Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година X * Број 528 * 2. јануар 2022. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

2

МАГАЗИН 528 2.1.2022.

6 10 16 20 24 28 34 38 46 52 54 56 58

Фото: М. Радовановић

У овом броју: Из дана у дан Четврти на листи слободних градова Шта се мења у уставу Јавне тајне о јавном здрављу Опрезније до Божића Божићни празници и обичаји Улога мајке у српској поезији Епидемије у Србији у деветнаестом веку Шест деценија добошар Филмови које смо гледали Наличја српског лица Из Мињине кухињице Времеплов

3

4

МАГАЗИН 528 2.1.2022.

5

2.1.2022.

МАГАЗИН 528

6

Промена епидемиолошке ситуације

ИЗ ДАНА У ДАН - У последњих седам дана децембра прошле године тестирано две хиљаде двеста четрдесет шест узорака бриса узетих од особа са симптомима болести, или по другим индикацијама. - Присуство вируса потврђено код сто тридесет особа. - У истом периоду у краљевачкој болници од последица болести коју изазива корона вирус пет преминуло особа са територије града Краљева. - До истека последњег дана у години број укупно инфицираних од почетка епидемије достигао тридесет хиљада четири стотине четрдесет седам

ромена епидемиолошке ситуације је одавно постала уобичајена појава на територији града Краљева, а најбоља потврда огледа се у редовним извештајима Завода за јавно здравље. Извештај објављен пре тачно недељу доказује да је првог дана претходног викенда у здравственим установама са подручја града на присуство новог корона вируса тестиран укупно двеста осамдесет један узорак назофарингеалног бриса. Резултати тестирања сведоче да је присуство вируса потврђено код четрнаест особа што је допринело да укупан број случајева инфекције од проглашења епидемије корона вируса половином марта прошле године буде повећан на тридесет хиљада триста тридесет један. Иако је током наредног дана тестирано дупло мање узорака бриса про-

П

вером здравствене исправности сто четрдесет два инфекција је утврђена код дванаест особа што је број укупно инфицираних повећало на триста четрдесет три више од тридесет хиљада. Извештај Завода за јавно здравље за територију града Краљева сведочи да је првог радног дана у недељи тестирано четири стотине петнаест узорака бриса узетих од особа са симптомима болести, а присуство новог корона вируса потврђено код двадесет једне. Тако је укупан број потврђених за триста шездесет четири премашио тридесет хиљада, а мало светла у суморну слику уноси податак да трећи дан заредом није било преминулих од последица болести коју изазива вирус. Да се ситуација смирује сведочи податак да су на лечењу у Општој бол-

ници „Студеница“ задржана двадесет два пацијента од којих је осам са најтежом клиничком сликом смештено у јединици интензивне неге, један је интубиран пет на неинвазивној вентилацији а два на „high flow“ режиму. Током претходна двадесет четири сата на лечење је примљен један пацијент, два опорављена су отпуштена на кућно лечење, а у ковид амбуланти обављено двадесет пет прегледа. Током следећег дана су тестирана триста тридесет два узорка бриса особа са симптомима болести, и по другим индикацијама, а са дванаест нових број укупно потврђених случајева инфекције повећан је на тридесет хиљада триста седамдесет шест. На одељењу Опште болнице хоспитализована су двадесет три пацијента од којих је девет смештено у јединици

7

2.1.2022.

МАГАЗИН 528

8

интензивне неге, један је интубиран, шест на неинвазивној вентилацији а два „high flow“ режиму. Током протекла двадесет четири сата на лечење су примљена два пацијента, један је отпуштен на кућно лечење а у ковид амбуланти обављено двадесет девет прегледа. Двадесет четири сата пре претпоследњег дана у години у здравственим установама града Краљева тестирано је триста седамдесет седам узорака назофарингеалног бриса а, са нових двадесет седам потврђених случајева, укупан број од почетка епидемије повећан је на тридесет хиљада четири стотине три. После неколико дана без смртних случајева у Општој болници је још једна особа подлегла болести коју изазива корона вирус. Побољшање здравственог стања разлог је да број хоспитализованих на одељењу Опште болнице буде смањен на двадесет један, а од седам смештених у јединици интензивне неге код шест је примењена неинвазивна вентилација а код једног пацијента „high flow“ режим. Од последњег извештаја из болнице на лечење је примљен један пацијент, два су отпуштена а у ковид амбуланти обављено двадесет осам прегледа. Извештај Завода за јавно здравље о стању епидемиолошке ситуације на дан 30. децембра показује да су на присуство новог корона вируса тестирана триста пездесет три узорка бриса од којих је позитивним оцењено два-

десет осам што је повећало укупан број инфицираних особа са територије града Краљева на тридесет хиљада четири стотине тридесет један, а од последица болести коју изазива у болници је преминула још једна особа. Из болнице стиже информација да је на лечењу од болести коју изазива вирус задржан двадесет један пацијент, а од шест смештених у јединици интензивне неге пет је на неинвазивној вентилацији а један на „high flow“ режиму . Током протекла двадесет четири сата на лечење су примљена три пацијента, два су отпуштена, а у ковид амбуланти обављена тридесет четири прегледа. До истека године тестирано је још триста четрдесет пет узорака бриса, а присуство вируса потврђено код шеснаест особа, чиме се укупан број инфицираних на три приближио до тридесет хиљада и пет стотина. После неколико мирнијих дана у болници су од последица болести ковид-19 преминуле још три особе са територије Краљева. Последња седмица минуле године остаће запамћена по стрепњи две хиљаде двеста четрдесет шест особа да су инфицирани корона вирусом. Исто толико брисева је тестирано а позитивним оцењено само сто тридесет. У истом периоду у краљевачкој болници је пет особа са територије града Краљева преминуло од последица болести коју изазива вирус. Т. Радовановић

Радно време Дома здравља Новогодишњи и божићни празници повод су за промену радног времена у Дому здравља Краљево па ће Службе за здравствену заштиту одраслог становништва у Матарушкој Бањи, Рибници, Ушћу и на Женеви радити од 7 до 13.30, а у Поликлиници организовано дежурство до 20 сати. Службе за здравствену заштиту предшколске и школске деце, као и за стоматолошку здравствену заштиту, дежураће од 7 до 20 часова а Служба за хитну медицинску помоћ по устаљеном режиму. У истом периоду ковид амбуланта у згради Медицине рада ће за пацијенте бити отворена у периоду од 7 до 20, а вакцинални пункт у новој Хали спортова неће радити па ће вакцинација заказана за 2. и 3. јануар почети првог радног дана ове године.

9

2.1.2022.

МАГАЗИН 528

10

Предраг Стојановић

Носиоци демократских промена: Предраг Стојановић (2)

ЧЕТВРТИ НА ЛИСТИ СЛОБОДНИХ ГРАДОВА - У време кад се формирала Коалиција Заједно у Демократској странци Србије још није постојао консензус око предлога Предрага Стојановића о заједничком наступу упркос чињеници да су га подржавали сви одбори из унутрашњости. - Демократска странка Србије је на републичке избор изашла самостално, и доживела потпуни фијаско, на савезне у коалицији, и освојила два посланичка мандата, а одборима широм земље препуштено да одлуку о начину изласка на локалне изборе донесу сами. - Споменик у центру града је месецима био место свакодневних окупљања и симбол отпора према онима који су се дрзнули да лажирају резултате избора ако је Демократска странка Србије на изборима обезбедила седам места у Народној скупштини њен лидер Војислав Коштуница се није превише појављивао у парламенту, а истакнута места заузимали су браћа Мирко и Драшко Петровић. И док опозиција, међу којом је најагресивнији Српски покрет обнове, заступа радикалнији наступ на политичкој сце-

И

ни политика Демократске странке Србије се, као господска, издваја од осталих што постаје сумњиво и некима од њених чланова, међу њима и Предрагу Стојановићу. Локомотива свих промена у Краљеву био је Српски покрет обнове, тек који корак иза је Демократска странка, а потом сви остали. Ма колико су се у таквој ситуацији челници Српског покре-

та обнове сматрали тешким за преговоре показали су се као чврсти политички партнери и добри савезници за које се знало да ће испоштовати све што је договорено. Власт у граду су и даље чврсто држали социјалисти, а све препознатљивији представници опозиције добијали тек по коју прилику да се појаве у некој од телевизијских емисија. После

11

МАГАЗИН 528

2.1.2022.

Миомира Вукићевића место председника Скупштине општине је заузео Мирослав Карапанџић коме партијски другови никад неће опростити поступак који се у опозиционим круговима оцењује најпаметнијом ствари у животу, уједно највећом политичком грешком. Састојала се у томе што је дозволио да Српски покрет обнове дочека лидера Вука Драшковића на великом скупу у општинској згради. Након овог ексцеса брзо је смењен, а на његово место постављен др Мирољуб Јовановић. Некако у то време долази до поларизације у редовима Демократске странке Србије и првих сукоба између Предрага Стојановића и председника Војислава Коштунице који се сматра кривим за све што ће се касније догађати са Србијом.

- Он је амерички човек који је још 1995. у Будимпешти добио паре да почне да упропашћује Србију. У то време су се догодиле 23 спорне приватизације, нико не сме реч да му каже, и

12

сви га покривају. Смедеревску железару смо могли да продамо Американцима за 26 милиона долара, а нисмо, да би је после годину дана дали за долар – каже Стојановић. У време кад се пред нове изборе формирала Коалиција Заједно у Демократској странци Србије још није постојао консензус око предлога Предрага Стојановића о заједничком наступу упркос чињеници да су га подржавали сви одбори из унутрашњости. Дилема је разрешена на седници Главног одбора кад је донета одлука да странка на изборима за републички парламент наступи самостално. И поред противљења великог броја локалних одбора одлучујућа је била одлука председника странке Војислава Коштунице. Прилика за оштру размену мишљења, са елементима жестоке свађе, пружила се на састанку регионалног одбора у Крагујевцу где је кулминирао сукоб између председника странке и уваженог професора права. Трајала је

скоро четири и по сата у присуству великог броја новинара док је Мирко Петровић као модератор покушавао да смири ситуацију. У настојању да, и поред тешких речи и веома озбиљних квалификација са негативном конотацијом, остане пристојан Стојановић је био принуђен да сачека коначну одлуку на поновљеном састанку Главног одбора на коме су донете и за то време чудне одлуке. Демократска странка Србије је на републичке изборе изашла самостално, и доживела потпуни фијаско, на савезне у коалицији, и освојила два посланичка мандата, а одборима широм земље препуштено да одлуку о начину изласка на локалне изборе донесу сами. Иако није био спреман да призна грешку Коштуница је, захваљујући иницијативи Предрага Стојановића, уз Владету Јанковића обезбедио место у Савезној скупштини, а Демократска странка Србије сачувала статус парламентарне. Незадовољни резултатима избора за које се сматрало да су покрадени пред

крај 1996. године почињу масовни протести широм Србије. Први су, каже Стојановић, почели у Краљеву.

- Враћам се из Крагујевца са наставе и испред зграде Скупштине општине видим гомилу људи. У то време још није било мобилних телефона, а пошто нисам знао о чему се ради приђем да се распитам. Са леве стране видим једну опасну милитантну групу припадника Српског покрета обнове са којима се не би шалила ни жандармерија, а камоли неко други. У средини и са десне стране нормални људи, а општинска зграда пуна полиције да се све плави. Зову ме да смирим ове агресивиније иако може да их смири једино Миломир Шљивић који је за њих био велики ауторитет – прича Стојановић. Атмосфера је била наелектрисана до усијања, па се јавио страх да би неко могао бити ухапшен и пре него почну већи протести. Наговештај да из општинске зграде излази неко за кога се везује крађа на изборима био је довољан повод да група милитантнијих

крене за њим. Неорганизовану масу незадовољних никад није било лако обуздати, посебно не у ситуацији кад још није постојао никакав план, а ни договор опозиционих првака око даљих активности. И поред тога група се упутила ка споменику у центру града који ће током три наредна месеца бити место свакодневних окупљања и симбол отпора према онима који су се дрзнули да лажирају резултате избора. Прве вечери пред њима су били председница Општинског одбора Демократске странке Светлана Станић и Предраг Стојановић. Договор опозиционих првака након што им се придружио Шљивић обавезивао је све да се већ наредног дана поново окупе на истом месту. Војислав Коштуница није подржавао овакав вид испољавања незадовољства, па је врло брзо из странке искључио оне који су се придружили протестима. Одређен број чланова је самоиницијативно напустио Демо-

кратску странку Србије, а резултат неслагања био распуштање Општинског одбора у Краљеву. Опозициони прваци су и пре тога постигли договор да председник Скупштине општине буде члан Српског покрета обнове, потпредседник из Демократске странке Србије, а председник Извршног одбора из Демократске странке. Телеграм којим се потврђује да је распуштен Општинки одбор ДСС и да је, до избора новог, за повереника постављен др Љубиша Јовашевић изненадио је највећи број чланова. Они упорнији нису се много обазирали на то па, је странку на потписивању коалиционог споразума са осталим опозиционарима заступао Зоран Карајичић.

- Лепо смо сарађивали и били врло коректни и поштени једни према другима иако се никад нисмо волели. Српски покрет обнове је имао снагу, али је то била сирова снага коју никад није искористио, а најдрагоценији човек коалиције био Драгојло Бажалац, најбо-

13

2.1.2022.

МАГАЗИН 528

14

љи директор кога је Краљево икада имало, али не и толики политичар. Српски покрет обнове је за председника Скупштине предложио Стаменка Чолаковића, али га није хтела ни Демократска странка ни мој одбор, па је Шљивић морао да роди кандидата који ће нама да се свиди. Нешто тако није могао да одлучи сам, па су утицаја имали Вук и Даница Драшковић, а ми нисмо морали да питамо Коштуницу јер нас је већ распустио. Кад се знало да Стаменко не може да прође појавио се Радослав Јовић што нама није сметало. Миша Сретовић је дошао за председника Извршног одбора, али је врло брзо одлучио да је боље да остане у Електродистрибуцији, па је на ово место дошао Звонко Обрадовић. Секретар Скупштине је кратко време био Славиша Војиновић после кога долази Владимир Илић. Имали смо тесну већину од 36 одборника, али нам се врло брзо придружио члан Српске радикалне странке Александар Левајац тако данас је било 37 – прича Стојановић. Изненадно освајање власти донекле је замаглило слику стварног стања у граду, а Стојановић после две деценије признаје да је мало ко, сем можда Бажалац, био свестан тежине ситуације у којој се нашла нова власт посебно након сазнања да су све полуге у републици и даље чврсто држали социјалисти. Највећи део пара од пореза и даље је ишао према Београду одакле се део са великим закашњењем врћао у градски буџет. Ма колико да су бројне идеје новог руководства биле квалитетне реализацију су увек ограничавала средства која долазе из републике. Идеја да се заврши реконструкција болнице, комплетира Дијагностички блок и Институт за мајку и дете требало је да се реализује делом и из средстава доприноса који се издвајао на територији општина Краљево, Врњачка Бања и Рашка. Социјалисти нису били спремни да подрже идеје оних који су их поразили на изборима па су значајна средства, а помиње се цифра од 4,5 милиона марака, завршила на рачуну Републичког завода за здравствено осигурање.

- Ми смо били боранија и није хтео

нико са нама да разговара. Миле Корићанац је нешто покушавао, преко Југословенске левице је хтео да нам помогне и Драган Чичић али то није ишло, а једино разумним се показао Зоран Вукадиновић који је био спреман да ради за град. Било је ту и тамо још по којег као што су били Чичић и Зоран Бојанић. Било нам је битно да имамо медије, али и јесмо и нисмо волели да преузимамо. Сва три медија су била под истом капом, запослени су били на нашој страни, али је и међу њима било неслоге коју нисмо могли да решимо. Српски покрет обнове је са својим кадром преузео Ибарске новости, али то није дуго трајало јер ништа не траје дуго ни у озбиљнијим од Ибарских новости. Ишло је прилично траљаво, и куповало колико се могло, иако смо пре Ниша били четврти на листи слободних градова. Имао сам задовољство да шеф од-

Посета патријарха Павла - Први парастос стрељанима у лагеру одржан је октобра 1942. године. Након ослобођења земље изостали су парастоси све до 1997. године кад је у Спомен парк дошао патријарх Павле. Још кад смо положили заклетву у скупштини сматрао сам да треба учинити нешто за људе који леже тамо, јер по њиховим костима газе коњи. Патријарх Павле је 14. октобра у Пећкој патријаршији служио Покров пресвете Богородице. Након бденија је дошао у Краљево и одржао парастос, па отишао у Београд да сачека украјинског митрополита. Тад су нам у вагону поред Спомен парка гости били седам амбасадора, а немачки је први пут положио цвеће и одао пошту стрељанима – каже Стојановић.

борничке групе социјалиста буде Будимир Ерац, а међу радикалима Војислав Јанићијевић Јанез. На 14. седници смо видели да су социјалисти самлевени, и да су били готови, иако смо имали тесну већину, па сам дозвољавао да говори ко хоће макар дошао и са улице. Било је и у оквиру коалиције повуци-потегни, задовољства и незадовољства, али смо на седницама скупштине били кремен камен, а да није било 11 одборника Југословенске левице социјалисти би били минорна странка – каже Стојановић. Пред почетак бомбардовања у марту 1999. године на територији Краљева је било свих јединица војске сем морнарице. Можда је и то било повод да на простор општине буде испаљено 463 ракетна пројектила и знатно већи број бомби различите разорне моћи. Мобилисано је неколико хиљада Краљевчана који су упућени на простор Косова и Метохије, а кад су у град почели да стижу први ковчези са страдалима незахвална улога да о томе обавештавају породице, у одсусутву војних команданата, припала је општинским челницима. Велико изненађење за све у коалицији било је сазнање да је Радослав Јовић поднео оставку на место председника Скупштине општине са образложењем да су најближи сарадници малтене криминалци. Силом прилика улога председавајућег је, до избора новог председника, почетком јесени 1999. године припала дотадашњем потпредседнику Предрагу Стојановићу. Иако је по коалиционом споразуму место председника припадало Српском покрету обнове већ је почело да се говорка како је око на њега бацио Стојановић посебно након што је из редова СПО наговештено да је њихов кандидат Младомир Новаковић који је на крају изабран са једним уздржаним гласом. Био је то глас Предрага Стојановића. Кратак период његовог председниковања запамћен је по посети породилишту првих дана 2000. године где је отишао са возачем. Т. Радовановић Фото: М. радовановић

15

2.1.2022.

МАГАЗИН 528

16

Две недеље до референдума

ШТА СЕ МЕЊА У УСТАВУ?

- Због састава парламента промена Устава Србије више страначко питање него политичко питање од друштвеног значаја. - Још 2006. године, када је усвојен важећи Устав Србије, Венецијанска комисија имала одређене замерке и указала на потребу темељних реформи, пре свега прописа који обезбеђују независност правосудних органа и отклањање политичког утицаја на рад судова. - Рокови за промену устава више пута одлагани због очекивања да у Србији заживи владавина права и подела власти на законодавну судску и извршну.

- Законодавним телима не одговарају предлози независних струка, па у саставу Висoког савета судства и Државног већа тужилаца нема представника адвоката

о референдума на коме ће се од грађана Србије затражити сагласност за прихватање Акта о промени устава остало је још само две недеље,а штуре информације у медијима и даље не дају довољно података за доношење исправне одлуке. Нешто више током протекле четири године покушавали су да објасне Београдски центар за људска права и Транспарентност Србија као организације које су уложиле довољну количину искуства, знања и енергије због жеље да се процес промене устава одвија у складу са циљем због којег се мења. Представљање резултата досадашњих залагања органа власти и организација цивилног друштва, и жеља да се објасни шта се мења у уставу, темеље се на потреби да грађани процене колико пронуђене промене представљају њихову жељу и да ли заокруживањем једног од понуђених одговора потврђују резултат досадашњих заједничких напора. Закон о референдуму и народној иницијативи не дозвољава организацијама цивилног друштва да се у току рефрендумске кампање састају са представницима извршне власти који не могу да пошаљу зајед-

Д

ничку поруку да ли треба подржати промену устава или не. Исти пропис не дозвољава ни функционерима да утичу на гласаче како да гласају, што појачава потребу да им се објасни шта се у уставу мења, тим пре што се сама промена, због састава парламента, оцењује као страначко питање. Сугестије да се 16. јануара не референдумско питање одговори са „да“ углавном долази од странака на власти, и ванпарламентарних које нису постигле консензус о промени устава, па је грађанима отежано да схвате колико је промена страначко а колико питање од друштевног значаја. То је и повод да Комитет правника за људска права, Београдски центар за људска права и Транспарентност Србија представе мишљење о томе шта се мења и шта ће грађани добити уколико дође до промене устава. Директорка Београдског центра за људска права Соња Тошковић подсећа да је још 2006. године, када је усвојен важећи Устав Србије, Венецијанска комисија имала одређене замерке и указала на потребу темељних реформи, пре свега прописа који обезбеђују независност правосудних органа и отклањање политичког утицаја на рад

судова. Још тада је било јасно, каже она,да је потребно мењати одредбе које се тичу начина избора судија, трајања мандата и састава правосудних тела и савета. У процесу европских интеграција Србије Комитет правника за људска права координира Поглављем 23, што је повод за подсећање да су се у акционом плану налазиле одредбе које су се односиле на промену устава, а рокови су више пута одлагани због очекивања да у Србији заживи владавина права и подела власти на законодавну судску и извршну, што је један од разлога за промену устава.

- Не смемо да заборавимо да без права на правично суђење нема,и не може бити, заштите свих других људских права. Право на правично суђење је веома комлексно људско право зато што обухвата неколико врло важних начела као што су независан и непристрасан суд, као што је дефинисано законом, а то и јесте разлог зашто мењамо устав.Постоје три важна критеријума по којима меримо да ли имамо независно судство. Први је на који начин се бирају судије, друго трајање мандата и треће утицај спољних фактора на рад правосуђа.Ове три ства-

17

2.1.2022.

МАГАЗИН 528

18

Др Катарина Голубовић

ри су кључне јер је проблем ако Народна скупштина бира судије, проблем је када имамо утицај извршне власти и кад је трајање мандата орочено. Ово је важно јер је темељ због чега треба променити уставно право на правично суђење онако како је дефинисано и како треба да буде у демократским државама, каже Тошковић. Према важећем уставу Народна скупштина бира судије и заменике јавних тужилаца на период од три године након чега, уколико их достојним за то оцени стручно тело, улазе у систем. Ово је од доношења одлуке оцењено као угрожавање судске и тужилачке функције, а пробни рад од три године оцењен непотребним да се неко докаже кроз професионални рад и оцени резултат донесених одлука, с обзиром наоднос према власти. Спорном је оцењена ставка да Високи савет судства и Државно веће тужилаца имају у саставу неке чланове који су, као политичке фигуре, имали веома велики утицај на избор судија и тужилаца за сталну функцију, а струка је још2006. рекла да је одредба постојања пробног мандата недопустива. Од тога се кренуло па Акт о промени устава доноси укидање пробног мандата, aсудије и јавни тужиоци ће се бирати на сталну функцију.

- До сада је Народна скупштина бирала председнике судова, укључујући и председника Врховног касационог суда. Тога више неће бити, па ће их бирати Високи савет судства.Скупштина је бирала и јавне тужиоце, њих деведеесет осам који врше тужилачку функцију, а сви који поступају у предмету,воде истраге и кривична гоњења,су њихови заменици и за било какву одлуку морају да прибаве сагласност тужиоца који у сваком тренутку може да изда упутство како да се поступа у одређеном предмету. Обавезна упутства нису писана и то онемогућава заменику да се успротиви инструкцији коју је добио. Она се не налазе у уставу, већ у Закону о јавном тужилаштву, али је ретко ко упознат са овим јако битним инструментом за кривично гоњење. Врло тешко је доћи до информације о таквим документима и зато је битно да ово упутство у тужилаштву постане видљиво. Оно се налази у Акту о промени устава, а онај ко води поступак имаће прилику да се успротиви ако сматра да је незаконито али и да постане од-

говорнији, каже председница Комитета правниказаљудскаправа др Катарина Голубовић. Ако се усвоји Акт о промени устава досадашњи јавни тужиоци ће постати главни јавни тужиоци, али их неће бирати Народна скупштина у чијој ће надлежности бити избор врховног јавног тужиоца. Замерка се односи на његову улогу у избору и разрешењу тужилаца, што му омогућава чланство у саставу будућег Високог савета тужилаштва. У Комитету правника за људска права позитивним оцењују значајна умањења овлашћења врховног јавног тужиоца који, по важећим прописима, може у сваком тренутку да изврши премештај јавних тужилаца или њихових заменика у друге судове, што је често коришћен поступак у пракси. По новом акту то више неће бити могуће, јер ће за премештај бити меродавна искључиво одлука Високог савета тужилаштва. Значајне примедбе односе се на избор чланова овог органа и његов састав јер, иако су му смањена овлашћења у погледу дисциплинске одговорности, у саставу Високог савета тужилаштва је и даље министар правде. Поред њега је и врховни јавни тужилац који више не може да буде председник Врховног јавног тужилаштва, али ауторитетом може да утиче на одлуке које ово стручно тело треба да доноси у вези статуса тужилаца. Састав допуњавају четири јавна тужиоца, изабрани од стране главних јавних тужилаца, чиме се омогућује широка заступљеност оних који би требало да доносе одлуке. Добрим се оцењује и предлог да у саставу органа нема предствника Народне скупштине, каошто је то по тренутно важећим прописима, па у високим саветима судства и тужилаштва партиципирају председници скупштинског одбора надлежног за правосуђе који у значајној мери утичу на доношење одлука. У састав улазе истакнути правници под условом да нису чланови политичких странака,уз услов да имају најмање десет година искуства у струци, а све осталопрепушта се закону који прописује додатне услове како би у саставу стручних тела биле особе од интегритета. Недореченост нових прописа огледа се у ставу да организацијама попут факултета, јавнобележничких или адвокатских комора, није

омогућено да делегирају чланове у ове органе.

- Из праксе коју смо до сада имали можемо да тумачимо како законодавним телима не одговарају предлози независних струка,па у саставу Виског савета судства и Државног већа тужилаца још увек нема представника адвоката, иако је Адвокатска комора Србије у фебруару ове године изабрала два лица да постану чланови. Представници адвоката нису изабрани што говори како скупштина не сме да има улогу у избору чланова Високог савеза судства и Државног већа тужилаца,јер пасивним држањем врло често утиче на блокаду. До сада је утицала на блокаду избора председника судова и јавних тужилаца, па смо дуго имали ситуацију да правосуђе буде у фази вршиоца одређених функција и нестабилном статусу. То је утицало на грађане и организацију, а прелива се на то како суд или тужилаштво на локалу ради, каже Голубовић. У ситуацији кад улога Народне скупштине није у потпуности елиминисана и даље прети опасност да одлучујуће утиче на избор истакнутих правника за чланство у високим органима судства и тужилаштва. Стрепња се заснива на потреби да за то буде обезбеђена двотрећинска већина од сто шездесет седам гласова подршке посланика што упућује на неопходност високог степена консензуса. Сумња да је нешто тако могуће тешко очекивати појачава се и због одребе којом се у ситуацијама кад изостане парламенту омогућава да образује посебну комисију од пет чланова. Могућност да судбина правосуђа буде стављена у руке пет особа повод је за бројне критике, подједнако јавности и Венецијанске комисије, и сумњу да ће икада бити достигнута потребна врста консензуса како би се избегло да их бира пет истакнутих правника међу којима су заштитник грађана, председник Уставног суда, председник Народне скупштине и Врховни јавни тужилац. У Комитету правника за људска права преовладава уверење да је ово поприлично известан пут да би се оформио састав Високи савет судства и Високи савет тужилаштва. Т. Радовановић Фото: Медија центар

19

Ставови грађана о јавним набавкама у време пандемије

МАГАЗИН 528

2.1.2022.

ЈАВНЕ ТАЈНЕ О ЈАВНОМ ЗДРАВЉУ

20

- Колико су нам битне информације о набавци медицинске опреме током епидемије корона вируса? - Ни једна криза не сме да буде оправдање за суспензију владавине права. - Истраживање од краја септембра до средине октобра прошле године са циљем да се утврди да ли је, и у којој мери, грађанима битно да јавне набавке медицинске опреме током епидемије буду транспарентне. - Погрешно очекивање да информација о ценама набавке медицинске опреме није посебно значајна. - Половина анкетираних признаје да су информације ове врсте изузетно битне, а тек сваки десети да нису. - У време епидемије корона вируса није било довољно информација о трошковима набавке медицинске и друге опреме. - Транспарентност један од кључних елемената у превенцији корупције у друштву

21

ако је епидемија корона вируса на територији Србије проглашена пре скоро две године и даље нису отклоњене бројне дилеме везане за ову тему, најчешће због контрадикторних изјава званичника из различитих области живота.

- Ако желите данас да бирате између потпуно регуларног процеса јавне набавке или сачувати људске животе, ми смо изабрали да сачувамо људске животе, изјавила је председница Владе Србије Ана Брнабић само месец дана након увођења ванредног стања, кад је епидемија тек узимала залет, и обећала да ће по укидању ванредног стања грађанима положити рачуне о броју купљених респиратора и средствима која су потрошена. Ванредно стање је укинуто непуна два месеца касније, а још нема поузданих информација да су грађани видели овај извештај. Поштовање закона и заштите јавног здравља, на шта је указала премијерка, појачава дилему да би се било који разуман појединац, суочен са таквим избором, одлучио за прву опцију. Због тога је све присутније уверење да је дилема ове врсте лажна, и вештачки наметнута од стране носилаца јавне власти, што појачава уверење како грађани, чак и у времену попут ове епидемије, морају да имају и владавину права и могућност заштите живота, јер ни једна криза не сме да буде оправдање за суспензију владавине права. Иако се нека, када је то сразмерно и неопходно, могу ограничити не значи да од њих треба одустати. То је потврдило и истраживање јавног мњења које је, у оквиру пројекта „Јавне тајне о јавном здрављу“ подржаног од стране Balkan Trust for Democracy, спровела агенција Демостат. Истраживање је, од краја септембра до средине октобра прошле године за потребе организације Партнери Србија, спроведено на репрезентативном узорку од хиљаду и по пунолетних грађана са циљем да се утврди да ли је, и у којој мери, грађанима битно да јавне набавке медицинске опреме током епидемије буду транспарентне. Очекивање да ће грађани посведочити како им информација о ценама набавке медицинске опреме није посебно значајна потврдило се погрешним. О томе сведочи скоро половина анкетираних признањем да су информације о ценама набављене медицинске и друге опреме изузетно битне, а приближно тек сваки десети да нису. У исто време тек

МАГАЗИН 528

2.1.2022.

И

22

који проценат више од трећине учесника у истраживању сматра да су информације о ценама делимично битне. И летимичан осврт на резултате истраживања са довољно аргумената потврђује став сваког трећег испитаника да у време епидемије корона вируса није било довољно информација о трошковима набавке медицинске и друге опреме, приближно сваки четврти сматра да су биле делимично објављиване, а сваки пети да углавном није било довољно информација. Позитиван став о довољно информација дели тек нешто више од шеснаест одсто анкетираних, да их није било сматра више од половине а готово две петине да је, у потпуности или делимично, било довољно објављених информација. Да нетраспарентност указује на корупцију у процесима јавних набавки верује четрдесет пет одсто учесника истраживања, трећина је уверена да је то делимично док сваки осми не верује у такву могућност. Скоро сваки четврти грађанин је у потпуности задовољан начином на који је Србија реаговала на кризу изазвану епидемијом корона вируса, нешто више од трећине делимично, две петине није задовољно а тек нешто више од једног процента није имало одговор на ово питање. У организацији Партнери Србија не одбацују могућност да би резултати истраживања били значајно другачији да је анкетирање обављено годину дана раније, а уверење заснивају на ставу да у времену повећане стрепње за здравље и живот вредности попут транспарентности губе на значају. У ситуацији кад транспарентан рад органа власти јача поверење у систем, али и међусобно поверење између грађана и власти, транспарентност се оцењује као један од кључних елемената у превенцији корупције у друштву. Према Индексу перцепције корупције 2020, Србија се и сматра земљом у којој је њен ниво и даље висок, па додатно треба да брине податак да информације о јавним набавкама током епидемије још увек нису доступне у мери у којој би се то могло очекивати. Зато се од медија, цивилног друштва и истраживача, а пре свега надлежних органа за борбу против корупције, очекује да не дозволе да ванредно стање владавине права у земљи постане трајно. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

23

Неопходна повећана пажња свих учесника у саобраћају

МАГАЗИН 528

2.1.2022.

ОПРЕЗНИЈЕ Д

24

- Смањење просечне брзине кретања од само пет процената може да доведе до смањења укупног броја судара за тридесет одсто.

- Коришћење сигурносног појаса у возилима смањује ризик од тешких повреда за око четрдесет до шездесет процената. - Употреба мобилних телефона забрањена свим учесницима у саобраћају. - Правилно коришћена аутоседишта приликом судара смањују стопу смртности од седамдесет један одсто код одојчади, а педесет четири код мале деце.

- Саобраћајни трауматизам представља оптерећење за цело друштво, не само система здравствене заштите рема подацима Светске здравствене организације у саобраћајним незгодама широм света годишње смртно страда милион и триста хиљада људи, од којих су више од половине пешаци, бициклисти и мотоциклисти. Велики број саобраћајних незгода и последице које изазивају повод је да Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ подсети да саобраћајни трауматизам са последицама које изазива, а које укључују

П

високу стопу смртности, повређивања и инвалидитета, представља оптерећење за цело друштво, не само система здравствене заштите. О трагичним последицама саобраћајних незгода на територији Србије током 2020. године сведочи податак да је међу смртно страдалим било и трианесторо деце. Двоје од њих страдало је током вожње бициклом, четворо као пешаци а седморо у својству путника у аутомобилу. Здравствени радници упозоравају

да су деца и млади са јавноздравственог аспекта посебно рањива категорија учесника у саобраћају, јер је саобраћајни трауматизам у овом узрасту водећи узрок смрти и инвалидности. Због тога је, у циљу смањења броја погинулих и повређених лица, неопходно стално указивање на значај превентивих мера и превенције повређивања, али и безбедног понашања у саобраћају. Основном се сматра коришћење

ДО БОЖИЋА сигурносног појаса, јер везивање за све одрасле путнике у возилима смањује ризик од тешких повреда за око четрдесет до шездесет процената. Значај употребе аутоседишта за бебе, малу и старију децу, огледа се у ефикасности превенције смртних исхода у случају саобраћајне несреће у својству путника моторних возила. Најбоља потврда је податак да правилно коришћена аутоседишта приликом судара смањују стопу смртности од седамдесет један одсто код одојчади, а педесет четири код мале деце. Искуства из последњих година сведоче да коришћење мобилних телефона током вожње у значајној мери смањује степен концентрације возача због чега се сматра узрочником значајног броја саобраћајних незгода. То је и разлог да коришћење мобилних телефона буде забрањено свим учесницима у саобраћају. У Институту за јавно здравље подсећају да коришћење хендсфри или блутут слушалица треба свести на минимум, јер се пажња смањује на поло-

вину потребне а и најмање ометање у вожњи може бити фатално. Значајним узроком великог броја саобраћајних незгода оцењена је неприлагођена брзина кретања условима пута. што је повод за упозорење стручњака да смањење од само пет процената може да доведе до смањења укупног броја судара за тридесет одсто. Време слава, новогодишњих и божићних празника, је прилика за конзумирање већих количина алкохола што у значајној мери утиче на повећан степен еуфорије, смањења концентрације и пажње. Због тога они који возе не смеју да конзумирају алкохол, јер возачи под дејством алкохола често нису свесни да су им умањени брзина реаговања, способност доношења одлука и процењивање, а податак да су им сва чула ослабљена повећава ризик за настанак саобраћајних незгода, чак и у данима након славља. У сличном положају су возачи који су конзумирали психоактивне супстанце и лекове са негативним дејством на вожњу, што је довољан разлог да им буде забрање-

но управљање моторним возилима. Посебно упозорење упућује се родитељима чија су деца недавно положила возачки испит и препорука да им не допусте самостално управљање возилом у касним вечерњим и раним јутарњим сатима, поготово током сезоне слава и празника. Због претпразничне атмосфере и већег броја учесника у саобраћају, додатна опрезност је неопходна и у случајевима кад се моторним возилом управља у непосредној близини тржних центара и других места за куповину. Повећан степен опрезности препоручује се и пешацима уз савет да приликом преласка улице користе обележене пешачке прелазе и светлосну сигнализацију. Опасност која вреба у овом периоду године, поручују стручњаци, довољан је повод за подсећање да су пажња и толеранција свих учесника у саобраћају предуслов за сигурну и безбедну вожњу. Т, Радовановић Фото: М. Радовановић

25

26

МАГАЗИН 528 2.1.2022.

27

Пред најрадоснији празник

МАГАЗИН 528

2.1.2022.

БОЖИЋНИ ПРАЗН

28

НИЦИ И ОБИЧАЈИ ако се, као највећи хришћански празник, Васкрс сматра празником над празницима, код Срба се Божић и празници везани за њега најсвечаније прослављају и обилују лепим обичајима, који време од неколико недеља чине најлепшим и најсвечанијим периодом у календарској години. Божић се празнује као успомена на дан рођења спаситеља света сина Божијег Исуса Христа. Чињеница да је то празник рађања новог живота, празник деце и детињства, родитељства очинства и материнства, украсила је код Срба овај празник најлепшим верским обичајима и обредима чији се основни смисао своди на један циљ, умолити Бога да сачува и увећа породицу и имање домаћина. Све то је изражено у краткој народној здравици и молитви о Божићу: „Дај, Боже, здравља и весеља у овом дому, нека нам се рађају здрава дечица, нека нам рађа жито и лозица, нека нам се увећава имовина у пољу, тору и обору!“ Божићу се радује и старо и младо, и мушко и женско, а неколико недеља пре и после њега, од Никољдана до Савиндана, траје свечано празнично расположење. Народ се весели и радује, у кућама и породицама влада пријатно духовно расположење, у атмосфери се осећа тихо празнично блаженство, па се у таквим приликама људи мире, праштају једни другима увреде нанете преко године. У овом периоду најважнији празници су Детинци, Материце, Оци, Туциндан, Бадњидан, Божић, Нова Година, Богојављење, Јовањдан и Савиндан, а

И

за сваки од њих везани су лепи српски обичаји.

Бадњидан Дан уочи Божића зове се Бадњидан, назив је добио по томе што се тада сече бадњак и уноси у кућу, а са овим даном почиње Божићно славље. Рано ујутру, већ у зору, пуцањем из пушака и прангија објављује се полазак у шуму по бадњак, а чим сване, ложи се ватра и уз њу приставља печеница. Жене у кући месе божићне колаче, торте и припремају трпезу за Божић.

Шта је бадњак? Бадњак је најчешћ младо, храстово или церово дрво, у неким крајевима јелово или борово, које се ујутру рано на Бадњидан сече и доноси пред кућу, а уочи Божића пресеца и, са сламом и печеницом, уноси у кућу. Пре изласка сунца, на Бадњидан, домаћин са синовима или унуцима одлази у шуму да сече бадњак и бира обично млад и прав церић, ако га нема може и храст, а стабло треба да буде толико да може на рамену да га донесе кући. Кад одабере одговарајуће дрво домаћин се окрене истоку, три пута се прекрсти, помене Бога, своју славу и сутрашњи празник, узима секиру у руке и засеца секиром укосо, и то са источне стране. По народном веровању мора се посећи са три снажна ударца, а што секира не пресече од три ударца довршава се ломљењем или увртањем. Ломљени део на бадњаку се зове брада, а пожељно је да буде на

сваком дрвету за које се води рачуна да падне директно на земљу без заустављања на неком другом. Ивер од бадњака се узима и ставља међу карлице, да кајмак буде дебео као ивер, а кад се бадњак донесе кући, усправи се поред улазних врата где стоји до увече. Бадњак симболички представља дрво, које су пастири донели и које је праведни Јосиф заложио у хладној пећини када је рођен Христос.

Бадње вече Бадње вече спаја Бадњидан и Божић, па се за пријатељски блиске особе каже да су везане као Божић и Бадњидан. Кад падне мрак домаћин са синовима уноси у кућу печеницу, бадњак и сламу. Печеницу обично двојица носе између себе на ражњу, а први који ступа десном ногом преко прага поздравља домаћицу и женску чељад речима: „Добро вече! Честит Божић, Бадње вече!“, а оне посипају са зоби и пшеницом одговарајући: „Добро вече! Честити ви и ваша печеница!“ Печеница се уноси у собу где се обавља вечера на Бадњидан и Божићни ручак, и прислања на источни зид, тамо где су иконе и кандило. Пошто се бадњак претходно исече са дебљег краја на три дела, величине да може да стане у шпорет или какву пећ, и тако уноси у кућу. Ставља се на огњиште, али ако га нема поред шпорета или пећи и одмах ложи једно дрво, а тамо где нема пећи или шпорета, код печенице.

29

2.1.2022.

МАГАЗИН 528

30

Бадњак и слама Стари обичај је био да се на дан пре Божића у кућу унесу три велика пања, који симболизују Свету Тројицу, и поставе поред огњишта. Из њихове ватре палиле су се свеће, често би се у ватру у којој су горели додао део гозбе и пића, а она је требало да донесе мир и добро укућанима. Бадњаком се називао само један велики пањ, или зелена грана која се обично прислањала уза зид са спољне или унутрашње стране дома. У кућу је обично отац породице уносио сламу која би се распрострла по поду, симболизујући Исусово рођење у штали. Слама би се поставила под столом уз певање божићних песама, жене би често извлачиле сламке, а она која ухвати дужу имала би већу и бољу преслицу. Од остатка сламе правили су се венци и снопови који су симболизовали плодност и добар род или би се слама поставила на сто прекривена, најчешће белим, столњаком. На слами

се седело и причало све до одласка на поноћку, а често се по ноћи на њој и спавало, симболизујући самог Исуса.

Божић Најрадоснији празник међу свим празницима код Срба је Божић који се празнује три дана. Први дан Божића је увек 7. јануара кад ујутро, пре свитања, звоне сва звона на православим храмовима, пуца се из пушака и прангија и објављује долазак Божића и Божићног славља. Домаћин и сви укућани облаче најсвечаније одело и одлазе у цркву на јутрење и Божићну литургију, а након тога примају нафору. Људи се поздрављају речима: „Христос се роди!“, а отпоздрављају са „Ваистину се роди!“, на исти начин све до Богојављења. Када домаћин дође кући из цркве, и поздрави све укућане божићним поздравом, они му отпоздраве љубећи се међусобно и честитајући једни другима празник.

Положајник Рано пре подне на Божић у кућу долази специјални гост који се обично договори са домаћином, а може бити и случајни намерник. Он се посебно дочекује у кући и зове се положајник, а симболички представља Мудраце који су пратили звезду са Истока и дошли новорођеном Христу на поклоњење. Требало би да буде здрав, крепак, весео што би дому донело срећу због чега су се домови унапред договарали о „случајном“ посетиоцу како се не би изазвала несрећа. Положајник поздравља дом Божићним поздравом, љуби се са укућанима и одлази код шпорета, отвара врата, џара ватру и говори здравицу: „Колико варница, толико срећица, колико варница толико парица, колико варница толико у тору оваца, колико варница толико прасади и јагањаца, колико варница, толико гусака и пилади, а највише здравља и весеља, Амин,

Боже дај“. Након послужења домаћица га дарује прикладним поклоном јер је човек који за целу наредну годину доноси срећу у кућу.

Чесница Рано ујутро на Божић, домаћица замеси тесто од којег пече погачу која се зове чесница. У њу се ставља метални новчић, златни, сребрни или обични, а одозго се боде гранчицом бадњака јер чесница има улогу славског колача. Кад буде печена износи се на сто где је већ постављен свечани ручак за који домаћин од печенице најпре исече леву плећку, негде и главу, део од ребара и срце. Срце се исече на онолико делова колико у кући има укућана, и сваки члан породице прво поједе по једно парче, а када сви стану за сто домаћин запали свећу, узима кадионицу, окади иконе, кандило и присутне, па преда кадионицу неком млађем који кади целу кућу. Уколико неко зна

отпева божићни тропар, а ако не наглас се чита „Оче наш“. Кад се молитва заврши приступа се ломљењу чеснице која се окреће као славски колач, прелива вином и на крају ломи на онолико делова колико има укућана, а ко добије део у коме је новчић биће, по народном веровању, срећан целе те године. Када се заврши ломљење чеснице, укућани једни другима честитају празник и седају за трпезу.

Божићна трпеза Православни хришћани на Божић иду на јутрење и Литургију и причешћују се, а затим долазе кући где је спремљена богата трпеза. Жене су дан раније припремиле божићни јеловник, а богат и свечан ручак је прилика за окупљање целе породице. После ручка се одлазило на честитање родбини и пријатељима, а потом осталим мештанима, а коледање, или честитарење, чинило се певајући традиционалне божићне песме. Честита-

рима су следовали дарови, а младићи су девојкама често као традиционални божићни поклон поклањали украшену јабуку божићницу. Ако би на Божић падала киша, веровало се да ће уродити све што се окопа мотиком.

Након Божића Дани по Божићу су празници који су такође имали своје обичаје. Православни верници други дан прослављају Сабор Пресвете Богородице, а трећи дан Божића се обележава као празник Светог Стефана, првомученика који је каменован због своје вере. У наредним данима ће верни прославити Обрезање Христово, а затим Богојављење које је значајно због тога што се приликом крштења Исуса Христа Бог јавио у три лица, Отац гласом, Син крштен, а Свети Дух у виду голуба. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

31

32

МАГАЗИН 528 2.1.2022.

33

МАГАЗИН 528

2.1.2022.

У сусрет највећем хришћанском празнику

34

УЛОГА МАЈКЕ У СР - Морални лик мајке коју красе највредније врлине најснажније је осликан у српским народним песмама. - Мајка опевана у народој песми чува своје достојанство и морал, чува част и поштење, па више воли смрт него самотан живот. - У народној и уметничкој поезији мајка је као особа која воли, брине, стара се, промишља, страда и пати као најомиљеније и најснажније биће. - Прво васпитање које даје мајка темељ на коме човек надзиђује грађевину свог живота, карактера и личности

ајвећи хришћански празник мајки и жена Материце слави се другу недељу пред Божић. Тога дана деца поране и унапред припремљеним канапом, концем, шалом, марамом или каишем, на препад завежу своју мајку за ноге, на исти начин као што су их оне везивале на Детинце. Након што јој честитају празник мајка им

Н

дели поклоне, и на тај начин се дреши. Празник се у новије време свечано прославља и у храмовима, нарочито по градовима, где побожне жене у договору са свештеником припреме пригодну академију са програмом. У њему учествују деца са прикладним рецитацијама и певањем, а онда везују присутне старије жене које се дреше

поклонима и припремљеним пакетићима, књигама, крстићима и другим. У сусрет празнику који подсећа мајку на њене обавезе, дужности и улогу, Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ је била домаћин предавања на тему „Улога мајке кроз историју у српској поезији“, а најмеродавнијим да проговори по коју реч о овоме оцењен

је архијерејски заменик епископа жичког Јустина, протојереј-ставрофор Љубинко Костић. Њему је указано поверење да подсети на светле примере из српске поезије, светске културне баштине и богатог животног искуства.

- Породица је нуклеус живота, гаранција сваке заједнице, државе, а без чврсте, јаке и моћне породице нема ни јаке државе ни јаког друштва. Бог је благословио породицу, а Христос ставио пред нас задатак да је чувамо као светињу. Данас је то важно кад је улога породице урушена, а нисмо у могућности да је оснажимо и да у саборном живљењу у породици свако обавља своје обавезе на корист цркве и државе, истакао је Костић и подсетио да је од прародитеља Адама и Еве жена ушла у историју живота. Она рађа нови живот и заузима значајно место у настанку људског ро-

да и историји његовог спасења због чега је Бог дао мајци посебну улогу и благослов. Од прамајки из Старог завета многе су знамените остале занавек запамћене у историји људског рода. И док црква оцењује мајку Исуса Христа српска историја чува успомену на бројне друге, од мајке Светог Саве Анастазије, српских краљева Милутина и Драгутина Јелене, потом кнегиње Милице, српске деспотице Ангелине и бројних других. Свака од њих изазива најузвишенија и највреднија осећања достојна пажње и дивљења због чега се о мајци од памтивека доста говорило и писало, а морални лик мајке коју красе највредније врлине најснажније је осликан у српским народним песмама. Мајка опевана у народој песми чува своје достојанство и морал, чува част и

поштење, па више воли смрт него стамотан живот. Предавање је прилика за потврду да је, колико у народној толико и уметничкој, поезији приказана као особа која воли, брине, стара се, промишља, страда и пати као најомиљеније и најснажније биће. Зато је одувек била и остала најмилији појам сваком детету и сваком човеку, јер је прво васпитање које му даје темељ на коме човек надзиђује грађевину свог живота, карактера и личности, поручио је Костић. Предавању су са вероучитељима присуствовали ученици основних школа „Светозар Марковић“ и „Свети Сава“, литерарни састав посвећен мајци прочитао је Реља Зарев, а у уметничком делу програма наступиле чланице групе „Сербез“ Зорана Вујовић и Олга Марковић. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

РПСКОЈ ПОЕЗИЈИ

35

36

МАГАЗИН 528 2.1.2022.

37

2.1.2022.

МАГАЗИН 528

Дан Историјског архива Краљево обележен изложбом

38

ЕПИДЕМИЈЕ У СРБИЈИ У - Србија је на својим границама била опасана карантинима и санитетским кордонима који су је чували са војним кордонима граничара. - Ради дезинфекције писма из иностранства су се кужно кадила у специјалним пећима, после претходног третмана смесом сумпора, шалитре и пшеничних мекиња. - Ковани новац је приман на варјачама од представника санитетске службе, у суду напуњеним сирћетом и сланом водом третиран а потом испиран у чистој води.

- По изричитој наредби кнеза убијани су сви који се нису придржавали обавезујућих упутстава

У ДЕВЕТНАЕСТОМ ВЕКУ сторија човечанства је одувек била неодвојива од историје великог броја различитих епидемија које су харале односећи бројне људске животе. У време пандемије корона вируса ово је и данас незаобилазна тема што је повод да Историјски архив Краљево, поводом дана установе, борби против пошасти ове врсте допринесе изложбом под називом Епидемије у Србији у деветнаестом веку. Здравствена култура је у значајној мери добила на актуелности током последње две године, од када је на територији Србије проглашена епидемија заразне

И

болести коју изазива корона вирус. Ванредне околности утицале су на потребу истраживања сличних догађаја у прошлости и начина заштите од заразних болести које су понекад односиле већи број жртава него ратни сукоби. Добар пример је епидемија куге, чуло се на отварању изложбе у Свечаној сали зграде Градске управе, чији су се поразни ефекти мерили губитком милиона људских живота. Са изазовима ове врсте Србија се сретала у деветнаестом веку када се паралелно борила за коначно ослобођење од турске власти и епидемија куге, колере, богиња и разних сточних болести које су

претиле у том периоду. Значајан извор информација о дешавањима у том периоду био је Државни архив Србије, а значајним се оцењују доприноси Архива Војводине и града Краљева. Изложба обилује оригиналним документима и изузетно значајним информацијама о држави која се успоставља у том периоду, и њеним државним установама, посебно здравству које је настојало да прати савремене трендове у овој области. То је период кад се, по угледу на Аустрију, јављају прве болнице и апотеке а у земљу долазе и први лекари. Овај период се оцењује значајним због

39

2.1.2022.

МАГАЗИН 528

40

појаве озбиљних државних установа међу којима се посебно важним оцењују карантини, али и прописа везаних за превентиву обољевања од заразних болести. Такав је, још у време владавине кнеза Милоша Обреновића, био први указ о вакцинисању којим је Србија стекла предност у односу на европске земље са већим степеном цивилизације. На податак да је Историјски архив у веома необичном времену обележио свој дан изложбом сатканом од историјских докумената и правних аката, и тиме потврдио насушну потребу у времену епидемије која траје а крај јој се не назире иако је однела много људских живота, подсетио је протојереј ставрофор др Велибор Џомић.

- Свет се први пут у историји срео са епидемијом која је, осим болница и грађана, брутално освојила и покорила и јавне просторе. Ово је прва у историји епидемија која је добила своје портале, друштвене мреже, сајтове и електронске кодове. То је прва епидемија једног вируса коју је надмашила једино епидемија свеопштег страха, која се више, брже и

разорније од вируса шири електронским порталима, телевизијским емисијама и друштвеним мрежама и која је постала прва тема готово сваког људског разговора. О овој епидемији је говорио свако, без обзира на знање, звање, струку и године, и свет се поделио по овом питању а концепт људских права се пред њом, и нагоном људског самоодржања, суновратио до непостојања, поручио је Џомић и посебно нагласио да је Европска конвенција за заштиту људских права и слобода, као света књига европских интеграција, на седамдесети рођендан доживела да, због појаве многобројних суспензија, поништавања људских права и основних слобода које уживају међународноправну и уставноправну заштиту, буде стављена на својеврсни респиратор. У општој невољи која је затекла цели свет заборавило се да ово није прва пошаст нити први помор великог броја људи у историји, како српског народа тако и човечанства. У таквим околностима ретко коме је током претходне две године падало на памет да је у четрнаестом

веку и силни цар Душан са свитом бежао од куге, а зауставио се на светогорској обали хиландарског Савиног поља. О поразним ефектима различитих епидемија сведоче записи српских калуђера из шеснаестог, седамнаестог и осамнаестог века као и историјска сведочанства о борби против куге, колере, богиња и других заразних болести у деветнаестом веку. Све што се дешава, каже Џомић, сведочи да колективно памћење најдаље стиже до вариоле вере, а у бољем случају до озлоглашене шпањолке са почетка двадесетог века.

- У деветнаестом веку Србија је на својим границама била опасана карантинима и санитетским кордонима који су је чували са војним кордонима граничара, а у Рашки, на путу ка Новом Пазару близу тадашње границе са Турском, налазио се један од тринаест карантина Кнежевине Србије. Упоредо са стварањем државне организације конститусани су и санитетско здравстевни органи а од 1838. године, због опасности од куге и колере, и посебан централни државни орган на чијем је челу стајао министар именован

као попечитељ просвештенија и врховни надзиратељ карантина. Први озбиљнији карантини у Кнежевини Србији грађени су према аустријским узорима, а под посебним третманом нису били само људи који су долазили у земљу него и пошта за коју је прописиван кужни кад. Ради дезинфекције писма су се кужно кадила у специјалним пећима, после претходног третмана смесом сумпора, шалитре и пшеничних мекиња. Ковани новац из иностранства је приман на варјачама од представника санитетске службе, у једном суду напуњеним сирћетом и сланом водом третиран а потом испиран у чистој води, каже Џомић. Изложба сведочи да су српске државне власти током деветнаестог века улагале велике напоре, и доносиле бројне опште и појединачне правне акте, како би се становништво заштитило од куге, колере, богиња и других заразних болести. Становнитво је почетком четврте деценије деветнаестог века погодила епидемија колере, а само коју годину касније и куге. Историјски извори и моно-

графије, које представљају темељну поставку изложбе, са довољно аргумената показују да су оболели лечени према правилима, а на примитиван начин. Да је рат против куге, колере и сличних зараза схваћен више него озбиљно на најбољи начин се види по томе што су, по изричитој наредби кнеза, убијани сви који се нису придржавали обавезујућих упутстава. У таквим околностима стриктна примена прописаних правила била је добар основ на коме су заразне болести сузбијане релативно брзо. Архивска грађа доказује да су о свим заразама редовно подношени извештаји, а једна од посебних превентивних мера примењиваних у то време било је увођење специјалних пасоша. О активностима младе српске државе сведочи податак да је у другој половини деветнаестог века донет већи број општих правних аката против епидемија. Међу њима посебно место заузима уредба о обавезној вакцинацији која је у Кнежевини Србији уведена 1839. године, што је изазвало отпор и противљење у народу. У борбу против заразних болести

била је укључена и обавештајна служба чији је задатак био да редовно доставља детаљне извештаје о стању здравља у Турској, ако је могућно сваког дана. Изложба о епидемијама у деветнаестом веку сведочи да су историчари значајни чувари свеукупног народног памћења чији је један део нашао место на паноима у Свечаној сали Градске управе. То је и повод за похвале идеји и напору Историјског архива да посетиоце, а ради будућности, макар мало врати у прошлост. Податак да је рад на припреми изложбе дубоко научно утемељен, и заснован на бројни историјским изворима првог реда, довољан је да се пред посетиоцима нађе сушта истина о теми која је присутна готово у сваком веку српске историје, а и данас. То је и разлог за потребу да у што скорије време њен садржај буде преточен у монографију као трајни запис о значајним дешавањима на подручју Србије током деветнаестог века. Т. Радовановић Фото: М. Р<довановић

41

42

МАГАЗИН 528 2.1.2022.

43

44

МАГАЗИН 528 2.1.2022.

Милутин Јовичић Мишутка 1943 - 2021 У Краљеву је после дуже болести, у седамдесет деветој години живота, преминуо Милутин Јовичић Мишутка, Краљевчанима познат као човек који је више од шест деценија добошем давао такт различитим саставима ватрогасног оркестра, последњих деценија оркестру „27. септембар“. Да као веома млад, са само дванаест година, отпочне добошарску каријеру треба захвалити чињеници да је породична кућа Јовичића, који су се у Краљево доселили из Рашке, била у близини старог ватрогасног дома у Улици Милана Топлице. Мишутка је у дугом периоду био и шеф оркестра све док због болести, прво ову а касније и дужност добошара, није био принуђен да препусти млађима. Иако је по завршетку машинбраварског заната читав радни век провео у „Магнохрому“ ни у једном тренутку се није одвајао од добоша, а колико му је био привржен током толико деценија најбоље сведочи податак да је љубав према музици пренео на сина и унука са којима је једно време заједно наступао у оркестру „27. септембар“. Мишутка је сахрањен у понедељак на старом гробљу у Краљеву.

45

In memoriam: Милутин Јовичић Мишутка (1)

МАГАЗИН 528

2.1.2022.

ШЕСТ ДЕЦЕНИЈА ДОБОШАР

46

- Иако је и у оркестру било подељених мишљења по питању наступа у Гучи уверење већине да је дотадашње учешће нанело већу штету него корист било је довољно да се заувек напусти идеја о даљем надметању на Сабору трубача. - Чврсто уверење да су наступи на такмичењу у Гучи били на изузетно високом нивоу све више је водило ка закључку да у редовима организатора влада посебна врста страха од учешћа квалитетних оркестара са којима не може да се манипулише. - У време које се оцењује као комунистичко ватрогасна музика је била редован учесник сахрана неког од виђенијих људи из партијског живота. – Као члан дувачког оркестра Мишутка је свирао на прослави двадесете, четрдесете и шездесете годишњице „Фабрике вагона“

Милутин Јовичић Мишутка

47

отово да нема Краљевчанина коме бар једном у животу пажњу нису привукли звуци популарне ватрогасне музике која је присутна на обележавању готово свих важнијих догађаја из историје града. Скоро шездесет година из последњег реда такт дувачима, који су се небројано пута из различитих разлога мењали, ударањем у добош даје Милутин Јовичић познатији као Мишутка. Милун и Станика Јовичић су са троје деце, Александром, Радмилом и четворогодишњим Милутином стигли у Краљево тек коју годину након ослобођења града у Другом светском рату. До тада је Милун имао обућарску радњу у Рашки, а кратко време прве ратне године провео у Ужичкој Пожеги на територији у саставу Ужичке републике. Сплет срећних околности допринео је да као борац Радничког батаљона преживи борбе на Кадињачи и врати се у Рашку где је две године касније рођен Милутин. Процена да боље услове за живот петочлане породице пружа Краљево утицала је на одлуку за променом средине у којој ће породица постати богатија за још два члана, а прве године слободе добар су повод да буду названи Слободанка и Слободан. У центру града, на месту данашњег „Центротестила“ био је Хотел „Београд“, а у дворишту једнособан стан у коме је смештена из године у годину све многобројнија породица Јовичић. Кад је Милутин пошао у први разред Основна школа „4. краљевачки батаљона“ налазила се на месту данашње зграде Градске управе. Са малог торња у школском дворишту повеће звоно је оглашавало почетак и крај сваког часа, а до куће у којој су становали Јовичићи допирао звук који је означавао почетак наставе. У читавом крају није било буке, а Улицом цара Лазара поплочаном калдрмом прошла би тек по која запрежна кола чији су власници те јесени довозили купус и нудили га од куће до куће. Мишутка се сећа да деца из овог краја те јесени, а ни многих касније, нису ни полазила према школи пре него се зачује последње звоно. Првих поратних година у нижим

МАГАЗИН 528

2.1.2022.

Г

48

разредима основне школе биле су популарне руске бајке, а јунаци једне од њих били су медвед Мишко, медведица Мишка и мече Мишутка. И баш то било је повод да учитељица Милица Вукадиновић, коју су сви прваци безрезервно обожавали, најмањем у разреду Милутину Јовичићу додели баш овај надимак који се задржао до данашњих дана. Почетком педесетих година прошлог века „Фабрика вагона“ је била један од ретких колектива који су имали сопствени оркестар у коме су трубу и флауту свирали Мишуткини брат и сестра. Кад су пробе из фабричког круга пресељене у Ватрогасни дом, на углу Улице „4. краљевачки батаљон“ и Топлице Милана, Мишутка је имао тек 13 година. Шест деценија касније срећном околношћу сматра што је дотадашњи добошар Љубиша, из само њему знаних разлога, одлучио да престане са свирањем па музичком педагогу Милану Бркићу, који је руководио оркестром, није преостало ништа друго до да инструмент повери Мишутки као најредовнијем посетиоцу свих проба оркестра. Док још није постао редовни члан оркестра Мишутка је у оквиру теоретске наставе савладавао прве ноте, а по мало свирао кларинет и флауту. Ништа мање важно од увежбавања са оркестром није било ни усклађивање мелодија са ритмом корака при чему је улога добошара попримала прворазредни значај. А то што је све време био добошар води ка сазнању да је само због тога остао у оркестру пуних шест деценија. Да му је којим случајем диригент поверио било који дувачки инструмент одавно већ не би могао да дува и даље буде члан оркестра који годинама носи назив „27. септембар“. Име му је дао баш Мишутка понесен сазнањем да су баш на тај дан 1941. године краљевачки ватрогасци, уз звуке маршева и надалеко познате „Лили Марлен“, прошли поред немачких стража поред моста преко Ибра и отишли на слободну територију. То је и био повод да се годинама сваког 27. септембра, уз звуке труба и добоша, крене пешице према Гочу

истим путем којим је у јесен прве ратне године кренула прва партизанска ватрогасна музика. Првих поратних година пешачило се према Гочу споредним путевима до шлуса где се завршавао један крај пруге узаног колосека. Мишутка се сећа да су се одатле до врха планине вагони, колосеком под прилично великим нагибом, извлачили помоћу посебне котураче. Када су каснијих година храбрији омладинци кретали на логоровање до подножја Гоча се путовало возом, а даље како се ко снађе, углавном пешице кроз шуму. Током последњих шест деценија, а шездесета годишњица чланства у оркестру навршава се следеће године, наступали су краљевачки дувачи углавном на прославама поводом значајних датума из Народноослободилачке борбе, повремено и на концертима у Краљеву, Матарушкој Бањи и Крагујевцу.

- Као локалпатриоте дуго смо свирали кад год је то требало. У комунистичко време је морало да се ради, а ми смо се врло радо одазивали на позив као и данас, јер свирамо за град кад год нас позову. Никоме не наплаћујемо и никада нисмо тражили паре за такве наступе – каже Мишутка. Првим дувачким оркестром у „Фабрици вагона“ руководио је Михајло Брајловски, а кад је прешао под окриље ватрогасаца диригентску палицу је преузео војни музичар Милан Бркић од кога су бројни чланови, потврђује наш саговорник, много научили. Најмлађи, уједно најнижи растом, приликом наступа у граду посебну пажњу је

редовно привлачио Мишутка око кога је увек било довољно радозналаца приближних година који су трчкарали за музичарима. Из никада довољно разјашњених разлога оркестар је престао да постоји шездесетих година, а скоро две године паузе стављају се на терет појединцима који због личних интереса нису видели даље од носа. Добар повод да се реактивира рад било је снимање филма Црвена земља који се бавио дешавањима у Краљеву октобра 1941. године. Како је значајну улогу у том периоду историје града имао баш ватрогасни оркестар било је неопходно да се појави и у филму. Потребе града за овом врстом музике током двогодишње паузе задовољавао је сличан оркестар Музичке школе којим је руководио професор Бранко Младеновић. За потребе филма је од чланова првобитног и овог другог, који је у међувремену престао да ради формиран нови оркестар који у променљивом саставу успева да се одржи до данашњих дана. Кроз популарни ватрогасни орке-

49

2.1.2022.

МАГАЗИН 528

50

стар продефиловао је током претходних шест деценије небројано музичара различитог профила. Сазнање да је међу члановима све више оних са средњим музичким образовањем, али и музичком академијом, повод је да се на репертоару нађе и много више различитих композиција. Корачнице су полако уступале место популарним композицијама, а оркестар почео да наступа и на различитим породичним весељима све док се није дошло до сазнања да је квалитет музике коју интерпретира на много вишем нивоу него онај који се сервира посетиоцима надалеко познатог Сабора трубача у Гучи. Био је то повод за учешће у надметању током неколико наредних година све до закључка да, и поред проглашења за трећи по квалитету, оркестар заслужују много више.

- Осамдесетих година смо ишли у Гучу неколико пута. Гуча је по мени сабор неписмених сељака, Цигана и пијаница. Организатори су толико безобразни и дрчни па су стално претили неким дисквалификацијама. Најмањи је проблем што смо по три ноћи спавали у неким учионицама и креветима на спрат. Много више смета што нема воде ни да се умијеш, а камоли обријеш и истушираш. Конкуренција овом било је такмичење трубача у Бањалуци, а једне године нам кажу да ће они који иду тамо бити дисквалификовани. Сви ћуте, а ја се смејем. Како да забране да негде свирамо? Зато кажем колегама да идемо кући, а они нека праве сабор трубача без трубача. Први сам се побунио, па не дозвољавам никоме да се тако понаша, јер нисмо њихово власништво – одлучан је Мишутка. Иако је и у оркестру било подељених мишљења по питању наступа у Гучи уверење већине да је дотадашње учешће нанело већу штету него корист било је довољно да се заувек напусти идеја о даљем надметању на Сабору трубача. Чврсто уверење да су наступи на такмичењу били на изузетно високом нивоу све више је во-

дило ка закључку да у редовима организатора влада посебна врста страха од учешћа квалитетних оркестара са којима не може да се манипулише, а све је утицало на одлуку да се стави тачка на овакав вид наступа. Први наступи у оркестру готово да су се поклопили са почетком изучавања машинбраварског заната у „Магнохрому“. Иако је, по сопственом признању, био прилично несташан, могло би се рећи немиран, Мишутка је као вредан и лепо васпитан тинејџер лепо примљен у колективу можда и због тога што је био најмањи растом, па је мајсторима често било потребно да га попну на сандук како би дохватио стегу на којој ради. Од првог дана кад је као ученик ступио на праксу у радионицу за одржавање до одласка у пензију прошло је пуних 40 година током којих је било лепих, и мање лепих, тренутака.

- Све је било лепо организовано, а док су мајстори монтирали неке машине ја сам у првој години само прао делове, па су ми руке увек биле црне од нафте. У другој години ми дају по нешто да радим, а у трећој све више. Мајстори су нам нешто показивали, а нешто и крили. Пре подне смо ишли у Школу ученика у привреди, а поподне на праксу у „Магнохром“, тако да сам цео дан био заузет. По завршетку школе сам остао да радим у овој фабрици, а кад је отворен ФЕТП ишао и на специјализацију у Немачку. Волео сам занат, па иако сам четири године био пословођа никад то нисам желео да радим. Више сам волео рад на одржавању машина, па по цео дан вукао колица са алатом и притезао где шта треба – прича Мишутка. У врема кад се већ назирала криза, а први радници „Магнохрома“ почињали да остају без посла, Мишутка је искористио могућност да до стицања услова за пензију проведе извесно време на евиденцији Националне службе за запошљавање.

И у најтежа времена прилику за разоноду, и допуну кућног буџета, пружала је музика. Обавеза да свако јутро буде на капији „Магнохрома“ петнаестак минута после шест сати често је била повод да одбије позив за ноћне свирке у кафани. У ситуацијама кад није могао да одбије позив одмарао је тек неколико сати након повратка из кафане у првим сатима након поноћи. У време које се оцењује као комунистичко ватрогасна музика је била редован учесник сахрана неког од виђенијих људи из партијског живота. Позитивном ствари из тог периода Мишутка оцењује потврду којом се у таквим ситуацијама оправдавао изостанак са посла.

- Сахране смо свирали одувек, а прву сам свирао негде у четрнаестој години. Комунисти су доста тражили да свирамо на сахранама, а православци нису. Сад готово да нема разлике, па свирамо и тамо где су присутни попови. Командир ватрогасне чете нам после свирке подели неке паре, тако да није било лоше. Ми смо и данас чланови Добровољног ватрогасног друштва, имамо канцеларију у Ватрогасном дому, посебну просторију за инструменте и униформе и велику салу где одржавамо пробе. Кроз оркестар је прошло много људи, а у време кад смо са Бркићем учили ноте било нас је и до тридесетак – каже Мишутка. Мењали су се и руководиоци оркестра, а међу значајније, поред Брајловског и Бркића, Мишутка убраја Павла Шкуренка. Куриозитет посебне врсте представља сазнање да је, поред бројних наступа од којих се многих ни не сећа, свирао на прослави двадесете, четрдесете и шездесете годишњице „Фабрике вагона“. Са осећањем приметне сете Мишутка признаје да би му било драго ако би 2016. године свирао и на прослави осамдесете годишњице овог предузећа. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

51

МАГАЗИН 528

2.1.2022.

Филмови које смо гледали

52

53

МАГАЗИН 528

2.1.2022.

Н кол

54

Док се дочепа власти, сав је кад се „уфотељи“, све друк

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

ико нема толико садизма, лико Србин има мазохизма!

Ево нама, домовине праве; житељи смо: „Остатак државе“!

Данас и они над Србијом „плачу,, што „слагаше дрва, на српску ломачу“!

е демократа; чије схвата!

55

МАГАЗИН 528

2.1.2022.

www.minjina-kuhinjica.com

56

Из Мињине кухињице

57

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 2. ДО 8. ЈАНУАРА

МАГАЗИН 528

2.1.2022.

2. јануар

58

69. п. н. е. —Римске легије у Герњој Германији одбијају да се закуну на верност Галби. Дошло је до побуне и они прогласе Вителија за цара.

366 — Алемани су прешли залеђену Рајну у великим масама, извршивши инвазију на Римско царство.

1492 — Шпанија под краљем Фердинандом Арагонским, преузела је од Мавара град Гранаду, последње маварско упориште на Пиринејском полуострву, што је био завршни чин ослобођења Шпаније од муслимана. Боабдил, био је последњи владар Гранаде који се предао краљу Фернанду II и краљици Изабели I, чиме је окончана реконкиста.

1833 —Британске трупе заузеле су Фолкландска острва у Атлантском океану. Тај архипелаг удаљен је око 500 километара од аргентинске обале и налази се у јужном Атлантику. Дан раније Лондон је прогласио суверенитет над острвима, избацивши с њих аргентински гарнизон.

1839 — Луј Дагер, француски проналазач и зачетник фотографије, снимио прву фотографију Месеца.

1889 —Народна скупштина Србије прихватила Устав који је предложила Народна радикална странка којим је у Србији уведена парламентарна демократија.

11904 — Указом краља Петра одређено да се на Видовдан сваке године држи помен изгинулим борцима. Вршење парастоса и помена на Видовдан први пут је озакоњено уредбом краља Александра Обреновића 15. јуна 1889. године.

1905 —Русија принуђена да Јапану преда лучки град Порт Артур. Јапанци су заробили руску флоту у луци тако што су потопили трговачке бродове и затворили улаз у луку.

1935 — Бруно Хауптман одлази на суђење због убиства Чарлса Линдберга мла-

ђег, сина авијатичара Чарлса Линдберга.

1941 — Немачко бомбардовање знатно оштетило Ландаф катедралу, саграђену 1290. на обали реке Таф у Кардифу, Велс. ФБИ осудио 33 члана немачке шпијунске мреже коју је предводио Фритз Јоуберт Дуqуесне. То је био највећи шпијунски случај у хисторији САД-а. Америчка морнарица отвара базу за дирижабле у Лејкхерсту, Њу Џерзи.

1943 — Одступајући пред совјетском Црвеном армијом, Немци су почели повлачење с Кавказа.

1944 — У селу Бујану у Албанији завршена је оснивачка конференција Народноослободилачког одбора за Косово и Метохију. Резолуција Бујанске конференције наглашава да је Косово и Метохија насељена највећим делом шиптарским народом који жели да се ослободи и уједини са Шипнијом (Албанијом). “Гаранција за ово јесте Народноослободилачка војска Југославије и Народноослободилачка војска Шипније са којом је уско повезана.“ 1946 —У немогућности да настави своју владу над Албанијом после Другог светског рата, краљ Зог је абдицирао, али је задржао своје право на трон.

1949 — Луис Муњос Марин постао први демократски изабран Гувернер Порторика.

1955 — У Панами убијен председник, пуковник Хосе Антонио Ремон. Наследио га први потпредседник Хосе Рамон Гисадо, који је био на власти мање од две седмице. Оборен је под оптужбом да је учествовао у завери у којој је убијен председник Ремон.

1957 — Сан Франциско и Лос Анђелес берзе се спајају.

1966 — Почело је емитовање Трећег програма Радио Београда.

1967 — Др. Кристијан Барнард изводи другу успешну трансплантацију срца.

1971 — На фудбалском стадиону „Ајброкс парк“ у Глазгову погинуло 66 навија-

ча када се, током утакмице Селтика и Ренџерса, срушио део трибине.

1974 —Ричард Никсон потписује акт по коме се смањује максимална брзина у САД на 55 миља на час како би се сачувао бензин током ОПЕЦ ембарга.

1978 — По наређењу председника Пакистана, генерала Мухаммад Зиа-ул-Хака, паравојне снаге су отвориле ватру на мирне радничке демонстранте у граду Мултан у Пакистану. Овде треба напоменути да је бивши председник Зулфикар Али Буто збачен са власти 1977. године, а да је на челу војног суда био управо овај генерал Мухаммад Зиа-ул-Хака који га је осудио на смртну казну. Касније 1988. године овај генерал је погинуо у авио несрећи, под мало чудним околностима.

1980 — У Великој Британији почео штрајк радника у челичанама, први од 1926. Штрајк је прекинут 2. априла. .

1983 — Мјузикл Ени се изводи послед-

њи пут после 2.377 представа на Бродвеју.

1988 — Герилци Мозамбичког десничарског побуњеничког покрета Ренамо поставили су заседу путничком возу на западу Мозамбика, убивши најмање 22 и ранивши више од 70 путника.

1991 —Шерон Прат Диксон је положила заклетву као градоначелник Вашингтона, поставши прва Афроамериканка на челу града те величине и важности.

1992 — Председници Србије и Хрватске, Слободан Милошевић и Фрањо Туђман, прихватили су Споразум о плану мировних операција у Југославији, Венсов план, којим је предвиђена демилитаризација зона у Хрватској захваћених ратом, повлачење Југословенске народне армије из тих области и стављање тих зона под заштиту УН; војни команданти у Хрватској прихватили су прекид ватре ради распоређивања 10.000 припадника мировних снага УН. Парагвај постаје чланица Конвенције у Берну, уговору о ауторским правима.

1993 — Лидери три ратне фракције у Босни се састају да дискутују о мировним плановима.

1994 — Више од 70 људи погинуло и најмање 670 рањено, током дводневних борби сукобљених исламских фракција у главном граду Авганистана Кабулу.

1999 — Брутална снежна олуја захвата Средњи запад САД, изазивајући 359mm

снега у Милвокију и 487mm у Чикагу. У Чикагу, температуре достижу -25°C, а пријављено је 68 смрти. Перониста Едуардо Дуалде постао нови председник Аргентине преузевши тежак задатак да извуче земљу из највеће економске и финансијске кризе у историји земље. То је био пети избор председника државе у периоду од две недеље.

2003 — Комитет за заштиту новинара, објавио да је у претходној години у свету убијено 19 новинара, што је најмањи број од 1985. године, од када се бележе њихова страдања.

2004 — Сонда Стардаст летелица успешно прошла поред комете Wild 2, узимајући узорак честица из њене коме које ће донети Земљу две године касније.

2011 — После 18 година Мостар је поново постао седиште Захумско-херцеговачке епархије Српске православне цркве. Мостар је био седиште те епархије од 18. века до рата у БиХ 1992. када је седиште измештено у Требиње.

3. јануар 1777 — Америчка снаге под командом генерала Џорџа Вашингтона су поразиле британску војску у бици код Принстона, којом је командовао генерал лорд Корнволис.

1781 — Британске снаге су заузеле холандско карипско острво Свети Еустахије након неколико испаљених хитаца.

1795 — После пораза устанка Тадеуша Кошћушка Пруска, Аустрија и Русија склопиле тајни уговор о трећој подели Пољске.

1815 — Аустрија, Британија и Француска створиле војни савез против Пруске и Русије.

1868 — У Јапану укинута институција шогуна на основу којег је од 1192. ограничена власт цара, а моћ концентрисана у рукама шогуна, представника крупних феудалаца – и на власт је дошла династија Мејђи. Крај шогуната имао је значај буржоаске револуције –Цар Муцухито је спровео реформе укинуо је многе привилегије феудалаца, модернизовао је армију, реформисао школство и успоставио институције по европском узору, што је омогућило снажан индустријски успон Јапана.

1883 — Донет Закон о устројству војске краља Милана Обреновића. У 19. члану Закона се каже: “Никакав српски грађанин не

може постати указни чиновник нити државни учитељ, свештеник и калуђер, ако није одслужио y сталном кадру, било потпуни или скраћени рок, а способан је за службу.” Такође у том закону уведена је нова формација војске. Укинути су досадашњи корпуси и корпусне територије и уместо њих образоване дивизијске области. На основу мобилизацијиских и оперативних потреба територија Србије подељена је на пет дивизијских области: Тимочка, Моравска, Дринска, Дунавска, и Шумадијска.

1895 — Почела са радом Београдска берза.

1919 — На Париској мировној конференцији, емир Фејсал I је потписао споразум са ционистичким вођом Хаимом Вајцманом о образовању јеврејске државе у Палестини и арапске државе у већем делу Блиског истока.

1926 — Грчки генерал Теодорос Пангалос прогласио се званично диктатором Грчке, пола године пошто је пучем приграбио власт. С власти је збачен у августу 1926.

1942 — Усташе су на планини Папук у западној Славонији попалиле и опљачкале српска села Горње Врховце, Кантаровце, Крушево, Шушњаре, Цицваре, Грђавицу, Бјелајце, а многе српске цивиле живе бацале у ватру. Немачки командант за Србију објавио наредбу којом је под претњом смрћу, забрањено скривање Јевреја и чување јеврејских ствари, новца и вредносних папира. Многи Срби су, ипак, ризиковали живот и стотине Јевреја спасли сигурне смрти.

1996 — Представници међународних мировних снага у Босни саопштили да је у тој земљи, по завршетку рата, остало четири до пет милиона мина и да ће чишћење минских поља трајати око 30 година.

1997 — Широм Србије настављени масовни грађански и студентски протести, упркос јаким полицијским снагама које су 26. децембра 1996. почеле да спречавају протестне шетње. Протести почели у новембру 1996. због фалсификовања резултата на локалним изборима на којима је победила опозициона коалиција „Заједно“.

1999 — Ирачки председник Садам Хусеин одбацио зоне забрањеног лета које су изнад севера и југа ове државе успоставиле западне земље, рекавши да ће им се ирачки народ храбро супротставити.

2000 — На првим парламентарним из-

59

2.1.2022.

МАГАЗИН 528

60

борима у Хрватској после смрти председника Фрање Туђмана убедљиво победила коалиција опозиционих странака, а одзив бирача био 80%, највећи од 1990, када су одржани први вишестраначки избори.

2001 —Летонски супермаратонац Георг Јермолајев поставио светски рекорд у трчању на дуге стазе, претрчавши 5.000 km за 888 часова и 42 минута. То је био Први светски рекорд у новом миленијуму.

2002 — Генерални секретар Уједињених нација Кофи Анан одобрио оснивање суда за ратне злочине током десетогодишњег рата у Сијера Леонеу.

2003 — У интервенцији полиције на смиривању уличних протеста у Каракасу, у Венецуели, између групе симпатизера и противника председника Уга Чавеса, погинуле најмање две особе, а 78 повређено.

2004 — Амерички робот “Спирит” спустио се на Марс ради истраживања геолошке историје те планете.

2007 — Америчка војска саопштила је да није учествовала у погубљењу Садама Хусеина. Истога дана италијански премијер Романо Проди саопштио је да ће Италија од Уједињених нација званично затражити забрану смртне казне у свим земљама. Продијева изјава уследила је након што су снимци вешања Садама Хусеина шокирали свет.

2020 — У америчком нападу убијен је генерал Касем Сулејмани, командант иранских специјалних снага, од стране америчких ваздушних снага у близини међународног аеродрома у Багдаду. Нападе је одобрио и уживо надгледао ток акције председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп.

4. јануар 46. п. н. е. — Војска одана Јулију Цезару је поражена у бици код Руспине од оптиматске војске под командом Тита Лабијена.

871 —Викиншка војска је у бици код Рединга нанела тежак пораз војсци весекшког краља Етелреда од Весекса.

1494 — Штампарија у Цетињу штампала прву књигу на српском језику, „Октоих првогласник“ Ђурђа Црнојевића и штампара Макарија, једну од највише коришћених богослужних књига у Српској православној цркви.

1642 — Енглески краљ Карло I послао војнике да ухапсе чланове Парламента, што је био увод у Енглески грађански рат 1717 —Енглеска, Француска и Холандија формирале Тројну алијансу да би се супротставиле амбицијама Шпаније у јужној Европи.

1762 — Велика Британија објавила је Шпанији рат, што је значило улазак Шпаније у Седмогодишњи рат.

1797 — Француски генерал Наполеон I Бонапарта победио Аустријанце код Риволија у Италији.

1814 — Црногорска војска ослободила је Котор од Француза и предала га владици Петру И који је управљао њиме, као и Будвом, Тројицом, Добротом, Прчањем и Рисном.

1842 — У дворани Театра на Ђумруку војни капелмајстор Јосиф Шлезингер, капелник кнеза Милоша Обреновића, приредио први јавни концерт у Београду.

1878 — Софија је ослобођена од отоманске владавине и постала је главни град у ослобођеној Бугарској.

1917 — Краљ Никола прихватио је оставку Андрије Радовића, председника црногорске избегличке владе. Радовић је поднео оставку због противљења краља да црногорска влада ради на присаједињењу Црне Горе Србији.

1918 — Русија, Шведска, Немачка и Француска признале су Финској декларацију о независности, до тада је Финска имала аутономију у оквиру Русије.

1932 — Влада Индије прогласила илегалним Индијски национални конгрес и ухапсила вођу Махатму Гандија, што је изазвало талас штрајкова у земљи.

1936 — Часопис Билборд објавио прву топ листу поп музике.

1942 — Немци су почели покољ у српским селима Шајкашке, у Новом Саду и Бечеју. У покољу Срба и Јевреја за месец дана убијено је око 4 000 људи.

1944 — Савезничке снаге су почеле напад на немачке положаје на Монте Касину, дуж највишег дела Апенинског полуострва. У жестоким борбама разорен градић Касино и најстарији бенедиктински манастир, који је 529. подигао оснивач тог реда Свети Бенедикт од Нурсије. Монте Касино је био центар Бенедиктинског реда и средиште пребогате архиве, библиотеке и ризнице. Потпуно је разорен и уништен.

1993 — Срби из Републике Српске и муслимани из Босне су одбили, на конференцији у Женеви, Венс-Овенов мировни план за Босну и Херцеговину. Преговори су суспендовани, рат у Босни и Херцеговини је настављен још жешће.

1994 — Граду Фоча у Босни и Херцеговини после 500 година, по одлуци Скупштине Републике Српске, промењен назив у Србиње. Одлуком Уставног суда БиХ, те под притиском ОХР-а и међународне јавности, враћен стари назив 2004.

1995 — Домаћа и светска јавност оштро протестовале због тога што је држава преузела лист „Борба“ и притиска власти на остале независне медије. Тај независни београдски дневник био је приватизован почетком 90-их у време реформске владе Анте Марковића.

2008 — Министарство вера Србије одбило је да упише Црногорску православну цркву у Регистар цркава и верских заједница Србије. Упис је тражен на основу Универзалне декларације о људским правима УН, Европске конвенције о људским правима, као и устава и закона Србије о црквама и верским заједницама.

2010 — Представници правног тима Србије предали су Међународном суду правде у Хагу контратужбу против Хрватске која

је 2. јула 1999. код истог суда против Србије покренула поступак због, како је казано, одговорности Београда за геноцид почињен над несрбима у тој републици од 1991. до 1995.

5. јануар 1757 — Робер Франсоа Дамјен је извршио атентат на француског краља Луја XV, који је задобио благу повреду и успео преживети. Због својих поступака, Дамјен је рашчеречен и спаљен у Паризу 28. марта 1757. према наредби парламента иако краљ није био склон таквој казни. Последња је особа у Француској погубљена коњском запрегом и черечењем, традиционалном и окрутном казном примењиваном за регицид.

1834 — У Крагујевцу су изашле Новине сербске, први српски информативан лист штампан у земљи и службено гласило Кнежевине Србије. Први уредник је био Димитрије Давидовић, оснивач листа у Бечу.

1869 — Аргентинске, бразилске и уругвајске снаге заузеле су Асунсион, главни град Парагваја, у Парагвајском рату.

1909 — Колумбија је признала независност Панаме.

1913 - Краљ Никола је, упркос става великих сила да Скадар припадне новоствореној албанској држави, инструишући своје делегате на конференцији у Лондону, поручио Лазару Мијушковићу: „Ми смо спремни да све преврнемо, ако нам се Скадар оспори. Ми, богами, не блефирамо, но смо решени да за њега до последњега изгинемо. Ово поновите посланицима Русије, Француске и Енглеске”. Сутрадан је затражио помоћ и од свог зета, италијанског краља Виторија Емануела, као и од француског амбасадора на Цетињу.

1916 - Пред Медовским заливом у Албанији потонуо је италијански брод „Бриндизи” с јужнословенским исељеницима, добровољцима из Канаде и САД, који су кренули да помогну Србији и Црној Гори у Првом светском рату. Добровољци су махом били Срби, Црногорци, Херцеговци, Личани и известан број Словенаца. Од експлозије је погинуло или се утопило 390 добровољаца, а 102 су спасена. Аустроугарски генералштаб је наредио офанзиву на Црну Гору. Упркос одлучном отпору 60.000 слабо опремљених бораца, аустроугарске трупе су после једне седмице заузеле Цетиње и до 1918. држале Црну Гору под окупацијом.

1949 — Владе СССР, Бугарске, Чехословачке, Мађарске, Пољске и Румуније донеле су одлуку о стварању Савета за узајамну економску помоћ на састанку у Москви ради организације и усклађивања дугорочног развоја земаља чланица. Те године је савету приступила Албанија, а 1950. Источна Немачка. Савет је расформиран 1991. године.

2001 - Уједињене нације су саопштиле да су „пронађени докази о радиоактивности на осам од једанаест тестираних подручја на Косову”. Радиоактивност се појавила за време и после НАТО-овог бомбардовања Југославије, када је један већи део цивила оболео од карцинома, а оболели су и италијански војници из КФОР-а. То је довело до истраге Уједињених нација о употреби уранијума на територији Косова.

2011 —Десетине мртвих чавки су нађене у једној улици у шведском граду Фалкопингу. Тај случај је одмах повезан са смрћу 5.000 косова у америчкој држави Арканзас у новогодишњој ноћи, као и са 450 мртвих птица у Луизијани. Амерички научници су оценили да су птице угинуле од шока изазваног новогодишњим ватрометом, а то-

ком таквог инцидента у Шведској није било ни ватромета ни олује.

6. јануар 1066 —После смрти Едварда Исповедника претходног дана, Витан се састаје да потврди Харолда Годвинсона за последњег енглеског англосаксонског краља.; Харолд је крунисан истог дана, што је изазвало кризу сукцесије која ће на крају довести до норманског освајања Енглеске. Погинуо је исте године код Хестингса у бици против претендента на енглески престо норманског војводе Вилијама Освајача.

1322 — У манастиру Жича крунисан је српски краљ Стефан Дечански, син краља Милутина, победивши у бици свог полубрата Стефана Константина. Његов син је на истој церемонији крунисан за „младог краља“. Током владавине до 1331. победио је војску босанских феудалаца, а кад су Бугарска и Ромеја (Византија) против Рашке склопиле војни савез, не чекајући напад, потукао је Бугаре код Велбужда и осигурао превласт над Македонијом, чиме је српска држава постала најмоћнија на Балкану. У спомен на ту битку на Метохији је подигао манастир Дечани, по којем је назван Дечански. На крају је доживео да га са престола збаци син Душан.

1832 —Након низа покушаја да у сарадњи са Аустријом збаце владике из династије Петровића, последњи гувернадур Вуколај Радоњић је протеран из Црне Горе.

1847 — Самјуел Колт добија свој први уговор о продаји револверских пиштоља влади Сједињених Држава.

1853 —Указом кнеза Александра Карађорђевића, основан Горњи Милановац.

1916 —Почела је петодневна битка Прве санџачке дивизије под називом Мојковачка битка у којој су Црногорци под командом сердара Јанка Вукотића са својих 6.500 бораца одбили офанзиву знатно јачих аустроугарских снага. Непријатељске снаге које су учествовале у борбама су 53. и 62. аустроугарска дивизија а бројале су око 22.000 војника. У време повлачења српске војске правцем Андријевица –Подгорица – Скадар, Црногорци су невиђеном храброшћу, потиснули троструко јачег непријатеља и српској војсци омогућили пролаз до албанског приморја. У Медовском заливу у Албанији пото-

61

2.1.2022.

МАГАЗИН 528

62

нуо италијански поштански брод СС Бриндизи након што је ударио у мину усмртивши 450 путника са нашим исељеницима добровољцима из Канаде и САД, који су кренули у Србију и Црну Гору да помогну у рату против Централних сила.

1929 — Југословенски краљ Александар I Карађорђевић укинуо је Видовдански устав, распустио Народну скупштину и завео личну власт у држави, што је означило почетак Шестојануарске диктатуре, којом је краљ Александар укинуо парламентарни живот и увео лични режим заснован на идеји “интегралног југословенства”. Краљевина СХС добија назив Краљевина Југославија, тако да је промењена њена територијална организација увођењем девет административних јединица (Дравска бановина, Дринска бановина, Моравска бановина, Приморска бановина, Савска бановина, Вардарска бановина, Врбаска бановина и Зетска бановина). Београд са Панчевом и Земуном представљао је посебно управно подручје.

1945 — Председник Националног комитета за ослобођење Југославије и врховни командант Народноослободилачке војске, Маршал Југославије Јосип Броз Тито и шеф британске војне мисије Фицрој Маклејн су склопили споразум о успостављању ваздухопловне базе код Задра за потребе савезничког ваздухопловства у борби против немачких снага.

1978 — Круна Светог Стефана, првог хришћанског мађарског краља, коју су однели Американци после Другог светског рата, враћена је у Мађарску.

1992 — Вељко Кадијевић Савезни министар одбране војске СРЈ даје оставку. Председник Грузије Звиад Гамсакхурдиа побегао је из земље као резултат војног пуча.

2000 —Јаке полицијске снаге раздвајале су два скупа на Цетињу у Црној Гори где су Српска православна црква и самопрокламована Црногорска православна црква одржавале централно божићно славље на Бадњи дан.

2002 — Петнаестогодишњи Чарлс Бишоп погинуо је када се у авиону „Цесна 172“ обрушио на зграду Банке Америке у центру града Тампа на Флориди. У поруци која је потом пронађена изразио је симпатије пре-

ма Осами бин Ладену и подржао терористичке нападе на Њујорк и Вашингтон 11. септембра 2001.

2011 —Митрополит Српске православне цркве у Црној Гори Амфилохије проклео је на Бадње вече у Бару све оне који заговарају рушење нелегално постављене металне цркве на Румији. „Ко срушио тај храм, Бог га срушио и њега и његово потомство и часни крст му судио“, казао је Амфилохије. Румија је вековима била симбол екуменизма где су се по традицији окупљали представници све три заједнице. Годинама су на Тројчин дан припадници, православне, исламске и католичке вере заједнички износили крст Св. Владимира на Румију.

2019 —Малезијски краљ Мухамед Пети абдицирао је након само две године на престолу. Према јединственом систему који постоји откако је Малезија 1957. добила независност од Велике Британије, девет наследних владара малезијских савезних држава се смењују на краљевском трону на сваких пет година.

2021 — Демонстранти који су се окупили у Вашингтону упали су у зграду Конгреса на Капитолу, током нереда петоро људи је изгубило живот.

7. јануар 1325 — Алфонс IV постао краљ Португала.

1537 — Убијен поглавар Фиренце Алесандро де Медичи, кога је наследио Козмо де Медичи, велики војвода тоскански, банкар и мецена научника и уметника.

1558 — Француска освојила Кале, последњи посед Енглеске у континенталној Европи 1807 —Велика Британија је прогласила блокаду Француске и земаља савезница француског цара Наполеона I Бонапарте. У економском рату дебљи крај је извукла Француска, чија је морнарица неколико пута поражена, па није могла да пробије обруч британских бродова.

1872 — Изашао је први српски позоришни лист Позориште, који је покренуло Српско народно позориште у Новом Саду. Лист је излазио до 1908.

1905 — Успостављен сигнал за помоћ

«CQD», који је 2 године касније замењен сигналом “СОС”.

1909 —У Београду почела прва балканска конференција социјалдемократских партија и радничких покрета Србије, Црне Горе, Македоније, Турске, Хрватске и Славоније, Словеније, БиХ и Румуније. Тродневни скуп је усвојио резолуцију о стварању савеза слободних народа Балкана у оквиру балканске федерације.

1916 — На температури 24 степена испод нуле, одиграла се главна битка на Мојковцу између црногорских и аустроугарских трупа. У тој бици, у драматичним околностима, црногорска војска окована ледом и снегом, убеђена да чува одступницу српској војсци, доживела је голготу, али и пружила снажан отпор аустроугарској војсци и нанела јој велике губитке. Црногорска војска, показало се, непотребно је изгинула, јер се српска војска већ налазила између Скадар и Драча. Но, »крвава и славна мојковачка касапница«, како је Мојковачку битку назвао бригадир Милош Меденица, једна је од

најславнијих црногорских победа у Првом светском рату. У мојковачкој операцији из строја је избачено око 3.000 црногорских војника.

1919 — На Цетињу и у другим градовима Црне Горе кулминирала је Божићна неуспешна побуна у Црној Гори то јест устанак противника безусловног уједињења –присаједињења Црне Горе Србији, издејствованог одлуком Велике Подгоричке скупштине, којом је Црна Гора изгубила државност. Устанак под вођством Крсте Поповића у крви су угушиле српска војска и полиција у сарадњи с белашима – присталицама анексије.

1992 — Авион Југословенске народне армије оборио је код Новог Марофа у Хрватској хеликоптер с посматрачима Европске заједнице. Погинуло је свих пет људи у хеликоптеру. Хеликоптер није имао дозволу за прелет.

1993 —Муслиманске снаге под командом Насера Орића, су у српском селу Кравица убили преко 40 људи. Све куће су

попаљене.

1998 — Ослободилачка војска Косова, која се прогласила одговорном за серију напада на полицијске станице на Косову и Метохији, преузела је одговорност и за терористичке акције у Македонији, иако је македонско Министарство унутрашњих послова демантовало повезаност ОВК с бомбашким нападима у Македонији.

2002 — Приликом ложења божићног бадњака у градском парку у Беранама, у Црној Гори јаке полицијске снаге спречиле су сукоб између присталица Српске православне цркве и непризнате Црногорске православне цркве и ухапсиле више лица.

8. јануар 1297 —Италијански племић Франческо Грималди, успоставио је у Монаку династију Грималди која је и данас на власти. Прерушен у калуђера Грималди је кришом ушао у тврђаву Монако која је била под влашћу Ђенове, а потом пустио унутра своје војнике и запосео тврђаву. Као Реније I владао је до смрти 1314.

1679 — Француски истраживач Робер Кавелије де ла Сал открио је водопаде Нијагаре.

1807 — Српски устаници су избацили Турке из Калемегданске тврђаве и Београд је после 380 година, поново постао престоница српске државе. Претходно су устаници 12. децембра 1806. ослободили београдску варош и потисли Турке у Калемегданску тврђаву, а турски командант Алија Гушанац је крајем децембра побегао из тврђаве, увидевши да је њена одбрана безнадежна. Новом команданту Сулејман-паши потом је преостало једино да се са својим снагама преда устаницима под Карађорђевим вођством.

1916 — Кулминирале су борбе црногорске и аустроугарске војске на Ловћенском фронту, који се простирао од граховске Плоче до реке Бојане и с којег је српски пуковник Петар Пешић главнину црногорске војске преусмерио да штити одступницу српској војсци. Аустроугарска војска под командом генерала Саркотића кренула је у офанзиву да дефинитивно сломи отпор црногорске војске. С 57.000 војника и 668 артиљеријских оруђа, с копна и мора почео је напад на Ловћен који је бра-

нило 7.000 Црногораца с два брзометна и с четрдесет једним спорометним топом. Након тродневних борби Ловћен је заузет.

1918 — Амерички председник Вудро Вилсон је објавио својих Четрнаест тачака за свет након завршетка Првог светског рата. У једној тачки говори се о “аутономији народа у Аустроугарској”, што је био покушај да се парира Декрету о миру који је објавила совјетска влада.

1923 — Француске и белгијске трупе ушле у Рурску област због покушаја поражене Њемачке да изигра уговор о отплати ратне штете у Првом светском рату. Кад је Репарациона комисија крајем 1922. констатовала кашњење испоруке угља на име одштете Француској и Белгији, француски премијер Рејмон Поенкаре објавио је да ће војском запосести Рур и осигурати ефикасну наплату ратне штете. Криза је споразумно решена средином 1924, а у јулу 1925. Французи су почели да евакуишу трупе из Рура.

1926 — Абдул Азиз ибн Сауд постао је краљ Хеџаса, а назив земље промењен је у Саудијска Арабија. Престолонаследник Нгуиен Пхуц Винх Тхуи крунисан је за вијетнамског краља, последњег монарха у земљи.

1944 —У Верони почео дводневни процес шесторици чланова Великог фашистичког већа – укључујући бившег шефа дипломатије Галеаца Ћана, зета диктатора Бенита Мусолинија, који су пред слом фашистичке Италије у Другом светском рату изгласали неповерење Мусолинију. Нацистичка тајна служба је у последњи час покушала да спасе Ћана, али је акцију зауставио Адолф Хитлер и сва шесторица су стрељана.

1973 — Лансирана совјетска свемирска мисија Луна 21, и она је дизајнирана да слети на Месец. Летелица је на Месец донела друго совјетско лунарно возило Луноход 2. Мисија Луне 21 била је да прикупи што више слика Месеца у високој резолуцији, истражује Х зрачење са Сунца, измери магнетно поље Месеца, и истражује прашину на Месечевој површини.

2003 — Скупштина Црне Горе изабрала је нову републичку владу чији је премијер Мило Ђукановић.

63

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Т. Радовановић Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs