Фокландских острва. 1922 — Парламент Северне Ирске изгласао одвајање од Ирске Слободне Државе и останак унутар Уједињеног Краљевства. 1925 — Објављена књига Адолфа Хитлера „Мајн кампф“, у којој је изложена концепција „Новог поретка“ и расне супремације Немаца. 1941 — САД и Уједињено Краљевство објавиле рат Јапану, дан после јапанског напада на америчку базу у Перл Харбору на Хавајима. Немачка и Италија, у складу са обавезама из Тројног пакта, објавиле рат САД.


::: Јапан је истовремено извршио инвазију на Малају, Тајланд, Хонгконг, Филипине и Холандску источну Индију. ::: Почетак интернирања београдских Јевреја у новоосновани логор Сајмиште. 1949 — Генерална скупштина Уједињених нација од светских сила тражила да признају независност Кине после бекства Чанг Кај Шека на Тајван. 1966 — Споразум о забрани нуклеарног оружја у свемиру потписало 28 земаља, укључујући СССР и САД. 1966 — Приликом хаварије грчког трајекта „Ираклион“, који је потонуо током невремена код острва Милос, погинула 234 путника и чланова поса-

де. 1974 — Грађани Грчке на референдуму великом већином гласали за републику, против рестаурације монархије. 1980 — Ментално поремећени обожавалац Марк Дејвид Чапман је убио бившег члан Битлса Џона Ленона испред његовог стана у Њујорку. 1991 — Лидери Русије, Белорусије и Украјине Борис Јељцин, Леонид Кравчук и Станислав Шушкевич у Минску потписали споразум о формирању Заједнице Независних Држава. Тиме престао да постоји СССР. 1991 — ФК Црвена звезда је савладала Коло Коло са 3:0 у финалу Интерконтиненталног купа. 1995 — У Лондону почела дводневна конференција на којој је, уместо женевске мировне конференције за СФРЈ, основан Савет за спровођење мира. У раду конференције учествовали министри иностраних послова 40 земаља и представници бројних међународних организација. Шведски дипломата Карл Билт именован за представника међународне заједнице у Босни. 2000 — У Отави одржан Први светски самит посвећен култури и уметности, на којем је основана Међународна федерација агенција за подршку уметности. 2002 — Поновљени председнички избори у Србији нису успели због недовољног одзива бирача, 45,17%. Највише гласова освојио лидер Демократске странке Србије и председник Југославије Војислав Коштуница, 57,66%.

9. децембар 536 — У Готском рату источноримски војсковођа Велизар освојио Рим од Острогота. 1824 — У Перуанском рату за независност снаге јужноамеричког револуционара Симона Боливара поразиле шпанску армију у бици код Ајакуча што је било пресудно за стицање независности Перуа. 1905 — У Дрездену изведена премијера опере једночинке „Салома“ Рихарда Штрауса, компоноване према

причи Оскара Вајлда. Публика се згражавала над скаредношћу представе. 1905 — Представнички дом Француске је усвојио закон о одвајању државе од цркве. 1917 — Турске трупе у Првом светском рату Британцима предале Јерусалим. 1941 — Кина у Другом светском рату објавила рат Јапану, Немачкој и Италији. 1948 — Генерална скупштина Уједињених нација је усвојила конвенцију о геноциду, која правно дефинише геноцид и саветује својим потписницима да спрече и казне таква дела. 1961 — Тангањика је стекла независност у оквиру Британског комонвелта, с премијером Џулијусом Њеререом. 1967 — Николаје Чаушеску постао је председник Румуније. 1978 — Одиграна је прва утакмица женске професионалне кошаркашке лиге (WBL). Играла је екипа Chicago Hustle против Milwaukee Does-а. 1979 — Научна комисија Светске здравствене организације је потврдила да је вирус великих богиња искорењен међу људима. 1985 — Бивши председник Аргентине, генерал Хорхе Рафаел Видела, и његов следбеник, члан војне хунте, адмирал Емилио Масера, осуђени на доживотну робију због учешћа у рату против градске гериле и политичких противника, током којег је нестало 9.000 људи. 1985 — Генерална скупштина Уједињених нација једногласно прихватила резолуцију којом се сви акти тероризма осуђују као криминал. 1990 — Лех Валенса, бивши лидер синдиката Солидарност, је победио на првим председничким изборима у Пољској. 1990 — На првим вишестраначким изборима у Србији након 45 година владавине комуниста, победила Социјалистичка партија Србије, бивши комунисти, а за председника Србије изабран лидер те партије Слободан Милошевић. 1992 — Поштујући санкције УН против Југославије, Светска фудбалска федерација забранила југословенској

89


5.12.2021.

МАГАЗИН 524

90

репрезентацији да учествује у квалификацијама за Светско првенство у САД 1994. 1994 — Партија Шин Фејн, политичко крило Ирске републиканске армије, први пут после више од 70 година почела мировне разговоре с Владом Велике Британије. 1995 — Врховни суд Пољске потврдио победу Александра Квасњевског на новембарским председничким изборима и одбацио жалбу присталица његовог пораженог ривала Леха Валенсе. 1996 — УН одобриле примену дуго одлаганог споразума са Ираком о продаји ограничених количина нафте за храну, чиме се Ирак вратио на светско тржиште нафте први пут од инвазије на Кувајт 1990. 1999 — Власти Србије осудиле председницу Лиге албанских жена, песникињу Фљору Бровину, на 12 година затвора. Фљора Бровина пуштена на слободу 2000, по одласку Слободана Милошевића са власти. 2000 — Југославија и бивша југословенска република Словенија успоставиле дипломатске односе. 2002 — Америчка авионска компанија Јунајтед ерлајнс поднела захтев за банкрот, највећи у историји авио-индустрије. 2016 — Председница Јужне Кореје Парк Гун Хеј је смењена након корупционашког скандала.

10. децембар 1508 — Формирана Камбрејска лига, савез против Венеције који су склопили папа Јулије II, француски краљ Луј XII, арагонски краљ Фердинанд II и римско-немачки цар Максимилијан I. 1520 — Немачки црквени реформатор Мартин Лутер у Витенбергу јавно спалио булу у којој му је папа Лав X запретио проклетством ако се у року од 60 дана не одрекне јереси. У јануару 1521. Лутер екскомунициран из римокатоличке цркве. 1708 — Савезничке снаге су почеле

опсаду француског град Лил током Рата за шпанско наслеђе. 1768 — У Лондону је основана Краљевска академија, а за првог председника је постављен Џошуа Рејнолдс. 1810 — Наполеон Бонапарта Француској прикључио немачке градове Хановер, Бремен, Хамбург, Лауенбург и Либек. 1845 — Енглески грађевински инжењер Роберт Томпсон патентирао прве пнеуматске гуме. 1848 — Луј Наполеон надмоћном већином од преко четири милиона гласова добио изборе за председника Француске. Четири године касније извео државни удар и прогласио се царем Наполеоном III. 1868 — Први семафори за регулисање саобраћаја у свету почели да раде у Лондону, на тргу испред зграде парламента Велике Британије. 1895 — Основано Друштво за унапређење и улепшавање Сокобање, што се сматра зачетком туризма у Србији. Сокобања, у којој су често на одмору боравили кнезови Милош и Михаило Обреновић, помиње се као лечилиште још у старом Риму и раној Византији. 1898 — Потписан Париски мировни уговор којим је окончан америчкошпански рат. Шпанија се одрекла Кубе и Порторика, а за 20 милиона долара уступила Американцима Филипине и Гвам. 1902 — Завршена је изградња Асуанске бране у Египту, којом је регулисан ток Нила. 1936 — Абдицирао британски краљ Едвард VIII јер није желео да се одрекне женидбе са Американком Волис Симпсон, како је то од њега тражио премијер Стенли Болдвин. После абдикације добио титулу војводе од Виндзора. Наследио га Џорџ VI. 1941 — Јапански авиони у Другом светском рату у Јужнокинеском мору потопили британске ратне бродове „Рипалс“ и „Принц од Велса“, на којима је погинуло око 800 људи. 1948 — Генерална скупштина Уједињених нација усвојила Универзалну

декларацију о правима човека. Тај датум обележава се као Дан људских права. 1954 — Српски и хрватски писци и лингвисти постигли Новосадски договор о српскохрватском књижевном језику, који је потписало 25 угледних стручњака за језик. 1963 — Занзибар, британски протекторат од 1890, стекао независност у оквиру Британског комонвелта. Наредне године постао република и с Тангањиком створио нову државу која је добила назив Танзанија. 1964 — Нобелову награду за мир добио Американац Мартин Лутер Кинг, борац за грађанска права црнаца. 1967 — Прва комерцијална термонуклеарна експлозија извршена у Новом Мексику у САД ради вађења природног гаса. 1980 — Милтон Оботе проглашен за председника Уганде, као први


афрички шеф државе који се вратио на власт после збацивања војним ударом. Војска га 1985. други пут збацила са власти. 1991 — југословенска народна армија се повукла из Загреба и Хрватске, али су борбе Срба и хрватских снага настављене. 1996 — Председник Јужне Африке Нелсон Мандела потписао Устав којим су сви грађани, без обзира на расу, изједначени пред законом, као завршни чин у демонтирању система апартхејда у тој земљи. 1998 — Хашки трибунал осудио босанског Хрвата Анту Фурунџију на 10 година затвора због мучења и силовања заточеника у босанском рату. То је била прва пресуда којом је силовање означено као ратни злочин. 2001 — У Приштини конституисана Скупштина Космета, прва од доласка међународних снага у Покрајину, у јулу 1999. За председника изабран Алба-

нац Неџат Даци, а представници Срба Оливер Ивановић и Гојко Савић постали чланови петочланог Председништва Скупштине. Генерални секретар УН Кофи Анан добио Нобелову награду за мир. 2003 — Шеф УНМИК-а Хари Холкери у Приштини представио документ „Стандарди за Косово“ чија ће примена бити од значаја код оцењивања да ли је Космет достигло стандарде демократског друштва које међународна заједница тражи пре почетка решавања статуса Космета. Документ прихватио и Савет безбедности УН. Хашки трибунал осудио бившег официра Војске Републике Српске Драгана Обреновића, који је признао кривицу, на 17 година затвора због ратних злочина над муслиманима у Сребреници у јулу 1995.

11. децембар 630 — Мухамед води војску од 10.000 да освоји Меку. 1858 — Светоандрејска скупштина извршила смену династија у Србији збацивши кнеза Александра Карађорђевића. На престо враћен Милош Обреновић, а за његовог наследника проглашен његов син Михаило. 1877 — Никола Коле Рашић са својим четницима ушао је у Лесковац, напуштен од Турака, и прогласио уједињење са Кнежевином Србијом. Локални бугарски комитет и становништво лојално егзархату затражили су од руског генерала Гурка да Лесковац буде припојен Бугарској, али је Берлински конгрес коначно решио статус Поморавља. 1888 — Скупштина Србије прихватила Устав који је предложила Народна радикална странка. Уставом, писаним по узору на белгијски устав из 1831, у Србији уведена парламентарна демократија. 1894 — У Паризу отворена прва светска изложба аутомобила, на којој се представило девет произвођача. 1937 — Фашистичко Велико веће донело одлуку да се Италија повуче из Лиге народа.

1941 — Немачка и Италија су у Другом светском рату објавиле рат САД, а Конгрес САД истог дана објавио рат тим земљама. Пољска објавила рат Јапану, а Куба, Костарика, Никарагва, Доминиканска Република и Гватемала Немачкој и Италији. 1946 — Генерална скупштина Уједињених нација основала УНИЦЕФ, Међународни фонд Уједињених нација за помоћ деци у земљама разореним ратом. 1972 — Амерички астронаути из брода „Аполо 17“ Јуџин Кернон и Харисон Смит спустили се на Месец, у последњој мисији у оквиру програма „Аполо“. 1973 — Западнонемачки канцелар Вили Брант и чехословачки премијер Лубомир Штроугал потписали уговор којим је формално поништен Минхенски пакт из 1938, којим су Велика Британија и Француска препустиле нацистичкој Немачкој област Судета у Чехословачкој. 1991 — У Мастрихту уобличен Споразум о монетарној и политичкој унији чланица [[Европска заједница|Европске заједнице. 1992 — Савет безбедности Уједињених нација, на захтев Македоније, одобрио упућивање 800 војника УН у ту бившу југословенску републику. 1994 — Руски председник Борис Јељцин је наредио руској војсци да успостави контролу над Чеченијом. 1997 — У Кјоту је потписан Протокол о заштити животне средине који предвиђа и смањење производње угљен-диоксида и других штетних гасова за које се сматра да изазивају ефекте стаклене баште и глобално загревање. САД нису ставиле свој потпис уз објашњење да би то нанело штету њиховој привреди. 2000 — Израел и Палестина обновили контакте на вишем нивоу у циљу окончања сукоба и налажења начина за обнављање мировних преговора. 2001 — Врховни суд САД осудио Француза Закариаса Мусауиа због учешћа у нападима у САД 11. септембра 2001, што је прва казна у САД која се директно односи на те нападе.

91


Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Т. Радовановић Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs


Turn static files into dynamic content formats.

Create a flipbook
Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.