Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година IX * Број 527 * 26. децембар 2021. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН 527

Хвала што читате

26.12.2021.

Краљевски

МАГАЗИН

26.12.2021.

МАГАЗИН 527

У овом броју: Прва провера успешна Четрнаест дана стрепње Из дана у дан Лакше до посла Сутра почиње данас Право на социјалну помоћ Авионом до Истанбула Истекао рок за измене Највећа потреба мога срца Онлајн шопинг за грађане Србија испред Европе Награде најбољима Идеје за будућност Време даривања На репертоару Биоскопа “Кварт” Филмови које смо гледали Наличја српског лица Из Мињине кухињице Рибница - Млади радник Времеплов

10 14 18 22 24 30 36 42 44 48 54 60 66 70 80 82 84 86 90 92

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 527 26.12.2021.

Усвојена одлука о буџету за наредну годину

МАГАЗИН 527

26.12.2021.

ПРВА ПРОВЕРА УСПЕШНА

- Приходи и примања градског буџета за наредну годину утврђени у износу који за скоро триста милиона премашује четири милијарде динара. - Расходи већи за више од пет стотина осамдесет милиона чиме је планиран буџетски дефицит у толиком износу. - Фискални дефицит мањи за стотак милиона динара, а планирано да се финансира из неутрошених средстава из претходних година коригована за издатке за отплату главнице дуга. - Педесет један милион динара за недовољно планиране или непланиране расходе и издатке код буџетских корисника који нису могли бити сагледани у тренутку доношења одлуке. - Одлука о буџету ступа на снагу даном објављивања у Службеном листу града Краљева

свајање одлуке о буџету за наредну сматра се једном од најзначајнијих активности локалног парламента на истеку календарске године. Тако је било и на једанаестој седници од конституисања актуелног сазива кад се пред одборницима нашао предлог Одлуке о буџету града Краљева за 2022. годину. Као и свих ранијих година представља планирани однос прихода и расхода, пренета средства из ранијих година, приходе и примања буџетских корисника из осталих извора финансирања, укупне расходе и издатке исказане по економској, функционалној и програмској класификацији, преглед капиталних издатака за текућу и наредне две буџетске године, опредељена средства сталне и текуће буџетске резерве. У општем делу документа дефинисани су директни и индиректни корисници буџетских средстава, наредбодавац за извршење буџета и одговорност буџетских корисника.

Планирана средства у нацрту одлуке о буџету заснована су на приходима и примањима у складу са одредбама Закона о финансирању локалне самоуправе која се остварују по основу изворних и уступљених прихода, трансфера и других прихода и примања утврђених законом. Укупни приходи и примања од продаје нефинансијске имовине утврђени су у износу који за скоро триста милиона премашује четири милијарде динара, а расходи већи за више од пет стотина осамдесет милиона чиме је планиран буџетски дефицит у толиком износу. Фискални дефицит је стотак милиона мањи, а планирано је да се финансира из неутрошених средстава из претходних година коригована за издатке за отплату главнице дуга. Планирана средства на име резерви износе педесет један милион, а односе се на недовољно планиране или непланиране расходе и издатке код буџетских корисника који нису могли бити сагледани у тренутку доношења одлуке. Буџетски приходи и примања планирани су у складу са Законом о финансирању локалне самоуправе, а на основу остварених у периоду између

јануара и септембра ове и пројекције до краја године. То је основ очекивања да се приближе износу од четири милијарде и двеста деведесет милиона динара, што у односу на ову годину представља повећање од сто седамдесет два милиона динара или тек нешто више од четири одсто. Највећи приходи, или више од три милијарде динара, очекују се од пореза на доходак, добит и капиталне добитке, порез на имовину, добра, услуге и друге пореске приходе. Планирано је да се скоро две и по милијарде ових прихода оствари од пореза на доходак, добит и капиталне добитке, зараде, приходе од самосталних делатности, приходе од имовине и друге. Буџетом је предвиђено да се од пореза на имовину инкасира више од пола милијарде динара у које су укључени порези на имовину физичких и правних лица, наслеђе, поклон, финансијске и капиталне трансакције каквим се сматра порез на пренос апсолутних права. Порези на добра и услуге планирани у износу који премашује сто двадесет осам милиона динара, а односе се на порезе, таксе и накнаде на моторна возила, коришћење добара од општег интереса, боравишну таксу

26.12.2021.

МАГАЗИН 527

и део комуналних такси од забавних игара. По основу комуналне таксе за истицање фирме на пословном простору очекује се педесет два милиона, а од донација и трансфера скоро осам стотина шеснаест и по што чини више од деветнаест процената планираних прихода и примања. Други приходи планирани у износу од триста осамнаест милиона динара који се очекују од камата на средства консолидованог рачуна трезора, комуналне таксе за коришћење јавних површина, накнаде за коришћење грађевинског земљишта, продаје добара и услуга, давања у закуп непокретноси, грађевинског земљишта, услуга боравка деце у предшколским установама, новчаних казни, одузете имовинске користи, казни за саобраћајне прекршаје, мандатних казни, мешовитих и неодређени прихода. У ову категорију сврстани су и приходи у корист нивоа градова, део добити јавних предузећа чији је оснивач град и закупнина за стан у градској својини, а све заједно чини тек нешто мало мање од седам и по процената буџета. Укупна примања треба да допуни са још четрдесет четири милиона од продаје земљишта. Финансирање расхода и издатка планирано је из општих прихода буџета, наменских трансфера и неутрошених средстава пренетих из ранијих година. Скоро милијарду динара планирано је за плате, додатке и накнаде запослених и социјалне доприносе на терет послодавца. Расходи су планирани на начин што је маса средстава за плате планирана на нивоу средстава у 2021. годин, а за седам одсто увећана у складу са предлогом Закона о изменама и допунама Закона о буџетском систему. Остали расходи за запослене односе се на трошкове превоза на посао и са посла, социјална давања и јубиларне награде. Скоро милијарду и шест стотина милиона динара биће утрошено на путовања, услуге по уговору, специјализоване услуге, текуће поправке, одржавање и материјал, што чини безмало трећину укупно планираних прихода буџета.

Нешто више од четири стотине милиона динара биће потрошено на субвенције јавним и нефинансијским предузећима и организацијама, дотације невладиним организацијама, порезе, обавезне таксе и казне, новчане казне и пенале по решењу судова, накнаде штете за повреде или штету насталу услед елементарних непогода и повреде или штету нанету од стране државних органа. Трансферима осталим нивоима власти намењено је мало више од пола милијарде динара за финанисрање основног и средњег образовања и Центра за социјални рад. Накнаде за социјалну заштиту обухватају издвајања за незапослене породиље, прворођене бебе, вантелесну оплодњу, стипендије, превоз одређених категорија и НОР за шта треба потрошити нешто више од сто педесет пет милиона. Издаци за нефинансијску имовину обухватају финансирање капиталних инвестиција и набавку основних средстава, а планирани су у износу од скоро милијарду динара. Укупни расходи и издаци буџета планирани су према функционалној класификацији и ближе одређују намену планираних средстава. У њиховој структури највеће учешће имају расходи и издаци везани за предшколско, основно и средње образовање, саобраћај, спровођење Програма уређивања грађевинског земљишта и активности које се финансирају преко Фонда за саобраћај, а допуњавају их расходи и издаци везани за функционисање локалне самоуправе кроз активности које обавља Градска управа. Развоју заједнице намењено је више од шест стотина четрдесет милиона динара који се односе на спровођење активности у реализацији Програма уређивања грађевинског земљишта и пројекта Урбане регенерације насеља у Доситејевој улици. Значајна средства намењена су финансирању културних услуга, а креатори буџета су проценили да ће за то наредне године бити двољно двеста деведесет шест милиона којим се финансирају седам установа културе

чији је оснивач локална самоуправа. У складу са планираним активностима дат је преглед расхода и издатака према програмској класификацији у складу са униформном програмском структуром за јединице локалне самоуправе, припремљеном од стране Министарства финансија и Сталне конференције градова и општина. Највеће учешће имају Опште услуге локалне самоуправе, који се односе на функционисање органа локалне самоуправе, месних заједница, правобранилаштва и сервисирање јавног дуга, а планираних осам стотина милиона чини тек нешто више од шеснаест одсто учешћа у укупним расходима и издацима. Следи Организација саобраћаја и саобраћајна инфраструктура у оквиру којих скоро седам стотина осамдесет милиона динара чини равно шеснаест одсто учешћа за трошкове одржавања саобраћајне инфраструктуре и јавни градски и приградски превоз. Становање, урбанизам и просторно планирање са шест стотина дванаест милиона учествује са нешто више од дванаест и по одсто у укупним расходима, а односи се на управљање грађевинским земљиштем, просторно и урбанистичко планирање, социјално становање и остваривање јавног интереса у одржавању зграда. Реализацији програма Предшколско образовање и васпитање намењено је скоро пет стотина двадесет милиона динара, а Комуналним делатностима које се односи на управљање и одржавање јавне расвете, чистоће на површинама јавне намене, јавних зелених површина, управљању и снабдевању водом за пиће, скоро четири стотине петнаест милиона динара. Упркос чињенице да се одлука о буџету примењује од првог дана у години, кратки рокови за њено доношење разлог су за предлог да ступи на снагу од објављивања у Службеном листу града Краљева, којим је прописано да општи акти могу ступити на снагу и пре истека осмог дана ако за то постоје нарочито оправдани разлози утврђени приликом доношења. Т. Радовановић

Према последњем извештају Завода за јавно здравље

МАГАЗИН 527

26.12.2021.

ЧЕТРНАЕСТ ДАНА СТРЕПЊЕ

- На педесет осмој седници Градског већа представљен извештај Завода за јавно здравље о хигијенској исправности воде за пиће, праћењу квалитета ваздуха и евалуацији резултата мерења у новембру. - За основни микробиолошки и физичко-хемијски преглед узето сто шездесет три узорка воде из система градског водовода, сто четрдесет седам из мреже водовода и шеснаест узорака сирових вода са црпних станица. - Сви узорци бактериолошки и физичко хемијски исправни, а вода Ибра без фенолних материја. - Средње двадесетчетворочасовне вредности суспендованих честица ПМ10 на мерном месту Полицијска управа изнад граничних четрнаест дана. - Ваздух једанаест дана загађен, а три јако загађен. - И у новембру без упозорења за понашање грађана

ахуктавање грејне сезоне је период кад се повећава концентрација штетних материја у ваздуху што у значајној мери утиче на повећану забринутост грађана, по који пут и здравствене проблеме особа са респираторним болестима, старијих и деце. Зато је разматрање извештаја Завода за јавно здравље Краљево о хигијенској исправности воде за пиће, праћењу квалитета ваздуха и евалуацији резултата мерења прилика да се са званичног места потврди у каквом су окружењу Краљевчани живели током претходног месеца. Извештај је по правилу прва тема седнице Градског већа једном у месецу што је потврдила и педесет осма по реду од конституисања актуелног сазива на којој су чланови упознати са резултатима провере квалитета воде и ваздуха у новембру ове године. Последњи извештај Центра за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље потврђује да је током месеца за основни микробиолошки и физичко-хемијски узето сто шездесет три узорка воде из система градског водовода, сто четрдесет седам из мреже водовода а шеснаест узорака сирових вода са црпних станица. Провером је потврђено да су сви, у односу на контролисане параметре према Правилнику о хигијенској исправности воде за пиће, били бактериолошки и физичко хемијски исправни. У истом периоду једном недељно је проверавана концентрација фенолних материја у реци Ибар и утврђено да у испитаним узорцима, анализираним пет пута спектро-фотометријском методом, њихова количина није прелазила максимално дозвољене вредности прописане Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. На основу извршених анализа, и стручног разматрања, изведен је закључак да је вода за пиће из мреже градског водовода у току новембра била хигијенски исправна. Оцењивање квалитета ваздуха врши се применом критеријума за

МАГАЗИН 527

26.12.2021.

одређивање концентрације сумпордиоксида и азотдиоксида, индекса црног дима, суспендованих честица ПМ10 и ПМ2,5, укупних таложних материја и тешких метала у њима, а подручја на којима се спроводи мониторинг су централна урбана зона и насеље Рибница. ПМ10 је фракција суспендованих честица која пролази кроз филтер чији су захтеви уграђени стандардом којим је утврђена референтна метода за узимање узорака и мерење са ефикасношћу од педесет одсто захвата честица аеродинамичког пречника од десет микрона, а ПМ2,5 честице пречника два и по микрона. Извештај Завода за јавно здравље потврђују да су средње двадесетчетворочасовне вредности сумпордиоксида у новембру биле испод граничних и толерантних на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга, а азотдиоксида испод граничних на мерном месту Пљакин шанац. У истом периоду средње вредности индекса црног дима биле су испод максимално дозвољених на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга. Средње двадесетчетворочасовне вредности суспендованих честица ПМ10 су мерене на мерном месту Полицијска управа, а резултати мерења потврђују да су изнад граничних биле чак четрнаест дана. Први знаци погоршања били су видљиви већ прва два дана новембра кад је прекорачен садржај ових честица по кубном метру, па је квалитет ваздуха оцењен као загађен. Благо побољшање током наредна три дана учинило га је прихватљивим, а олакшање након сазнања да је ваздух добар трајало кратко јер тринаестог дана у месецу достигнута кулминација кад је измерена концентрација од скоро сто четрдесет микрограма по кубном метру ваздуха. Наредних десет дана ваздух је чак шест пута био загађен, а два јако загађен са максимално измереном концентрацијом штетних материја од сто седамдесет седам

микрограма по кубном метру. Ситуација је донекле побољшана наредних неколико дана кад су забележене нешто ниже концентрације суспендованих честица ПМ10, а ни после двадесет пет дана децембра на сајту Завода за јавно здравље нема података за последњи дан новембра. Забринутост грађана појачава процена надлежних органа да, ни поред оваквих резултата, ситуација није била алармантна па су подаци о квалитету ваздуха обелодањени са великим закашњењем. Ваздух је у новембру чак једанаест дана био загађен што значи да су здравствене тегобе могле бити очекиване у целој популацији, код осетљивих група становништва и озбиљније него у популацији здравих особа. Најмање што се могло било је да се осетљиве групе, деца, старе и особе са обољењима срца и плућа, упозоре на избегавање напорних активности у спољашњој средини и преусмеравање на затворене просторе док се квалитет ваздуха не побољша. Сви остали би требало да скрате дужину и смање интензитет напорних активности праћених убрзаним и дубоким дисањем уз чешће паузе током свих у спољашњој средини. Током три дана код којих је ваздух оцењен као јако загажен, и кад су могле да се јаве озбиљне здравствене тегобе и код здравих особа, неопходно је било да се старе особе, деца, особе са обољењима срца и плућа упозоре на опасност, а целокупној популацији препоручи избегавање свих физичке активности у спољашњој средини, скраћење боравка на отвореном и преусмеравање обављања уобичајених активности у затворени простор док се не побољша квалитет ваздуха. Током новембра испод граничних су биле и измерене вредности тешких метала из фракције ПМ10, олова, кадмијума, арсена и никла. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Промена епидемиолошке ситуације

ИЗ ДАНА У ДАН - Током претходних седам дана тестирано хиљаду девет стотина двадесет осам узорака бриса особа са симптомима болести. - Присуство корона вируса потврђено у шездесет четири случаја. - У истом периоду од последица болести коју изазива вирус преминуло шест особа са територије града Краљева. - Укупан број инфицираних од почетка епидемије за триста седамнаест већи од тридесет хиљада звештај Завода за јавно здравље за територију града Краљева првог дана претходног викенда сведочи да је током претходна двадесет четири сата у здравственим установама тестирано укупно двеста тридесет осам узорака назофарингеалног бриса, а да је присуство новог корона вируса потврђено код једанаест особа чиме је укупан број инфицираних од почетка епидемије,половином марта прошле године, повећан на тридесет хиљада

МАГАЗИН 527

26.12.2021.

две стотине шездесет четири. Исти извор потврђује да је између два узастопна извештаја у Општој болници „Студеница“ болести коју изазива корона вирус подлегла још једна особа са територије града Краљева. Извештај од понедељка на најбољи начин осликава тренутно стање које се огледа у податку да је тестирањем деведесет једног узорка бриса присуство корона вируса потврђено код шест особа. Тако је укупан број инфицираних од почетка

епидемије повећан на тридесет хиљада двеста седамдесет, а у болници су од последица болести коју изазива вирус преминуле још две особе. Другог радног дана у недељи потврђена је још један промена епидемиолошке ситуације, што се на најбољи начин огледа у податку да је, након тестирања триста педесет пет узорака бриса особа са симптомима инфекције, присуство корона вируса потврђено у једанаест случајева. За толико

је повећан број потврђених случајева од почетка епидемије и за двеста осамдесет један премашио тридесет хиљада. У болници је истог дана саопштено да је број хоспитализованих пацијената смањен на шеснаест од којих је десет са тежом клиничком сликом смештено у јединици интензивне неге, два су интубирана, пет на неинвазивној вентилацији а три на „high ﬂow“ режиму. Укупан број хоспитализованих је последица чињенице да је током двадесет четири сата на лечење примљена само једна особа, а на кућно лечење отпуштене три довољно опорављене. Да се број тестираних не мења битније сведочи податак о стању еидемиолошке ситуације на дан 21. децембра кад је објављено да је провером здравствене исправности триста дванаест узорака бриса присуство вируса потврђено код десет особа, па је број укупно инфицираних на подручју града Краљева достигао тридесет хиљада двеста деведесет један. Да још нема довољно повода за опуштање сведочи податак о смрти још две особе које нису могле да се изборе са болешћу коју изазива корона вирус. Пријемом два пацијента и отпустом исто толико опорављених број на болнич-

ком лечењу није мењан, а од њих шеснаест половина је смештена у јединици интензивне неге, један је интубиран, три на неинвазивној вентилацији а четири на „high ﬂow“ режиму. Од последњег извештаја у ковид амбуланти су прегледана четрдесет четири пацијента. Извештај Завода за јавно здравље на дан 22. децембра указује на податак да је током претходна двадесет четири сата тестирано укупно триста двадесет пет узорака бриса, а да је присуство вируса потврђено код једанаест особа па је укупан број инфицираних повећан на тридесет хиљада триста два. Након отпуста једног пацијента број хоспитализованих је смањен на петнаест од којих је девет захтевало интензивну негу, један је интубиран, пет на неинвазивној вентилацији а три на „high ﬂow“ режиму. У истом периоду у ковид амбуланти је обављено тридесет прегледа. Да се број сумњивих случајева не мења битније сведочи податак о тестирању нових триста тридесет шест узорака бриса и потврда инфекције код девет особа чиме је број укупно потврђених случајева од почетка епидемије повећан на тридесет хиљада триста једанаест.

Од последица бослети коју изазва вирус у болници је преминула једна особа,па је број хоспитализованих смањен на четрнаест од којих је осам смештено у јединици интензивне неге, један је интубиран, пет на неинвазивној вентилацији а два на „high ﬂow“ режиму. Током претходна двадесет четири сата није било пријема на лечење, отпуштен је један пацијент а у ковид амбуланти обављено двадесет шест прегледа. Првог дана викенда објављен је податак о резултатиматестирања триста седамдесет једног узорка назофарингеалног бриса и потврди о присуству вируса код шест особа,чиме је укупан број повећан на тридесет хиљада триста седамнаест. Недељни биланс огледа се у тестирању хиљаду девет стотина двадесет осам узорака бриса особа са симптомима болести и податку да је присуство корона вируса потврђено у шездесет четири случаја. У истом периоду од последица болести коју изазива корона вирус преминуло је шест особа са територије града Краљева. Укупан број инфицираних од почетка епидемије за триста седамнаест већи од тридесет хиљада. Т. РТадовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 527 26.12.2021.

Мере заштите од инфекције корона вирусом

БУДИМО ОДГОВОРНИ • Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди. • Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке. • Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе. • Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра. • Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи. • Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута. • Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном. • Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова. • Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера. Путем телефонских линија Ковид Кол-центра, свакога дана од 08.00 до 16.00 часова грађани Краљева који су у изолацији могу да добију неопходне информације. ТЕЛЕФОНИ: 064/8912022, 064/8912018, 064/8912118, 064/8912118 064/8912132

МАГАЗИН 527

26.12.2021.

Подршка при започињању или развоју пословних делатности

ЛАКШЕ ДО ПОСЛА - Помоћ у износу од две хиљаде евра могу да очекују пријављени који планирају да посао обављају самостално, а три хиљаде и шест стотина ако запосле незапослено лица са евиденције Националне службе за запошљавање. - Уз финансијску помоћ организација пословних и стручних обука према потребама, пословно саветовање и праћење подржаних микро бизниса. - Учешће корисника десет одсто од вредности дониране опреме. - Приближно четрдесет шест хиљада евра којима ће бити подржано двадесет малих бизниса у областима занатства, услуга и пољопривреде оквиру пројекта „Помоћ при запошљавању и самозапошљавању угрожених група“, који преко Шведске агенције за међународни развој и сарадњу Сида финансира Шведска влада, немачка хуманитарна организација Хелп је у Србији отворила конкурс за подршку у опреми и материјалу потребних за започињање или развој пословних делатности. На конкурс који истиче у поноћ последњег

дана ове године могу да се пријаве заинтересована лица са пребивалиштем у Босилеграду, Чачку, Краљеву, Панчеву, Пријепољу и Владичином Хану, у првом реду незапослени припадници угрожених група становништва у повећаном ризику од социјалне искљученост. У такве су сврстани Роми, неформални сакупљачи секундарних сировина, дугорочно незапослени, жене, млади, рурално становништво, ви-

шечлане породице, ниже образоване особе и припадници мањинских група. Пријављивање се врши попуњавањем штампаног пријавног формулара, или путем електронске пријаве, а за помоћ могу да се пријаве заинтересована лица са територије шест јединица локалне самоуправе. Помоћ у износу од две хиљаде евра могу да очекују пријављени који планирају да посао обављају самостално, а три хи-

љаде и шест стотина ако запосле незапослено лица са евиденције Националне службе за запошљавање. Донације ће бити додељиване искључиво у виду опреме и материјала, без готовинских исплата, а они који буду изабрани могу да очекују организацију пословних и стручних обука према потребама, пословно саветовање и праћење подржаних микро бизниса. Обавеза корисника који потпишу уговор о донацији је да, на наменски текући рачун пројекта, изврше уплату у износу не мањем од десет процената вредности дониране опреме, региструју пословну делатности у складу са законодавством Републике Србије и похађају пословне обуке које организује Хелп. Пријавни формулар представља полазни документ у процесу одабира корисника помоћи, а на основу наведених података, представници Хелпа ће посетити кандидате који задовољавају критеријуме, и имају реалну и одрживу пословну идеју за обављање економске активности.

Уз попуњену пријаву, укључујући и пристанак на обраду података о личности, потребно је приложити очитану личну карту, или копију неког другог личног, идентификационог документа, потврду о незапослености и стручној спреми из Националне службе за запошљавање, а уколико је делатност регистрована и копију потврде о томе. У оквиру реализације првог пројектног циклуса у Краљеву Хелп је организовао информативне састанаке за све којима је потребна подршка при започињању или развоју пословних делатности. Незапосленима који желе да обезбеде редован извор прихода упућен је позив да искористе ову могућност и пристуствују једној од презентација на којима су биле доступне детаљне информације о пројекту, начину и условима пријављивања, као и пријавни формулари за конкурисање. Подршка у оквиру овог програма биће пружена лицима која задовоље социјалне и економске критеријуме за селекцију реалних и одрживих малих бизниса, којима ће кроз пројекат бити

пружена подршка у опреми и пакет пословних обука које укључују израду бизнис плана, маркетинг и менаџмент, стручне обуке за релевантне делатност и саветодавну стручну подршку за унапређење развоја малих бизниса. Укупна вредност пројекта који финасира за реализацију у Краљеву шведска влада, а са скоро тринаест хиљада евра суфинансира локална самоуправа, процењена је на око четрдесет шест хиљада евра којима ће бити подржано двадесет малих бизниса у областима занатства, услуга и пољопривреде. Прва фаза пројекта реализује се од 1. јула ове до 30. јуна наредне године, а општи циљ је усмерен на допринос смањењу сиромаштва, социјалној инклузији, инклузивном и одрживом економском развоју, пуној и продуктивној запослености, као и остваривању задовољавајућих услова рада за све, путем обезбеђивања побољшаног приступа тржишту рада и запошљавању. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Добар пример Краљева

МАГАЗИН 527

26.12.2021.

СУТРА ПОЧИЊЕ ДАНАС

- Пројекат „Сутра почиње данас“ спроводи се у периоду од децембра 2019. до децембра ове године у Лесковцу, Бујановцу, Краљеву, Сурдулици и Земуну. - Локалне самоуправе се, упркос напорима који су последњих година уложени на пољу реформе јавне управе, суочавају са многобројним изазовима који се најчешће огледају у недостатку капацитета за ефикасно спровођење реформских процеса. - Не постоји проактиван приступ у погледу унапређивања услова и стварања подстицајног окружења за развој цивилног друштва на локалном нивоу. - Добар пример укључивања грађана у доношење локалних политика усвајање Стратегије развоја града Краљева и Локалног акционог плана за унапређење положаја Рома

МАГАЗИН 527 26.12.2021.

ао невладина и непрофитна организација „Праксис“ се, од оснивања 2004. године, бави заштитом људских права, пружањем правне заштите и јавним заговарањем за уклањање системских препрека у приступу правима, а делује у области статусних и социоекономских права, антидискриминације, родне равноправности, миграција, права детета и реформе јавне управе. Поред бесплатне правне помоћи, циљеве и задатке остварује кроз мониторинг јавних политика, истраживања, анализе и јавно заговарање за системска решења и уклањање препрека у приступу правима, кроз подизање свести о проблемима интеграције маргинализованих и социјално искључених заједница, едукацију, објављивање публикација и стручну подршку реформама, умрежавање и сарадњу. Извештај „Сутра почиње данас - подршка унапређењу транспарентности локалних самоуправа, јачању грађанске и партиципације деце“ настао је у оквиру пројекта „Сутра почиње данас“ који је „Праксис“ спроводио у периоду од децембра 2019. до децембра ове године у Лесковцу, Бујановцу, Краљеву, Сурдулици и Земуну. Пројекат је реализован у партнерству са Удружењем музичке уметности, уз финансијску подршку Европске уније у оквиру Програма „Подршка цивилном друштву 2018“ – грант шема за Републику Србију. Извештај представљен почетком минуле недеље приказује најзначајније резултате пројектних активности, са посебним акцентом на истраживање спроведено у периоду између јануара и новембра прошле године, које се односило на транспарентност и одговорност у раду одабраних јединица локалне самоуправе. Циљ истраживања био је да се утврди колико је код локалних органа присутан проактиван приступ у обавештавању грађана и да ли се пружају информације на основу захтева за приступ информацијама од јавног значаја, али и да се анализира процес доношења аката на локалном нивоу, заступљеност консултација са грађанима и организацијама цивилног друштва, као и какви су ефекти њиховог укључивања у овај процес. Истраживање показује да се локалне самоуправе, упркос напорима који су последњих година уложени на пољу реформе јавне управе, суочавају са многобројним изазовима који се најчешће огледају у недостатку капацитета за ефикасно спровођење реформских процеса. Најозбиљнији недостаци препознати су у

погледу доследне примене прописа који гарантују право на приступ информацијама од јавног значаја, као и учешћа јавности у процесу креирања локалних политика, јер да партипципативности у поменутом процесу готово да нема. Поред тога, констатовано је да не постоји проактиван приступ у погледу унапређивања услова и стварања подстицајног окружења за развој цивилног друштва на локалном нивоу. Улога локалних медија у области реформе јавне управе, као покретача јавне дебате, није довољно развијена, а разлози леже у финансијској нестабилности и недовољно подстицајном окружењу за извештавање о специфичним темама. Извештај даје приказ резултата спроведених активности, укључујући оне намењене јачању капацитета цивилног сектора на локалном нивоу за праћење процеса реформе јавне управе и учешће у креирању локалних политика, јавнозаговарачке иницијативе, информисање локалних медија о њиховој улози у реформским процесима. Допуњен је подацима о састанцима са релевантним актерима на локалном нивоу у циљу јачање сарадње и партнерства јавног и цивилног сектора, као и низа активности усмерених на рад са децом са циљем развијања њихове улоге у заједници и боље социјалне инклузије. Као добар пример укључивања грађана у доношење локалних политика истакнуто је усвајање Стратегије развоја Града Краљева у чијој је изради, у оквиру четири радне групе, учествовало девет организација цивилног друштва. Након израде нацрта документа организовани су јавни увид и четири јавне расправе, једна на градском и три на сеоском подручју, Записници са њих објављени су на сајту града, а на сличан начин је усвојен локални акциони план за унапређење положаја Рома. Служба за управљање пројектима и локални економски развој укључила је представнике цивилног сектора већ у фази израде стратешког документа па су интереси грађана, нарочито групе на коју се документ односи, представљени на састанцима радних група организованим у складу са тематским областима акционог плана. Осим у Краљеву, нема доступних информација о организовању јавних расправа приликом усвајања одлука о еколошким таксама у осталим јединицама локалне самоуправе које су обухваћене истраживањем. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 527 26.12.2021.

Кључ за запошљавање особа из маргинализованих група

МАГАЗИН 527

26.12.2021.

ПРАВО НА СОЦИ И

- У Србији живи око сто педесет хиљада Рома и Ромкиња који су превасходно ангажовани на црно. - Нешто мање од тридесет хиљада на евиденцији Националне службе за запошљавање. - Стратегијом запошљавања до 2026. године предвиђене инклузивне мере подршке најрањивијим групама. - Наредне године пет милијарди и шест стотина педесет милиона динара за више од двадесет хиљада особа. - Ове године за приближно две хиљаде припадника ромске националности обезбеђене субвенције за додатно образовање, обуке и самозапошљавање. - Субвенције и за особе са инвалидитетом. - Скоро три и по хиљаде особа користило неки вид нефинансијске подршке

ИЈАЛНУ ПОМОЋ

МАГАЗИН 527 26.12.2021.

оми и Ромкиње, особе са инвалидитетом, жене жртве насиља, самохране мајке, дугорочно незапослени и особе из других рањивих група имали би веће шансе за сигурно и легално запослење уколико би задржали социјалну помоћ. Губитак тог права у случају проналажења посла један је од кључних разлога зашто не желе да буду пријављени и себе излажу ангажовању без икакве заштите. Ово су основне поруке завршне конференције пројекта „Побољшање услова живота Рома и Ромкиња и других маргинализованих група у време пандемије ковид-19“, чији су се учесници сложили да се, у циљу отклањања ове препреке, припреме измене Закона о запошљавању и осигурању у случају незапослености. На конференцији је предложено разматрање могућности да, кроз мере активне политике запошљавања, припаднике рањивих група може да ангажује цивилни сектор, а већа средства за њихово ангажовање обезбеде тако што би програми међународних донатора добили исте погодности као и програми финансирани из буџета. Одлука да у фокус буде стављена ромска популација, као нарочито угрожена категорија, темељи се на податку да у Србији живи око сто педесет хиљада Рома и Ромкиња који су превасходно ангажовани на црно, а тек нешто мање од тридесет хиљада налази се на евиденцији Националне службе за запошљавање. Стратегијом запошљавања до 2026. године предвиђене су инклузивне мере подршке најрањивијим групама, међу којима је и ромска популација. Тако је за наредну, за овај вид помоћи, планирано издвајање од пет милијарди и шест стотина педесет милиона динара за више од двадесет хиљада особа, што је за милијарду и триста милиона више него прошле године. Поред тога, за приближно две хиљаде припадника ромске националности ове године су обезбеђене субвенције за додатно образовање, обуке и самозапошљавање, а субвенције и за особе са инвалидитетом. Уз све то скоро три и по хиљаде особа користило је неки вид нефинансијске подршке. Пројекат су, уз подршку Немачке организације за међународну сарадњу, реализовали Национална алијанса за локални економски развој и Асоцијација координатора за ромска питања мотивисани податком да, због ниске радне активације, сиромаштва и искључености ромске и других осетљивих групација, један од првих корака за решавање проблема могу бити јавни ра-

дови. Социјална инклузија свих грађана, посебно Рома и маргинализованих група, један је од најважнијих циљева којима је Влада Србије посвећена у процесу европских интеграција, при чему има снажну подршку Немачке организације за међународну сарадњу. Припадници ромске заједнице и друге маргинализоване групе су озбиљно погођене пандемијом ковид-19, што је повод да је Немачко Савезно министарство за економску сарадњу и развој, кроз програм „Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србији“, током прошле и ове године, као одговор на неке од најхитнијих потреба најугроженијих грађана, определило додатна средства. Једна од кључних компоненти пројекта био је програм „Заједно за заједницу“, осмишљен по узору на немачки модел јавних радова, кроз који је пут до привременог радног ангажовања нашло двеста четрдесет Рома, Ромкиња и особа из других рањивих категорија у шест локалних самоуправа. Уз прилику за посао, учесници су добили шансу да стекну потребне вештине за одређено занимање и знања за активно тражење запослења која ће их учинити конкурентнијим на тржишту рада. За више од половине њих ово је било прво радно искуство, а задовољство свих је повод за жељу да програм буде настављен. У програму је учествовало тридесет послодаваца, седамнаест из цивилног сектора, седам јавних предузећа, Црвени крст, здравствене установе и приватне компаније. Партнери на пројекту су, у сарадњи са Институтом за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, реализовали здравствене радионице у педесет четири подстандардна ромска насеља широм земље, и грађанима указали на важност превенције, вакцинације и заштите од корона вируса, а са Сектором за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова Србије осмишљене су и препоруке за бољу заступљеност и интегрисање маргинализованих група у систем заштите и спасавања. Пројекат „Побољшање услова живота Рома и Ромкиња и других маргинализованих група у време пандемије ковид-19“ део програма је „Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србији“ који се спроводи у сарадњи са Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 527 26.12.2021.

Од 4. јануара зимски ред летења

МАГАЗИН 527

26.12.2021.

АВИОНОМ И ДО ИСТАНБУЛА

- До 26. марта два пута недељно до Истамбула, средом и суботом. Лет траје два сата и петнаест минута. - Цена карте већ од три хиљаде динара за лет у једном смеру економик лајт класом, повратна скоро седам хиљада. - Уз најнижу тарифу само са ручним пртљагом тежине мање од осам килограма. - Током летње сезоне до Солуна и Тивта. - На новим линијама на основу резултата тендера за обављање услуга ваздушног превоза на линијама од јавног интереса који је расписала Влада Републике Србије

д 4. јануара наредне године Ер Србија почиње успостављање линија од јавног интереса са аеродрома „Константин Велики“ у Нишу и „Морава“ у Краљеву. Национална авио-компанија ће од овог датума саобраћати на редовним линијама између Ниша и Београда, Истанбула, Франкфурта, Келна и Љубљане, а из Краљева до Истанбула. Из Ер Србије поручују да су у продаји карте за све дестинације које ће бити повезане два пута недељно, са изузетком линије Београд - Ниш, на којој ће се обављати четири лета. Поред тога, током летње сезоне обављаће се сезонски летови на линијама Ниш-Тиват и Ниш-Атина, као и Краљево-Солун и Краљево-Тиват. На новим линијама Ер Србија ће летети на основу резултата тендера за обављање услуга ваздушног превоза на

МАГАЗИН 527

26.12.2021.

линијама од јавног интереса који је расписала Влада Републике Србије. Проширена понуда становницима региона Јужне и Западне Србије и Шумадије у значајној мери олакшава планирање путовања и доприноси јачању комерцијалних и туристичких активности у тим деловима земље. Увођењем редовних летова из Ниша и Краљева до Истанбула, град на Босфору постаје једина дестинација у мрежи Ер Србије до које ће се летови обављати са сва три аеродрома у Србији, чиме се значајно оснажује повезаност са Турском. Према зимском реду летења први лет са Аеродрома „Морава“ за Истанбул планиран је за 5. јануар са поласком у 8,35 сати и повратком истог дана већ у 13,35, а остали сваке среде и суботе у исто време. Национални авиопрево-

зник је објавио и цене карата, па је за пут до главног града Турске потребно издвојити три хиљаде шездесет динара за лет у економској лајт класи, а за повратак око седам стотина динара више. У цену карте укључен је унос једног комада ручног пртљага, било да је ранац, мала торба или кофер, ограниченог на тежину од осам килограма. Ручни пртљаг ће пре уласка у авион бити обележен плавим привеском, а након укрцавања потребно га је сместити у одељак за пртљаг изнад седишта под условом да не прелази дозвољену тежину и димензије. Деца млађа од две године немају право на ручни пртљаг, осим склопивих колица или носиљки за бебе. у виду чврстих носиљки или корпи, као и хране потребне током лета. Лет у једном смеру авионом АТР 72 у економској стандард класи кошта пет

хиљада четири стотине седамнаест динара, а у цену је, поред ручног, укључен превоз пртљага тежине до двадесет три килограма. Цена карте за путовање у економској комфорт класи је нешто скупље и износи седам хиљада сто четрдесет осам динара по особи, а деца млађа од две године имају право на попуст од деведесет одсто уз додатак припадајуће таксе, трошкова и доплате. За карте купљене преко Ер Србија Контакт центра, Ер Србија пословницама или продајним пунктовима, може бити наплаћена такса за издавање а за резервације и куповину преко www.airserbia.com се не наплаћује. Цене карте и таксе су до издавања подложне променама, а зависе од расположивости места у авиону. Зимски ред летења за путовање до Истанбула важи до 26. марта следеће

године, а све цене дате по особи и укључују тарифу, таксе, трошкове и доплате од стране авио-компаније. У Ер Србији подсећају да је могуће променити резервацију у зависности од услова одабраног бренда и расположивости тарифе, а уколико одабрана тарифа није доступна, биће наплаћена разлика уз одговарајућу накнаду. На летовима које обавља Ер Србија доступан је оброк, а мени се може разликовати у зависности од одредишта и типа авиона. На основу резултата тендера за обављање услуга ваздушног превоза на линијама од јавног интереса који је расписала Влада Србије, Ер Србија ће на новим линијама летети до 31. децембра 2023. године. Према Уредби о условима за проглашење линије у јавном интересу у ваздушном саобраћају,

јавни интерес може да се прогласи ако се односи на руту ка аеродрому који опслужује регион, или регионе ,у развоју или уколико има мање од сто хиљада путника годишње. Да би линија добила овај статус потребно је да превоз другим видом саобраћаја не задовољава потребе региона, да на линији не постоји комерцијални интерес за обављање редовног авио-превоза и да је релација значајна за привредни и друштвени развој Србије, нарочито за повезивање са индустријским центрима, привлачење инвестиција и повезивање са дијаспором, а да се успоставља у редовном авио-превозу за период утврђен законом. Када је пре две године донета одлука о проглашењу линија у јавном интересу, из Краљева је успостављен авио-саобраћај са Бечом, а током летње сезоне и са Солуном. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 527 26.12.2021.

Омогућен увид у бирачки списак

МАГАЗИН 527

26.12.2021.

ИСТЕКАО РОК ЗА ИЗМЕНЕ

- Део бирачког списка за град Краљево изложен на увид који грађани могу да изврше до 31. децембра у поноћ кад ће бити закључен. - Захтеви за промене у делу бирачког списка грађани са пребивалиштем, а интерно расељена лица са боравиштем, на територији града Краљева, могу да поднесу Градској управи сваког радног дана између седам и петнаест сати. - Увид у бирачки списак може се извршити и електронским путем на званичној интернет страници Министарства државне управе и локалне самоуправе уношењем јединственог матичног броја грађана акон о јединственом бирачком списку, Упутство за спровођење Закона о јединственом бирачком списку и Одлука о расписивању Републичког рефередума ради потврђивања Акта о промени Устава Република Србије основ су на коме се заснива одлука Градске управе о обавештавању да је део бирачког списка за град Краљево изложен на увид који грађани могу да изврше до 31. децембра у поноћ кад ће бити закључен. Увид је у згради Градске управе могућ сваког радног дана у периоду између седам и петнаест сати, а захтеви за промене у делу бирачког списка грађани са пребивалиштем, а интерно расељеналица са боравиштем, на територији града Краљева могу поднети Градској управи у истим терминима. Решења о променама у бирачком списку од момента

закључења у поноћ последњег дана у години до седамдесет два сата пре одржавања референдума, односно 12. јануара следеће године, доноси Министарство државне управе и локалне самоуправе. Од расписивања републичког референдума, а најкасније пет дана пре закључења бирачког списка 25. децембра, грађани су могли да поднесу захтев да се у њега унесе податак да ће на предстојећем референдуму гласати по месту боравишта на територији града Краљева. Изабрано место гласања не може бити место на територији јединице локалне самоуправе на којој бирач има пребивалиште, односно боравиште за расељена лица, а овај податак се не може мењати до окончања изборног поступка. Бирачи који имају боравиште у

иностранству могу поднети захтев за упис у бирачки списак податка да ће гласати у иностранству, а захтев је могао да се поднесе преко дипломатско конзуларних представништава најкасније пет дана пре закључења бирачког списка, односно до поноћи 25. децембра. У поступку увида у бирачки списак лица овлашћена за ажурирање и пружање техничке подршке Градске управе дужни су да поступају у складу са законом којим се уређује заштита података о личности. Увид у бирачки списак може се извршити и електронским путем на званичној интернет страници Министарства државне управе и локалне самоуправе уношењем јединственог матичног броја грађана. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 527 26.12.2021.

Божићна посланица надбискупа Хочевара

НАЈВЕЋА ПОТРЕБА МОГА СРЦА R ЉУБИТИ БОГА

овијест јест и остаје бесконачни рудник мудрости и скривеног блага. Међу тим златним рудницима наше цивилизације посебно сјаји искуство славља Тајне Утјеловљења и Рођења Божјега Сина, Исуса из Назарета. С великом се радошћу приближавамо тој »гори« Божанске Тајне. Зато вас – предрага сва моја браћо и сестре, драги сви ви вјерници као и сви становници наше по Божјој доброти благословљене земље поздрављам с посебним охрабрењем и радошћу! Поздрављам вас с великом жељом, пажњом и чежњом да се у овим милосним данима обогатите непролазном мудрошћу и оснажите истинском снагом богочовјечјег живота и постојања.

Ако срце не љуби Бога оно губи свој смисао Морам признати да ме до свих дубина мога сиромашног бића захватила орловска снага гледања у Сунце вјечнога Бога – молитва понизног Charlesa de Foucaulda, Исусовог малог брата Карла којег је Црква прогласила блаженим. Наиме, док је у језиво самотној пустињи промишљао неизрециву тајну Исусовог тридесетогодишњег живота у скривености чисте преданости Вјечној љубави – и то боравећи међу муслиманском браћом – срце му се испуњало истинским мелемом небеске мудрости. Тако он у својем заносу, у својој екстази не осјећа неку извањску присилу нити слиједи било какав ди-

сциплински пропис да МОРА Бога признавати, поштовати и слијепо Га слушати. Напротив, што више под звјезданим небом, у струјању тишине и благодатне самоће, урања у дубину свога срца, тим више искуствено открива да је његово срце – као сједиште људске личности – једна јединствена велика глад и јединствена силна жеђ за Божјом љубави. У својој је молитви написао: »Моје срце има само једну велику потребу: љубити Тебе. Ако моје срце не љуби Тебе, губи сваки свој смисао, пада у неподношљиву празнину…« Мали брат није, дакле, подлегао ни своједобним гласовима морализма, нити га је преварила девијантност толиких тражења пуке земаљске и опипљиве љубави! Нису га ослијепили толики раскошни љубавни и пустолов-

МАГАЗИН 527 26.12.2021.

ни романи, нити би данас подлегао безбројним призорима тјелесне замамљивости или голотиње с екрана. Читао је мистичне Ријечи Пјесме над пјесмама и кушао сву слаткоћу свједочења највећих богоугодника Старога и Новога завјета.

Открити пут »наде која не срамоти«

Блажени Мали Карло је изворно и самостално искусио да је Његово срце тако прожето аутентичном чежњом за свеобухватном љубави да га је могло утјешити и наситити само оно највише, то јест Божанско. Само љубав Зачетника свега и љубав Довршитеља свега! С правим је духовним нагоном суверено откривао да његово срце може бити сретно само ако се у њега непрестано претаче врхунац вјечне и повијесне среће Љубави, то јест љубави Богочовјека Исуса Криста. Карлов одлазак у пустињу омогућио му је урањање у праизвор Среће – у Тајну Утјеловљеног Бога. Стога није нимало необично што се његов живот и завршио као жртва љубави, као свједочење изгорјелости у љубави.

А то значи и да нам само дар Утјеловљенога Божјег Сина даје лијек против свих наших духовних и моралних болести! Лијек против свих наших застрањивања и контрадикторности које носимо у свом срцу. Славити Божић значи, надаље, да је наше људско срце открило све перспективе живота. Значи да је наше људско срце – које је до најмањих капилара прожето толиким енигмама открило једини сигурни пут будућности, пут »наде која не срамоти«! Божић је зато најцјеловитије надахнуће нама земаљским људима; нама људима – тим вјечним тражитељима среће, али, прије свега, тим вјечним гунђалима и незадовољницима. Само нам Божић најочитије говори у којем правцу се морамо кретати ако хоћемо бити сретни. Божић нам говори да није истина да не постоје чисти зрак и вода; говори нам да имамо лијек за све болести, да постоји право надахнуће за баш све аутентичне људе по долинама нашег Планета.

Вјечност се преселила у нашу садашњост

Ходимо путовима Утјеловљенога Божјег Сина

Браћо и сестре, пред нама је славље Божића! Када то кажемо не мислимо првенствено ни на наш календар, нити на неки наш одређени програм живота. Мислимо само на то да нам Утјеловљени Бог поновно даје могућност да читавим својим бићем искусимо оно што је у сваком погледу једнократно и јединствено. А то је да се Вјечна љубав свом снагом претаче у нашу повијест; управо у моју и твоју повијест, драги брате и сестро! То, надаље, значи да Он, Неизрециви – данас и овдје постаје Изрециви! То јест конкретан; напримјер у светој причести… Божић нам говори да се Вјечност преселила управо у нашу садашњост! У наше ограничене земаљске посуде, какво је наше срце! Наше тјелесно срце може носити у себи свеукупну срећу, љубав, вјечност, свеколику неограниченост Бога и најчистију љепоту Неба.

Укратко, рођење Божјега Сина отвара небо, просвјетљује таму, показује путове, оздравља срце, компонира мелодије, доноси вјечност, гарантира наду… Ходимо, дакле, путовима Утјеловљенога Божјег Сина. Браћо и сестре! Био вам надасве сретан и благословљен Божић! Славље Божића нека вас свом својом снагом уведе у Нову годину 2022.! Браћи и сестрама источне традиције: Мир Божији – Христос се роди! Свима пак мир и благослов Бога Оца и Сина и Духа Светога.

Живот као жртва љубави

У Београду, 13. децембра 2021. + Станислав Хочевар београдски надбискуп и метрополит

Интернет примарни канал комуникације

МАГАЗИН 527

26.12.2021.

ОНЛАЈН ШОПИН

- У односу на 2019. годину у 2020. удвостручен број динарских трансакција путем интернета. - Мањи раст код плаћања другим валутама. - Код плаћања евром повећање око десет процената, америчким доларима двадесет четири а британским фунтама двадесет два, док се код швајцарског франка бележи пад од око осам процената. - Током последње две године приметан пад просечне вредности поруџбине која је у 2020. износила 2.272 динара, а тридесет седам евра код плаћања у овој валути. - Више од половине куповина посредством мобилних телефона. - Интернет у Србији један од примарних канала комуникације, информисања и куповине

НГ ЗА ГРАЂАНЕ

лектронска, трговина, као саставни део електронског пословања, омогућава купцу наручивање производа путем интернета. Пандемија вируса ЦОВИД-19, која је захватила читав свет, а и даље траје, умногоме је изменила навике и понашање потрошача и организацију и пословање компанија. У таквим околностима електронска трговина у Србији бележи историјске резултате, а сличан тренд је приметан и у многим другим земљама. О томе се може закључивати на основу података Народне банке Србије који сведоче да је током 2000. број динарских трансакција плаћених путем интернета, у поређењу са 2019. годином, порастао за око 103 одсто. У исто време раст је у другим валутама значајно мањи, па је код плаћања евром повећање око десет процената, америчким доларима двадесет четири а британским фунтама двадесет два, док се код швајцарског франка бележи пад од око осам процената. Према истом извору током последње две године приметан је пад просечне вредности поруџбине која је у 2020. износила само 2.272 динара, односно тридесет седам евра код плаћања у овој валути. Стручњаци указују на податак да је пад просечне вредности очекиван услед чињенице да је велики број купаца први пут обавио трговину посредством интернета, а у пракси се показало да нови, због несигурности, у почетку обављају у мањим износима. Према истраживању ставова и потреба грађана у оквиру пројекта „Развој е-трговине и локалних екосистема у току пандемије вируса ЦОВИД-19“, којим су обухваћени грађани Шумадијског, Рашког, Моравичког и Златиборског округа, око четрдесет девет одсто испитаника је интернет, између осталог, користило и за трговину.

МАГАЗИН 527

26.12.2021.

Искуства ове врсте куповине потврђују да је више од половине, или шездесет одсто, испитаника обавља посредством мобилних телефона. Разлог се огледа у потврди да се куповина обавља у покрету а једноставнија је, јер је интерфејс на мобилним верзијама и апликацијама упрошћен у односу на стандардне. Понашање испитаника у онлајн куповини умногоме је дефинисано њиховом куповном моћи, која је за скоро четвртину њих лимитирана на пет хиљада динара, и начинима плаћања јер су испитаници у већини случајева, чак седамдесет седам одсто, плаћали поузећем. Ово се може приписати чињеници да купци на интернету невољно дају личне податке, посебно не финансијске, углавном због безбедносних проблема и недостатака поверења. Разлог више су високи трошкови и накнаде, с обзиром да платне системе у Србији одликују високе провизије за онлајн трансакције, што овај вид продаје чини мање атрактивном. На питање зашто купују посредством интернета, највећи број испитаника као разлог истиче бољу понуду, ниже цене, доставу на кућну адресу и недостатак времена, и потврђује да су се најчешће куповали одећа, обућа, књиге и бела техника. Да сајтови домаћих брендова и произвођача уливају највише поверења онлајн купцима у Србији сведочи податак да је више од седамдесет девет одсто куповина везано за домаће продавнице. У исто време удео страних понуђача достиже тек двадесет одсто, углавном код великих дистрибутера као што су AliExpress или Ebay. Истраживање је показало да многи корисници интернета нерадо учествују у онлајн куповини, углавном због недостатка поверења у квалитет производа, могућност да га види и провери „уживо“, страха од преваре

приликом плаћања картицама, могућности замене или поврата. Коришћење друштвених мрежа се оцењује важном карактеристиком онлајн понашања које је снажно повезано са онлајн куповином. Тако је већина испитаника фокусирана на комуникацију путем Фејсбука о чему сведочи њих 63,8 одсто, док 60 процената користи интернет за активности на другим друштвеним мрежама. Информисање путем електронске штампе користи 61 одсто испитаника, а 41,9 највише у сврху онлајн едукације и усавршавања. Пандемија вируса ЦОВИД-19 је утицала на традиционалне канале и операције, па су постале очигледне предности дигиталних мрежа, услуга и операција. Ванредно стање, уведено половином марта прошле године због епидемије корона вируса на територији Србије, довело је до повећаног обима услуга доставе хране и робе из локалних маркета, пиљара и месара, а значајан раст бележи достава помоћних медицинских средстава. Сервиси ове врсте послужили су да се премосте ограничења радног времена и кретања, понајвише ресторана у дистрибуцији хране. Искуства из овог периода су добра основа за очекивање да ови сервиси и у наредном периоду постану део стандардног понашања јер су практични, штеде време и олакшавају изборе, па се очекује да дигитализација и онлајн продаја у овим секторима буде приоритет и будућност пословања. Пандемија је допринела да интернет у Србији „преко ноћи“ постане један од примарних канала комуникације, информисања и куповине, али остаје да се види да ли ће се раст коришћења у поменуте сврхе наставити и након завршетка здравствене кризе која је погодила све земље света.

МАГАЗИН 527 26.12.2021.

Носиоци демократских промена: Предраг Стојановић (1)

МАГАЗИН 527

26.12.2021.

СРБИЈА ИСПРЕД ЕВРОПЕ

- Пред први непосредни избор председника Скупштине општине у Краљеву својим потписом, именом и презименом, Предрагу тојановићу подршку дало 75 хиљада пунолетних грађана. - Од школске 1990/91 кад је као државни стипендиста кренуо на усавршавање у Немачку Стојановић је постао безбедносно интересантан одређеним структурама, о чему сведоче полицијски досијеи у Краљеву и Београду, можда још два три у ВБА, ВБО и ко зна где још. - Податак да су на позив Стојановића у Краљеву боравили творци новог устава Будимир Кошутић и Ратко Марковић повод је за закључак да иза његове кандидатуре стоји сам Слободан Милошевић

Предраг Стојановић

МАГАЗИН 527 26.12.2021.

остоје периоди у животу о којима савременици нису увек спремни да причају. Уверење да о бурним догађајима из октобра 2000. године ипак треба да остане траг повод је да Предраг Стојановић пристане на разговор и помогне да се расветле неки мање познати догађаји из периода који се сматрају значајним и за данашњи тренутак Србије. У његовом случају значајним се сматра почетак активног учешћа у политичком животу који датира из 1989. године која се везује за долазак на власт Слободана Милошевића и време кад је почело интензивније да се прича о новом Уставу Србије. У то време, док је још постојала дилема да ли прво треба усвојити устав па организовати изборе или обрнуто, Стојановић је као угледни Краљевчанин, и доктор правних наука, имао ретку привилегију да буде пријатељ са бардовима из ове струке, професорима Будимиром Кошутићем и Ратком Марковићем који су учествовали у писању највишег законодавног акта. Иста година је значајна и по првим наговештајима о измени изборног система, а почетни кораци се огледају у могућности да градови и општине сами одлучују о начину избора градоначелника и председника општинских скупштина које су у то време чинили Веће удруженог рада, Веће месних заједница и Друштвено политичко веће. Још тада су бројни Краљевчани, међу њима и Стојановић, поверовали да је демократија закуцала на врата, а они који су гледали даље већ видели уваженог правника на месту председника општине. Приближавање предизборне кампање било је повод да друг из детињства Слободан Николић, међу вршњацима познатији као Мандрил, са подебелом свеском у руци крене од врата до врата како би скупљао потписе подршке кандидатури Предрага Стојановића. Као гром из ведра неба деловало је сазнање о 75 хиљада потписа оних који су пуним именом и презименом, и осталим подацима који су тражени,

подржавали кандидатуру и већ видели Стојановића на челу града. Највеће изненађење ипак је владало међу до тада неприкосновеним владарима, Социјалистичком савезу радног народа и Савезу комуниста. Било је то време кад се Стојановић као државни стипендиста спремао на пут у Немачку како би наставио усавршавање у области права, а пред њим се отварала не тако честа могућност да после доктората, и већ обезбеђеног доцентског звања, стекне право на знатно значајнију Хумболдт стипендију која се, каже, одбија из само два разлога, услед болести или смрти. - Од школске 1990/91 године постао сам безбедносно интересантан одређеним структурама, посебно након другог одласка школске 1984/85. године, а повод је сазнање да из Југославије у којој влада чврст комунизам одлазим у Немачку. Од тада имам три досијеа, у Краљеву и Београду, и можда још два три ВБА, БИА и не знам које још. Велика подршка грађана је повод да се уозбиљим и схватим да то што се дешава више није игра, јер почињу да ми се обраћају значајни људи из Краљева, а они који су били старији од мене већ питају шта планирам прво да урадим као председник општине. Зову ме директори великих фирми, начелници неких служби са врло озбиљним статусом, а ја немам иза себе подршку ни Социјалистичког савеза, ни Савеза комуниста, нити било шта друго сем оних 75 хиљада потписа што је повод да први пут закључим како нешто не ваља – прича Стојановић. Много већа пометња завладала је међу челницима Савеза комуниста што је било повод за позив да се у тачно заказано време појави у просторијама тадашње Општинске конференције. Податак да су на позив Предрага Стојановића у Краљеву боравили творци новог устава Кошутић и Марковић повод је за закључак да иза његове кандидатуре стоји ни мање ни више него Слободан Милоше-

вић за чију се појаву на политичкој сцени везују извесне симпатије и уверење да би пре него у осталим републикама бивше Југославије Србија као највећа прва требало да организује вишестраначке изборе. Испоставило се да је учинила последња, тек у децембру 1990. у време кад се Стојановић вратио из Немачке. За место првог човека Краљева те године се надметало 11 кандидата, за потпредседника општине само четири, да би до финалне рунде у конкуренцији остала само двојица, Миомир Вукићевић са подршком политичких структура актуелне власти и Предраг Стојановић са свеском пуном потписа грађана. Са стрепњом се годинама пре тога одлазило у комитет партије и много безазленијим поводима од овог кад се копља укрштају са њиховим кандидатом. Долазак у добро познату зграду у Улици Топлице Милана повод је индиректни наговештај првог човека краљевачких комуниста Слободана Дугалића да „Каблар“ као значајно грађевинско предузеће има празних станова у Београду, а да се тадашњи директор Данило Ивановић у круговима власти види као будући председник Извршног савета и у случају да Стојановић буде изабран за председника Скупштине општине. - Знам колико је Ивановић учинио за овај град, али треба имати мере. Кажем име свог кандидата који је перфектан економиста, а уз то говори три светска језика, иако га за то нисам ни питао. Овај зине од изненађења и ту завршимо разговор. У то време сам већ имао обезбеђену стипендију и спремао да се даље усавршавам, а још нисам матор да не могу да сачекам неке нове изборе, па се повучем јер је Вукићевић добар кандидат, а Зоран Николић као потпредседник такође. Са гласачком машинеријом коју су имали можда би изабрали Вукићевића и без тога. У сваком случају била је то добра екипа људи сличних година коју је као секретар општине допуња-

26.12.2021.

МАГАЗИН 527

вао Драган Ивановић. Председник Већа месних заједница био је Зоран Вукадиновић, Већа удруженог рада Часлав Милошевић, а Друштевно-политичког већа Миланко Даниловић. Мени као професору права одају почаст да, док не одем у Немачку, будем председник Комисије за статут – прича Стојановић. Први одлазак у Немачку у школској 1984/95. години продужен је за пола године баш као и други пут током 1991/92 тако да је у овој земљи провео пуне три године, То је време кад се у Србији јавља вишестраначје што Слободан Милошевић вешто користи како би учврстио власт. Политичка сцена се током годину и по дана одсуства променила, а на њој значајније место заузимају странке са изразито национално обојеним програмима, међу првима Српски покрет обнове. На челу је Вук Драшковић који има све више присталица међу великим бројем разочараних грађана, али изазива извесну резерву у круговима који у толикој дози национализма препознају опасност. Одсуство из политичког живота утицало је на удаљавање од твораца Устава Србије Кошутића и Марковића са којима је Стојановић и даље у коректним односима, не онолико блиским као пре тог периода. Политика пред оне који имају намеру да се њоме баве озбиљно ставља обавезу да одржавају коректне односе са свима, јер сукоби не воде ничему. Жеља да се укључи у политички живот у чврстој је вези са припадношћу некој од партија које тек покушавају да заузму значајно место на политичкој сцени. Стојановић је у Немачку отишао праћен уверењем великог дела локалне јавности да ужива поверење актуелног режима Слободана Милошевића, а вратио се са жељом да се придружи опозиционим снагама. - Вратим се из Немачке и видим Вука Драшковића да се нешто копрца и прави неки покрет који ми се није превише свиђао. Свиђа ми се опозиција, али ми се не свиђа покрет. Демократска странка се нешто тек појављивала, чувени Драгољуб Мићуновић као запршка у свакој чорби прави странку, а мени се ни та опција не допада. Више ми се допада национално обојена, па

тек онда европски. Иако ми се онда није допао Српски покрет обнове кад би ме питали која ми је најдража странка рекао би да је баш та пре него и ова којој сам касније био оснивач и кум. Они су били мотор, покретали све и били луди на неки начин. Српски покрет обнове је покретао све и свашта, а време ће тек показати колико је све било исправно. Није то била нада. Наду је донео Зоран Ђинђић, а народ је прихватао – каже Стојановић. Као човек који је доста путовао, а теоретски доста добро поткован, Предраг Стојановић је живео у убеђењу да зна шта је демократија и како функционише. Данас, после четврт века, и даље није сигуран да добро познаје шта је демократија, сем теоретски. Одрастао и васпитаван у време комунизма добро је спознао о каквом се систему ради, а демократија је и даље недовољно дефинисан појам, бар кад се ради о српском моделу. - Слободан Милошевић је радио паметно и држао под контролом све живо, и Удбу, и Војно-безбедносну агенцију и Безбедносно информативну агенцију. Знао је да врши власт, а да ли се то некоме свиђа, или не свиђа, то је друга ствар. Ко каже да није, лаже и могу да га изазовем на вербални двобој било где. Ја сам се борио против тога ма колико да је он све радио господски и на фини начин толеришући и оно што би неко данас згазио као најцрњу опозицију. Није ме интересовало да се опредељујем, јер сам се из Немачке вратио пун пара. Стипендија је достизала пет хиљада марака месечно, плус додатак за породицу, књиге и техничка помагала. Они плаћају нормалне стипендије и то што сам добијао је стипендија а не плата. У Немачкој бих сада имао плату десет хиљада евра, а не социјалну помоћ од 1.200. Анте Марковић је плаћао динар за марку, пара је било као блата, а ја користим благодети Немачке, напредујем, пишем и путујем. Коначно се враћам 1993. кад мој професор из гимназије Желимир Бучевац, док је овде хиперинфлација и плата три до пет марака, улази у политички живот. Са уштеђевином

од стипендије овде сам пун као брод, и ничим изазван капиталиста. Чујем да се Коштуница отцепио од Демократске странке и да је у Краљеву основан Општински одбор Демократске странке Србије. Националдемократски програм ми одговара, јер је у њему Србија испред Европе, а и предлог да будем кооптиран у одбор као портпарол ми одговара јер хоћу да радим и да помогнем – прича Стојановић. Чланови Општинског одбора су од првих дана били људи од угледа што чини да Демократска странка Србије врло брзо буде препозната као елитистичка и везана за урбане вредности, а све више препознатљивих Краљевчана чинило је да се нова снага на политичкој сцени схвата озбиљније. Након Миомира Вукићевића на место председника Скупштине општине долази Мирослав Карапанџић, а у Демократску странку Србије после избора Предраг Стојановић који није жело да му се приговара какао је ушао да би профитирао. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Миомир Вукићевић

26.12.2021.

МАГАЗИН 527

Проглашени победници три конкурса

НАГРАДЕ НА - Формирање правилних навика најмлађих у циљу очувања и унапређења здравља. - Јединствен конкурс за избор најбољих ликовних и литерарних радова на теме „Чувам своје зубе - поносим се осмехом“, „Дојење је поклон за цео живот“ и „Бирам паметније, храним се здравије“. - Конкурс намењен деци из предшколских установа и ученицима основних школа са циљем да се подстакне здравствено васпитни рад на тему оралног здравља, правилне исхране и подршке дојењу као најоптималнијем начину исхране новорођенчади и одојчади. - Најбољи дечији рад за сваку од кампања ће у виду постера бити штампан током следеће године

АЈБОЉИМА анредне околности узроковане проглашењем епидемије заразне болести ковид-19, коју изазива корона вирус, утицале су негативно на поремећаје у различитим областима живота. На посебан начин утицале су на активности Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ због чега је у септембру објављен заједнички конкурс за најбоље ликовне и литерарне радове у оквиру обележавања три кампање, Недеље здравља уста и зуба, Светског дана хране у оквиру Октобра – месеца правилне исхране и Светске и Националне недеље дојења. Тим поводом сарадницима из раз-

личитих установа упућен је позив да узму учешће у реализацији конурса и, кроз здравствено васпитни рад са родитељима и децом на наведене теме, дају допринос информисању и формирању правилних навика најмлађих у циљу очувања и унапређења здравља . Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“, Центар за промоцију здравља и мрежа инситута и завода за јавно здравље у Србији расписали су конкурс за избор најбољих ликовних и литерарних радова на теме „Чувам своје зубе - поносим се осмехом“, „Дојење је поклон за цео живот“

и „Бирам паметније, храним се здравије“. Конкурс је намењен деци из предшколских установа и ученицима основних школа са циљем да се подстакне здравствено васпитни рад на тему оралног здравља, правилне исхране и подршке дојењу као најоптималнијем начину исхране новорођенчади и одојчади. За сваку од тема, по три најбоља ликовна рада у категорији предшколски узраст и литерарна и ликовна рада у категорији ученика првог до четвртог и петог до осмог разреда предшколске установе и школе могле су да доставе окружном заводу или институту за јавно здравље и Центру за промоцију

26.12.2021.

МАГАЗИН 527

здравља најкасније до 29. октобра. Најбољи ликовни и литерарни радови изабрани су на нивоу округа, а окружни заводи и институти за јавно здравље доставили су их Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ до 19. новембра како би се прогласио и промовисао најбољи дечији рад за сваку од кампања који ће у виду постера бити штампан током следеће године. Најбољи радови су изабрани и промовисани на окружном нивоу, а најбољи на националном биће постављени на сајту Института за јавно здравље Србије и коришћени за дизајн и штампање здравствено промотивног материјала у циљу континуиране промоције здравих стилова животa. На територији града Краљева и општина Врњачка Бања и Рашка контролу над радовима пристиглим на конкурс преузео је Центар за промоцију здравља Завода за јавно здравље и од великог броја у свакој категорији издвојио по три до четири најбоља. Пригодна свеча-

ност организована у просторијама Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ била је добра прилика да се објаве резултати, а ауторима најбољих радова уруче пригодне награде. На конкурсу поводом 16. октобра Светског дана хране најбољим међу предшколцима и млађим, узраста између три и шест година, оцењен је ликовни рад Михајла Тешића из Вртића „Младост“ Предшколске установе Олга Јовичић Рита. У ситуацији кад је међу прилично уједначеним ипак требало направити разлику за нијансу слабијим оцењени су рад другопласиране Искре Бачкуља из Вртића „Полетарац“ и трећепласиране Јане Мијаљевић из Вртића „Весељко“ исте предшколске установе. У категорији ученика нижих разреда основних школа најбољим је оцењен рад ученице Основне школе „Светозар Марковић“ Дивне Павловић. Друго место припало је годину дана старијем ученику Основне школе „4. краљевачки

батаљон“ Давиду Лазаревићу а треће осмогодишњем Страхињи Банковићу који прве ликовне кораке савладава у Уметничком простору „Алтернатива“. Међу старијим основцима тријумфовали су ученици школе „4. краљевачки батаљон“ којима су припале све три награде, прва ученици шестог разреда Сари Ђорђевић, друго годину дана млађој Неди Вучковић а треће Жељку Стијовићу који похађа седми разред. Ученици виших и нижих разреда сврстани су у исту категорију при оцењивању литерарних радова на задату тему, а стручни жири је одлучио да награди четири аутора. Најбољим је оцењен рад ученика другог разреда школе „Светозар Марковић“ Алексе Јањића, други је био његов вршњак Стеван Моравчић из школе „4. краљевачки батаљон“ а трећа ученица шестог разреда Основне школе „Вук Караџић“ Миа Рајковић. Да су ученици других разреда основних школа били агилнији од осталих потврђује четврто место додељено

Основне школе „Бранко Радичевић“ из Витковца Стефана Станојловић која се пласирала тик уз првопласираног ученика шестог разреда Новака Ђоковића и другопласиране ученице петог разреда Ање Николић Најбољи литерарни рад написао је ученик другог разреда школе „Светозар Марковић“ Михајло Доламић, другим по квалитету оцењен је рад ученика петог разреда школе „Вук Караџић“ Александра Карајовића, који похађа наставу по индивидуалном образовном плану, а треће ученици првог разреда исте школе Анђелики Шулубурић. Листу награђених у овој категорији затвара четвртопласирана ученица шестог разреда Основне школе „Јосиф Панчић“ из Баљевца, издвојено одељење у Брвенику Ива Секулић. Много муке да изабере најбоље чланови жирија су имали и приликом прегледа радова пристиглих на конкурс поводом светске и националне недеље дојења.

У категорији предшколаца најбољи су били Дуња Нешовић из припремно предшколске гупе при Вртићу „Лане“ и Вук Душкић и Ђурђа Драшковић из Вртића „Полетарац“. Прва два места у категорији млађих основаца припало је ученицима школе „4. краљевачки батаљон“, прваку Маши Дугалић и две године старијој Нађи Дошић, а треће је била седмогодишња Маша Грачанац из Уметничког простора „Алтернатива“. Ученице шестог разреда тријумфовале су међу старијим основцима, а Јани Ћосић и Иви Бажалац из школе „4. краљевачки батаљон“, којима су припала прва два места, придружила се Теодора Вилимоновић из истуреног одељења у Брвенику школе „Јосиф Панчић“ из Баљевца. Међу основцима није било превеликог интересовања за писање литерарних радова, па је додељена само једна награда која је припала прваку Основне школе „4. краљевачки батаљон“ Ђурађу Славковићу. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

Дивни Павловић из школе „Светозар Марковић“. На конкурсу расписаном поводом Недеље здравља уста и зуба жири је од великог броја пристиглих издвојио тринаест радова. У категорији најмлађих учесника најбољим је оцељен ликовни рад Косте Перића из Вртића „Лане“ припремно предшколске групе Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“. Друго место припало је Миони Белоици из Вртића „Младост“, а треће Мију Раденковићу који се за упис у први разред припрема у шоли „4. краљевачки батаљон“. У категорији ученика нижих разреда основних школа најбољим су оцењени ликовни радови ученика другог разреда школе „Светозар Марковић“ Саве Гвозденовића, првака школе „4. краљевачки батаљон“ Павла Димитријевића и ученика другог разреда Основне школе „Јошаничка Бања“ из Рашке. Да међу старијим основцима не тријумфују батаљонци постарала се матуранткиња

МАГАЗИН 527 26.12.2021.

Рад Александре Ивић

МАГАЗИН 527 26.12.2021.

На страницама календара за 2022. годину

ИДЕЈЕ ЗА БУДУЋНОСТ - Александра Ивић и Милица Стевановић из Ниша и Наталија Павличевић из Блаца најбоље одговориле на тему такмичења „Твоје идеје, твоја будућност“ конкурса за календар програма ЕУ ПРО Плус за 2022. годину. - На основу ангажовања и преданости приликом припрема школског такмичења за најбољу школу проглашена Гимназија Краљево. - Ауторима дванаест радова лаптоп и таблет рачунари и мобилни телефони, а Гимназији лаптоп и пројектор

ченица Уметничке школе из Ниша Александра Ивић, добитница је прве награде на конкурсу за календар програма ЕУ ПРО Плус за 2022. годину, а друго и треће место припали су Милици Стевановић из Прве нишке гимназије „Стеван Сремац“ и Наталији Павличевић из Средње школе из Блаца. Према гласовима публике и стручног жирија оне су најбоље одговориле на тему такмичења „Твоје идеје, твоја будућност“ док је Гимназија Краљево, на основу ангажовања и преданости приликом припрема школског такмичења, проглашена за најбољу школу. Европска унија у партнерству са Министарством за европске интеграције и Канцеларијом Уједињених нација за пројектне услуге деценију уназад, путем овог ликовног такмичења, подстиче и награђује талентоване и креативне ученике који желе активно да допринесу развоју својих локалних заједница. Тема овогодишњег конкурса „Твоје идеје, твоја будућност“ подстакла је младе из двадесет две средње школе југоисточне и југозападне Србије на размишљање шта би њихов град учинило бољим местом за живот младих, и шта би сами могли да учине како би унапредили свој и живот своје заједнице. Европска унија је 2022. прогласила Европском годином младих како би у средиште пажње ставила стварање перспектива за младе људе, који су највише били погођени пандемијом. Оваква одлука указује на жељу да се у каредном периоду уложе већи напори како би се приоритети младих укључили у релевантне политике и доношење одлука. Шеф сектора за управљање пројектима Делегације Европске уније у Србији Мартин Клауке је, током онлајн проглашења победника такмичења,подсетио како је овај процес двосмерна улица која захтева ангажовање младих и потребу да се чује и њихов глас. Уједно је нагласио како су млади радовима послатим на конкурс показали велику свест о потребама и могућностима које би побољшале живот у срединама у којима живе, а идејама допринели стварању боље, зеленије и ин-

МАГАЗИН 527

26.12.2021.

клузивније будућности у Европи. Пристигли радови су показали колико су млади свесни значаја очувања животне средине, коришћења обновљивих извора енергије и потребе да се у њиховим местима отварају нове фабрике и нова радна места. Кроз радове су исказали да им недостаје забавних и образовних садржаја, као и да препознају природно и културно наслеђе из своје околине које треба да се сачува и туристички промовише. У Одељењу за комуникације Министарства за европске интеграције оцењују да су кроз радове могле да се виде надахнуте, иновативне и оствариве идеје како да се побољша живот младих у локалним срединама, али и свих осталих грађана Србије. Због тога ће Министарство и наредне године настојати да се кроз Конференцију о будућности Европе, коју је покренула Европска унија, представи и омогући да се чује и глас младих из Србије. Активности које се спроводе са младима, као што је ово ликовно такмичење, прилика је за увид у идеје и решења проблема које млади препознају у свом окружењу. То је повод да менаџерка програма ЕУ ПРО Плус Оливера Костић позове младе да прате рад програма на интернет страници и друштвеним мрежама јер ће једним делом интензивно бити усмерен на њих како би њихове идеје расле, израсле у стварност, а онда и будућност. На страницама календара програма ЕУ ПРО Плус за предстојећу годину, поред прва три награђена рада, наћи ће се и радови Анђеле Бучић из Ниша, Ивоне Тасић из Лесковца, Аише Кркушић из Новог Пазара, Алексе Петровића из Димитровграда, Ђорђа Рвовића из Нове Вароши, Мартине Иванов из Димитровграда, Хане Црнишанин из Новог Пазара, Наталије Живадиновић из Алексинца и Мине Лучић из Крушевца. Аутори ових дванаест радова награђени су лаптоп и таблет рачунарима и мобилним телефонима, а Гимназији Краљево припали лаптоп и пројектор. Т. Радивановић

Рад Наталије Павличевић

МАГАЗИН 527 26.12.2021.

ВРЕМЕ ДАРИВАЊА

МАГАЗИН 527 26.12.2021.

На репертоару Биоскопа “Кварт” Певајмо 2

Увек оптимистична коала Бастер Мун и његова екипа извођача припремају се за најблиставији сценски перформанс који се дешава у светској престоници забаве. Постоји само једна потешкоћа, прво морају да наговоре најзабавнију рок звезду на свету, коју први пут у анимираном филму глуми глобална музичка икона Боно, да им се придружи. Бастер је претворио је Ново Муново позориште у локално хит место, али има веће амбиције, дебитовање нове представе у позоришту Кристал Тауер у гламурозном Редшор Ситију. Али, без икаквих пословних веза, Бастер и глумачка екипа коју чине уморна мајка свиња Розита, рокерка Еш, горила Џони, стидљива слоница Мина и свињски провокатор Гинтер, морају да се ушуњају у светски познате канцеларије Кристал Ентертејмента, којима управља немилосрдни могул, вук Џими Кристал. У очајничком покушају да привуче његову пажњу, Гинтер спонтано износи нечувену идеју која брзо обузима Бастера, обећавајући да ће у новом шоу глумити легенда рока лав Клеј Каловеј. Проблем је што Бастер никада није упознао Клеја, уметника који се, након губитка супруге, склонио

од света пре више од десет година. Још горе, Бастер није прозрео да је господин Кристал егоцентрични гангстер који би радије некога бацио с крова зграде него да трпи лажи. Док Гантер помаже Бастеру да оствари сан о позоришном ремек-делу изван овог света, притиску и злокобним претњама, Розити узимају главну улогу у програму и дају је размаженој ћерки господина Кристала Порши. Очајнички желећи да спаси представу и свој живот, Бастер креће у потрагу за Клејем и наговара га да се врати на сцену. Оно што започиње као сан о великом успеху, постаје емотивни подсетник на моћ музике која лечи и најсломљенија срца. Анимирани породични филм у 2Д формату, синхронизован на српски језик, траје сто дванаест минута а Герт Џенингс га је режирао према сопственом сценарију. Главне улоге тумаче Предраг Дамњановић, Паулина Манов, Милан Антонић, Марко Марковић и Ива Манојловић а филм се, сем петка 31. децембра, приказује до 5. јануара следеће године у пројекцијама које почињу у 17 сати.

Спајдермен: Пут без повратка Четири године након што је обукао легендарни црвени костим, Том Холенд појавиће се по трећи пут на великом платну као човек-паук у филму „Спајдермен: Пут без повратка“. По први пут у историји кинематографије Спајдермен, наш пријатељ из комшилука, је без маске и могућности да одвоји свакодневни живот од високих улога да буде суперхерој. Када се обрати за помоћ Доктору Стрејнџу улози постају још опаснији, приморавајући га да открије шта заиста значи бити Спајдермен. Акциону авантуру којој недостаје два минута да би трајала два и по сата Џон Вотс је режирао према сценарију који су написали Крис МекКена, Ерик Сомерс и Стен Ли, а водеће улоге тума-

че Том Холенд, Зендаја, Бенедикт Ламбербач, Џон Фореј и Џејкоб Бејтелон. Филм је на репертоару до 30. децембра, а пројекције почињу у 19 сати.

Матрикс: Ускрснућа Култна франшиза напокон је добила нови наставак. Приказ дистопијске будућности, у којој је човечанство заробљено у симулираној стварности, очарало је гледаоце далеке 1999. године. Симулирана стварност одушевила је импресивним визуелним ефектима и слојевитом, захтевном причом која комбинује филозофију, религију, етику и технологију. Матрикс ће сложеном радњом, увелико инспирисану филозофијом, присилити гледаоце на другачију врсту учешћа у филму, размишљање о идентитету, постојању и моралним питањима која никада нису била толико актуална као данас. Акциони научно популарни филм у 2Д формату, који траје два минута мање од два и по сата, Лана Вацховски је режирала према сценарију у чијем писању су јој помогли Дејвид Мичел и Александер Химон, а водеће улоге тумаче Киану Ривс, Кери Ен Мос, Јахаја Абдул Метин, Џесика Хенвик и Џонатан Гроф. Филм се приказује до 30. децембра у пројекцијама које почињу у 21,45.

МАГАЗИН 527

26.12.2021.

Филмови које смо гледали

МАГАЗИН 527

26.12.2021.

Која ли Стотин

Рад и глад су, рецепти за д Глад смо обезбедили, фали

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

и је српска, за будућност база? не раскршћа, нигде путоказа!

Србин, гњури вековима по „прљавој води“! Кад ће нешто „бистро“ да му се догоди?

Све се више „мути“ српска слика; мути је страначка комбинаторика!

дуг живот! нам – рад!?

МАГАЗИН 527

26.12.2021.

www.minjina-kuhinjica.com

Из Мињине кухињице

МАГАЗИН 527 26.12.2021.

МАГАЗИН 527

26.12.2021.

Рибница - Млади радник 3.2

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 26. ДЕЦЕМБРА И 1. ЈАНУАРА

МАГАЗИН 527

26.12.2021.

26. децембар

1351 — У току рата између Хабсбурговаца и Швајцараца грађани Цириха су победили у бици код Детвила против војске Хабсбурговаца и њихових савезника. 1805 — Француска и Аустрија потписале, у Пожуну, (Братислава) мировни уговор, после Наполеонове победе у бици код Аустерлица, којим је Француска добила Венецију, Истру без Трста, Далмацију и Боку которску и учврстила своју позицију у Европи. Одредбе споразума поништене су 1814. на Бечком конгресу. 1825 — У Санкт Петербургу, на дан полагања заклетве новом цару Николају I избила је побуна декабриста, противника царизма у Русији. 1874 — Феликс де Блохаузен постао премијер Луксембурга. 1898 —Пјер и Марија Кири открили први радиоактивни хемијски елемент и назвали га радијум. 1908 — Американац Џек Џонсон је победом над Канађанином Томијем Барнсом постао први црни боксер првак света у тешкој категорији. 1922 — Вођа Октобарске револуције Владимир Илич Лењин завршио први део свог „Писма конгресу“, касније познатог као “Лењинов тестамент”, у којем је позвао комунисте да сачувају јединство партије и предложио реформе. У другом делу „тестамента“, који је написао 4. јануара 1923. Лењин је сугерисао да Стаљин буде смењен са места генералног секретара Комунистичке партије. 1941 — Суочен с напредовањем јапанских снага у Другом светском рату ка Манили, амерички генерал Даглас Макартур прогласио је филипинску престоницу “отвореним градом”. Упркос томе у Манили су 1941, 1942. и 1945. вођене тешке борбе америчких и јапанских јединица, током којих су порушени многи делови града.

1943 — Британска Краљевска ратна морнарица је у Другом светском рату потопила “Шарнхорст”. 1968 —У Савезној народној скупштини усвојени су амандмани на Устав СФР Југославије, којима се шири аутономија покрајина и оне добијају статус сличан републикама. Покрајине су добиле покрајински Уставни закон, чиме је отворен пут готово потпуно самосталној законској, извршној и судској власти. Покрајини Косово и Метохија уведен је назив Косово. 1971 — У знак протеста због америчког ангажовања у Вијетнаму, 16 америчких ратних ветерана Вијетнамског рата окупирало је Статуу слободе у њујоршкој луци. 1975 — Летом на линији Москва-Алма Ата, Тупољев Ту-144 је постао први суперсонични авион у свету у редовном саобраћају. 1989 — Румунски Фронт националног спаса наименовао нову владу с Јоном Илијескуом на челу, дан после погубљења Николае Чаушескуа. 1990 —Скупштина Словеније прогласила самосталност те републике, након плебисцита 23. децембра на коме се 86 одсто гласача изјаснило за независну словеначку државу. 1991 — У Алжиру су одржани први вишепартијски парламентарни избори од стицања независности од Француске 1962. 1994 — Нападом командоса на отети француски путнички авион на аеродрому у Марсељу ослобођено је 239 путника и чланова посаде које су исламски терористи држали као таоце после отмице 24. децембра у Алжиру. Командоси су убили сву четворицу терориста. 1998 — Бивши лидери Црвених Кмера Кије Сампан и Нуон Чеа предали су се камбоџанској влади. За време режима Црвених Кмера средином седамдесетих година 20. века у Камбоџи је убијено или је умрло од глади и болести 1,7 милиона људи.

1998 — Српске снаге безбедности на Космету почеле су напад на подручју места Подујево, након што је у селу Обранџе убијен један Србин. 2000 — У пожару у дискотеци у кинеском граду Лиојангу живот је изгубило 311 људи. 2001 — Израелски министар одбране Бенџамин Бен-Елизер изабран је за председника Лабуристичке партије. 2003 — У земљотресу јачине 6,3 степена Рихтерове скале који је погодио ирански град Бам, погинуло је око 30.000 људи.

27. децембар 1831 — Енглески природњак Чарлс Дарвин испловио бродом „Бигл“ из Плимута. 1882 —Указом краља Милана Обреновића о одобрењу Трговинског споразума и Конзуларне конвенције са САД, успостављени дипломатски односи Србије и САД.

1927 —Један од вођа Октобарске револуције и први шеф совјетске дипломатије Лав Троцки искључен из Комунистичке партије пошто је у политичким сукобима победила фракција Јосифа Стаљина. Троцки потом протеран из Совјетског Савеза и убијен у Мексику 1940. по Стаљиновом налогу. 1945 —У Вашингтону основан Међународни монетарни фонд. 1945 — Кореја подељена на две државе - Северну и Јужну Кореју. 1948 — Власти Мађарске ухапсиле римокатоличког кардинала Јожефа Миндсентија због антикомунистичког деловања. 1949 — Холандска краљица Јулијана потписала документ којим је Индонезија добила независност после више од три века холандске колонијалне управе. 1956 — Флота УН почела чишћење Суецког канала који су Египћани онеспособили током Суецког рата, потопивши у њему већи број бродова. 1969 — Либија, Судан и Уједињена Арапска Република су постигли договор о стварању војног, политичког и економског савеза. 1972 —Аустралија обуставила војну помоћ Јужном Вијетнаму и тиме окончала учешће у Вијетнамском рату. 1979 — Совјетски војници су заузели Таџбегову палату изван Кабула и убили авганистанског председника Хафизулу Амина

и елиминисали његову елитну гарду. 1985 — У истовременим нападима палестинских терориста на путнике испред шалтера израелске авиокомпаније „Ел Ал“ на аеродромима у Риму и Бечу убијено 16 људи, међу њима и један нападач, а повређено више од 100. 1989 —Египат и Сирија после 12 година прекида обновили пуне дипломатске односе. 1995 — Француска извршила пету у серији нуклеарних проба у Јужном Пацифику, што је изазвало осуде широм света. 1996 — У Руанди почело прво суђење за геноцид учесницима масакра над 800.000 припадника племена Тутси 1994. 1996 — Бивши премијер Шпаније Фелипе Гонзалес саопштио да је Комисија ОЕБСа утврдила да је коалиција „Заједно“ победила на локалним изборима у 13 градова у Србији и у девет београдских општина. Протести грађана у Србији, који су тражили признавање изборних резултата, настављени упркос интервенцији полиције. 1998 —На северу Косова, после краткотрајног примирја, обновљени сукоби српских снага безбедности и косовских Албанаца. 1998 — Ирак саопштио да не признаје зоне забрањеног лета које је после Заливског рата 1991. Запад успоставио зону изнад севера и југа те земље и почео серију сукоба с америчким снагама. 2000 — Већина Руса за личност века изабрала вођу Октобарске револуције Владимира Иљича Лењина. 2000 —Кина и Куба у Хавани потписале протокол о јачању војне сарадње. 2001 — На општим изборима у Замбији, трећим општим изборима у тој земљи од стицања независности, гласачи сатима чекали да гласају. 2007 —Бивша пакистанска премијерка Беназир Буто убијена је у терористичком нападу у Равалпиндију, Пакистан.

28. децембар 457 —Мајоријан је крунисан за цара Западног римског царства и признат од папе Лава I. 484 —Аларих II је наследио свог оца Еуриха као краљ Визигота. 1065 —Освећена је Вестминстерска палата, која је грађена у периоду од 1045. до

1050. по налогу краља Едварда Исповедника. 1768 — Таксин Велики је крунисан за краља новоуспостављеног краљевства Тхонбури. 1836 —Шпанија признала независност Мексика, који су шпански конкистадори освојили 1526, разоривши државу Астека. 1846 — Ајова је постала 29. савезна држава САД. 1869 — Вилијем Семпл из Охаја патентирао жвакаћу гуму. 1879 —У удесу путничког воза на линији Единбург-Данди у Шкотској, који се сурвао у реку када је попустио мост преко којег је прелазио, погинуло 90 људи. 1895 —У париском ресторану „Гран кафе“ браћа Луј и Огист Лимијер организовала прву филмску пројекцију. Приказани кратки филмови о изласку радника из фабрике, железничкој станици с путницима и возом који јури. Дан рођења кинематографије. 1908 — У земљотресу који је разорио Месину, други по величини град на италијанском острву Сицилији, погинуло више од 75.000 људи. 1920 —У крви је угушена Хусинска буна, штрајк рудара рудника Крека. 1942 —Јапански авиони у Другом светском рату бомбардовали индијски град Калкуту. 1943 — Након жестоких осмодневних урбаних борби, канадска 1. пешадијска дивизија је заузела италијански град Ортону. 1948 — Током вишемесечних социјалних немира и насиља у Египту убијен премијер Нокраши-паша. 1950 —У Корејском рату, кинеске трупе прешле 38. паралелу. 1959 — У Винчи код Београда пуштен у рад први нуклеарни реактор у Југославији. 1962 — У Мозамбику, португалској колонији у Африци, основан Фронт за ослобођење Мозамбика, под чијим је вођством земља после дуготрајне борбе стекла независност 1975. По стицању независности избио грађански рат Фрелима и ривалског покрета Ренамо, који је трајао готово две деценије. 1966 — Кина извршила пету нуклеарну пробу. 1968 —У нападу на аеродром у Бејруту израелски командоси уништили 13 арапских авиона.

26.12.2021.

МАГАЗИН 527

1973 — Амерички председник Ричард Никсон је потписао Закон о угроженим врстама. 1974 — У земљотресу који је разорио села у пакистанској планиској области Каракорум погинуло око 5.200 људи. 1989 — Бивши први секретар Комунистичке партије Александер Дупчек изабран за председника парламента Чехословачке, вративши се после две деценије на политичку сцену. 1989 —Литванија постала прва држава Совјетског Савеза у којој је уведен вишепартијски политички систем. 1992 — Инфлација у Југославији постигла светски рекорд, 19.810,2 одсто за ту годину. 1995 — На Аеродром „Београд“ слетела три транспортера НАТО с трупама из састава мировних снага Уједињених нација за Босну и Херцеговину. 2000 —Влада Црне Горе усвојила Платформу за редефинисање односа Србије и Црне Горе на основу које би те две федералне јединице Југославије требало да постану суверене и независне државе. 2001 —Европска унија објавила списак организација које се сматрају терористичким, посебно наводећи радикалне баскијске сепаратисте, и групе у Северној Ирској и Средњем истоку. 2003 — У Србији одржани ванредни парламентарни избори. Тадашња владајућа Демократска странка освојила свега 37 (од 250) посланичких места, а највише посланичких места освојиле опозиционе Српска радикална странка (82) и Демократска странка Србије (53). 2011 — Делујући на основу информације да курдски борци прелазе границу у покрајини Сирнак, два турска авиона F-16 су грешком отворили ватру на групу сељака, убивши 34 особе.

29. децембар 1170 — Надбискуп Томас Бекет убијен по налогу енглеског краља Хенрија II пред олтаром Кентерберијске катедрале. 1721 — Французи окупирали острво Маурицијус у Индијском океану. Острво 1810. потпало под британску власт, а независност стекло 1968. 1890 — Амерички војници код “Рањеног колена” у Јужној Дакоти масакрирали

више од 200 Индијанаца из племена Сијукс, међу њима велики број жена и деце. 1911 — Револуционарна привремена скупштина за првог председника Кине изабрала Сун Јат Сена, чиме је после више од три миленијума укинута монархија. 1914 — Почела битка код Сарикамиша у Првом светском рату, у којој је много слабија руска војска нанела тежак пораз турској армији. Турци изгубили 77.000 од 95.000 војника. 1920 —Влада Краљевине СХС је Обзнаном забранила рад Комунистичкој партији Југославије. 1937 — Слободна Ирска Држава је замењена са новом државом названом Ирска, заједно са увођењем новог устава. 1940 —Немачко ваздухопловство извело најтеже бомбардовање Лондона у Другом светском рату, које је британској престоници нанело највећа разарања од “великог пожара” 1666, када су уништене четири петине града. 1944 — Совјетске трупе у Другом светском рату ушле у Будимпешту. 1973 — Филипински диктатор Фердинанд Маркос наставио да влада по окончању другог председничког мандата, иако по Уставу није могао поново да буде биран. На основу ванредног стања које је завео 1972. владао декретима док у побуни 1986. није збачен са власти. 1989 —Парламент Чехословачке за шефа државе изабрао чешког писца Вацлава Хавела, дугогодишњег дисидента под комунистичким режимом, који је као “државни непријатељ” провео пет година у затвору. Хавел наследио Густава Хусака који је претходно под притиском јавности поднео оставку. 1992 — Скупштина Југославије изгласала неповерење првој Влади СР Југославије и сменила премијера, српског бизнисмена из САД Милана Панића. За вршиоца дужности премијера именован потпредседник Владе Радоје Контић. Смењивање Панића уследило после његових сукоба с председником Србије Слободаном Милошевићем око спровођења мировне политике према бившим југословенским републикама. 1996 — Влада Гватемале и вође герилског покрета потписали споразум којим је после 36 година званично окончан последњи и најдужи грађански рат у Централној

Америци. 1998 — Вође Црвених Кмера извињавају се због геноцида у Камбоџи за вријеме седамдесетих који је узео више од један милион живота. 1999 — У невремену које је захватило више европских земаља живот изгубило око 130 људи. 2000 — Министар одбране Русије Игор Сергејев потписао документ којим се дозвољава обука иранских официра у Русији. 2001 — У Кабулу први пут патролирале авганистанске и британске трупе, што је била проба за мировне операције. 2001 — Око 300 људи погинуло, најмање 120 повређено, у пожару који је изазвао ватромет у трговинском центру у Лими, главном граду Перуа.

30. децембар 1460 —Ричард, војвода од Јорка је убијен, а његова војска је уништена у бици код Вејкфилда у Рату ружа. 1803 — Бивша француска колонија Луизијана, коју је исте године француски цар Наполеон I продао Американцима, ушла у састав САД. Тиме скоро удвостручена тадашња територија САД.

1853 — САД су купиле од Мексика око 77.000 km² земље јужно од реке Џајла и западно од Рио Грандеa за 10 милиона долара. 1886 — Немачка и Португалија потписали споразум којим су одређене границе између Анголе и немачке Југозападне Африке, данас Намибије. 1903 — У пожару у чикашком позоришту „Ириквои“ погинуло је 588 особа. 1915 — Немачка подморница код Крита у Првом светском рату торпедовала британски путнички брод „Персија“. Погинуло 330 од 501 путника и члана посаде. 1922 —Званично основан Савез Совјетских Социјалистичких Република, стварањем конфедерације Русије, Белорусије, Украјине и Транскавкаске Федерације. 1933 —Припадник румунске организације „Гвоздена гарда“ је убио премијера Јона Дуку. На место премијера дошао профашиста Георге Тартареску, који је потом Румунију приближио силама Осовине. 1933 — Грчки краљ Ђорђе II је прогласио намесништво и оставио грчки трон упражњеним. 1947 — Румунски краљ Михај абдицирао под притиском комуниста који су потом прогласили Народну Републику Румунију. 1988 — Премијер Југославије Бранко

Микулић и његова влада поднели оставку због бројних критика да Влада није у стању да реши економску кризу у земљи. 1990 — Власти Албаније први пут дозволиле Јеврејима исељавање у Израел. 1991 —На састанку у главном граду Белорусије Минску лидери Заједнице независних држава, настале после распада СССР, нису успели да се договоре о заједничкој војсци, па је свим бившим совјетским републикама препуштено да формирају сопствене оружане снаге. 1993 — Израел и Ватикан, после два миленијума углавном непријатељских односа римокатоличке цркве и Јевреја, потписали споразум о међусобном признавању и успостављању пуних дипломатских односа. 1997 —Кина и Јужна Африка потписале споразум о успостављању дипломатских односа 1. јануара 1998. 2000 — Генерал Омар ел Башир други пут изабран за председника Судана и обећао да ће наставити напоре за успостављење мира у земљи у којој је око два милиона људи погинуло у сукобима у грађанском рату или умрло од глади. 2000 — У серији бомбашких напада у близини Маниле на Филипинима који су се десили у року од неколико сати, убијене су 22 особе и повређено је још 100. 2002 — Председнику Србије Милану Милутиновићу истекао мандат. Функцију вршиоца дужности председника Србије преузела председница Скупштине Србије Наташа Мићић. 2006 — Бивши ирачки председник Садам Хусеин је обешен пошто га је Специјални ирачки суд прогласио кривим за злочине против човечности. 2016 —Српски бизнисмен Богољуб Карић се вратио у Србију након скоро 11 година у егзилу, претходно га суд ослободио свих оптужби.

31. децембар 406 —По традицији, германска племена Вандали, Алани и Свеви су прешли Рајну што је означило крај римског рајнског лимеса. 1494 — У Рим ушле снаге француског краља Шарла VIII. 1600 — Енглеска краљица Елизабета I издала повељу о оснивању Источноиндиј-

ске компаније. 1879 — Амерички проналазач Томас Алва Едисон први пут јавно демонстрирао електричну сијалицу, у Менло Парку, у Њу Џерсију. 1881 — У Србији је штампан први званични програм хемије за средње школе (ниже и више) у „Просветном гласнику“. 1911 — Марија Кири добила другу Нобелову награду за хемију за истраживање радиоактивних елемената. 1922 — Управу Српског привредног друштва „Привредник“ посетио је краљ Александар I Карађорђевић и прихватио се Привредниковог покровитељства 1938 — У Индијанаполису, у САД, први пут званично уведен тест на алкохол за возаче. 1945 — У саобраћај пуштен трећи пут обновљен железнички мост преко Саве код Београда. 1946 — Председник САД Хари Труман формално прогласио крај Другог светског рата. 1949 —Изабран први Раднички савет у фабрици цемента „Првоборац“ у Солину код Сплита. 1968 —Суперсонични совјетски путнички авион “ТУ-144” обавио први лет, неколико месеци пре британско-француске суперсоничне летелице “Конкорд”. 1971 — Аустријски политичар и дипломата Курт Валдхајм преузео дужност генералног секретара Уједињених нација пошто се са тог места повукао бурмански политичар У Тант. 1981 — У војном удару који је предводио поручник ваздухопловства Џери Ролингс у Гани оборена цивилна влада Хиле Лимана. 1983 — У војном удару у Нигерији свргнут председник Шеху Шагари, који је на власт дошао на изборима 1979, на којима је окончана 13-годишња војна владавина. Нови председник постао шеф војне хунте, генерал Мохамед Бухари. 1988 —Владе Индије и Пакистана склопиле споразум којим су се обавезале да неће нападати нуклеарна постројења у Пакистану, односно Индији. 1991 — Совјетски Савез је званично престао да постоји. 1994 — Пуштена у рад прва мрежа мобилне телефоније у Србији - Мобтел 1995 — Амерички инжењери заврши-

26.12.2021.

МАГАЗИН 527

ли понтонски мост преко Саве, а потом амерички тенкови и трупе из састава снага УН за одржање мира ушли у Босну. 1996 —Широм Србије на стотине хиљада грађана, који су готово два месеца свакодневно протестовали тражећи признавање резултата локалних избора на којима је победила опозиција, окупили се на централним градским трговима да дочекају Нову годину. 1998 — Министри финансија Европске уније саопштили дефинитивне курсеве према којима ће националне валуте 11 земаља ЕУ бити мењане у евро кад јединствена европска валута 1. јануара 1999. буде званично пуштена у промет. 1999 — Председник Русије Борис Јељцин поднео оставку и за вршиоца дужности шефа државе именовао Владимира Путина, дотадашњег премијера. Председник Панаме Миреја Москосо од САД формално вратио контролу своје земље над Панамским каналом. 2000 — Саудијска Арабија, Кувајт, Бахреин, Катар, Оман и Уједињени Арапски Емирати, чланице Савета за сарадњу у Заливу, потписале пакт о заједничкој одбрани по којем се напад на једну од земаља-чланица сматра нападом на све. 2001 — Пакистанске власти ухапсиле више од 20 чланова једне од две муслиманске милитантне групе, Лашкар е Таиба, коју је Индија оптужила за напад на Парламент, када је убијено 14 особа.

1. јануар 45. п. н. е. — Уводи се јулијански календар. 404 — У Риму су одржане последње борбе гладијатора. Гладијатори су обично били робови, злочинци или најмљени слободни људи. Пре игре, прошетали би целом ареном, показивали оружје ономе ко је игру давао, затим би наступила предигра са тупим, а на крају борба са правим оружјем. Убијеног гладијатора мртвоноше би под образином Меркурија однеле у мртвачку одају. Победник би добио палмову гранчицу или златник као награду, а понекад и слободу. Било је борби и са зверима. Звери су дражене или једна на другу или на на-

оружане гладијаторе. 439 — Објављен је Теодосијев законик, највећа збирка римског права дотада. 990 — Кијевска Русија је усвојила јулијански календар. 1438 — Алберт II Немачки је крунисан као краљ Угарске. 1502 —Португалски морепловци упловили су у залив Гванабара и назвали то место Рио де Жанеиро (Јануарска река), где је подигнут град који је 1763. постао главни град португалске вицекраљевине Бразил, потом престоница независног царства од 1822. до 1889. и републике од 1899. до 1960, када је за главни град одређена новоизграђена Бразилија. 1515 — Војвода од Ангулема Франсоа после смрти краља Луја Дванаестог постао француски краљ Франсоа Први. 1526 — Хрватско племство је на сабору у граду Цетину изабрало за краља Фердинанда Хабзбуршког. 1562 —Католици су у Француској масакрирали преко хиљаду хугенота (протестаната) током њихове молитве у Васију, што је био почетак дуготрајних борби и ратова, познатих под именом “хугенотски ратови”, који су уз прекиде 36 година раздирали Француску. 1600 — Шкотска почиње са употребом јулијанског календара. 1651 — Чарлс II крунисан као краљ Шкотске 1673 — Почиње стална достава поште између Њујорка и Бостона. 1700 —Русија почиње да користи Јулијански календар. 1707 — Жоао V је крунисан као краљ Португалије 1739 —Француски истраживач Жан-Батист Шарл Буве де Лозије је открио острво Буве. 1781 —Отворен је Гвоздени мост преко реке Северн у Великој Британији, први мост на свету направљен од ливеног гвожђа. 1788 — Објављено је прво издање новина Тајмс из Лондона, претходно The Daily Universal Register. 1797 — Олбани је заменио Њујорк као главни град државе Њујорк. 1801 — Ступили су на снагу Закони о унији из 1800. којим су се Краљевство Велика Британија и Краљевство Ирска уједи-

нили у Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске. Ђузепе Пјаци је открио Цереру, прву познату патуљасту планету. 1803 —Данска је забранила увоз робова у Данске Западне Индије и постала прва земља која је забранила ропство. 1804 —Независност: Окончана је француска власт над Хаитијем. Хаити постаје прва република са већинским црнцима и друга је независна држава у Северној Америци после Сједињених Америчких Држава. Вођа те побуне против Француза био је Жан Жак Десалин, који је потом постао цар Жак Први. 1808 — Забрањен је увоз робова у Сједињене Државе. 1809 — Шведска је, као прва земља у свету, успоставила омбудсмана, лице које врши надзор над радом органа управе и јавних служби, а поставља га парламент. Први омбудсман био је Ларс Август Манерхајм (Аугуст Маннерхеим). 1811 —Египатски владар Мохамед Али

(Мохаммед) извршио је покољ над мамелучким вођама и тиме докрајчио власт мамелука у Египту. Мамелуци, потомци ратних заробљеника које су персијски и египатски владари уврштавали у своје војске, претежно телесну гарду, завладали су Египтом 1250. када су оборили династију Ајбека. 1815 —Наполеон I Бонапарта вратио се у Француску са острва Елба, где је био прогнан након абдикације у априлу 1814. Ушавши тријумфално у Париз преузео је власт у земљи, чиме је почело раздобље “сто дана”, које је окончано војним поразом код Ватерлоа. После друге абдикације, 22. јуна, предао се Енглезима који су га интернирали на острво Света Јелена, где је умро 5. маја 1821. 1818 —Први пут објављен роман Мери Шели Франкенштајн или модерни Прометеј. 1826 — Наукалпан постаје општина Мексика. 1833 —Велика Британија је прогласила суверенитет над Фолкландским Острвима

у Атлантику, око 500 километара источно од Аргентине, као наследница права Шпаније чији су колонијални посед била та острва. 1861 —Снаге Бенита Хуареза су освојиле Сијудад Мексико. 1863 — Прву тврдњу под Актом о хомстедима прави Данијел Фримен за фарму у Небраски. Током Америчког грађанског рата председник САД-а Абрахам Линколн потписао је Закон о ослобађању робова (Еманципатион Процламатион), што је додатно изазвало бес 11 јужних робовласничких држава које су се бориле за отцепљење. 1869 — Сигма Ни братство се званично оснива на Војном институту у Вирџинији 1877 — Британска краљица Викторија I проглашена је царицом Индије. 1878 —Завршен је други српско-турски рат који је Србији донео територијално проширење за четири округа и међународно признање на Берлинском конгресу који је одржан у јуну исте године. 1880 — У Србији су уведене обавезне метричке мере, мерна јединица за дужину постао је метар и званично су престале да важе мере попут аршина, лакта, педља. Фердинанд де Лесепс почиње француску изградњу Панамског канала. 1892 — Острво Елис се отвара да прима имигранте у САД. 1893 —Јапан почиње да користи грегоријански календар. 1896 —Независност: Босоноги ратници абисинског цара Менелика II потукли су италијанске трупе код Адуе, после чега је Италија морала да призна независност Абисиније (Етиопија). 1898 — Њујорк анексира земљу околних округа, чинећи тиме Град Већег Њујорка. Четирима почетним областима, Менхетну, Бруклину, Квинсу и Бронксу, се прикључује 25. јануара Стејтен Ајланд како би се створио модерни град од 5 области. 1899 — Независност: Шпанска власт над Кубом се завршава. 1901 — Нигерија постаје британски протекторат. државе Нови Јужни Велс, Викторија, Квинсленд, Јужна Аустралија, Западна Аустралија и Тасманија су основале аустралијску заједницу с Едмундом Бартоном као првим премијером, која је те године у статусу доминиона постала члан Британског

Комонвелта. Одржана прва званична парада немих глумаца. 1902 —Прва Роуз боул утакмица се одиграва у Пасадени, Калифорнија. 1904 — Усвојен Закон о одличју “Карађорђева звезда”. У част обележавања стогодишњице Првог српског устанка, а “за признање и одликовање заслуга стечених за Краља и Отаџбину како у миру, тако и у рату“. 1908 — По први пут, лопта је бачена на Њујоршки Тајмс Сквер да означи почетак Нове године. 1911 —Северна територија се одваја од Јужне Аустралије и пребацује се под управу Комонвелта. 1912 —Независност: Успоставља се Република Кина. 1915 — Донето решење министра војног о ослобађању од војне службе ученика муслиманске верске школе-медресе. Први светски рат: Немци у Првом светском рату у каналу Ла Манш торпедовали британски ратни брод “Формидабл”, усмртивши 547 људи. 1919 — Цилицију заузели Французи. 1925 — Назив главног града Норвешке Кристијанија (од 1674), промењен је у Осло. 1934 — На острву Алкатраз, у средини залива испред Сан Франциска у Калифорнији, направљен је савезни државни затвор. Нацистичка Немачка доноси „Закон за превенцију генетички оболелог потомства“. 1935 — Универзитет Бакнел осваја прву Наранџасту куглу 26-0 над Универзитетом Мајамија. 1937 — Анастазио Самоза постаје председник Никарагве. Прва Котон боул утакмица се одржава у Даласу, Тексас. 1939 —Бечки новогодишњи концерт се први пут одржава. 1941 — Други светски рат: Бугарска је приступила Тројном пакту и допустила немачким трупама да уђу у земљу. 1942 — Представници 26 држава су потписали Декларацију Уједињених нација. 1943 — Други светски рат: Британско ратно ваздухопловство је почело да систематски бомбардује европске железничке системе на територијама под контролом нацистичке Немачке.

26.12.2021.

МАГАЗИН 527

1945 — Бахавалбур држава издаје своје прве маркице. Други светски рат: Луфтwаффе покренуо операцију “Боденплатте”, велики, али неуспешан покушај нокаутирања савезничке авијације у северној Европи једним ударцем. 1947 — Хладни рат: У окупираној Немачкој од савезника, после Другог светског рата, Америчке и британске трупе формирају област Бизонеу, која је касније спојена (са француском зоном) и постала део Западне Немачке. 1948 — Британске железнице се назионализују да би се створила Британска Железница. Енрико де Никола формално постаје председник италијанске републике, али одбија да буде кандидат за прве уставне изборе наредног маја. 1956 — Независност: Република Судан постиже независност од Египатске републике и Уједињеног Краљевства. 1958 —Ступио је на снагу уговор о оснивању Европске економске заједнице, познате као Заједничко тржиште, који су 25. марта 1957. у Риму потписале Белгија, Западна Немачка, Италија, Луксембург, Француска и Холандија. 1959 — Кубанска револуција: После двогодишњег герилског рата, на Куби је преузео власт вођа револуционарног покрета „26. јул“ Фидел Кастро, а диктатор Фулгенсио Батиста је побегао у Доминиканску Републику, тако да је у Сантиаго де Куби Фидел Кастро са терасе скупштине прогласио победу над војском диктатора Батисте. 1960 — Независност: Република Камерун добија независност од Републике Француске и Уједињеног Краљевства. 1962 — Независност: Западна Самоа постиже независност од Новог Зеланда; име јој се мења у Независна држава Западне Самое. 1964 —Независност: Федерација Родезије и Њасаланда се дели на независне републике Замбију и Малави, и на Родезију којом управља Уједињено Краљевство. 1965 —Тероризам: Под вођством лидера покрета „Ал Фатах“ Јасера Арафата формирана је Палестинска ослободилачка организација. Ова организација је одговорна за убиство 11 израелских спортиста на Олимпијским играма 1972. у Минхену. 1966 —Војни пуч: Током новогодишње

ноћи у Централноафричкој Републици ЖанБедел Бокаса извео је војни удар. Збачен је председник Давид Дацко, распуштен је парламент и укинут устав. Бокаса је 1976. укинуо републику и прогласио се за монарха Централноафричког царства. С власти је свргнут 1979. и осим по невероватним екстравагантностима и расипању државне имовине, упамћен је по страшним злочинима над сопственим народом. 1969 —Марјан Нгуаби званично постаје Председник Републике Конго. 1970 — Јуникс епоха почиње у 00:00:00 UTC. 1971 —Рекламе за цигарете постају забрањене на америчким телевизијама. 1973 — Краљевина Данска, Уједињено Краљевство и Република Ирска су примљене у Еворпску економску заједницу. 1976 — НБЦ уводи свој нови лого: апстрактно N. Тероризам: Бомба је експлодирала у авиону компаније Миддле Еаст Аирлинес, изнад Каисумаха, у Саудијској Арабији, где је погинуло свих 81 путник и сви чланови посаде авиона 1978 — Ер Индија Лет 855 Боинг 747 експлодирао и пао у море у близини обале Бомбаја, усмртивши 213 особа. 1979 — Званичне дипломатске везе су успостављене између Народне Републике Кине и САД, 30 година након оснивања Народне Републике Кине. 1981 — Република Грчка је примљена у Еворпску економску заједницу. република Палау достиже самоуправу; и даље није независна од САД. 1983 — ARPANET званично прелази да користи Интернет протокол, чиме настаје Интернет. 1984 — AT&T се дели на 22 независне јединице. Краљевина Шпанија и Република Португал су примљене у Европску економску заједницу. Независност: Султанат Брунеј, мала држава на северозападу острва Борнео изузетно богата нафтом и природним гасом, британски протекторат од 1888, постао је независна држава од Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске. 1985 — Направљен Интернетов Систем обласних имена (DNS - Domain Name System). Први Британски мобилни телефонски

разговор је успоставио Ерни Вајз ка Водафону. 1986 — Шпанија и Португал су се прикључили Европској заједници. Аруба постаје независна од Курасаа, мада остаје у слободној асоцијацији са Краљевином Холандијом. 1987 —Град у Фробишеровом заливу, у канадским Северозападним територијама, мења своје име у Икалуит. 1988 — Настаје Евангелистичка лутеранска црква Америке, чиме се прави највећа лутеранска деноминација у САД. 1992 — Џорџ Х. В. Буш постаје први Председник Сједињених Америчких Држава који се обратио Аустралијском парламенту. Рат у Хрватској: Сукобљене стране у грађанском рату у Хрватској дале сагласност за распоређивање мировних снага УН. 1993 — Независност: Плишани развод: Чехословачка, основана 1918. године, дели

се на Словачку Републику и Чешку Републику. Уведено јединствено тржиште у оквиру Еворпске економске заједнице. Радио телевизија Србије отпустила је више од 1.500 радника у Београду, међу којима је највише било новинара који су се супротстављали ратној пропагандној политици радија и ТВ, „говору мржње“, непоштовању професионалног кодекса и кршењу професионалних критеријума уређивачке политике. 1994 — у СР Југославији раст цена достигао је фантастичну цифру од 315.563.558%, цене су се у просеку повећавале 62% дневно, 2% на сат и 0,029% у минути. Северноамерички уговор о слободној трговини ступа на снагу. Запатистичка војска националног ослобођења започиње дванаест дана оружаног конфликта у Држави Чијапас.

1995 — Рат у Босни: У Босни је ступио на снагу четворомесечни прекид непријатељстава постигнут уз посредовање бившег председника САД Џимија Картера, који су муслиманске снаге 40 дана пре истека рока грубо нарушиле офанзивама на српске положаје на Влашићу и Мајевици, што међународна заједница није пропратила чак ни симболичном осудом. Светска трговинска организација ступа на снагу. Краљевина Шведска и републике Аустрија и Финска су примљене у Европску унију. 1996 — Курасао добија ограничену самоуправу, мада остаје у оквиру слободне асоцијације са Краљевином Холандијом. 1997 — Република Заир званично приступа Светској трговинској организацији, као Заир. Турске трупе поново упале у северни Ирак и турски званичници су саопштили да су том приликом убијена 72 курдска герилца. 1998 — Пушење постаје забрањено у свим баровима и ресторанима у савезној држави Калифорнија. Тероризам: Исламски фундаменталисти су на западу Алжира масакрирали више од 400 људи, укључујући жене и децу, у најгорем насиљу током шестогодишњег терора оружаних исламистичких група. 1999 — Званично је пуштена у промет јединствена европска валута евро и око 300 милиона људи у 11 од 15 земаља Европске уније добило је исту валуту први пут од времена Римског царства. Грчка се, као 12. чланица, придружила 2001, а замена националних валута у евро почела је 2002. године 2000 — Уједињено Краљевство је званично укинула старе империјалне мере, као што су фунта (453,59 грама) и унца (28,35 грама) и увела европски мерни систем. 2001 — Први дан трећег миленијума. Први дан 21 века. 2002 — евро је постао званична валута у 12 земаља Европске уније. Уједињено Краљевство, Шведска и Данска су једине чланице ЕУ које су задржале своје националне валуте. Република Кина званично приступа Светској трговинској организацији као Кинески Тајпеј.

Заједнички уговор о надгледању под отвореним небом, првобитно потписан 1992. године, званично ступа на снагу. 2003 — полицијске снаге ЕУ замениле су у Босни и Херцеговини међународне полицијске снаге УН, чиме је почела прва заједничка одбрамбена и безбедносна акција свих 15 земаља-чланица ЕУ. Луис Инасио Лула да Силва постаје председник Федералне Републике Бразил. 2004 — Первез Мушараф прима глас поверења да настави да буде Председник Исламске Републике Пакистана од Парламента и провинцијалних скупштина. У Русији ступио на снагу нови закон, којим је омогућено цивилно служење војног рока. 2006 — Ступио на снагу закон о одбрани БиХ, чиме су угашена ентитетска министарства одбране. 2007 — Бугарска и Румунија постале чланице Европске уније, а бугарски, румунски и ирски језик, постали званични језици Европске уније, уз 20 већ постојећих. 2008 —Ступио на снагу „Закон о Војсци Србије“, којим су дефинисани положај и надлежност Војске Србије, организација, састав и начела деловања, специфичности обављања војне службе, командовање и руковођење војском, чинови, звања симболи и обележја у Војсци, војни празници и верска служба. 2010 — Тероризам: Ауто-бомба је експлодирала током одбојкашког турнира у Лаки Марвату, у Пакистану приликом чега је погинуло 105 људи, а повређено је више од 100. 2011 — Нове регистарске таблице за моторна возила у Србији. Мађарска усвојила нови Устав и променила назив из Република Мађарска у Мађарска. Тероризам: Током коптске новогодишње мисе у Александрији експлодирала је бомба, убивши 23 особе. Војни рок: Влада Србије је донела одлуку о укидању обавезног служења војног рока. У војску ће бити упућивани само они који то желе. 2012 — Молдавски цивил фатално је рањен од стране руских мировњака у Придњестровљу, што доводи до протеста против Русије. 2017 — Тероризам: У терористичком нападу у истанбулском кварту Ортакоy убијено је најмање 39, а рањено 69 особа.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Т. Радовановић Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs