МАГАЗИН Година X * Број 529 * 9. јануар 2022. * Излази недељом
www.art.rs * magazin@art.rs
ISSN 2334-7678 (Online)
Краљевски
2
МАГАЗИН 529 9.1.2022.
6 12 22 26 30 32 34 36 38 44 50 52 54 58 Фото: М. Радовановић
У овом броју: Мир Божји - Христос се роди! Бадње вече Живот је сећање на прошлост Кључна реч умереност Из дана у дан Четири дана мање Мали бизнис информатор Корак напред, два корака назад Пети иза Зорана Ђинђића Шест деценија добошар На репертоару Биоскопа “Кварт” Наличја српског лица Из Мињине кухињице Времеплов
3
4
МАГАЗИН 529 9.1.2022.
5
6
МАГАЗИН 529 9.1.2022.
Српска Православна Црква својој духовној деци о Божићу 2021. године ПОРФИРИЈЕ по милости Божјој православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим aрхијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни божићни поздрав:
mir bo`ji hristos se rodi! „Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља“ (Лк 2, 14)
Драга наша децо духовна, Знамо да је рођење Витлејемског Богомладенца средиште историје света и да се на спасењу рода људског у Господу Исусу Христу заснива хришћански венац вредности. Рођење Богочовека надилази и само стварање света, јер је човек доласком Божје Светлости у свет, под сводовима скровите пећине
крај Божјег града Јерусалима, обасјан могућношћу вечнога живота. У Светлости која је засветлела у тами и коју тама није обузела (Јн 1, 5) процвале су хришћанска култура и цивилизација. Нови Адам заменио је старога како би Дух Свети кроз Њега обновио свеколику творевину. „Ко је у Христу, нова је твар”, кличе Апостол Павле, „старо прође, гле, све ново постаде!” (2 Koр 5,
17). У том духу Јеванђелист Јован нам благовести да је све постало кроз Логоса Божјег (Јн 1, 1-3) који је узео на Себе људску природу и тако обновио заједницу Бога и човека, учинивши да завет у њеном средишту постане вечан. Љубав је, браћо и сестре, исконски покретач свих догађаја у историји спасења, а поготову у доласку Божића, малог Бога у свет, тако да
7
9.1.2022.
МАГАЗИН 529
8
ми лепоту и снагу данашњег Празника можемо само чистом љубављу доживети. Покренут љубављу, Бог је створио свет и човека. Он је, њоме вођен, сишао међу нас, учинивши да човечанско у своја недра прими божанско, као и да нетварно у себе привије пропадљиво. У свеколикој мудрости Светих Отаца Цркве издваја се средишња нит о томе да је Син Божји постао један од нас како бисмо ми благодаћу постали оно што је Он. Љубав Божја учинила је да створени свет у Богочовеку Христу не буде надвладан ни разорен божанском силом, него да идући уским путем Господњег смирења буде исцељен и спасен. Зато је у данашњој празничној радости важно да схватимо да нас рађање Богочовека у скромној витлејемској пећини позива на праву љубав, прожету искреним осећајем братства међу људима. Одатле и празнична радост треба да буде храњена племенитошћу нашег хришћанског сведочанства, љубављу која је вођена старањем о другима, а не себичним илузијама заједништва које глобална култура, нарочито у ове празничне дане, користи у комерцијалне сврхе, не доносећи тиме прави мир и сушту радост. Приђимо, дакле, једни другима пролазећи кроз смирење витлејемске пећине и осетимо да се Син Божји родио не би ли нам показао да смо потребни једни другима, Бог човеку и човек Богу, пријатељ пријатељу и род роду, свако свакоме, јер једни без других не можемо! Не оптерећујмо се питањем ко нам је све ближњи, него се уместо процене онога шта нама други чине запитајмо коме смо ми ближњи и шта за друге ми чинимо. Будимо, дакле, ближњи свакоме на кога смо упућени по мери љубави Христове. Заживи ли ово начело љубави у нама, ми ћемо у свету који дубоко
вапи за љубављу зачети клицу спасења и однеговати је. Праве и вечне љубави нема без Христа Спаса у коме су се среле и вечно сјединиле Божја љубав према човеку и човекова љубав према Богу. Мисао Светог Јустина Ћелијског да једино љубав мирише на бесмртност, јер мирише на Бога одјекује јеванђелском снагом. Она нас поучава могућности богопознања и вечног живота у љубави Христовој. Запоставимо ли у себи љубав Христову, падамо у трагичан безизлаз, а обнављамо ли је трудом и благодаћу, успињемо се ка пуноћи живота. У њој је извор духовне радости и источник непоколебиве моралне храбрости у тешким животним искушењима. То је од давнина познато нашем народу, који у ове радосне дане оживљава обичај мирбожења. У породици и суседству, међу сродницима и на радном месту, свуда где се налазимо, измирење са Богом и ближњима прати исконски поздрав – Мир Божји, Христос се роди! Тиме се међу нама дивно пројављује библијско пророчанство великог Исаије: „Јер нам се роди дете, син нам се даде… и име ће му бити: дивни, саветник, Бог силни, отац вечни, кнез мирни” (Ис 9, 6). Помолимо се зато у ове благословене дане Господу и Цару мира (Јев 7, 2) да угаси непријатељства међу народима, да спасе људе широм васељене и да нам свима буде милостив и човекољубив како бисмо се показали достојним наших предака по телу и духу, достојним благослова обећаног нам од древних пророка и датог нам у Богочовеку Христу. И док се наши погледи у ове празничне дане молитвено срећу, у нашим срцима тиња осећај да нам радост није потпуна. Рођење Христа Спаса славимо у свету испуњеном страхом и немирима, ат-
мосфером неразумевања, неповерења и нетрпељивости, све до искључивости проистекле из узнапредовале културе себичности и представљања индивидуализма; у суштини врхунских вредности глобалног потрошачког менталитета. Поред тога, у свету сталних промена, у којем се једино не одступа од страха за губитком животне сигурности, данашњем човеку као да суштински не помажу ни достигнућа у медицини, индустрији и технологији. Чини се да људско друштво у основи више није исто, јер научно–технички доприноси под утицајем информационих технологија теже да промене начин општења међу људима повећавајући њихову отуђеност и усамљеност. Довољно је осетити несигурност код лечења основних болести, па да страх добије крајњи егзистенцијални вид. Све то говори о атмосфери коју је заиста пророчки описао наш нобеловац Иво Андрић рекавши да стварна и највећа опасност није у опасностима које нам заиста прете, него у страху који је у нама. Богомладенац Христос изгони тај страх из нас, о чему сведочи Његов љубљени ученик Јован: „У љубави нема страха, него савршена љубав изгони страх напоље; јер је у страху мучење, а ко се боји, није се усавршио у љубави“ (1 Јн 4, 18). А пре Апостола љубави, у Старом Завету записана је порука која обједињује многе друге: „Не бој се, јер сам ја с тобом; не плаши се, јер сам ја Бог твој; укрепићу те и помоћи ћу ти, и подупрећу те десницом правде своје” (Ис 41, 10). Стога одговор на стање које нас данас тишти треба тражити у речима које је Господ Христос упутио ученицима пред Своје страдање: „У свету ћете имати жалост; али не бојте се, ја сам победио свет” (Јн 16, 33). Радујмо се, стога, браћо и сестре, јер нам у
9
10
МАГАЗИН 529 9.1.2022.
Божићу долази Победник! Отклонимо сенку страха упркос тешкоћама и са чврстом вером у Бога прославимо рођење Богочовека, чије нас новозаветно име Емануил крепи моћним дословним значењем његовим – са нама је Бог (Ис 7, 14). У празничној радости Божићног дана, са нарочитом пастирском бригом и одговорношћу упућујемо очинске поздраве и молитве за наше сестре и браћу у отаџбини и расејању, где год да живе православни Срби, а посебно онима на Косову и Метохији, нашој духовној и националној колевци. Ми им поручујемо да знамо за њихова искушења која још увек трају, али да је њихова Мајка Црква све досад била уз њих и да ће увек бити. Данас смо духовно и молитвено са свима вама на свакоме месту вашега живљења. Сваки православни дом постаје мали Витлејем у којем нас прожима смисао бадњака и топлина сламе, у којем заједно певамо узвишену песму: „Рођење твоје, Христе Боже наш, обасја свет светлошћу разума…” Божић данас са изузетним поштовањем и захвалношћу честитамо свим лекарима и здравственим радницима, за које узносимо молитве Богомладенцу Христу! Молимо се и за болне да што пре оздраве и да зараза која је напала свет прође! Молимо се и да ми, православни хришћани, више не страхујемо за своје животе и да не устукнемо пред опасностима које собом носи болест изазвана ширењем вируса, него да имамо чврсто поверење у Бога, истинског Лекара душа и тела наших, као и да нас осећај страха, подстакнут препоручиваном „социјалном дистанцом”, не омете у чињењу онога што је на корист наших ближњих и заједни-
це којој припадамо у сваком погледу: духовном, породичном, пословном... За нас православне хришћане трајно важи поука: „Видео си лице брата свога, видео си Бога свога”. Она је скована вековним испитивањем наше боголике природе, увек окренуте општењу са Богом, браћом и сестрама, и са свеколиком природом. Црква стога позива да се за време трајања пандемије сви придржавају разумних мера и препорука влада и других надлежних институција у државама и областима у којима живи наш народ, али исто тако она подсећа све и свакога на избегавање искључивости и поштовање људске слободе као најузвишенијег и највреднијег Божјег дара данога човеку. Имајући на уму позив Апостола Павла: „Стојте, дакле, чврсто у слободи којом нас Христос ослободи, и не дајте се опет у јарам ропства ухватити” (Гал 5, 1), останимо слободни, али ништа мање одговорни, чувајући и друге и себе. Суочавајући се тако са глобалном претњом од вируса корона, најпре схватимо да је човек створен да у овоме свету делује као једини прави чинилац стабилности и опстанка. У зависности од употребе своје слободне воље може бити и једини реметилачки чинилац, једини прави вирус. Својом интервенцијом у људску природу и насиљем над творевином у целини човек ремети величанствени склад свега што је Бог створио. У том смислу, вирус корона, као и сваки други вирус, само је одраз несагледиво дубљег проблема. Према томе он је, поред осталог, израз педагошке опомене човеку да се врати заповестима Божјим, јер када се од природе отима и када се не живи у сагласју са порет-
ком који је Бог установио, она престаје да бива нашим мирољубивим стаништем. Она дуго памти и трпи неправду, али пре или касније узвраћа ударцима. Природу, дакле, морамо поштовати, неговати и чувати као највреднији дар Божји. Смисао Божића састоји се управо у томе да нам је Богомладенац Христос у догађају Свога чудесног рођења једном за свагда пружио могућност исцељења од нашег деловања налик вирусу и опет јединствену могућност исцељења нашег односа са Богом, творевином и људима. Будимо зато трезвени у вези са тим, ослушкујући шта нам у светлости Празника говоре стихови великог светитеља и црквеног песника Јована Дамаскина: „Небо и земља данас, као што је пророковано, нека се обрадују! Анђели и људи нека духовно светкују! Јер Бог се јави у телу онима који седе у мраку и сенци, родивши се од жене. Пећина и јасле Га прихватају, пастири чудо разглашавају, мудраци са Истока у Витлејем даре доносе, а ми, недостојним устима, угледајући се на анђеле, хвалу му одајмо: Слава на висини Богу, а на земљи мир!” Срећан вам и Богом благословен овај дан у који нам се роди Спас и Избавитељ Христос Господ! Са овим жељама и молитвама Богомладенцу Христу Ми вам као целом саборном црквеном телу и опет као појединцима желимо свако истинско добро у Новој 2022. години. Зато вас све поздрављамо радосним Божићним поздравом: Мир Божји – Христос се роди! Дано у Патријаршији српској у Београду, о Божићу 2021. године.
11
МАГАЗИН 529 9.1.2022.
badwe ve~e
12
13
14
МАГАЗИН 529 9.1.2022.
15
16
МАГАЗИН 529 9.1.2022.
17
18
МАГАЗИН 529 9.1.2022.
19
20
МАГАЗИН 529 9.1.2022.
21
9.1.2022.
МАГАЗИН 529
22
Краљево и Краљевчани: Мићo Белаћевић Белаћ
ЖИВОТ ЈЕ СЕЋАЊ - Од другог јануара сваке године најбољи купци бадњака су сталне муштерије које су током неколико последњих деценија стекле довољно поверења у поузданог добављача. - Уз око осам стотина бадњака ове године тек изникла пшеница, икебане, венчићи, пшенично класје и подножја за бадњаке. - Од 6. јануара по чаша вина да посао иде боље. - Црвени кончић заштита од урока. - Цене божићних украса најбољи показатељ односа понуде и потражње
ери модерних технологија, компјутера и паметних телефона, готово да су нестала занимања која су вековима била значајан извор зараде за егзистенцију великог броја породица. Последица таквих околности огледа се у потврди о постојању све мање особа које се сећају и имена неких занимања, још мање онога што чини њихову суштину. Таквим би се могле сматрати рабаџије описане у ен-
У
циклопедији као особе које запрегом, најчешће воловском, раде као надничари. Занимање је на Балкану достигло зенит у периоду од средине деветнаестог до средине двадесетог века, а данас је заступљено углавном на територији где су путеви толико лоши да не омогућавају коришћење механизације. То су најчешће шумски путеви који се користе за извлачење грађе и огревног дрвета, а значајним се оце-
њује и податак да, чак и тамо где је могуће коришћење механизације, праве мању штету. Иако се изворно везује за воловске запреге занимање је временом пролазило кроз различите фазе, па није реткост да се рабаџијама сматрају и они који послове ове врсте обављају тракторима. У такве се сврстава педесетпетогодишњи Мићо Белаћевић из Пекчанице који трактор користи за превоз различитих врста терета, од
Фото: М. Радовановић
ЊЕ НА ПРОШЛОСТ
23
9.1.2022.
МАГАЗИН 529
24
пресељења до извлачења шљунка или транспорт огревног дрвета. Да живот није ни мало лак могао је да се увери још на почетку основношколског образовања кад је пуне четири године сваког дана пешачио од родне куће до школе у Станчи, следеће четири готово двоструко дуже растојање до Роћевића. Муке нису престале ни кад је завршио заваривачки занат и запослио се у „Јасену“ јер је, како би стигао на време за посао, из Пекчанице морао да крене четири сата након првих минута сваког радног дана. По који пут то и није било могуће, најчешће кад током зимских месеци ни аутобус није могао да стигне до Пекчанице, па је са станице морао да се врати кући. Знао је Мићо да у таквим ситуацијама не може да рачуна на стимулацију од двадесет одсто, што је било довољан разлог да ван радног времена потражи и друге изворе прихода. Трајало је то пуних деветанест година а онда је пропадање предузећа у периоду транзиције утицало до месечне зараде буду све ређе, на крају и потпуно ускраћене па је терет одржавања домаћинства морала да преузме супруга Данијела. Након две године чекања на евиденцији Националне службе за запошљавање ускраћена је и минимална накнада за незапослене, а онда је једина прилика за зараду виђена у трактору наслеђеном од оца. - Од прве туре дрва из „Јасена“ зарадио сам двеста динара, последњих тридесет година сам продавао семенке на свим утакмицама одавде до Рашке. Продавао сам и по лепом времену и по снегу, најчешће онолико колико је могло док ме не истерају. Зарађивао сам солидно, штедео, купио гарсоњеру и завршавао кућу коју сам наследио од оца, а пре три четири месеца купио још једну до моје. Ове године се навршава три деценије како радим са бадњацима које сам почео да продајем током зиме у време ратног стања кад нурио на продају и неке друге ствари. Пада снег,
нико ништа не купује, а човек који је продавао бадњаке остави ми оно што му је остало како би могао да иде кући. За три сата продам све, зарадим две хиљаде динара и планирам да следеће године наставим, али нема где да се одсече. Ја сам из сиротињске породице и знам да ценим паре. Одем да тражим бадњаке по Троглаву, а имао сам и ортаке који су ми помагали, натоварим на „пеглицу“ па у Краљево пред цркву. У то време ту још нико није продавао бадњаке па дођем рано и заузмем место од музеја до краја црквене порте, а имао сам и два радника које сам плаћао, каже Белаћ који је за ову годину припремио безмало осам стотина бадњака. Продаја је почела већ другог дана у години, а најбољи купци су сталне муштерије које су током свих ових година стекле довољно поверења у поузданог добављача. Који пут је, каже, потребно доћи и током ноћи кад по бадњаке долазе исељени са простора Косова и Метохије. Колико су обичаји различити потврђује податак да неко од њих дође са вуненим рукавицама на рукама, други без, а није необично да понесу и флашу ракије како би попили по коју чашицу са неким од оних који се затекну. Белаћ не пије, сем по коју чашу вина али тек након 6. јануара уверен да се то добро одражава на посао. Асортиман се из године у годину обогаћује, па су уз бадњаке у понуди посебно дизајниране икебане, венчићи, постоље за бадњак, тек изникла пшеница или овас посејани у чаше крајем децембра. Од прошлогодишњег рода сачувао је седам снопова пшенице за класје повезано лепљивом траком које домаћинству у које се унесе треба да наговести родну годину, а све је украшено црвеним кончићем како би га заштитило од урока. Да су украси ове врсте постали популарни потврђује све више продаваца испред цркава и дуж главне улице, а понуда у највећој мери утиче и на цену. За бадњаке није фиксирана па
се Белаћ задовољава оним што добије, од неколико десетака до неколико стотина динара, по који пут и нека девизна новчаница. Продаја траје до раних вечерњих сати кад је, пре поласка кући, потребно очистити простор од лишћа и сламе, јер је продајно место подложно контроли. Задовољство појачава добра сарадња са представницима Српске православне цркве и спремност да у периодима ниских температура продавце бадњака почасте којом шољом чаја. Иако се по који пут незадовољство купаца манифестује одсуством жеље да издвоје који динар највећи број њих појачава задовољство продаваца због коректног односа. Након неколико дана испред црквене порте после Божића чекају нове обавезе, јер после деветанест година радног стажа предстоји још десет до остваривања права на пензију. Допуна пензије, ма колика била, требало би да буде уштеђевина издвајана свих ових година уместо уплате доприноса за пензијско осигурање. А док буде служила снага Белаћ ће се и даље ослањати на трактор. До сада је од првог без кабине, који је возио пуне три године, променио четири а колико ће их бити још до периода кад више не буде могао да ради зависи и од количине онога што треба да превезе. А од јесени до пролећа посла је све мање, бар кад је у питању превоз отпадног дрвета из краљевачких стругара. Разлог је велика потражња пелета и жеља да власника за већом зарадом која се темељи на податку да седам хиљада динара колико кошта палета дрва постане вишеструко веће ако се преради у пелет. Божићни празнци су прилика, каже Белаћ, да пожели суграђанима добро здравље и напредак у свим областима живота, да буду срећни и задовољни, да имају код кога да оду и ко да им дође. Живот је, каже на крају, сећање на прошлост, само оно што је било лепо и добро. Т. Радовановић
25
Како избећи замке празничне трпезе?
МАГАЗИН 529
9.1.2022.
КЉУЧНА РЕЧ УМЕРЕНОСТ
26
- Најчешће грешке на празничној трпези огледају се у припреми велике количине хране високе енергетске вредности, која се најчешће конзумира током неколико дана. - Код претераног уноса хране није необично да се појаве тегобе у виду осећаја препуњености трбуха, надимања, надутости, горушице, неретко болова у стомаку и појачаних гасова. - Претерано конзумирање јела и пића не прија ни здравим особама. - Посебно је опасно за хроничне болеснике, пре свега особе са повишеним крвним притиском, каменом у жучној кеси, повишеној вредности масноћа у крви, за особе са шећерном болешћу и бубрежне болеснике. - Празнична трпеза може да се припреми и без слаткиша
27
9.1.2022.
МАГАЗИН 529
28
реме слава које се интензивира од првих дана јесени, а доживљава кулминацију у периоду између последњег дана у години и Божића, ставља велики број људи пред бројне изазове, пре свега за обилном трпезом. Познато је да празнична трпеза обилује намирницама са високим садржајем засићених масти и холестерола, салатама и сланим ролатима, великом количином млечних производа са високим садржајем млечне масти и колачима са великом количином „чврстог“ маргарина, белог шећера и брашна. Сви они је чине калоријски богатом, а нутритивно сиромашном. У Институту за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ упозоравају на најчешће грешке на празничној трпези које се огледају у припреми вели-
В
ке количине хране високе енергетске вредности, која се најчешће конзумира током неколико дана. То је период кад су људи склони претераном уносу хране, па није необично да се појаве тегобе у виду осећаја препуњености трбуха, надимања, надутости, горушице, неретко болова у стомаку и појачаних гасова. Здравствени радници упозоравају да неке од последица нису одмах видљиве, али и да претерано конзумирање јела и пића не прија ни здравим особама. Посебно је опасно за хроничне болеснике, пре свега особе са повишеним крвним притиском, каменом у жучној кеси, повишеној вредности масноћа у крви, за особе са шећерном болешћу и бубрежне болеснике. Особе које су се током целе године
придржавале основних принципа правилне исхране ће енергетски празнични суфицит расходовати повећањем физичке активности у постпразничном периоду и брзим повратком на старе навике. Насупрот њима особе са прекомерном телесном масом, и оне које немају изграђене правилне навике у исхрани, у вези са режимом исхране који ће им помоћи током целе године се могу да се обрате Саветовалишту за исхрану при Институту за јавно здравље Србије. Начином за избегавање грешака у исхрани током празника, које помажу да се сачува здравље, сматра се придржавање неколико основних препорука. Прва се односи на редовно узимање оброка током целог дана, без прескакања, како би могло да се ужива у пра-
ља, кукуруза шећерца, киселих краставчића, црвене паприке из туршије, празилука, зачињене са мало уља и лимуновог сока, уз коју се може послужити црни хлеб са додатком више врста семенки, или проја. Једна чаша црног вина је сасвим довољна да се наздрави па треба избегавати заливање сваког залогаја течношћу, а вода се пије између оброка. Потреба за течношћу може се задовољити природно цеђеним воћним соковима, па се препоручује избегавање напитака са великим садржајем шећера, како газираних тако и негазираних. Празнична трпеза може да се припреми и без слаткиша, ако се уместо торти и ситних колача сервира воће. Због тога се препоручује да се традиционалне празнични високое-
нергетски колачи замене воћним и питама у којима ће замена за шећер бити мед, суво воће или кора од слаткастог хељдиног брашна, а за масни укус орашасто воће. Опрезност се препоручује и особама које поштују божићни пост па, првих дана по престанку, треба да користе бели мрс, млад бели сир, чашу јогурта или киселог млека и посна меса, пре свега пилеће или ћуреће. Важном се оцењује и количиа хране, па не треба претеривати јер је кључна реч у сваком случају умереност. Онима који не успеју да се обуздају, и поклекну пред примамљивим ђаконијама, наредних дана се препоручује да чешће конзумирају мање оброке и узимају довољно течности, најбоље воду и незашећерене чајеве, уз обавезно кретање. Т. Радовановић
Фото: М. Радовановић
зничној трпези у касним поподневним или вечерњим сатима и не конзумира више хране него што је потребно. Здравствени радници упозоравају на потребу да се храна узима полако уз добро сажвакан сваки залогај, јер се у супротном повећана количина хране не припреми добро за процес варења па су могуће чешће тегобе. Уместо класичне вечере препоручује се бифе послужење у виду разних салата, а поред зелене адекватним се сматрају салате од свеже рендане цвекле, шаргарепе и купуса зачињене са мало лимуна и уља. Подједнако квалитетном сматра се салата са ренданим киселим јабукама, кореном целера, шаком сецканих ораха и киселом павлаком са најмањим процентом масноће. Један од предлога је и салата од црвеног пасу-
29
МАГАЗИН 529
9.1.2022.
Промена епидемиолошке ситуације
30
ИЗ ДАНА У ДАН - Током последњих седам дана у здравственим установама са подручја Краљева тестирано три хиљаде двеста двадесет осам узорака бриса узетих од особа са симптомима инфекције корона вирусом, или по другим индикацијама. - Присуство вируса потврђено код седам стотина деведесет шест особа, а од последица боелсти коју изазива корона вирус преминуле две особе са територије града Краљева. - Број укупно инфицираних од проглашења епидемије половином марта 2020. за сто три премашио тридесет једну хиљаду рви дан ове године протекао је у светлу чињенице да је у последња двадесет четири сата, у здравственим установама са подручја града Краљева, тестиран укупно двеста педесет један узорак назофарингеалног бриса, а да је присуство корона вируса потврђено код двадесет три особе
П
чиме је број укупно инфицираних од почетка епидемије, проглашене половином марта 2020. године, повећан на четири стотине седамдесет више од тридесет хиљада. Епидемиолошка ситуације се није много разликовала ни следећег дана кад је потврђено како је, након тести-
рања двеста девет узорака бриса, присуство вируса потврђено код деветнаест особа а током последња двадесет четири сата у Општој болници „Студеница“, од последица болести коју изазива корона вирус, преминула једна особа са територије града Краљева. Извештај Завода за јавно здравље
за трећи дан јануара сведочи о наглом повећању броја суграђана који су изразили сумњу на инфекцију корона вирусом. Закључак се темељи на податку да је тестирањем пет стотина тридесет два узорка бриса присуство вируса потврђено код шездесет шест особа, па је број укупно инфицираних повећан на тридесет хиљада пет стотина педесет пет. На лечењу у болници задржано је петнаест пацијената од којих је шест са најтежом клиничком сликом смештено у јединици интензивне неге, а четири на неинвазивној вентилацији. Током протекла двадесет четири сата на лечење су примљена четири пацијента, а у ковид амбуланти обављено тридесет шест прегледа. О наглом погоршању епидемиолошке ситуације сведочи извештај Завода за јавно здравље на дан 4. јануара и податак да је током претходна двадесет четири сата у здравственим установама са подручја града Краљева тестирано укупно шест стотина шеснаест узорака назофарингеалног бриса. Присуство вируса потврђено је код сто десет особа па је број инфицираних од почетка епидемије за шест стотина ше-
здесет пет премашио тридесет хиљада. Тренд погоршања био је приметан и следећег дана, а најбоља потврда огледа се у податку да је проверавана здравствена исправност шест стотина седамдесет седам узорака бриса од којих је позитивним оцењено сто шездесет три. Тако је укупан број потврђених случајева на територији града Краљева од почетка епидемије повећан на тридесет хиљада осам стотина двадесет осам, а у болници је од последица болести ковид-19 преминула још једна особа са територије града Краљева. На болничком лечењу је задржано деветнаест пацијената од којих је осам најтежих случајева смештено у јединици интензивне неге, пет на неинвазивној вентилацији а три на „high flow“ режиму. Током претходна двадесет четири сата на лечење су примљена четири пацијента, а није било довољно опорављених да буду упућени на кућно лечење. У истом периоду у ковид амбуланти су обављена педесет три прегледа. Извештај Завода за јавно здравље на дан 6. јануара сведочи о новој промени епидемиолошке ситуације и податку да је сумњу на инфекцију корона
вирусом изразио четири стотине седамдесет један суграђанин, али је тестирањем присуство корона вируса потврђено код сто једанаест особа. Ефекти промене епидемиолошке ситуације на Божић верификовани су следећег дана кад је извештај Завода за јавно здравље потврдио како су у здравственим установама са подручја града тестирана укупно пет стотина два узорка бриса узетих од особа са симптомима болести, или по другим индикацијама, а да је присуство вируса потврђено код сто шездесет четири особе па је укупан број случајева од почетка епидемије за сто три премашио тридесет једну хиљаду. Биланс последњих седам дана на најбољи начин сведочи о погоршању епидемиолошке ситуације, јер је тестирано три хиљаде двеста двадесет осам узорака бриса, а присуство вируса потврђено код седам стотина деведесет шест особа. Мало светла у све неповољнију ситуацију уноси податак да су од последица болести коју изазива вирус у Општој болници преминуле само две особе. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
31
МАГАЗИН 529
9.1.2022.
Усвојене нове мере о трајању карантина
32
ЧЕТИРИ ДА - Усвојене нове мере о трајању карантина у кућним условима и изузецима за блиске контакте особа позитивних на присуство корона вируса. - Карантин у кућним условима за све идентификоване блиске контакте особа код којих је потврђено присуство вируса спроводи се у трајању од десет календарских дана од момента последњег контакта. - Особе којима је прописана мера карантина обавезне су да се до истека четрнаестог дана од последњег контакта строго придржавају прописаних мера личне заштите које подразумевају ношење заштитне маске увек кад се у затвореном простору борави са другим особама у истој просторији
ктуелна епидемиолошка ситуација у Србији и земљама европског региона, и карактеристике делта и омикрон варијанти вируса САРС-ЦоВ-2, повод су да Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ усвоји измене мера које
А
се односе на скраћење трајања карантина у кућним условима за блиске контакте особа позитивних на присуство корона вируса са четрнаест на десет дана. Уз то усвојене су и измене критеријума за изузеће од мера карантина након блиског контакта.
Новим мерама предвиђено је да се карантин у кућним условима за све идентификоване блиске контакте особа код којих је потврђено присуство вируса спроводи у трајању од десет календарских дана од момента последњег контакта. Уколико у том пери-
оду није дошло до појаве симптома и знакова болести, карантин се прекида без тестирања, а новим мерама је утврђено и да се датум последње изложености, односно последњег контакта сматра као нулти дан. Карантин се може прекинути након седмог дана уз негативан резултат ПЦР теста урађен о сопственом трошку, с тим да се узорак бриса за тестирање може узети најраније шестог дана од почетка карантина. Све особе којима је прописана мера карантина обавезне су да се до истека четрнаестог дана од дана последњег контакта строго придржавају прописаних мера личне заштите које подразумевају ношење заштитне маске увек кад се у затвореном простору борави са другим особама у истој просторији. Маске су обавезне и на отвореном уколико не може да се обезбеди одстојање од других особа од најмање два метра, прање и дезинфекција руку, избегавање окупљања у затвореном и
отвореном простору. Након блиског контакта са особом код које је потврђено постојање корона вируса од мера карантина изузети су сви који испуњавају најмање један од неколико дефинисаних критеријума. Први укључује доказ о примљеној другој, односно трећој, дози вакцине против заразне болести којим се потврђује да вакцинација није старија од двеста десет дана од последње дозе. Довољним се сматра и доказ о прележаној заразној болести у виду позитивног REAL TIME PCR теста на САРС-ЦоВ-2 или теста за детекцију антигена САРС-ЦоВ-2, не млађег од четрнаест а старијег од двеста десет дана од дана узорковања. Уколико је тест за детекцију антигена урађен у лабораторији у приватној својини, а није уписан у информациони систем covid.rs, уз резултат се мора поседовати извештај лекара из ковид амбуланте или извештај о хоспитализацији у којима се потврђује дијагноза болести у периоду када је извршено те-
стирање. Валидним се сматра и позитиван резултат серолошког тестирања на САРС-ЦоВ-2 С-Протеин Имуноглобулин Г урађен у некој од лабораторија у јавном власништву, не старији од деведесет дана од дана узорковања. Особе које су изузете од мере карантина обавезне су да се до истека четрнаестог дана од дана последњег контакта са ковид-19 случајем строго придржавају прописаних мера личне заштите. У њих је укључено ношење заштитне маске увек кад се у затвореном простору борави са другим особама у истој просторији, као и на отвореном уколико се не може одржавати одстојање од најмање два метра од других, прање и дезинфекција руку, избегавање окупљања у затвореном и на отвореном простору. Све нове мере саставни су део Стручно-методолошког упутства за спречавање уношења и контролу ширења инфекције корона вирусом у Србији. Т. Радовановић
Фото: М. Радовановић
АНА МАЊЕ
33
МАГАЗИН 529
9.1.2022.
Лакше до информација за мале привреднике
34
МАЛИ БИЗНИС - Рачуновође главни извор информација за више од четири петине малих привредника. - Знатно мањи број привредника до информација долази самостално, претраживањем сајтова надлежних органа, путем друштвених мрежа или на неки други начин. - Одговоре на бројна питања привредници ће од ове године моћи да пронађу на интерактивној предузетничкој страници Мали бизнис информатор на националном порталу www.preduzetnistvo.gov.rs. роблеми или недоумице у вези са пословањем нису неуобичајени у свакодневном раду малих привредника од којих чак четири петине у таквим ситуацијама тражи од рачуновођа. На другом месту су, са учешћем од четвртине у укупном броју, искуства пријатеља док скоро петина алармира државне институције. Ово је показало истраживање Националне алијансе за локални економски развој које потврђује да знатно мањи
П
број до информација долази самостално, претраживањем сајтова надлежних органа, путем друштвених мрежа или на неки други начин. Највећи број испитаника, за пет одсто више од половине, интересује се за плаћање пореза и доприноса, следеће по важности је плаћање непореских дажбина, па инспекцијски надзор, процедуре у вези са ангажовањем радника, додатни извори финансирања и електронско пословање.
Одговоре на сва ова, и многа друга, питања привредници ће од ове године моћи да пронађу обједињене на интерактивној предузетничкој страници Мали бизнис информатор на националном порталу www.preduzetnistvo.gov.rs. Иницијатива је део истоименог пројекта који Национална алијанса спроводи уз подршку Британске амбасаде, у партнерству са Кабинетом премијерке Србије и министарствима привреде и финанси-
ИНФОРМАТОР ја. У Одељењу за предузетништво и инвестиције Националне алијансе сматрају да је доступност најважнијих информација на једном месту веома важно за предузетнике и мале привреднике, јер им олакшава пословање. То је потврдило више од две трећине испитаника, а готово четири петине изразило жељу да га користи. Портал Предузетништво и Мали бизнис информатор пружаће увид у најважније сегменте пословања, плаћање пореза и непореских дажбина, ангажовање радника, еПословање, онлајн трговину, инспекцијски надзор и Гугл мапирање, а Мали бизнис информатор биће доступан на поддомену www.informator.preduzetnistvo.gov.rs. У оквиру пројекта Мали бизнис информатор покренуто је више иницијатива за подршку предузетницима, а поред унапређења портала Предузетништво, посебно значајним сегментом
рада оцењује се директна помоћ малим бизнисима. Почетком новембра прошле године покренут је караван „Мали бизнис у малом прсту“ у оквиру којег је предвиђено да експерти посете најмање пет стотина предузетника, малих и микро предузећа у Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Крушевцу и Ваљеву. Предузећима и предузетницима из ових пет градова којима је потребна подршка консултаната, кога очекују до краја јануара, посету могу да закажу путем адресе електронске поште digitalnikaravan@naled.rs. Стручни консултанти каравана увелико обилазе предузетнике са намером да их упознају са предностима онлајн продаје и безготовинског плаћања, позиционирањем на Гугл мапама и новим систем фискализације, а задатак сваког од њих је да у свом граду о овим темама информише најмање стотину привредних субјеката. Досадашње искуство сведочи да по
интересовању и активности експерата предњаче Нови Сад, са деведесет посета, а следе Крушевац са скоро осамдесет и Крагујевац са нешто више од педесет учесника кампање „Мали бизнис у малом прсту“. Истраживање Националне алијансе за локални економски развој, и посете на терену, показују да је више од четири петине малих привредника чуло за електронски систем фискализације а више од половине лоцирано на Гугл мапама. Са друге стране, тек десет одсто њих користи онлајн продају, а мање од тог процента планира да је уведе. То је и повод да се, у циљу јачања свести о значају и могућностима које нуди овај начин пословања, припреми Водич за еТрговину који ће ускоро бити доступан предузетницима, малим и микро привредницима и онима који то желе да постану. Т. Радованов Фото: М. Радовановићћ
35
Регулаторни индекс Србије
КОРАК НАПРЕД, ДВ - Пандемија корона вируса није помогла процесу доношења закона. - Регулаторно окружење и после шест година пати од истих изазова. - Простор за напредак представљају недовољна учесталост јавних расправа и кашњење у доношењу подзаконских аката, заступљеност закона донетих по хитном поступку, непостојање анализе ефеката на привреду, висина административног оптерећења које прописи намећу и неостваривање плана законодавне активности владе. - Од сто тридесет три закона усвојена у 2020. години тридесет осам је било на агенди Владе, а остали се могу сматрати „непланираним“ пидемија корона вируса, проглашена на територији Србије половином марта 2020. године, подједнако негативно се одразила на функционисање привреде и квалитет доношења прописа. То сведочи Регулаторни индекс Србије, који је објавила Национална алијанса за локални економски развој, и са нешто више од четрдесет шест поена, од могућих сто, показује слабији резултат у односу на индекс из2016. године. Податак да је тада из-
МАГАЗИН 529
9.1.2022.
Е
36
носио више од педесет довољно јасно потврђује да регулаторно окружење и после шест година пати од истих изазова. Само део корака у процесу доношења прописа, чијуреализацијумериРегулаторни индекс Србије, а простор за напредак, представљају недовољнаучесталостјавних расправа и кашњење у доношењу подзаконских аката, заступљеност закона донетих по хитном поступку, непостојање анализе ефеката на привреду, висина ад-
министративног оптерећења које прописи намећуинеостваривањепланазаконодавне активности владе. Председник Управног одбора Националне алијансе Владислав Цветковић указује како се, упркос чињеници да је 2020. година протекла у знаку корона вирусаида јепрваполовинауглавном билапосвећена доношењу уредби ради ублажавања негативних ефеката, догодило неколико позитивних помака. О томе сведочи податак да
ВА КОРАКА НАЗАД је токомгодинепохитномпоступкудонето мање од петнаест одсто закона, међу онимакојисурелевантнизапривреду, докихје годину дана раније била четвртина. Позитивним помаком сматра се и податак да је привреда за петину највећих непореских наметау2020. години издвојила сто шеснаестмилијардидинара, а иако је то тридесет милијарди мањенегогодинупреидаљеје знатно више него 2016. када су за највеће дажбине привредници платили седамдесет три милијарде. Иако осврт на 2019. показује да је значајносмањенокашњењеудоношењуподзаконских аката, са невероватних осам стотина двадесет шест на четири стотине шездесет пет дана, то јелошијеуодносуна период од пре шест година када су подзаконски акти каснили триста педесет дана. Додатнонеповољним оцењује се усвојање само девет од могућих стотину деветнаест аката, што је најлошијеоцењенииндикатор у Регулаторном индексу, а може се приписатинегативним ефектима епидемије иодлагању операционализације закона због усмеравања свих капацитета на санирање њених последица.
Да је настављеннеповољантрендусвајања окодветрећинезаконакојинисубили унапред планирани сведочи податак да је од сто тридесет три закона усвојена у 2020. годинисамотридесет осамбилонаагенди Владе, аосталисе могусматрати„непланираним“.Неповољантрендјеприсутаникод укључивања заинтересоване јавности у процес припреме и доношења прописа, што се најбоље огледа у податку да је јавна расправа организована за тринаест од четрдесет једногзаконакојиимајуутицајна пословање привреде, што је упола мањи проценат него 2016. године. У Националној алијанси за локални еко-
номски развој подсећају да је јавнарасправа обавезна уколико се законом битно мења правни режим у некој области, или уређују питања која посебно занимају јавност. Упркос томе у пракси су присутни различитипокушајиоправдањазбогчегајавна расправа није спроведена и тумачења шта је незнатна промена закона код које није потребна. Ситуацију нешто повољнијом чини податак да се у неким случајевима расправа суштински одвија на други начин, организовањем округлих столова, јавних скупова, презентација, консултацијаи слично. Најбоље оцењени сегмент регулаторногокружењапоновоједоступност, јер чак три четвртине министарстава одговара на захтеве за информације од јавног значаја. И поред тога и даље је присутна примедба данајважнијисадржајинасајтовимаминистарстава, попут прописа или контакт форме за комуникацију, нису у видном пољу већ се могу пронаћи тек после дужег претраживања. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
37
9.1.2022.
МАГАЗИН 529
38
Предраг Стојановић
Носиоци демократских промена: Предраг Стојановић (3)
ПЕТИ ИЗА ЗОРАНА ЂИНЂИЋА - Комунизам и није био толико лош колико је то представљано јер се током полувековног периода у Србији знао ред каквог, сем теоретски, није било у српској демократији. - Уз посредовање Предрага Стојановића у Здравствени центар „Студеница“, као поклон немачког Министарства здравља и Министарства за развој и помоћ, стигао скенер последње генерације. - Расположење бирача пред савезне изборе у јесен 2000. године наговештавало је убедљиву победу опозиције. - И пре 5. октобра било је познато да Слободан Милошевић мора да прихвати пораз. – Краљевчани међу првима 5. октобра ушли у Народну скупштину. - Шесто место на листи Демократске опозиције Србије највећи домет политичке каријере
39
40
МАГАЗИН 529 9.1.2022.
д поновног успостављања вишестраначја у Србији стање на политичкој сцени се често мењало што је било приметно и у Краљеву. Иако је после оставке др Радослава Јовића на чело Скупштине општине дошао Младомир Новаковић чинило се да његов утицај на рад највишег законодавног органа није посебно значајан, посебно након сазнања да му се смеши значајно место у Регионалној привредној комори које носи и већу зараду. Након распада Коалиције Заједно, и поремећеног односа снага, настављено је превирање на политичкој сцени, а одлука Српског покрета обнове да на следеће изборе изађе самостално, а не у оквиру Демократске опозиције Србије која се тада формирала, у редовима добрих познавалаца политичких прилика тог времена и данас се сматра великом грешком. Иако осведочени опозиционар Предраг Стојановић је склон веровању да комунизам и није био толико лош колико је то представљано јер се током полувековног периода у Србији знао ред каквог, сем теоретски, није било у српској демократији. Као изворни модел демократије атинска се везује за Периклову владавину. Концепт је заснован на томе да је законодавна, извршна и судска власт прешла у руке већине слободних грађана мушког пола, а остатак становништва које су чинили метеци, жене и робови у овом државном уређењу није могао да учествују у политици и јавном животу. - Озбиљни људи гласају на тргу црним и белим каменчићима и то је атинска демократија, а ово што ми имамо је анархија јер смо ми Срби схватили демократију као анархију због чега Зоран Ђинђић као немачки ђак каже станите, полако. Насупрот њему је Коштуница као прикривени амерички агент који је радио све и свашта, а велика ствар ће бити кад једног дана буде објављен стенограм четворосатног разговора између њега, Иванова и Милошевића у октобру 2000. после кога је овај пристао да преда власт.
О
Знам да се Коштуница 1995. године са једним мојим пријатељем возом вратио из Будимпеште и у коферу донео паре којима нас је финансирао. Демократску странку Србије је финансирао и Зоран Дракулић, а у време највеће инфлације, кад ниси могао да имаш ни марку, секретарица је у Краљеву имала плату педесет – прича Стојановић. Сукоби у Демократској странци Србије утицали су на одлуку врха да искључи одређен број чланова, док су је други сами напустили. После трећег круга чишћења Стојановић се, на позив Владана Батића, придружио групи бивших чланова Демократске странке Србије која је припремала формирање нове снаге на политичкој сцени. Адвокатска канцеларија на Теразијама је била мала да прими све окупљене који су били принуђени да место за иницијални састанак одрже на неком другом месту. Прилику за то пружио им је Раде Веселиновић, па су разговори настављени у београдским просторијама Галеб групе где су се по чувењу од осталих издвајали Предраг Стојановић, Владан Батић, Милан Ст. Протић, Светислав Лале Басара и други. Ма колико да није било спорно уверење о блискости демохришћанској идеји као велики камен спотицања јавило се питање имена нове странке. Три сата је Басара покушавао да убеди остале како би прва одредница требало да буде хришћанство, па тек онда демократија, а добар повод било сазнање да је то већ прихваћено у Немачкој. Уверење да у секуларној држави демократија треба да буде приоритет водило је ка закључку да нови субјекат на српској политичкој сцени понесе назив Демохришћанска странка Србије. Како се странка стварала почетком маја 1997. године договорено је да као славу прихвати Ђурђевдан баш као што су то чиниле све друге политичке опције проистекле из Демократске странке. Међу 37 одборника Скупштине општине у Краљеву била су тројица бивших чланова Демократске странке Србије, сада Демохришћанске странке Србије, Предраг Стојановић, Бранко Љубојевић и Микица Мајсторовић.
- Нисмо се грабили ни за управне одборе ни за шта друго у Краљеву. Најпоузданији партнер нам је био Српски покрет обнове као мотор промена тог времена, а Миломир Шљивић се, како год га ко гледао, показао као најпоузданији коалициони партнер који држи реч до краја. Новаковић је председник општине, а није председник општине па сам ја, као председавајући скупштине, сачекивао све могуће делегације, некад и по три четири истовремено. Много је људи прошло кроз Краљево, међу њима сви из ДОС-а којима нисам био непознат колико чланови њихових одбора. Све се лепо завршавало, причало се о Краљеву, а ми и даље били четврти на листи слободних градова – прича Стојановић. Резултат интензивне активности на међународном плану био је скенер последње генерације који је, уз посредовање Предрага Стојановића, у Здравствени центар „Студеница“ стигао као поклон немачког Министарства здравља и Министарства за развој и помоћ. Познанства склопљена током трогодишњег усавршавања у Немачкој утицала су да чак четворица немачких амбасадора буду чести гости у дому Стојановића који је омогућио да у амбасади ове земље у Београду буде организована модна ревија на којој су представљени производи домаће радиности краљевачког предузећа Јанхари. Куриозитет посебне врсте представља сазнање да је пре инсталације скенер био смештен у просторијама „Дрвопласта“ у Конареву чији је власник у то време истакнути члан Југословенске левице Драган Чичић. У време кад је требало да се пусти у рад, а према Краљеву на позив директора Здравственог центра, хитао немачки амбасадор, нико се није сетио да на пригодну свечаност позове Стојановића. Учињено је то тек након интервенције амбасадора, а они који су присуствовали овом догађају сведоче да је на модерном апарату само тог дана стајала плочица са напоменом да је скенер донација Савезне Републике Немачке обезбеђена уз помоћ Предрага Стојановића.
41
9.1.2022.
МАГАЗИН 529
42
Годину дана пре ових догађаја у Краљево је, опет посредством Стојановића, стигла хуманитарна помоћ немачког Црвеног крста вредна три и по милиона немачких марака. Конвој од шест шлепера био је дуг 350 метара, а у Краљево стигао првог дана НАТО бомбардовања у марту 1999. године. На дане проведене у општинској администрацији и данас подсећају бројни људи којих се Стојановић радо сећа. Међу њима издваја секретарицу Љубицу која га је, како каже, штитила максимално, потом најбољег возача на свету Зорана Мирковића, возача свих председника и потпредседника општине Љубишу Драгојловића, кафе куварицу Миру, Мила Продановића који је и тада чувао општинске паре, виспреног правника Милоша Петровића, Хаџи Момира Бакрачевића који је заслужан за поновно успостављање односа са некада братским градом Марибором у време кад нико није веровао да би Краљевчани могли бити драги гости у Словенији. Најзаслужнијим се чини тадашњи градоначелник Марибора Борис Сович и амбасадорка Словеније у Мађарској Ида Мочилник јер је код ње, на неутралном терену, одржан иницијални састанак који је претходио потписивању повеље којом се потврђује успостављање партнерских односа. Расположење бирача пред савезне изборе у јесен 2000. године наговештавало је убедљиву победу опозиције. Сви учесници изборне трке трудили су се да на старт изађу са најбољим кандидатима, а на листи Демократске опозиције Србије изборну јединицу која је покривала простор Рашког округа требало је да представљају Љубиша Јовашевић, Славиша Војиновић и Предраг Стојановић. Колико се опрезно прилазило изборима сведочи податак о процени да ће ДОС са ових простора сигурно обезбедити два посланичка места, па је закључено како је илузорно трошити ауторитет још једног. То је био повод за договор да Предраг Стојановић након победе на локалним изборима, о којима је већ почело да се шушка, буде председник Скупштине општине у Краљеву.
- Претпоследњи митинг Демократске опозиције Србије је у Краљеву где долазе Горан Свилановић и Војислав Коштуница који касне два сата док ја забављам тридесет хиљада људи окупљених на тргу у центру града. Најлепше је што маса виче Пеђа - Војо а ми не можемо да се гледамо, али се изљубимо при доласку. Избори иду и ми освојимо скоро шездесет одборничких мандата. У то време је постојао неки правоугаони печат Демократске опозиције Србије који се сматрао посебно важним. Увалили су нам га ови мангупи из Београда уз потврду да је главни онај ко га има. Љубиша Јовашевић на волшебан начин присваја печат и он је координатор ДОС-а за Рашки округ, а овде се примају на то. Републички и локални избори тек иду, Коштуница је добио савезне а Војиновић и Јовашевић постали посланици. Ја ту нисам ништа јер овде тек треба да се конституише скупштина, а ја да будем градоначелник – каже Стојановић. О догађајима 5. октобра 2000. године и даље владају бројне недоумице. Као значајан учесник политичког живота тог периода Предраг Стојановић ауторитативно тврди да бројне ствари нису онакве каквим се приказују, посебно да није тачна информација како је Велимир Илић водио демонстранте на Београд. У атмосфери расположења пуног набоја прети опасност да незадовољство екскалира до границе кад га није могуће контролисати. Стојановић познат као „мистер полако“ и пре 5. октобра има сазнања да је све завршено и да Милошевић мора да призна пораз, па прихвата задатак да остане у Краљеву јер неко од челних људи то мора да учини тим пре што се у центру града данима уназад окупља велики број људи у ишчекивању повољних информација. Повод је и сазнање о недовољном броју аутобуса које је за одлазак према Београду одобрио директор „Аутотранспорта“ Зоран Јаблановић. - Кад су се Краљевчани вратили из Београда донели су из скупштине Лубардину слику, коју сам касније морао да вратим Милану Ст. Протићу, и сто-
лицу за мене. Тог 5. октобра сам у граду и чекам. Имам информацију да су наши први стигли у зграду скупштине. Показали су се храбри, јер не можеш да не будеш храбар у гомили која те носи. Кад је све завршено почиње Коштуничина прича да нема одмазде ни реваншизма, и мора да има неког реда, а ови покушавају да сакрију трагове. Нико нема контролу ни над једном службом, а Легија се договорио са Ђинђићем да политички остане у животу. Био је голорук и није имао ништа. Коштуница је већ имао војну службу безбедности, већ је придобио Удбу и уз помоћ одређених тајних служби држао системе власти, а Зоран Ђинђић имао само подршку немачке обавештајне службе. У Краљеву тек треба да се формира Скупштина, ја долазим на седницу и видим да већ има 41 потпис подршке предлогу да Љубиша Јовашевић буде председник Скупштине општине. Кад сам стигао кући звони телефон, зове Владан Батић и пита који су то моји асистенти крали нафту у Краљеву. У то време сам предавао на Правном факултету у Крагујевцу, а у Краљеву таквог факултета није било па ни асистената који би могли да краду нафту. Кад сам чуо да поред њега седи Горан Свилановић, вечити асистент на Правном факултету у Крагујевцу који не зна да докторира, све ми је било јасно – каже Стојановић. Дуго је следећих дана звонио телефон Предрага Стојановића који није желео да разговара са било ким из странке све док није идентификовао број секретара који је потврдио захтев Зорана Ђинђића да буде шести на листи Демократске опозиције Србије на републичким изборима. Пето место иза носиоца листе, каснијег премијера Србије, Предраг Стојановић сматра највећим успехом у политичкој каријери. Демократска опозиција Србије је на изборима освојила 176 мандата у парламенту, од којих је седам припало посланицима Демохришћанске странке Србије. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
43
In memoriam: Милутин Јовичић Мишутка (2)
МАГАЗИН 529
9.1.2022.
ШЕСТ ДЕЦЕНИЈА ДОБОШАР
44
- Од једанаест чланова оркестра „27. септембар“ је пет дипломаца музичке академије. - У оркестру три генерације Јовичића, Мишутка, син Сретен и унук Димитрије. - Највећи проблем недовољан квалитет инструмената који, иако носе називе познатих светских фирми, углавном долазе из Кине. - Последње квалитетне инструменте члановима Оркестра „27. септембар“ купио је први градоначелник Краљева др Милош Бабић. - Једанаест чланова различитог образовања, старости, па и карактера, треба укомпоновати у хармоничну целину. – Наступи у великом броју европских земаља. – Краљевачки трубачи редован гост Дана српске културе у Пули. – Српска Нова година у Загребу
Фото: М. Радовановић
Милутин Јовичић МИшутка
45
9.1.2022.
МАГАЗИН 529
46
ако се на челу краљевачке ватрогасне музике променио велику број различитих људи сви су били музички изузетно образовани и на свој начин доприносили развоју и реномеу једног од најзначајнији оркестара ове врсте у Србији. Оркестар је напредовао до нивоа да у саставу тренутно има чак пет трубача са завршеном музичком академијом, а њиме руководи Раде Кубуровић коме по потреби помаже диригент оркестра београдских полицајаца. Најмлађи Боро Миљковић је дипломирао етномузикологију, а пре него је уписао дириговање на Музичкој академији по голијским врлетима је, од Ивањице до Рашке и Новог Пазара, читаву годину дана прикупљао заборављене песме. О квалитету сведочи податак да је на одсек за дириговање београдске академије, која прима два кандидата годишње, примљен као трећи на инсиситрање професора дириговања и диригента Симфонијског оркестра Радио-телевизије Србије Бојана Суђића. Мишутка истиче повремене опаске чланова краљевачког ватрога-
И
сног оркестра да би, ако му и ово буде мало, могао да упише ветерину. Милутин Јовичић Мишутка потиче из породице у којој су свирали старији брат и сестра, а традицију настављају наследници, син Сретен и унук Димитрије, ученик првог разреда средње Музичке школе „Стеван Мокрањац“. Као најмлађи члан ужива посебан статус и наступа са искуснијим колегама само на местима на којима се појављивање дувача не плаћа. Разлог је, каже Мишутка, страх да се не исквари пре него заврши школу, а већ се зна да га после средње очекује музичка академија. Ма колико се сви музичари заклињали да их заједно држи највише љубав према овој врсти уметности Мишутка потврђује да није занемарљив ни економски моменат који се мери некад мањом, а некад већом, зарадом. Она је највећа на породичним весељима када оркестар наступа у пуном саставу од једнаест чланова различитог образовања, старости, па и карактера које треба укомпоновати у
хармоничну целину. Прича о човеку као Мишутка је и прича о времену које је током последњих неколико деценија обележило живот у граду. На оно почетно дечачко подсећају фронтовске организације у које се долазило и да би се слушао радио. И док су они млађи до касно увече недељом, поготово у топлије доба године кад су и дани дужи, трчали за лоптом старији су одлазили на колективно слушање „Веселе вечери“ на програму Радио Београда. Трајало је то све док отац Милун није скупио довољно бонова за које је могао да купи радио. Прве дечачке дане обележила је куповина на бонове и популарне тачкице које је, у недостатку довољне количне новца, за основне животне потребе свака породица добијала на основу броја чланова. Продавао се на тачкице и хлеб, најчешће проја од крупно млевеног кукурузног брашна која је деци изгледала као да је од камена. Од породичног следовања отац је штедео по мало све док није прикупио довољно да може да купи у то време веома по-
Димитрије, Милутин и Сретен Јовичић пуларан радио апарат марке „Тесла“ са косом скалом и магичним оком у које би најмлађи нетремице гледали све док не добије јако зелену боју, што је био знак да из звучника треба очекивати и прве звуке. У време кад су компјутери саставни део стандардне опреме сваког домаћинства тешко је схватити шта је тада значио радио апарат. А колико је значио Јовичићима сведочи податак да није искључиван по цео дан. Од тренутка кад су се доселили из Рашке Јовичићи су често мењали стан. Први је имао само собу и кухињу, а био смештен у дворишту иза Хотела „Београд“ у близини данашње продавнице „Центротекстил“. Све бројнијој породици требало је више стамбеног простора, па су се преселили у кућу уз сам Дом здравља при дну Улице цара Лазара. Уз кухињу и две спаваће собе ова је имала и оставу. У време кад је вода у стану била повластица оних који су живели у тек изграђеним зградама за колективно становање, а сви остали се купали у лименим коритима након што се у вели-
ком лонцу за веш на шпорету загреје довољна количина воде, догађај од прворазредног значаја је био одлазак у јавно купатило какво се налазило у Улици „4. краљевачки батаљон“ наспрам данашњег градског базена. Јавно купатило је онима за плићим џепом омогућавало купање испод туша, док је за улазак у каду требало платити нешто више пара. Колико је то било тешко је утврдити, јер је трошкове купања целе породице увек подмиривао отац који је једини био запослен. Вода се на тушевима пуштала тек кад се сви добро насапуњају и трајала онолико колико за потребно одреди дежурни радник. Прилика да се прошире и преселе у нешто бољи део града Јовичићима се пружила кад се један од породичних пријатеља посвађао са првим комшијом, а свађа завршила тучом. Био је то повод да понуди у замену већи стан за мањи само да би био што даље од непријатног суседа. Кућа је нешто касније променила власника, а новим станарима понудио смештај у другој у центру града. У њој су живели све док једно по
једно нису одрастали и напуштали родитеље који су се коначно скрасили кад су добили стан у Рибници у близини Кафане „Гоч“. Мишутка је стицајем околности доспео у ред привилегованих који су одмах по завршетку школе добили стални посао у „Магнохрому“. Сваког осмог и 24. у месецу стизала је за оно време лепа плата од које је могао да се купи штоф и сашије квалитетно одело као знак посебног статуса. У време кад се у војсци проводило по две године Мишутка је остао само годину и по да би га по повратку, као доброг и послушног, чекало радно место у „Магнохрому“. - Патријархално сам васпитан и увек поштовао старије, а тако се понашала и цела породица. Знам доста добрих људи у Краљеву, са многима сам се дружио и нема било кога са ким сам у лошим односима, иако знам да нема човека кога сви воле. Од самог повратка из војске почео сам да свирам бубњеве у Културно-уметничком друштву „Абрашевић“ чије су просторије тада биле у Дому друштвених организација.
47
9.1.2022.
МАГАЗИН 529
48
Мењали су се хармоникаши, и други инструменталисти, а ја остајао и био учесник бројних турнеја по европским земљама. Као члан „Абрашевића“ пропутова сам Холандију, Енглеску, Шведску, Пољску, са културно –уметничким друштвом из Врњачке Бање Немачку, са КУД „Железничар“ Украјину. Били смо и у Швајцарској, два пута свирали Нову годину у Немачкој, три последње године у сарадњи са Удружењем „Пријатељство за нова времена“ учествовали на Данима српске културе у Пули. Кад ме је извесни Саша Милошевић позвао да свирамо на дочеку Српске Нове године у Загребу мислио сам да је по среди нека неслана шала. Испоставило се да је позив био озбиљан, јер је девет стотина Срба из Хрватске чекало Нову годину на Загребачком велесајму. Постигнут договор је био повод да се пошалим са члановима оркестра и потврдим да свирамо на Тргу бана Јелачића, а да ће предигра да нам буде Томпсон – прича Мишутка. Честа путовања у иностранство по-
вод су да се домаћинима понесе поклон који би подсећао на Краљево. Стандардни реквизит у Мишуткином пртљагу је сваки пут бар једна чутура са грбом Краљева напуњена ракијом из овог краја. Такву је приликом посете Хрватској добио градоначелник Загреба Милан Бандић, а у маниру доброг познаваоца историје Мишутка објашњавао домаћину шта значе седам круна на градском грбу. Увек дотерани, обријани и лепо намирисани музичари били су током деценија на бројним местима гости великог броја најразличитијих особа, а сваки наступ је обележен по неким детаљом због кога остаје у дужем сећању. И ма колико се очекивало да би анегдоте могле да буду везане за весеља у Мишуткином случају много дуже су у сећању остали моменти везани за сахране на којима су чланови Оркестра „27. септембар“ све чешће присутни. - Влашки Цигани у Витановцу, и они из Осаонице, не знају цигански па говоре неким исквареним румунским јези-
ком. Већ промиче снег, а домаћин у кратким рукавима и неком прслуку поставио неке столице на терасу. Седосмо да попијемо за душу покојника, а он пита да ли знамо да свирамо влашко коло, јер жели да свирамо баш то док износе покојника из куће. Ништа мање чудно није било ни у Чукојевцу где је два пута до гробља морало да се стане да поп нешто очита. Кад заврши домаћин из кола каже „Мито бекријо“, а ми изађемо и свирамо. Два пута смо свирали за годишњицу смрти. У околини Рашке се нису сетили да позову музику тати на сахрану, па зову на годишњицу. Ми навежбали наручену песму, а снег нападао до колена. Дођемо до станице у Рватима, и оставимо кола јер од снега не могу уз брдо, а домаћин ангажовао „пинцагауера“ и вози нас на врх брда – прича уз осмех Мишутка уз подсећање да су увек испуњавали жеље домаћина, а на гробљу свирали и „Месечину“. Међу интересантне моменте убраја се и онај кад су испод импровизованог
шатора насред дворишта двојица рођака поред мртваца заиграли таблић у паре и при том се прилично гласно препирали око резултата. У време кад је у Србији након Другог светског рата постојала строга граница између комуниста и верника ватрогасна музика је била редован гост само на сахранама на којима није било свештеника. У последње време су редовни учесници испраћаја покојника, често и смицалица које праве једни другима. - Одемо у Печеног, промиче снег, блато, ми дошли, а домаћин каже да нас је свештеник позвао да уђемо у кућу. Он скинуо мантију и пије врућу ракију. Скинемо и ми јакне и седнемо да попијемо, а он каже да мора да држи опело. Останемо да завршимо са пићем, не прође два минута а долази опет онај човек и каже да је свештеник позвао да присуствујемо опелу. Изашли смо напоље, он око сандука у блату гледа у нас, а не може да се насмеје. У једном тренутку се оклизне и обори крст, а ја помислим да га гледа онај његов од-
озго и кажњава због односа према нама. Било је сахрана где смо плакали од смеха, али и од жалости – прича Мишутка. Искуство показује да у време када се бројни послови договарају уз помоћ телефона треба бити обазрив због могућности провокација, посебно кад су у питању сахране. Једну такву потврђује наводни позив у вези смртног случаја у Гокчаници кад је ожалошћени био спреман да, због великог снега, покојника довезе до магистрале да би му оркестар одсвирао жељену композицију пре него га врате на гробље. Умели су и музичари да се нашале са онима за које су сумњали да праве смицалице, а посебне врсте „освете“ нису поштеђени ни свештеници са којима се често срећу различитим поводима. Прилика за то пружила се кад су тројицу њих позвали на ручак у оближњу кафану - Испечемо јагње и позовемо. Дошла њих тројица и нека три приправника, сви у мантијама. Отпевају оно што
треба и пре него почнемо треба и ја да кажем молитву. Испричам, кажем последње целиваније и пољубим јагње у плеху. Замном остали музичари, а она шесторица се нешто нећкају – прича Мишутка. Било је, каже, и ситуација кад баш нису били расположени за свирку, па су високом ценом покушавали да одбију захтев приватног поручиоца, а у незаборавном сећању остало је прихватање и једног таквог приликом гостовања у Марибору. После толико година рада све већи проблем недовољан квалитет инструмената који, иако носе називе познатих светских фирми, углавном долазе из Кине. За разлику од оних који добро раде иако на њима нико није свирао дуже време новији морају стално да се подмазују како би били поуздани. Последње квалитетне члановима оркестра 27. септембра купио је први градоначелник Краљева др Милош Бабић. Т. Радовановић
49
На реепртоару Биоскопа “Кварт” Клифорд: Велики црвени пас
Милош Ђуричић, Александар Сребрићи и Александар Глигорић, а филм се приказује до 12. јануара у пројекцијама које пичињу у 17,30.
Ајфел
МАГАЗИН 529
9.1.2022.
355
50
На основу вољеног лика из омиљених књига, Клифорд ће научити свет како се воли велико! Када средњошколка Емили Елизабет сретне магичног спасиоца животиња, који јој поклања малу црвену кућу, није очекивала да ће се пробудити и у свом малом стану у Њујорку пронаћи огромног пса од три и по метра. Док је њена самохрана мама пословно одсутна Емили и њен забавни, али импулсивни, ујак Кејси крећу у узбудљиву авантуру у којој ће да грицну Велику јабуку. Играно-анимирани породични филм у 2Д формату, синхронизован на српски језик, траје деведесет седам минута а Волт Бекер га је режирао према сценарију који су написали Џеј Шерик, Дејвид Рон и Блес Хемингвеј. Главне улоге тумаче Дарија Врачевић, Милош Дашић, Наташа Балог, Бранислав Јевтић, Томаш Сарић, Валентина Павличић, Јована Цавнић,
Када строго поверљиво оружје падне у руке плаћеника, агент ЦИА удружује снаге са три међународна агента у смртоносној мисији да га пронађу. Корак испред је мистериозна жена која прати сваки њихов покрет. Акциони трилер у 2Д формату, чије трајање за четири минута премашује два сата, Сајмон Кинберг је режирао према сценарију који је написао са Ретесом Рибек и Беком Смитом, а водеће улоге тумаче Џесика Џастиен, Пенелопе Круз, Дајан Кругер, Лупита Нионго и Бингбинг Фен. Филм је на репертоару до среде 12. јануара, а пројекције почињу у 19,30.
Док су неки сматрали Ајфелову кулу симболом напретка и индустријске будућности, други су веровали да представља врхунац неукуса. Један од данас најпосећенијих споменика света, и својеврсни симбол Париза, пројекат је визионара и архитекта Густава Ајфела. Кад је француска влада затражила од њега да осмисли нешто спектакуларно за Светски сајам у Паризу 1889. године, Ајфел једноставно жели да пројектује подземну железницу. Али, све се мења кад укрсти стазу са тајанственом женом из своје прошлости. Драму у 2Д формату са елементима комедије, која траје дванаест минута мање од два сата, Мартин Бурбулон је режирао према сценарију који су написали Керолајн Бонгранд, Томас Дури и Натали Картер, а главне улоге тумаче Ема Мекеј, Ромеин Дури, Пјер Деладоншампс, Арманд Буланже и Филип Херисон. Филм се приказује до 12. јануара у пројекцијама које почињу два сата пре поноћи.
51
МАГАЗИН 529
9.1.2022.
Ча
52
Када се власт, понаша сопствену нацију, „ували
Добрица Кобрица
ЧАКАНОВИЋ
ак и наша чистачица Деса, мора бити члан СНС-а!?
У току су – оговарања!? Очекују се – договарања!
Од НАТО агресије, опоравићемо се! Од НАШЕ агресије – никада!
бахато; у блато“!
53
МАГАЗИН 529
9.1.2022.
www.minjina-kuhinjica.com
54
Из Мињине кухињице
55
56
МАГАЗИН 529 9.1.2022.
57
ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 9. ДО 15. ЈАНУАРА
МАГАЗИН 529
9.1.2022.
9. јануар
58
475 — Флавије Василиск (Латин: Флавиус Басилисцус Аугустус) постаје византски цар. 1799 — Британски премијер Вилијам Пит млађи увео је порез на доходак од 2 шилинга на једну фунту како би прикупио средства за ратне напоре Велике Британије у наполеоновим ратовима. 1804 — Испред манастира Моравица Турци убили српског архимандрита Георгија Ђорђевића Хаџи-Ђеру, народног првака у рудничком крају. Шест дана потом почела је „сеча кнезова”, што је и довело до устанка. 1822 — Португалски принц Педро I од Бразила одлучио је да остане у Бразилу противећи наредби португалског краља Жоао VI, чиме је започет процес бразилски независности. 1847 — Започела битка код Ла Месе. 1853 — Концентрацијом турских трупа код Спужа и одбацивањем црногорских снага на десну обалу Зете, остварена је прва фаза ратног плана Омер-паше Латаса и отпочеле припреме за одлучујући ударац на Црну Гору. Тај велики поход турске војске на Црну Гору, организован крајем 1852. познат је као Прва Омер-пашина војна. У тој фази напада одиграле су се битке око Жупског манастира, Острога, Грахова, Црмнице, Стубице и Спужа. Интервенцијом великих сила прекинут је први поход Омер-паше Латаса на Црну Гору, коју је турска војска почела да напушта 12. фебруара 1853. године. 1878 — Први српско-турски рат: У том рату српска војска је ушла у Ниш, а Турци наредног дана предали тврђаву и варош, чиме је окончана турска управа у том граду. Борбе трајале 25 дана,
а одлучујућа била победа Браничевске бригаде на Чегру. У завршним операцијама Моравски и Шумадијски корпус освојили су све стратешке објекте у Нишу. 1911 — У Доњем граду, на потезу од турског хамама (данас планетаријум) према ушћу Саве у Дунав, испод калемегданске тврђаве, пионир ваздухопловства Словенац Едвард Русијан (1886—1911) узлетео је својом летелицом, која се убрзо срушила под бедемима београдске тврђаве и Русијан је погинуо. Едвард Русјан, пионир ваздухопловства и један од првих авијатичара уопште и био је активан популаризатор у то време сензационалног ваздухопловства. Он је у сарадњи са Србином Михајлом Мерчепом, крајем 1910. у Загребу, саградио једнокрилац назван „Мерчеп—Русјан”. Русјан је 67. на листи пилота који су до тада погинули у ваздухопловним удесима. 1919 — Независност: У Чаковцу усвојена Резолуција о отцепљењу Међумурја од Мађарске. 1942 — У Петровграду, Кикинди и другим местима у Банату Немци су стрељали 150 комуниста и симпатизера партизана. Истог дана мађарске окупационе власти почеле масовно хапшење и убијање Срба с друге стране реке Тисе. У Ђурђеву код Жабља, Шајкашу и Госпођинцима стрељано 60 Срба. 1944 — Почело савезничко Бомбардовање Пуле у Другом светском рату. 1945 — Почело искрцавање америчких трупа на највеће филипинско острво Лузон. Борбе окончане 15. августа капитулацијом јапанских снага. 1953 — Потонуо јужнокорејски путнички ферибот, живот изгубило 349
особа. 1964 — Америчке трупе у Панами у крви су угушиле студентске демонстрације против присуства САД у зони Панамског канала, усмртивши 22 панамска студента. 1992 — Реагујући на одлуку босанских муслимана и Хрвата да затраже признање суверене Босне и Херцеговине од Европске заједнице, скупштина српског народа у Босни и Херцеговини, „као легитимни, слободно и демократски изабрани представник његових права и интереса, остварујући његову плебисцитом изражену вољу”, донела је Декларацију о проглашењу Републике српског народа у БиХ и саопштили да је та република федерална јединица Југославије.
1996 — Рат у БиХ: Обустављен ваздушни хуманитаран мост за Сарајево, највећи ваздушни мост у историји ваздухопловства после совјетске блокаде Берлина. Током три и по године рата у Босни, обављено 13.000 хуманитарних летова којима је допремљено више од 160.000 тона помоћи. 1999 — Приликом хапшења, припадници Француског дела СФОР-а су безразложно убили босанског Србина Драгана Гаговића, оптуженог пред Међународним судом у Хагу за ратне злочине почињене у Босанском рату (1992—95), у тренутко док је својим колима превозио децу. 2001 — Бивша председница Републике Српске Биљана Плавшић добровољно је отпутовала у Хаг. Тужилаштво Трибунала подигло је против ње оптужницу у јулу 2000. године, којом је терети да је у периоду од 15. јула 1991. године до 31. децембра 1992. године, као члан Председништва БиХ, а потом председница Републике Српске, предузимала одређене радње које, према мишљењу Тужилаштва, представљају „ратне злочине који спадају у надле-
жност Суда”. 2002 — САД укинуле санкције на продају оружја Југославији, уведене 1996. Влада САД покренула истрагу о стечају мултинационалне електродистрибутерске компаније „Енрон”, највећем банкротству у историји САД. 2004 — Турска је потписала протокол којим се укида смртна казна чак и у случају рата, што је био почетни корак за отпочињања преговора о њеном пријему у ЕУ. 2007 — ЦИА скинула ознаку тајне са докумената који описују улогу Томислава Мерчепа у Хрватској, када је починио и директно наредио бројне злочине над Србима. 2009 — Израел је одбацио резолуцију Уједињених нација која је обавезивала на хитан и трајан прекид ватре у Гази, док су млазњаци и тенкови поново гранатирали палестинску енклаву. 2016 — У Приштини ескалирали сукоби између полиције и демонстраната који се противе Заједници српских општина; бацани Молотовљеви коктели на зграду владе.
10. јануар 1199 — На позив Вукана, намесника Зете, најстаријег сина Стефана Немање, папа Иноћентије III с којим је Вукан био у сродству, упутио је у Зету своје легате који су помагали у организовању црквеног живота. 1863 — У Лондону отворена прва линија подземне железнице у свету. 1878 — Након постепеног освајања приморских градова, црногорска војска ослободила је Бар који је 307 година био под турском влашћу. 1882 — Почео је Херцеговачко-бокељски устанак Срба и муслимана против Аустроугарске. Народ, ионако оптерећен наметима, био је огорчен увођењем закона о војној обавези и мобилизацијом регрута. Устанак, који је потајно подржала Црна Гора, после неколико месеци Аустро-Угарска је сузбила устанак и завела оштрији полицијски режим у окупираној Босни и Херцеговини.
1899 — Народна скупштина Краљевине Србије изгласала право на двобој, чиме је Србија постала једина земља у Европи где је ова врста одбране части била дозвољена. 1928 — Совјетска влада испунила налог Јосифа Стаљина и протерала из земље Лава Троцког, једног од најважнијих вођа Октобарске револуције и најзаслужнијих за стварање СССР-а. Троцки је убијен у избеглиштву у Мексику 1940, такође према Стаљиновом налогу. 1934 — У Немачкој погубљен Маринус ван дер Лубе пошто је проглашен кривим за паљење Рајхстага 27. фебруара 1933. 2001 — Бивша председница Републике Српске Биљана Плавшић предала се Међународном суду у Хагу пред којим је оптужена за геноцид и друге злочине почињене 1991. и 1992. током рата у Босни. Уз гаранције Владе Србије у септембру пуштена да се брани са слободе, а у октобру 2002. признала кривицу. Након признања кривице осуђена је 27. фебруара 2003. године на 11 година затвора и упућена на издржавање казне у Шведску. На слободи је од краја 2009. након две трећине одлежане робије.
11. јануар 1569 — У Енглеској је, под патронатом краљице Елизабете I, у катедрали Светог Павла у Лондону први пут организована лутрија. Приход је коришћен за обнову утврђења, лука и других јавних радова. 1811 — Скупштина свих народних старешина у Србији основала је у време Првог српског устанка прва попечитељства (министарства). Министар просвете постао је најученији Србин тог времена, ректор Велике школе у Београду Доситеј Обрадовић. 1843 — Аустријски цар Фердинанд I је у време највећег успона Илирског препорода забранио употребу илирског имена, посебно у „новинама и јав1858 — Светоандрејска скупштина извршила је смену династије у Србији збацивши кнеза Александра Карађорђевића. На престо је враћен Милош
59
9.1.2022.
МАГАЗИН 529
60
Обреновић, а за његовог наследника проглашен је његов син Михаило. 1870 — У Боки Которској завршен Кривошијски устанак српског народа, који је избио због одлуке окупационих власти због одлуке аустроугарске о увођењу војне обавезе за становништво тог краја. Примирје је успостављено после тромесечних жестоких борби, када је аустријски намесник Далмације генерал Гавро Родић, по налогу Беча, амнестирао устанике, укинуо забрану слободног ношења оружја, донео одлуку о надокнади материјалне штете и укинуо војну обавезу за которски округ. 1878 — У Српско-турском рату српска војска је ослободила Ниш и у град је ступио владар Србије Милан Обреновић, тада кнез, а од 1882. краљ. За ослобођење града одлучујућа је била победа Браничевске бригаде на Чегру. У завршним операцијама Моравски и Шумадијски корпус освојили су све стратешке објекте у Нишу. Тим чином овај древни град коначно је након вишевековне турске окупације поново постао саставни део Србије. Овај датум је у војсци Краљевине Југославије слава Петог пешадијског пука „Краљ Милан“. 1882 — Нападом устаника на пандурску станицу у Улогу почео устанак у Херцеговини против аустроугарске окупације. 1916 — Са Цетиња су због пада “Ловћена” у аустроугарске руке евакуисани према Подгорици црногорски двор, влада, врховна команда, савезничке мисије, а делимично и државне установе. 1931 — Основана Библиотека града Београда. 1942 — Југословенска избегличка влада у Лондону за министра војске, морнарице и ваздухопловства поставила Драгољуба – Дражу Михаиловића, пуковника југословенске војске и вођу четника у окупираној земљи. 1972 — Ухваћени припадници хрватског пролећа, Марко Веселица, Фрањо Туђман, Шиме Ђодан, Владо Готовац, Хрвоје Шошић, Јозо ИвичевићБакулић, Звонимир Комарица, Анте Глибота, Анте Бачић и Влатко Павле-
тић. 1989 — У Југославији у Подгорици је испред Скупштине Црне Горе одржан масовни митинг грађана на којем је затражено смењивање државног и партијског руководства. У 11 сати и 25 минута потпредседник Скупштине Црне Горе др Божидар Тадић саопштио је да ће Председништво СР Црне Горе поднети Скупштини колективну оставку. Истога дана, увече, одржана је ванредна седница ЦК СК Црне Горе на којој су оставке поднели председник и чланови Председништва ЦК СК Црне Горе. На политичку сцену ступила је група младих комуниста на челу с Момиром Булатовићем и Милом Ђукановићем. 1992 — Референдум за територијалну и политичку аутономију Албанаца у Македонији Савет безбедности УН је, на захтев Македоније, одобрио упућивање 800 војника УН-а у ту бившу југословенску републику. 1994 — Партнерство за мир: У Бриселу је завршен самит НАТО-а на коме је инициран Програм Партнерство за мир. Наведено је да је циљ Програма постизање спремности за очување мира кроз заједничко планирање, обуку, вежбе и побољшање међуоперативности снага земаља партнера и НАТО-а. Република Србија позвана је да приступи Партнерству дванаест година касније, на самиту у Риги 29. новембра 2006, заједно са Босном и Херцеговином и Црном Гором. Оквирни документ о приступању потписан је 14. децембра 2006. у Бриселу, чиме је Србија и формално постала учесница Програма. 1995 — Рат у БиХ: Турски дневник „Сабах“ затражио од вође босанских муслимана Алије Изетбеговића да се изјасни је ли за диктаторску или демократску државу и објашњење о судбини 350 милиона долара с рачуна отвореног у Швајцарској, с којег су он и чланови његове породице подизали новац. Писање листа изазвало је велику буру, али одговори никад нису дати. 2001 — Влада Хрватске донела одлуку о преузимању и коришћењу документације бившег председника Фрање Туђмана, према којој ће ове документе
преузети Државни архив, што, према хрватским законима, значи да они неће моћи бити коришћени док не прође 30 година од њиховог настанка, осим у посебним случајевима када то одобри Влада. Високи представник у БиХ Волфганг Петрич донeо je одлуку којом се успоставља неопходан привремени механизам, који гарантује средства за имплементацију одлуке Уставног суда БиХ о конститутивности народа. Овом одлуком се од ентитетских парламената захтева да измене и допуне своје уставе да би они били у складу са одлуком Уставног суда БиХ. Влада СРЈ донела је одлуку о обнављању дипломатских односа између Југославије и Албаније, који су прекинути 17. априла 1999. као последица активне подршке и учешћа Албаније у агресији НАТО на Југославију и територијалних претензија према Косову и Метохији. 2007 — ЦИА скинула ознаку тајне са докумената који описују улогу Томи-
слава Мерчепа у Хрватској, када је починио и директно наредио бројне злочине над Србима. 2008 — Позивајући се на равноправност верских заједница у црногорском Уставу, представници владајуће коалиције у Црној Гори ДПС-СДП одбацили су тврдње руског патријарха Алексија II да су верници Српске православне цркве у Црној Гори угрожени.
12. јануар 475 — Византијски цар Зенон приморан је да побегне из своје престонице у Константинопољу, а његов генерал Василиск стиче контролу над царством. 1872 — Јоханес IV је крунисан за цара Етиопије у Аксуму , што је прво царско крунисање у том граду после више од 200 година. 1873 — У Србији је уведен динар као новчана јединица, чиме је отклоњен монетарни хаос и употреба више од 40 врста туђег металног новца – ду-
ката, форинти, талира, цекина и других. 1906 — Почео Царински рат између Краљевине Србије и Аустроугарске монархије 1918 — Српска војска је по завршетку Првог светског рата ушла у Земун, чиме је окончана двовековна владавина Хабсбуршке монархије у том граду. 1932 — Хети Каравај, демократа из Арканзаса, постала прва жена изабрана у Сенат САД. 1940 — Краљевина Југославија је потписала с Мађарском пакт о вечном пријатељству, у намери да побољша односе с Немачком. 1942 — Јаке италијанске снаге су упале у зетска села Горичане и Махалу, надомак Подгорице. У таласима Мораче и на њеним обалама погинули су командант зетског батаљона Нико Мараш (његово име данас носи једна од основних школа у Зети), комесар горичанске чете Војин Божовић и борац Милутин Марковић, који је одбијајући да се преда Италијанима бомбом извршио самоубиство. 1953 — Скупштина Југославије усвојила нов Устав. Укинуто Веће народа и формирано Веће произвођача, чиме је изгубљено национално обележје институционалне скупштинске структуре. 1995 — Савет безбедности УН за још сто дана продужио делимичну суспензију санкција Савезној Републици Југославији. 1996 — Прве руске јединице у саставу ИФОР стигле у Босну и Херцеговину, у првој заједничкој војној мисији с трупама САД и осталих западних земаља после Другог светског рата. 1998 — У Београду почео штрајк Градског саобраћајног предузећа. Први пут у стогодишњој историји јавног превоза на београдске улице није изашло ниједно возило ГСП. Штрајк трајао шест дана. 2002 — У Бечу је Стални савет ОЕБС-а одлучио да продужи мандате својих мисија на простору бивше Југославије. 2008 — У хеликоптерској несрећи у Македонији у близини Скопља, погинуло је 11 македонских војника који су
се враћали из Босне, у којој су боравили у оквиру снага Еуфора 2012 — Хашки трибунал осудио је генерала Војске Републике Српске Здравка Толимира на доживотни затвор, прогласивши га кривим за геноцид над Муслиманима из Сребренице у лето 1995. године. 2016 — Тероризам: У бомбашком нападу у центру Истанбулу погинуло 10 особа, од чега 9 немачких држављана, а 15 је тешко повређено. За напад код Теодосијевог обелиска, 25 метара од Плаве џамије и недалеко од Аје Софије, туристичког срца тог града, и најпопуларније туристичке дестинације у граду, осумњичен је један 28-годишњи терориста из Сирије.
13. јануар 1842 — Приликом повлачења из авганистанског града Кабула, британске трупе од 9000 војника масакриране су у Кибер Пасу. 1844 — Његош је стигао у Дубровник да би посредством руског вицеконзула Јеремије Гагића покушао с тамошњим бродоградитељима да уговори градњу пет бродова топовњача, којима је планирао да поврати Лесендро и Врањину. 1847 — Потписан је мир из Кауенге, чиме су незванично окончане борбе у Калифорнији током Америчко-мексичког рата. 1852 — Велика народна скупштина на Цетињу оснажила је Његошев тестамент и потврдила за новог господара Црне Горе Данила I Петровића, који је озаконио одвајање световне од црквене власти, карактеристично за време краткотрајне владавине Шћепана Малог. Данилово кнежевина признала је Русија и прећутно Аустрија. 1853 — У току првог похода Омерпаше Латаса на Црну Гору војвода Мирко Петровић и Новица Церовић с групом црногорских ратника утврдили су се у Острошком манастиру да би спречили турски удар на Горњи манастир и сачували мошти Светог Василија. У Горњем манастиру издржавали су опсаду девет дана када су им у помоћ стигли борци под вођством Пера Томо-
61
9.1.2022.
МАГАЗИН 529
62
ва, брата Његошевог и сердара Мила Мартиновића из Белопавлића, с којима су успели да се пребаце преко реке Зете и пренесу свечеве мошти на Цетиње одакле су поново враћене под Острог на Мила Мартиновића исте године. 1916 — Аустроугарске трупе ушле су без отпора у Цетиње. По наредби владе, на Цетињу су остали митрополит Митрофан Бан, председник Општине Вуко Вулетић и маршал Двора Славо Рамадановић. Истога дана Аустријанци су наложили да се из капелице на ловћенском врху, оштећене у бомбардовању, на Цетиње пренесу Његошеви посмртни остаци, а краљ Никола је наредио да се у пуној тајности ковчег с моштима Светог Петра Цетињског из Цетињског манастира пренесе у његов дворац у Никшићу. 1942 — Усташе из Подравске Слатине и других делова Славоније убиле су 13. и 14. јануара 200 српских мушкараца из села Кометник и суседног засеока Добрић, недалеко од Воћина. Овај покољ представља један од првих масовних злочина усташа над целокупним становништвом неког села у Славонији. На лицу места, у селу Кометник, убијено је око 28 становника, док су остали становници депортовани ван села. Мушкарци из Кометника и Добрића, њих 174 из првог и 32 из другог села, отерани су у импровизовани затвор у Воћину, док су жене са децом, спомиње се бројка од 190, одведене у Зденац, село између Подравске Слатине и Нашица, где су изоловане у привременом логору. У подруму воћинског затвора од недостатка ваздуха угушило око 25 заточеника, док су остали убијени из пушака 14. јануара 1942. 1950 — Британска подморница ХМС Труцулент сударила се са танкером за уље у ушћу реке Темзе , услед чега је погинуло 64 особе. 1953 — Скупштина СФРЈ је усвојила Уставни закон 1953. и Јосип Броз Тито је изабран за председника Републике. 1985 — Приликом пада воза у провалију, око 250 km источно од главног
града Етиопије Адис Абебе, погинуло је 428 путника, а 370 је повређено. 1986 — Вештачки сателити: На снимцима летилице Војаџер 2, откривена су још три Уранова сателита: Белинда, Дездемона и Розалинда. На светском првенству у аустралијском граду Перту југословенски ватерполисти освојили су златну медаљу. 1992. – Јапан се извинио за сексуална злостављања корејских жена у Другом светском рату. 1995 — Бивши државни секретар САД Џејмс Бејкер изјавио је у америчком Конгресу да су рат у бившој Југославији изазвале Словенија и Хрватска и да у сукобима који су уследили Срби ни издалека нису једини кривци. 2001 — У земљотресу у Салвадору погинула је 701 особа и 3.883 је рањено, а 160.598 стамбених објеката је уништено, озбиљно оштећено или затрпано земљом. 2003 — Авганистан је ратификовао римски споразум о оснивању Међународног кривичног суда, чиме је отворен пут за екстрадиције и суђења за ратне злочине и кршење људских права у тој земљи.
14. јануар 1826 — У Пешти основана Матица српска на иницијативу Јована Хаџића (Милош Светић) и богатих српских пештанских и будимских трговаца Гаврила Божитовца, Јована Деметровића, Јосифа Миловука, Петра Рајића, Андрије Розмировића и Ђорђа Станковића. То књижевно и културно друштво, које је одиграло огромну улогу у процвату науке и културе Срба у Војводини, убрзо је почело да издаје „Летопис Матице српске“, најстарији српски књижевни часопис. Матица је 1864. пресељена у Нови Сад, где је и сада. 1840 — У кнежевини Србији за школску славу је проглашен Савиндан, празник у спомен на великог српског просветитеља и заштитника школства Светог Саву, оца српске државотворности, првог српског архиепископа, уте-
мељивача српске дипломатије, књижевности, законодавства, здравства. Прва прослава Светог Саве као школског патрона одржана је 1812. у Земуну, одакле се брзо проширила у све делове српства, а химна Светом Сави први пут је изведена 1839. у Сегедину. 1842 — У Иригу српски писац и игуман манастира Крушедол Димитрије Крестић отворио прву српску читаоницу с библиотеком, коју је и основао. Читаоница је читав век примала сву важнију српску и југословенску штампу и стране часописе, али су ту драгоцену збирку 1944. у Другом светском рату уништиле усташе минирањем зграде библиотеке. 1867 — У оквиру балканских национално-ослободилачких савеза против Отоманског царства, Влада Србије у Букурешту с бугарским револуционарним комитетом склопила споразум о стварању заједничке државе која би се звала Бугаро-Србија или Србо-Бугарска, а за владара био предвиђен срп-
ски кнез Михаило Обреновић. 1953 — Народна скупштина Југославије изгласала уставни закон којим је уведено друштвено власништво и самоуправљање произвођача. Уместо владе и министарстава уведена извршна већа и државни секретаријати. Маршал Јосип Броз изабран за првог председника Савезног извршног већа, а уједно и председника Југославије. 1992 — У оквиру Венсовог плана за Крајину у Југославију стигла прва група припадника УН. Касније је на основу резолуције Савета безбедности УН распоређено око 19.000 „плавих шлемова“ у Книнској крајини, Лици, Кордуну, Банији, западној Славонији и у Сремско-барањској области, али то није омело напад Хрватске на западну Славонију 1. маја 1995. и на Книнску крајину, Лику, Кордун и Банију 4. августа 1995. 1995 — Пети корпус АРБиХ и припадници ХВО у раним јутарним сатима нападају положаје ВРС јужно од Биха-
ћа и ослобађају извор Клокот, Ведро Поље и подпљешивичка насеља. 2000 — Пет босанских Хрвата Зоран, Влатко и Марјан Купрешкић, Владимир Шантић и Драго Јосиповић проглашени кривим пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу за масакр 116 Муслимана у Ахмићима у Босни 1993. Осуђени на затворске казне од пет до 25 година. Купрешкићи 23. октобра 2001. проглашени невиним и ослобођени, а осталој двојици казна смањена.
15. јануар 69 — Отон је постао римски император, али је остао на власти само три месеца. 1535 — Енглески краљ Хенри VIII преузео врховно поглаварство над Црквом Енглеске према повељи коју је претходно усвојио енглески парламент. 1559 — Елизабет Тјудор, кћерка Хенрија VIII и Ане Болен, крунисана у Весминстерској катедрали у Лондону као Елизабета I, један од најзначајнијих владара у историји Енглеске. На престо ступила после смрти краљице Мери I. 1582 — Пољска и Русија, уз посредовање папе Гргура XIII, потписале мировни уговор којим је Русија изгубила излаз на Балтичко море. 1804 — Јањичарске старешине, дахије, које су 1801. узурпирале власт у Београдском пашалуку, почеле „сечу кнезова“ у покушају да спрече побуну српског народа против јањичарског зулума. На превару је ухваћено и погубљено око 70 најугледнијих српских кнезова, виђених људи и свештених лица, међу којима Алекса Ненадовић, Илија Бирчанин, Хаџи Рувим и Хаџи Ђера. Тај догађај убрзао избијање Првог српског устанка. 1895 — У Санкт Петербургу премијерно изведен балет “Лабудово језеро” Петра Иљича Чајковског у својој коначној верзији, у којој се изводи и данас. 1973 — Премијер Израела Голда Меир у Ватикану разговарала с папом
Павлом VI, који је том приликом рекао да подржава међународни статус Јерусалима. То је био први сусрет једног председника Владе јеврејске државе с поглаварем римокатоличке цркве. 1973 — Амерички председник Ричард Никсон је суспендовао све офанзивне акције против Северног Вијетнама наводећи као разлог напредак у мировним преговорима. 1992 — Европска заједница признала бивше југословенске републике Словенију и Хрватску као независне државе. 1998 — Инаугурација Мила Ђукановића за председника Црне Горе изазвала бурне протесте присталица бившег председника Момира Булатовића, вође промилошевићеве струје у Црној Гори. Тај догађај означио озбиљан расцеп у југословенској владајућој номенклатури. Председник Југославије Слободан Милошевић никада није признао победу Ђукановића, што је савезну државу довело у стање провизоријума, које се одржало и по одласку Милошевића са власти, у октобру 2000. 1999 — У селу Рачак на Косову нађена тела 45 Албанца, за чије су убиство оптужене српске снаге безбедности. Иако експертиза финских патолога које је ангажовала Европска унија није доказала да се ради о масакру цивила, тај догађај пресудно утицао на доношење одлуке о НАТО-бомбардовању Југославије од марта до јуна 1999. 2000 — У предворју хотела „Интерконтинентал“ у Београду убијен Жељко Ражнатовић Аркан, вођа парамилитарних јединица у ратовима на простору Југославије, лидер Странке српског јединства. Ражнатовић био оптужен пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу. 2001 — Покренута је енглеска верзија Википедије.
63
Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Т. Радовановић Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs