Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година X * Број 536 * 27. фебруар 2022. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

27.2.2022.

МАГАЗИН 536

У овом броју: Човек испред профита У знаку броја пет У политици без политичких амбиција Субвенцијама до чистијег ваздуха Дуг пут до здраве средне Сива књига пут ка бољем друштву Кривична дела без осуде Судови већи банкари од банака Из дана у да На репертоару Биоскопа “Кварт” Наличја српског лица Из Мињине кухињице Ветеран над ветеранима Војводина 021 - ЖКК Краљево Времеплов

6 14 16 22 26 30 34 38 44 48 50 52 54 60 62

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 536 27.2.2022.

27.2.2022.

МАГАЗИН 536

- Предизборни програм коалиције Уједињена Србија са циљем да врати правду и слободу, спречи даље поделе међу становништвом и створи услове у којима ће партијска књижица најзад престати да буде исто што и улазница за послове у јавним предузећима. - Краљево воде најнестручнији и најгори кадрови. - Краљево су заобишле озбиљније инвестиције, а да оне које су реализоване не гарантују запосленима више од минималне зараде. - По усвајању новог закона о пореклу имовине функционера, без обзира којој политичкој опцији припадају, уплата у буџет свега за чије порекло нема валидних доказа. – Обавезали се на повлачење из политике уколико у периоду од шест месеци након победе на изборима не буде испоштовано оно што је обећано у кампањи

Предизборна кампања почела из Краљева: Уједињена Србија

Фоото: М. Радовановић

ЧОВЕК ИСПРЕД ПРОФИТА

МАГАЗИН 536

27.2.2022.

д проглашења парламентарних и председничких избора и званично је почела предизборна кампања која се у многим елементима разликује од уобичајених. Ограничења су у значајној мери последица потребе да се поштују мере заштите које је наметнула епидемија корона вируса, првенствено у окупљању ограниченог броја особа у затвореном и отвореном простору, али и скромних финансијских могућности учесника избора, пре свих оних из опозиционог спектра. То је претходног викенда могло да се види на централном градском тргу у Краљеву које су за почетак кампање изабрали највиши представници коалиције Уједињена Србија са чланицама Странка слободе и правде, Народна странка, Демократска странка, Покрет слобод-

них грађана, Покрет за преокрет, Покрет Слободна Србија, Синдикат Слога, Демократска заједница војвођанских Мађара и Грађанска платформа... У Краљево су стигли са поруком да Србија након десет година веома лоше власти Српске напредне странке 3. априла има јединствену прилику да гласа за промене. На пут кроз Србију кренули су кандидати за значајна места на изборима, Здравко Понош за председника Србије, Владета Јанковић за градоначелника Београда и Мариника Тепић која парламентарну листу, са циљем да представе грађанима програм од кога се очекује да у Србију врати правду и слободу, спречи даље поделе међу становништвом и створи услове у којима ће партијска књижица најзад престати да буде исто што и ула-

зница за послове у јавним предузећима. Краљево је изабрано за почетак кампање због уверења да је типичан представник средине која је пропатила више од осталих и доживела да је, након земљотреса у новембру 2010. године, воде најнестручнији и најгори кадрови. Тако челнике града и јавних предузећа оцењује заменик председника Странке слободе и правде Борко Стефановић уз подсећање да су Краљево заобишле озбиљније инвестиције, а да оне које су реализоване не гарантују запосленима више од минималне зараде. - Ми ћемо то променити зато што нико неће моћи да добије субвенције из буџета ако претходно не постоји писани договор са иневститором да ис-

плати минималну просечну плату у Србији и користи наше сировине, а да их извози напоље. Грађани треба да знају да 3. априла гласају да ли ће Рио Тинто да загади Србију или неће и да ли ћемо наставити да живимо у сенци мафије која је у спрези са врховима Српске напредне странке. То су питања на која ће грађани масовно дати одговор, каже Стефановић уверен у сигурну победу на изборима на свим нивоима. Представљање програма је прилика за разговор са грађанима који у великом броју изражавају незадовољство условима живота због чега је Уједињена Србија припремила јасан план за период после 3. априла. Странке уједињене у коалицију обећавају да ће након победе на изборима, уз повратак правде и одговорност свих

који су кршили законе, човек постати важнији од профита и неће бити инвестиција које загађују Србију. Значајним за будући живот у земљи оцењује се усвајање новог закона о пореклу имовине свих функционера, без обзира којој политичкој опцији припадају, и уплату у буџет свега за чије порекло нема довољно валидних доказа. Обавеза да се озбиљније посвети борби против корупције намењена је специјалном тужиоцу који би, по угледу на Румунију, имао споствену полицију са великим овлашћењима и ослобођену утицаја било ког политичара. - У Краљеву напредњаци, или они из других странака, који су до 2012. возили голфа двојку, носили поцепане фармерке и патике сад имају три стана, џип, фирму, а децу школују у приват-

ним школама и плаћају по две хиљаде евра месечно. То у овој земљи најзад треба да се истражи и да грађани виде ко су ти који су одговорни за пропаст, краљевачке инфраструктуре, недостатак радних места, загађење и то што је Краљево још увек изоловано од свих главних саобраћајница. Ми хоћемо да правимо и аутопутеве и железничке пруге, али не тако што дамо Кинезима да раде за пет, шест, или седам пута вишу цену од тржишне. Има оних који су се обогатили и за време Демократске странке, а људи треба да знају да то неће ниједна странка одређивати, него ће одређивати ојачана и независна Пореска управа која ће имати сопствене органе и полицију. Јако је важно да странке, па ни наша, ни на који начин не одређује да ли

27.2.2022.

МАГАЗИН 536

је неко крив или није, и да ли се неко нелегално обогатио или није. То треба да раде државни органи. Тужилаштво, полиција и судови су заробљени од стране једне партије а та партија, Српска напредна странка, је нажалост повезана са елементима организованог криминала и мафије. Људи то знају у сваком граду, каже Стефановић који је у сусрету са грађанима Краљева могао да се увери у незадовољсто животом током последњих неколико година. Генераторима све тежег положаја оцењује се недовољно посла за све који би желели да раде, прениске пензије које не пружају ни минимум могућности за пристојан живот, посебно поскупљење животних намирница за скоро трећину претходне цене. На негативне последице погрешних потеза актуелне власти не пропуштају да

укажу ни пољопривредници који су принуђени да купују вештачко ђубриво по изузетно високим ценама, због субвенција које су са дванаест смањене на четири хиљаде динара по хектару, одсуства откупне политике и високих акциза на гориво. Оптимизам за позитиван исход априлских избора темељи се на јединственом фронту политичких субјеката спремних да промене Србију на боље, а колико су њихови челници уверени у ефекте промена најбоље сведочи податак да су се уговором овереним код нотара Драган Ђилас, Мариника Тепић, Борко Стефановић и Дејан Булатовић обавезали на повлачење из политике уколико у периоду од шест месеци након победе на изборима не буде испоштовано оно што је обећано у кампањи.

Од бирача се очекује да на изборима покажу шта мисле о лажима актуелне власти, пропаганди, репресији, уништавању институција, о Беливуковом клану, везама са мафијом и сиромаштву које је наметнуто као успешна филозофија. - Вучић говори како је у реду да будете сиромашни, а то морамо зауставити. То што док причамо о Краљеву иде у Мерошину, отвара погоне и приказује људе којима је држава дала субвенције је прекасно. Десет година су лагали људе који више не верују Српској напредној странци зато што знају да кад одете у продавницу, кад вам стигне рачун за струју, када пољопривредници виде пошто је ђубриво, када виде да не могу свој рад ни на који начин да уновче, кад пензионери једва састављају крај с крајем, а млади само

гледају да побегну из земље, то је лична карта њихове неуспешне политике. Без обзира што смо поднели стотине килограма доказа и пријава тако ће бити док год су тужилаштво и судство заробљени, иако има много часних и поштених људи који су онемогућени да раде свој посао. Народ Србије треба да зна да 3. априла на неки начин одлучујемо да ли ћемо живети у затрованој земљи, да уклањамо све баријере и кочнице са нашег живота и кажемо нека свако ради свој посао, нека полиција хапси, нека тужилаштво гони, нека судови суде. Ако оде Рио Тинто да нам не уђе Тинто Рио, или нека друга компанија која ће исто то да ради. Морамо 3. априла да сачувамо будућност наше деце, вратимо срећу, стабилност и осмех у Србију, да људи кажу ово је стабилна земља у којој се зна да

је пензија редовна, да је плата редовна, да од плате и пензије може нормално да се живи, да смете слободно да искажете политички став свуда, на сваком месту и сваком медију, и да вам се због тога неће ништа десити. То људи траже, траже да могу да живе од свог рада, да школовање буде велика и светла ствар као што је некад била, а да је учитељ господин човек. То ћемо вратити, подићи ћемо плате просветним радницима и запосленима у здравству одмах зато што у буџету постоји новац, каже Стефановић и замера Српској напредној странци што сваке године потроши скоро три милијарде евра на коруптивне послове, због чега је дефицит буџета дошао до четири милијарде. Заменик председника Странке слободе и правде не штеди речи при оце-

ни да је актуелна власт неспособна, а основу за такав став налази у податку о дугу већем од тридесет милијарди евра и плану да достигне педесет милијарди. Прецизан економски програм подразумева увођење политике економског патриотизма уз очекивање да се заустави корупција на свим нивоима и створе услови да јавна предузећа више не буду куће страха у којима је глас за владајућу странку услов за продужење уговора о раду. У таквом програму нема места привременим и повременим пословима, осим за мали број специфичних, а начин да се стручни људи заувек отргну од утицаја било које партије види се у јавним конкурсима и биографијама свих кандидата објављеним на сајту јавног предузећа које их расписује.

МАГАЗИН 536

27.2.2022.

- Народ хоће да види како нико не може бити изнад човека, да смо сви једнаки и не може нико да буде новобогаташ напредњачке или било које друге страначке боје и каже пошто је Краљево. Није Краљево на продају. Краљево је слободарски град поноситих ратника који су нам донели слободу. Краљево је увек било ту кад се Србија бранила и хранила и због тога му треба вратити достојанство, снагу, а људе који су ту стицајем несрећних околности, некада и тако што су преварили друге да гласају за њих, треба послати да раде неке друге послове. Неки од њих који су кршили закон треба и кривично да одговарају, а они који су газили и малтретирали људе морају да одговарају по закону о лустрацији. Могу да гласају, али не могу више никад да се кандидују нити да буду бирани. Ето, то ћемо урадити у Србији, каже Стефановић и указује да је исплата износа од сто евра младима и двадесет

хиљада динара пензионерима последица очаја у странци којој пада рејтинг, а јача свест о поразу на априлским изборима. У Уједињеној Србији су уверени да ће њихов кандидат ући у други круг председничких избора, а Српска напредна странка неће моћи сама да обезбеди већину у Народној скупштини. Оптимизам не попушта ни кад су у питању избори за скупштину главног града, а победа опозиције оцењује се као добра прилика да се Београд врати грађанима из руку организоване криминалне групе која га је уништила, раскопала, распродала и направила од њега велико градилиште на коме се гради без дозвола и пере новац. Није тајна да су предизборне кампање добра прилика за различита обећања, по правилу усмерену према припадницима потцењених друштвених група. Таквима се оцењује сто педесет хиљада старијих од седамдесет

година који немају никакве приходе, а након промене власти могу да очекују државну пензију од најмање сто евра. Опозиција процењује да у сиромаштву живи више од триста педесет хиљада деце о којој се не прича, баш као ни о ниским откупним ценама пољопривредних производа а високим трошковима производње. Краљево важи за средину која се не разликује много од других са којима дели исте проблеме проузроковане корупцијом, недостатком слободе, репресијом и лошим животом чије последице осећа деведесет посто грађана, док остали из врха власти, каже Стефановић, живе као кнезови. Све то чини се великим изазовом за оне који након 3. априла буду заменили актуелну власт, понајвише што очекују безмало уништену земљу оптерећену великим дуговима. Да ситуација буде тежа кредите оптерећују високе каматне стопе и опасност да, ако не буду от-

плаћивани на време, земља остане без најзначајнијих јавних предузећа. У Уједињеној Србији преовладава уверење како се изузетно велики јавни дуг може сервисирати заустављањем корупције и одузимањем имовине за коју власници не могу да докажу порекло. Једним од значајних услова за учешће на изборима опозиција је оценила ослобађање медија, бар до нивоа какав је био пре демократских промена кад је у земљи, без посебних притисака, егзистирало више од четрдесет локалних телевизија и независних листова. Главним разлогом што их више нема оцењује се актуелна власт која је куповином медија од стране партијских барона угушила истину, а медије са национаном покривеношћу ставила под контролу владајуће политичке опције. Основу овог става Стефановић види у податку да је за годину дана у информативним програмима свих телевизија председник Србије био засту-

пљен читавих деведесет четири сата, а Странка слободе и правде четири минута. То је разлог више за обећање о ослобађању медија уз обавезу да се у информативним програмима на телевизији обавезно увек чују ставови обе супростављене политичке опције. - Мислим да је народ у Србији почео да се буди, да се људи све више информишу преко интернета, али је много важније лицем у лице, од ува до ува. Зато обилазимо Србију, прешли смо хиљаде километара и могу рећи да је страх почео да пада, а људи много више знају истину него пре три године. Иако очекујемо да наредних месец дана имамо већи приступ медијима са националном фреквенцијом то неће ништа битно променити. То и јесте Вучићев трик. Он пусти странке да у кампањи нешто кажу, а мимо кампање су сви медији затворени за критичко или другачије мишљење. Тај систем је неодржив, јер је медијска сцена као у Се-

верној Кореји, а то не приличи старом европском народу као што смо ми и старој европској држави у којој морамо имати слободу изражавања. Вучић је укинуо слободу изражавања, и увео искључиво слободу Вучића, а то ћемо променити, каже Стефановић уз поруку Краљевчанима да 3. априла долази слобода. Услов је да у што већем броју изађу на биралишта и гласају за политику човека испред профита, и испред сваке компаније, да гласају за то да држава замахне мачем правде и свако одговара по закону, да гласају против јавашлука и незнања и врате град на место које му припада, а то је међу првих пет економски најразвијенијих у Србији, познатом по фабрикама где запослени имају плате изнад просечних уз обавезно плаћен прековремени рад. Стефановић верује да је то могуће једино ако укажу поверење Уједињеној Србији. Т. Радовановић

Борко Стефановић

МАГАЗИН 536

27.2.2022.

Градски одбор Народне странке у Краљеву

У ЗНАКУ Б - Међу двеста педесет најеминентнијих особа из свих крајева земље са листе удружене опозиције „Мариника Тепић – Удружени за победу Србије“ чланица Главног одбора Народне страке Верица Милановић, осведочени борац за право и правду, особа која је политички и професионални живот посветила одбрани и заштити Краљева и Краљевчана. - Ускоро значајније ставке програма Уједињене Србије за период након победе на изборима. - Поред борбе за праведну Србију, човека на првом месту и економски патриотизам, значајнији простор програма посвећен судству, тужилаштву, криминалу, закону о раду, животном стандарду и другим

ије тајна да је Краљево у сваком сазиву Народне скупштине након демократских промена 2000. године имало значајан број представника, често много више него

друге средине у земљи са приближним бројем становника. Упркос томе у опозиционом делу политичког живота локалне заједнице не јењава уверење да од њих није било претеране

користи, јер нису ни штитили нити се борили за интересе средине која их је подржала на неким од парламентарних избора. То је и разлог што се пред предстојеће изборе у априлу добро ва-

БРОЈА ПЕТ гају предности кандидата како би се предложили они који би били бољи представници локалне заједнице у Народној скупштини. У ситуацији кад предизборна кампања још није ухватила довољно замаха, први су се огласили народњаци и на конференцији за медије посвећеној предстојећим парламентарним изборима представили кандидата из своје средине који ће се наћи међу двеста педесет најеминентнијих особа из свих крајева земље са листе удружене опозиције Мариника Тепић - Удружени за победу Србије. Резултат коалиционих преговора за формирање заједничке листе огледа се у поверењу које је указано Градском одбору Народне странке у Краљеву и предлогу да на четрдесетој позицији буде члан Главног одбора дипломирани правник Верица Милановић окарактерисана као осведочени борац за

право и правду, особа која је политички и професионални живот посветила одбрани и заштити Краљева и Краљевчана. - Ја сам већ неко време присутна у јавном животу града Краљева, а мислим да сам досадашњим радом доказала да имам знања и снаге да се борим за интересе грађана. Колеге које су радиле са мном добро знају да је за мене рад на првом месту, да умем добро да се борим за права радника али да се за иста права и изборим. Имам двадесет четири године радног стажа у струци и у том периоду сам помагала свима који су ми се за помоћ обратили. Намеравам да то радим и убудуће, мислим још успешније, уколико ми грађани Краљева укажу поверење и на предстојећим парламентарним изборима гласају за листу број пет, поручила је Милановић

представницима медија и обећала да ће на наредним конференцијама подробније образложити све значајније ставке програма Уједињене Србије за период након победе на изборима. Разлог се огледа у жељи да се грађанима и Краљева и Србије помогне да што лакше донесу одлуку да ли им програм одговара и да ли заслужује да се на основу њега укаже поверење листи Уједињене Србије. Иако основне карактеристике програма уједињене опозиције за промену земље из корена укључују борбу за праведну Србију, човека на првом месту и економски патриотизам, значајнији простор посвећен је другим сегментима свакодневног живота, судству, тужилаштву, криминалу, закону о раду, животном стандарду и другим. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Носиоци демократских промена: Милен Пановић (1)

МАГАЗИН 536

27.2.2022.

У ПОЛИТИЦИ БЕЗ ПОЛИТИЧКИХ АМБИЦИЈА

- Серија текстова објављених у „Борби“ настала као резултат опсервације тренутног стања представљао критику пута којим политичко руководство води Србију. – Осма седница Централног комитета Савеза комуниста Србије увод у касније крваве догађаје у Југославији током деведесетих година прошлог века. - Уместо да буде предводник демократских промена Србија је допустила да јој сви други деле лекције. – Директор школе смењен само зато што је био мало експониранији члан Демократске странке, а то је из визуре власти било значајније од седамнаест објављених стручних радова што је била реткост у то време. - Пановић се у локалном парламенту од првог дана жестоко успротивио ревашизму који су заговарали припадници појединих странака владајуће коалиције. - Демократска странка је била својеврсна оаза способних и паметних људи иако се нису увек експонирали у мери у којој је то било потребно. - Земља је била тотално осиромашена, а Краљево црна економска рупа на простору Србије, па је било врло тешко показати да нешто значајније може да се уради

Милен Пановић

МАГАЗИН 536 27.2.2022.

а колико невероватно звучало да у политику може да се уђе и без политичких амбиција случај Милена Пановића потврђује да је и то могуће. Уверење да у политички живот пре свих треба да се укључе млађи људи водило је ка утицају на синове који су постали чланови Демократске странке још 1990. године. Само годину дана касније придружио им се и отац јер тада, а ништа се није променило ни до данас, на политичкој сцени није видео ни једну другу опцију ближу идеолошком поимању политике и стварности. Обзиром на ситуацију у земљи, и догађаје који су се један за другим углавном кретали у негативном смеру, политичка опсервација је била таква да се чинило како је сваки потез власти био погрешан и земљу водио у веће проблеме. Било је, признаје Пановић, и тренутака када је озбиљно анализирао своје ставове у настојању да објасни зашто све што се дешавало у земљи види другачије од осталих. Колико је био у праву потврђује серија текстова објављених у „Борби“, која се у то време сврставала у ред ретких демократизованих листова, а „Куда иде српско политичко руководство“ настао је као резултат опсервације тренутног стања и представљао критику пута којим политичко руководство води Србију. На Осмој седница Централног комитета Савеза комуниста Србије од 23. и 24. септембра 1987. године председник Слободан Милошевић је разрешио чланства у овом органу председника београдске партијске организације Драгишу Павловића. Седница је представљала коначни разлаз Слободана Милошевића и Ивана Стамболића, а многи је сматрају уводом у касније крваве догађаје у Југославији током деведесетих година прошлог века. - После Осме седнице сам констатовао да нас чекају тешки дани, а то се и догодило. Док су се спроводили демократски, боље речено парламентарни, избори у другим републикама људи који су били на челу власти у овој земљи говорили су о неком плурали-

зму у оквиру Социјалистичког савеза радног народа. Ја сам већ тада видео да је то анахроно, да не може да прође и да ће нам донети проблеме. Уместо да буде корифеј, и предводник демократских промена, Србија је допустила да јој сви други деле лекције а то је, уз све што се догађало у међувремену, био и мото мојих чланака. Да нас чека много искушења показао је годишњи одмор у Будви кад су наишла два аутомобила са сликама Слободана Милошевића. Нисам ништа имао против њега, нити сам био окупиран његовом харизмом, али сам схватио да се поново ствара култ личности и да нас поново чека полутоталитарна ситуација. То је код мене створило обавезу да се, без обзира на политичке амбиције, укључим у опцију која ће покушати да укаже на праве ствари. Ушао сам у политику само због тога што сам мислио да није поштено бити по страни, ћутати и гледати како полако тонемо и нестајемо. После низа потеза који ми се нису допали догодиле су се санкције, а ушли смо и у ратове који нису водили ничему. Санкције су тотално уништиле нашу привреду, а фабрике су зарасле у коров – сведочи Пановић. Улазак у политички живот у то време није био ни мало лак можда и због људи који су у политику улазили са уверењем да ће остварити неке личне амбиције што је, и поред сазнања да је већина ушла из жеље да помогне, стварало утисак да су прерано пожелели афирмацију. Први састанци одржавани су у полупразним кафанама, а није било необично да Пановић, као угледни професор и директор школе, са толико ентузијазма приступи новим обавезама да је и током ноћи по снегу лепио плакате Демократске странке дуж Ибарске клисуре. Основни мотив је била жеља да се афирмише демократска опција и покаже да странка која је негује постоји. Демократска странка се дуго борила за то, али је на крају успела. Каменица из које потиче Милен Пановић деведесетих година је била бастион радикала које на изборима у том крају нико није могао да победи.

Више од уверења да је то погрешна опција доказаног демократу је болела чињеница да у то не може да убеди суграђане и комшије, а није много помогао ни долазак Драгољуба Мићуновића Добром политиком одувек се сматрала она која народу може да обезбеди живот у атмосфери у којој може да ствара и напредује. Радикалска није, а њене последице се и данас огледају у односу света према Србији због претњи бомбама Паризу и Лондону, па конференцији Војислава Шешеља на степеницма скупштине са шубаром и кокардом на глави и камом у устима. Основна школа „4. краљевачки батаљон“, на чијем је челу био Пановић, у то време је сврставана у ред најцењенијих и најугледнијих на простору целе Југославије. Авангардности је доприносило сазнање да је пре осталих усвајала све иновације које су долазиле из Европе, а захваљујући стручном раду просветних радника ученици освајали победе на свим такмичењима. Све то утицало је да буде угледна образовна институција са којом је Краљево могло да се поноси. У тој ситуацији, кад је по питању квалитета образовно-васпитног рада била на врхунцу, Пановић је смењен са места директора само зато што је био мало експониранији члан Демократске странке. а то је из визуре власти било значајније од седамнаест објављених стручних радова што је била реткост у то време. Ма колико да је Демократска странка до половине деведесетих година већ постала озбиљна политичка снага још није била способна да сама победи социјалисте, па је на изборе са Српским покретом обнове и Демократском странком Србије изашла у оквиру Коалиције Заједно. Класична кампања је захтевала доста ангажовања свакод од чланова а Пановић, иако члан Општинског одбора Демократске странке, није непосредно учествовао у преговорима са коалционим партнерима. Ипак је у својој изборној јединици успео да победи противкандидата владајуће партије и обезбеди место у локалном парламенту. Стабилну већи-

27.2.2022.

МАГАЗИН 536

ну није значајније могао да угрози ни неочекивани излазак Демократске странке Србије из коалиције, а размимоилажење у ставовима и доста варница у наступима резултирали су оставком председника Скупштине општине, кандидата Српског покрета обнове др Радослава Јовића. Пановић се од првог дана жестоко успротивио ревашизму који су заговарали припадници појединих странака, поготово након захтева да у пакету са осталима буде промењен директор Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“ без обзира што су иза дотадашњег рада стајали резултати и безрезервна подршка колектива. Значајним за тај период чини се податак да је Демократска странка била својеврсна оаза способних и паметних људи иако се нису увек експонирали у мери у којој је то било потребно. - У странци ми је сметала чињеница да су ти високи интелектуалци, који су могли да носе многе ствари, били мало потиснути јер су имали мање амбиција и жеље да се доказују у политици од неких других који су имали веће амбиције него способности. Један од њих је имао амбиција да по сваку цену буде на функцији а кад смо, користећи демократску процедуру, тајним гласањем подржали другог изашао је из сранке. То је стереотип који годинама прати политику на овом терену и који ми смета, па имам утисак да људи који се нису довољно доказали у својој струци нису толерантни према чињеници да могу да изгубе на страначким изборима – каже Пановић. Цена бављења политиком на страни опозиције плаћена је сменом са места директора пред крај школске 1992/93. што је сазнао од наследника у тренутку кад је дошао да преузме дужност. Приближавање краја радног века било је довољно добар разлог да још кратко време остане у школи иако му је нуђено ново радно место у Гимназији. Половину деведесетих година карактерише ентузијазам и тешко описива енергија свих који су се нашли у редовима власти, поготово након полувековне владавине комуниста. По-

сле промене на челу општине многе ствари су кренуле на боље највише захваљујући изузетно квалитетном Општинском одбору Демократске странке која, за разлику од других, није кубурила са кадровима. Значајним квалитетом свих чинио се изостанак жеље за ревашизмом и прогањањем неистомишљеника што не би могло да се каже за све чланице коалиције. Демократе је предводио Миле Корићанац кога Пановић оцењује као крајње поштеног и добронамерног и поред потврде да је имао превише политичких амбиција, а захваљујући њему многе негативне ствари су сасечене у корену. - Он није био злонамеран човек. Био је јако вредан, радан, упоран и мислим да је ватрено желео да се промене многе ствари. Земља је била тотално осиромашена, а Краљево црна економска рупа на простору Србије, па је било врло тешко показати да нешто значајније може да се уради. Урадили смо колико смо могли, онда су наступили бомбардовање и хаос, а земља је дотучена у односу на све што је урађено до тада. Из тог периода посебно памтим то што је син Томислав, који се тек вратио из војске, са моторизованом бригадом отишао на Косово и месец дана нисмо знали ништа о њему. Било је великих траума посебно кад је, пред крај бомбардовања, гранатом погођено возило у којем се налазио. Командир јединице је погинуо, три или четири друга рањени и годинама касније имали проблема са операцијама, а он остао неповређен. Несрећа није могла да се избегне иако су са руског брода добили сигнал да су мета напада – објашњава Пановић. Више од сазнања да је све опустошено, а ситуација посебно трауматична, деловало је сазнање да о дешавањима на косовском ратишту нема правих информација. Медији су били претворени у пропагандне машине, а једина радио станица којој се могло веровати била је Слободна Европа. На тај период подсећа извештавање репортера ове радио станице о почетку пролећа и цвркуту птица у ноћи у којој је товар НАТО бомбардера сручен

на зграду Радио-телевизије Србије. О информисању тога времена сведочи медијски линч Славка Ћурувије, као увод у његову ликвидацију, и сличан однос према Зорану Ђинђићу који је након погрешне интерпретације интервјуа Слободној Европи у ударном дневнику Радио телевизије Србије окарактерисан као издајник и локатор који од НАТО авијације тражи да настави бомбардовање Србије још седам недеља. - Објављена је потпуно искривљена интерпретација његове изјаве, јер на питање да ли мисли да бомбардовање треба да донесе нешто боље Ђинђић каже да је то велика грешка и да људи који су доносили одлуку о бомбардовању не познају менталитет српског народа. На питање колико бомбардовање може да траје каже седам недеља да би сутрадан увече на телевизији Београд Татјана Ленард прочитала колумну у којој је закључила како тражи да се Србија бомбардује седам недеља. Поново слушам тај интервју, јер нисам могао да верујем да могу тако да искриве ствари. Уз то сам уверен да би сигурно био ликвидиран да га пријатељи нису убедили да оде у Црну Гору – каже Пановић. Само неколико месеци након потписивања Кумановског споразума, и престанка бомбардовања, расписани су избори за председника државе у које Демократска странка, сада у оквиру Демократске опозиције Србије, улази са великим ентузијазмом и уверењем како резултат не може да буде неповољан за ову опцију. У делу јавности којој припада и Пановић и данас провејава уверење да је штета што тада коалицији није приступио Српски покрет обнове. Народ је на таласу победничке еуфорије са пуно ентузијазма изашао на изборе на којима је потврђено опредељење бирача да земља крене неким другим путем. Кад су са бирачких места почели да стижу резултати гласања било је јасно да је Војислав Коштуница победио Слободана Милошевића ма колико то владајући социјалисти покушавали да оспоре. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

27.2.2022.

МАГАЗИН 536

Мере за смањење загађења

СУБВЕНЦИЈОМ ДО Ч - Током ове године субвенције за замену котлова индивидуалних система грејања који користе угаљ или дрва котловима, етажним пећима, шпоретима, каминима на гас или пелет, у висини четрдесет одсто вредности. - Средства се додељују на основу јавног конкурса. - Додатне бодове могу да очекују корисници картице 3+, особе са инвалидитетом, хранитељске и усвојитељске породице и они који постојећи котао предају на рециклажу. - Рок за подношење пријава петнаест дана од објављивања на званичном сајту града Краљева

ЧИСТИЈЕГ ВАЗДУХА З

акон о локалној самоуправи, Статут града Краљева и Правилник о раду Градског већа основ су на коме се темељи усвајање правилника о спровођењу мера смањења загађења ваздуха из индивидуалних система грејања у овој години. Правилник којим се прописују критеријуми, начин и поступак доделе средстава за замену котлова, шпорета, пећи, индивидуалних система грејања на угаљ или дрва котловима, пећима на гас или пелет, у циљу смањења емисије штетних мате-

рија и загађења ваздуха, већ је усвојило Градско веће. Средства за спровођење мера за смањење загађења ваздуха обезбеђена су делом у буџету града за ову годину, а делом из Министарства заштите животне средине на основу уговора о суфинансирању реализације пројекта смањења загађења ваздуха. Правилником је предвиђено да се субвенционише замена котлова индивидуалних система грејања који користе угаљ или дрва котловима, етажним

пећима, шпоретима, каминима на гас или пелет, у висини четрдесет одсто вредности, а да се средства додељују на основу јавног конкурса. Први од услова за учешће на конкурсу подразумева да је подносилац пријаве власник или сувласник породичне куће или стана, а следе додатни којима треба да докаже како живи у стамбеном објекту за који набавља котао, да је објекат изграђен на територији Краљева, а за куповину котла на пелет да није прикључен на систем даљинског

МАГАЗИН 536 27.2.2022.

грејања или дистрибутивну мрежу природног гаса. Сувенцијуза куповину котла на гас могу да очекују власници објеката код којих постоје технички услови за прикључење на дистрибутивну мрежу природног гаса. Средствима буџета финансираће се замена котлова на чврсто гориво, угаљ или дрва, а услов за куповину котла на пелет је да испуњава стандард који гарантује одређен ниво емисије прашине, угљен моноксида и азотдиоксида и има степен корисности већи од деведесет одсто. Подносилац пријаве треба да поседује доказ о изградњи стамбеног објекта пре доношења прописа о изградњи, грађевинску дозволу добијену кроз редован поступак обезбеђења, дозволу добијену кроз поступак легализације, решење о озакоњењу или доказ да је поступак у току. Последњи у низу услова елиминише све који нису измирили обавезе по основу пореза на имовину, укључујући и први квартал ове године, а право учешћа немају ни власници стамбено-пословних објеката и објеката који су добијали субвенцију у претходним конкурсима. Уз пријавни образац и фотокопију личне карте, неопходно је доставити грађевинску дозволу, употребну дозволу, решење о озакоњењу или други документ којим се доказује легалност објекта. На основу решење о утврђивању пореза на имовину за претходну године доказом о уплати прве рате за ову сматра се фотокопија уплатнице, а подацима о непокретности сајт Републичког геодетског завода. За набавку котлова на гас неопходно је доставити уговор о стварању техничких услова за прикључење купца на дистрибутивни систем Јавног предузећа „Србијагас“, а котлова на пелет доказ да испуњавају прописани стандард. Уз изјаву подносиоца пријаве о члановима домаћинства потребно је доставити фотокопије личних карата за пунолетне, и уверења о пребивалишту за децу, а доказом о месечним примањима сматра се потврда о исплаћеној нето заради за месец који претходи месецу подношења захтева, чек од последње исплаћене пензије, уверење о незапослености од Националне службе за запошљавање или потврда о школовању. Посебна изјава треба да садржи податке о постојећем начину грејања, врсти грејног уређаја, стању спољних зидова и техничким карактеристикама столарије. Од подносиоца пријаве се очекује потписана сагласност да локална самоуправа, за потребе поступка, може изврши-

ти увид, прибавити и обрадити податке о чињеницама о којима се води службена евиденција, а који су неопходни у поступку одлучивања. Правилником су предвиђене посебне повољности за оне који се опционо изјасне да ће стари уређај бити предат на рециклажу. Документацију комплетирају и две потврде коју локална самоуправа обезбеђује по службеној дужности, о измирењу доспелих обавеза по основу пореза на имовину а од Јавног енергетског предузећа „Топлана“ да нема техничких могућности за прикључење на систем даљинског грејања. Правилником је дефинисан начин бодовања, па подносиоци пријаве који су до сада за грејање користили угаљ могу да очекују петнаест бодова, дрво и брикет десет, а електричну енергију пет. Сличан критеријум примењен је и код рангирања врсте грејног уређаја, па власницима котла на чврсто гориво снаге мање од двадесет киловата следује дванаестт бодова, ако је снага већа девет колико и они који се греју коришћењем шпорета, пећи, камина или нечег другог. Додатних шест бодова припада власницима објекта чији су спољни зидови обложени фасадном изолацијом, а упола мање онима који то још нису учинили. Значајним фактором оцењена је врста столарије, па максималних петнаест бодова припада објектима са ПВЦ или алуминијумском уколико имају троструко термоизолационо стакло, а три мање ако је двоструко. Дрвени једноструки прозори са вакум стаклом доносе девет бодова, двоструки са спојенима крилима шест, са размакнутим три а најмање, или само два бода, могу да очекују власници објеката са металним прозорима. Уколико се за грејање користе два или више енергената број бодова се рачуна као аритметичка средина бодова за њих. Укупна месечна примања по члану домаћинства мања од десет хиљада динара доносе подносиоцу пријаве тридесет бодова, између десет и петнаест хиљада тридесет, а од петнаест до двадесет двадесет пет бодова. Број бодова пропорционално опада за сваку категорију до тридесет пет хиљада динара по члану домаћинства, а ако премашује овај износ подносиоци пријаве не могу да рачунају на више од пет. Додатне бодове могу да очекују корисници картице 3+, особе са инвалидитетом, хранитељске и усвојитељске породице и они који постојећи котао предају на рециклажу. Т. Радовановић

Објављен извештај о квалитету ваздуха у 2021. години

ДУГ ПУТ ДО ЗД - У загађењу ваздуха најзначајније учешће имају честице чађи, ПМ10 и ПМ2,5. - Високим концентрацијама загађујућих материја у ваздуху доприноси интензиван саобраћај и неповољни метеоролошки услови, без ветра и падавина, висок атмосферски притисак, температурна инверзија, магла... - Неопходна стална едукација становништва у циљу развијања свести о смањењу загађења ваздуха, уз акције на терену у које би били укључени

МАГАЗИН 536

27.2.2022.

агађеност ваздуха је значајан проблем животне средине у градовима а последица је индустријализације, развоја саобраћаја и интензивне урбанизације, испуштања у атмосферу састојака који не припадају нормалном саставу у количини која проузрокује штете људима, биљном и животињском свету.

Главним изворима загађивања ваздуха у Краљеву оцењени су продукти сагоревања горива у домаћинствима, индустрији, топланама, индивидуалним котларницама и ложиштима, али и саобраћаја, грађевинске делатности, неодговарајућег складиштења сировина и депоније смећа и недовољно нивоа хигијене јавних простора у граду. О

томе сведочи извештај о контроли квалитета ваздуха на територији града током прошле године који је представљен члановима Градског већа, а заснован на месечним извештајима који се редовно достављају Министарству заштите животне средине, Агенцији за заштиту животне средине, Институту за јавно здравље

Србије, Републичкој инспекцији за заштиту животне средине - Одељење Краљево, Одсеку за заштиту животне средине и градоначелнику Краљева. Сагледавањем резултата који су саставни део извештаја коначну оцену степена загађености ваздуха, и мерама које треба донети, даће Одсек за заштиту ваздуха Сектора за заштиту животне средине у Министарству заштите животне средине. Анализом резултата праћења квалитета ваздуха током прошле године на више мерних места може се закључити да у загађењу ваздуха најзначајније учешће имају честице чађи, ПМ10 и ПМ2,5, посебно у периоду грејне сезоне када индивидуална ложишта, врста и квалитет горива, и системи за грејање имају утицај на поједине параметре аерозагађења који утичу на по-

већање концентрације штетних материја у ваздуху. Високим концентрацијама загађујућих материја у ваздуху доприноси интензиван саобраћај и неповољни метеоролошки услови, без ветра и падавина, висок атмосферски притисак, температурна инверзија, магла... Здравствене последице повећане концентрације штетних честица у ваздуху могу бити вишеструке па су чађ, ПМ10 и ПМ2,5 одговорне за многе штетне здравствене ефекте код људи, нарочито код припадника осетљивих популационих група какве су хронични болесници, деца, стари, труднице код којих се очекује чешћи и значајнији негативни ефекат на респираторни и кардиоваскуларни систем. Штетни акутни ефекти присуства повећане концентрације честица у ва-

здуху огледају се у томе што људи са срчаним и плућним болестима, као што је застојна срчана инсуфицијенција, обољења коронарних артерија, астма или хронична опструктивна болест плућа, стари и деца, чешће посећују службу хитне помоћи, чешће одлазе на болничко лечење а у неким случајевима и умиру због погоршања основне болести. Загађење честица може повећати осетљивост на респираторне инфекције и погоршати постојеће респираторне болести, као што су астма или хронични бронхитис, проузрокујући повећано коришћење лекова и више посета лекару. Највећу осетљивост испољавају хронични болесници, астматичари, оболели од хроничног бронхитиса и хронични кардиоваскуларни болесници код којих погоршање основне болести може захтевати до-

Фото: М. Радовановић

РАВЕ СРЕДИНЕ

27.2.2022.

МАГАЗИН 536

датно лечење. Уз све то повећана концентрација честица смањује видљивост, па може бити одговорна за страдања и повреде у саобраћају. Редовним мониторингом концентрације суспендованих честица ПМ10 и ПМ2,5 и извештавањем становништва у складу са законским одредбама очекује се прилагођавање понашања осетљивих категорија што би смањило учесталост респираторних и срчаних тегоба и обољења која су последица ових агенаса. Обавеза јединице локалне самоуправе је да Агенцији за заштиту животне средине доставља податке о квалитету ваздуха добијене контролом квалитета ваздуха из локалне мреже. Извештавање и спровођење мера у случају прекорачења концентрације врши се у складу са Законом о заштити ваздуха, а кад се прекорачи концентрација о којој се извештава јавност, или концентрација поједине загађујуће материје опасне по здравље људи, надлежни орган дужан је да обавести јавност путем радија, телевизије, дневних новина, интернета или други погодан начин. Уколико се на основу измерених параметара процени да је квалитет ваздуха угрожен израђују се планови квалитета и краткорочни акциони планови у циљу смањења негативних утицаја и подизања квалитета животне средине. У зонама и агломерацијама у којима је ваздух треће категорије, и кад је угрожен квалитет животне средине или постоји стално захађење ваздуха на одређеном простору, надлежни орган локалне самоуправе је дужан да донесе План квалитета ваздуха са циљем да се постигну одговарајуће граничне или циљне вредности утврђене Законом о заштити ваздуха. Овај план доноси се на основу оцене стања квалитета ваздуха, а обухвата све главне загађујуће материје и изворе загађивања ваздуха. Надлежни орган јединице локалне самоуправе је дужан да донесе краткорочне акционе планове ради заштите здравља људи или животне средине на територији своје зоне или агломе-

рације, у случају да постоји опасност да нивои загађујућих материја у ваздуху прекораче једну или више концентрација опасних по здравље људи. Јединица локалне самоуправе у случају кад се било гранична вредност, критични ниво, гранична толеранција, циљна вредност и дугорочни циљ, концентрација опасна по здравље људи или концентрација о којој се извештава јавност због значајног прекограничног преноса ваздухом, о томе обавештава Министарство.

Предлог мера Одржавање и унапређење квалитета ваздуха у Краљеву, са основним циљем да се заштити и унапреди здравље грађана, може се остварити мерама и активностима од којих се значајном оцењује израда урбанистичког плана са низом фактора који доприносе бољем квалитету. У такве се убрајају зонско планирање и реализација урбанистичких планова према зонама, планирање и озелењавање јавних површина дуж саобраћајница, планско озелењавање напуштених неискоришћених површина које се наменски користе често и за одлагање отпада и шута. Бољем квалитету ваздуха могло би да допринесе ограничење висине стамбених и пословних зграда постављањем у складу са ружом ветрова и могућностима проветравања, редовно чишћење и прање улица и путева, јавних површина, шеталишта и паркинга, као и смањење загађења плановима за одвијање саобраћаја, грађевинских радова и индустрије. Просторно и временско предвиђање нивоа загађености ваздуха омогућило би се израдом катастра загађивача који би у комуналној средини пружили податке о месту, врсти, количини и саставу емитованих полутаната, изворима штетних материја и енергетско техничким условима под којима се емитују у атмосферу, као и временској и просторној расподели загађујућих полутаната. Податак да саобраћај у значајној мери утиче на загађење ваздуха води

ка ставу да би се изменом његовог режима постигли значајнији ефекти. Зато се предлаже унапређење управљања, замена стандардних раскрсница кружним токовима, планирање и проширење зона са ограничењем саобраћаја, обезбеђење адекватног градског превоза са еколошки прихватљивим возним парком, повећање броја паркинга и начина паркирања и проширење пешачких зона и бициклистичких стаза. Податак да се квалитет ваздуха погоршава током грејне сезоне наводи на закључак да би до знатног побољшања могло доћи топлификацијом и гасификацијом делова града и коришћењем обновљивих извора енергије уз примену мера енергетске ефикасности. У том циљу потребно је размотрити могућност прикључења што већег броја корисника на даљински систем грејања, искористити све могућности да грађани користе природни гас као извор топлотне енергије, контролисати рад, техничку исправност и употребу што квалитетнијег горива у котларницама ради смањења утрошка енергената, тиме и мање емисије полутаната. Значајним фактором оцењује се потреба да се код пројектовања и изградње стамбених објеката посебна пажња посвети термоизолацији и мерама за смањење утрошка горивног материјала. Како би се унапредио систем контроле ваздуха обезбеђивањем мониторинга квалитета у складу са законском регулативом, неопходним је оцењено мерење загађености од моторних возила на градским раскрсницама и утврђивање степена загађености угљенмоноксидом, приземним озоном, полицикличним ароматским угљоводоницима и другим загађивачима, а на основу резултата мерења утицати на промену режима саобраћаја уз увођење еколошких семафора на критчним местима. Листу препоручених мера затвара потреба сталне едукације становништва у циљу развијања свести о смањењу загађења ваздуха, уз акције на терену у које би били укључени. Т. Радовановић

Годишња конференција о економским реформама

МАГАЗИН 536

27.2.2022.

СИВА КЊИГА ПУТ КАА

А БОЉЕМ ДРУШТВУ

- Први пут двадесет једна препорука. - Међу десет приоритета увођење „зелених“ јавних набавки и еАграра, успостављање онлајн регистра непореских дажбина, увођење безготовинског плаћања свих такси и накнада, уређивање флексибилних облика рада, издавања обједињеног пореског уверења и употребе е-отпремница у промету робе. - Решавање двадесет две препоруке би допринело бржем приближавању европским стандардима, од потребе смањења оптерећења зарада, увођења института личног банкрота и уређивања рада за стране послодавце, усклађивања поступака декларисања и донирања хране до унапређења управљања отпадним водама, увођења зеленог фонда и других тема важних за заштиту животне средине

27.2.2022.

МАГАЗИН 536

кидање накнаде за конверзију земљишта, убрзање и поједностављење поступка озакоњења и увођење еУпута три су реформска приоритета за ову годину, по избору чланова Националне алијансе за локални економски развој, од сто препорука за смањење бирократије колико доноси четрнаесто издање Сиве књиге. У њој је место први пут нашла двадесет једна препорука, а међу десет приоритета су увођење „зелених“ јавних набавки и еАграра, успостављање онлајн регистра непореских дажбина, увођење безготовинског плаћања свих такси и накнада, уређивање флексибилних облика рада, издавања обједињеног пореског уверења и употребе е-отпремница у промету робе. Четрнаест издања објављених током тринаест година оцењује се као заједнички пут ка бољем и реформисаном друштву кроз тешке реформе које су се често чиниле немогућим. Представљање Сиве књиге је прилика за подсећање да је пре само

шест година мало ко могао да замисли електронску грађевинску дозволу или реформу катастра. Захваљујући томе данас је у Србији видљиво педесет хиљада градилишта и милијарде инвестиција а земља, која прави корак у правцу енергетске транзиције, учествује у пројектима вредним педесет милиона евра. Новина се огледа у податку да су двадесет две препоруке означене ЕУ беџом јер би њихово решавање допринело бржем приближавању европским стандардима, од потребе смањења оптерећења зарада, увођења института личног банкрота и уређивања рада за стране послодавце, усклађивања поступака декларисања и донирања хране до унапређења управљања отпадним водама, увођења зеленог фонда и других тема важних за заштиту животне средине. Реформе у прошлој години сведоче да је са дванаест потпуно или делимично спроведених предлога претходног издања Сиве књиге очуван темпо из претходних неколико, а усво-

јено је и више системских које су важне за читаву привреду. Велики помаци остварени су у области финансија, јер се кроз еФактуре уводи јединствени електронски систем који ће унапредити видљивост трансакција и сигурност наплате за око сто тридесет хиљада корисника. У исто време еФискализација ће омогућити евидентирање промета код готово двеста хиљада обвезника у реалном времену, смањити простор за сиву економију и донети већу заштиту потрошачима. Да је и ресор пољопривреде кренуо путем дигитализације сведочи увођење Централног регистра објеката у пословању с храном, усвајање законског оквира за електронску регистрацију више од четири стотине хиљада газдинстава и пријаву за субвенције. Од првог издања Сиве књиге потпуно или делимично решене су сто четрдесет три препоруке, што је половина свих које су прошле кроз ову публикацију. Најзаслужнијим за то и ове године се оцењује Министарство финансија,

цијална признања истакнутим појединцима и тимовима запосленим у јавној управи који су током прошле године пружили највећи допринос унапређењу привредног амбијента. За увођење еФактура и еФискализације награда је припала тиму Министарства финансија, директору централне фидуционе јединице Ненаду Влакетићу, помоћници министра Соњи Талијан и саветнику министра Вуку Делибашићу. Изузетан допринос унапређењу законског оквира у области енергетике и стварању услова за већа улагања у обновљиве изворе енергије повод је да буде награђена државна сектретарка Министарства рударства и енергетике Јованка Атанацковић, а за реформу система подстицаја у пољопривреди, и успостављање законодавног оквира за увођење дигиталне платформе еАграр, тим Министарства пољипривреде у коме су били шеф кабинета министра Марко Сарановац, помоћница министра Ведрана Илић и помоћник директора Управе за аграрна плаћања Бошко Уме-

тић. За заједнички допринос изради и усвајању Закона о социјалном предузетништву награђени су помоћница министарке за рад Сандра Грујичић, руководилац Групе за управне и управно-надзорне послове за област запошљавања Сања Гаврановић, саветница у Министарству Катарина Денчић и саветник у кабинету председнице Владе Вукашин Гроздић, а специјално признање за унапређење услова за рециклажу стакла, батерија и сијалица у Крагујевцу припало је начелнику одељења за заштиту животне средине градске управе Драгану Маринковићу. Традиционална признања додељена су медијима па су, за допринос квалитетном и објективном извештавању јавности о мерама и инцијативама за унапређење привредног окружења, награђени уредник економије у новинској агенцији Танјуг Анђелко Утјешановић и уредница економије новинске агенције Бета Марица Вуковић. Т. Радовановић

Фото: НАЛЕД

а податак да је удео предлога за овај ресор са некадашњих четрдесет одсто пао на четвртину укупног броја указује да захтеви ка институцијама постају све избалансиранији. Све већи број изазова поставља се пред министарства заштите животне средине и здравља, али и друге секторе, и намећу потребу да сви једнако допринесу реформама. Конференцији на којој је представљено најновије издање Сиве књиге присуствовале су министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић и министарка трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић. Испред међународне заједнице о будућности реформи у Србији говорили су шеф Делегације Европске уније у Србији Емануел Жиофре, менаџер Међународне финансијске корпорације за централну и југосточну Европу Ари Наим и шефица канцеларије Међународног монетарног фонда у Србији Јулиа Устјугова. На годишњој конференцији о економским реформама додељена су спе-

Годишњи извештај о дечјим браковима у Србији

МАГАЗИН 536

27.2.2022.

КРИВИЧНА ДЕЛА БЕЗ ОСУДЕ

- Појава дечјих бракова представља глобални проблем. - Сваког минута двадесет троје деце ступи у брак. - Дечји брак сваке године закључи дванаест милиона девојчица, а основни узроци су сиромаштво, низак степен образовања, родна неравноправност и негативне стране обичајног права. - Неједнако поступање и недоследност у раду полиције и тужилаштва указује на озбиљне проблеме по питању делотворности и сврсисходности механизама превенције и санкција које нису у стању да обезбеде адекватну заштиту права детета. - Шеснаест одсто ромских девојчица ступа у брак пре навршених петнаест година, три пута више пре пунолетства. - Малолетничке трудноће и порођаји озбиљно угрожавају здравље малолетних мајки и новорођенчади

Фото: М. Радовановић

27.2.2022.

МАГАЗИН 536

оквиру пројекта „Правна помоћ лицима у ризику од апатридије у Србији“, који је финансирао Високи комесеријат Уједињених нација за избеглице, невладина организација Праксис је припремила „Годишњи извештај о дечјим браковима у Србији за 2021. годину са посебним освртом на праксу јавних тужилаштава“. У извештају су приказани подаци о поступању тужилаштава у односу на кривична дела принудно закључење брака и ванбрачна заједница са малолетником, а на основу одговора које су тужилаштва са територије Србије доставила по захтевима за приступ информацијама од јавног значаја. Иако је, према достављеним подацима, свака трећа кривична пријава за кривично дело ванбрачна заједница са малолетником резултирала оптужним предлогом, пријаве да постоје сумње на кривично дело принудно закључење брака у претходне три године нису подношене. Неједнако поступање и недоследност у раду полиције и тужилаштва, које се огледа у предлагању условне осуде у две трећине оптужних предлога, указује на озбиљне проблеме по питању делотворности и сврсисходности меха-

низама превенције и санкција које нису у стању да обезбеде адекватну заштиту права детета. Значајна сазнања о дечјим браковима, и главним препрекама на путу сузбијања ове појаве, добијена су кроз активности реализоване са децом и састанке са представницима центара за социјални рад и школа. Да појава дечјих бракова, каквим се сматрају сви у којима је бар један од партнера млађи од осамнаест година, представља глобални проблем сведочи податак да сваког минута двадесет троје деце, најчешће девојчица, ступи у брак. Дечји брак сваке године закључи дванаест милиона девојчица, а основни узроци су сиромаштво, низак степен образовања, родна неравноправност и негативне стране обичајног права. У дечје бракове у Србији најчешће ступају ромске девојчице, о чему сведоче шеснаест процената оних које су се на овај корак одлучиле пре навршених петнаест година, а три пута више пре пунолетства. Иако брак доживљавају као решење неког проблема, најчешће сиромаштва, њихова одлука повећава степен маргинализације, изложености дискриминацији и социјалној депривацији. Сту-

пање у брак значи прекид детињства, па доводи до ускраћивања основних дечјих права и онемогућава правилан и потпун физички и психички развој, јер напуштање образовања повећава ризик од ширења апатридије, правне невидљивости, принудног рада, економске зависности, насиља у породици, социјалне искључености и трговине људима. Једна од последица су малолетничке трудноће и порођаји који озбиљно угрожавају здравље малолетних мајки и новорођенчади. У циљу превенције и спречавања појаве дечјих бракова Србија је ратификовала све најзначајније међународне уговоре и успоставила задовољавајући национални правни и стратешки оквир. Упркос томе, забрињавају подаци који показују да је свака трећа ромска девојчица у браку што указује на одсуство системског одговора на овај проблем дечјих бракова. Док се прошлогодишњи извештај на тему дечјих бракова односио на анализу поступања центара за социјални рад у последњем су приказани подаци о поступању тужилаштава у односу на кривична дела принудно закључење брака и ванбрачна заједница са малолетником,

а на основу одговора које су доставила по захтевима за приступ информацијама од јавног значаја. Уз њих представљене се у информације до којих је Праксис дошао спроводећи активности у циљу превенције дечјих, раних и принудних бракова и понуђене препоруке за унапређење стања. Од почетка 2019. године ниједно тужилаштво у Србији није примило кривичну пријаву за кривично дело принудно закључење брака, осам није имало кривичних пријава за наведена кривична дела, а преосталих четрдесет пет је у последње три године примило триста шездесет кривичних пријава за кривично дело ванбрачна заједница са малолетником. Подносиоци пријава су полиција и центри за социјални рад који су информације о наведеном кривичном делу, након порођаја малолетних девојчица, најчешће примали од здравствених установа. Само десет кривичних пријава је поднето од стране физичких лица, а у једном случају „непознати грађанин, пријатељ породице оштећене“. На основу података из копија документа, образовне установе су иницирале поступак у неколико случајева и о њима, иако

формално нису подносиле кривичне пријаве, обавештавале центре за социјални рад или полицију. Триста шездесет кривичних пријава од 1. јануара 2019. године до 1. децембра 2021. основ је за сто дванаест оптужних предлога од којих је деведесет седам одбачено, а четрдесет шест је у фази доказних радњи. Податак да за сто пет нису добијени подаци, указује на претпоставку да су пријаве одбачене, јер се не налазе у евиденцији поднетих оптужних предлога, нити у евиденцији кривичних пријава које су у фази доказних радњи. То потврђује да је за претходне три године тек свака трећа кривична пријава довела до подизања оптужног предлога за кривично дело ванбрачна заједница са малолетником. Годишњи извештај сведочи да су подаци о седамдесет три оптужна предлога, шездесет два решења о одбацивању кривичних пријава и три пресуде, примљени из тридесет тужилаштава. У само једном од седамдесет три оптужна предлога оштећено лице је био дечак, а у свим осталим случајевима девојчице. У највећем броју случајева предложена је условна осуда а само у једанаест казна

затвора, најчешће три месеца и роком провере од годину дана. Надлежни јавни тужилац је у педесет два од седамдесет три оптужна предлога предложио условну осуду на казну затвора, у просеку до четири месеца, док се све условне крећу од тридесет дана до једне године. Казна затвора предложена је у четрнаест оптужних предлога, а дужина трајања ограничена на период од једног месеца до годину дана, колико је предложено у само једном случају. Једна од строжијих казни затвора од десет месеци предложена за окривљеног који је учинио два кривична дела ванбрачна заједница са малолетником. Осим ових једна оптужница предлаже казну затвора од једне године и два месеца, јер се ради о случају кривичног дела ванбрачне заједнице са малолетником са кривичним делом насиља у породици. У два случаја је предложено да се казна изврши тако што ће је осуђени издржавати у просторијама у којима станује. О неједнаком односу према кривичним делима ове врсте сведочи податак да је у пет случајева предложена новчана казна, а у једном рада у јавном интересу од двеста четрдесет сати. Т. Радовановић

Врховни суд и банке спремају нову превару против грађана?

МАГАЗИН 536

27.2.2022.

СУДОВИ ВЕЋИ БАНКАРИ ОД БАНАКА

- Допуном раније усвојеног става Врховни касациони суд је укинуо обавезу банака да приказују стварне трошкове обраде кредита и тако клијентима ускратио примену главног аргумента у судским поступцима. - Правна природа понуде везане за кредите је да се истакну сви трошкови по врсти и висини како би клијент у разумном року могао да упореди понуду са другим. - Банке у осамдесет посто случајева немају никакву понуду. - Непостојећи пенал како би банке стекле неправедну предност у споровима. - Позив клијентима да на предстојећим парламентарним и председничким изборима ускрате поверење странкама владајуће већине. - Адвокати су од почетка упозоравали да ће се десити ово што се дешава

МАГАЗИН 536

27.2.2022.

д 16. септембра, кад је Врховни касациони суд донео допуну става којим је изменио дотадашњу судску праксу у корист клијената банака у вези са тужбама ради повраћаја трошкова обраде кредита, јавности се пласирају различите информације које уносе пометњу и појачавају уверење о нарушавању правне сигурности. Разлог се огледа у трогодишњој судској пракси која је апсолутно била на страни клијената банака при утврђивању ништавости уговорне клаузуле која се односи на трошкове обраде кредита. Бројне недоумице у делу јавности, посебно клијената који су против банака поднели тужбе за повраћај незаконито обрачунатих трошкова, све чешће су прилика за иступање адвоката који указују на чињеницу да је Врховни касациони суд 2018. године потврдио становиште по коме су банке обавезне да доказују стварност трошкова. Адвокат Мирослав Живковић подсећа да је у то време и председник Врховног касационог суда позвао грађане да, ако им банке вансудским путем не врате износ неосновано обрачунатих трошкова, своје право остваре преко суда. Позвао је грађане да туже банке и навео да ће им, уколико се деси да неки од основних или виших судова не потврди њихове тужбене захтеве, Врховни касациони суд посебном ревизијом и споровима изаћи у сусрет и преиначавати пресуде које нису у корист грађана. Исти став је на медијским конференцијама, и циркуларном писму упућеном банкама, потврдила гувернерка Народне банке Србије и указала како се не могу наплаћивати нестварни трошкови. Банке су упозорене да странкама на одговарајући начин образложе стварне трошкове поступка одобравања кредита и о томе обавесте своје клијенте. Допуном раније усвојеног става Врховни касациони суд је укинуо обавезу банака да приказују стварне трошкове обраде кредита и тако клијентима ускратио примену главног аргумента у судским поступцима. Уз то указао је на три случаја када су одредбе о трошковима кредита ништавне.

- Једна од њих је да је банка морала да упозна клијента са тим трошковима у предуговорној фази. Свима је познато да понуда мора да се достави клијентима раније, а ако није назначен рок онда је то минимум од осам дан пре склапања уговора. Све банке општим условима имају рок за достављање понуде, а ако их нема он је слободан и примењује се рок од осам дана. Али, правна природа понуде везане за кредите је у томе да се истакну сви трошкови по врсти и висини како би клијент у разумном року могао да упореди понуду са другим, да види где пролази јефтиније и где су мањи проценти трошкова, што тражи неко време. Председник Удружења банака Србије је после доношења овог става објашњавао да понуда и служи како би клијент могао да је упореди са другим банкама, али се десило нешто непредвидиво јер банке у осамдесет посто случајева немају никакву понуду. Онда смо имали примере фалсификата да су дописивали и правили фиктивне понуде, а кад смо подносили кривичне пријаве и преко медија упозорили на преваре, у пар већа види се јасна намера да се прихватају и предмети без понуда, а да се неки општи елементи сматрају понудом, упозорава Живковић и потврђује како је то у супротности са судском праксом чак и Врховног касационог суда. О различитом приступу сведочи пресуда од 3. децембра и преиначена одлука вишег суда у Ужицу који је одбио захтев клијента банке за повраћај трошкова за обраду стамбеног кредита. Банка је обавезана да плати трошкове поступка и врати целокупан износ неоправдано зарачунатих трошкова, а у образложењу је јасно указано на неопходност достављања понуде како би клијент још у предуговорној фази био упознат са свим трошковима. У ситуацији кад је понуда изостала Врховни касациони суд је заузео јасан став и донео пресуду у корист клијента банке. Велики број пресуда појачава уверење о агресији појединих виших судова који су одређен број истоветних пресуда донели мимо било каквог ре-

да, али и понашање једног већа Врховног касационог суда које је почетком децембра прошле године донело пресуду којом опште услове банке изједначава са понудом. Посебно се истиче пресуда Вишег суда у Ужицу који је одбио тужбени захтев клијента и прихватио понуду банке издате месец дана након закључења уговора. Све указује на јасну намеру да се изврши што већи притисак на клијенте како би се трећу пут заредом створили услови за повољни исход у корист банака. - Имали смо катастрофу 16. септембра, и некако се изборили, а сада видимо да се опет иде на то да се банкама свира још један непостојећи пенал како би опет стекле неправедну предност у споровима. У исто време врши се агресија од стране банака које мимо свих правила зову све наше клијенте, застрашују их и шаљу дописе којима траже да се одрекну тужбених захтева. Јасно је да се ради о неправу и криминалу од стране банака које се понашају као пљачкаши, што је феномен, јер застрашују грађане и позивају их да се одрекну тужбених захтева без консултације са адвокатима, каже Живковић уз позив оштећеним корисницима кредита да наставе борбу и прикључе се адвокатима у протестима против оваквих одлука и поступања Врховног касационог суда. Адвокати пажљиво прате развој ситуације и наговештавају политичку борбу уз позив клијентима да на предстојећим парламентарним и председничким изборима ускрате поверење странкама владајуће већине. Бројне нејасноће везане за повлачење и одрицање од тужбе објашњава адвокат Злата Рашевић уз подсећање да је у првом случају могуће поново поднети тужбени захтев како би се одлучивало о праву клијента на решавање одређеног проблема. У случају одрицања од тужбеног захтева то није могуће, па се о истој ствари више не може одлучивати пред судовима. Адвокати су одлучни у ставу да нижестепени судови под утицајем Врховног касационог суда поступају незаконито, па неки од њих доносе

Мирослав Живковић

Злата Рашевић

МАГАЗИН 536 27.2.2022.

Врховном касационом суду се замера да је у спорној допуни кривотворио пресуду Европског суда правде на коју се позива, а у образложењу заузима супротан став. Став се заснива на пресуди која јасно каже како су судови дужни да у поступцима ове врсте утврђују стварност трошкова без обзира о којој се висини ради. - Последњом пресудом из 2020. године суд је заузео став у корист клијената и обавезао банке да доказују ставрност трошкова, а Врховни касациони суд направио намеран фаул и кривотворио пресуду Европског суда правде на коју се и сам позива. Поред тога, у већини предмета и досадашњој пракси, мора се прихватити само понуда која је уручена клијенту у предуговорној фази, а уколико то није назначено у року од осам дана. Понуда је морала претходити уговору па не може бити истог дана кад је потписан, нити се може сматрати упознавањем клијената са условима из понуде која и служи да би се клијент могао упознати са понудама других банака. То није спорно ни за банке ни за удружења банака, али је спорно судовима који се праве већим банкарима од самих банака, каже Живковић. Адвокати су одлучни у ставу да не дозволе нову превару од стране судства, па се спремају да одговоре новим протестима. Они, каже Живковић, неће бити мирни, а екстремни облик се сматра најбољим начином да се актуелном режиму и успостављеном систему покаже како је недопустиво вршење утицаја на већ пољуљано судство. Т. Радовановић

Фото: Медија центар

пресуде у корист банке независно од тога да ли постоји понуда. Позната је појава да неки чак отварају већ окончане поступке како би банкама омогућили да доставе понуде под сумњом да нису ни постојале кад је уговор закључен. Иако су у пракси познати различити случајеви све је чвршће уверење о постојању тенденције да нижи судови у првом и другом степену промене судску праксу. - Оно што је изненађујуће, и што се дешава први пут, је да када имате две одлуке првостепеног и другостепеног суда у корист клијента на Врховном касационом суду нема упућивања на нижестепени који би требало поново да расправи о некој кључној ствари, него се доноси одбијајућа пресуда за грађане. Адвокати су од почетка упозоравали да ће се десити ово што се дешава. Адвокат не може да буде против странке коју заступа, јер имају заједнички интерес, а мантра која се понавља да наплаћују новац од грађана нема основе јер ће трошкове, ако се утврди да су наплатиле нешто на шта по закону није имала право, платити банка која је изгубила спор. Доста грађана се обраћало удружењима и адвокатима јер постоји тензија између учесника у спору, али је испливало како је стварни циљ био да се заустави исплата тршкова које су банке нерегуларно наплатиле од грађана, каже Рашевић и упозорава да сваки разговор са банком о повлачењу тужбе сем плаћања судских трошкова трајно удаљава од наплате нелигитимно наплаћених трошкова обраде кредита.

Промена епидемиолошке ситуације

МАГАЗИН 536

27.2.2022.

ИЗ ДАНА У ДАН

- Током минуле недеље тестирано хиљаду девет стотина педесет узорака бриса особа са симптомима болести, а присуство корона вируса потврђено код триста двадесет једне особе. - Од понедељка до петка на лечење примљено четрнаест пацијената, а тринаест опорављених отпуштено. - У дневној болници збринута двеста четрдесет три пацијента, а у ковид амбуланти обављено четири стотине деведесет прегледа. - Укупан број инфицираних од почетка епидемије, проглашене половином марта 2020. године повећан на четрдесет три хиљаде сто осамдесет два

МАГАЗИН 536

27.2.2022.

лобални тренд смиривања епидемиолошке ситуације видљив је и на територији Краљева, а најбоља потврда огледа се у све мањем броју суграђана који траже проверу исправности брисева због сумњи на присуство корона вируса. О томе сведочи и извештај Завода за јавно здравље на дан 19. фебруара и потврда да је у претходна двадесет четири сата у здравственим установама са подручја града тестирано триста тридесет три узорка назофарингеалног бриса. Тестирањем је утврђено да трагови вируса постоје код деведесет три особе, па је укупан број потврђених случајева од почетка епидемије, проглашене половином марта 2020. године, повећан на четрдесет три хиљаде девет стотина педесет четири. Извештај од следећег дана указује на оптимистичко уверење засновано на податку да је преполовљен број суграђана који су изразили сумњу на присуство вируса које је потврђено код тридесет четири од сто седамдесет тестираних узорака бриса. Тако се на укупан број потврђених случајева инфекције од почетка епидемије на дванаест приближио четрдесеттрохиљадитом, а да још нема довољно повода за опуштање сведочи податак да су у Општој болници „Студеница“ од последица болести „ковид-19“ преминуле две особе са територије града Краљева. Први радни дан у недељи на болничком лечењу су дочекала тридесет четири пацијента од којих седам на интензивној или полуинтензивној нети, пет на неинвазивној вентилацији а два на „high ﬂow“ режиму. Током протекла двадесет четири сата на болничко лечење је примљено шест пацијената, два опорављена су отпуштена кућама, у дневној болници је збринуто четрдесет девет пацијената и у ковид амбуланти обављена осамдесет четири прегледа. Почетак недеље по правилу карактерише нешто веће интересовање за тестирање о чему сведочи податак да је сумњу на присуство корона вируса исказало четири стотине двадесет шест суграђана. Да је била

оправдана могле су да се увере педесет три особе, па је укупан број инфицираних од почетка епидемије повећан на четрдесет један више од четрдесет три хиљаде. Да опасност и даље озбиљно прети најбоље се види по извештају из болнице и податку да су од последица болести коју изазиова корона вирус преминуле три особе са територије града Краљева. Број пацијената на болничком лечењу смањен је за три, а од седам на интензивној или полуинтензивној нези пет је на неинвазивној вентилацији, а два на „high ﬂow“ режиму. Током претходна двадесет четири сата на лечење је примљен један пацијент, колико је и отпуштено, у дневној болници збринуто педесет седам пацијената, а у ковид болници обављено сто седамнаест прегледа. Десетак узорака мање тестираних следећег дана није битније утицало на смањење броја инфицираних, па је са шездесет потврђених случајева укупан број од почетка епидемије повећан на сто један више од четрдесет три хиљаде. О смањеном притиску на болницу сведочи двадесет пет хоспитализованих пацијената од којих је седам подвргнуто интензивној или полуинтензивној нези, пет је на неинвазивној вентилацији а два на „high ﬂow“ режиму. Током претходна двадесет четири сата на болничко лечење су примљена три пацијента чије је здравствено стање захтевало стални надзор лекара а отпуштено девет опроављених до нивоа да је довољно и лечење у кућним условима. У истом периоду у дневној болници су збринута педесет четири пацијента, а у ковид амбуланти обављена сто два прегледа. Двадесет трећег дана фебруара у здравственим установама са подручја града тестирано је триста деветнаест узорака назофарингеалног бриса од којих се четрдесет шест потврдило позитивним на присуство корона вируса, па је укупан број инфицираних повећан на сто четрдесет сдеам више од четрдесет три хиљаде.

Број хоспитализованих пацијената у болници и даље бележи тренд пада, а од двадесет пет чија је клиничка слика таква да захтева константни здравствени надзор девет је на интензивној или полуинтензивној нези, пет на неинвазивној вентилацији а четири на „high ﬂow“ режиму. Од претходног извештаја на лечење су примљена четири пацијента, исто толико је отпуштено кућама, у дневној болници збринуто педесет, а у ковид амбуланти обављено деведесет седам прегледа. Да се епидемија смирује потврђује извештај Завода за јавно здравље од 24. фебруара и податак да је од двеста деведест пет тестираних узорака бриса присуство вируса потврђено код тридесет пет особа, што је број укупно заражених повећало на четрдесет три хиљаде сто осамдесет два, а од последица болести коју изазива у болници је преминула још једна особа са територије града Краљева. До последњег радног дана у недељи број хоситализованих пацијената смањен је на двадесет два од којих је девет са најтежом клиничком сликом смештено у јединици интензивне или полуинтензивне неге, шест на неинвазивној вентилацији и три на „high ﬂow“ режиму. Током претхдног дана на болничко лечење није примљен ниједан пацијент, два опорављена су отпуштена на кућно лечење, у дневној болници су збринута тридесет три пацијента, а у ковид амбуланти обављено деведесет прегледа. Осврт на неколико последњих дана сведочи да је тестирано хиљаду девет стотина педесет узорака бриса особа са симптомима болести, а да је присуство вируса потврђено код триста двадесет једне особе. Од понедељка до петка на лечење је примљено четрнаест пацијената, а тринаест опорављених отпуштено. У истом периоду у дневној болници су збринута двеста четрдесет три пацијента, а у ковид амбуланти обављено четири стотине деведесет прегледа. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 536

27.2.2022.

На репертоару Биоскопа “Кварт”

Чудовишта из моје породице

Као наставак великог анимираног хита из 2017.године, „Чудовишта из моје породице“ је адаптација истоименог бестселера Дејвида Сафлера који је преведен на осамнаест језика и објављен у више од четрдесет земаља. Како би ослободили Баба Јагу и Ренфилда из канџи ловца на чудовишта, породица Вишбон се још једном претвара у неодољивог вампира, Франкенштајново чудовиште, мумију и вукодлака. Чланови породице уз помоћ три кућна љубимаца поновно обилази свет како би спасили пријатеље, стекли нова монструозна познанства и коначно схватили да нико није савршен, а чак и они са манама могу да пронађу срећу и истину која би могла да оптерети и упитни морални кодекс. Анимирани породични филм у 2Д формату, синхронизован на српски језик, траје сто три минута а Холгер Тапе га је режирао према сценарију који су написали Кирсти Фелкус, Ејбрахам Кац и Дејвид Сејфир. Анимираним јунацима гласове су позајмили Константин Донић, Ирина Арсенијевић, Ивона Рамбосек и Душан Чавић, а филм се приказује до 2. марта у пројекцијама које почињу у 17 сати.

Лето кад сам научила да летим „Лето када сам научила да летим“ је нежна прича о одрастању и помирењу.

Дванаестогодишња Софија машта о камповању са екипом и свом првом пољупцу. Ипак, приморана је да летовање проведе у трошној породичној кући на Хвару, са помало напорном баком Маријом и луцкастом баба-тетком Луце. Без друштва, домета и интернета, Софијин живот на Хвару је „па-ка-о“, али монотонију убрзо прекида необично понашање баке Марије. Софија наслућује да је у питању некаква тајна романса, али велика истрага бабиног љубавног живота заправо резултира открићем дуго чуване породичне тајне. Са новим пријатељствима, симпатијама и авантуром, Софија добија летовање из снова, али и много више него што је могла да измашта. Породични филм у 2Д формату траје три минута краће од сат и по, а Радивоје Андрић га је режирао према сценарију који су написали Љубица Луковић и Јасминка Петровић. Водеће улоге тумаче Клара Хрвановић, Олга Одановић, Сњежана Синовчић и Жарко Лаушевић, а филм се приказује до среде 2. марта у пројекцијама које почињу у 19 сати.

Кључ

Легенда каже да се у скривеном благу цара Деспота Стефана налази веома вредна низантијска реликвија Константиново благо, која представља симбол врхунске моћи. Реликвију жели да поседује тајна организација католичке цркве, која

сматра да им ово историјско благо одувек припада, а за тај задатак спремна је да ангажује мафијашког боса и његову „војску“ и активира своје људе који се налазе у свим структурама друштва, укључујући и полицију. Кључ који води до блага вековима штите Витезови Реда Змаја, који улогу чувара наслеђују од својих предака. Вера је професорка историје уметности на Филозофском факултету у Београду, а након повратка из Црне Горе са дедине сахране, њен живот се из корена мења кад, због провале,затекне стан у хаосу, постаје мета мафије, прати је полиција, око ње се дешавају убиства… Вртлог догађаја захвата и њен интимни живот, а на путу до сазнања да је наследно постала Витез Реда Змаја, и у аманет добила чување тајне Константиновог блага, заљубљује се у човека за кога не зна да ли је њен заштитник или потенцијални убица. Ненад је од рођења обучаван као Витез Реда Змаја са задатком да заштити свете реликвијеи Веру као њиховог чувара, а док се и његове емоције распламсавају, спреман је на све, чак и оно што се од једног витеза најмање очекује. Борба за свето историјско благо одвија се у центру Београда, међу зидинама магичног Котора, на пустим путевима Златибора и шумама Дурмитора, у хаосу ноћних клубова, међу згужваним чаршавима сеновитих спаваћих соба и у моћној тишини црквених здања, а оставља крваве трагове, уништене каријере, сломљена срца и низ посмртних ковчега који тек чекају да се на њих урежу имена губитника. Рука која ће на крају доћи до кључа вођена је чистом емоцијом и срцем. Акциону авантуру чије трајање за три минута премашује сат и по Марко Сопић је режирао према сценарију који су написали Бојана Ђоковић и Миладин Шеварлић, а водеће улоге тумаче Соња Колачарић, Радивоје Буквић, Бранимир Бане Поповић, Мирко Влаховић, Растко Јанковић, Борис Комненић, Џек Димић, Исидора Грађанин, Љубомир Бандовић и Јелица Ковачевић. Филм је на репертоару до 2. марта, а пројекције почињу у 21 сат.

МАГАЗИН 536

27.2.2022.

Шт Он н

Ко то каже да је народ Сит је свега, кукаван и

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

та не могу замерити Титу? немаше земљу у „транзиту“!

Кад по криминалу, озбиљно „ошину“, покуља сав смрад на површину!

Боље и кратко живети к'о „ас“; него дуго, к'о бедник и пас!

гладан? јадан!

МАГАЗИН 536

27.2.2022.

www.minjina-kuhinjica.com

Из Мињине кухињице

27.2.2022.

МАГАЗИН 536

Двоструки државни првак у деветој деценији

ВЕТЕРАН НАД ВЕТЕРАНИМА

- Након потврде да је најбољи на свету у трци на сто метара и скоку у даљ др Матијевић се окитио златним одличјима у две дисциплине и на државном првенству атлетских ветерана. - Активан такмичар и на истеку девете деценије живота. - Половином марта на балканском првенству у Словенији. - Учесник три светска првенства ветерана и бројних међународних такмичења

д времена кад је у локалној средини први пут одржано једно спортско такмичење Краљевчани су, појединачно или у оквиру екипа, остваривали значајне резултате на бројним борилиштима у земљи и иностранству. Настојање да се утврди ко је најуспешнији краљевачки спортиста свих времена никако не би могло да заобиђе др Милана Матијевића чија колекција медаља са различитих такмичења на најбољи начин сведочи да му по много чему нема равног. Великој збирци медаља, међу којима је значајан број златних, половином фебруара је додао још две са државног првенства у атлетици за ветеране где је бранио боје Атлетског клуба Краљево у

узрастној категорији од осамдесет пет до осамдесет девет година. Оно што је пропуштено пре скоро две године, кад је на Светском првенству атлетских ветерана освојио прва места у трци на сто метара и скоку у даљ, локална самоуправа је исправила почетком минуле недеље кад је, за многе необичан и неочекиван, значајан спортски успех био повод за пријем код градоначелника Краљева. На два корака од десете деценије живота код др Матијевића не јењава ентузијазам за учешће на различитим такмичењима, а титуле државног првака обавезују на проверу квалитета у сусретима са вршњацима из других земаља. Колико посвећеност атлетици

има дубоке корене најбоље сведочи податак да су пуштени још у ђачко доба, кад је трчао и кад су о томе правили вицеве, а да буду довољно чврсти допринело је пуних шест деценија неговања, чак и у условима који нису погодовали овој врсти активности. Љубав према атлетици учвршћивану током студија, кад је био члан и активни такмичар скопског Работничког и загребачког Динама а током летњег распуста појачавао екипу Металца, није ослабила ни након четрдесет пете године живота од када редовно учествује на бројним такмичењима ветерана у земљи и ностранству. Вишедеценијска каријера обогаћена је различитим волонтерским актив-

27.2.2022.

МАГАЗИН 536

ностима на унапређењу атлетског спорта од 1965. кад се у потпуности посветио раду Атлетског клуба Металац. Био је у њему такмичар и председник, кад није било другог и тренер који је млађе водио ка остваривању мање или више значајних спортских резултата. Матијевић се сматра најзаслужнијим за изградњу, касније и реконструкцију, атлетског стадиона а прихватао је и друге најодговорније задатке, наилазио на бројне препреке али никада није дозволио да и за кратко напусти атлетске воде. Ванредне околности условљене проглашењем епидемије корона вируса утицале су да државно првенство у дворани за ветеране буде редуцирано, па у трци на шездесет метара сем њега није било других кандидата због чега је морао да трчи са млађима а да припреме за учешће на такмичењу нису биле узалудне најбоље потврђује податак да је од осам пријављених иза себе оставио два знатно млађа атлетичара. За такмичење у скоку у даљ пријављена су три кандидата, а прескочених два метра и четрдесет седам сантиметара далеко је испод најбољег резултата др Матијевића, највише због специфичних услова такмичења у дворани. Државно првенство атлетских ветерана одржава се сваке године, а колико је интересовање за учешће на такмичењима овог типа најбоље сведочи податак о формирању посебне асоцијације ветерана као колективног члана Српског атлетског савеза. Асоцијација окупља некадашње активне атлетичаре о чијој везаности са спортом сведочи чланство у атлетским форумима и судијској организацији. Атлетски ветерани стичу овај статус већ почетком пете деценије живота, а међународно призната правила су разлог да за учешће на такмичењима буду разврстани у категорије у којима старост најмлађег и најстаријег, ни у женској ни у мушкој конкуренцији, није већа од пет година. О начину на који су организовани атлетски ветерани могло би се закључивати и по податку да се за њих организују балканска, европска и светска првенства.

Редовни учесник међународних такмичења је и др Матијевић који је пре непуне две године потврдио да му у свету нема премца у трци на сто метара и скоку у даљ. Такмичење је требало да се одржи у Отави, али су ванредне околности због пандемије корона вируса биле разлог да се организују појединачна у великом броју земаља, а резултати доставе Светској атлетској федерацији ветерана на верификацију. Савез атлетских ветерана Србије је 1. августа 2020. организовао такмичење у Чачку где се др Матијевић појавио на старту трке на сто метара и залетишту скока у даљ. Бројна ограничења која је донела епидемија корона вируса у значајној мери су утицала на опредељење знатног броја ветерана да одустану од учешћа, па није имао конкурената у категоријама за које се пријавио. Можда је и то утицало на одлуку да опрезно приступи учешћу у обе дисциплине, понајвише због страха од повреде и немогућности да такмичење приведе крају. То је у знатној мери утицало на крајњи резултат, двадесет једну секунду и осамдесет две стотинке у трци на сто метара и два метра и шездесет девет сантиметара у скоку у даљ, буде знатно слабији од оних које је постизао раније. У трци на сто метара додатна препрека био је јак ветар у прса, што је утицало на резултат који у овом тренутку, каже др Матијевић, није био приоритет. Најважније је било стићи до циља, а колико је у праву најбоље потврђује податак да неколико такмичара у истој старосној категорији то није успело. У истој конкуренцији наступили су амерички атлетичари Сид Дејвис, Кларенс Хамилтон, Чарлс Томас Милимен, Ал Реј и Фил Шип, а како су у ранијим наступима имали знатно боље резултате, што се очекивало и овом приликом, од старта су кренули снажно али се потврдило како су преценили сопствене могућности и нису завршили трку, па је у конкуренцији остао само др Матијевић. Слична ситуација поновила се и у скоку у даљ, па такмичење нису завршили Дејв Хостетлер, Милман, Реј и Шип. Иако су због пандемије корона вируса неке земље бојкотовале такмичење, а други изо-

стали због повреда, о јакој конкуренцији сведочи учешће атлетичара из Швајцарске, Хрватске, Сједињених Америчких Држава, Канаде, Ирске, Велике Британије, Панаме, Естоније, Јапана и других. Два месеца након такмичења стигла су признања која су уручена на државном првенству у Сремској Митровици. Наредно балканско првенство атлетских ветерана у дворани биће одржано у Словенији, на отвореном у Грчкој, а три медаље са прошлогодишњег у Албанији довољне су за оптимизам да значајни резултати неће изостати ни ове године. Пред наступајућа атлетска такмичења др Матијевић подсећа на учешће на три светска првенства, у Будимпешти, Гетеборгу и Лиону, трећа места на првенствима у Истанбулу и Гетеборгу, значајни резултат у Милану. - Не претржем се али никад нисам одустајао, и идем колико могу. У последње време више се рекреирам него што тренирам, а учешће на такмичењима је резултат жеље да привучемо младе људе да се више баве спортом, а мање времена проводе у некорисним стварима. За Балканско првенство средином марта у мојој старосној категорији пријавило се двадесет пет атлетичара, међу њима и ја, а тренирам само колико ми време одговара. Сваки други дан идем на тренинг, а кад је лепо време тренирам залет за скок у даљ јер имам мало проблема са брзином коју морам да појачам, каже др Матијевић који се током јануара ове године појавио на старту два значајна такмичења, новогодишње трке у Мрсаћу и Ибарском кросу. Вишеструки балкански шампион, и рекордер у више дисциплина, не крије планове за одлазак на наредно првенство Балкана за ветеране. До тада не одустаје од редовних тренинга, најмање два пута недељно, подстакнут уверењем да ни после толико година и успеха није најбоља варијанта чекати судњи час у кревету, а вишедеценијски атлетичар прижељкује да то буде тек након што прође линију циља на неком од значајнијих такмичења. Т. Радовановић

МАГАЗИН 536 27.2.2022.

МАГАЗИН 536

27.2.2022.

Војводина 021 - ЖКК Краљево 79:66

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 27. ФЕБРУАРА И 5. МАРТА

МАГАЗИН 536

27.2.2022.

27. фебруар

380 — Император Теодосије I, заједно са својим савладарима Грацијаном и Валентинијаном II, је објавио своју жељу да се сви римски грађани преобрате на хришћанство. 1560 — Енглеска и Лордови конгрегације су потписали споразум из Бервика, којим ће се Французи истерати из Шкотске. 1617 — У селу Столбово, склопљен мировни уговор између Шведске и Русије. Швеђани су вратили Русији подручје Новгорода и признали династију Романових, али су задржали јужну обалу Финског залива и Карелијску превлаку и тиме одсекли Русију од Балтика, што је трајало све до Северног рата. 1801 —Вашингтон је потпао под надлежност америчког Конгреса по одредбама Органског закона. 1829 — Војска Велике Колумбије под командом Антонија Сукреа је поразила перуанску војску у бици код Таркија. 1844 — Доминиканска Република постала независна од Хаитија. 1876 — У Крагујевцу су избили радничке демонстрације Црвено барјаче након неуспеле смене радикалско-социјалистичке општинске управе. 1881 — Бури су победили Британце у бици код Мајуба Хила у јужној Африци. 1900 —Британске трупе под командом лорда Хорејшија Киченера однеле су пресудну победу над Бурима у бици код Парденберга. 1900 — Основана британска Лабуристичка партија, с Ремзијем Мекдоналдом као секретаром. 1905 — Реорганизацијом Велике школе, основан Београдски универзитет, прва универзитетска установа у Србији. 1933 — У пожару, за који су оптужени комунисти, је изгорео Рајхстаг, зграда немачког парламента.

1939 —Уједињено Краљевство и Француска признале владу генерала Франциска Франка у Шпанији. 1951 — Ратификован је 22. амандман на устав САД, којим је број мандата америчких председника ограничен на два. 1952 —Одржана прва седница УН у новом сталном седишту светске организације у Њујорку. 1963 — Доласком на власт изабраног председника Хуана Боша Гавиња, у Доминиканској Републици је после 33 године окончан период диктатуре. Оснивач и вође Револуционарне доминиканске партије, Гавињо је од 1930. живео у избеглиштву. 1976 — У Западној Сахари, коју је дан раније Шпанија предала на управљање Мароку и Мауританији, ослободилачки фронт Полисарио је прогласио Сахарску Арапску Демократску Републику. 1989 —После седам година неспоразума и међународне арбитраже Израел Египту вратио град Табу на Црвеном мору, који је окупирао у Шестодневном рату 1967. 1993 — На прузи Београд-Бар у станици Штрпци наоружани отмичари извели су из воза 20 путника, југословенских држављана муслиманске националности и одвели их у непознатом правцу. 1994 — У експлозији бомбе у маронитској католичкој цркви у Либану погинуло је десет и рањено 60 верника који су пред олтаром чекали да буду причешћени. 1996 — СР Југославија укинула санкције против Републике Српске (блокада на Дрини) уведене 4. августа 1994. 1999 — Међународне организације за борбу против коришћења нагазних мина процениле су да је у 64 земље широм планете расуто преко 100 милиона нагазних мина, од чега се седам милиона налази на простору бивше Југославије. Према овим подацима експлозије нагазних мина сваког месеца убију или осакате 2.000 људи од којих су 90% цивили, међу којима је највећи

број деце. 2002 — Више од 60 људи погинуло је, када су муслимански екстремисти напали воз са хиндуским националистима у Индији. 2003 — Трибунал у Хагу изрекао је бившој председници РС Биљани Плавшић казну од 11 година затвора и она је упућена на издржавање казне у шведски затвор Хинсеберј. Плавшићева је крајем 2002. године признала кривицу за прогон несрпског становништва током рата у БиХ. Демографи Уједињених нација смањили су своје раније прогнозе о насељености планете за 2050. годину, са 9,3 на 8,9 милијарди, због повећања смртности људи од АИДС-а. 2006 — Пред Међународним судом правде у Хагу почела расправа по тужби

БиХ против Србије и Црне Горе за агресију и геноцид. 2014 — Отворена је трећа продавница H&M у Србији, а прва у Новом Саду, у БИГ Шопинг центру.

28. фебруар 1525 — Шпански освајач Ернан Кортес погубио последњег астечког цара Куаутемока. 1825 — Русија и Велика Британија потписале уговор којим је одређена граница између Аљаске и Канаде. 1832 — У Београду основана Народна библиотека Србије као део Државне штампарије. Библиотека потом била под Министарством просвете, а од 1871. самостална установа. Одлуку о оснивању донео кнез Милош Обреновић. 1844 — Током приказивања нове фрегате “Принстон”, које је на реци Потомак приредила Морнарица САД, на броду експлодирао један од топова, усмртивши државног секретара, министра морнарице и још неколико функционера Владе. 1845 — Конгрес САД је одобио анексију Тексаса.

1862 — У Србији донет први закон о адвокатури. 1916 — Завршено пребацивање главнине српске војске, од око 140.000 војника, из окупиране Србије, у Првом светском рату, на острво Крф. Опорављена наредних месеци, реорганизована и наоружана, српска војска се у лето исте године вратила у борбу на Солунском фронту. Током повлачења преко Албаније од децембра 1915. више од 200.000 војника и цивила умрло од глади, исцрпљености и зиме. 1921 — У Кронштату је избила Кронштатска побуна морнара руске флоте против бољшевика. 1922 — Велика Британија формално прогласила независност Египта, али задржала контролу над Суецким каналом и пословима одбране земље. 1931 — Члан Доњег дома британског парламента Освалд Мозли основао Нову партију, која је годину дана касније постала Британска унија фашиста. 1933 — Адолф Хитлер, дан по паљењу Рајхстага, убедио председника Немачке Паула фон Хинденбурга да потпише Декрет о пожару у Рајхстагу, којим су укинуте личне слободе, слобода говора и штампе и право на окупљање. У неколико наредних дана ухапшено више од 4.000 комуниста. 1939 —Изашао први број часописа “Политикин забавник”. 1948 — Последње британске војне јединице напустиле Индију. Лабуристичка влада 1947. укинула британску владавину над Индијом. 1953 —Југославија, Грчка и Турска у Анкари потписале споразум о политичкој, привредној и војној сарадњи, познат као Балкански савез. 1974 —САД и Египат после седам година прекида обновили дипломатске односе. 1975 —У најтежој подземној железничкој несрећи у Великој Британији 42 путника погинула кад је воз у пуној брзини ударио у ограду у станици “Мургејт” у лондонском метроу. 1986 —У центру Стокхолма убијен премијер Шведске и лидер Социјалдемократске странке Улоф Палме. Један од најпопуларнијих европских политичара у то време убијен на улици док се са супругом враћао кући из биоскопа. Атентатор није откривен. 1991 — Завршен Заливски рат, који су

42 дана САД и савезници водили против Ирака. Ирачке снаге присиљене да напусте Кувајт који су окупирале 1. августа 1990. Српско национално вијеће и Извршно вијеће Српске аутономне области Крајина донело одлуку о одвајању САО Крајине од Хрватске и останак у Југославији. 1993 — Амерички војни транспортери изнад источне Босне избацили прве товаре хуманитарне помоћи у храни и лековима, чиме је почела “Операција падобран” у ратом захваћеној Босни и Херцеговини. 1994 — У зони забрањеног лета изнад БиХ западно од Бањалуке два америчка авиона F-16 срушила су четири српска “јастреба”. 1997 —У Ирану земљотрес разорио више од 20 села, погинуло око 1.000 људи. 1998 — После убиства четири српска полицајца код Глоговца и Србице, на подручју Дренице на Косову почели сукоби српских снага безбедности и косовских Албанаца, припадника Ослободилачке војске Косова. 2002 — У потрази за Радованом Караџићем, припадници Сфора спровели опсежну акцију на подручју Челебића, али нису успели да ухапсе бившег председника Републике Српске оптуженог пред Међународним судом у Хагу за ратне злочине. 2003 — На заједничкој седници оба већа Скупштине Југославије проглашена Повеља о људским и мањинским правима и грађанским слободама. 2006 —У Црној Гори постигнут је споразум да се референдум о одвајању од Србије одржи 21. маја 2006. 2013 — Бенедикт XVI је постао први папа у последњих 600 година који се повукао са тог положаја.

1. март 86. п. н. е. - Римски војсковођа Луције Корнелије Сула заузео Атину и свргнуо локалног тиранина кога је поставио понтски краљ Митридат VI Еупатор. Од Сулиног разарања Атина се никада није опоравила. 293 — Римски цар Диоклецијан је прогласио за цезаре Констанција Хлора и Галерија и тиме увео тетрархију, систем владавине четири савладара. 1498 — Васко да Гама, португалски морепловац, је први Европљанин који се искрцао на обале садашње афричке државе

27.2.2022.

МАГАЗИН 536

Мозамбик на своме путу ка Индији. 1562 — Француски римокатолици су, под вођством војводе Франсоа од Гизе, и уз подршку Ватикана у Васију побили неколико стотина хугенота и изазвали Француске верске ратове. 1565 —Естасио де Са је основао Рио де Жанеиро. 1633 — Самјуел де Шамплен је повратио свој положај заповедника Нове Француске у име кардинала Ришељеа. 1643 —После Португалије и Француске, шпански краљ Карло III протерао је из земље римокатолички језуитски ред. 1803 — Охајо се, као 17. држава, прикључује САД. 1815 —Француски цар Наполеон Бонапарта искрцао се на обалу Француске, три дана пошто је с групицом следбеника напустио медитеранско острво Елба на којем је био заточен. 1872 —Основан је Национални парк Јелоустоун, први национални парк у свету. 1896 —Етиопска војска краља Менелика II је победила Италијане у одлучујућој бици код Адве, чиме су окончане италијанске претензије у Првом италијанско-абисиниском рату. 1896 —Француски физичар Анри Бекерел је открио радиоактивност када је изложио фотографске плоче уранијуму. 1919 — У Београду се први пут састало Привремено народно представништво Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. 1941 — Бугарска је у Другом светском рату приступила Тројном пакту. 1942 — У Чајничу је у Другом светском рату од око хиљаду бораца формирана Друга пролетерска бригада. 1943 — Британско ратно ваздухопловство почело је у Другом светском рату да систематски бомбардује европске железничке системе на територији под контролом Немачке. 1946 — Енглеска банка прелази у државно власништво, а њени дотадашњи акционари се обештећују. 1950 — На суђењу које је трајало мање од 90 минута, немачко-британски физичар Клаус Фукс је осуђен за кршење Закона о државним тајнама за одавање Совјетском Савезу информација о пројекту Менхетн. 1954 —Хидрогенска бомба Кастл Браво је детонирана на пацифичком острву Бикини, што је изазвало један од најгорих случа-

јева радиоактивног загађења изазваног тестирањем нуклеарног оружја. 1954 — У главном граду Венецуеле Каракасу отворена је прва конференција Организације америчких држава. 1959 — Архиепископ Макариос III вратио се на Кипар из изгнанства са Сејшелских острва, на која су га протерали Британци. 1966 — После три и по месеца лета, на Венеру се спустила совјетска “Венера 3“, први васионски брод који је приспео на неку другу планету. 1979 — Филипс је на конференцији за новинаре у Ајндховену представио прототип оптичког дигиталног аудио диска. 1983 —У Цириху, Своч груп АГ представља јавности први Своч сат. 1985 —У Уругвају је преузео власт председник Хулио Сангинети, чиме је окончана деветогодишња војна владавина у тој јужноамеричкој земљи. 1991 — На првим слободним изборима у Албанији, Албанска партија рада освојила је 176 од 250 посланичких места и задржала власт, али је председник партије Рамиз Алија изгубио у својој изборној јединици. 1992 — Босански муслимани и Хрвати су на референдуму гласали за отцепљење од Југославије, a у Сарајеву испред српске православне цркве је убијен Никола Гардовић. 1. март — У Црној Гори се на референдуму 63% грађана изјаснило за заједничку државу са Србијом - Савезну Републику Југославију. 1993 — Амерички војни транспортери су изнад источне Босне избацили прве товаре с храном и лековима, чиме је у Босни и Херцеговини почела “Операција падобран“. 1994 — После четвородневних преговора под притиском САД, представници Хрватске и босанских муслимана и Хрвата су у Вашингтону потписали прелиминарни споразум o стварању муслиманско-хрватске федерације у БиХ. 1996 — Нико од 123 путника и чланова посаде није преживео пад перуанског путничког авиона “Боинг 737“, у најтежој несрећи у историји цивилног ваздухопловства у Перуу. 1997 — Албанска влада премијера Салија Берише поднела је оставку, после двомесечних крвавих нереда изазваних

крахом штедионица у којима је десетине хиљада Албанаца изгубило животну уштеђевину.

2. март 537 — Острогоска војска краља Витигеса је почела опсаду Рима 986 — Луј V је постао краљ Франака. 1458 —Јиржи Подјебрадски је изабран за краља Бохемије. 1807 —Амерички Конгрес је усвојио закон о забрани увоза робова, којим је ван закона стављен увоз нових робова у САД. 1836 — Република Тексас је прогласила независност од Мексика. 1844 —Указом кнеза Александра Карађорђевића основана је Војномедицинска академија у Београду. 1855 — Александар II је постао цар Русије. 1867 —Амерички Конгрес је усвојио први закон о реконструкцији. 1901 — Амерички Конгрес је усвојио Платов амандман којим је ограничена аутономија Кубе, што је био услов за повлачење америчких војника.

1917 — Током Фебруарске револуције у Русији, цар Николај II абдицирао је и формирана је привремена влада Георгија Лавова. 1919 — У Москви одржан оснивачки конгрес Комунистичке интернационале (Коминтерна), којем су присуствовала 52 делегата из 30 земаља. Коминтерна је одиграла значајну улогу у одбрани Совјетског Савеза, прве социјалистичке земље, а многим партијама и покретима пружила је идеолошку, политичку и материјалну помоћ, да би се у Стаљиново време претворила у централистичку организацију чије су чланице биле обавезне да следе Стаљинову линију. 1921 — Проглашена је Лабинска република током побуне истарских рудара против надолазеће италијанске фашистичке политике. 1941 —Прве немачке јединице су ушле у Бугарску пошто се она придружила Тројном пакту. 1943 —Аустралијско и америчко ваздухопловство су напали и уништили велики конвој Јапанске морнарице у Бизмарковом мору.

1949 —Америчка посада на челу са капетаном Џејмсом Галахером је слетела у базу Форт Ворт, окончавши први лет око Земље без спуштања авионом B-50. 1955 — Краљ Камбоџе Нородом Сиханук је абдицирао у корист свог оца Нородома Сурамарита. 1956 — Француска признала независност Марока. 1962 — У Бурми извршен војни удар под вођством Не Вина. Војни режим окончан је на исти дан 1974, када је ступио на снагу нови устав, а Бурма проглашена социјалистичком републиком с председником Не Вином. 1965 — Америчко и Јужновијетнамско ваздухопловство су започели операцију Котрљајући гром, трогодишњу кампању бомбардовања Северног Вијетнама. 1969 — Совјетски и кинески војници су се сукобили код карауле на реци Усури. 1969 — У Тулузу је извршен први пробни лет путничког надзвучног авиона Конкорд. 1970 —Родезија је формално прекинула везе са британском круном и прогласила се републиком. 1988 — Председник Савеза комуниста Србије Слободан Милошевић, обраћајући се окупљеним Србима са Косова испред зграде Скупштине СФР Југославије, најавио је хапшење албанских лидера на Косову. 1994 — У Вашингтону су председник бошњачке владе Харис Силајџић, представник босанских Хрвата Крешимир Зубак и министар иностраних послова Хрватске Мате Гранић потписали прелиминарни споразум о спајању хрватских и муслиманских територија у Босни у федерацију седам етничких кантона. 1996 —Тешким изборним поразом Лабуристичке партије аустралијског премијера Пола Китинга, окончана је тринаестогодишња владавина лабуриста у Аустралији. 1998 — Филм “Титаник” постао је први филм у свету који је остварио приход од милијарду долара. 1999 — Руандски побуњеници из племена Хуту убили осам од 17 страних туриста које су отели претходног дана. Отмичари су касније убијени. 2000 — Британске власти дозволиле су бившем чилеанском диктатору Аугусту Пиночеу да напусти Лондон и оде у Чиле, од-

бивши захтев Шпаније за његову екстрадицију. Наредног дана Пиноче је стигао у Чиле. 2002 — Девет израелских цивила убијено је у Јерусалиму у самоубилачком бомбашком нападу арапских екстремиста. 2003 — Француски председник Жак Ширак допутовао је у званичну посету Алжиру. То је прва посета на највишем нивоу од када је Алжир стекао независност од Француске 1962. године, после осмогодишњег бруталног рата. 2006 — Нова Влада Републике Српске са Милорадом Додиком на челу преузела дужност. 2014 — Најмање 29 особа је убијено, а 130 рањено у нападу ножевима на железничкој станици у кинеском граду Кунмингу.

3. март 1431 —Габријел Кондулмер је као папа Евгеније IV наследио на том месту Мартина V. 1799 —Окончана је руско-османска опсада Крфа предајом француског гарнизона. 1808 —Француске трупе под командом маршала Жоашен Мире заузеле Мадрид. 1820 — Амерички Конгрес је усвојио компромис из Мисурија. 1845 — Флорида је примљена у Унију као 27. америчка држава. 1861 — Царским манифестом и Законом о правном положају сељак цар Александар II је укинуо кметство у Русији. 1875 — Одржана је премијера опера Кармен Жоржа Бизеа у париској Опери комик. 1878 — Потписивањем Санстефанског мира окончан је Руско-турски рат и предвиђено стварање Велике Бугарске као кнежевине Османског царства.. 1886 — Србија и Бугарска су закључиле Букурештански мир којим је окончан Српско-бугарски рат. 1918 — У Брест-Литовску потписан мировни уговор Совјетске Русије и Немачке и њених савезника у Првом светском рату. 1924 — Народна скупштина у Анкари укинула муслимански калифат и протерала из земље калифа Абдулмеџида II и његову породицу. 1924 — Краљевина Италија је анектирала Слободну Државу Ријеку.

27.2.2022.

МАГАЗИН 536

1932 — Јапан је прогласио независност Манџурије на челу са свргнутим кинеским царем Пу Јием (царевима Манџукуо). 1944 — Амерички ратни авиони су се први пут у Другом светском рату појавили изнад Берлина. 1974 —У дотад најтежој несрећи у историји цивилног ваздухопловства, погинуло је свих 346 особа у турском путничком авиону DC-10, који се срушио близу Париза. 1980 —Француски председник Валери Жискар Д’Естен је у разговору с државницима арапских земаља Персијског залива први пут у званичној форми признао палестинском народу право на самоопредељење. 1980 —Вођа партије ЗАПУ Роберт Мугабе убедљивом већином добио прве слободне изборе у Родезији и потом формирао прву већинску црначку владу. 1991 — Становници Летоније и Естоније убедљивом већином гласали за независност од Совјетског Савеза. 1991 — Брутално пребијање Роднија Кинга од стране припадника Лос Анђелеске полиције, чије је накнадно ослобађање после судског процеса, било повод за велике нереде у Лос Анђелесу 1992. године. 1996 —У Шпанији је конзервативна Народна партија Хосеа Марије Аснара добила парламентарне изборе, окончавши 13 година владавине социјалистичког премијера Фелипеа Гонзалеза. У експлозији бомбе у аутобусу у центру Јерусалима погинуло 19 људи, међу којима и бомбаш-самоубица. Југословенске власти ухапсиле Радослава Кременовића и Дражена Ердемовића, које је Хашки суд осумњичио за ратне злочине почињене у Сребреници у јулу 1995, и предале их Међународном суду. Кременовић, после истраге, пуштен у мају јер суд није доказао његову кривицу, а Ердемовић, први оптужени који је признао кривицу, осуђен на пет година затвора. 1997 — Најмање 125 људи погинуло, а више од 450 повређено када је путнички воз у пакистанској провинцији Пенџаб у пуној брзини излетео из шина. 2000 —Међународни суд за ратне злочине у Хагу осудио ратног команданта снага босанских Хрвата, генерала Тихомира Блашкића, на 45 година затвора због зло-

чина које су хрватске снаге починиле над муслиманима у средњој Босни, од 1992. до 1994. године. 2002 —Швајцарци су се на референдуму изјаснили за улазак своје земље у Уједињене нације. 2003 —Посланици Скупштине Србије и Црне Горе изабрали су Драгољуба Мићуновића за председника парламента новоформиране државне заједнице. 2004 —Србија, после ванредних парламентарних избора, добила мањинску владу на челу с Војиславом Коштуницом, лидером Демократске странке Србије. Влада изабрана уз подршку Социјалистичке партије Србије, а чине је ДСС, Г17 плус и коалиција Српског покрета обнове и Нове Србије.

4. март 1152 — Фридрих I Барбароса изабран за за немачког краља наследивши стрица Конрада III. 1386 — Велики кнез Литваније Јогајла је крунисан за пољског краља Владислав II Јагело, чиме је успоставио династију Јагелон. 1461 — Вођа јоркиста Едвард, војвода од Јорка је постао краљ Енглеске, збацивши са престола свог ланкастерског рођака Хенрија VI. 1681 — Енглески краљ Чарлс II је дао квекеру Вилијаму Пену повељу за оснивање колоније Пенсилванија. 1769 —Француски астроном Шарл Месје је први приметио маглину Орион. 1776 — Користећи артиљерију заробљену у Тајкондероги, Континентална војска је заузела Дорчестер Хајтс. 1789 — Дводомни Конгрес САД је званично заменио једнодомни Конгрес Конфедерације као законодавно тело федералне владе. 1917 — Теретњак Америчке морнарице УСС Киклоп је нестао на путу од Барбадоса према Балтимору, што је њен највећи губитак ван борбе. 1918 — Први познати случај шпанске грознице је први пут забележен у Форт Рајлију у Канзасу. 1921 — Ворен Хардинг инаугурисан за 29. председника САД.

1933 —Френклин Рузвелт положио заклетву као 32. председник САД и објавио нови економски програм за савладавање последица велике економске кризе. 1941 — Британски командоси су успешно извели операцију Клејмор на фабрике рибљег уља и глицерина на Лофотским острвима у окупираној Норвешкој. 1945 — Совјетска Црвена армија у Другом светском рату избила на Балтичко море. 1945 — У Београду је основано спортско друштво Црвена звезда. 1964 —Савет безбедности Уједињених нација усвојио резолуцију о распоређивању мировних снага на Кипру. 1965 — Сирија национализовала девет нафтних компанија, међу њима две компаније нафтних концерна из САД. 1966 —Џон Ленон је у једном интервјуу изјавио да су Битлси постали „популарнији од Исуса”, што је изазвало гнев хришћан-

ских верника у САД. 1970 — У хаварији француске подморнице Еуридика у Средоземном мору у близини Тулона живот изгубило свих 57 чланова посаде. 1974 — Конзервативци у Уједињеном Краљевству изгубили изборе, премијер Едвард Хит поднео је оставку. Нову владу формирао лидер лабуриста Харолд Вилсон. 1977 —У снажном земљотресу у Румунији, у којем је највише страдао главни град Букурешт, погинуло више од 1.500 људи, а 35.000 остало без домова. 1996 —Испред највећег тржног центра у Тел Авиву бомбаш-самоубица експлозијом убио најмање 14 особа и ранио њих више од 130. То је био четврти напад у Израелу за девет дана. 1998 — Косовски Албанци почели масовне демонстрације широм Косова, после сукоба српских снага безбедности и наоружаних Албанаца на подручју Дренице.

2000 —САД понудиле пет милиона долара за информације које могу помоћи у хапшењу председника Југославије Слободана Милошевића, бившег председника Републике Српске Радована Караџића и ратног команданта Војске Републике Српске Ратка Младића, оптужених пред Међународним судом за ратне злочине. Понуда објављена на око 10.000 потерница постављених на јавним местима у Босни и Херцеговини. 2002 —Лидер Демократског савеза Косова Ибрахим Ругова постао први председник Косова и Метохије под међународном управом. За првог премијера изабран функционер Демократске партије Косова Бајрам Реџепи. У дводневним верским сукобима Индуса и муслимана у западној индијској држави Гуџарат убијено преко 500 особа. 2004 —У пожару у манастиру Хиландар на Светој гори изгорело две трећине тог комплекса. 2009 — Међународни кривични суд је издао потерницу за суданским председником Омаром ел Баширом због оптужби за ратне злочине током рата у Дарфуру. 2012 —Око 250 особа је погинуло, а више од 2000 је повређено у екплозији у војном складишту у Бразавилу. 2021 — Војни хеликоптер се срушио на истоку Турске, где је погинуло 9 особа, док је њих 4 повређено.

5. март 1496 — Енглески краљ Хенри VII примио у службу италијанске поморце Ђованија и Себастијана Кабота како би за енглеску круну открили нове земље. Њих двојица 1497. стигла до Северне Америке. 1684 — Аустрија, Пољска и Венеција у Линцу формирале Свету лигу против Турске. 1770 —Британске трупе у Бостону, центру отпора против британске колонијалне власти, убиле пет демонстраната, тај догађај, “Бостонски масакр”, убрзао избијање Америчког рата за независност. 1832 — У Београду почела да ради прва штампарија у Србији, прва штампан књига била “Сабор истине и науке” Јована Стејића. Штампарија купљена у Русији и допремљена у Београд у мају 1831.

1856 — Лондонско позориште “Ковент гарден” уништено у пожару. 1916 — Шпански прекоокеански путнички брод “Принц од Асторије” потонуо за неколико минута пошто је ударио у стену близу обале Бразила. Од 588 путника и чланова посаде 455 изгубило живот. 1933 — Националсоцијалистичка немачка радничка партија Адолфа Хитлера освојила већину у немачком Рајхстагу. 1936 —Полетео је први прототип чувеног британског ловачког авиона Спитфајер. 1945 — Америчке трупе у Другом светском рату ушле у Келн. 1966 — Сви путници и чланови посаде, њих 124, погинули када је британски путнички авион ударио у јапанску планину Фуџи. 1970 — Ступио на снагу уговор о неширењу нуклеарног оружја који је потписало 45 земаља. 1975 — Кувајт национализовао нафтну индустрију, укључујући имовину британских нафтних компанија. 1983 —На изборима у Аустралији лабуристи Боба Хоука победили либерале Малкома Фрејзера. 1993 —Минут после полетања са скопског аеродрома срушио се македонски путнички авион “Фокер 100”. Погинуло 77 од 97 путника и чланова посаде. 1998 —У нападу тамилских побуњеника, који су у главном граду Шри Ланке, Коломбу, активирали експлозив у једном аутобусу, погинуло 37, повређено око 250 људи. 1998 —У нападу српске полиције на кућу Адема Јашарија у селу Доње Преказе погинуло је око 60 особа. 1999 — Одлуком Међународног арбитражног трибунала, град Брчко добио је статус дистрикта под суверенитетом Босне и Херцеговине, што је изазвало оштре протесте у Републици Српској, српском ентитету у БиХ. 2001 — Председници Југославије и Републике Српске Војислав Коштуница и Мирко Шаровић у Бањалуци потписали Споразум о успостављању специјалних и паралелних веза Југославије и РС. 2003 — Представнички дом Конгреса САД усвојио је Закон о нормализацији трговинских односа САД са Србијом и Црн

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Т. Радовановић Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs