МАГАЗИН Година X * Број 531 * 23. јануар 2022. * Излази недељом
www.art.rs * magazin@art.rs
ISSN 2334-7678 (Online)
Краљевски
2
МАГАЗИН 531 23.1.2022.
6 10 12 14 16 22 28 36 38 40 44 46 48 50 52 54 58
Фото: М. Радовановић
У овом броју: Из дана у дан У корак са короном Тресла се гора, родио се миш Закаснело упозорење Град херој у земљи чуда Повратак на Ибар Пионир српског параглајдинга Краљевчани без премца Богат програм прославе Духовник, државник и учитељ Боље спречити него лечити На репертоару Биоскопа “Кварт” Наличја српског лица Из Мињине кухињице ЖКК Краљево - Црвена звезда Дванаести Ибарски крос Времеплов
3
4
МАГАЗИН 531 23.1.2022.
5
Промена епидемиолошке ситуације
МАГАЗИН 531
23.1.2022.
ИЗ ДАНА У ДАН
6
- Током последњих седам дана сумњу на инфекцију исказао је шест хиљада триста један суграђанин. - Присуство корона вируса потврђено код две хиљаде девет стотина четрдесет шест особа. - Укупан број инфицираних од почетка епидемије за шест стотина шездесетосам премашио тридесет пет хиљада. - Од понедељка до петка на болничко лечење примљено тридесет девет пацијената, четрнаест опорављених је отпуштено на кућно лечење а болести подлегло тринаест особа са територије града Краљева. - У ковид амбуланти обављено шест стотина деведесет шест прегледа
7
23.1.2022.
МАГАЗИН 531
8
значајном повећању броја потврђених случајева инфекције новим корона вирусом сведочи извештај Завода за јавно здравље за територију града Краљева последњег дана прве половине јануара. Извештај показује да је током двадесет четири сата пре сумирања резултата у здравственим установама са подручја града тестирано осамсто шездесет девет узорака назофарингеалног бриса а да је, са триста осамдесет девет новооткривених случајева инфекције, укупан број потврђених случајева од почетка епидемије проглашене половином марта 2020. године повећан на тридесет три хиљаде сто шест. У истом периоду од последица болести „ковид-19“ преминуле су две особе са територије града Краљево. Кад су у понедељак објављени подаци о кретању епидемиолошке ситуације било је јасно да је, за разлику од свих претходних викенда кад по правили пада, знатно повећан број оних који су изразили жељу да провере здравствено стање. Извештај завода за јавно здравље сведочи да је другог дана викенда тестирано шест стотина десет узорака бриса, а да је присуство вируса потврђено код двеста
О
седамдесет три особе. Тако је укупан број потврђених случајева на територији Краљева од почетка епидемије за триста сеамдесет девет премашио тридесет три хиљаде, а у Општој болници „Студеница“ од последица болести коју изазива корона вирус преминуле су још две особе са територије Краљева. Првог радног дана у недељи на болничком лечењу је било двадесет седам пацијената од којих је шест са најетжом клиничком сликом смештено у јединици интензивне неге, по један интубиран, на неинвазивној вентилацији и „high flow“ режиму а три на кисеоничној масци. Током протекла двадесет четири сата на лечење су примљена четири пацијента, а у ковид амбуланти обављено осамдесет прегледа. Седамнаести дан јануара остаће трајно запамћен по рекордном броју особа чије је здравствено стање подстицало сумњу на инфекцију корона вирусом. Најбоља потврда огледа се у податку да је тестирано хиљаду двеста шездесет узорака бриса, а да је присуство вируса потврђено код пет стотина педесет три особе па се број укупно инфицираних од почетка
епидемије приближио на шезедсет осам до тридесет четири хиљаде. Од последњег извештаја у болници је још једна особа са територије Краљева преминула од последица болести коју изазива корона вирус. Сем што је на тридесет повећан број пацијената којима је неоходно болничко лечење промењена је структура шест најтежих случајева смештених у јединици интензивне неге, један је на неинвазивној вентилацији, три на „high flow“ режиму и два на кисеоничној масци. Током протекла двадесет четири сата на лечење је примљено девет пацијената, пет је отпуштено а у ковид амбуланти обављена сто шездесет три прегледа. Иако значајно смањен у односу на претходни дан број тестираних узорака бриса је и даље у значајном порасту, а од њих девет стотина једног присуство вируса је потврђено код скоро половине па је, са четири стотине тридесет два нова случаја, број укупно потврђених за триста шездесет четири премашио тридесет четири хиљаде, а у болници је преминула још једна особа. Број пацијената на болничком лечењу
опорављених је отпуштено на кућно лечење, а у ковид амбуланти обављено сто педесет девет прегледа. Извештај Завода за јавно здравље довољно индикативно указује на опасност од ширења инфекције корона вирусом о чему би се могло закључивати након тестирања девет стотина четрдесет два узорка бриса од којих је четири стотине педесет пет добило ознаку позитиван. Укупан број потврђених случајева инфекције од почетка епидемије повећан је на тридесет пет хиљада двеста шездесет три а у болници су, од последица болести коју изазива вирус, преминуле четири особе. Последњег радног дана у недељи на болничком лечењу је био четрдесет један пацијент, а клиничка слика шест од њих процењена довољном да буду смештени у јединици интензивне неге, четири на неинвазивној вентилацији а два на „high flow“ режиму. Између два извештаја на лечење је примљено седам пацијената, два опорављена су отпуштена на кућно лечење, а у ковид амбуланти обављено сто четрдесет прегледа. Да епидемија не посустаје сведочи ју-
черашњи извештај и ни мало оптимистичан податак да су тестирана девет стотина два узорка бриса узета од особа са симптомима болести, и другим индикацијама. Безмало половина је оцењена позитивним на присуство корона вируса, па је укупан број инфицираних повећан на тридесет пет хиљада шест стотина шездесет осам, а борбу са болешћу изгубиле су још две особе са територије града Краљева. Током последњих седам дана сумњу на инфекцију исказао је шест хиљада триста један суграђанин али је разлога за бригу имало тек нешто мало мање од половине, јер је присуство вируса потврђено код две хиљаде девет стотина четрдесет шест особа. Од понедељка до петка на болничко лечење је примљено тридесет девет пацијената, четрнаест опорављених је отпуштено на кућно лечење, а болести је подлегло тринаест особа са територије града Краљева. Слику о промени епидемиолошке ситуације употпуњује податак да је у ковид амбуланти обављено шест стотина деведесет шест прегледа. Т. Радовановић
Фото: М. Радовановић
повећан је на тридесет шест од којих је седам смештено у јединици интезивне неге, три на неинвазивној вентилацији, један на „high flow“ режиму и три на кисеоничној масци. У периоду између два извештаја из болнице на лечење је примљено девет пацијената, два су отпуштена а у ковид амбуланти обављена сто педесет четири прегледа. О озбиљности ситуације сведочи податак о незнатном повећању броја узорака бриса узетих од особа са симптомима болести, или по другим индикацијама, и податак да је од девет стотина седамнаест тестираних присуство вируса потврђено код четири стотине четрдесет четири особе. Укупан број потврђених случајева инфекције од почетка епидемије порастао је на тридесет четири хиљаде осам стотина осам, а од последица болести коју изазива вирус преминула је још једна особа. Број хоспитализованих пацијената повећан је на четрдесет од којих је пет смештено у јединици интензивне неге, два су на неинвазивној вентилацији, један на „high flow“ режиму и два на кисеоничној масци. Од претходног извештаја на лечење је примљено десет пацијената, пет
9
МАГАЗИН 531
23.1.2022.
Стално усклађивање прописа
10
У КОРАК СА - Лицу за које се утврди да се не придржава налога по пријави здравствене установе прети принудна изолација у присуству представника органа управе надлежног за унутрашње послове. - Запослени у здравственим установама и установама социјалне заштите обавезни су да се тестирају ПЦР тестом након кућне изолације у трајању од седам дана, а на посао се враћају уколико је резултат негативан астојање да се на адекватан начин одговори на промену епидемиолошке ситуације на територији земље увек је основа за прилагођавање документа којима се прописује понашање становништва о чему сведочи последња измена Уредбе о мерама за спречавање и сузбијање заразне болести ковид-19. У складу са њом лица оболела од заразне болести коју изазива корона вирус изолују се и лече у објектима који су посебно одређени за то, а од тренутка кад се установи настанак обољења ду-
Н
жна су да прихвате изолацију у за то одређеним објектима и придржавају се мера и упутстава које нареди надлежни лекар. Лицу за које се утврди да се не придржава налога по пријави здравствене установе прети принудна изолација у присуству представника органа управе надлежног за унутрашње послове. Особе код којих је тестирањем утврђено присуство корона вируса, не и присуство симптома или знака заразне болести, а тежина болести не захтева лечење у болничким условима у
складу са Законом о заштити становништва од заразних болести, биће упућене у кућну изолацију са здравственим надзором у трајању од седам дана. По истеку тог рока неопходно је да се јаве на преглед лекару примарне здравствене заштите у дому здравља у месту пребивалишта, или боравишта, а изолација се прекида без тестирања. Уколико лице има примарну или секундарну имунодефицијенцију, упућује се у кућну изолацију у трајању од четрнаест дана, а стање имунодефицијенције утврђује лекар примарне
А КОРОНОМ здравствене заштите. Запослени у здравственим установама и установама социјалне заштите обавезни су да се тестирају ПЦР тестом након кућне изолације у трајању од седам дана, а на посао се враћају уколико је резултат негативан. У супротном остају у изолацији до десет дана када се изолација прекида без тестирања. За контролу придржавања прописаних мера кућне изолације задужен је орган државне управе надлежан за унутрашње послове, на основу података које доставља установа која је извршила тестирање. На предлог Генералног секретаријата, Влада је донела закључак о измени висине надокнаде за тестирање на присуство корона вируса по коме она за РТ-ПЦР тестирање на лични захтев износи шест хиљада динара. Смањена је и висина накнаде за антигенско тестирање на лични захтев које у здравственим установама у јавној својини износи хиљаду и осам стотина динара. Закључка Кризног штаба је основ за
измену дужине трајања карантина за лица која су била у блиском контакту са особом оболелом од заразне болести коју изазива корона вирус, па се мера карантина у кућним условима спроводи у трајању од пет календарских дана од момента последњег контакта. Након истека тог рока, уколико није дошло до појаве симптома и знакова болести, карантин се прекида без тестирања. Сви контакти којима је прописана мера карантина обавези су да се, до истека десетог дана од дана последњег контакта са инфицираном особом, строго придржавају прописаних мера личне заштите које укључују ношење заштитне маске увек када се у затвореном простору борави са другим особама у истој просторији, а и на отвореном уколико не може да се обезбеди одстојање од најмање два метра од других, уз прање и дезинфекција руку и избегавање окупљања. Од мере карантина након блиског контакта са инфицираном особом изу-
зете су особе које имају доказ о примљеној другој, односно трећој дози вакцине против заразне болести ковид-19 којим се потврђује да вакцинација није старија од двеста десет дана од последње дозе, или доказ о прележаној заразној болести у виду позитивног теста не млађег од четрнаест нити старијег од двеста десет дана од дана узорковања. Уз резултат теста мора да поседује и извештај лекара из ковид амбуланте или извештај о хоспитализацији у којима се потврђује дијагноза болести у периоду када је извршено тестирање. Довољним за изузеће сматра се позитиван резултат серолошког тестирања урађен у некој од лабораторија у јавном власништву, не старији од деведесет дана од дана узорковања. Особе које су изузете од мере карантина обавезне су да се до истека десетог дана од дана последњег контакта строго придржавају прописаних мера личне заштите. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
11
Референдум је био, а на референдуму
МАГАЗИН 531
23.1.2022.
ТРЕСЛА СЕ ГОРА,
12
- У седам сати 16. јануара отворено свих 8.179 бирачких места на територији земље и још десет у иностранству. - Прегледом 1.939.887 важећих бирачких листића утврђено је да се за понуђен одговор „да“ на референдумско питање изјаснило 1.170.406 гласача, односно 59.71 одсто, а за понуђен одговор „не“ 769.481, или 39,26 одсто и да су резултати блиски коначним. - Од сто три хиљаде грађана са правом гласа на територији Краљева глсало двеста осамдесет шест више од двадесет шест хиљада. - Потврђивање Акта о промени Устава Републике Србије подржало петнаест и по хиљада бирача, а пет хиљада мање било против
ародна скупштина је на Осмој посебној седници, одржаној последњег дана новембра прошле године, донела одлуку о расписивању републичког референдума ради потврђивања Акта о промени Устава Републике Србије. Одлуком је дефинисано да се референдум одржи 16. јануара ове године у времену од седам до двадесет сати а да се грађани, заокруживањем речи „да“ или „не“, изјашњавају о референдумском пита-
Н
њу „Да ли сте за потврђивање Акта о промени Устава Републике Србије?“. Иако је од референдума прошло само седам дана реакције јавности не указују да је обављен посебно значајан посао како су то и пре објављивања званичних резултата најављивали високи представници власти. Није било значајније реакције политичких странака, посебно не оних које припадају опозиционом спектру, па се чини да највећи број становника Србије ни
не зна да је одржан, још мање какви су резултати. Зато није на одмет подсећање да је прва редовна конференција за медије Републичке изборне комисије била прилика за потврду да је 16. јануара већ у седам сати отворено свих 8.179 бирачких места на територији земље и још десет у иностранству. Ни на једном од њих нису забележене посебне нерегуларности, а спроведене су све епидемиолошке мере заштите у складу са упутством за спровођење
гласања. До десет сати на биралиштаје изашло тек 3,61 одсто бирача, а највише на територији Војводине 4,92 одсто од броја уписаних у бирачки списак. У региону Шумадије и Западне Србије гласало је 2,88 одсто бирача, у региону Јужне и Источне Србије 3,22, а у Београдском региону 2,92 одсто. Један сат иза поднева објављени су подаци о излазности до подне и податак да је гласало нешто испод девет процената свих бирача. У региону Војводине гласало је 11,07 одсто, Шумадије и Западне Србије 7,74, Јужне и Источне Србије 8,47 одсто, а у Београдском 7,89. Према подацима Републичког завода за статистику до поднева је гласало тек нешто мање од петнаест одсто уписаних у бирачки списак. У региону Војводине гласало је 16,84 одсто, у региону Шумадије и Западне Србије 14,14 одсто, у региону Јужне и Источне Србије 14,30 одсто, а у Београдском 13,90 одсто бирача. До четири сата иза поднева број изашлих на изборе је незнатно премашио петину уписаних у бирачки списак, у београдском региону је на изборе изашло 18,41 одсто би-
рача, на територији Војводне 22,55, региону Шумадије и Западне Србије 19,26 а Јужне и Источне Србије 18,99 одсто. Резултати о излазности до два сата пре затварања биралишта сведоче да је укупна излазност премашила четвртину, да је у београдском региону гласало 22,88 бирача, у Војводни 28,63, Шумадији и Западној Србији 24,59, а региону Јужне и Источне Србије 23,39 одсто. На првој ванредној конференција за медије Републичке изборне комисије саопштени су привремени резултати гласања и потврђено да је на 34,68 % обрађених гласачких места, гласало 555.338 гласача, или 30,63% од укупног броја, да број гласова датих за понуђени одговор „да“ износи 343 436, односно 61,84%, док је број гласова датих за понуђени одговор „не“, 206 031, односно 37,10 процената. У подне следећег дана саопштени су привремени резултати гласања на републичком референдуму и податак да је до пола сата пре тог тока обрађено 98,79 одсто гласачких места и 98,24 одсто гласачког тела. На референдум је
изашло 1.960.010 гласача, или 30,65 осто од броја уписаних у бирачки списак, а у гласачким кутијама остало 1.959.383, односно 99,97 одсто од броја гласача који су гласали. Податак је утврђен након што је пребројано скоро деветнаест и по хиљада неважећих гласачких што је мање од једног процента укупно уписаних у бирачки списак. Прегледом 1.939.887 важећих бирачких листића утврђено је да се за понуђен одговор „да“ на референдумско питање изјаснило се 1.170.406 гласача, односно 59.71 одсто, а за понуђен одговор „не“ 769.481, или 39,26 одсто и да су резултати блиски коначним. У делу бирачког списка за територију града Краљева уписано је нешто мање од сто три хиљаде грађана са правом гласа од којих је прилику да изабере једно референдумско питање искористило двеста осамдесет шест више од двадесет шест хиљада. Потврђивање Акта о промени Устава Републике Србије подржало је петнаест и по хиљада бирача док је пет хиљада мање било против. Т. Радовановић
Фото: М. Радовановић
РОДИО СЕ МИШ
13
Опасност поново прети
ЗАКАСНЕЛО У - У периоду од првог до шеснаестог јануара, тринаест дана била прекорачена концентрација фракције ПМ10 суспендованих честица у ваздуху. - По индексу квалитета ваздух је у Краљеву седам дана сврстан у категорију јако загађен, у периоду од другог до четвртог и тринаестог до шеснаестог јануара, а шест дана у категорији загађен. - Препорука грађанима да избегавају физичке активности у спољашњој средини, скрате боравак на отвореном и преусмере обављање уобичајених активности у затворени простор, док се не побољша квалитет ваздуха ве слабији квалитет ваздуха у Краљеву, посебно током грејне сезоне, и неопходне информације које до грађана стижу са великим закашњењем, кад више није могуће неутралисати негативне последице,
МАГАЗИН 531
23.1.2022.
С
14
поново актуелизују потребу за инсталирање опреме која би у реалном времену обезбеђивала услове за адекватну и правовремену реакцију. То је један од захтева којим месецима уназад Краљевачки развојни центар
настоји да покрене локалну самоуправу како би предузела адекватне кораке ка решавању све израженијег проблема. А да разлога има ових дана потврђују у Одсеку за заштиту животне сре-
УПОЗОРЕЊЕ дине Одељења за инспекцијске послове Градске управе града коме је требало двадесет дана да изда саопштење којим упозорава на недопустиво лош квалитет ваздуха још од првих дана ове године. У саопштењу достављеном медијима наводи се како је у периоду од првог до шеснаестог јануара, тринаест дана била прекорачена концентрација фракције ПМ10 суспендованих честица у ваздуху. По индексу квалитета ваздух је у Краљеву седам дана сврстан у категорију јако загађен, у периоду од другог до четвртог и тринаестог до шеснаестог јануара, а шест дана у категорији загађен. Квалитет ваздуха је склизнуо у црвену зону већ првог дана у години кад
је за скоро тридесет микрограма по кубном метру премашена дозвољена количина суспендованих честица ПМ10. Ситуација је постала знатно озбиљнија следећег дана кад је концентрација штетних материја овог типа била два и по пута већа од дозвољене, а погоршање је настављено до 4. јануара кад је четири пута премашила граничну вредност. Иако је у следећих неколико дана ситуација стабилизована тек један дан изван црвене зоне није био довољан за опуштање. Повећана концентрација суспендованих честица у ваздуху повод је за препоруку о избегавању физичких активности у спољашњој средини, скраћивање боравка на отвореном и
преусмеравање обављања уобичајених активности у затворени простор, док се не побољша квалитет ваздуха. Препоруке се односе на целокупну популацију, а посебно на осетљиве групе у које су сврстане старије особе, деца и особе са обољењима срца и плућа. Мерења квалитета ваздуха поверено је Заводу за јавно здравље Краљево као акредитованој организација за ове послове , а податак да се резултати квалитета ваздуха објављују свакодневно на вебсајту града Краљева и Завода за јавно здравље Краљево није тачан, сем ако се меродавним не сматрају подаци стари најмање десет дана јер последњи објављени на овим страницама сведоче о мерењима од 10. јануара. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
15
16
Пењдраг Стојановић
МАГАЗИН 531 23.1.2022.
Носиоци демократских промена: Предрг Стојановић (5)
- У Краљеву је све кренуло наопако од 2000. године, а иако је и сада тако још није дотакнуто дно јер се слободан пад завршава кад чујеш тресак и осетиш да ти крв цури из носа. – Да Демократска опозиција Србије није срушила Слободана Милошевића Александар Вучић никада не би дошао на власт. - Српска напредна странка је чудни конгломерат који тек треба да се профилише и покаже стварну моћ, а његов председник и најскептичније убеди у део онога што још не верују. – Србију коју су водили швалери из круга двојке није поуздан партнер у међународним односима. - На скали од један до десет Краљево добило оцену минус пет. - Повратак у политику „пактом са ђаволом“. - Последња понуда заменик председника Народне скупштине. - Предраг Стојановић носилац Дипломе заслужног грађанина
Фото: М. Радовановић
ГРАД ХЕРОЈ У ЗЕМЉИ ЧУДА
17
оалиције у политици никад нису биле идеално решење, више су нужно зло које се прихвата због остваривања различитих интереса. У то су Краљевчани могли да се увере одмах после демократских промена 2000. године, а ситуација се није много променила ни до данашњих дана. Осетио је то већ након успостављања нове власти и Предраг Стојановић који потврђује да је и у оквиру нове коалиције од првог дана било размимоилажења, па није било довољно разумевања за његов предлог за градњу нове зграде Гимназије. Након тоталног неуспеха на изборима за председника Скупштине општине Стојановићу није преостало ништа друго до да после дугог периода, признаје сувише касно, одагна све заблуде и напокон осети потпуно растерећење. У то време ДОС је већ далека прошлост, а снаге које су заузеле значајна места у државној управи уживају благодети победе коју су извојевали већ проказани првоборци. Значајним се сматра податак да је Демохришћанска странка Србије задржала позицију у локалном парламенту а њен одбор, по оцени бољих познавалаца ситуације на политичкој сцени, радио прилично добро. - Нигде нисмо направили ни једну глупост, а цео град зна да где год су били наши људи није било проблема. Онда долази период који Краљево не искоришћава. Долази до друге оставке Радета Јовића што, како год окренеш, није добро. Трвења не престају, а тамо где није добра политичка атмосфера није добра ни привредна, ни било која друга. Састав скупштине је све гори, а рад у односу на некадашњу Коалицију Заједно немерљив. Не бих да неко схвати да говорим како ти људе не ваљају, али квалитет њиховог рада у скуштини није био примерен потребама града. У време Коштунице ређа се афера за афером, страх у костима, а о 23 спорне приватизације нико ни данас не говори. Ја сам се из те приче померио 2004. године, јер нисам могао да будем блесав и не схватим шта ми поручује град. Кад су ме тако већ прода-
МАГАЗИН 531
23.1.2022.
К
18
ли одлучио сам да останем овде, мада сам могао да одем, а захвалан сам што су ме се на силу сетили да 2006. године будем заслужни грађанин. Онда долази намештена Афера Индекс 2007. кад моје име није смело овде ни шапатом да се помене. Кад сам изашао из притворске болнице намерно сам ушао у политички живот и направио нешто што нико није сањао, коалицију Љубиша Јовашевић-Пеђа Стојановић. То је била моја луда идеја да покажем да сам још жив, а како најбоље да покажем ако не направим „пакт са ђаволом“ – прича Стојановић. Након сукоба у оквиру локалног одбора Демократске странке Србије део чланства је пошао за др Љубишом Јовашевићем, па је настао Покрет за Краљево а коалиција са ДХСС обезбедила шест одборничких места у Скупштини општине. Иако је договорено да Покрету за Краљево припадне четири а Демохришћанској странци Србије два одборничка мандата, чак потписан и коалициони споразум, испоставило се да овом првом није довољно ни свих шест. Крагујевачки Правни факултет је након Афере Индекс био на лошем гласу, па се Стојановић прихватио незахвалне улоге да га постави на чврсте ноге и врати некадашњи углед. Данас са задовољством потврђује како је урадио доста, а успоставио и добру сарадњу са Српском православном црквом захваљујући тадашњим епископима, шумадијским Јованом и његовим претходником Савом. - Утемељивач сам и ктитор храма Светог Саве на Врачару, а овде гледам како Краљево постаје касаба можда и због тога што председник општине као тврда личност није био превише спреман да прихвата савете, а претпостављам и да су га дебело опструисали. Кад нешто крене наопако онда ће, по Марфијевом закону, и да настави наопако. Овде је наопако кренуло од 2000. године, а иако је и сада наопако још нисмо дотакли дно јер се слободан пад завршава кад чујеш тресак и осетиш да ти крв цури из носа. Тако је ишло до политичког земљотреса 2012. године, што опет није случајно, јер да
ми нисмо срушили Милошевића Вучић никада не би дошао на власт и завршио би као министар информисања – каже Стојановић. Значајним на политичкој сцени Србије, а и Краљева, сматра се појава Српске напредне странке као чудног конгломерата који тек треба да се профилише и покаже стварну моћ, а његов председник Александар Вучић и најскептичније убеди у део онога што још не верују. Уверење да је на његов политички рад у великој мери утицао ДОС потврђује уверење да у спољној политици иде стопама Зорана Ђинђића. Ма колико било уврежено уверење да су спољна и унутрашња политика независне искуство показује да су у нераскидивој вези управо због утицаја који долазе са стране, а подједнако се односе на финансијску и сваку другу подршку. Предраг Стојановић се сврстава међу оне који сматрају да Србија у међународним односима није довољно поуздан партнер, највише од бројних обећања након 2000. године и сазнања да се много тога није променило ни до данас. Значајним се сматра и усуд београдског Правног факултета, као расадника председника Србије и премијера, са кога су у политику ушли Слободан Милошевић, Иван Стамболић, Војислав Коштуница, Будимир Кошутић, Ратко Марковић, Александар Вучић. Поређење са протеклим временима потврђује паметно и перфидно инсистирање Војислава Коштунице да на бруталан начин држи под контролом министарства силе. Актуелни премијер то нема због завидног степена демократичности за једног бившег радикала који је драстично променио политички став оног тренутка кад је сео у премијерску фотељу, мада је и пре тога у кампањи слао сигнале који су наговештавали нешто тако. Посебно проблематичним сматра се став напредњака о апсолутној подршци бирача на ванредним парламентарним изборима 2014. године. - У Србији на изборе изађе 50 посто бирача, а од тога је тек пола Вучићево. Шта говори та математика? У цивили-
19
23.1.2022.
МАГАЗИН 531
20
зованим земљама кад изађе 70 посто кажу да је мало. Кад погледаш кроз ту математику народ је хтео промене и то показао Борису Тадићу. Мислим да је народ био жељан промена, а овај треба да донесе промене које нису баш пријатне. Најгоре што је свестан тога, а не зна како да изађе, или можда има неки план на ивици ножа, па му се не исплати да реонструише владу која ће трајати до избора кад год они били. Проблем је што у њој једино он има ауторитет, а било би добро да још десет људи има бар половину његовог ауторитета – оцењује Стојановић. Ни петнаест година након демократских промена сви делови Србије нису у равноправном положају, а у остатку земље главним проблемом се сматра Београд. Све што се дешава, дешава се у Београду, и по мало у Војводини, док је остали део земље запостављен. Иако премијер покушава да утиче на промену стања све је израже-
није уверење да не постоји привредни амбијент који би омогућио потребне реформе, а присутно је и уверење да ни у влади нема довољно способних да га прате на адекватан начин. Оптимисти верују да ће успети бар мало да промени Србију, јер у дносу на Ђинђића има више предности, а мање препрека. - Ђинђић је имао на путу СПС, Коштуницу, и у својим редовима мангупе, а Вучић има шансу, ако добије следеће изборе, да направи добру владу од исправних и њему привржених људи не само зато што хоће да буду министри. Мало министара и сада ради свој посао како треба, па много тога ради сам, а највише му замерам што се петља свуда. Ја не морам да га уважавам, али га уважавам. Нас је појео Воја Коштуница, обрисао нас од 2004. закључно са 2007. годином а остао је само Зоран
Живковић. Не рачунам Бориса Тадића који је служио Зорану Ђинђићу да купује колаче кад неко дође, а био председник државе осам година. Замисли кад швалери из круга двојке, Шафери, Крстићи и Тадићи воде Србију. Смејурија до краја. Тадић је шатро у Колубари нешто радио за време 5. октобра, страшно је пропатио, а преко тате све завршавао. Тата је потписао реферат Зорану Ђинђићу за доцентуру на Филозофском факултету у Новом Саду, а Коштуници за одбрану доктората на Правном у Београду. Нек буде поштен и сам каже јел’ га уважавао нешто Зоран Ђинђић. Све и свја му је био Мики Ракић и за све се питао у Демократској странци – каже Стојановић. Приближавање локалних избора прилика је за Краљево да пронађе себе, још више довољно агилне људе спремне да одбаце у страну понос и у Београду моле как би се, за почетак, вратила бар петина некадашњих капа-
цитета. У ситуацији кад нема ни једну значајнију високошколску установу, још мање универзитет какав је спасао Крагујевац, Краљево је осуђено на пропаст. То је добар повод да од уваженог професора на скали од један до десет добије оцену минус пет. Оцена се заснива на сазнању да у граду више нико не помиње ни Магнохром, ни Јасен, ни Фабрику вагона, Аутотранспорт, Гвожђар, Тргопромет, Пољопромет Папирпромет, Кисекану, Каблар, регионалне центре Телекома и Електродистрибуције, железнички чвор, а од некадашњих 20 хиљада ради још једва хиљаду производних радника. Иако се налази на нивоу хладњаче ни мало оптимиситички не делује уверење да би могло да буде и горе. За изборну трку припремају се прекаљени борци, али и нове снаге. - Политика је заразна. Ја сам успео да се извучем због факултета, јер закон забрањује и то је добро дошло да ма-
ло сталоженије на све гледам са стране. После петнаест година имамо стање какво на почетку нисмо могли ни да претпоставимо. Замисли ноћну мору да 2001. године сањаш Вучића као премијера, или Ивицу Дачића као премијера. То је сада реалност што значи да је Србија земља чуда. Имамо сат који откуцава, имамо зекане и мађионичара, а Алиса нам је послала мемоаре из Москве, да знамо како се то догодило, и сад комплетирамо земљу чуда. Почетком миленијума причало се да ће Србија бити у Европској унији 2005. године. Бугарска и Румунија су ушле преко реда, а и ми смо имали ту шансу али је стрељање Зорана Ђинђића уназадило земљу 50 година. Краљево се не разликује много од Србије. Краљево је град херој, град на коме су толико вежбали, који је толико издржао, а још живи и мрда. Издржало је као мало који други град, па сходно то-
ме треба да види да ли му се свиђа да и даље трпи, или ће нешто да мења – каже Стојановић уз подсећање да је Диплому заслужног грађанина добио за неке области које сматра лепим, за хуманитарни рад, међународну сарадњу и тако даље. Петнаест година након демократских промена довољним сматра то што није отишао из Краљева. На увек актуелно питање да ли би се поново укључио у политички живот нема прецизан одговор мада не одбија ни ту могућност под условом да добије пристојну понуду. Последња коју памти била је да прихвати функцију потпредседника Скупштине Србије. Услови за прихватање било каквог предлога нису везани за финансије. Предност даје председничком систему уз стриктну одговорност за све што уради са људима које изабере и, наравно, да не подноси рачуне ни једној партији. Т. Радовановић
21
МАГАЗИН 531
23.1.2022.
Богојављењско пливање за Часни крст
22
ПОВРАТАК НА ИБАР - На Богојављење људи воле да пливају, јер тако показују љубав према Богу и ближњима. - Пливање у хладној води представља својеврсну жртву и радост, јер показује да ништа што се ради на силу не може да буде успешно. - Циљ пливања није победа већ учешће због чега се и сматра да су сви учесници подједнако победници овог јединственог надметања. - На старту педесетак пливању најоданијих Краљевчана. - Мајице са ликом Новака Ђоковића у знак подршке спортисти са којим деле сличне вредности
Б
У народу се овај дан зове још и Водице, или Водокршће, а за воду која се освећује верује се да је лековита и чудотворна. Годинама уназад Богојављење се у Краљеву памти по обновљеном прастаром обичају ритуалног бацања крста у воду, да би најхрабрији суграђани пливали до њега како би се домогли највећег симбола људског спасења. Искуство показује да на велики празник као што је Богојављење људи воле да пливају, јер тако показују љубав према Богу и ближњима, а пливање у хладној води представља својеврсну жртву и радост, јер показује да ништа што се ради на силу не може да буде успешно. Оно што су свих претходних
година показали најхрабрији Краљевчани потврђује да су у хладну воду набујалог Ибра улазили вођени срцем, а ослобођени било какве жеље да први стигну до крста, јер циљ пливања није победа већ учешће због чега се и сматра да су сви учесници подједнако победници овог јединственог надметања. Пливање за Часни крст се одржава на стази дугој 33 метра, што симболише исто толико година земаљског живота Исуса Христа, па је првих година обновљеног обичаја број учесника био ограничен на 33, али је све веће интересовање утицало да се укине лимит и омогући старт свима који то желе, а задовољавају постављене услове.
Фото: М. Радовановић
огојављење је један од највећих празника јер су се први пут заједно појавили Отац, Син и Свети Дух, а празновање овог дана подсећа хришћане да мисија Исуса Христа није почела његовим рођењем, већ крштењем. Према веровању, у глуво доба ноћи уочи Богојављења отвара се небо и укрштају ветрови што дувају зими са онима који дувају током лета, а сва вода постаје света. Код Срба се овај дан од давнина слави веома живописно, а верује се да се на тај дан може испунити свака жеља. Богојављањем се завршава божићно светковање, па су у неким крајевима Србије до овог дана ишле поворке коледера или коринђаша, као и вертепаша и водичара.
23
24
МАГАЗИН 531 23.1.2022.
25
МАГАЗИН 531
23.1.2022.
Организатор обновљеног Богојављенског пливања првих седам година је била Свебор дружина „Свети кнез Лазар“ да би осме организација била предата црквеним властима, а епископ жички Јустин прихватио да се оно у наредном периоду одржава под његовим патронатом уз уверење да ће из године у годину бити све масовније и боље организовано. Прве две године се пливало на језеру поред Манастира Жиче, да би се већ следеће пливачи преселили на Ибар, јер је залеђено језеро у многоме отежавало организацију манифестације и онемогућавало да се од леда ослободи већа површина потребна толиком броју пливача. Ни прилаз стартном месту није био адекватан, а организаторе је водило и уверење да
26
би пливање у Краљеву било доступно знатно већем броју посетилаца. Иако је након само две године црква одустала од организације, са образложењем да је то учињено из безбедносних разлога, добар део оних који су годинама учествовали у Богојављењском пливању нису били спремни да прихвате овакво објашњење. Од тог дана отпочео је ход по мукама због пливања које је доживљавало трансформацију, па је и локација повремено мењана у складу са тренутним околностима. Пливало се у Чукојевцу, па Сирчи, све док несаломиви дух покретача обновљеног пливања, и првог човека Свебор дружине „Свези кнез Лазар“, Ивана Лазића није отпочео значајне активности да пливање врати на
Ибар. Иако су на па поремећај у значајној мери утицале ванредне околности настале након проглашењеа епидемије корона вируса половином марта 2000. године, спонтана окупљања пливању оданих Краљевчана полако добијају некадашњу форму. Богомољачки покрет Свети Николај Жички је ове године на време упутио позив заинтересованима за богојављењско пливање да се пријаве до 17. јануара, како би пре старта могла да буде спроведена прописана процедура која у првом реду подразумева лекарски преглед и благослов свештеника. Обавеза учесника је да на дан пливања присустувују литургији са водоосвећењем у Храму Свете Тројице и причесте се пре него са платоа испред Духовног
центра крене Свечана литија свештенства, пливача, витезова и народа. Уз благослов епископа жичког Јустина повели су је витезови на коњима праћени црквеним заставама и богојављенским крстом. Да буде свечанија него ранијих година допринели су припадници Одреда Жандармерије са официрима и подофицирима Војске Србије из свих касарни са територије града у свечаним униформама. Следило их је педесетак пријављених пливача у мајицама са ликом Новака Ђоковића, у знак подршке спортисти са којим деле сличне вредности, и значајан број Краљевчана међу којим су преовладавали млади. Жеља да се од најранијег детињства упознају са значењем богојаљењског пливања повод
је за позив најмлађим суграђанима из краљевачких вртића који су се одазвали и увеличали овогодишњу манифестацију. Пливању које није имало такмичарски карактер претходили су читање богојављењског тропара и молитве и кратки уметнички програм у извођењу певачке групе Херувими. Педесетак богојављењском пливању најоданијих суграђана, међу њима и две девојке, закорачили су у хладну воду Ибра и допливали до Часног крста да би пољупцем потврдили оданост идеји која поново пушта чврсте корене у овој средини. Настојање из претходних година да се обезбеди помоћ локалне самоуправе нису дала очекиване резултате, па је
пливачи ове године нису ни тражили. У таквим околностима ослонили су се на неколицину привредника, пре свих оне који су инсистирали да се одржи традиција, а пливање за Часни крст врати на Ибар. Помогао је колико је ко могао па је и за посетиоце припремљено послужење, за најмлађе слано окрепљење и чај а за одрасле грејана ракија. Општи утисак указује на задовољство свих који су се овог јануарског дана нашли на левој обали Ибра, у првом реду што су се пливачи вратили на обале реке чврсто решени да се већ следеће године окупе на истом месту, али значајно већем броју, и учествују у манифестацији која није позната нигде ван православног света. Т. Радовановић
27
23.1.2022.
МАГАЗИН 531
28
Зоран Петровић Гуги
Краљево и Краљевчани: Зоран Петровић Гуги (2)
ПИОНИР СРПСКОГ ПАРАГЛАЈДИНГА - Ни најсавременија опрема не значи много уколико пилот нема довољно искуства, или занемари неку од наизглед безначајнијих процедура. - Утицај временских прилика је један од главних разлога да у школама летења највећи број часова буде посвећен метеорологији. - Најдужи лет сто педесет четири километра између планине Рајац и села Товрљане између Куршумлије и Лебана. - Српски параглајдисти међу најбољима у свету. - Интерес за летове параглајдером све видљивији и код особа са различитим степеном и врстом инвалидитета. - У ваздуху на прагу десете деценије живота. - Квалитет летова последњих година на знатно вишем нивоу
29
роблеми који су се појављивали на такмичењима разлог су за пооштравање критеријума за учешће, првенствено да би се обезбедио довољан степен безбедности учесника. То је и разлог да се забрани коришћење опреме, ма колико била добра, ако бар два месеца није била доступна на тржишту у свим величинама. Услов је и одговарајући атест за сваки део који гарантује довољан степен издржљивости у условима такмичења. Свака од такмичарских дисциплина подразуева поштовање посебних услова па је за прелет, поред технички исправног параглајдера способног да издржи вишесатни боравак у ваздуху, неопходно поседовати два резервна падобрана, адекватно седиште и одговарајућу кацигу. Услови су нешто блажи код прецизног слетања на циљ па је, због краћег задржавања у ваздуху, довољан један резервни падобран. А да ни најсавременија опрема не значи много уколико пилот нема довољно искуства, или занемари неку од наизглед безначајнијих процедура, доајен српског параглајдинга Зоран Петровић Гуги је био у ситуацији да се увери на једном од значајних међународних такмичења кад је живот изгубио искусни такмичар, тада трећепласирани на светској ранг листи. - Од тог удеса обавезни смо да користимо кацигу са атестом да при паду на стену заштити главу пилота како не би дошло до фаталних повреда. Оно што има највише удела у удесима је неадекватно знање и вештина, затим временски услови или неадекватна процена висине, посебно бољих пилота који су сличне проблеме решавали безброј пута. И мени се десило да ноншалантно приступим проблему, а кад сам видео да је озбиљније него што сам мислио једино што је преостало је спашавање онога што се спасити може. За нешто више од тридесет година доживео сам једну тежу ситуацији, а прелом ребра је последица ноншалантног приступа решавању проблема, каже Гуги који је одавно схватио да треба непрекидно радити како би се техника летења подигла на виши ниво. Параглајдинг се сврстава међу
МАГАЗИН 531
23.1.2022.
П
30
спортове који се подједнаким интензитетом одвијају током целе године, сваки пут кад то дозвољавају метеоролошки услови. За такмичења у прелету то је термика због које се организују најчешће у топлијем делу године, у периоду од пролећа до пред крај лета. Са друге стране, услови за прецизно слетање нису толико строги па није необично да се такмичење организује усред зиме. Ограничење може да буде само добра видљивост, јер пилоти параглајдера нису оспособљени за летове уз ослањање само на инструменте, и брзина ветра лимитирана на седам метара у секунди. Утицај временских прилика је један од главних разлога да у школама летења највећи број часова буде посвећен метеорологији. Добар извор информација су и веб странице са математичким моделима високог квалитета на основу којих са довољно поузданости може да се закључује о евентуалној промени метеоролошке ситуације, појави ветра, кише, грмљавине и сличног. Све то, а и довољно спортског и животног искуства, добра је основа да Гуги ни на прагу седме деценије живота не размишља о окончању такмичарске каријере. Параглајдинг клубу „Голија“ из Рашке приступио је након што личним средствима више није могао да финансира учешће на такмичењима, а колико је избор био исправан најбоље потврђује треће место на државном првенству у прелету 2019. и друго годину дана касније. Ако се зна да је од првог такмичења до данас у свим крајевима земље, од Суботице до Ниша, стасало више десетина врхунских пилота онда су резултати шездесетогодишњака нешто што завређује посебно поштовање. Према искусним такмичарима имају га и млађи, али само до момента кад почне трка за остваривањем што бољих резултата. Од тренутка кад је основан Параглајдинг клуб „Еол“ је прошао кроз различите периоде, и прилагођавао се тренутним условима па данас окосницу чини трећа генерација такмичара спремних да прихвате савете искуснијих који су у ранијем периоду креирали
његову физиономију. - Све су то момци испод двадесет пет година који се у параглајдингу сматрају јуниорима, а резултати нису врхунски као што су били понајвише због жестоке конкуренције између клубова из различитих делова земље. Најбоље је кад је конкуренција подељена на више клубова, а не један као што смо некада били ми па такмичења нису била интересантна, јер се знало ко ће да победи, каже Гуги. Такмичари у параглајдингу, као у осталом и сви други спортисти, значајним у каријери оцењују наступ у националном тиму који се, зависно од остварених резултата током претходне сезоне, формира на почетку сваке године. Ванредне околности узроковане епидемијом корона вирусом у значајној мери су утицале на поремећај у календару такмичења, подједнако на националном и међународном нивоу, па у првој години пандемије није одржано државно првенство у Нишу, а наредне ни светско у Француској. То у значајној мери утиче на план припрема и тренинга па је, уместо уобичајеног колективног одласка на летење све присутније индивидуално што по који пут ствара посебне проблеме, нарочито у ситуацијама кад се слети у непознати крај земље из кога је повратак отежан ако нема организованог јавног превоза. Иако су пилоти пред сваки лет у доброј мери упознати са оријентацијом руте метеоролошки услови и слобода ваздушног простора су фактор који их по који пут скрене према недовољно познатим локацијама. На такмичењима је лакше, каже Гуги, јер је кретање ограничено на коридор довољно простран да обезбеди потребно растојање и не угрози безбедност пилота. Циљ сваког је, каже још, да у прецизном слетању додирне земљу што ближе сензору од кога се мери одступање, а у прелету превали задато растојање у што краћем времену. После више од три деценије такмичарског искуства довољно индикативно звучи податак о личном рекорду од прелетених сто педесет четири километра између планине Рајац и села То-
31
32
МАГАЗИН 531 23.1.2022.
33
23.1.2022.
МАГАЗИН 531
34
врљане између Куршумлије и Лебана. - На европском и светском првенству сто педесет људи се нађе у цилиндру пречника четири километра, па долази до судара и то је нешто на шта прво морамо да обратимо пажњу, јер нико никоме не попушта у смислу да му уступа простор. Иако се сви боримо за што бољи позицију не смемо да угрозимо безбедност других такмичара, а обавезан део сваког значајнијег такмичења је антидопинг тест као прилика трагања за психоактивним супстанцама које могу да утичу на занемаривање опасности што може да угрози безбедност више пилота, каже Гуги. После више од три деценије оправданим се чини трагање за одговором на питање о положају српских параглајдиста у светским размерама. Иако се рејтинг повремено мења довољно је података који сведоче да се у прелету око двадесетог места светске листе у екипној конкуренцији, а у појединачној на корак од медаље. Досадашњи резултати у прецизном слетању потврђују да су у самом светском врху и борби за медаље подједнако у екипној и у појединачној конкуренцији. Једно је сигурно, каже Гуги, бављење овим спортом је годинама уназад доносило неизмерну радост, а задовољство јачало због познанстава са великим бројем људи сличних схватања из готово свих делова света. А да параглајдинг сем задовољства ове врсте пружа и неке друге повољности сведочи податак да је вишедеценијско искуство добар предуслов за контролу и технички преглед летелица, али и све популарније комерцијалне тандем летове. Интересовање за њих постоји а колико може да буде јака жеља да се полети најбоље потврђује податак о најстаријем путнику који је дубоко закорачио у десету деценију живота. Интерес за летове параглајдером све је видљивији и код особа са различитим степеном и врстом инвалидитета, а специфичне околности су основни разлог да буду поверени
најискуснијим пилотима. Време комерцијалног лета зависи првенствено од метеоролошких услова па, у зависности од позиције на којој се одвија, може да потраје неколико минута или вишеструко дуже. Искуство последњих година потврђује да тандем летови параглајдером постају роба која се добро продаје у многим туристичким центрима, од Будве до Златибора, Копаоника, Рајца, Нишке Бање или Гучева. Схватили су то и туристички радници који ову врсту активности укључују у понуду свуда где за то постоје услови, али и слободни пилоти лиценцирани за пружање ове врсте услуга. Да има и захтева друге врсте потврђују фирме које повремено изведу раднике до неке од туристичких дестинација и понуде параглајдинг као нову спортску активност. У случају већих група неопходно је ангажовање више лиценцираних пилота којима је то прилика за потврду двоструког задовољства, сем прилике да лете и могућност да употпуне буџет и олакшају одлазак на неко од такмичења. Иако се на почетку седме деценије живота сврстава међу најстарије и најискусније пилоте параглајдера на простору Србије скромни спортиста пажљиво вага критеријуме који га сврствавају међу најуспешније у земљи. Иако се шест шампионских титула на државним првенствима сматра значајним резултатом са довољно респекта признаје да на овим просторима постоји импозантан број квалитетних пилота. Значајнијим од оцене ко је најбољи сматра се уравнотежена конкуренција која мотивише на озбиљнији рад. Какви су његови ефекти најбоље потврђује уверење да је квалитет летова последњих година на знатно вишем нивоу него у периоду кад је био знатно млађи. Параглјадинг, као и други врхунски спортови, по који пут тражи да се жртвује по нешто од свакодневних задовољстава. У конкретном случају то честа путовања су главни разлог због кода је спортистима ускраћена
могућност да проводе више времена са члановима породице. Она је свих ових година била добра подршка баш као и разумевање колега спремних да одмене у обављању професионалних активности сваки пут кад је потребно одсуствовати због такмичења. После толико година у спорту оправданим се поставља питање до када. - Све док се здравствено будем осећао добро, надам се још дуго, а то што сам толико присутан у спорту је последица подршке великог броја људи, од породице, колектива, пријатеља и лекара до организација у Краљеву са којима смо имали добру сарадњу, сељака на чију ливаду слећемо, „Аутотанспорта“ који је возио гледаоце у Богутовац... Све то ми је много помогло да се уздигнем и на домаћем и на светском нивоу. Данас више не морам никоме да објашњавам шта је параглајдинг, што значи да се као спорт довољно развио, а ја сам задовољан да сам из падобранства и једриличарства на време отишао у дисциплину за коју је неопходна стална физичка активност, од тога да бих могао да повучем команду до доброг опажања везаног за периферни вид а све да на време проценим какав је ветар, где су птице, каква је боја облака. За то је нопходна нормална физичка активност и вештина која се подиже само перманентним летењем. Свака пауза ствара кашњење, а кашњење може да проузрокује неки инцидент, каже Гуги и свима који би пожелели да се бар на извесно време препусте задовољствима које пружа параглајдинг поручује да пре него се отисну у бескрајно ваздушно пространство добро савладају теортеске основе летења као темељ за даљу надградњу. Посебно значајном оцењује се потреба да се основни кораци савладају уз некога ко се доказао као квалитетан инструктор, јер се све што је научено погрешно врло тешко исправља, а може да буде кобно. Т. Радовановић
35
МАГАЗИН 531
23.1.2022.
Краљевачки гимназијалци надмашили вршњаке
36
КРАЉЕВЧАНИ - Двадесет четири сата за програмирање и припрему презентације решења. - До финала кроз више кругова селекције, први након теста чији је циљ да се испита информатичко знање учесника. - На старту Хакатона осамдесет средњошколских тимова из свих крајева земље. - До циља стигао трочлани тим ученика специјализованог одељења за рачунарство и информатику краљевачке Гимназије. - До титуле најбољег као аутори апликације посвећене заштити животне средине дружење студената информатике са Факултета организационих наука сваке године организују програмерско такмичење за средњошколце под називом Хакатон. Такмичење је конципирано на начин да тимови од три или четири члана током двадесет четири сата, колико имају на располагању, креирају софтверско решење на задату тему. Током такмичења подршку им пружају ментори са задатком да разреше евентуалне неја-
У
сноће и усмере тимове како би решили задатак без много лутања, пре него што стручни жири сачињен од представника партнерске компаније и факултета одабере три најуспешнија којима припадају награде. Такмичењу претходи низ радионица које обрађују front-end, back-end, гит и вештине презентовања, а организују се са циљем да прошире знања средњошколаца и припреме их за решавање задатка. Back-end радионица је
посебна прилика да учесници сазнају шта могу да остваре кроз Spring, и његов екосистем, а програмски језик Јава је основа за креирање back-end апликације. Користи се и на front-end радионици, чији је највећи део посвећен React технологији уз помоћ које се праве фронт-енд једноставне TO-DO апликације, која ће у позадини користити Spring апликацију развијену на backend радионици. Циљ Гит радионице је да упозна
учеснике са најкоришћенијим дистрибуираним системом за контролу верзије, јер увелико олакшава тимски рад на пројекту, а колико је важно добро креирати софтверско решење, толико је битно знати да се представи на прави начин што је тема којој се посвећује посебна пажња. Зато су искуства других који су више пута прошли кроз оваква такмичења, представљена на радионицама, увек добра прилика да учесници сазнају како и о чему треба да размишљају како би своје решење представили на прави начин. Пропозицијама такмичења лимитирано је учешће на највише два тима из исте средње школе, од којих на финални део може да прође највише један. Право учешћа на такмичењу имају тимови састављени искључиво од ученика средњих школа, а на самом Хакатону надмеће се осам до десет који су успешно прошли све кругове селекције. Први дан такмичења резервисан је
за представљање теме Хакатона од стране организатора, након чега учесницима предстоји двадесет четири сата да програмирају и припреме презентације решења. Након истека времена које је предвиђено за програмирање, следе јавне презентације софтверских решења пред стручним жиријем којима могу да присуствују и професори, родитељи или пријатељи такмичара. Време за презентацију ограничено је на десет минута током којих се тимовима пружа прилика да детаљније образложе идеје и решења. Да пут до циља није нимало једноставан најбоље потврђује податак да је до њега неопходно проћи више кругова селекције, а први након теста чији је циљ да се испита информатичко знање учесника. Право учешћа на радионицама имају тимови који остваре најбољи резултат у прва два круга селекције, а домаћи задатак по завршетку предста-
вља трећи круг селекције до Хакатона са осам до десет тимова који покажу најбоље резултате у сва три круга. На старту последњег Хакатона нашло се осамдесет средњошколских тимова из свих крајева земље, а до циља стигао само трочлани тим специјализованог одељења за рачунарство и информатику краљевачке Гимназије. Ученици трећег разреда Душан Вељковић, Матеја Томић и Ања Бојић су боље од осталих успели да у кратком временском року савладају основе јава скрипт програма и пласирају се међу најбоље екипе, а до титуле најбољег стигну као аутори апликације посвећене заштити животне средине. Несвакидашњи успех повод је за пријем који је тим поводом приредио градоначелник Краљева и скромно признање да остварен резултат представља велики и неочекиван успех, тим пре што је прво такмичење на коме су учествовали. Т. Радовановић
Фото: М. Радовановић
И БЕЗ ПРЕМЦА
37
МАГАЗИН 531
23.1.2022.
Светосавска недеља у библиотеци
38
БОГАТ ПРОГРА - Централно место Дана Светог Саве Светосавска академија у оквиру које су током протекле три деценије прилику да искажу ставове о значајним питањима имали најеминентнији представници друштвеног, културног и духовног живота. - Беседник професор београдског Филолошког факултета др Мило Ломпар који слови као један од најистакнутијих историчара српске књижевности. - За Светосавску беседу изабрана тема „Српски културни образац“
авиндан је празник Српске православне цркве којим се обележава успомена на српског просветитеља и првог архиепоскопа српског Светог Саву који је окончао живот на овај дан 1236. године. Стварањем нове српске државе дошло је до процвата светосавског култа, почетком деветнаестог века спевана је позната Химна Светом Сави, а законом из 1840. године његов празник постао општа школска слава. У одлуци Попечитељског просвјештенија, представници државне и цркве-
С
не власти прописали су да се Свети Сава проглашава за патрона свих школа и од тада се у свим школама најсвечаније прослављао до 1945. године, када је одлуком власти укинут. После полувековне забране у комунистичком режиму, поново се наставило са прослављањем светог Саве као школског патрона. Дани Светог Саве обухватају део седмице која претходи великом празнику, и део иза тог периода, када се реализује велики број различитих про-
грама у славу и част првог српског просветитеља, архиепископа аутокефалне архиепископије, дипломату, законодавца, књижевника, лекара... Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ је за овај период припремила више атрактивних програма од којих први почиње сутра у подне за кад је, у сусрет Савиндану, заказана ликовно поетска радионица под називом „Свети Сава у историји и предању“ уз учешће Јелене Милојевић Ђуновић и ученика Основне школе „Јован Цвијић“ из Сирче.
Сат иза поднева следећег дана биће представљено место књижевног часописа „Повеља“ у књижевној периодици, а повод је полувековно постојање током кога је видљива константно узлазна линија квалитета што часопис сврстава међу водеће овог типа у земљи. Задатак да то учине на адекватан начин поверен је уредницима најзначајнијих српских књижевних часописа, Мирку Демићу, Јани Алексић, Енесу Халиловићу, Алену Бешићу и Драгану Хамовићу. До краја дана биће организована и књижевна радионица названа „Прича о Светом Сави“. Богат програм припремљен је за среду кад је за полазнике предшколске групе припремљена креативна радионица под називом „Свети Сава као јунак бајке“, а за ученике Основне школе „Јован Дучић“ из Роћевића Дигитална радионица „Путујуће дигитално свезнање“ названа „Открићу ти све о Светом Сави“. Нешто старијим суграђанима наме-
њено је представљање капиталног издања антологија новијег српског песништва у коју су уврштени аутори последње деценије двадесетог века. Издавач књиге назване „Сенке и њихови предмети“ је Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, а да кажу који реч више о овом делу изабрани су др Саша Радојчић, др Драган Хамовић и др Радивоје Микић. Централно место Дана Светог Саве заузима Светосавска академија у оквиру које су током протекле три деценије прилику да искажу ставове о значајним питањима имали најеминентнији представници друштвеног, културног и духовног живота. За беседника је изабран професор београдског Филолошког факултета др Мило Ломпар који слови као један од један од најистакнутијих историчара српске књожевности. За Светосавску беседу изаврана је тема „Српски културни образац“, а у уметничком делу програма учествује
хор „Свети архиђакон Стефан“ под вођством Милене Стојановић. Светосавска беседа заказана је у уобичајеном термину на Савиндан са почетком у осамнаест сати. Последњи програм овогодишњег обележавања значајног празника планиран је за петак 28. јануара кад ће, тачно у подне, ђакон Стефан Милошевски отпочети излагање на зему „Свети Сава - свештеник и монах“. Обележавања Савиндана је повод да Дечје одељење Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ распише литерарне конкурсе на теме „Свети Сава – јунак бајке“, „Одраз светосавља у нама“ и „На путу љубави, измирења и праштања“. Право учешћа имају ученици основних школа који пошаљу радове до 26. јануара, а вредне награде могу да очекују аутори по три најбоља у категоријама ученика првог до петог односно петог до осмог разреда. Т. Радовановић
Фото: М. Радовановић
АМ ПРОСЛАВЕ
39
40
МАГАЗИН 531 23.1.2022.
Свети Сава, први српски архиепископ и просветитељ
duhovnik, dr`avnik i u~iteq
- Растко Немањић је са седамнаест година отишао у Свету Гору где је у осамнаестој примио монашки чин и добио име Сава. - Свети Сава се сматра једном од најзначајнијих личности српске историје, а православна црква га слави као свеца чији се култ вековима негује у српском народу. - На сабору у Манастиру Жичи, који је постао седиште самосталне Српске цркве, Сава је од најбољих ученика изабрао и посветио неколико епископа и разаслао их у епархије широм земље у којој је градио многе цркве, манастире и школе. - Номоканон Светог Саве је прворазредан извор права у средњовековној Србији и основни устав бугарске и руске цркве рпска павославна црква 14. јануара по старом, а 27. по новом, календару слави првог архиепископа и просветитеља Светог Саву, најмлађег сина српског великог жупана Стефана Немање, светогорског монаха, јеромонаха и архимандрита Манастира Студенице, првог архиепископа аутокефалне Српске архиепископије, дипломату, законодавца, књижевника и ходочасника. У ширем смислу Сава се сматра једном од најзначајнијих личности српске историје, а православна црква га слави као свеца чији се култ вековима негује у српском народу. Растко Немањић је рођен око 1175. године као трећи син Стефана Немање
С
и супруге Ане, а његови биографи у хагиографском стилу наводе да су га добили после дугог прекида у рађању, па им је због тога најмлађи син био нарочито драг. Иако се о његовом раном животу не зна много познато је да је растао у време великих спољнополитичких искушења за државу свога оца током кога се упознао са неким основним питањима њеног вођења. Заједно са старијом браћом Стефаном и Вуканом на двору у Расу је добио изванредно образовање, а од ране младости показивао изузетну љубав према књизи. Иако су на његов духовни развој највише утицала житија јужнословенских пустињака, светог Јована Рилског, Јована Осоговског, Га-
врила Лесновског и Прохора Пчињског, сматра се да се као мали највише одушевљавао житијем светог и равноапостолног Кирила, просветитеља Словена, које је често читано на Немањином двору. Када је напунио петнаест година отац му је поверио на управу Хумску област између Неретве и Дубровника, исте године кад је Хум одузет његовом брату Мирославу. О конкретним делатностима на положају управника нема много података, иако је имао двор на коме је био окружен велможама, високим функционерима и одабраном локалном властелом. Поуздано се зна да Растко није стално боравио у области која му је поверена на управљање, већ
41
23.1.2022.
МАГАЗИН 531
42
да је тамо одлазио само повремено. И поред тога, управа у Хуму није била само почасна титула већ је представљала практичну школу државног управљања. Као владар био је кротак, благ и љубазан према свима, а као ретко ко други помагао је сиротињи и посебно поштовао монахе. Тежећи савршенијем животу Растко је као млад напустио родитељски дом, а већ писмен и упознат са делима анохришћанске, византијске и старословенске књижевности, са седамнаест година је отишао у Свету гору где је у осамнаестој примио монашки чин и добио име Сава. Иако се поуздано не зна у ком манастиру се замонашио, сматра се да би могао бити у питању руски манастир Светог Пантелејмона, или грчки Ватопед који је постао његов дом наредних седам година. Рани боравак на Светој гори имао је значајног утицаја у формирању Савине личности, јер је ту формирана његова религиозност и схватање хришћанства, а ту је пронашао узоре на основу којих ће касније организовати манастирски и црквени живот у Србији. Када се, мотивисан политичким и верским разлозима 25. марта 1196. године повукао са власти, Стефан Немања је управљање земљом препустио средњем сину Стефану Немањићу, да би после годину и по дана у Студеници као монах Симеон одлучио да се придружи најмлађем сину на Светој гори. Сава се после више година са оцем срео 2. новембра 1197. године у Ватопеду, где је долазак доскорашњег владара изазвало велико интересовање светогорског монаштва због чега су великодушно делили прилоге манастиру у коме су боравили. Врло брзо су Симеон и Сава обновили напуштен и опустошен Хиландар, који је Србима у власништво предао византијски цар Алексије III, па је све до XVIII века манастир био највећа српска школа и расадник духовности, просвете и културе. Четрнаест година касније Сава се 1207. у чину архимандрита са моштима Светог Симеона Мироточивог вратио у Србију и у очевој задужбини Манастиру Студеници помирио око
власти завађену браћу Стефана и Вукана. Након помирења радио је на црквеном и културном просвећивању српског народа, говорио о хришћанском моралу, љубави и милосрђу и оснивајући епархије радио на организацији Српске православне цркве. Тако је Свети Сава у једној личности објединио просветитеља, духовника, државника и учитеља. На празник Успења Пресвете Богородице, 15. августа 1219. године, у Никеји је патријарх Манојло Сарантен, уз сагласност цара Теодора I Ласкариса, хиротонисао Саву за првог српског архиепископа. Од тада је Српска православна црква постала аутокефална са благословом да њени архиепископи могу да примају посвећење од сабора својих епископа. Исте године на сабору у Манастиру Жичи, који је постао седиште самосталне Српске цркве, Сава је од најбољих ученика изабрао и посветио неколико епископа и разаслао их у епархије широм земље у којој је градио многе цркве, манастире и школе. Приликом повратка у Србију Сава је боравио у Солуну, који се сматра значајним за развој српског црквеног права јер је ту организовао рад, а значајним делом и сам учествовао у стварању српске редакције византијског номоканона који ће постати познат под називом Номоканон Светог Саве. Овај зборник је прворазредан извор права у средњовековној Србији, а оствариће утицај и на ширем подручју јер је постао основни устав бугарске и руске цркве. У Жичи као средишту нове Српске архиепископије Сава се посветио њеном организовању и основао око једанаест епархија укључујући архиепископију у Жичи, а за епископе поставио своје ученике од којих су неки били управо стигли из Хиландара. На дугој проповеди у Жичи осудио је нека јеретичка учења, а у борби против јеретика помагале су му световне власти, пре свега брат Стефан Првовенчани. Успостављање самосталне Српске архиепископије, чије су три епархије биле издвојене из састава Охридске архиепископије, неминовно је морало
довести до сукоба са охридским архиепископом Димитријем Хоматијаном. Он је маја 1220. године Сави послао писмо у коме му пребацује због начина живота који је водио, али је главна тема писма било изузимање три епископије испод његове власти. Нема сазнања да му је Сава икада одговорио, па се сукоб сам по себи угасио, а аутокефалност Српске цркве за Савина живота признали су поглавари других православних цркава. Свети Сава је 1234. године кренуо на друго путовање у Свету земљу, а пре поласка на престо Српске архиепископије поставио оданог ученика Арсенија Сремца, човека духовног и христоликог живота. Процењује се да је то био мудар и промишљен потез, јер је знао да од личности наследника у многоме зависи даља судбина Српске Цркве и државе. Приликом повратка са поклоничког путовања Сава се упокојио у Бугарској, у месту Трнову, на Богојављење 14. јануара 1235. године, а краљ Владислав је две године касније, уз највише црквено-државне почасти, пренео његове мошти у Манастир Милешеву. Присуство светих моштију имало је за сваког Србина изузетан духовни и политички значај, нарочито у време турског ропства, јер ни једна личност код Срба није толико уткана у свест и биће народа као Свети Сава. Пример за то су устаници у Банату са краја XVI века, на челу са вршачким владиком Теодором, јер је на устаничком барјаку била извезена икона Светог Саве. Убрзо је, након што су Срби устали против тираније турских власти, уследила одмазда, а 1594. године је на Врачару у Београду Синан паша на ломачи спалиo Савине свете мошти. Предање каже да су дим и пепео са те ломаче развејали огањ благодати Христове у све српске земље, и у све српске душе, и због тога су Срби, не само у српским земљама него и широм света, подигли многе свете храмове. На месту на коме су спаљене његове свете мошти, Срби са свих светских меридијана изградили су највећи, величанствени Спомен-храм Светог Саве. Т. Радовановић
43
Редовна контрола пут ка победи
МАГАЗИН 531
23.1.2022.
БОЉЕ СПРЕЧИТИ НЕГО ЛЕЧИТИ
44
- Са више од хиљаду и три стотине новооболелих и приближно пет стотина умрлих годишње, рак грлића материце је други водећи узрок оболевања и четврти узрок умирања од рака међу женском популацијом Србије. - На основу процена Европског информационог система за 2020. годину, са стопом оболевања од 23,3 на сто хиљада, жене у Србији се налазе на петом месту у Европи. - Током ове године вакцинација девојчица и дечака против хуманог папилома вируса о трошку државе. - Од увођења препоручених мера заштите од инфекције корона вурусом око три четвртине жена нису имале заказан скрининг преглед за рак грлића материце, петина је самостално одлучила да одложи преглед, а свакој десетој је отказан од стране медицинског особља
ак грлића је злоћудни туморски процес ћелија лоциран у доњем делу материце који, ако се правовремено не дијагностикује и лечи, може бити смртоносан. Болест је узрокована одређеним типовима гениталног хуманог папиломавируса, који се углавном преноси сексуалним контактом, доста је распрострањен и лако се шири. Здравствени радници упозоравају да већина заражених жена, које најчешће нису ни знале за инфекцију, оздрави у периоду од шест месеци до две године, а код других је због имунодефицијенције имунског систем повећан ризик да вирус доведе до појаве рака. Са више од хиљаду и три стотине новооболелих и приближно пет стотина умрлих годишње, рак грлића материце је други водећи узрок оболевања и четврти узрок умирања од рака међу женском популацијом Србије. Опасност којом прети повод је да се установи Европска недеља превенције рака грлића материце као прилика за подизање свести жена о болести и начинима превенције. Европска недеља превенције рака грлића материце први пут је обележена 2007. када је Савет Европе донео препоруке о започињању кампање а Србија, препознајући њен значај, ове године шеснаести пут активно учествује у обележавању. Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ у периоду од 17. до 23. јануара преноси поруку о значају мера превенције у циљу спречавања оболевања и умирања од ове опаке болести. Основна порука женама указује да је рак грлића материце малигна болест која се може спречити. Зато је слоган 16. Европске недеље превенције рака грлића материце „Боље спречити него лечити - редовном контролом победићемо карцином грлића материце“ конципиран са жељом да их покрене на размишљање о репродуктивном здрављу и у току године одвоје дан када ће посетити лекара и обавити превентивни преглед. Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, током 2019. регистровано је хиљаду четири стотине четрдесет четири новооболелих жена, а четири стотине тридесет осам умрло од ове малигне локализације. На основу
Р
процена Европског информационог система за 2020. годину, са стопом оболевања од 23,3 на сто хиљада, жене у Србији се налазе на петом месту у Европи, после Црне Горе, Румуније, Естоније и Литваније. Примена интервенција за превенцију и контролу рака грлића материце, како би се постигла елиминација ове болести, једна је од приоритетних препорука Светске здравствене организација која подразумева свеобухватни приступ овој болести. Он укључује рано откривање и лечење свих форми лезија, вакцинацију против хуманог папилома вируса и палијативно збрињавање оболелих жена у смислу активне и свеобухватне бриге која обухвата контролу симптома, психолошку, социјалну и духовну подршку. У складу са Програмом обавезне и препоручене имунизације становништва против одређених заразних болести, предвиђена је препоручена имунизација против обољења изазваних хуманим папилома вирусом. Она се односи на децу оба пола старију од девет година пре првих сексуалних односа, а првенствено деца шестих разреда основних школа. Планирано је да у домовима здравља који спроводе примарну здравствену заштиту школске деце имунизацију реализују изабрани лекари са потребним бројем доза зависно од врсте вакцине и узраста у којем се даје. Током ове године биће разматрана могућност за спровођење препоручене вакцинације девојчица и дечака против хуманог папилома вируса о трошку државе. На основу резултата истраживања које је, у циљу процене утицаја кризе изазване пандемијом ЦОВИД-19 на сексуално и репродуктивно здравље, спровео Институт за јавно здравље Србије уз подршку Министарства здравља и Канцеларије популационог фонда Уједињених нација за Србију, око три четвртине жена од увођења препоручених мера заштите нису имале заказан скрининг преглед за рак грлића материце. У истом периоду скоро петина је самостално одлучила да одложи преглед, а свакој десетој преглед је био отказан од стране медицинског особља. Канцеларија за скрининг рака Института за јавно здравље Србије, заједно са
мрежом института и завода за јавно здравље, обележиће данас Европску недељу превенције рака грлића материце организовањем различитих едукативнопромотивних активности. Циљ је промоција значаја очувања репродуктивног здравља и могућности коришћења доступних мера превенције у циљу спречавања оболевања и умирања од рака грлића материце. Током Европске недеље превенције рака грлића материце, а са циљем подизања свести о превентивним прегледима, тиркизно зеленом бојом која је заштитни знак кампање биће осветљени важни објекти у Београду, купола Народне скупштине, Бранков и мост на Ади, Палата Албанија и фонтане на Славији.
Епидемиолошки подаци Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље у Србији се сваке године региструје нешто мање од хиљаду две стотине новооболелих жена од карцинома грлића материце, а просечна стандардизована стопа инциденције од цервикалног карцинома износи 27,2 на сто хиљада жена. Од карцинома грлића материце сваке године просечно умре четири стотине шездесет осам жена, па просечна стандардизована стопа морталитета износи 9,4 на сто хиљада жена свих узраста. Карцином се чешће јавља у узрасту од тридесет пете године, али се највише узрасно-специфичне стопе оболевања бележе од педесете до педесет девете. У случају умирања регистроване стопе морталитета пропорционално расту од четрдесет пете године и највише су у узрасту од седамдесет до седамдесет пет и више година. Највише стандардизоване стопе инциденције, у односу на просечну, регистроване су у Борској, Северно-банатској, Западнобачкој и Зајечарској области, а најниже у Севернобачкој, Браничевској, Златиборској и Мачванској области. У случају леталних исхода, више стопе морталитета од просечне регистроване су у Борској, Западнобачкој, Колубарској и Северно-банатској, а најниже у Севернобанатској, Севернобачкој, Златиборској и Зајечарској области. Т. Радовановић
45
На репертоару Биоскопа “Кварт”
МАГАЗИН 531
23.1.2022.
Пчелица Маја 3: Златно јаје
46
Кад својеглава пчелица Маја и њен најбољи пријатељ Паво спасу принцезу мрава, наћи ће се усред епске битке која ће их одвести у чудне нове светове, а њихово пријатељство ставити на искушење. Анимирани породични филм у 2Д формату, синхронизован на српски језик, траје два минута краће од сат и по, а Ноел Клиери га је режирао према сценарију који је написао са Едриеном Бајкембахом и Фином Едквистом. Гласове анимираним јунацима позајмили су Мина Лазаревић, Стеван Пиале, Томаш Сарић, Димитрије Стојановић, Ђурдјина Радић, Марко Мрђеновић, Владимир Марковић Луни, Милан Антонић, Огњен Дрењанин и Ања Орељ, а филм се приказује до 26. јануара у пројекцијама које почињу у 16,30.
Златни дечко
Ово је прича о Денису Марковићу, младом и талентованом фудбалеру проблематичног темперамента који због тога, од ране младости, постаје мета различитих интереса. Прича сведочи где некога све може, или не може, одвести таленат, али и прича о другој шанси… Спортску драму у 2Д формату, и трајању од тачно сат и по, Огњен Јанковић је режирао према сценарију који је написао са Алексом и Вуком Ршумовићем, а водеће улоге тумаче Денис Мурић, Андрија Кузмановић, Игор Бенчина, Петар Стругар, Љубомир Булајић, Јована Гавриловић, Алиса Радаковић, Владимир Ковачевић, Тихомир Станић и Страхиња Блажић. Филм је на репертоару биоскопа до среде 26. јануара, а пројекције почињу у 18 и 20 сати.
Кингсмен: Почетак
Кад се група највећих криминалаца и тирана окупља како би испланирала рат у циљу уништења милиона људи, један човек мораће да се утркује с временом како би их зауставио. Акциона авантура у 2Д формату траје тринаест минута дуже од два сата, а Метју Вон је режирао према сценарију који је написао са Карлом Гајдусеком и Марком Милером. Главне улоге тумаче Ралф Фајнс, Xема Артертон, Рајс Ајфенс, Метју Гуд и Том Холандер, а филм се приказује до среде 26. јануара у пројекцијама које почињу два сата пре поноћи.
47
МАГАЗИН 531
23.1.2022.
До Срб
48
Срби, нису вични са лап али су, недостижни с т
Добрица Кобрица
ЧАКАНОВИЋ
ок су партије на површини; бија ће, све дубље да – тоне!
Вук Караџић: „Читај, како пише“! „Србојебина”: „Читај, између редова“!
Како „цветају“, они добро знају! Нема свако „душу на продају“!
п-топом; топом!
49
МАГАЗИН 531
23.1.2022.
www.minjina-kuhinjica.com
50
Из Мињине кухињице
51
52
МАГАЗИН 531 23.1.2022.
ЖКК Краљево - Црвена звезда 75:78
53
У сусрет сезони атлетских такмичења
МАГАЗИН 531
23.1.2022.
ДВАНАЕСТИ И
54
БАРСКИ КРОС
- Дванаести по реду Ибарски крос посвећен обележавању стоте годишњице од почетка примене инсулина. - Обележавање значајног датума повод за ревијалну трку „Сто година инсулина“, на педесет метара , а за ветеране меморијална трка посвећена недавно преминулом атлетичару Радославу Вукојичићу. - Такмичење у шеснаест старосних категорија, од атлетских школа до ветерана разврстаних у групе са разликом од пет година. - Победник Ибарског кроса Никола Милосављевић у мушкој, а Јована Миладиновић у женској конкуренцији. - Лазар Секулић победник првог Меморијала „Радоје Вукојичић“
55
раљево је претходног викенда дванаести пут било домаћин значајног атлетског такмичења коме је још једном промењена траса па је, после неколико година одсуства због реконструкције атлетског стадиона, враћено на локацију на којој је и настало. Било је то другог дана 2011. године, након што је изостао старт Новогодишње трке у Мрсаћу, а кад је већ следеће у овом месту настављена дугогодишња традиција у Атлетском клубу „Краљево“ нису били спремни да одустану од организације, али ни да се термини поклапају, па су за нови изабрали први дан Нове године по Јулијанском календару. Прве три године такмичење је одржавано у дане викенда након 14. јануара, а потом традиционално на први дан Нове године. Ибарски крос се одржава уз подршку локалне самоуправе, а право учешћа су и ове године имали сви заинтересовани у некој од категорија које обухватају млађе и старије пионире и пионирке, јуниоре и јуниорке, потом сениоре, сениорке и ветеране разврстане у старосне групе у распону од по пет година старости. Почасни председник Атлетског клуба „Краљево“ др Милан Матијевић подсећа да су пре 2011. године краљевачки атлетичари пуних четрдесет година организовали Новогодишњу атлетску трку у Мрсаћу, а након што месна заједница ни после толико времена није показала спремност да стане иза јединственог такмичења дошли на идеју да је преместе у Краљево. Кад су након једногодишње паузе у Мрсаћу схватили да је враг однео шалу, и да прети опасност да заувек остану без спортске манифестације овог типа, одлучили су да наставе са одржавањем новогодишње трке другог дана у новој години. Реконструкција Атлетског стадиона изместила је Ибарски крос на терене поред нове спортске хале, а почетак градње тржног центра на овој локацији померио старт и циљ трке неколико стотина метара низводно до ушћа Рибнице у Ибар.
МАГАЗИН 531
23.1.2022.
К
56
Атлетски стручњаци су нову локацију оценили довољно квалитетном за одржавање крос такмичења, па се очекивало да у дужем периоду буде место окупљања учесника Ибарског кроса. Специфичност дванаестог по реду Ибарског кроса огледа се у податку да је посвећен обележавању стоте годишњице од почетка примене инсулина, па су у организацију били укључени Удружење дијабетичара Краљево и Црвени крст. Обележавање значајног датума је повод за ревијалну трку „Сто година инсулина“, на педесет метара, а за ветеране меморијална трка посвећена недавно преминулом атлетичару Радославу Вукојичићу. Ванредне околности због епидемије корона вируса и ове године су наметнуле организаторима обавезу поштовања заштитних мера које је утврдио кризни штаб за борбу против корона вируса. Ибарски крос је одржан у шеснаест старосних категорија, почев од атлетских школа до најстаријих ветерана, а међу пријављенима су се нашли такмичари из Београда, Апатина, Новог Сада, Алексинца, Лебана, Чачка, Крагујевца, Свилајинца и других градова. Сем старта и циља на атлетском стадиону значајан део стазе дуго око осам стотина метара измештен је ван простора реконструисаног спортског објекта. Добар одзив такмичара, и жестока борба за што бољи пласман на стази крај Ибра, потврђују да „Ибарски крос“ из године у годину учвршћује позицију међу сличним такмичењима у земљи. На стартну линију први су изашли полазници атлетских школа А и Б ранга. У мушкој конкуренцији првог победио је Вукашин Арсенијевић иза кога су у цуљ утрчали Марко Брковић и Петар Ђоковић. У женској конкуренцији најбржа је била Лана Павловић која је успела да надмаши другопласирану Петру Милетић и Тијану Цукавац. Међу полазницима атлетске школе Б ранга није било превише интересовања за учешће на Ибарском кросу, па је титула побед-
ника припала Максиму Вучетићу. У категорији млађих пионира Богдан Митровић је тријумфовао испред другопласираног Лазара Цуковца, а код млађих пионирки кроз циљ су прве прошле Нина Палевић и Вишња Јеринић. Најбољи међу пионирима били су Никола Бељаковић и Кристијан Јеленић, а код пионирки Јована Златић. Циљну линију прешла су три млађа јуниора, прво Владимир Проле, за њим Филип Радојевић и Матија Пантовић, а међу јуниорима Алекса Ристовић није имао конкуренцију у борби за прво место. Најатрактивнија је и овом приликом била трка сениора од којих је најбржи био Никола Милосављевић који је циљну равнину прешао испред Дамњана Вукићевића и Милоша Маринковића. Жестока борба за прву позицију вођена је и у категорији сениорки од којих је најбоља била Јована Миладиновић, а друго и треће место припали су Кристини Јовичић и Милици Жунић. Ветерани су наступили у шест старосних група, победници су Жива Вијоглавин, Драган Нешовић, Дејан Јеротијевић, Мирко Андјелковић, Петар Милетић и Милан Матијевић а победник првог Меморијала „Радоје Вукојичић“ је Лазар Секулић. У ветеранке се сврставају атлетичарке са навршених тридесет пет година, а најбоља у овој категорији била је Ивана Минић. У преосталим са старосном разликом од пет година победиле су Ивана Матовић, Биљана Котеска Вељковић, Бранислава Костић и Ариана Илић. Ибарски крос се организује са скромним средствима која обезбеђује локална самоуправа, по правилу за набавку медаља, а податак да на такмичењима ове врсте нема значајнијих атлетских имена тумачи се чињеницом да није могуће обезбедити новчане награде. И поред тога дванаести по реду Ибарски крос оцењен је успешним, тим пре што је одржан у ванредним околностима условљеним епидемијом корона вируса. Т. Радовановић
57
ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 23. ДО 29. ЈАНУАРА
МАГАЗИН 531
23.1.2022.
23. јануар
58
393 — Римски цар Теодосије I је прогласио свог деветогодишњег сина Хонорија за савладар. 1368 — Џу Јуен-џанг је ступио на кинески престо, започевши династију Минг која ће владати Кином три века. 1556 — У најсмртоноснијем земљотресу у историји који је погодио кинеску покрајину Шанси, погинуло је око 830.000 особа. 1579 — Северне низоземске покрајине Холандија, Зеланд, Утрехт, Хелдерланд, Фризија, Гронинген и Оверејсел прогласиле су Утрехтску унију ради супротстављања шпанској власти. 1570 — Џејмс Хамилтон је убио Џејмса Стјуарта, у првом забележен атентата извршеним ватреним оружјем. 1719 — Уједињењем Вадуца и Шеленберга створена кнежевина Лихтенштајн. 1789 — Бискуп Џон Керол је купио земљиште на којем ће бити основан будући Универзитет Џорџтаун, најстарији католички универзитет у Сједињеним Државама. 1793 — Русија и Пруска споразумеле се о другој подели Пољске. 1878 — Током руско-турског рата Велика Британија, на захтев султана Абдул Хамида II, послала своју флоту у Истанбул. 1920 — Холандија одбила да савезницима изручи бившег немачког цара Вилхелма II, који је по абдикацији у новембру 1918. емигрирао у Холандију. Његово изручење тражено због злочина у Првом светском рату. 1943 — Британска Осма армија под командом генерала Бернарда Монтгомерија заузела, у Другом светском рату, Триполи у Либији.
1945 — Немачки велики адмирал Карл Дениц је наредио почетак операције Ханибал, која је постала један од највећих евакуација морем у историји, са више од милион људи пребачених током 15 недеља. 1945 — Совјетске трупе у Другом светском рату, напредујући ка Берлину, избиле на реку Одру у Пољској. 1950 — Израелски парламент (Кнесет) донео резолуцију којом Јерусалим постаје главни град Израела. 1960 — Батискаф Трст је заронио на рекордну дубину од 10.916 m у области Чаленџер дип Маријанског рова. 1968 — Морнарица Северне Кореје у територијалним водама заробила амерички шпијунски брод УСС Пуебло. 1997 — Медлин Олбрајт је положио заклетву као први женски државни секретар САД, чиме је постала највише рангирана жена у историји америчке владе. 1997 — Београдски студенти ватрометом, пиштаљкама и трубама обележили 100. сат непрекидног стајања пред полицијским кордоном у Коларчевој улици, у центру Београда. Полиција 24. децембра почела да спречава студентске и грађанске антирежимске демонстрације које су почеле 20. новембра због фалсификовања резултата локалних избора у Србији. 2000 — Више од милион демонстраната прошло кроз центар Мадрида протестујући због ескалације насиља баскијске сепаратистичке групе ЕТА, у чијим је насилничким акцијама током 32 године убијено око 800 људи. 2002 — У пакистанском главном граду Карачију киднапован, а касније и убијен, дописник америчког „Вол стрит журнала“ Данијел Перл, који је истраживао исламске милитантне гру-
пе у тој земљи. 2003 — Пионир 10 је послао последњу поруку ка Земљи. 2006 — У железничкој несрећи у Црној Гори, 46 лица је погинуло и 130 повређено када је локални путнички воз који је саобраћао између Бијелог Поља и Подгорице исклизнуо из шина у месту Биоче. Тешка несрећа код станице Биоче (10 km северно од Подгорице) узрокована је кваром електромоторне гарнитуре. 2010 — У Саборној цркви у Београду устоличен 45. поглавар Српске пра-
вославне цркве патријарх Иринеј.
24. јануар 41 — У завери Сената, војске и преторијанаца, припадници преторијанске гарде убили су римског цара Калигулу. 1458 — Четрнаестогодишњи Матија Корвин је акламацијом изабран за краља Угарске, захваљујући утицају свог стрица Михаља Силађија. 1742 — Карло Алберт Баварски изабран за цара Светог римског царства и краља Немачке, поставши тако Карло VII. 1848 — Џејмс В. Маршал је пронашао злато у Сатерс Милу у Коломи, што је довело до калифорнијске златне грознице. 1838 — Семјуел Морзе је демонстрирао телеграф на коме је променио телеграфску шифру, од телеграфског
речника са нумеричким кодом, у код за свако слово. 1915 — Британски ратни бродови су у бици код Догер Бенка у Првом светском рату у Северном мору потопили немачку крстарицу „Блихер“ на којој је погинуло 870 људи. 1924 — Некадашња престоница царске Русије, Петроград, добила је ново име - Лењинград, у знак сећања на вођу Октобарске револуције Лењина. 1927 — Амерички војници су напали Никарагву по наређењеу председника Калвина Кулиџа, интервенишући у Никарагванском грађанском рату. 1927 — Приказан први филм Алфреда Хичкока „Врт задовољства“ (The Pleasure Garden), у Енглеској. 1937 — Краљевина Југославија и Краљевина Бугарска потписале су пакт о вечном пријатељству. 1943 — Френклин Рузвелт и Винстон Черчил су окончали конференцију у Казабланки. 1946 — На основу резолуције Генералне скупштине УН, коју су иницирале САД, Уједињено Краљевство и Канада, основана је Комисија за атомску енергију. 1972 — Јапански војник Шјоићи Јокои откривен је на пацифичком острву Гвам, где се 28 година скривао у џунгли, убеђен да Други светски рат још траје. 1978 — Совјетски сателит Космос 954, са нуклеарним реактором у себи, је изгорео у атмосфери, раширивши радиоактивни отпад над канадским Саверозападним територијама. 1983 — У Италији су ухапшена 32 члана терористичке организације „Црвене бригаде“ под сумњом да су извршиоци криминалних дела, укључујући и убиство бившег италијанског премијера Алда Мора. 1984 — У продају је стављен Епл Макинтош, први рачунар широке потрошње који је имао графичко сучеље и рачунарског миша, уместо тада стандардног текстуалног сучеља. 1986 — Армија националног отпора бившег министра одбране Уганде Жоверија Мусевенија ушла је у главни град Кампалу и збацила владу генера-
ла Тита Окела. Мусевени је 29. јануара проглашен новим шефом државе. 1986 — Свемирска сонда Војаџер 2 је имала свој најближи сусрет са Ураном, на удаљености од око 81.500 km од планете. 1989 — Амерички серијски убица Тед Банди је погубљен електричном столицом због убиства најмање 30 жена. 1994 — Гувернер Народне банке Југославије Драгослав Аврамовић је представио нови динар са односом 1:1 према марки са циљем да се заустави хиперинфлација у СРЈ. 1998 — У експлозији која је изазвала пожар у окну рудника угља Вангђиајинг у кинеској провинцији Љаонинг погинуло је 77 људи. 1999 — Јордански краљ Хусеин потписао је декрет којим је старијег сина Абдулаха одредио за наследника на престолу. 2000 — У Хрватској су одржани први председнички избори после смрти Фрање Туђмана у децембру 1999. Победом над Драженом Будишом у другом изборном кругу 7. фебруара, председник Хрватске постао је Стјепан Месић. 2002 — У Бејруту је убијен бивши либански министар Ели Хобеика, који се сматра једним од одговорних за масакре у палестинским избегличким логорима Сабра и Шатила 1982. 2001 — За директора британске берзе, старе 200 година, први пут је именована жена, бивша банкарка Клара Фурс. 2003 — Влада Републике Српске позвала је све осумњичене за ратне злочине, укључујући и бившег председника РС Радована Караџића, да се добровољно предају Хашком трибуналу. 2006 — На парламентарним изборима у Канади победила Конзервативна партија (на челу са Стивеном Харпером) након 12 година власти либерала. 2011 — Најмање 35 особа је погинуло, а више од 100 је повређено у самоубилачком бомбашком нападу на московском аеродрому Домодедово.
59
МАГАЗИН 531
23.1.2022.
25. јануар
60
750 — Абасидски побуњеници су поразили Омејадски калифат у бици на Забу, што је довело до смене династија. 1533 — Ана Болен, која је већ била трудна са будућом краљицом Елизабетом, се потајно удала за енглеског краља Хенрија VIII. 1831 — Пољски парламент (Сејм) прогласио је независност Пољске и свргнуо руског цара Николаја I с пољског престола. Велики део Варшавског војводства, под називом Пољско краљевство прикључен је 1815. Русији, а руски цар постао је и краљ Пољске. Руси су у септембру угушили пољски устанак, укинут је устав и распуштен Сејм. 1874 — Сима Лозанић је постао редовни професор на катедри за хемију и хемијску технологију на Великој школи у Србији. 1899 — У Пожаревачком затвору је умро српски револуционар и публициста Васа Пелагић, један од првих поборника идеје социјализма у Србији и на Балкану. Био је плодан и популаран писац, а радови објављени за његовог живота штампани су у 250.000 примерака. 1904 — У Београду је почео да излази дневни лист Политика. 1916 — Црногорска војска је капитулирала у Првом светском рату, што је де факто био крај постојања Краљевине Црне Горе. 1924 — У француском граду Шамони отворене су прве зимске Олимпијске игре. 1942 — Тајланд је у Другом светском рату објавио рат Великој Британији и САД. 1961 — Председник САД Џон Кенеди одржао је у Стејт департменту у Вашингтону прву конференцију за новинаре коју је телевизија преносила уживо. Кенеди је одговорио на 31 питање. 1971 — Генерал Иди Амин је војним ударом оборио с власти председника Уганде Милтона Оботеа и потом се прогласио за председника. 1983 — Кинеске власти су преина-
чиле у доживотну робију смртну казну изречену истог дана 1981. Мао Цедунговој удовици Дјанг Ћин. 1987 — Избио је пожар у фабрици прехрамбеног комбината Агрокомерц, што је био повод за почетак афере Агрокомерц. 1991 — Скупштина (Собрање) Македоније је усвојила декларацију о независности и платформу за преговоре о будућности Југославије. 1996 — Парламентарна скупштина Савета Европе примила је Русију у чланство те организације и поред оштрих критика због руског војног ангажовања у Чеченији. 1999 — У серији земљотреса у Колумбији, који је погодио регију узгајивача кафе, погинуло је око 2.000 људи, а стотине хиљада остало је без домова. 2000 — Припадници Сфора ухапсили су у Вишеграду Митра Васиљевића оптуженог за ратне злочине поцињене током рата у Босни и Херцеговини (1992—95). 2001. ДОС формирао Владу Србије, прву после десетогодишње власти СПС-а. Израелски и палестински преговарачи су сопштили да су постигли известан успех у преговорима око граница будуће палестинске државе. 2006 — Одржани избори за Палестинско законодавно веће. 2007 — Светиславу Басари додељена 52. НИН-ова награда за роман „Успон и пад паркинсонове болести“. 2011 — Почео је први талас Египатске револуције, која је на крају довела до уклањања Хоснија Мубарака после скоро 30 година власти.
26. јануар 1500 — Шпански морепловац Висенте Јањез Пинзон открио Бразил. 1531 — Снажан земљотрес погодио Португал, главни град Лисабон потпуно разорен, а погинуло више од 30.000 особа. 1564 — Папа Пије IV потврдио је булом “Benedictus Deus” одлуке Тридентинског сабора и затражио од католика да их се строго придржавају и под
претњом екскомуникације забранио свако њихово неовлашћено тумачење. 1699 — Потписан Карловачки мир, којим је после 16 година окончан рат Турске и Свете алијансе. Споразумом који су у Сремским Карловцима с Турском склопиле Аустрија, Русија, Пољска и Венеција Турци изгубили Угарску, Славонију, Лику и Банију, задржали Банат и део Срема до Митровице. Венеција добила средњу Далмацију, Боку которску до Рисна и Мореју. 1885 — Судански устаници Мухамеда Ахмеда Абдуле заузели Картум и погубили енглеског генерала Чарлса Гордона. Британци поново преузели власт 1898. године, а Судан остао под британском влашћу до 1. јануара 1956. 1905 — Код Преторије у Јужној Африци пронађен највећи дијамант на свету, „Калинан“. У сировом стању тежио 622 грама и имао 3.106 карата. 1930 — Махатма Ганди, лидер по-
крета за независност Индије, почео марш кроз Индију због пореза на со. „Марш соли“ требало да охрабри Индијце да самостално производе со као симбол независности. 1934 — Потписан десетогодишњи немачко-пољски пакт о ненападању, који је Хитлер прекршио нападом на Пољску 1. септембра 1939. 1935 — Изашао први број београдског недељника „Недељне информативне новине“. 1942 — Прве трупе САД у Другом светском рату стигле у Европу, у Северну Ирску, а у борбе на европском ратишту укључиле се 1943. нападом на Италију. 1947 — У авионској несрећи у Данској погинуо шведски престолонаследник Густав VI Адолф. Без оца остало петоро деце, међу којима садашњи краљ Шведске Карл XVI Густаф. 1950 — Индија формално прогла-
шена републиком у оквиру Британског комонвелта. 1965 — Хинду постао званичан језик Индије, што је изазвало немире на југу земље, где становништво говори другим језицима, па је Влада Индије у фебруару 1965. одлучила да у званичној употреби остане и енглески. 1972 — Изнад Чехословачке, после експлозије подметнуте бомбе, пао авион ЈАТ „DC-9“ на линији Копенхаген-Београд. Погинуло 26 путника и чланова посаде, преживела једино стјуардеса Весна Вуловић. 1993 — Књижевник Вацлав Хавел изабран за председника нове Чешке Републике, после распада Чехословачке федерације. 1994 — Румунија као прва земља из бившег Варшавског пакта потписала документ НАТО „Партнерство за мир“. 1996 — Сенат САД одобрио споразум „Старт 2“ о смањењу броја америчких и руских стратешких нуклеарних ракета. 2000 — Хашки трибунал донео коначну пресуду босанском Србину Душку Тадићу у поступку који је трајао скоро четири године. Први човек ком је суђено за злочине почињене током рата у Босни, од 1992. до 1995, осуђен на 20 година затвора. 2001 — У земљотресу јачине 7,7 степени Рихтерове скале у западној Индији погинуло око 18.000 људи. 2006 — Пронађена најмања планета, ОГЛЕ-2005-БЛГ-390Лб, слична Земљи ван Сунчевог система
27. јануар 447 — Земљотрес је уништио велики део Цариградских зидина. 661 — Алијином смрћу окончан је Рашидунски халифат. 1785 — Основан је Универзитет Џорџије, први државни универзитет у САД. 1822 — На скупштини у Епидауру грчки устаници прогласили независност Грчке, коју је Турска признала 1829. 1825 — Амерички конгрес је одобрио стварање Индијанске територије
(у данашњој Оклахоми), отворивши пут пресељавању Индијанаца у источном делу САД кроз Пут суза. 1865 — Шпанија признала независност Перуа. 1919 — У Марибору је убијено је 13 а рањено 60 ненаоружаних грађана немачке националности у догађају познатом као Мариборска крвава недеља. 1924 — Влада Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца потписала у Риму пакт о пријатељству и сарадњи са Италијом и споразум којим је Ријека предата Италији. 1926 — Енглески проналазач Џон Логи Берд у Лондону први пут јавно демонстрирао телевизију. 1942 — Извршен је Игмански марш Прве пролетерске бригаде за време Друге непријатељске офанзиве. 1943 — Америчко ратно ваздухопловство је извршило, у Другом светском рату, први напад на Немачку целодневним бомбардовањем ратне луке Вилхелмсхафен. 1945 — Совјетске јединице су ослободиле Аушвиц. 1964 — Француска је успоставила дипломатске односе са Народном Републиком Кином. 1967 — Током проба за лет на Месец у бази Кејп Каневерал три америчка астронаута (Гас Грисом, Едвард Вајт и Роџер Чафи) погинула у капсули свемирског брода „Аполо 1“ у ком је избио пожар. 1967 — Представници 60 земаља потписали споразум о забрани употребе оружја за масовно уништавање у свемиру. 1973 — Потписивањем Париског мировног уговора ступило је примирје у Вијетнамском рату и окончано војно ангажовање САД у тој земљи. Главни преговарачи, државни секретар САД Хенри Кисинџер и северновијетнамски министар Ле Дук То, добили исте године Нобелову награду за мир. 1980 — Уз помоћ званичника канадске владе, шесторо америчких дипломата који су избегли затварање у иранској талачкој кризи је побегло у Цирих. 1981 — Најмање 500 људи погину-
61
23.1.2022.
МАГАЗИН 531
62
ло на индонежанском фериботу „Тампомас II“ који је после пожара потонуо у Јаванском мору. 1991 — Америчка авијација у Заливском рату почела масовно бомбардовање другог по величини ирачког града Басре. 1991 — Посланици Собрања изабрали Киру Глигорова за председника Македоније. 1993 — У Њу Делхију полиција употребила сузавац да растера побуњене Хиндусе који су напали џамију и муслимане који су напали хиндуски храм и том приликом спалили на десетине радњи. 1996 — У Нигеру војним ударом оборен први демократски изабран председник Махамане Осман. 1997 — Уочи Светосавске литије, у којој је те године учествовало више од 100.000 људи, повукао се полицијски кордон у Коларчевој улици у центру Београда. Полиција и демонстранти стајали непрекидно седам дана једни спрам других током протеста због фалсификовања локалних избора у Србији у новембру 1996. Демонстранти бучно прославили завршетак акције „кордоном на кордон“ и кренули у протестну шетњу улицама Београда. 1998 — Европска унија и НАТО изразили забринутост због заоштравања ситуације на Косову, где су учестали сукоби наоружаних Албанаца и српских снага безбедности. 1999 — Београдска канцеларија Комесаријата Уједињнеих нација за избеглице саопштила да у 98 села у централном и западном Косову више нема српског становништва. 2002 — У серији експлозија у војном складишту у Лагосу и пожару изазваном експлозијама погинуло више од 1.000 људи. 2006 — Сурчински аеродром у Београду је преименован у Аеродром Николе Тесле.
28. јануар 98 — Трајан наслеђује свог усвоје-
ног оца Нерву као римски император, под његовом владавином Римско царство ће достићи највеће границе. 1077 — Укинута је екскомуникација Хајнриха IV након његовог покајничког пута у Каносу. 1393 — Француски краљ Шарл VI Луди је замало избегао смрт када је током једног бала костиме неколико играча захватила ватра. 1573 — Почела велика хрватскословеначка сељачка буна под вођством Матије Гупца. Побуна у крви угушена 9. фебруара, а њен вођа заробљен и после неколико дана умро од последица мучења. 1573 — Потписане су одредбе Варшавске конфедерације, којим је дозвољена слобода вероисповести у Пољској. 1689 — Енглески парламент објавио абдикацију краља Џејмса II, који је био присиљен на напусти престо због покушаја да врати католицизам у Енглеску. 1724 — Петар Велики је основао Руску академију науке и уметности у Санкт Петерсбургу. Била је знана као Санкт Петерзбуршка академија науке до 1917. 1813 — Гордост и предрасуда је први пут објављена у Уједињеном Краљевству. 1820 — Руска експедиција предвођена Фабијаном Готлибом фон Белингсхаузеном и Михаилом Лазаревом открива Антарктик, приближивши се антарктичкој обали. 1846 — На балу у Бечу први пут изведен „Српски квадрил“, дело које је Јохан Штраус млађи компоновао по налогу кнеза Милоша Обреновића. 1871 — Француска „Влада народне одбране“, која је формирана у Паризу по свргавању Наполеона III и проглашења републике, прихватила капитулацију у рату с Пруском, у ком је француска војска тешко поражена. 1878 — У Њу Хејвену у САД пуштена у рад прва телефонска централа, две године пошто је Александер Грејем Бел патентирао телефон. 1909 — Америчке трупе су напусти-
ле Кубу са изузетком базе Гвантанамо где су се налазили од краја Шпанскоамеричког рата. 1915 — Одлуком америчког Конгреса створена је Обалска стража САД као један од огранака Оружаних снага САД. 1932 — Јапанске снаге напдају Шангај. 1935 — Исланд постао прва земља у којој је легализован побачај. 1958 — Компанија Лего је патентирала дизајн својих коцки, које су компитабилне и са данашњим издањима. 1965 — Тренутну верзију заставе Канаде је усвојио канадски парламент. 1985 — Супергрупа САД за Африку снима хит сингл We Are the World да би сакупила новац за помоћ гладнима у Етиопији.
1986 — У експлозији америчког васионског шатла „Чаленџер“, 72 секунде после лансирања из Кејп Каневерала, погинуло свих седам астронаута. 1994 — Три италијанска новинара убијена у Мостару, у Зеници убијен један Британац, два тешко рањена. Британци били службеници агенције за достављање хуманитарне помоћи у Босни. 1995 — У најкрвавијем сукобу од почетка насиља исламских ектремиста у Египту погинуло 14 екстремиста, два полицајца и два пролазника која су се нашла у унакрсној ватри. 1997 — У Алжиру на препуној пијаци у близини главног града у експлозији бомбе погинуло 15, рањено најмање 30 људи. 1998 — У Индији на смрт осуђено свих 26 оптужених за учешће у завери
и убиству бившег премијера Раџива Гандија. 2002 — У Београду одржана прва седница Међудржавне комисије за утврђивање граница и припрему уговора о државној граници између Југославије и Хрватске. 2006 — Урушавање крова у Катовицама 2006., број мртвих је 67, а рањених преко 170
29. јануар 1412 — У Новом Брду издат „Закон о рудницима“ деспота Стефана, који садржи драгоцене податке о начину живота српског народа на почетку XV века. Законик значајан документ српске писмености и српског правног система у средњем веку. 1635 — Основана је Француска академија, једна од најчувенијих у Европи. Академију основао кардинал Ришеље, министар краља Луја XIII. 1676 — Фјодор III је постао цар Русије. 1814 — Француска је поразила Русију и Пруску у бици код Бријена. 1845 — У „Њујорк ивнинг мирору“ први пут објављена песма Гавран, Едгара Алана Поа, која му је донела светску славу. 1850 — Хенри Клеј је представио америчком Конгресу компромис из 1850. 1856 — Британска краљица Викторија је установила Викторијин крст, највише британско војно одликовање. 1861 — Канзас је примљен у Унију као 34. америчка савезна држава. 1863 — Америчка војска је поразила Шошоне у масакру на Медвеђој реци. 1886 — Немачки инжењер Карл Бенц патентирао први успешан аутомобил на бензин. 1889 — Аустроугарски принц, престолонаследник Рудолф, једини син Франца Јозефа 1, нађен мртав с љубавницом Маријом Вечером у дворцу „Мајерлинг“ крај Беча. 1891 — Лилијуокалани је проглашена последњим владаром и једином краљицом Хаваја.
1896 — Амерички лекар Емил Граб први употребио терапију зрачењем у лечењу рака плућа, применивши је у Чикагу на пацијенткињи Роуз Ли. 1916 — Немци у Првом светском рату први пут бомбардовали Париз из цепелина. 1933 — Немачки председник Паул фон Хинденбург именовао Адолфа Хитлера за немачког канцелара. Хитлер званично ступио на дужност дан касније, 30. јануара. 1942 — Перу и Боливија потписивањем протокола у Рио де Жанеиру окончали рат почет 1941. због спорне пограничне територије између две земље у подручју амазонске џунгле, али спорно питање тиме није решено. 1950 — Почела прва у низу побуна у Јоханесбургу, изазваних расистичком политиком Владе Јужне Африке. 1959 — Дански путнички брод „Ханс Хедтофт“ ударио, пловећи поред обала Гренланда, у ледени брег и потонуо. Живот изгубило 95 особа. 1963 — Француска ставила вето на улазак Велике Британије у Европску економску заједницу. 1964 — У Инсбруку, Аустрија, отворене 9. зимске олимпијске игре. 1964 — Премијерно приказан филм „Др Стрејнџлав“, Стенлија Кјубрика. 1996 — Венецијанска оперска кућа „Ла Фениче“ изгорела у пожару, други пут у 204 године своје историје. 1999 — Контакт-група позвала власти Србије и представнике косовских Албанаца да до 6. фебруара приступе мировним преговорима у француском замку Рамбује у близини Париза. 2002 — Председник САД Џорџ Буш изјавио у Конгресу САД да почиње рат против тероризма и упозорио да „Осовина зла“, коју чине Иран, Ирак и Северна Кореја, прети миру у свету. 2002 — У Кабулу се завијорила стара авганистанска застава, први пут од комунистичког преврата 1978. који је означио почетак 23-годишњег периода ратова и криза у земљи. 2021 — Демонстрације: Најмање 350 особа је повређено у сукобима полиције и демонстраната у Триполију.
63
Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Т. Радовановић Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs