Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година X * Број 530 * 16. јануар 2022. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

16.1.2022.

МАГАЗИН 530

2

У овом броју: Из дана у дан Казне за неодговорне Во преживео Од Евроске уније милион Период опамећивања и политичког... Разлике између календара Пионир српског параглајдинга Листови оригинала повезани насумично Пд Мике мрава до Времена зла На репертоару Биоскопа “Кварт” Наличја српског лица Из Мињине кухињице ЖКК Краљево - Арт баскет Поново код куће Времеплов

6 110 12 14 16 22 26 34 40 48 50 52 54 56 58

3

Фото: М. Радовановић

4

МАГАЗИН 530 16.1.2022.

5

6

МАГАЗИН 530 16.1.2022.

Промена епидемиолошке ситуације

ИЗ ДАНА У ДАН - Током претходне недеље тестирано четири хиљаде шест стотина седамдесет четири узорка бриса узетих од особа са симптомима болести.

- Присуство вируса потврђено у хиљаду шест стотина четрнаест случајева, а од последица болести коју изазива корона вирус преминуло је девет особа са територије града Краљева. - Укупан број потврђених случајева инфекције повећан на тридесет две хиљаде седам стотина седамнаест.

- На болничко лечење примљено тринаест пацијената, седам опорављених отпуштено на кућно лечење а у ковид амбуланти обављено шест стотина тридесет осам прегледа

7

бистинила су се предвиђања стручњака о погоршању епидемилошке ситуације већ првих дана ове године. О томе сведочи извештај Завода за јавно здравље за територију Краљева на дан 8. јануара који потврђује да је током претходна двадесет четири сата у здравственим установама са подручја града на присуство новог корона вируса тестирано укупно четири стотине седамдесет шест узорака назофарингеалног бриса. Резултати тестирања показују да је присуство вируса потврђено код сто двадесет особа што је укупан број потврђених случајева од почетка епидемије половином марта 2020. године повећало на тридесет једну хиљаду две стотине двадесет три. Исти извор сведочи да је наредног дана тестирано четири стотине седамнаест узорака бриса узетих од особа са симптомима болести коју изазива корона вирус, и другим индикацијама, а да је присуство вируса потврђено код сто тридесет четири особе. Тако је укупан број потврђених случајева на територији града Краљева од почетка епидемије за триста педесет седам премашио тридесет једну хиљаду, а од последњег извештаја, у Општој болници „Студеница“ су од последица болести коју изазива вирус преминуле две особе. Првог радног дана минуле недеље на болничком лечењу су била двадесет три пацијента од којих је шест којима је неопходан посебан третман смештено у јединици нтензивне неге, један је интубиран, четири на неинвазивној вентилацији а један на „high flow“ режиму. Током претходна двадесет четири сата на лечење су примљена три пацијента чије стање није дозвољавало лечење у кућним условима, а у ковид амбуланти обављено седамдесет осам прегледа. Извештај Завода за јавно здравље о стању епидемиолошке ситуације десетог дана јануара указује на ново погоршање што на најбољи начин потврђује податак да је тестирано укупно седам стотина осамдесет шест узорака назофарингеалног бриса а да је присуство корона вируса потврђено код двеста тридесет особа, што је укупан број од

МАГАЗИН 530

16.1.2022.

О

8

почетка епидемије повећало на пет стотина деведесет шест више до тридесет једне хиљаде. Два пацијента мање на болничком лечењу у односу на претходни дан последица је пријема два новооболела и отпуста четири чије је стање поправљено до нивоа да је могућ наставак лечења у кућним условима. Од двадесет једног задржаног на лечењу због потребе сталног надзора лекара шест са најтежом клиничком сликом смештено је у јединици интензивне неге. Од укупног броја један је интубиран, а пет на неинвазивној вентилацији. У истом периоду у ковид амбуланти је обављен сто један преглед. Једанаести дан јануара донео је нову промену епидемиолошке ситуације након што је од шест стотина педесет девет теститаних узорака бриса присуство вируса потврђено код двеста педесет седам особа, па је број укупно инфицираних повећан на тридесет једну хиљаду осам стотина педесет три, а од последица болести коју изазива у болници преминуле још две особе. На болничком лечењу је задржано осамнаест пацијената од којих су четири смештени у јединици интензивне неге, по један на неинвазивној вентилацији и „high flow“ режиму а два на кисеоничној масци. Током протекла двадесет четири сата на лечење су примљена три пацијента, исто толико је отпуштено, а у ковид амбуланти обављено сто петнаест прегледа. Да епидемија не јењава сведочи извештај Завода за јавно здравље од следећег дана и податак да је од претходног тестирано седам стотина шездесет пет узорака бриса узетих од особа са симптомима болести и другим индикацијама а присуство вируса потврђено код двеста деведесет једне особе, па је укупан број од проглашења епидемије са сто четрдесет четири премашио тридесет две хиљаде. У болници је од последица болести коју изазива вирус преминула још једна особа, а од двадесет хоспитализованих четири пацијента су смештена у јединици интензивне неге, три на неинвазивној

вентилацији, а један на кисеоничној масци. Између два извештаја на лечење су примљена четири пацијента, један је отпуштен а у ковид амбуланти обављено сто четрдесет шест прегледа. Последњи дан у години по јулијанском календару недељи обележила је нова промена епидемиолошке ситуације о чему сведочи податак да је међу седам стотина деведесет два узорка бриса присуство вуруса потврђено код двеста шездесет четири особе што је укупан број повећало на тридесет две хиљаде четири стотине осам. Викенд су на болничком лечењу дочекала двадесет четири пацијента међу којима и пет смештених у јединици интензивне неге, два на неинвазивној вентилацији а три на „high flow“ режиму. Током протекла двадесет четири сата на болничко лечење примљена су четири пацијента, а у ковид амбуланти обављено сто тридесет осам прегледа. Да епидемија не јењава било је јасно након тестирања нових осам стотина седам узорака бриса и податак да је присуство вируса потврђено код триста девет особа. Тако је укупан број потврђених случајева на територији града Краљева од почетка епидемије повећан на тридесет две хиљаде седам стотина седамнаест, а у Општој болници су, од последица болести „ковид-19“, преминуле две особе са територије града Краљева. О погоршању епидемиолошке ситуације најбоље сведочи податак да је током претходне недеље тестирано четири хиљаде шест стотина седамдесет четири узорка бриса узетих од особа са симптомима болести. Присуство вируса потврђено је у хиљаду шест стотина четрнаест случајева, а од последица болести коју изазива корона вирус преминуло је девет особа са територије града Краљева. На болничко лечење примљено је тринаест пацијената, седам опорављених је отпуштено на кућно лечење, а у ковид амбуланти обављено шест стотина тридесет осам прегледа. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

9

Са првим озбиљнијим снежним падавинама

МАГАЗИН 530

16.1.2022.

КАЗНЕ ЗА НЕ Е

10

ЕОДГОВОРНЕ

ије тајна да обилне падавине било које врсте сваки пут створе мање или веће неприлике. У то су почетком минуле недеље могли да се увере становници Краљева кад им је, првог дана након што је велика количина снега запретила да створи веће проблеме, стигло саопштење Одељења комуналне милиције и Одељења за инспекцијске послове Комуналне инспекције. У њему се обавештавају да их, као власнике или кориснике објеката, Одлука о чишћењу снега и леда на територији града, објављена у Службеном листу града Краљева пре седам годи-

Н

на, обавезује да чисте и уклањају снег и лед са тротоара поред и испред стамбених и пословних објеката, помоћних и привремених објеката, мањих монтажних објеката и слично, паркинга и сличних површина. Други члан исте одлуке обавезује их да уклањају снег и лед са кровова стамбених, пословних или других објеката, а ако то није могуће да благовремено поставе одговарајуће ознаке упозорења о опасности од обрушавања снега и запреке ради обилажења угрожених делова на тротоару. Стамбене заједнице су преко сво-

јих органа, скупштине и управника, али и станари дужне да уклањају снег и лед са кровова зграда за колективно становање, ако представља опасност по пролазнике, безбедност станара и друга лица. У саопштењу се посебно наглашава да ће поводом овога Одељење комуналне милиције и Комуналне инспекције вршити појачане контроле над спровођењем одлуке јер су, за непоступање по њенин одредбама, прописане казне од десет хиљада динара за физичка до сто хиљада за правна лица. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

- Одељење комуналне милиције и Комуналне инспекције ће вршити појачане контроле над спровођењем одлуке о чишћењу снега и леда на територији града Краљева. - За непоступање по одредбама одлуке прописане казне од десет хиљада динара за физичка до сто хиљада за правна лица

11

Отказан дочек Нове године на Тргу српских ратника

ВО ПРЕЖИВЕО - Због веома неповољне епидемиолошке ситуације изазване вирусом Covid-19, одложен концерт Мирослава Илића, планиран за четвртак 13. јануара на Тргу српских ратника поводом дочека Нове године по јулијанском календару. - Одложени сви предвиђени програми, наступ Акапулко бенда, програм за децу, ватромет и послужење. - Концерт легенде народне музике Мирослава Илића, који је желео да поклони Краљевчанима, биће накнадно организован, када то дозволи епидемиолошка ситуација вака одлука власти увек је повод за различите коментаре, најчешће оне који указују на неспособност да се учини било шта у корист грађана. Негативне реакције су у прошлости везиване и за организовани дочек Нове године, посебно послед-

МАГАЗИН 530

16.1.2022.

С

12

њег дана 2016. кад је за подизање нивоа свечарског расположења изабрана група Пилоти. Жестоке критике противника организације манифестација ове врсте значајно су утицале на пад мотивације градских челника да нешто слично организују наредних го-

дина, па су Краљевчани већ изгубили сваку наду да би ову годину могли дочекати на начин како су то чинили годинама раније. Зато је као велико изненађење примљена информација да ће у четвртак 13. јануара, под покровитељством града Краљева, бити

организован свечани дочек Нове године по јулијанском календару. Концерт Мирослава Илића уз пратњу оркестра Мише Мијатовића заказан је за сат и по пре поноћи, а најављен као поклон певача и његовог оркестра свим Краљевчанима. Да организација дочека Нове године поприми озбиљнији карактер требало је да потврди богат програм планиран да почне већ у осамнаест сати за кад је најмлађим суграђанима обећана Новогодишња чаролија. Да уживање буде комплетно требало је да се потруди Акапулко бенд задужен да попуни паузу до тренутка кад се на позорници појави звезда вечери Мирослав Илић и тачно у поноћ најави долазак нове године уз ватромет са Хотела „Турист“. Као што налаже обичај организатори су се потрудили да за све који буду чекали Нову годину на Тргу српских ратника приреде адекватно послужење. Обавезу су, према информацијама из локалне самоуправе, преузели кра-

љевачки привредници који су, уз грејану ракију и кувано вино за храбрије, најавили и топли чај за оне којима је током претходних тринаест дана било превише алкохола. Поред констатације да је то у неким ранијим периодима жестоко критиковано весеље је требало да буде увеличано значајном количином воловског печења припремљеног на тргу на традиционални начин - на ражњу. И док су једни жестоко критиковали дочек Нове године на овај начин, посебно у ситуацији кад се епидемиолошка ситуација озбиљно погоршава, други су се припремали да на време заузму место поред вола на ражњу како би надокнадили оно што су пропустили у вече последњег дана минуле године. Ма колико да је информација изненадила значајан број суграђана велико разочарање наступило је раних јутарњим часовима 13. јануара кад је медијима упућена информација са

молбом да обавесте грађане Краљева.

- Због веома неповољне епидемиолошке ситуације изазване вирусом Covid-19, одложен је концерт Мирослава Илића планиран за четвртак, 13. јануар 2022. године на Тргу српских ратника у Краљеву, поводом дочека српске Нове године, као и сви други предвиђени програми – наступ Акапулко бенда, програм за децу, ватромет и послужење. Концерт легенде наше народне музике Мирослава Илића, који је он желео да поклони Краљевчанима, биће накнадно организован, када то епидемиолошка ситуација дозволи, порука је пристигла из Кабинета градоначелника. Неколико минута касније са званичног сајта града волшебно је нестала информација да је уопште планирана организација дочека Нове године по јулијанском календару на Тргу српских ратника. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

13

Подршка социјалном становању и активној инклузији

МАГАЗИН 530

16.1.2022.

ОД ЕВРОПСКЕ У

14

УНИЈЕ МИЛИОН - У осамнаест градова и општина спроводе се пројекти социјалног становања и активне инклузије. - Кров над главом за триста седамдесет осам породица и подршка у области образовања, унапређења запошљивости, запошљавања, самозапошљавања и приступа различитим услугама социјалне заштите. - Укупан буџет лимитиран на милиона евра, а све јединице локалне самоуправе у Србији могу да се пријаве до 28. фебруара. - Јавни позив део програма „Подршка Европске уније социјалном становању и активној инклузији“, за који је издвојено двадесет седам милиона евра вропска унија и Канцеларија Уједињених нација за пројектне услуге су, у оквиру програма „Подршка ЕУ социјалном становању и активној инклузији“ објавиле јавни позив јединицама локалне самоуправе за подношење предлога инфраструктурних пројеката мањег обима. Циљ је да се, кроз реализацију интервенција мањег обима у делу комуналне и социјалне инфраструктуре, унапреде и побољшају услови живота најугроженијих жена и мушкараца, дечака и девојчица који живе у подстандардним насељима, и да се побољша њихов приступ јавним услугама. Од предлога пројеката очекује се да обухвате унапређење и побољшање постојеће социјалне инфраструктуре која укључује реконструкцију и унапређење услова коришћења јавних објеката образовања, здравствене и социјалне заштите, културе и спорта. Други сегмент представљају реконструкција и изградња техничке или комуналне инфраструктуре у

Е

области водовода и канализација, електроенергетских инсталација, грејања, управљања отпадом, јавни простори, зелене и рекреативне површине, приступне саобраћајнице, јавно осветљење и друге. У оквиру програма, у осамнаест градова и општина већ се спроводе пројекти социјалног становања и активне инклузије, који ће за триста седамдесет осам породица обезбедити кров над главом и подршку у области образовања, унапређења запошљивости, запошљавања, самозапошљавања и приступа различитим услугама социјалне заштите. Од јавног позива за подношење предлога пројеката инфраструктурних радова мањег обима очекује се да обезбеди додатне услове за побољшање квалитета живота оних који су у највећем ризику од сиромаштва, особа са инвалидитетом, Рома, жена жртава породичног насиља, младих без родитељског старања и осталог

угроженог становништва. Укупан буџет за пројекте изабране овим јавним позивом лимитиран је на милиона евра, а све јединице локалне самоуправе у Србији могу да се пријаве до 28. фебруара. Организатори поручују да ће свим заинтересованим јединицама локалне самоуправе бити омогућено да добију одговоре на питања о јавном позиву на онлајн информативним сесијама 24. и 26. јануара, у термину од 11 до 13 сати. Јавни позив је део програма „Подршка Европске уније социјалном становању и активној инклузији“, за који је издвојено двадесет седам милиона евра, а програм спроводи Канцеларија Уједињених нација за пројектне услуге у партнерству са Министарством грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, и у сарадњи са Министарством за европске интеграције. Т. Радовановић

15

Носиоци демократских промена: Предраг Стојановић (4)

МАГАЗИН 530

16.1.2022.

ПЕРИОД ОПАМЕЋИВАЊА И ПОЛИТИЧКОГ ПРОСВЕТЉИВАЊА

16

- Од 2000. годинe и демократских промена у Србији почиње период опамећивања и политичког просветљивања.

- Опамећивањe у смислу дебеоградизације настало је уласком у власт 18 странака у којима су били људи из целе земље, а различити интереси постали велика сметња Зорану Ђинђићу да састави владу која би функционисала адекватно. – У време кад није могао да се ослони на више од пет стотина људи премијеру Србије је било потребно десет хиљада да би реформе спровео за четири године, а пет да би их завршио за шест година.

- У периоду од јануара 2001. до новембра 2003. Зоран Ђинђић је пробудио наду каква је недостајала у Србији. - Краљево се сврстава у групу ретких градова које Зоран Ђинђић није посетио у време док је био премијер, можда и због тога што након промене власти није учињено ништа значајно

Предраг Стојановић

17

ако се 2000. година у јавности памти као година почетка демократских промена у Србији значајном се сматра и због сазнања да означава период опамећивања и политичког просветљивања. До тада је, по дубоком уверењу учесника значајних догађаја из тог периода Предрага Стојановића, политика била у потпуности београдизована, а о свему се одлучивало у кругу двојке у коме су, поред Српске академије наука и уметности, била седишта државних установа и политичких партија, али и Српске православне цркве коју су подједнако злоупотребљавали и власт и опозиција. Није тајна да бављење политиком кошта, а паре за то су свака од страна које се боре за власт налазиле на различитим местима. И док их је режим обезбеђивао из својих извора опозиција је принуђена да се обрати иностраном фактору, најчешће Американцима који су, према информацијама из различитих извора, паре улагали у све и свашта. Неколико месеци пре септембарских избора 2000. године под окриљем Пакта за стабилност Југоисточне Европе у ексклузивном берлинском хотелу Естрел одржан је скуп опозиционих првака на коме се као представник Краљева, једног од 26 слободних градова Србије, нашао Предраг Стојановић. Критеријуми по којима су бирани учесници ни до данас нису познати о чему сведочи податак да је Демохришћанску странку Србије уместо председника Владана Батића заступао Мики Савићевић. Од виђенијих људи са српске политичке сцене поред Зорана Ђинђића били су Ненад Чанак и Млађан Динкић, док је Српски покрет обнове заступао саветник Вука Драшковића Предраг Симић који је на познатој Осмој седници Савеза комуниста Србије био саветник Слободана Милошевића. Берлински скуп је био прилика да учесници схвате колико је сати и стекну представу о утицају српских опозиционих првака у међународним односима. Десеторицу изабраних по непознатом критеријуму је у луксу-

МАГАЗИН 530

16.1.2022.

И

18

зним апартманима затекао коверат од најјефтинијег рециклираног папира са непотписаном поруком да ујутру на рецепцији сачекају превоз до места на коме ће бити одржан радни доручак. Напомена да треба доћи у тамном оделу наговештавала је присуство неке веома важне личности. Контрола на улазу у немачко Министарство иностраних послова није неуобичајена процедура. Стојановић много значајнијом сматра другу коју је вршила америчка Централна обавештајна агенција што је указивало да се спрема нешто крупно. Скоро четврт века касније верује да је можда једино Зоран Ђинђић знао ко ће све да присуствује састанку.

- Под руку са Јошком Фишером улази Медлин Олбрајт, у црвеном Коко Шанел костиму са препознатљивим златним брошем, а потом две свите, њена и његова. У немачкој видим људе које препознајем, јер сам се дружио са њима што је било повод да ме Удба води ко информанта за немачко говорно подручје. Са америчке стране је присутан амбасадор Вилијем Монтгомери и док Олбрајтова предлаже да почнемо са доручком каже да долази са Западне обале где је учествовала у смиривању ситуације, па не би желела да дође до сазнања да је у Берлин долазила џабе. Обратила нам се као учитељица ђацима, а ја се питам је ли ово постројавање могуће. Много година сам живео у заблуди и до тада имао илузију да смо ми нешто важни. Онда сам схватио да смо само црно испод нокта и монета за поткусуривање увек и свакоме, а можемо да успемо једино са људима који имају визију и могу да поведу ову земљу у нешто. Истресе нам на сто како смо несложни, па морамо да направимо ДОС тако што ћемо сви да се сложимо као сардине у кутију. Ко неће не може да рачуна на америчку помоћ, јер га њена администрација не сврстава у прогресивну српску опозицију – сећа се Стојановић берлинског скупа. Свакоме од десеторице одабраних пружена је прилика да у пет минута изнесе своје виђење ситуације у земљи и начин за преузимање власти. Током излагања Зоран Ђинђић је бриљирао

до мере да му је омогућено додатних пет минута приче о Демократској опозицији Србије и потреби да се артикулишу надирућа политика и евидентна жеља грађана за променама. Додатна три минута добио је и Предраг Стојановић, довољно убедљиви су били Чанак и Динкић, а најгоре прошао Предраг Симић чије је присуство до те мере разљутило Олбрајтову која је устврдила како је Вук Драшковић могао да пошаље и возача. Све што је Олбрајтова без пардона свима скресала у брк Јошка Фишер је потврдио у много блажој форми.

- Јасно је речено, има да се у оквиру ДОС-а пакујете у кутију као у кревет, а ко не буде унутра није опозиција. Чудно је да Вук Драшковић није дошао јер је Српски покрет обнове увек био локомотива неких промена. Није било ни Коштунице који је увек био тајанствен и као такав представља својеврсну енигму савремене српске историје. Њега нико не сме ни да дира, он је у две или три владе упропасти све живо по Србији, а нико не сме да га пипне што значи да га неко дебело штити. Тад су нам отворене очи за неке ствари, а онда почну обуке у Будимпешти и Сегедину, учи се како се контролишу избори и како се краде на њима. Овде је Слоба побеђивао кад је хтео, договори се с ким треба од шефова странака и заврши посао, а једино га је Мило Ђукановић озбиљно уздрмавао. Ови на власти су убеђени да су толико јаки, а осећало се да пропадају. Видиш да јабука само што није пала, а они тога нису свесни. Радио си највише што си знао и умео и мислиш да су то Срби препознали. Тераш по своме и како ћеш да знаш да грешиш кад нико неће да ти каже. А и ако каже ти се наљутиш, јер не волиш то да чујеш. Некад су гласници који су доносили лоше вести били убијани – каже Стојановић. Опамећивања Србије у смислу дебеоградизације настало је уласком у власт 18 странака у којима су били људи из целе земље, а различити интереси постали велика сметња Зорану Ђинђићу да састави владу која би функционисала адекватно. То је био повод за закључак да би са десет хиља-

19

16.1.2022.

МАГАЗИН 530

20

да људи који могу адекватно да га прате реформе у земљи спровео за четири године. Са пет хиљада људи било би потребно шест година, а сазнање да их нема ни пет стотина ситуацију у земљи чинило много неизвеснијом. У првој години владавине нове власти скупштина је заседала 222 радна дана, у следећој више од 190. У периоду од јануара 2001. до новембра 2003. Зоран Ђинђић је пробудио наду каква је недостајала у Србији, али распет између државе и странке није успевао да се обема посвети на довољно потребан начин. То је утицало да Демократска странка почне да губи енергију која је до тада покретала значајне промене.

- Онда је био политички черечен од стране Војислава Коштунице који је имао лагодну позицију председника савезне државе, не одговара никоме ни за шта а утиче на дешавања у земљи. И минорна странка као што је Демократска странка Србије имала је кадрове на важним местима. Маршићанин је био председник Скупштине, Коштуница је стално необавештен али

тражи министарства силе БИА, Удбу, ВБА, ВБО, спољне послове. Горан Свилановић је био Коштуничин човек, а Грађански савез смешна творевина која је докачила добро парче власти. Наташа Мићић је у време убиства Ђинђића поднела велики терет док су остали домаћински уживали – објашњава Стојановић, члан чак четири скупштинска одбора, просветног, одбора за финансије, спољне послове и правосуђе и јавну управу. Председавање првим остаће трајно забележено у историји српског парламентаризма као једино које је трајало цео мандат. Овај период остаће упамћен и по зарадама посланика које се тешко могу поредити са данашњим. Уз редовне плате на радним местима са којих долазе следовао им је минимални функционерски додатак уз надокнаду трошкова путовања и дневнице довољне да подмире трошкове исхране у скупштинском ресторану. И поред жеље да се спроведу корените реформе у држави није се далеко догурало јер је само зачепркано у

бројним областима, а продор у дубину је изостао због дневно политичких догађаја и константне опструкције. Иако се по мишљењу савременика није претргао од рада Војислав Коштуница је у јануару 2001. године у анкети Њујорк Тајмса проглашен за личност године, јер је имао америчку подршку, а премијеру препустио да се бави прљавим пословима. Насупрот њему Ђинђић се памти као човек који је до краја остао доследан у вођењу политике иако је био свестан опасности која му прети. Поуздана сазнања да је знао за озбиљна упозорења о томе шта би могло да му се деси нису га поколебала, јер је био свестан да то никада нико није успео да спречи. Обавезу да чува премијера требало је да преузме обавештајна служба за коју се верује да је тих година била бушна до граница које се сматрају смешним. У таквој ситуацији побуну Јединице за специјалне операције Коштуница је сматрао протестном шетњом у униформама каква се пореди са онима у којима су учествовали лекари. Три године наде окончане су на дан

смрти Зорана Ђинђића, а Србија на његовој сахрани показала велики страх. То је било повод за уверење бројних у Србији који верују да би акција Сабља требало да траје све до данашњег времена. За период прве демократске власти у новијој историји Србије везује се испоручивање бившег председника Слободана Милошевића Хашком трибуналу. И поред бројних недоумица које се везују за овај поступак присутно је уверење да је све договорено са утицајним факторима из иностранства, а тек кад је то учињено требало је у земљи пронаћи форму да се поступак доведе до краја. Иако је урађено доста неспретно, можда и намерно, значајном се сматра улога Чеде Јовановића који је, у необјашњивој атмосфери пуној набоја и електрицитета у вили Мир остао до краја.

- Једна фантастична жена се Милошевићу, не као партијски функционер већ као пријатељ, нашла ту до краја. Славица Ђукић Дејановић није учествовала ни у чему што је имало везе са хапшењем, али је била ту. Милоше-

вић је тражио гаранције да неће бити изручен у Хаг, па је на његово инсистирање писмо којим се то потврђује потписао Војислав Коштуница. Јовановић је отишао да приволи Милошевића да иде у Окружни затвор на испитивање. Он је пристао да оде, али је преварен. Документ о премештају у затвор у Шевенингену потписао је директор Управе за извршење затворских санкција, техничко лице које нема везе са захтевом да се ратни злочинац пребаци тамо. Знало се да ће да изађе из земље и да је то ствар договора, а сигурно не би отишао да није обезбедио породицу. Све је то договорено јер прво правило ЦИА гласи да ништа није онако како изгледа – каже Стојановић спреман да прихвати део кривице за оно што се у то време дешавало у Краљеву. Узрок види у помањкању времена да довољно учествује у конструктивнијим стварима, али и у сукобима челника појединих странака који нису успели да превазиђу личне сујете. Више од свега брине сазнање да је од сукоба који се сматрају минорним значајнији

био инат најгоре врсте. Повод је најчешће била расподела функција, а место председника Скупштине општине Стојановићу је измакло у последњем тренутку, верује на интервенцију Војислава Коштунице. Иако је приликом избора начелника Рашког округа победио Мила Корићанца са 7 према 6 на доношење коначне одлуке чекало се пуних седам месеци кад је место додељено пораженом кандидату. Краљево се сврстава у групу ретких градова које Зоран Ђинђић није посетио у време док је био премијер, можда и због тога што након промене власти није учињено ништа значајно. Почетак ламента над Краљевом везује се за новембарске изборе 2003. године. После модерне европске кампање пред изборе за председника општине Предраг Стојановић је био уверен да сигурно пролази у други круг. Доживео је невиђени фијаско са бројем гласова који се поклапају са онима додељеној странци којој припада. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

21

16.1.2022.

МАГАЗИН 530

22

- Јулијански, или стари, календар је у употребу увео Јулије Цезар 45. године пре нове ере. – Календар се у целој Европи користио до XVI века, кад су поједине државе почеле да прелазе на Грегоријански.

- Хришћанска црква је на првом Васељенском сабору у Никеји 325. године прихватила јулијански календар који је направио грчки астроном Сосиген. - Почетна разлика између два календара од 10 дана, данас износи 13, а након 2100. увећаће се на 14. дана, што значи да ће православни Божић падати од тада 8. јануара. - Када је Јулије Цезар увео јулијански календар за почетак нове године је уместо дотадашњег 1. марта одредио 1. јануар. - У Византијском царству се почетак године рачунао од 1. септембра односно настанка света за који су утврдили да је био 1. септембра 5.509. године пре нове ере

Недоумице око рачунања времена

РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ КАЛЕНДАРА Јулијански календар По јулијанском календару година траје просечно 365,25 дана што се постиже убацивањем једног додатног дана сваке четврте године и на тај начин приближава временском периоду за који Земља обиђе око Сунца, односно орбиталном периоду Земље који износи тачно 365,2564 дана. Јулијанска година је нешто дужа од тропске, а ова разлика се акумулира на један дан сваких 128 година. По Јулијанском календару, свака година чији је број дељив са четири је преступна и садржи 366 дана, док остале садрже 365 дана. Након увођења овог календара је, грешком, свака трећа година била преступна све до 12. године нове ере од када је преступна свака четврта. Кад је грешка уочена, император Август је наредио да се избаце све преступне године између 9. године пре нове ере и 8. године нове ере чиме је заслужио да месец август понесе његово име. У ово време године се нису бројале од рођења Исуса Христа, већ од оснивања Рима 753. године пре нове ере, па је срећна случајност што су за преступне узете баш године дељиве са четири бројано од Христовог рођења. Јулије Цезар је првобитно одредио да сви непарни месеци имају по 31 дан,

а парни по 30, осим фебруара који је у простој години имао 29 дана, а у преступној 30. Месеци су се звали: Januarius, Februarius, MarNus, Aprilis, Maius, Junius, QuinNlis, SexNlis, September, October, November и December, да би 44. године пре нове ере месец QuinNlis преименован је у Julius у славу Јулија Цезара. Године 8. одлучено је да се један месец назове именом императора Августа, а како је он највише ратних победа однео у месецу SexNlis-у овај је по њему назван август. Пошто тај месец имао 30 дана, а Цезаров месец јул 31 дан, Августу се то није свидело, па је узео један дан из фебруара, који је ионако имао мање дана од осталих месеци, и пребацио га у август. Како су сада три узастопна месеца имала по 31 дан, Август је један из септембра пребацио у октобар, а из новембра у децембар тако да су успостављене данашње дужине трајања месеци. Јулијански календар није био савршен и његова се разлика у односу на тропску годину повећава за један дан сваких 128 година, а кад је то запажено на сабору у Никеји је одлучено да се из календара избаце 3 дана која представљају акумулирану разлику. Пошто је Јулијански календар и даље остао непромењен, разлика се до XVI века акумулирала на 10 дана, а када су ово уочили астрономи су одлучили да израде

нови календар који ће бити усаглашен са тропском годином што је постигнуто увођењем Грегоријанског календара.

Миланковићев календар Док је Римокатоличка црква одмах прешла на коришћење грегоријанског календара, протестантске су једно време одбијале да усвоје „папски“ календар, па су постепено, пре свега ради лакше трговине, прелазиле на грегоријански, али не у исто време. Тако су Мигел де Сервантес и Вилијам Шекспир умрли 23. априла 1616, али Сервантес по грегоријанском, а Шекспир по јулијанском календару. Током 20. века су практично све православне земље прешле на употребу грегоријанског календара у световне сврхе. Њихове православне цркве нису желеле да користе „католички“ календар, већ су тражиле усвајање новог који би био прецизнији од грегоријанског, па је на Свеправославном конгресу, 30. маја 1923. године усвојен Миланковићев календар. Међутим, како су све православне цркве аутокефалне, неке су задржале употребу јулијанског календара, између осталих и Српска православна црква, иако је за нови календар усвојен њен предлог. После конгреса, Српска православна црква је Миланковићев календар начел-

23

16.1.2022.

МАГАЗИН 530

24

но прихватила за употребу, али је његову примену одложила, а како одлуку о примени ни касније није донела у употреби је и даље Јулијански календар. У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца грегоријански календар је званично прихваћен Законом о изједначавању старог и новог календара од 10. јануара 1919. године. Овим законом одређено је да у целој држави на дан 15. јануара 1919. године по „старом“ престаје да важи стари календар и да се даном 28. јануара 1919. године, уводи рачунање времена по „новом“ календару. Држава је усвојила грегоријански календар у време када није постојао Сабор Српске православне цркве, па је тако она остала на старом календару. За време и после Првог светског рата, осим у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца јулијански календар су у ванцрквеној примени напустиле Бугарска, Грчка, Румунија и Русија, а у Турској грегоријански календар почео да се примењује 1925. године.

Грегоријански календар Грегоријански, или нови, календар је најкоришћенији календар на свету, а као модификацију јулијанског први га је

предложио калабријски доктор Алојзије Лили да би га 1582. године путем папске буле прогласио папа Гргур XIII, а његове године се броје од године рођења Исуса Христа. Грегоријански календар је уведен пошто је просечна година у њему била незнатно дужа у односу на тропску, изазивајући да пролећна равнодневница полако иде уназад у календарској години, као и лунарни календар који се користио за одређивање датума Ускрса. Овај календар је решио ове проблеме избацивањем извесног броја дана, да би се календар вратио у синхронизацију са годишњим добима, односно, тропском годином, и малим скраћивањем просечног броја дана у календарској, избацивањем три јулијанске преступне године сваких 400 година. Папска була је садржала следеће одредбе: Из календара ће се изоставити 10 дана, тако да после четвртка 4. октобра 1582. следи петак 15. октобар. Преступна је свака година дељива са 4, осим година дељивих са 100 код којих су преступне само оне дељиве са 400. Преступна година има један дан више од просте који се ставља на крају месеца фебруара. Ускрс ће се одсад израчунавати

по новом правилу, везаном за нови календар, а први дан у години биће 1. јануар. Разлика између два календара се огледа у томе што грегоријански има 97 преступних година у сваких 400, а јулијански 100. У грегоријански календар уведано је такозвано „секуларно правило“ да су године дељиве са 100 просте, осим ако су дељиве са 400, у ком су случају преступне. То значи да су године 1700, 1800, 1900, 2100, итд. по јулијанском календару преступне, а по грегоријанском календару просте. Почетна разлика између два календара од 10 дана, данас износи 13, а након 2100. увећаће се на 14. дана, што значи да ће православни Божић падати од тада 8. јануара. Својевремено је постојао предлог британског астронома Џона Хершела да се уведе 4.000-годишње правило по којем би свака година дељива са 4.000 била проста уместо преступна, чиме би се просечна дужина трајања године смањила на 365,24225 дана, што је ближе тропској години, али овај предлог никада није прихваћен. Када је папа Гргур увео нови календар одмах су га прихватиле Италија, Пољска, Португал и Шпанија, а убрзо и

остале католичке земље. Протестантске земље прешле су на грегоријански календар много касније, а православне тек у 20. веку, с тим што њихове цркве нису прешле на њега. Године 523. папски намесник Бонифације наредио је монаху Дионисију Малом да одреди начин како ће се спроводити такозвано Александринско правило донето на Првом васељенском сабору у Никеји 325. године, а које каже да ће се године бројати од рођења Исуса Христа. Дионизије је погрешно израчунао да је Исус рођен 25. децембра 753. године од оснивања Рима, и одредио да хришћанска нова ера почиње 1. јануаром 754. године која је названа 1. година нове ере. Како је Дионизије установио датум Христовог рођења није познато, али је познато да је Христ рођен у време владавине цара Ирода Великог који је умро 750. године од оснивања Рима, што значи да је Дионизије погрешио за најмање 3 године. Иако је ово убрзо схваћено, овакво погрешно бројање година задржало се до данас. С обзиром да хришћанска ера почиње од рођења Исуса Христа, на први поглед изгледа нелогично да је он рођен 25. децембра, а не 1. јануара. То је, међу-

тим, нормално, јер је у време Христовог рођења већ био одређен данашњи распоред месеци и број дана у њима, и било би нелогично померати их. Касније су људи почели да називају године пре рођења Христа годинама пре нове ере, али пошто нула тада још није била позната 1. година нове ере следи одмах након 1. године пре нове ере. Када се у данашње време говори о датумима пре увођења Јулијанског календара нормално је да се он продужи у назад што се назива пролептички јулијански календар. У њему су преступне све године пре нове ере које при дељењу са 4 дају остатак 1. Постоји и пролептички грегоријански календар који се односи на датуме од пре 1582. године. Да не би дошло до забуне пролептички грегоријански календар се ретко користи, а уместо њега се за све датуме до 4. октобра 1582. користи јулијански, а од 15. октобра 1582. грегоријански. Пошто нису све земље прешле на грегоријански календар 1582, то се често неки датуми и после ове године рачунају по јулијанском календару уколико га је дата земља у то време још увек користила. Када се каже да је Октобарска револуција почела 24. октобра 1917. то

се односи на јулијански календар, док би по грегоријанском то био 6. новембар 1917.

Нова година Када је Јулије Цезар увео јулијански календар, за почетак нове године је уместо дотадашњег 1. марта одредио 1. јануар. Пошто се црква оштро противила прославама Нове године уз обиље алкохола, на Тридентском концилу 567. године је утврђено да је први јануар као почетак нове године узет грешком и да га треба променити, па су током средњег века коришћени различити датуми. У Византијском царству се почетак године рачунао од 1. септембра, али се године нису бројале од рођења Исуса Христа, него од настанка света, за који су утврдили да је био 1. септембра 5.509. пре нове ере. Од 18. века већина држава се вратила почетку године 1. јануара, осим Италије и Енглеске које су се 1. јануару вратиле 1750. године. Међутим, када су у питању преступне године, оне су се увек рачунале узимајући 1. јануар за почетак године. Т. Радовановић

25

16.1.2022.

МАГАЗИН 530

26

Зоран Петровић Гуги

Краљево и Краљевчани: Зоран Петровић Гуги (1)

- Почетком последње деценије двадесетог века прво такмичење у Богутовцу са шест учесника. - Седам година са импровизованим седиштем и резервним падобраном. - Пилоти параглајдера се сваке године у време ускршњих празника окупљају на овом месту како би се подсетили на прво такмичење ове врсте у Србији. - Богутовац одлична база за развој српског параглајдинга где је организовано пет Бета купова и државно првенство. - У Краљеву основан први параглајдинг клуб у Србији са петнаестак чланова од којих је тек трећина била спремна да полети. - Прве инструкторске дозволе са бугарским печатом, јер у земљи није било ни правилника ни институција у оквиру којих би кандидати могли да стекну потребно звање.

- Параглајдинг клуб „Еол“ једанаест година заредом екипни првак државе. - Први на листи најбољих параглајдиста у свету

Фото: М. Радовановић

ПИОНИР СРПСКОГ ПАРАГЛАЈДИНГА

27

едрење падобраном, познатије као параглајдинг, један је од најмлађих ваздухопловних спортова и најлакших и најједноставнијих начина да се оствари сан о летењу. Спорт се интензивно развијао последњих петнаестак година, и све више узима маха у спортском ваздухопловству, а основни разлог је што не захтева превелика финансијска средства. Приступачност, лака и брза могућност самосталног полетања, носе велики ризик па полетање без квалитетне теоретске припреме и практичне обуке, под контролом инструктора, појачава шансе за несрећу. Разлог је мала брзина лета, па свака промена брзине ветра и турбуленција, могу да угрозе безбедност пилота. У таквим околностима дуготрајна и систематска обука се сматрају јединим начином да се доживи и дуго ужива у једрењу падобраном. У то је међу првим Краљевчанима могао да се увери Зоран Петровић Гуги који је још као средњошколац пожелео да се вине у висине. Први корак био је да, као седамнаестогодишњак,

МАГАЗИН 530

16.1.2022.

Ј

28

савлада управљање једрилицом и полети након што изведе два скока падобраном као добрим начином за припрему у случају да летелица откаже. Након прва два уследило је још четири пута толико под будним оком Зорана Павићевића чији су савети били корисни баш као Мијата Јовановића кад је у питању једриличарство. Много година касније битно значајнијим оцењује се свест о потреби повећане опрезности у спорту који представља велики изазов и фасцинира до уверења како је обично ходање по улици, али и најмања грешка може скупо да кошта.

- Као падобранац ишао сам на разноразна такмичења а на једном курсу фигуративних скокова у Трстенику видео часопис из Немачке са падобранима којим су пилоти у Аустрији, Немачкој и Француској већ почињали да се отискују са брда, а без авиона. То ми је дало идеју да на ски стази Безбрег на Гочу полетим падобраном типа крило који сам узео из клуба. Већ смо скакали таквим падобраном, а онда

направили модификације да се повећа пројекциона површина. Иван Димић и Дејан Усиљанин су ме повукли ужетом низ стазу како бих могао да добијем брзину, јер су то били падобрани са лошим карактеристикама а не параглајдери. Покушај је успео и ја сам после приближно два минута безбедно слетео код полазне станице успињаче у Сокољи. И док у падобранству имамао слободни пад који је фасцинантан овде сам могао да пратим брда и планине око града. Касније сам то радио на Брезовици уз помоћ скијаша са којима сам ишао на такмичења, јер сам у слободном времену летео са брда, а да управљају овим типом падобрана међу првима су научили неустрашиви искусни скијаши Момир Михајловић, Саша Милашиновић и други који су чинили нуклеус српског параглајдинга, каже Гуги. За даљи развој параглајдинга значајним се оцењује сусрет на Копаонику са познаником из фабрике падобрана „Клуз“ и понуда да тестира прототип

новог модела намењеног летењу. Први утисак је био довољан за озбиљнији приступ спорту непознатом на овим просторима, а прилику за нова сазнања пружило је државно првенство у падобранству одржано у Осијеку. Жеља да сазна још више одвела је Гугија у Словенију где је параглајдинг већ почео да пушта чвршће корене, а добрим извором потребних информациаја показао се искусни падобранац и оснивач словеначког параглајдинга Санди Маричнић који је добро познавао домете француских, швајцарских, немачких и аустријских летача. Први озбиљнији параглајдер набављен у Словенији био је бољи и савременији и пружао више безбедности за лет него претходни, што је било довољно да се током зимског дела сезоне на Копаонику сваки слободан тренутак искористи за лет. А да ново задовољство није ни мало јефтино најбоље потврђује податак да је за параглајдер било неопходно одвојити четворомесечну зараду учитеља скија-

ња. Нажалост то није било довољно за седиште и резервни падобран, па је морао да импровизује уз подршку професора и колега са факултета који су тестирали неке везе како би достигле довољан степен безбедности током лета. Иако цена резервног падобрана није била велика у односу на штету која би могла да се претрпи у случају ванредних околности довољно знања и сигурности у себе и инструкторе било је довољно да Гуги пуних седам година лети са импровизованим. Све више заљубљеника у параглајдинг основа је жеље за организацијом такмичења у Богутовцу прве године последње деценије двадесетог века. Од тада се пилоти параглајдера сваке године у време ускршњих празника окупљају на овом месту како би се подсетили на прво такмичење ове врсте у Србији. На стартној позицији нашло се шест најхрабријих, а прилика да пресуди ко је најбољи пружена пилоту моторног авиона и члану Аеро клуба „Михајло Петровић“.

Само неколико месеци касније, већ у септембру, на истој локацији одржан је први параглајдинг куп са дванаест такмичара. Следеће их је било више од двадесет, потом тридесет па педесет међу којима је, због санкција међународне заједнице, поред домаћих било такмичара само још из Румуније, Бугарске и Македоније.

- Богутовац је близу, има погодне струје за северне и југозападне ветрове, а погодило се да сам полетиште позиционирао на микро локацији која се на топографским картама назива Скок, као скакаоница. Житељи Богутовца су показали изузетно гостопримство, а кафеџија Миро Матовић нас примио као најрођеније и помогао у организационом смислу уступајући нам ливаду за слетање. Богутовац се показао као одлична база за развој српског параглајдинга па смо ту организовали пет Бета купова и државно првенство након што смо добили веома добре инспектора који су долазили у обилазак, каже Гуги и подсећа да је у Краљеву већ следеће године основан први па-

29

30

МАГАЗИН 530 16.1.2022.

31

16.1.2022.

МАГАЗИН 530

32

раглајдингклуб у Србији који је окупио петнаестак чланова од којих је тек трећина била спремна да полети. Првом државном првенству 1993. у Будви, са полетишта Брајићи које је Гуги открио три године раније а данас важи за једно од најатрактивнијих у региону, претходио је низ административних препрека. Међу првима је дозвола ваздухопловног савеза због које су сви такмичари морали да положе одговарајући испит. Куриозитет посебне врсте представља податак да су и прве инструкторске дозволе биле са бугарским печатом, јер у земљи није било ни правилника ни институција у оквиру којих би кандидати могли да стекну потребно звање. Након што су дозволе нострификоване у складу са важећим прописима почео је организован рад са заинтересованим за параглајдинг, а прва школа регистрована је у Београду.

- Ми смо били водећи у спортском параглајдингу, наш Параглајдинг клуб „Еол“ једанаест година заредом екипни првак државе, а ја шест година био првак у параглајдингу који се састојао из више дисциплина, прецизног слетања временског трајања и брзинског прелета. Касније је, захваљујући групи ентузијаста, Ниш постао један из центара одакле екипе крећу на међународна такмичења, а у параглајдингу се издвајају дисциплине прелет и прецизно слетање а после 2000. акробатски параглајдинг. У прелету имамо задату маршруту од неколико десетина до неколико стотина километара коју треба прелетети захваљујући термици и вештини, а победник је онај ко први стигне до циља. Трка најмасовније дисциплине у свету почиње стартом из виртуелног цилиндра, а највише бодова припада такмичару који буде најбржи. Друга је прецизно слетање на циљ, а растојање се мери од апсолутне нуле пречника два сантиметра, па такмичар мора да буде веома концентрисан због ветра и термике који могу да ометају. У овој дисциплини потребна је велика прецизност, колико за вођење параглајдера толико и за гажења елек-

тронског сензора на циљу који не сме да се додирнује руком. Пилот мора да остане на ногама док крило не падне на земљу, јер у супротном добија казнених пет стотина сантиметара, каже Гуги који је након победа на светским куповима Јапану и Аустрији својевремено био на првом месту листе најбољих параглајдиста. Оно што је некада било тешко замисливо у последње време се сматра уобичајеним, а најбоља потврда су такмичења у акробатском параглајдингу и извођење различитих фигура чије вредновање зависи од компликованости, колико кад су у питању задати елементи толико и у случају слободног избора фигура. Повратак неколико деценија уназад сведочи како је требало да протекне доста времена док није формиран национални тим за наступ на међународним такмичењима. Иако прво такмичење датира из 1991. године од првог државног првенства две године касније требало је да прође пуних десет година до формирања репрезентативног тима. Зелено светло Ваздухопловног савеза Савезне Републике Југославије за наступ на светском првенсту у Португалу, у дисциплини прелет, поред Гугија је добио и Александар Ђорђевић из Ниша.

- Ми смо први српски такмичари који су отишли на међународно такмичење, а иако је било проблема доказали смо вредност, умеће и вештину у спорту упркос ризику кад се лети са сто четрдесет других људи, па може да дође до судара. Савез је платио котизацију а трошкове путовања, смештаја и опреме сносили ми сами и наши клубови. И док су они који су имали новца били смештени у изнајмљеним кућама ми смо спавали под шатором у кампу. Кад су кренуле велике падавине Хрвати су отишли у кућу, а нама уступили шатор да не будемо у малом шатору, и тад сам видео колико је спорт позитиван и гледа на лепе стране живота иако смо се тада први пут видели. Још на тренингу сам научио доста од репрезентације Аустрије и мислио да ћу бити много боље пласиран, а кад

су почели прави такмичарски летови схватио да ми је резервисано зачеље. Било је то велико отрежњење јер сам видео колико су други отишли напред и колико још треба да радим, јер моје знање и вештина нису били довољни да им парирам, каже Гуги. Од тренутка кад су у савезу схватили да је параглајдинг будућност ваздухопловног спорта почео је озбиљнији рад, а на сваком од међународних такмичења српски такмичари су померали границу за по пет до седам места више него претходни пут све док Гуги на Европском првенству није стигао до тридесет другог места у дисциплини прелет. Овај резултат је освајањем четвртог места пре две године вишеструко успео да побољша Крушевљанин Владимир Бачанин који је прва знања из ове области стекао у Краљеву. После четвртог места на светском првенству у Литванији уследила је шампионска титула у дисциплини прецизно слетање у Мексику, па друго место на надметању најбољих европских летача у Нишу. Сазревањем такмичара подизана је форма о чему сведочи треће место на првенству Европе у Турској и победа на Светском купу у Јапану у конкуренцији педесетак такмичара Значајним се оцењује светски рекорд са одступањем од двадесет шест сантиметара у шест летова, а квалитет је потврђен и на следећем купу у Аустрији где је прво место подељено са такмичарем из Црне Горе. Колико су српски такмичари били надмоћни најбоље потврђује податак да су врхунске резултате остваривали коришћењем комерцијалне опреме. У исто време њихови супарници из иностранства су имали најновије моделе, често прототипове све до момента кад је, након неколико инцидената, забрањена употреба параглајдера који нису у свим величинама за пилоте били на тржишту најмање два месеца. Уз то неопходан је атест о издржљивости којим се обезбеђује адекватно понашање у лету, а слични су неопходни и за осталу опрему, пре свега кациге и седишта. Т. Радовановић

33

МАГАЗИН 530

16.1.2022.

Мирослављевом јеванђељу прети уништење?

34

ЛИСТОВИ ОРИГИНАЛА ПОВЕЗАНИ НАСУМИЧНО

- Кад је у јулу прошле постигнут споразум о дигитализацији Мирослављевог јеванђења представници институција које су учествовале у томе нису претпостављали да су покренули процес који ће довести до откривања можда највећег скандала у историји српске културе. - Нико од државних стручњака који у радили на конзервацији, нити комисијама током последње двадесет три године, није умео да прочита основни текст најпознатије српске књиге. - Мирослављево јеванђеље споменик писмености од прворазредног значаја за српски национални идентитет.

- Министарство културе опљачкало осам милиона евра.

- Од деведесетих година прошлог века јеванђеље стално присутно у буџету Србије

35

ирослављево јеванђеље је један од најзначајнијих ћириличких споменика српске и јужнословенске писмености из дванаестог века, а по саставу богослужбена књига у којој су текстови распоређени према читањима у току црквене године. Писано је за брата великог жупана Стефана Немање, кнеза хумског Мирослава и потребе његове задужбине цркве светог Петра на Лиму. По типу то је пуно изборно јеванђеље, што значи да има читања за сваки дан, а од осталих јужнословенских и источнословенских се разликује што га чини јединственим и оригиналним у односу на распрострањенији мстиславско-вукановски пуни апракос. Текст јеванђеља сврстава се у најстарију словенску редакцију, која се одликује тачношћу, верношћу оригиналу и јасноћом, а писан је на белом, танком пергаменту, у два ступца, словима уставне ћирилице и украшен са око триста стилизованих минијатура и иницијала у бо-

МАГАЗИН 530

16.1.2022.

М

36

ји и злату. На Свету Гору је пренето заједно са Вукановим јеванђељем, у време оснивања манастира Хиландара, где се налазило од средине до краја деветнаестог века. Рукопис се налази у београдском Народном музеју, сем једног листа који се чува у Националној библиотеци Русије у Санкт Петербургу. Због ратних и кризних догађаја у 20. веку, рукопис је претрпео велика оштећења, док лист у Санкт Петербургу важи за најбоље очуван фрагменат целог јеванђеља. Сматра се да су највећа оштећења настала у мирнодопско време, 1966. током нестручног јавног излагања у стакленој витрини под јаким сијаличним светлом које је убрзало процес „исушивања“ пергамента. Стање је било нарочито алармантно седамдесетих година прошлог века, а проглашење за културно добро од изузетног значаја 1979. пресудно утицало да се две године касније формира посебан новчани фонд за рестаурацију и конзервацију јеванђеља.

Од јуна 2005. Мирослављево јеванђеље је уврштено у Унеско листу „Памћење света“ на којој је за сада само сто двадесет докумената од изузетног и универзалног значаја, а од 2009. у Унескову „Светску дигиталну библиотеку“. Како је могуће да су државни стручњаци, приликом преповезивања погрешно послагали листове, какав је био редослед страница а какав је данас, зашто надлежне државне институције прикривају истину о великим оштећењима на јединственим ликовним украсима, зашто САНУ саучествује у завери ћутања, да ли Унеско зна у каквом је стању рукопис, да ли су оштећења нанета намерно, како и где склонити највреднију српску реликвију од оних који су јој нанели оваква оштећења, само су нека од питања на која су у обраћању јавности одговоре покушали да дају приређивач факсимила Мирослављевог јеванђеља Вељко Топаловић и аутор документарног серијала о историјату рукописа Бошко Савковић.

Кад је у јулу 2021. постигнут споразум о дигитализацији Мирослављевог јеванђења представници институција које су учествовале у томе нису претпостављали да су покренули процес који ће довести до откривања можда највећег скандала у историји српске културе. Топаловић указује на податак да, иако се чини као врх леденог брега, оно што је откривено делује запањујуће.

- Аудио-визузелни архив Српске академије наука и уметности преузео је обавезу дигитализације оригинала јеванђеља, а управник архива академик Александар Костић позвао и нас да се консултујемо пре него приступе снимању. Упоредили смо наше снимке са снимцима Народне библиотеке Србије, који су начињени после конзервације, и видели да већ на првој страници постоје велика оштећења. Наусмичном провером приметили смо да недостаје злато на појединим иницијалима и сликама и сазнали да је неком необичном одлуком дошло до покушаја да се фик-

сира прва страница која је ионако била оштећења. После скидања пергамента постала је још рањивија па је донета одлука да се на полеђину прве стране и корице залепи бели папир, или пергамент, чиме су прекривени записи из старијег доба и можда заувек изгубљени. Академик Костић је поштено обавио посао и у септембру прошле године најавио да снимци на највишем светском нивоу. У овом тренутку није свестан да је оно на шта смо га упозоравали да има посла са институцијама са дугом историјом неурачунљивог понашања у односу на јеванђеље и да су њихови потези непредвидљиви. Академија је направила најбоље снимке на свету оштећених ликовних украса по којима је јеванђеље најпознатије и због чега се налази и Унесковом памћењу света. Странице су приликом повезивања постављене насумично, јер је неки стручњак Народне билиотеке, Народног музеја и Министарства културе, књиговесцу послао странице посла-

гане овим редом, што су сасвим случајно сазнали месец дана касније након што су завршили дигитализацију. Обавестили су надлежне и сараднике из Министарства културе, Народног музеја, Народне библиотеке и Српске академије наука и уметности који су се договорили да о овом скандалу ћуте, а завера ћутања траје од краја септембра до данас, каже Топаловић и упозорава да нико од државних стручњака који у радили на конзервацији, нити комисијама током последње двадесет три године, није умео да прочита основни текст најпознатије српске књиге. У Министарству културе сведоче да је због специфичности и комплексности процеса формирана радна група у коју су укључени стручњаци надлежних установа заштите, Народне библиотеке Србије и Народног музеја, стручни консултатнти и саветници Аудио-визуелног архива и центра за дигитализацију Српске академије наука и уметности који поседују најсавременију опрему у зе-

37

38

МАГАЗИН 530 16.1.2022.

мљи. Дигитализацији рукописа се приступило због уверења да ће реализацијом прве фазе домаћа и светска јавност бити у могућности да се, путем дигиталних снимака добијених применом најсавременије технологије и под будним оком конзерваторског и кустоског надзора, упозна са стварним изгледом Мирослављевог јеванђеља. Уз очекивање да ће то бити први корак у разрешавању дилема везаних за веродостојност и културно историјску вредност издања, фокус је стављен на заштиту јавног интерса будући да је реч и о споменику писмености од прворазредног значаја за српски национални идентитет. Топаловић подсећа да су деценијама уназад у новинама објављивани чланци са упозорењем да је јеванђеље у опасности због чега мора да се приступи конзервацији.

- Кад год Министарство културе каже конзервација, или дигитализација, одвоје се средства у енормном износу за фототипско издање а да се конзервација, односно дигитализација, плати што је мање могуће. Министарки културе је 1998. године, кад је плата била пет до десет марака месечно, успела да из буџета добије милион и шест стотина хиљада марака, а за конзерваџију је издвојено сто хиљада динара. Кад је тражила средства није напоменула да је исти износ прикупљен у Фонду Миирослављево јеванђеље и да су та средства нестала. У укупном збиру, кад се претвори у злато, Министарство је опљачкало осам милиона евра у данашњем новцу, каже Топаловић. И пре овог периода постојао је фонд у који су највеће фирме деценијама уплаћивале значајна средства, а од деведесетих година прошлог века јеванђеље је стално присутно и у буџету Србије. Као никада до тада средства су планирана да би се, у сарадњи са Јавним предузећем Службени лист и Српском академијом наука и уметности у Јоханезбургу завршило фототипско издање. Издавање у пуном колору је заустављено како би се при-

ступило рестаурацији током које је, каже Славковић, направљен низ неразумљивих грешака. Реализаторима ове идеје замера се што пре конзервације није снимљен оригинал, па држава нема са чим да пореди резултат који је добила. Конзервацији се приступило а да није установљено од којих је материјала направљена књига, па се ни данас не зна од којих животиња је коришћена кожа за израду пергамента, од ког дрвета је направљена корица, а од којих метала заштитни украси.

- Кажу да се снимању приступило зато што су претходни снимци застарели, изгубила се боја и слично, што је лаж јер нису били добри за фототипско издање ни у тренутку кад су снимљени. За велике заслуге у уништавању Мирослављевог јеванђеља, и слагању страница како је неком пало напамет, следи награда, па је тадашња министарка изабрана за амбасадора наше културе при Унеску, каже Славковић. У околностима које указују на велике пропусте оправдано се поставља питање шта се може учинити како би се Мирослављево јеванђеље заштитило од даљег пропадања. Значајнији кораци се не очекују од Министарства културе и иформисања за које се верује да је „укључено у злочин, нити Библиотеке и Музеја који су саучесници“, а не очекује се ни реакција Српске академије наука и уметности због уверење да је пристала на заверу ћутања. Велике наде се, бар теоретски, полажу у председника Србије који би са патријархом српским допринео да се Мирослављево јеванђеље из Народног музеја измести у зграду Народне библиотеке. Још бољим локацијама сматрају се Библиотека Српске патријаршије и Музеј Српске православне цркве који су током два светска рата сачували више од хиљаду средњовековних рукописа. Други разлог за потребу измештања је недовољно података о томе да ли су оштећења последица неописиве нестручности или зле намере. У ситуацији кад нико са сигурно-

шћу не може да потврди како највреднија српска књига данас изфледа прижељкује се да то учини комисија састављена од озбиљних стручњака, а без представника институција које су учествовале у овим догађајима. Први задатак би био да утврди од којих материјала је направљено Мирослављево јеванђеље, који су лепкови коришћени приликом повезивања, да ли је уопште могуће без великих оштећења преповезати и направити рестаурацију да му се врати првобитни сјај. За грех према књизи по важећем закону, усвојеном 1994. године, неко може да буде кажњен највише са десет хиљада, а одговорно лице до хиљаду нових динара. Према тада важећем курсу, кад је нови динар по вредности изједначен са немачком марком, то би данас било пет хиљада евра, а ако се има у виду да је грех учињен према књизи старој више од осам стотина година онда није далеко од истине уверење да се ради о лошем закону. Бољи познаваоци прописа указују на кривичну одговорност због уништавања културног добра од националног значаја, али и чињеницу да је, због протека двадесет три године од учињеног дела, апсолутна застарелост разлог да нико не одговара за учињено. Иако се кивичним делом сматрају прикривање и ћутање, за које се сумњиче Министарство културе и информисања, Српска академија наука и уметности, Народна библиотека Србије и Народни музеј, застарелост је кочница која онемогућава позивање на одговорност и осуду на максимално шест година затвора колико прописује закон. Уверење да се поступање према Мирослављевом јеванђељу оцењује као издаја националних интереса, јер је најстарија књига корен писмености и језика, све је присутнија сумња да представља геноцид над књигом и ратни злочин над писаним документом за шта не би смео да постоји рок застарелости. Т. Радовановић Фоото: Медија центар

39

16.1.2022.

МАГАЗИН 530

40

Сања Савић Милосављевић

У средишту пажње: Сања Савић Милосављевић

ОД МИКЕ МРАВА ДО ВРЕМЕНА ЗЛА - Колико је посао на изради цртаног филма комплексан најбоље сведочи податак да је за класичну 2Д анимацију требало више од десет хиљада цртежа које је требало обојити и обрадити у посебном програму. - Од почетка рада на сценарију до премијере пуних једанаест година, на изради филма четири и по. - Филм је у пуном сјају први пут засијао на великом платну Мултимедијалног центра „Кварт“. - Најбоља награда за мукотрпан рад аплауз публике и раздрагана лица малишана који су присусутвовали пројекцији. - У Краљеву као код куће

41

42

МАГАЗИН 530 16.1.2022.

д 26. октобра прошле године, кад је на каналу Нова С емитована прва епизода, телевизијска серија Време зла привлачила је велику пажњу гледалишта у Србији. Петнаест епизода драмске телевизијске серије засновано је на истоименом роману Добрице Ћосића, а представља наставак пре неколико година емитоване серије Корени. Главни ток радње базиран је на роману „Верник“, кроз реминисценције бави се догађајима у романима „Отпадник“ и „Грешник“, који су му претходили у трилогији, а све је као сценариста у складну целину укомпоновала Сања Савић Милосављевић. У ситуацији кад је пажња највећег броја гледалаца драмских програма усмерена према глумцима имена других аутора, ма колико били значајни, остају само део трајног записа на одјавној шпици коју испрате само бољи познаваоци овог типа стваралаштва. А њима, бар у Краљеву, име Сање Савић познато је неколико година уназад. Разлог је улога активног учесника Краљевског филмског фестивала који је ове године доживео девето издање. Допринос угледу који фестивал ужива у свету дала је Сања која је неколико година заредом после сваке пројекције била чврста спона између аутора и публике. Разлог више да ово име буде запамћено огледа се у прилици коју је пружила љубитељима седме уметности у Краљеву, да присуствују светској премијери њеног првенца „Прича о Мики мраву“. То је разлог више за истраживање развојног пута перспективног драматурга чије је крајње домете тешко предвидети. У време кад је почело прво интересовање за писање и цртање мало ко је из Сањиног окружења могао претпоставити да ће то бити први камен у темељу плодног аутора, сценаристе, редитељке и аниматорке. Било је то, каже, у четвртом разреду основне школе у Палама одакле ће неколико године касније кренути на студије драматургије на београдском Факул-

О

тету драмских уметности.

- Почела сам да пишем песме и кратке приче, много сам цртала а са другарицама правила и мали стрип. То се дешавало у прва четири разреда кад сам настојала да сопственим рукама направим неке украсе и накит. Иако се нисам посебно разликовала од других била сам прилично живахна, ишла у драмску секцију, интересовала се за глуму, учествовала у представама за децу, а од петог до осмог стално цртала. Имали смо клуб цртача и потребу да то озваничимо, па цреже продавали комшијама који баш нису хтели често да купе, али се и то дешавало. У средњој школи сам једно време правила накит и продавала, понекад мало и зарађивала, а тек пред крај гимназије са другарицом писала рад за завршну приредбу и схватила да ме, више од прозе, интересује драмско писање. Двоумила сам се између ликовне академије и драматургије, а на крају је превагнуло то што сам дошла у додир са Ибзеном, Чеховом и другим значајним класицима који су ме касније определили за писање драмских форми. Иако сам слала радове на ликовну академију у Бањалуци, и добила позитивне коментаре, у последњем тренутку сам се определила за драматургију, јер сам чула да је карактерише креативна атмосфера, да има доста практичног рада, да се много пише и да је спој текста и слике. То ми се више допало, јер сам била свесна како не могу да достигнем максимум у сликарству па ми је требало нешто више везано за рад са људима, каже Сања. У време кад је 2006. језичак интересовања превагнуо ка драматургији у Сарајеву није било уписа на ову групу што је испровоцирало жељу помало бунтовне тинејџерке да побегне некуда и удаљи се од града који јој се учинио преблизим. Жестока конкуренција за једно од малог броја места на било којој групи Факултета драмских уметности увек је повод кандидатима да сигурност унапред

43

16.1.2022.

МАГАЗИН 530

44

обезбеде на некој од других високошколских установа. Сања се определила за историју, а податак да је лако положила пријемни испит појачава уверење како би данас била успешна и у овој области. Да упис на Факултет драмских уметности не остане само пуста жеља требало је добро се припремити за полагање пријемног испита, а добрим извором адекватне литературе потребне за то потврдиле су се сарајевске антикварнице. У класу професора Небојше Пајкића те године је примљено десет кандидата за драматурге који, каже Сања, нису били свесни свих страхова и опа-

сности које вребају на путу до дипломе. Ни много година касније, признаје, није јасно да ли је срећа или нешто друго допринело да током студија одагна све недоумице и савлада проблеме који су мање чврсте поколебали и натерали на одустајање.

- Било је веома стресно зато што је то сасвим другачији начин функционисања у односу на средњу школу, јер су професори настојали да нас навикну на оно што ће нас чекати кад почнемо професионално да се бавимо овим послом. Стално смо били оптерећени роковима и морали да гледамо много филмова, да идемо у биоскопе и позо-

ришта а то је било напорно и стресно, поготово за мене која у Палама нисам често имала прилику да гледам често позоришне представе. Ипак, било је супер што смо се зближили и некако заједно лакше преживљавали све тешкоће. Радила сам сценарије за студентске филмове, сарађивала са колегама са режије, а већ на другој години студија паралелно са овим почела сам да пишем кратке приповетке за децу. Почела сам да сарађујем са Јаном Вуковић, која је то илустровала, и тако смо полако улазиле у нешто чиме ћу касније да се бавим. Паралелно са вежбама за

факултет писала сам драме или прозу. За све што сам хтела да пишем није било простора на факултету, а нисам имала времена да се бавим озбиљнијим и обимнијим романима, па се то најбоље уклопило у кратку форму приповетке за децу са елеменатима за одрасле, каже Сања која је након четворогодишњих основних са успехом завршила мастер и докторске студије. Повод је очекивање сталног запослења на Факултету драмских уметности, ма колико звање доктора уметности било прилично непријатно. Разлог да истраје нађен је у податку да велики број оних који су пошли истим

путем често одустаје због великих обавеза на другим пољима рада. Значајним за овај период оцењује се посебно захтеван рад на завршетку цртаног филма започетог пре докторских студија. Крај студија додатно је улепшан збирком приповедака „Време вашара“, у оквиру пројекта „Хоћу да издам књигу“ и едиције издавача Алион арт који је прилику за то пружао младим писцима. Уследио је роман „Неоштрине“, који је 2013. сврстан међу четрдесет кандидата за НИН-ову награду, две књиге драма, „Сребрни цар“ и „Птице и друге драме“, па роман „Туђа кост“.

Прву прилику за доказивање на адаптацији за филм романа Иве Андрића „Травничка хроника“ пружио је Љубиша Самарџић, али је реализација пројекта изостала након што га је болест савладала у време прикупљања средстава за снимање.

- Радила сам неколико кратких филмова, а 2017. први пут била сценариста и редитељ филма „Наши очеви, мајке и њихова деца“. Мислим да режија на неки начин има везе са цртањем, па ми се и то допало, а имала сам среће што сам наишла на добре сараднике. Пре тога сам радила неколико кратких филмова, први филмић је био

45

16.1.2022.

МАГАЗИН 530

46

минут и по, други дванаест минута а трећи седамдесет пет, рађен по мом дипломском сценарију. Иако је у основи љубавна прича аутомација је оквир у ком се дешава љубавна прича у којој су главни јунаци сарајевско - паљански Ромео и Јулија. Радили смо герилски, јер смо имали јако мали буџет па смо скоро сви волонтирали па смо завршили са минималним средствима. Филм је приказан на неколико фестивала у Србији и ревији српског филма у Штутгарту и у Румунији. Током рада на филму пролазила сам кроз разне фазе и видела шта је требало другачије урадити, а да нисам прошла кроз тај процес никад не бих сазнала нити икоме веровала. У животу сам имала различитих периода, две године сам радила на факултету као де-

монстратор, а и кад сам отишла нисам хтела да одустанем од доктората иако је било прилично напорно. Вероватно најтежи период мог школовања био је кад сам морала паралелно да радим различите послиће како бих завршила цртани филм, цртала сам, радила у књижари, чувала децу, каже Сања. Приповетка објављена у првој књизи „Кад жирафа проговори“ преточена је у сценарио уз очекивање да ће се наћи неко спреман да се прихвати режије и анимације. Недовољно знања о буџетирању и финансирању пројекта потврдило је како на путу ка циљу прете бројни изазови, а чврста одлука да не одустане довољна да сама крене у авантуру израде књиге снимања, савладавања нових техника писања и израде филма. Трајало је то до пред крај мастер студија кад је сазрела жеља да

се сама прихвати анимације и у овом делу посла, пре монтаже и композитинга, проведе пуне три и по године. Довољно храбрим да се укључе у посао показале су се Марија Момић која је прихватила да боји позадине, Јована Филиповић задужена за композитинг и монтажу, дизајнер звука Лазар Арсовић и композитор Павле Попов. Колико је посао на изради филма био комплексан најбоље сведочи податак да је за класичну 2Д анимацију цртану руком требало више од десет хиљада цртежа које је требало обојити и обрадити у посебном програму. Од почетка рада на сценарију до премијере прошло је пуних једанаест година, а на израду филма четири и по. Филм „Прича о Мики мраву“ је у пуном сјају први пут засијао на великом платну Мултимедијалног центра „Кварт“, а

најбоља награда ауторима за мукотрпан рад био је аплауз публике и раздрагана лица малишана који су присуствовали пројекцији. Улога модератора на Краљевском филмском фестивалу само је једна у низу сличних на другим локацијама, а део је приче која се тешко заборавља. Разлог су имена филмских радника из различитих делова тела који су те године пристигли у Краљево, Емили Вонг из Хонг Конга, Каиса Ел Рамли из Финске, Гунар Бергдал из Шведске, Андреас Грецнер из Немачке и многи други.

- Било је предивно и сваке године се овде осећам све присније, па Краљево све више доживљавам као познат терен и као да сам код куће. Томе су пре свега допринели професионализам и гостопримство које је специфично за овај фестивал, јер други наши

фестивали или инсиситирају на професионализму без дружења или су само дружење без рада. Краљево је добра комбинација те две ствари, нашег исконског гостопримства с једне и филмских професионалаца са друге стране, па све време причамо о филму у атмосфери у којој је он у центру пажње. Са ауторима из других земаља одржавам контакте преко друштвених мрежа, а опет имамо гошћу из Хонг Конга Степ Чеумби којој је Емили Вонг рекла да иде у Краљево јер је тамо супер. Одушевљена сам са колико ентузијазма ради директор фестивала, па не покушавам ни да замислим кроз које је муке прошао првих година да би се фестивал одржао, а да нико од гостију не осети ништа од проблема са којима се бори. С друге стране мислим да Краље-

во може да буде срећно да има таквог човека који би могао да буде у Београду и само по који пут дође да посети породицу. А он, као локалпатриота у најбољем смислу, води рачуна да културну сцену овог града подигне на светски ниво. Надам се да ће то људи у овој средини једном препознати на прави начин и подржати, јер се резултат великог рада види по публици. Пројекције су јако лепо посећене, и то ме радује кад знам да нису ни на већим фестивалима са много дужом традицијом, каже Сања уз обећање да ће, сваки пут кад за то буде имала времена, настојати да се одазове позиву организатора и пружи допринос даљем подизању квалитета краљевачког међународног фестивала краткометражног филма. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

47

На репертоару Биоскопа “Кварт”

МАГАЗИН 530

16.1.2022.

Пчелица Маја 3: Златно јаје

48

Кад својеглава пчелица Маја и њен најбољи пријатељ Паво спасу принцезу мрава, наћи ће се усред епске битке која ће их одвести у чудне нове светове, а њихово пријатељство ставити на искушење. Анимирани породични филм у 2Д формату, синхронизован на српски језик, траје два минута краће од сат и по, а Ноел Клиери га је режирао према сценарију који је написао са Едриеном Бајкембахом и Фином Едквистом. Гласове анимираним јунацима позајмили су Мина Лазаревић, Стеван Пиале, Томаш Сарић, Димитрије Стојановић, Ђурдјина Радић, Марко Мрђеновић, Владимир Марковић Луни, Милан Антонић, Огњен Дрењанин и Ања Орељ, а филм се приказује до 26. јануара у пројекцијама које почињу у 18 сати.

Златни дечко

Ово је прича о Денису Марковићу, младом и талентованом фудбалеру проблематичног темперамента који због тога, од ране младости, постаје мета различитих интереса. Прича сведочи где некога све може, или не може, одвести таленат, али и прича о другој шанси… Спортску драму у 2Д формату, и трајању од тачно сат и по, Огњен Јанковић је режирао према сценарију који је написао са Алексом и Вуком Ршумовићем, а водеће улоге тумаче Денис Мурић, Андрија Кузмановић, Игор Бенчина, Петар Стругар, Љубомир Булајић, Јована Гавриловић, Алиса Радаковић, Владимир Ковачевић, Тихомир Станић и Страхиња Блажић. Филм је на репертоару биоскопа до среде 26. јануара, а пројекције почињу у 20 сати.

Врисак

Двадесет пет година након што је низ бруталних убистава шокирао тихи град Вудсборо нови убица је, како би оживео тајне из смртоносне прошлости, навукао Гоустфејс маску и почео да гања групу тинејџера. Нев Кембел, Кортни Кокс и Дејвид Аркет враћају се култним улогама у „Вриску“ заједно са Мелисом Барером, Кајлом Галнером, Мејсоном Гудингом, Мики Медисон, Диланом Минетом, Џеном Ортегом, Џеком Квејдом, Марли Шелтон, Јасмин Савој Браун и Соњом Амар. Хорор филм у 2Д формату траје сто четири минута, а Мет Бетинели Олпин и Тајлер Гилет су га режирали према сценарију који су написали Џејмс Вандербилт, Гај Бјусик и Кевин Вилиамсон. Филм се приказује до 19. јануара, а пројекције почињу два сата пре поноћи.

49

МАГАЗИН 530

16.1.2022.

На кад

50

Београд, није само глав сви „главни“ су у Бео

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

јвећа је људска неслобода; се вођство „чува од народа“!

Афоризам живи, колико и Вилин коњиц! У Србији - колико и диносаурус!?

Кажемо: „Добра, стара времена“! Нова времена су: - невремена!

вни град; ограду!

51

МАГАЗИН 530

16.1.2022.

www.minjina-kuhinjica.com

52

Из Мињине кухињице

53

54

МАГАЗИН 530 16.1.2022.

ЖКК Краљево - Арт баскет 102:99

55

Дванаести Ибарски крос

ПОНОВО КОД КУЋЕ - Дванаести Ибарски крос посвећен обележавању стоте годишњице од почетка примене инсулина. - Ревијална трка Сто година инсулина на педесет метара за чланове Удружења дијабетичара и другим суграђанима који болују од дијабетеса. - За ветеране меморијална трка посвећена недавно преминулом Радославу Вукојичићу. - За све учеснике мерење крвног притиска и количине шећера у крви осле неколико година одсуства због реконструкције атлетског стадиона Ибарски кросе од дванаестог издања ове године поново враћа на првобитну локацију. Први пут је организован 2011. године кад су

МАГАЗИН 530

16.1.2022.

П

56

атлетски радници одлучили да граду поклоне манифестацију већ првог дана нове године по јулијанском календару, а међу четрдесет четири учесника најбољи су били атлетичари Новог Пазара. Краљевачки атлетичари

су током претходних једанаест година доказали организаторске способности засноване на четрдесетогодишњем искуству колико су били организатори новогодишње атлетске трке у Мрсаћу. Ибарски крос из године у годину беле-

жи све већи број учесника, али и службених лица задужених да такмичење протекне у складу са правилима за ову врсту спортске манифестације. Специфичност дванаестог по реду Ибарског кроса огледа се податку да је посвећен обележавању стоте годишњице од почетка примене инсулина, па су у организацију буду укључени Удружење дијабетичара Краљево и Црвени крст. Обележавање значајног датума је повод за ревијалну трку Сто година инсулина на педесет метара а позив за учешће је, поред члаова удружења, упућен и суграђанима који болују од дијабетеса а нису чланови. Ибарски крос се ове године одржава у шеснаест старосних категорија, почев од атлетских школа до најстаријих ветерана, а међу пријављених седамдесет такмичара из Београда, Апатина, Новог Сада, Алексинца, Лебана, Чачка,

Крагујевца, Свилајинца и других градова по један стиже из Црне Горе и Републике Српске. Сем старта и циља на атлетском стадиону значајан део стазе дуго око осам стотина метара измештен је ван простора реконструисаног спортског објекта. Ветерани су подељени у више старосних категорија са разликом од по пет године, а специфичност овогодишњег кроса огледа се у податку да ће бити организована меморијална трка посвећена недавно преминулом атлетичару Радославу Вукојичићу. Ванредне околности због епидемије корона вируса наметнуле су организаторима обавезу поштовања заштитиних мера које је утврдио кризни штаб за борбу против корона вируса. У Атлетски клубу „Краљево“ са поносом истичу податак да су претход-

них година организовали бројна такмичења од којих нека имају хуманитарни крактер. У јуну прошле године организована је трка посвећена оболелима од церебралне парализе, а претходне надметање атлетичара поводом Међународног дана трчања. Прошле године су на атлетском стадиону одржана и три велика такмичења, државна првенства за сениоре и јуниоре и Балканско првенство за млађе јуниоре на коме је оборен светски рекорд у бацањеу копља. Онима који нису успели да се пријаве раније прилика за за то пружена је на дан такмичења пре старта прве трке, за све учеснике обезбеђене су учесничке медаље. Обележавање стоте године од прве примене инсулина повод је да свима буде омогућео мерење крвног притиска и количине шећера у крви. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

57

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 16. ДО 22. ЈАНУАРА

МАГАЗИН 530

16.1.2022.

16. јануар

58

27. п. н. е. — Римски Сенат је доделио назив августа Гају Октавијану када је овај постао први римски император.

929 — Кордопски емир Абдурахман III се прогласио за калифа, основавши тако Кордопски калифат.

1547 — Иван IV Грозни је крунисан у Москви за првог руског цара.

1778 — Француска је признала независност САД током Америчког рата за независност од британске колонијалне управе.

1780 — Британска флота под командом адмирала Џорџа Роднија је поразила шпанску флоту у бици код рта Свети Винсент.

1864 — Аустрија и Пруска упутиле ултиматум Данској захтевајући да повуче устав по ком су покрајине Шлезвиг и Холштајн постале део Данске. У Другом шлезвичком рату који је уследио Данци поражени, а спорна војводства пала под заједничку управу Пруске и Аустрије.

1908 — У Београду отворен хотел „Москва“, подигнут на месту кафане „Велика Србија“.

1920 — Усвајањем 18. амандмана америчког Устава у САД уведена прохибиција (Волстедов закон).

1920 — У Лондону одржана прва седница Друштва народа.

1945 — Победом савезничких снага под командом генерала Бернарда Монтгомерија и Омара Бредлија окончана немачка офанзива у Арденима, у Белгији. Убијено или заробљено 220.000 немачких и 77.000 савезничких војника.

1969 — У центру Прага чешки студент Јан Палах извршио самоубиство спаљивањем у знак протеста због окупације Чехословачке коју су, по налогу

Совјетског Савеза, извршиле чланице Варшавског пакта у августу 1968.

1969 — Совјетски космонаути у свемирским бродовима „Сојуз 4“ Владимир Шаталов и „Сојуз 5“ Борис Вољанов, Алексеј Јелисејев и Јевгениј Крунов први пут у историји спојили две летелице с људском посадом у орбити око Земље.

1979 — Шах Ирана Реза Шах Пахлави је напустио земљу под притиском следбеника ајатолаха Хомеинија који су потом преузели власт.

1987 — Генерални секретар Комунистичке партије Кине Ху Јаобанг поднео оставку, прихвативши кривицу за политичке грешке које су изазвале студентске немире. Функцију генералног секретара Партије преузео Џао Цијанг.

1991 — САД и западни савезници почели, у Заливском рату, операцију „Пустињска олуја“ масовним ваздушним ударима по војним и индустријским циљевима у Ираку и Кувајту, 19 часова после истека ултиматума Уједињених нација Багдаду.

1993 — У опкољеном Сарајеву, које је већ месецима без струје и воде, погинуло осам, а повређено 19 особа од експлозије гранате која је пала на место где су људи чекали у реду за воду.

1996 — Заменик премијера Русије Анатолиј Чубајс, творац програма приватизације, поднео оставку.

1998 — У експлозији метана у руднику „Соко“ у Читлуку код Сокобање погинуло 29 рудара.

2000 — За председника Чилеа изабран Рикардо Лагос, први председниксоцијалиста после свргнутог Салвадора Аљендеа, ког су 1973. убили пучисти предвођени генералом Аугустом Пиночеом.

2001 — У покушају државног удара

у Демократској Републици Конго убијен председник Лоран Кабила, а дужност председника преузео његов син Жозеф. Кабила на власт дошао у мају 1997. после побуне коју су подржале Уганда и Руанда, против тадашњег диктатора Мобутуа Сесе Секоа.

2002 — Савет безбедности Уједињених нација једногласно усвојио санкције против терористичке мреже „Ал Каида“ и остатака талибана у Авганистану и ван те земље.

2018 — У атентату који се десио у Косовској Митровици убијен Оливер Ивановић, бивши државни секретар за

Косово и Метохију.

2021 — Тероризам: У инцинденту који се догодио у Авганистану, најмање два припадника безбедносних снага отворила су ватру и убила 12 колега у провинцији Херат на западу земље.

17. јануар 38. п. н. е. — Октавијан Август се развео од своје супруге Скрибоније и оженио се Ливијом Друзилом, што је окончало крхки мир између Другог тријумвирата и Секста Помпеја.

1377 — Папа Гргур XI је обновио папско седиште у Риму и тиме окончао Авињонско ропство римских папа.

1562 — Француска регенткиња Катарина Медичи је Сенжерменским едиктом загарантовала хугенотима ограничену толеранцију.

1773 — Британски морепловац Џејмс Кук је бродом „Резолушн“ први прешао Антарктички круг.

1781 — Континентална војска под

командном бригадног генерала Данијела Моргана је бици код Каупенса поразила британске снаге под командом потпуковника Банастрија Тарлтона.

1834 — Почеле су да излазе Новине србске, прве новине у Кнежевини Србији.

1852 — Уједињено Краљевство је признало назависност бурске колоније Трансвал.

1912 — САД су преузеле у свој посед острво Вејк у Тихом океану.

1912 — Капетан Роберт Фалкон Скот је стигао до Јужног пола, један месец након Роалда Амундсена.

1913 — Ремон Поенкаре је изабран за председника Француске.

1919 — САД су платиле Данској 25 милиона долара за Девичанска острва.

1919 — Пољски композитор Игнаци Јан Падеревски, пијаниста светског гласа, постао је први премијер републике Пољске, успостављене после завршетка Првог светског рата.

1920 — У САД ступила на снагу прохибиција, законска забрана производње и продаје алкохола.

1929 — Први пут приказан цртани филм Морнар Попај.

1945 — совјетске трупе и Пољске патриотске снаге су у Другом светском рату ослободиле Варшаву, више од пет година након пада главног града Пољске у руке немачких нациста.

1946 — У Лондону је одржана прва седница Савета безбедности Уједињених нација.

1947 — Проглашен је први Устав Народне Републике Србије.

1959 — Сенегал и Француски Судан донели су одлуку о формирању федералне државе под називом Република Мали. Одлука је ступила на снагу у априлу.

1961 — Убијен је конгоански државник Патрис Лумумба, бивши премијер Конга, творац независности земље, симбол борбе против колонијализма и херој „црне Африке“.

1966 — У судару изнад Шпаније америчког бомбардера „B-52“ и шпанског авиона за снабдевање горивом погинуло је осам људи, а бомбардер је био принуђен да у Средоземно море баци хидрогенску бомбу, која није екс-

плодирала.

1991 — САД и западни савезници извели су у Заливском рату други и трећи талас масовног бомбардовања циљева у Ираку и Кувајту; три ирачке ракете „скад“ експлодирале су у Тел Авиву.

1995 — У земљотресу који је погодио шире подручје јапанског града Кобе погинуло је више од 6.400 људи, а материјална штета је процењена на 85,5 милијарди долара.

1997 — У Даблину је суд прогласио први развод брака у историји Ирске, на основу закона одобреног на референдуму, чему се жестоко противила римокатоличка црква.

2000 — У Центру безбедности у Цетињу регистрована је неканонска Црногорска православна црква.

2002 — У ерупцији вулкана Њирагонго у Демократској Републици Конго разорени су град Гома и околна села, живот је изгубило више од 100 људи, а десетне хиљада остало је без својих домова.

2002 — Скупштина Југославије ратификовала Дејтонски споразум, потписан 1995, којим је окончан рат у Босни.

2003 — Бугарска влада укинула је санкције против СР Југославије уведене 1998. али су остала замрзнута средства која припадају бившем председника СРЈ Слободану Милошевићу, његовој породици и осморици бивших високих функционера.

18. јануар 350 — Римски војсковођа Магненције збацио легитимног цара Констанса I. 470 — Малолетни Лав II ступио на источноримски (византијски) престо.

532 — Малобројне царске трупе предвођене Велизаром савладале устанак Ника у Константинопољу. Победа над устаницима трајно учврстила режим византијског цара Јустинијана I. 1520 — Краљ Данске и Норвешке Кристијан II победио је Швеђане и освојио Шведску.

1535 — Шпански конкистадор Франсиско Пизаро основао је Лиму, са-

59

16.1.2022.

МАГАЗИН 530

60

да главни град Перуа.

1654 — Вођа запорошких козака хетман Богдан Хмељницки признао је врховну власт руског цара, чиме се Украјина ујединила с Русијом, што је изазвало руско-пољски рат (1654—67).

1778 — Енглески морепловац Џејмс Кук открио је Хаваје, које је назвао Сендвичка острва по имену лорда Сендвича.

1788 — 736 кажњеника прогнаних из Енглеске искрцало се у Ботани Беј, чиме је формирана прва кажњеничка колонија у Аустралији.

1871 — У Дворани огледала палате у Версају пруски краљ Вилхелм I проглашен је за првог цара новоствореног Немачког царства.

1896 — Прва јавна демонстрација икс зрака.

1919 — Француски премијер Жорж Клемансо отворио је Версајску мировну конференцију након окончања Првог светског рата.

1944 — Након седмодневних борби совјетске трупе су у Другом светском рату окончале блокаду Лењинграда, у којем је током немачке опсаде од септембра 1941. од исцрпљености и глади умрло око 620.000 људи.

1963 — Основан Протекторат Јужне Арабије.

1974 — После седмодневних преговора Египат и Израел потписали су споразум о дезангажовању војних снага дуж Суецког канала.

1977 — У авионској несрећи близу Сарајева погинули су председник владе СФР Југославије Џемал Биједић, његова супруга Разија и још шест путника.

1977 — У најтежој железничкој несрећи у Аустралији, око 80 људи је погинуло када је воз у Сиднеју ударио у бетонски мост.

1989 — четврти дан заредом хиљаде Чехословака сливало се ка централном прашком тргу Вацлавске намести певајући „слобода“, „истина“ и „људска права“ у мирном протесту против комунистичких власти.

1991 — Парламент Јордана је осудио ваздушне нападе на Ирак у операцији „Пустињска олуја“ и позвао арапске и исламске земље на акцију

против САД и њених савезника; Ирак је лансирао осам ракета „скад“ на Израел, у покушају да јеврејску државу увуче у Заливски рат.

1996 — Владајућа социјалистичка партија (ПАСОК) изабрала је Костаса Симитиса за премијера Грчке, након што је тешко оболели оснивач ПАСОКа Андреас Папандреу поднео оставку.

1997 — Франц Враницки поднео је оставку на положај аустријског канцелара на којем је био скоро 11 година.

1999 — Одлука владе СР Југославије да представника ОЕБС на Косову Вилијама Вокера прогласи „персоном нон грата“ и да ускрати дозволу главном тужиоцу Међународног суда за ратне злочине Луиз Арбур да уђе у земљу, додатно је заоштрила југословенске односе с међународном заједницом.

2001 — САД су укинуле санкције СР Југославији уведене почетком 1999. због политике режима Слободана Милошевића према Албанцима на Косову. Америчким фирмама тада је било забрањено да послују са Југославијом. Поред скидања те забране, укидање америчких санкција отворило је врата за улазак страних кредита у СР Југославију.

2002 — Влада Сијера Леонеа објавила је крај грађанског рата током којег је убијено око 50.000 људи, махом цивила. Рат против владе водио је Уједињени револуционарни фронт (РУФ) познат по својој бруталности.

2003 — На Шестом ванредном конгресу Социјалистичке партије Србије (СПС) за председника партије поново је изабран хашки оптуженик Слободан Милошевић.

2006 — НАСА лансирала најбржу свемирску летелицу у оквиру мисије Нови хоризонти, што је прва мисија посвећена Плутону.

19. јануар 379 — Римска војска окупљена у Сирмијуму (данашња Сремска Митровица) прогласила за цара источног дела царства Теодосија I. 1419 — У Стогодишњем рату Француске и Енглеске град Руан предао се

енглеском краљу Хенрију V, који је тиме окончао освајање Нормандије.

1520 — Данска војска је победила је Швеђане у бици код Богесунда.

1795 — У Холандији је проглашена Батавијска република, чиме је званично окончано постојање Низоземске републике.

1806 — Уједињено Краљевство је заузело Рт добре наде.

1839 — Британска источноиндијска компанија је заузела Аден.

1853 — У Риму први пут изведена Вердијева опера Трубадур.

1899 — Велика Британија и Египат успоставили заједничку контролу над Суданом.

1916 — Краљ Никола I након аустроугарске инвазије напустио Црну Гору.

1916 — На грчко острво Крф у Јонском мору почеле да стижу прве јединице српске војске после повлачења

преко Албаније у Првом светском рату. До априла на Крф пребачено око 140.000 војника.

1918 — Бољшевици у Петрограду распустили Уставотворну скупштину Русије.

1919 — Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца у Србији и Црној Гори заменила Јулијански календар Грегоријанским, који је у другим деловима новостворене државе већ био у употреби.

1938 — Ваздухопловство генерала Франсиска Франка бомбардовало, у Шпанском грађанском рату, Барселону и Валенсију, при чему је погинуло најмање 700 људи.

1945 — Совјетска Црвена армија у продору ка Берлину у Другом светском рату заузела пољски град Краков.

1945 — Црвена армија је ослободила Лођски гето.

1966 — Индира Ганди изабрана за

шефа Владе Индије, осам дана после изненадне смрти премијера Лала Бахадура Шастрија. Сиики-екстремисти, припадници њеног личног обезбеђења, убили је 31. новембра 1984. испред резиденције у Њу Делхију.

1978 — У Фолксвагеновој фабрици у Емдену произведена последња “буба”; производња настављена у Јужној Америци све до 2003. године.

1983 — У Боливији ухапшен Клаус Барби, нацистички шеф Лиона у Француској под немачком окупацијом у Другом светском рату.

1983 — Епл је представио Apple Lisa, свој први комерцијални лични рачунар са графичким корисничким интерфјсом и рачунарским мишом.

1986 — Brain, први рачунарски вирус за персоналне рачунаре, се почео да се шири.

1989 — СССР саопштио да ће једнострано повући из Европе део нуклеарних ракета кратког домета.

1993 — Прве америчке јединице напустиле Сомалију после неуспеле интервенције САД у тој афричкој земљи.

1995 — Руске трупе заузеле председничку палату у Грозном, главном граду Чеченије.

2001 — САД укинуле економске санкције против Југославије, чиме су се стекли услови за обнављање економских веза две земље, што је била једна од последњих наредби тадашњег председника САД Била Клинтона.

2006 — У паду словачког војног авиона Антонов Ан-24 у Мађарској на лету са Косова и Метохије погинуло су 42 особе.

2007 — Потписивањем уговора о купопродаји, Телеком Србија и званично постао већински власник Телекома Српска, са 65% акција државног капитала откупљених од Републике Српске за 646 милиона евра.

2011 — Европски парламент усвојио Споразум о стабилизацији и придруживању са Србијом и Резолуцијом о Србији подржао даље евроинтеграције Републике Србије.

2012 — ФБИ је угасио сајт за размену података Megaupload.

20. јануар 1265 — У Вестминстерској палати први пут се састао енглески парламент који је сазвао Симон V Монфорт.

1320 — Владислав I Кратки је крунисан у Кракову за краља Пољске.

1841 — Велика Британија је заузела острво Хонгконг током Првог опијумског рата.

1876 — На Цетињу одржана прва конференција Црвеног крста Црне Горе.

1887 — САД и Хаваји склопили уговор по ком су Американци добили право да Перл Харбор користе као поморску базу.

1942 — Одржана је Ванзејска конференција високих нацистичких званичника на којој је разматрано извршење коначног решења јеврејског питања.

1944 — Немачка је започела евакуацију најмање 1,8 милиона становника Источне Пруске.

1945 — Френклин Делано Рузвелт четврти пут инаугурисан за председника САД. Једини председник у историји САД који је четири пута биран на ту функцију.

1953 — Двајт Ајзенхауер инаугурисан за 34. председника САД.

1961 — Џон Кенеди у 43. години инаугурисан за председника САД као најмлађи шеф државе у њеној историји.

1967 — У Бамбулабаду откривен фосил дотада непознате врсте горила, претпоставља се из неолита, који је решио недоумице око Дарвинове теорије и тим открићем људска генетика је доживела препород.

1969 — Ричард Никсон инаугурисан за 37. председника САД.

1973 — У Конакрију убијен Амилкар Кабрал, један од вођа борбе против португалског колонијализма у западној Африци, оснивач и генерални секретар Афричке партије за независност Гвинеје Бисао и Зеленортских острва.

1977 — Џими Картер инаугурисан за 39. председника САД.

1981 — Роналд Реган у 70. години преузео дужност шефа државе, у то

61

16.1.2022.

МАГАЗИН 530

62

време поставши најстарији председник у историји САД.

1981 — После 444 дана у заробљеништву ослобођена су последња 52 америчка таоца отетих из амбасаде САД у Техерану.

1987 — У Либану киднапован Тери Вајт, специјални изасланик Кентерберијског надбискупа. У заточеништву провео скоро пет година.

1989 — Џорџ Х. В. Буш инаугурисан за 41. председника САД.

1990 — Совјетска армија је угушила протесте Азера у Бакуу који су тражили независност Азербејџана.

1993 — Бил Клинтон инаугурисан за 42. председника САД.

1996 — Јасер Арафат, вођа Палестинске ослободилачке организације, изабран за председника Палестинске Управе са 88,1% гласова на изборима у Гази и на Западној обали, одржаним према споразуму Израела и Палестинаца.

2000 — У Анкари се први пут од 1962. састали министри иностраних послова Грчке и Турске.

2001 — Филипински председник Џозеф Естрада повукао се са власти под притиском демонстраната и војске, а 16. априла се предао Специјалном суду за борбу против корупције.

2001 — Џорџ В. Буш инаугурисан за 43. председника САД.

2003 — Бивши председник Србије Милан Милутиновић предао се Трибуналу у Хагу, пред којим је оптужен за злочине на Косову током 1999.

2006 — Осама бин Ладен најавио нове терористичке нападе у изјави снимљеној на аудио-касети.

2008 — Први круг председничких избора у Србији, изашло око 61% грађана, што је највећа излазност забележена, откад их посматра Цесид. Кандидат СРС-а, Томислав Николић је освојио преко 39%, а кандидат ДС-а и актуелни председник, Борис Тадић, око 35%, остали испод 10%.

2009 — Барак Обама инаугурисан за 44. председника САД.

2017 — Доналд Трамп инаугурисан за 45. председника САД.

2021 — Џо Бајден у 78. години инаугурисан за 46. председника САД, поставши најстарији председник у историји ове државе.

21. јануар 763 — Абасидски халифат је угушио Алидску побуну када је један од вођа побуне смртно рањен у бици код Басре.

1276 — Папа Иноћентије V је наследио Гргура X као 185. римски папа.

1525 — Започео је анабаптистички покрет када су његови оснивачи Конрад Гребел, Феликс Манц и Јерг Блаурок поново крстили један другог и своје следбенике у Цириху јер су сматрали да је хришћанска пракса крштења деце неважећа јер деца не могу да бирају своју веру.

1720 — Шведска и Пруска су потписале Стокхолмски мир.

1793 — Гиљотинирањем је погубљен Луј XVI, након што га је два дана раније Национални конвент прогласио кривим за издају.

1840 — Жил Димон д’Ирвил је открио Аделину земљу.

1919 — У Даблину конгрес партије Шин Фејн усвојио резолуцију о независности Ирске. Велика Британија није признала тај акт и дала Ирској статус доминиона 1921. Самосталност Ирске признала 1949, али без Северне Ирске.

1925 — Албанија је прогласила себе републиком.

1936 — Едвард VIII постао краљ Уједињеног Краљевства после смрти оца Џорџа V, а абдицирао је у децембру исте године да би могао да се ожени Американком Волис Симпсон.

1942 — Немачке снаге под командом Ервина Ромела почеле контраофанзиву против савезничке војске под британском командом у северној Африци у Другом светском рату. Мађарски војници у Другом светском рату у Новом Саду спровели рацију и у наредна два дана убили и бацили у Дунав 1.300 новосадских Јевреја, Срба и Рома.

1954 — САД поринуле прву подморницу на атомски погон „УСС Наутилус“.

1968 — Почела је битка за Ке Сан у Вијетнамском рату.

1968 — Амерички бомбардер Боинг B-52 који је носио 4 хидрогенске бомбе се срушио на Гренланду.

1976 — Два англо-француска „конкорда“ истовремено полетела из Париза и Лондона на првим редовним путничким линијама тог суперсоничног авиона. У СССР први пут дозвољена продаја западних листова, међу којима „Њујорк тајмс“ и „Фајненшенел тајмс“.

1986 — У експлозији аутомобилабомбе у источном Бејруту у близини седишта хришћанске партије Фаланга председника Либана Амина Џемаила, погинуле 22 особе, 102 повређене.

1989 — Трупе побуњеничко настројених домородаца свирепо убили тадашњег градоначелника Бамбулабада

Дармила Акрофила у намери рушења владе, при чему је настрадало око 3500 недужних цивила.

1993 — Хрватске снаге напале територију Републике Српске Крајине у зонама под заштитом Уједињених нација у намери да заузму Масленички мост, аеродром „Земуник“ код Задра и брану Перућа.

1997 — Канцелар Немачке Хелмут Кол и премијер Чешке Вацлав Клаус потписали декларацију о помирењу у којој је Немачка изразила жаљење због нацистичке окупације Чехословачке, од 1938. до 1945, а Чешка због протеривања Немаца из Судетске области после Другог светског рата.

1998 — На позив кубанског председника Фидела Кастра папа Јован Павле II почео петодневну историјску посету тој комунистичкој земљи. У Босни и Херцеговини представљена конвертибилна марка, нова заједничка монета за оба ентитета,

Федерацију БиХ и Републику Српску.

2000 — Први официри Косовског заштитног корпуса положили заклетву у Приштини. КЗК формиран трансформацијом ОВК који је од 1996. вршио оружане нападе на полицијске станице Министарства унутрашњих послова Србије на Косову и Метохији, а током 1998. и 1999. ушао у отворен сукоб са српским снагама безбедности. Срби са Косова и Метохије одбили да уђу у КЗК.

2007 — Одржани су ванредни избори за Скупштину Србије.

2021 — Тероризам: У бомбашком нападу на једну пијацу у Багдаду погинуле су најмање 32 особе.

22. јануар 565 — Цар Јустинијан I је свргнуо цариградског патријарха Евтихија, пошто је патријарх одбио царево наређење да усвоји принципе монофизитске секте афтартодокета.

1517 — Војска турског султана Селима и потукла, у бици код Рајданије, близу Каира, мемелучке снаге и седам дана потом ушла у Каиро, прикључивши Египат Отоманском царству.

1808 — Португалски краљ Жоао VI побегао пред Наполеоновим трупама, с краљевском породицом у Бразил и преместио двор из Лисабона у Рио де Жанеиро.

1840 — Први британски досељеници стигли на Нови Зеланд.

1863 — У делу Пољске који је на основу одлуке Бечког конгреса 1814. и 1815. прикључен Русији избио устанак под вођством „странке црвених“ Јарослава Домбровског. Устанак угушен после неколико месеци, а Пољска 1864. претворена у руску губернију.

1905 — Мирни демонстранти, предвођени оцем Гапоном, су масакрирани испред Зимског дворца у Санкт Петербургу.

1924 — Ремзи Макдоналд је ступио на дужност као први британски премијер из редова Лабуристичке партије.

1941 — Аустралијске и британске снаге су заузеле Тобрук од Италијана после 11 дана опсаде.

1944 — Савезници су започели операцију Шингл, амфибијско искрцавање против сила Осовине у области Анција и Нетуна у Италији.

1973 — У удесу јорданског „боинга 707“ с муслиманским ходочасницима на повратку из Меке, који се у пламену срушио на аеродрому у нигеријском граду Кано, погинуло 176 особа.

1980 — Совјетски дисидент, физичар Андреј Сахаров, добитник Нобелове награде за мир 1975, ухапшен, одузете му почасти и протеран из Москве у Горки.

1984 — Епл је представио макинтош, први успешан лични рачунар који је користио графички кориснички интерфејс, током Супербоула XVIII. 1990 — Прекинут 14. конгрес СКЈ након одласка словеначких и хрватских делегата.

1993 — После годину дана релативног мира, поново се распламсао рат у Хрватској, када су хрватске снаге напале крајишке Србе у зонама под заштитом Уједињених нација. Председник Републике Српске Крајине Горан Хаџић прогласио ратно стање и затражио помоћ Југославије, а у Србији почела присилна мобилизација српских избеглица из Хрватске. Паравојне формације Жељка Ражнатовића Аркана и Драгана Васиљковића из Србије стигле на хрватско ратиште.

1995 — У самоубилачкој бомбашкој акцији палестинског терористе у Израелу погинуло 19 и повређено око 60 људи, међу којима је био већи број израелских војника који су на аутобуској станици чекали превоз.

1998 — Амерички војници из састава СФОР у Бијељини ухапсили Горана Јелисића оптуженог за ратне злочине на подручју Брчког 1992.

2001 — Југославија добила статус специјалног госта у Савету Европе, као знак подршке демократским променама у земљи по одласку са

63

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Т. Радовановић Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs