Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година X * Број 537 *6. март 2022. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН 537 6.3.2022.

6 10 16 22 26 32 36 40 44 46 50 52 54 56 58

Фото: М. Радовановић

У овом броју: Из дана у дан Заједно до победе на изборима Има наде за Краљево Поново ПМ10 честице Превентива најбољи одговор Једнака права за све Значајан корак напред Поклон за рођендан За истим столом Трибина и зборник На репертоару Биоскопа “Кварт” Наличја српског лица Из Мињине кухињице ЖКК Краљево - Студент Времеплов

МАГАЗИН 537 6.3.2022.

Промена епидемиолошке ситуације

- Током последњих седам дана тестирано две хиљаде педесет два узорка бриса особа са симптомима болести. - Присуство вируса потврђено код двеста једанаест, а од последица болести коју изазива корона вирус у Општој болници преминуло седам особа са подручја града Краљева. - Од понедељка до петка на болничко лечење примљено седам пацијената, једанаест опорављених отпуштено на кућно лечење, у дневној болници збринуто једанаест особа а у ковид амбуланти обављено сто седамдесет прегледа. - Укупан број инфицираних од почетка епидемије за четири стотине тридесет четири премашио четрдесет три хиљаде

Фото: М. Радовановић

ИЗ ДАНА У ДАН

МАГАЗИН 537

6.3.2022.

ренд смиривања епидемиолошке ситуације био је приметан и током минуле недеље о чему најбоље сведоче свакодневни извештаји Завода за јавно здравље који се јавности пласирају у форми саопштења из кабинета градоначелника Краљева. Подаци о ситуацији на дан 26. фебруара показују да је од двеста седам тестираних узорака назофарингеалног бриса присуство новог корона вируса потврђено код двадесет шест особа чиме је укупан број инфицираних од почетка епидемије, проглашене половином марта 2020. године, са територије града Краљева повећан на двеста четрдесет девет више од четрдесет три хиљаде. Да опасност још није прошла могло би се закључивати и на основу податка да су од последњег извештаја од последица болести коју изазива корона вирус у Општој болници „Студеница“ преминуле још две особе. Епидемиолпшка ситуација ни наредног дана није показивала знаке веће промене, јер је након тестирања сто педесет пет узорака бриса присуство корона вируса потврђено код двадесет три особе. Тако је укупан број потврђених случајева инфекције од почетка епидемије повећан на четрдесет три хиљаде двеста седамдесет два, а од последица болести ковид-19 у болници је преминула још једна особа са територије Краљева. Првог радног дана у недељи број хоситализованих пацијената сведен је на двадесет од којих је за шест са најтежом клиничком сликом процењено да је неопходна интензивна или полуинтензивна нега, четири на неинвазивној вентилацији а два на „high ﬂow“ режиму. Током претходна двадесет четири сата на болничко лечење је примљен један пацијент, у дневној болници збринута двадесет четири пацијента, а у ковид амбуланти обављено четрдесет прегледа. Број тестираних је повећан последњег дана фебруара, а од триста седамдесет једног тек код сваког десетог потврђено присуство корона вируса, чиме је укупан број потврђених случајева од почетка епидемије за триста девет премашио четрдесет три хиља-

де. Од последица инфекције у болници је лечено деветнаест пацијената од којих шест на интензивној или полуинтензивној нези, пет на неинвазивној вентилацији, а један на „high ﬂow“ режиму. Током протекла двадесет четири сата на лечење су примљена три пацијента, исто толико је отпуштено, у дневној болници збринуто девет пацијената, а у ковид амбуланти обављена педесет четири прегледа. Извештај Завода за јавно здравље за први дан марта сведочи да су тестирана укупно триста четрдесет четири узорка назофарингеалног бриса, а да је присуство новог корона вируса потврђено код тридесет једне особе што је допринело да укупан број инфицираних на територији града Краљева буде повећан на четрдесет три хиљаде триста четрдесет. Да се број хоспитализованих смањује потврђује извештај из Опште болнице и податак да је од седамнаест на лечењу шест пацијената подвргнуто полуинтензивној или интензивној нези, пет на неинвазивној вентилацији а један на „high ﬂow“ режиму. Од претходног извештаја није било нових пријема, а два опорављена пацијента су отпуштена на кућно лечење. У истом периоду у дневној болници је збринуто једанаест пацијената, а у ковид амбуланти обављено тридесет прегледа. О смањеном интересовању за проверу здравственог стања сведочи податак да је између првог и другог дана марта у здравственим установама са подручја Краљева тестирано триста дванаест узорака бриса особа са симптомима болести и другим индикацијама, а да је присуство вируса потврђено код тридесет две, па је укупан број случајева од почетка епидемије повећан на триста седамдесет два више од четрдесет три хиљаде. Од последњег извештаја у Општој болници „Студеница“ је од последица болести коју изазива корона вирус преминула још једна особа са територије града Краљева. Број пацијената на болничком лечењу смањен је за два, а од петнаест хоспитализованих пет је на интензивној или полуинтензивној нези, четири

на неинвазивној вентилацији а један на „high ﬂow“ режиму. Током претходног дана на лечење су примљена два пацијента, три излечена су отпуштена а један преминуо. У истом периоду у дневној болници је збринуто девет пацијената, а у ковид амбуланти обављена двадесет два прегледа. Извештај Завода за јавно здравље о епидемиолошкој ситуацији трећег дана марта показује да је, тестирањем триста педесет узорака бриса особа са симптомима болести, присуство корона вируса потврђено код њих тридесет четири, па је број укупно инфицираних повећан на четрдесет три хиљаде четири стотине шест. Од болести коју изазива корона вирус у Општој болници су преминуле још две особе са територије Краљева. Здравствени билтен последњег радног дана у недељи сведочи да је на болничком лечењу од болести коју изазива корона вирус задржано једанаест пацијената од којих је за четири обезбеђена интензивна или полуинтензивна нега, два су на неинвазивној вентилацији, а два на „high ﬂow“ режиму. Током претходног дана на лечење је примљен један пацијент, три излечена су отпуштена, у дневној болници збринуто једанаест особа а у ковид амбуланти обављена двадесет четири прегледа. До поднева наредног дана тестирано је триста тринаест узорака бриса особа са симптомима болести, а присуство вируса потврђено код двадесет осам па је укупан број инфицираних за четири стотине тридесет четири премашио четрдесет три хиљаде. Током последњих седам дана тестирана су две хиљаде педесет два узорка бриса особа са симптомима болести, присуство вируса потврђено код двеста једанаест а од последица болести у Општој болници преминуло седам особа са подручја града Краљева. Од понедељка до петка на болничко лечење је примљено седам пацијената, једанаест је отпуштено на кућно лечење, у дневној болници збринуто једанаест особа, а у ковид амбуланти обављено сто седамдесет прегледа. Т. Радовановић

Уточиште за нормалне и честите људе

МАГАЗИН 537

6.3.2022.

ЗАЈЕДНО ДО ПОБЕД

- Коалиција названа Ајмо људи формирана са циљем да се грађани Србије мобилишу за учешће у изборном процесу упркос томе што је актуелна власт током претходне деценије желела да их на различите начине онеспокоји и парализује. - Борба за поштовање људских права, европеизацију Србије, учлањење Србије у Европску унију, за свет рада и права радника, децентрализацију и регионализацију земље, промену изборног закона, активирање свих љуских ресурса из општина и градова, одбрана демократије и независних институција. - Један од кључних проблема недовољно учешће младих у доношењу одлука. - На верификованим изборним листама нема млађих од тридесет година

Фото: Медија центар

ДЕ НА ИЗБОРИМА

Борис Тадић

МАГАЗИН 537 6.3.2022.

збори за већи број места у републичком парламенту увек су повод за удруживање странака које нису у ситуацији да саме обезбеде довољну подршку бирача. Тако је било и ове године кад је приближавање парламентарних избора интензивирало испитивање рејтинга политичких субјеката и процену са којим би се, удруженим снагама, могли остварити што бољи резултати. У Социјалдемократској странци су проценили да су то Нова странка, покрети Један од пет милиона и Толеранција, Уједињени покрет зелених, Странка Црногораца и Бошњачка грађанска странка. Коалицију сродних странака које се залажу за грађанску Србију, очување националног идентитета и државних интереса, чланство Србије у Европској унији, поштовање људских права, модернизацију земље и реформе које су неопходне у овим околностима, предводи Борис Тадић уверен да је за повољан резултат на изборима довољно дугогодишње политичко искуство и компетентност за обављање политичких послова. Основа овог става огледа се у потврди да је, и поред грешака, током владавине демократа до 2012. године постигнуто много, што је добра основа да се са новим генерацијама које улазе у свет политике ствари у Србији мењају на боље. Одлука за учешће на изборима темељи се на незадовољству тренутном политичком ситуацијом у земљи, статусом грађана, регионалном политиком и нараслим тензијама у региону југоисточне Европе на Западном Балкану. Наступ на изборима озваничен је на дан кад је на тлу Европе покренут још један рат, а страхује се како би могао да остави тешке последице и у другим деловима старог континента, због чега посебан значај има политика помирења и учвршћивање мира. Коалиција названа Ајмо људи формирана је са циљем да се грађани Србије мобилишу за учешће у изборном процесу упркос томе што је акту-

елна власт током претходне деценије желела да их, ширећи страх у Србији, на различите начине онеспокоји и парализује, па не могу слободно да изјасне ни себе ни своју политику. - Имали смо претходних година и проблеме са групама батинаша, пре свега на локалу, које су заводиле ред и спречавале људе да изразе слободну политичку вољу. Медији су се поларизовали и постали средсво у рукама владајућег режима, а ни неки независни не прате довољно рад опозиционих странака и наше политичке листе јер кривотворе оно што кажемо јавности. Налазимо се у комплексним околностима у којима се поново боримо за демократију. Зато је наш позив упућен грађанима, да се боримо и никад не одустанемо. Уколико се тако владамо владајући режим ће имати проблем у опхођењу према нама, истовремено ће доживети велику дестабилизацију, а ја сам уверен да само заједно можемо да победимо и на овим изборима. Данас смо са Уједињеним покретом зелених као групацијом странака и политичких покрета који чине мрежу на локалу, храбрих људи који су први отворили питање заштите животне средине. Ту смо са Толеранцијом Србије, нашим пријатељима из групације мањинских странака које штите етнички идентитет различитих група, са Бошњачком грађанском странком и странком Црногораца. Сви заједно смо у политичком фронту против владајуће странке, у фронту за остваривање политичких циљева за које смо се годинама залагали. То је поштовање људских права, европеизација Србије, учлањење Србијеу Европску унију, борба за свет рада и права радника, децентрализација и регионализација земље, промена изборног закона, активирање свих љуских ресурса из општина и градова, одбрана демократије и независних институција које смо поставили први пут у новијој историји Србије а које је постојећа власт разрушила или разорила, каже Тадић.

Слична уверења деле Нова странка и њен председник Арис Мовсесијан уверен да су мањак демократије и диктатура узрок рата у Европи и претња да се и у другим деловима континента вуку бесмислени потези. Зато се приоритетном оцењује борба за демократију као основа на којој се гради модерна демократска земља двадесет првог века у Европи и потреба да мрачне тачке историје из прошлости буду потиснуте у други план. Иако истраживања и статистички подаци не пружају довољно наде за превелики оптимизам идеја водиља заснива се на податку да се Срби никада нису превише ослањали на анализе и статистике пре доношења одлуке о уласку у неку од многих битака. Зато се они који су ступили у коалицију названу Ајмо људи оцењују као особе које неће дозволити да се борба обустави због лоших статистичких процена и података. - Ово су људи који се не предају. Немамо пара али имамо срце, а срце уме озбиљно да претрчи паре, погото у случајевима када се говори о политици Србији, Београду, будућности наше деце, када се говори о просперитету, о томе да смо ових десет година застали у историји, да смо се вратили уназад, да имамо једнопартијски систем. Овде има велики број људи који јако тешко живи, обавља по три посла да би преживео, не стиже да види наше конференције за новинаре и ја ћу се са мојим партнерима трудити да се тим људима обратим, да њима вратимо достојанство а не само новој касти која сама себе храни, да се обратимо људима које данас можда нико не види и које је заборавио за ових десет година, каже Мовсесијан уз потврду да се на формирање коалиције чекало више него што се то могло очекивати. Разлог је, каже он, што то није нимало једноставан посао јер је озбиљни људи не договарају тако што само одредите квоте него што се прво уса-

6.3.2022.

МАГАЗИН 537

гласи политика, можда и неке сујете које су увек присутне. Уједињени покрет зелених Србије у колаицију доноси одговорност према животном простору која је, у време све интензивније јурњаве за материјалним вредностима, готово заборављена. Подсећање на стање животне средине указује на неопходност о промени става према њој и већи степен бриге баш као и о људима. Зелени због тога подржавају све напоре да се у здравом амбијенту спроведу идеје које воде добробити свих чланова друштвене заједнице, јер је то императив и нешто што треба да се придружи свим вредностима које треба да негује цивилизован човек. У Покрету Један од пет милиона једним од кључних проблема сматрају недовољно учешће младих у доношењу одлука, још већим ако се зна да се ситуација не мења дуги низ година. То је и један од разлога за формирање покрета који се бори за више простора ка-

ко би се чуо и њихов глас. Неопходност да млади узму ствар у своје руке основ је на коме се темељи потреба за више омладинских покрета, а са знатном дозом разочарања доживљава податак да на верификованим изборним листама нема млађих од тридесет година. - Четрдесет две хиљде Срба у свету ради на кључним позицијама, а то је као један Сомбор. Дозволили смо да ти људи оду из земље и зато ајмо да их вратимо јер, ако су добри свету, биће бољи од ове неспособне власти. Овде није пет до дванаест, овде је дванаест и пет, људи раде за тридесет и тридесет пет хиљада динара месечно и, уколико просечна породица два три месеца не би примила плату завршили би на контејнеру и улици јер би их извршиоци избацили због неплаћања рачуна. То је поражавајуће јер смо паметна нација, а дозволили смо да дођемо до самог амбиса, до опстанка овог народа и државе а да нам државу воде најнеспсобнији људи у историји

Србије која заслужује нормално друштво у коме ће сви имати права и бити једнаки, поручују из Покрета Један од пет милиона. На изборној листи коалиције Ајмо људи нашли су се представници свих странака чланица, али и знатан број нестраначких личности што је детерминише као политички систем који уводи нову генерацију у врхунску политику. Довољан број врло угледних људи сведочи како не постоји ниједна листа или коалиција која има такву персоналну снагу, јер је једина са толиким бројем бивших министара, државних секретара и председника општина али и значајним бројем људе са потпуно новим политичким идејама. Знатно пре него што су расписани председнички избори у јавности се калкулисало ко би био најбољи противкандидат актуелном председнику Србије. У том контексту се помињало и име Бориса Тадића коме се приписује довољно политичког искуства и смире-

ности толико потребних да изборну трку учини неизвесном до самог краја. И поред тога нема потврде о спремности за учешће на изборима, јер одлука о томе треба да буде донета у оквиру коалиције. - Александар Вучић и ја смо два света, веома различита. Ја никада не бих управљао земљом на начин на који је он управљао. Ми смо градили независне институције, а он их је деструирао. Ми смо били толерантни, и док сам ја платио високу цену за то, што је врло често у политици, он не показује толерантност. На тлу Европе је почео рат, и то је трагична чињеница, а Србија у овим околностима мора да се понаша принципијелно, не може да подржи рат, мора да осуди агресију а брани своје интересе у односу према Русији и према Украјини. Србија не може да улази у конфликт, али мора да брани свој територијални интегритет тиме што се понаша принципијелно у сличним

случајевима свуда у свету, па и у питању Украјине кад су у питању Доњецк и Лугањск. Ми нисмо за то да се признаје независност тих покрајина у Украјини, као што нисмо за то да се признаје независност Косова. Али, нисмо ни за политику санкција већ за избалансирану политику, па није добро да Србија реагује тек за четрдесет осам сати, јер је ситуација ургентна, каже Тадић и подсећа да су након ратова вођених током последње деценије двадесетог века, у периоду владавине Демократске странке постављене основе мирољубиве политике на Балкану. Залагање за мир није јењавало ни у тешким околностима које су настале након атентата на Зорана Ђинђића, а неопходност да се успостави транспарентни политички систем основ је за увођење представника етничких заједница у парламент. Први корак направила је Демократска странка међу чијим су се посланицима нашли припадници свих етничких заједница. Та-

дић подсећа да су демократе први пут у Србију још 2008. године увеле зелену агенду и зелену индустрију, а у политику питање заштите особа које имају здравствене проблеме и посебне потребе. Таквих је било седамсто педесет хиљада, што чини више од десет одсто укупног броја становника, а значајним се оцењује и податак који сведочи да је посебна брига посвећена младима. Чврста одлука да се не одустаје, и истраје у остваривању политичких циљева, основ је на коме се темељи позив бирачима да подрже изборну листу коју предводи Борис Тадић. Након избора, каже он, предстоји формирање политичког савеза у коме ће бити странке либералне и социјално либералне оријентације, странке еколошке, социјалдемократске и проевропске оријентације. Политички савез ће бити уточиште за нормалне и честите људе који не губе веру да политика може бити простор људског поштења и врлина. Т. Радовановић

Носиоци демократских промена: Милен Пановић (1)

МАГАЗИН 537

6.3.2022.

ИМА НАДЕ ЗА КРАЉЕВО

- Након 5. октобра 2000. године код представника нове власти до пуног изражаја је дошао ентузијазам баш као што се после рата код сваког човека буди нада да може да буде боље. – Одлука да се пувуче из политичког живота једна од најлепших и најпаметнијих у животу. - Тежак и трауматичан период након освајања власти због неприродне коалиције осамнаест странака са дивергетним погледима на даље одвијање демократских процеса. - Велику штету демократској политици нанело је понашање група које су покушавале да дезавуишу демократске процесе, али и агресивних појединаца који у ставовима нису имали ништа демократско. - Након демократских промена Краљево није имало довољно способног кадра да било шта учини, а међу припадницима бројних гарнитура на власти ни менаџерског духа. - Стереотип да су сви политичари лопови, и да краду, заснива се на уверењу да у политичким опцијама седе представници народа који на супротној страни увек виде лопова

Милен Пановић

6.3.2022.

МАГАЗИН 537

еднодушна оцена свих учесника у истраживању узрока који су довели до демократских промена у октобру 2000. године потврђује неописиву количину вере да је дошло друго време и да промене више нико није могао да заустави. Активни учесници догађаја који су водили ка њима били су убеђени да је правда на њиховој страни, а да је након председничких избора које је добио Војислав Коштуница дошао тренутак за фундаменталне промене. Њих су годинама пре тога најављивали опозициони прваци, а надахнути говор Зорана Ђинђића на препуном Тргу српских ратника једне снежне децембарске вечери био је потврда свега што је годинама носио у себи, и исто толико дуго сањао, Милен Пановић. Пуна три месеца су те године трајали протести бројних Краљевчана који су били убеђени да им је украдена убедљива победа на изборима. Слично расположење владало је у народу и скоро четири године касније у

време када људи нису морали да имају политичке амбиције да би учествовали у догађајима који се оцењују историјским. Довољно је било уверење о потреби да се нешто промени после деведесетих година двадесетог века које су оцењене најтежим у последњих неколико деценија пре тога. - Први пут у животу сам видео толики талас људи који су стремили новом времену и знао сам да то не може да заустави нико. Сећам се колона на Ибарској магистрали на путу за Београд и масе људи на тргу кад је пред изборе говорио Коштуница. Никад до тада није на једном месту било толико људи, нити енергије, и није било никакве могућности да се нешто друго догоди. Преовладавало је еуфорично расположење јер се ствари одвијају тако након што је народ десет година трпео последице санкција, ратова и разарања. Наравно да ентузијазам долази до пуног изражаја као што се после рата буди нада код сваког човека да

може да буде боље – каже Пановић коме је након победе на локалним изборима понуђено место заменика председника Извршног савета општине. Приближавање крају радног века добар је повод да се захвали на поверењу и одбије место председника Извршног савета баш као и начелника Одељења Министарства просвете иако је добио решење о постављењу. Уверење да нема потребе да се више доказује у просвети, у којој је од учитеља, преко наставника и професора догурао до директора школе, било је довољно да остане доследан и поред бројних притисака да промени одлуку. Период живота везан за политику окончан је у тренутку кад му, и поред предлога упућеног централи Странке у Београду, није указано поверење да и даље буде члан Општинског одбора Демократске странке. Године преданог рада и резултати који су остварени у значајној мери су утицали на уверење да је заобиђен манипулацијом која

у том тренутку није била ни мало пријатна. - Тихо сам се повукао јер нисам имао амбиција да се професионално бавим политиком, а и сада мислим да ми је то била једна од најлепших и најпаметнијих одлука у животу. Кад сам отишао у пензију са сином сам се посветио породичном бизнису у малој фирми која је пуних двадесет година потпуно здрава и успешна, иако за пословање никад није било тешко као сада. Био бих љут кад би ми неко деведесетих година рекао да за бизнис може да буде теже него тада, а и тада смо радили и из петних жила се трудили да одржимо здраву фирмицу – каже Пановић. Период након преузимања власти 2000. године чини се прилично тешким и трауматичним без обзира на све добре ствари које су се догодиле. Разлог је неприродна коалиција на власти сатављена од осамнаест странака са прилично

дивергетним погледима на даље одвијање демократских процеса. Због тога није чудна појава група које су покушавале да дезавуишу демократске процесе, што се чинило прилично ружним, али и агресивних појединаца који у ставовима нису имали ништа демократског. Велику штету демократској политици нанело је такво понашање посебно у време кризних штабова који су буквално на силу преузимали власт у значајним предузећима и установама. Пљување, жестоке квалификације и увреде, флоскуле о лоповима без икаквих доказа одувек су бацале сенку на политичке процесе, а од таквих дешавања није имуно ни садашње време. - Оно што ме у овом тренутку умирује, иако сам био скептик кад су се догодиле промене 2012. године, је што Александар Вучић иде линијом коју сам заступао током целог живота, иако од оне радикалске агресивности и нетолерантности не може лако да се обрише.

Та потреба да се противник унизи, да се дисквалификује, да се попљује, да се сва кривица овог света свали на садашњу опозицију иде до граница које не могу да разумем. То су бесмислене ствари, али се толико добро примају код народа који није довољно склон да размишља и влада аргументима. У периоду након 2000. године ми смо у Краљеву врло лоше прошли, али постоји разлог што се тако догодило. Добро су приватизоване фирме које нису пропале за време санкција, које су још имале неко здраво језгро а купиле су их респектабилне фирме са запада које су имале тржиште. Србија је изгубила сва тржишта у свету за време санкција и веома је било тешко вратити се на њих, јер су други заузели место. У том процесу је „Фабрика вагона“ буквално уништена и није могла да се поврати, јер је у приватизацију ушла са фирмом која није имала неку позицију на светском тржишту. Са друге стране била је толико руинирана па су и

6.3.2022.

МАГАЗИН 537

неки стругови покрадени и однети. „Магнохром“ је приватизован од стране моћне фирме која је била четврти по величини произвођач челика у свету. Стално сам се питао зашто су упорно радили да додатно униште „Магнохром“, а онда сам дошао до логичног закључка да су га купили само да би уништили конкуренцију. Кога можеш да огласиш кривцем за такву приватизацију и ко не би продао „Магнохром“ моћној фирми која је у свету позната као гигант? – објашњава Пановић. У годинама након демократских промена Краљево није имало довољно способног кадра да било шта учини, а међу припадницима бројних гарнитура које су се током деценије и по смењивале на власти ни менаџерског духа и смисла да се изгради бар једна фабрика. Пановић се придружује онима који верују да разлог лежи у недостатку визије, у неспособности, индолентности и дубокој импотенцији која ужасава посебно кад се зна да се скоро свуда, сем у Краљеву, дешава нешто позитивно. То појачава

уверење да је ова средина неправедно запостављена из разлога о којима се не говори јавно. Ма колико да би се, макар у наговештајима, могао изводити закључак о безнадежности Пановић верује да би довољно памети, снаге, способности и умешности способних људи са визијом, енергијом и амбицијм помогло да се крене у позитивном смеру. - Иако нисам активан у политици пратим дешавања, а по који пут дођем на Градски одбор. Понекад помислим да нисам довољно информисан, а некад завидим људима који мање знају. И деведесетих година је било много лакше онима који нису видели ништа. Ја сам од почетка видео и патио због онога што се дешавало, јер сам схватио да је сваки корак унапред био један корак уназад. На следећим изборима очекујем мало више свести, од бирача да са мало више прагматизма изађу на изборе и одлуче о правој опцији, а мислим да имају за кога да гласају. Треба мало промућкати главом јер је дискредитација која долази са друге стране бесмислена. У свакој групацији има лопова, а ја никако

не могу да се помирим са тим да је странка којој припадам лоповска. То није тачно, јер има страховито много поштених људи који су заиста из уверења у њој – каже Пановић. Значајну улогу у процесу дискредитације имају таблоиди и ма колико се неко трудио да не обраћа пажњу тешко може у потпуности да се дистанцира од неодговорних изјава које се свакодневно препричавају. Посебно опасним сматрају се наклоњеност актуелној власти која у свим медијима очекује само хвалоспеве и не трпи никакву критику ма колико била аргументована. Посебно интригантном сматра се све израженија потреба да се дискредитује опозиција и свака, ма колико безазлена, изјава било ког од њених представника буде повод за салве увреда пласираних преко саопштења за медије. Толико грубо, дегутантно и често инфантилно понашање повод је за настојање за ограду од таквих информација у мери у којој је то могуће. Нада да може бити боље заснива се на уверењу да свуда, па и у Краљеву, има довољно способних људи, али их треба

пронаћи и убедити да је бављење политиком, ма колико било искомпромитовано захваљујући медијима, једини начин да се победи оно што земљу води у даље пропадање. - Изашао сам из политике зато што нисам хтео да изађем за говорницу, или на телевизију, а да неко упре прстом у мене и каже да сам лопов, јер никад у животу нисам ни помислио да нешто украдем. Стереотип да су сви политичари лопови, и да краду, заснива се на уверењу да у политичким опцијама седе представници народа који на супротној страни увек виде лопова. Ни за кога то не бих могао да кажем без чврстог аргумента насупрот многима који то изговарају са неподношљивом лакоћом што на мене оставља најјачи утисак – каже Пановић. Откад постоји опозиција постоје и различити ставови и интереси партија које јој припадају и које је тешко помирити ма колико важило уверење да само заједничким наступом на изборима могу да пољуљају положај владајуће већине. Упркос томе међу правим демо-

кратама, у какве се убраја Пановић, и даље преовладава уверење да заједнички језик могу да нађу људи који имају довољно смисла за компромис и толеранцију. Они други, склони контрирању и мржњи, ако се налазе на челним местима у оквиру било које од политичких опција, то сигурно не могу, поготово не ако су искомпромитовани. Таквих, верује Пановић, нема у редовима Демократске странке а доказ је помоћ које је владајућа гарнитура током претходног мандата пружила становништву након земљотреса у новембру 2010. године. После скоро четврт века Пановић признаје да се не каје што је давно једном ногом закорачио у политички живот. Нема га због искуства стеченог у том периоду ма колико оно било позитивно или негативно. Отуда уверење да је вредно исто колико и факултет, можда и због нових сазнања о животу и познанстава са великим бројем по много чему различитих особа. - Волео сам своју струку, толерантан сам, никога не мрзим, а пријатеље нисам бирао по политичкој припадности него

по неким другим стварима. Знао сам жестоко да браним политичко мишљење и став, а да никад неког не дезавуишем и зато је период бављења политиком добро искуство. Добро сам са људима који су били у другим политичким опцијама, а то не значи да не бих и даље жестоко бранио своје ставове ако мислим да имам аргументе. Најгоре је што људи кад дискутују о политици покушавају да галаме и по сваку цену наметну свој став и мишљење без икаквих аргумената не уважавајући при том ничије. То је оно што нам недостаје у култури политичког дијалога и што нам генерално недостаје – каже Пановић и не крије како би волео да будућу власт чини нова гарнитура људи са новим амбицијама и новом визијом. Да би се нешто покренуло потребна је амбиција која се заснива на мотивима, а они морају да буду јаки. Такве немају они који су на истим местима у власти дуги низ година, а и у народу је све присутнији став да не жели да види иста лица. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Погоршање квалитета ваздуха од почетка године

МАГАЗИН 537

6.3.2022.

ПОНОВО ПМ10 ЧЕСТИЦЕ

- Представљен извештај о хигијенској исправности воде за пиће, праћењу квалитета ваздуха и евалуацији резултата мерења у јануару. - За основни микробиолошки и физичко-хемијски преглед узето сто осамдесет седам узорака воде из система градског водовода, сто шездесет седам из мреже водовода а двадесет узорака сирових вода са црпних станица. - Вода Ибра без фенолних материја. - Средње двадесетчетворочасовне вредности суспендованих честица ПМ10 на мерном месту Полицијска управа изнад граничних током двадесет пет дана

МАГАЗИН 537 6.3.2022.

тална контрола квалитета воде из система градског водовода и квалитета ваздуха у граду само су неке од редовних активности Завода за јавно здравље који о томе Градском већу редовно подноси извештаје о хигијенској исправности воде за пиће, праћењу квалитета ваздуха и евалуацији резултата мерења који су, по правилу, прва тема седница једном у месецу. Тако је било и на шездесет првој по реду од конституисања актуелног савеза на којој су чланови већа упознати са резултатима провере квалитета воде и ваздуха у јануару ове године. Последњи извештај Центра за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље потврђује да је током месеца за основни микробиолошки и физичкохемијски узето сто осамдесет седам узорака воде из система градског водовода од којих сто шездесет седам из мреже водовода. У истом периоду контролисано је двадесет узорака сирових вода са црпних станица и сви су, у односу на контролисане параметре према Правилнику о хигијенској исправности воде за пиће, били бактериолошки и физичко хемијски исправни. Као и свих претходних месеци једном недељно је проверавана концентрација фенолних материја у реци Ибар и утврђено да у испитаним узорцима, анализираним пет пута спектрофотометријском методом, њихова количина није прелазила максимално дозвољене вредности прописане Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. На основу извршених анализа, и стручног разматрања, изведен је закључак да је вода за пиће из мреже градског водовода у току јануара била хигијенски исправна. Оцењивање квалитета ваздуха врши се применом критеријума за одређивање концентрације сумпордиоксида и азотдиоксида, индекса црног дима, суспендованих честица ПМ10 и ПМ2,5, укупних таложних материја и тешких метала у њима, а подручја на којима се спроводи мониторинг су централна урбана зона и насеље Рибница. Подаци са

мерних станица Завод за јавно здравље, Скупштина града, Рибница, Женева, Пекарство, Аутобуска станица, Сијаће поље, Пљакин Шанац, Полицијска управа и Железничка станица потврђују да је у јануару дошло до благог погоршања квалитета ваздуха. О томе сведочи податак да су средње двадесетчетворочасовне вредности сумпордиоксида биле испод граничних и толерантних на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга, а азотдиоксида изнад граничних на мерном месту Пљакин шанац током четири дана, између 13. и 16. јануара. У истом периоду средње двадесетчетворочасовне вредности индекса црног дима биле су испод максимално дозвољених на мерним местима Завод за јавно здравље, Скупштина града и Рибница, а изнад максимално дозвољених на мерном месту Пљакин шанац само 19. јануара. Средње двадесетчетворочасовне вредности суспендованих честица ПМ10 су мерене на мерном месту Полицијска управа, а резултати мерења потврђују да су биле изнад граничних чак двадесет пет дана. Квалитет ваздуха је склизнуо у црвену зону већ првог дана у години кад је за скоро тридесет микрограма по кубном метру премашена дозвољена количина суспендованих честица ПМ10. Ситуација је постала знатно озбиљнија следећег кад је концентрација штетних материја овог типа била два и по пута већа од дозвољене, а погоршање је настављено до 4. јануара кад је четири пута премашила граничну вредност. Упркос чињеници да је у следећих неколико дана ситуација стабилизована тек један дан изван црвене зоне није био довољан за опуштање. Иако надлежне службе нису указивале на опасност квалитет ваздуха је између дванаестог и последњег у месецу осам дана био повод да се грађани озбиљно забрину и своје понашање прилагоде тренутним условима. У том периоду на мерном месту Полицијска управа су шест пута измерене концентрације које ваздуху дају карактер јако зараженог а три пута зараженог.

У Одсеку за заштиту животне средине опасним по здравље оцењују период између двадесет четвртог и двадесет осмог дана у месецу кад су концентрације суспендованих честица ПМ10 биле ниже него неколико дана раније. Осврт на јануар сведочи да је ваздух једанаест пута оцењен као јако загађен, четрнаест загађен, пет дана прихватљив а само једном добар. Повећана концентрација суспендованих честица у ваздуху повод је за препоруку о избегавању физичких активности у спољашњој средини, скраћивање боравка на отвореном и преусмеравање обављања уобичајених активности у затворени простор, док се не побољша квалитет. Препоруке се односе на целокупну популацију, а посебно на осетљиве групе у које су сврстане старије особе, деца и особе са обољењима срца и плућа. Резултати мерења количине тешких метала из фракције ПМ10, олова, кадмијума, арсена и никла потврђују да су биле испод граничних током целог јануара. На основу Уредбе о изменама и допунама Уредбе о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха, контрола параметара суспендованих честица ПМ2,5 врши се током најмање једне календарске године при чему се из измерених вредности рачуна средња годишња вредност и пореди са граничном и толерантном, а тако добијени резултати користе за израчунавање просечног индикатора изложености у урбаном подручју. Према истој уредби дефинисан је просечан индикатор изложености овим честицама изражен у микрограмима по кубном метру ваздуха, који се оцењује као просечна годишња концентрација заснована на резултату мерења из три узастопне календарске године. За ову ће бити утврђен као просек за три узастопне израчунат на свим мерним местима предвиђеним за 2020. 2021. и 2022. а служи за процену степена остваривости националног циља за смањење изложености популације суспендованим честицама ПМ2,5. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

На Међународни дан цивилне заштите

МАГАЗИН 537

6.3.2022.

ПРЕВЕНТИВА НАЈБОЉИ ОДГОВОР

- Стручним скупом, уз подршку Сталне конференције градова и општина, Oдељење цивилне заштите Градске управе Краљево обележило Међународни дан цивилне заштите. - Клизишта и земљотреси идентификовани као највећи ризици на територији града Краљева, а много не заостају ни шумски пожари који, сем живота, угрожавају здравље и имовину људи, биодиверзитет и културно-историјска добра. - Превенција значајан фактор у смањењу последица елементарних непогода. - У систему образовања двадесет седам година нема предмета који се бави питањима цивилне заштите. - Копаоник се тресао 1980. Мионица осамнаест година касније, а Краљево 2010.

6.3.2022.

МАГАЗИН 537

ивилна заштита се дефинише као организовани одговор државе на различите врсте опасности које угрожавају људе, животиње, имовину, културна добра, животну средину и друго. Организује се, спроводи и припрема у мирнодопским и ратним условима, а обухвата планирање и спровођење мера и активности, њихов надзор и финансирање, обучавање и оспособљавање људства, међународну сарадњу и друге. Заједнички циљ је спасавање од елементарних непогода геолошког и метеоролошког карактера, техничко-технолошких катастрофа, последица терористичких

напада, ратних и других великих несрећа а спроводи се у складу са националним и међународним законима, начелима хуманитарног права и ратификованим конвенцијама и декларацијама. Прилика да се подсети на значај опасности од елементарних непогода је и Међународни дан цивилне заштите који је стручним скупом у Краљеву, уз подршку Сталне конференције градова и општина, обележило Oдељење цивилне заштите Градске управе. Овај дан се обележава од 1. марта 1990. године, када је Међународна организација цивилне заштите на Генералној

скупштини донела одлуку о томе. Најважнијим за систем цивилне заштите и организацију друштвене заједнице оцењена је масовност и учешће свих институција, организација и становништва, а то у случају Краљева подразумева и организацију слива Западне Мораве. Добрим начином да се припреми и одговори на изазове и ризике оцењене су обуке и опремање, а најбитнијом свест о значају и ризицима који прете у датом тренутку. Кроз процену ризика од катастрофа, поплаве, клизишта и земљотреси су идентификовани као највећи ризици на територији града Краљева, а много не

заостају ни шумски пожари који, сем живота, угрожавају здравље и имовину људи, биодиверзитет и културноисторијска добра. О размерама штете од земљотреса који је погодио Краљево почетком новембра 2010. године сведочи податак да је однео два живота, а мања или већа оштећења претрпели малтене сви стамбени објекти. Колика је била штета могло би да се закључује и по томе да је након земљотреса изграђено више од четири стотине седамдесет нових стамбених објеката, директна и индиректна штета процењена на више милијарди а нека предузећа престала

да функционишу. Оцена да је превенција значајан фактор у смањењу последица елементарних непогода основа је на којој се 2014. година оцењује кључном за доношење прописа у овој области. Податак да у систему образовања већ двадесет седам година нема предмета који се бави питањима цивилне заштите појачава уверење о потреби да се врати у школе. До тада образовање најмлађих у основним, и мало старијих у средњим, школама спроводи се низом предавања обука и вежби у оквиру малих тимова цивилне заштите.

Подршка свему што је у области цивилне заштите урађено на територији града стиже и из Сталне конференције градова и општина, а колико је она била катализатор одређених процеса који су покренути, пре свега у сливу Западне Мораве, толико је оно што је урађено у Краљеву оцењено изузетно важним за ову асоцијацију. Зато се повезивање и међуопштинска сарадња градова и општина на успостављању заједничке службе за цивилну заштиту сматра изузетним и визионарски важним кораком и основом на којој се позитивна искуства преносе на друге делове земље. У Сталној конференци-

6.3.2022.

МАГАЗИН 537

ји градова и општина не крију да је значај повезивања већи ако се зна да се у јавним службама појављује проблем капацитета броја људи који се баве овим питањима. Речи похвале упућене су и малој цивилној заштити која је у Краљеву усмерена према најмлађима, а иако је акценат стављен на подизање и прислушкивање од малих ногу, па и кроз теме које се тичу цивилне заштите, укључене су и друге које се везују за климатске промене и заштиту животне средине. Значајно место посвећено је предавању председнице Српског удружења за земљотресно инжењерство проф. др Светлана Брзев на тему „Земљотреси у Србији – ризик и последице“, коме су присуствовали представници локалне самоуправе, Сектора за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова, Сталне конференције градова и општина, представници или координатори градова и општина слива Западне Мораве као и сливова Колубаре, Дрине, Дунава и Велике Мораве, повереници и заменици повереника цивилне заштите… Српско удружење за земљотресно инжењерство је независна организација основана са циљем да подигне ниво свести о опасностима које прете од ове врсте елементарних непогода, кроз образовање и друге активности више од сто осамдесет чланова међу којима преовладавају грађевински инжењери, геолози, сеизмолози и архитекте, а има и припадника других струка. Предавање је било прилика за подсећање да је површина Земље подељена на тектонске плоче услед чијег се померања дешавају земљотреси различитог интензитета који најчешће узрокују жртве и велику материјалну штету. У ситуацији кад се елементарна непогода ове врсте не може предвидети посебно значајном оцењује се потреба адекватне припреме на оно што би могло да се догоди, па и у сеизмолошки посебно активном Медитеранском подручју коме припада Србија. - Кад у Америци желе да покажу колико је важно припремити се за будући земљотрес они наведу колико кошта свака секунда земљотреса. У земљо-

Проф. др Светлана Брзев тресу у Калифорнији 1989. године свака секунда је коштала четири стотине седамдесет милиона долара, зато што је оштећено много мостова и инфраструктуре, а у Кобеу седам милијарди долара. Земљотрес 2004. године, магнитуде девет степени Рихтерове скале, изазвао је цунами у региону Азије и Индонезији где је, укључујући Индију и Шри Ланку, било двеста осамдесет хиљада погинулих. Од земљотреса у двадесетом веку који су се појавили у региону навела бих неколико на територији бивше Југославије, пре свега у Скопљу 1963. године са магнитудом од само шест степени, што је мало јаче од земљотреса у Краљеву али је било хиљаду и сто погинулих а материјална штета процењена на шесто милиона долара. Следи земљотрес магнитуде 6,4 степена 1969. године у Бањалуци, једнаког интензитета као у Албанији и Петрињи, који је изазвао четири погинула и штету од десет милиона долара за шест хиљада угрожених. Земљотрес са епицентром у Бару 1979. године, магнитуде 6,9 степени Рихтерове скале, на нивоу земљотреса у Јапану и Калифорнији изазвао је више од сто погинулих особа, триста

десет хиљада угрожених и материјалну штету од четири стотине педесет милиона долара. Десио се у априлу ван туристичке сезоне, па није било више погинулих поготово у хотелима где би било највише туриста, каже др Брзев. Први подаци о земљотресима на територији Србије датирају из прве половине осамнаестог века кад је Нови Сад 1740. године сравњен са земљом. Стручњаци процењују да би, ако би се поновио таквим интензитетом, у данашње време произроковао смрт бар двеста особа и материјалну штету од три милијарде долара. Приштину и Урошевац је 1921. погодио земљотрес магнитуде 5,7 а годину дана касније девет степени. Пред крај марта навршава се сто година од земљотреса јачине шест по једним а 5,7 по другим изворима, а за три године касније на Руднику магнитуде 5,9 степени. Копаоник се тресао 1980. Мионица осамнаест година касније, а Краљево 2010. Стручњаци упозоравају да је подручје Београда, с обзиром на насељеност, у највећем ризику од последица евентуалних земљотреса веће јачине, а следе Шумадијски, Моравички, Јужнобанатски и Јужнобарањски округ. Искуства земљотреса на подручју Србије, па и у Краљеву, сведоче да су највећа оштећења претрпели објекти грађени после Другог светског рата који нису имали бетонске елементе и серклаже. Иако су прописи о градњи која би успешно поднела земљотресе на овим просторима уведени 1964. најшира примена отпочела је петнаест година касније након што је погодио црногорско приморје. Све што се зна о земљотресима основа је трагања за начинима како да се умање његове негативне последице. Др Брзев подсећа на три најважније компоненте које укључују добро конципиран систем цивилне заштите, финансијска средства за интервенције у стање постојећих и компетентно пројектовање нових објеката. У ситуацији кад није могуће предвидети појаву земљотреса све три се оцењују подједанко важним како би се негативне последице свеле на најмању могућу меру. Т. Радовановић

Пред Међународни дан жена

МАГАЗИН 537

6.3.2022.

ЈЕДНАКА ПРАВА

А ПРАВА ЗА СВЕ

- Међународни дан жена је установљен са циљем промовисања једнаких права за све, укључујући и право гласа за жене. - Након бољшевичке револуције у Русији 1917. године, феминисткиња Александра Колонтај наговорила Лењина да 8. март постане државни празник. Због повезивања са једнопартијским системом и бољшевичким комунизмом половином двадесетог века у западним земљама престало обележавања Међународног дана жена. - Нову афирмацију празника, као дана борбе за равноправност и женска права, омогућили су социјални и феминистички покрети шездесетих и седамдесетих година

6.3.2022.

МАГАЗИН 537

еђународни дан жена обележава се 8. марта сваке године у знак сећања на борбу за остваривање женских људских права, за економску, политичку и социјалну равноправност са мушкарцима. Први пут је обележен 1909. године у Сједињеним Америчким Државама декларацијом коју је донела Социјалистичка странка Америке, а између других важних историјских догађаја тога дана се подсећа на пожар у њурошкој фабрици текстила у коме је живот изгубило више од сто жена које су биле задржане у халама како не би могле да штрајкују са осталим радницима. Идеја за обележавањем празника први пут се јавила почетком прошлог века, у доба интензивне индустријали-

зације и економске експанзије које су, због лоших радних услова, често биле узрок бројних протеста. Жене запослене у индустрији одеће и текстила у Њујорку су 8. марта 1857. године јавно демонстрирале због лоших радних услова и ниских плата, демонстрације је угушила полиција а последица односа према њима један је од разлога за формирање првог синдиката два месеца касније. Протести нису изостали ни наредних година, а најпознатији је 1908. године окупио петнаест хиљада жена које су марширале кроз Њујорк у настојању да изврше притисак на послодавце како би оствариле право на краће радно време, боље плате и демократско право гласа. Прва Међународна конференција

жена одржана је у Копенхагену 1910. године, а немачка левичарка Луиз Циц је, инспирисана америчком акцијом, предложила обележавање Међународног дана жена. Иницијативу да идеју спроведе у дело прихватила је немачка феминисткиња Клара Цеткин, а Међународни дан жена је установљен са циљем промовисања једнаких права за све, укључујући и право гласа за жене. Већ следеће године Међународни дан жена је обележен у Аустрији, Немачкој, Данској и Швајцарској, уз бројне демонстрације у великом броју европских земаља. У Аустроугарској су жене биле учеснице три стотине демонстрација током којих су носиле транспаренте са захтевом да им се омогући право гласа и вршења јавних

51 функција. Након бољшевичке револуције у Русији 1917. године, феминисткиња Александра Колонтај је наговорила Лењина да 8. март постане државни празник. Иако је предлог је прихваћен и од стране других једнопартијских режима, којима је политичко-програмски узор био Совјетски Савез, у многим државама тог типа празник је изгубио основну идеју па је постао прилика мушкарцима за исказивање љубави и поштовања према припадницама супротног пола. Због повезивања са једнопартијским системом и бољшевичким комунизмом половином двадесетог века у западним земљама је престало обележавања Међународног дана жена, а нову афирмацију празника, као дана

борбе за равноправност и женска права, омогућили су социјални и феминистички покрети шездесетих и седамдесетих година. Када је 1975. проглашена Међународном годином жене, Уједињене нације су службено почеле обележавање празника, а резултат вишедеценијских напора жена да се изборе за већа права огледа се у увођењу институција као што су трудничко боловање, ограничење рада у ноћној смени, иста плата за исти рад, демократско право гласа и многе друге. И у новије време многе организације широм света обележавају Међународни дан жена демонстрацијама, предавањима и акцијама са циљем промовисања равноправности и даљег

унапређења права, а не престају настојања да 8.март постане државни празник у земљама у којима то још није. Жене су у различитим земљама остваривале право гласа у различитим периодима, прва држава која им је то омогућила још 1893. био је Нови Зеланд, мада је у Шведској у периоду између 1718. и 1771. постојало условно право гласа за оне које су биле чланице еснафа и плаћале порез, а Швајцарска је последња у Европи која је то дозволила 1972. Данас је право гласа за жене прихваћено у готово свим државама света, а једини изузетак су оне у којима им је то ускраћено из верских разлога. Т. Радовановић

МАГАЗИН 537

6.3.2022.

Унапређена родна равноправност на локалном нивоу

ЗНАЧАЈАН КО - У тридесет једној локалној самоуправи ојачани капацитети и механизми за родну равноправност. - Више од пет хиљада грађанки и грађана имало директну корист од спровођења пројеката за побољшање положаја жена у локалној заједници. - Тридесет једна јединица локалне самоуправе формирала механизам за родну равноправност, двадесет шест локалну женску одборничку мрежу, а двадесет шест израдило и усвојило локални акциони план. - Женама пружена подршка за активније укључивање у рад месних заједница и доношење одлука на локалном нивоу, оснаживање за формирање удружења и отпочињање сопственог посла

а догађају који је крајем прошле недеље организовао програм Swiss PRO могло је да су чује како су у тридесет једној локалној самоуправи на територији Србије ојачани капацитети и механизми за родну равноправност која је оцењена као једна-

кост свих жена и мушкараца, њихових шанси и могућности у свим областима приватног и друштвеног живота, упркос дубоко укорењеним стереотипима и предрасудама. У исто време више од пет хиљада грађанки и грађана имало је директну корист од спровође-

ња пројеката за побољшање положаја жена у локалној заједници који су реализовани уз подршку Владе Швајцарске. Пројекти су оснажили правни и институционални оквир за родну равноправност на локалном нивоу и положај жена у локалној заједници, међу

ОРАК НАПРЕД којима су и жене са села, млади, незапослене и особе са инвалидитетом, жртве насиља у породици и друге рањиве групе. Влада Швајцарске је кроз овај програм обезбедила континуирану подршку локалним самоуправама у напорима да изграде и ојачају капацитете за примену родне равноправности, како у области пружања услуга тако и у прописима и начину на који се формирају локални буџети. На догађају је оцењено како родна равноправност прожима све пројекте које спроводи Канцеларија Уједињених нација за пројектне услуге, али и да се о одрживом развоју не може говорити ако се занемари питање родне равноправности. Уз подршку партнера кроз програм је остварено побољшање институционалног оквира за учешће жена у процесу доношења одлука, али и конкретних промена њиховог положаја у друштву. Поред бесповратних средстава за

реализацију двадесет шест пројеката, током четири године програма Swiss PRO пружена је техничка подршка локалним самоуправама и реализоване активности изградње капацитета. Резултат подршке огледа се у податку да је тридесет једна јединица локалне самоуправе формирала механизам за родну равноправност, двадесет шест локалну женску одборничку мрежу, а двадесет шест израдило и усвојило локални акциони план. Подршка за изградњу капацитета пружена је кроз седам тренинга на којима је учествовало сто шездесет осам представника и представница из четрдесет четири града и општина, међу њима градоначелнице и председнице општина. Сарадња са програмом Swiss PRO омогућила је реализацију програма који су допринели унапређењу родне равноправности, што је оцењено значајним искуством јер је пружена подршка женама за активније укључивање у рад месних заједница и доношење

одлука на локалном нивоу, као и оснаживање за формирање удружења и отпочињање сопственог посла. За успешно спроведене пројекте уручени су сертификати представницама и представницима Аранђеловца, Бабушнице, Беле Паланке, Блаца, Бујановца, Бојника, Димитровграда, Голупца, Ивањице, Кнића, Краљева, Крагујевца, Крушевца, Љубовије, Медвеђе, Ниша, Нове Вароши, Пирота, Раче, Рашке, Сокобање, Сврљига, Тополе, Ћићевца, Ћуприје и Зајечара. Догађај је реализован у оквиру програма „Подршка Владе Швајцарске развоју општина кроз унапређење доброг управљања и социјалне укључености – Swiss PRO“, који подржава Влада Швајцарске у сарадњи са Владом Србије, а спроводи Канцеларија Уједињених нација за пројектне услуге у партнерству са Сталном конференцијом градова и општина. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 537 6.3.2022.

Краљ Милан поново међу Краљевчанима?

МАГАЗИН 537

6.3.2022.

ПОКЛОН ЗА

- Иницијатива Удружења Пријатељство за нова времена да се Улици краља Милана, која је у Краљеву постојала до почетка Другог светског рата, врати пређашње име. - Уз два гласа подршке и четрдесет два уздржана својевремено није прихваћена иницијатива удружења. - Свечана седница Скупштине града поводом обележавања сто четрдесете годишњице имендана добра прилика за најаву промене имене Омладинске улице у Улицу краља Милана. - Замерке Завичајном друштву Краљево које је иницијативу за промену назива улице подредило подизању спомен обележја Предрагу Живковићу Тозовцу и Новици Неговановићу

Фото: М. Радовановић

РОЂЕНДАН

6.3.2022.

МАГАЗИН 537

риближавање сто четрдесете годишњице од априла 1882. године, кад је Краљево добило име које и данас носи, повод је трагања за начинима да се обележи на адекватан начин. Једним од њих оцењен је покушај да се на достојан начин одужи краљу Милану, који је прихватио предлог Карановчана да се преиначи турско име вароши, а адекватним оцењена иницијатива Удружења Пријатељство за нова времена да се Улици краља Милана, која је у Краљеву постојала до почетка Другог светског рата, врати пређашње име. Сличну иницијативу је пре петнаестак година покренула група Краљевчана који су, у настојању да испоштују законску процедуру, упутили молбу скуштинској комисији за промену назива улица и Министарству државне управе и локалне самоуправе. Предлог није разматран јер прибављена сагласност локалног парламента, па је покретање нове ини-

цијативе одложено за неко боље време. А колико је назив Улице краља Милана присутан међу Краљевчанима најбоље сведочи податак да на неке од адреса, између осталих и Пријатељства за нова времена, пошта из локалне самоуправе стиже са овим називом. О својеврсној заврзлами коју изазива назив улице у најужем центру града сведоче чланови породица од којих се једни воде као станари Омладинске, а други Улице краља Милана. Најупорнијим заговорником потребе о промене имена Омладинске улице потврдио се заступник Удружења Пријатељство за нова времена Хаџи Момир Бакрачевић који се пре неколико година изборио да Улица 7. јули буде преименована и понесе име светог владике Николаја Велимировића. Идеја о промени имена Омладинске улице заснована је на жељи да се затвори целина која од старог градског гробља во-

ди Улицом светог Николаја Велимировића до Трга Светог Саве и Улице краља Милана до Трга српских ратника, а одатле Улицом Милоша Великог наставља до Трга краља Петра Ослободиоца. Разлог више огледа се у ставу да назив који Омладинска улица носи од завршетка Другог светског рата нема довољно јаку подлогу о чему сведоче чланови Удружења и бројни суграђани. Иста иницијатива Пријатељства за нова времена пре две године се нашла на дневном реду Скупштине града на којој се очекивало позитивно изјашњавање највећег дела одборника. Подршка је изостала након што су опозициони одборници напустили заседање, незадовољни неким од предлога који нису имали везе са овом темом, а од четрдесет четири представника владајуће већине само два потврдили потребу о промени назива улице. Посебно разочаравајуће делује податак да су се четрдесет два уздржала од

гласања што наводи на сумњу да је неко унапред припремио овакав начин изјашњавања. Разлога за то има, посебно ако се зна да су шефови одборничких група, и велики број одборника, у разговорима пре заседања парламента наговештавали потврду подршке иницијативи Пријатељства за нова времена. - Ове године се обележава сто четрдесет година Краљева па сам мислио да би био леп поклон краљу Милану, који је много поклонио Краљеву, да му се врати улица. Зато ћу да направим бољу припрему и прво поразговарам са шефовима одборничких група. На ову тему сам већ причао на телевизији, ићи ћу и на друге медије, а у разговору са одборником владајуће већине сазнао сам да је сагласан са мојим предлогом. Власт приликом последњег гласања није била за то да се промени име улице, па са њима не треба разговарати јер испада да молим, а изгледа

да је то у овом граду само мој интерес, каже Бакрачевић и замера председнику Скупштине града који је у изјави за телевизију одбијање образложио указивањем да велики број улица још не носи ни имена суграђана страдалих у ратним операцијама деведесетих година прошлог века. Сумња да су прсте умешали и неки од високих представника владајуће странке води ка једном који има локал у овој улици, па би промена имена могла да се негативно одрази на пословање. Да разлози ове врсте немају реалну подлогу најбоље потврђује не тако давна одлука Скупштине града о именовању великог броја улица а становници нису имали додатне трошкове. Код власника личне карте са чипом промена адресе је једноставна, а код других може бити исправљена при замени документа коме је истекао рок важности. У Пријатељству за нова времена ве-

рују да би свечана седница Скупштине града поводом обележавања сто четрдесете годишњице имендана била добра прилика за најаву промене имена Омладинске улице у Улицу краља Милана, а да се предлог чини довољно валидним сведочи подршка Историјског архива. Колико је Хаџи Момир Бакрачевић упоран најбоље сведочи податак да је поступак промене имена Улице 7. јули трајао петнаест месеци. У случају Омладинске овај период траје више од деценије, што је довољно за закључак да би треће одбијање било довољан разлог за одустајање, бар кад је у питању иницијатива Пријатељства за нова времена. Замерке су упућене и на адресу Завичајног друштва Краљево које је иницијативу за промену назива улице подредило подизању спомен обележја Предрагу Живковићу Тозовду и Новици Неговановићу. Т. Радовановић

6.3.2022.

МАГАЗИН 537

Спомен обележје музичким великанима

ЗА ИСТИМ СТОЛОМ

- Иницијативу за подизање спомен обележја Предрагу Живковићу Тозовцу и Новици Неговановићу покренула завичајна друштва „Краљево“ и „Стара Павлица“, а локална самоуправа прихватила да се два музичка драгуља овековече и на известан начин наставе живот међу суграђанима. - Два музичка великана заслужују да буде у центру града. - Очекује се мишљење установа културе и Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта. - „Златне хармонике“ на мапи културних манифестација

риближавање годишњице од смрти Предрага Живковића Тозовца, мало касније и Новице Неговановића, повод је за реализацију идеје о подизању спомен обележја двојици естрадних великана који су то-

ком деценија уметничког рада оставили дубок траг на музичкој сцени. Иницијативу су непосредно након смрти покренула завичајна друштва „Краљево“ и „Стара Павлица“, а локална самоуправа прихватила да се два музичка

драгуља овековече и на известан начин наставе живот међу суграђанима. Иницијатори идеје о подизању спомен обележја верују да ће то значајно утицати на младе снаге које ће у будућим временима закорачити у свет народне

служи као добра прилика да се фотографишу и сачувају сећање на посету овој средини, а туристичким радницима и угоститељима да зараде. - Да град поштује дело и животе њих двојице говори манифестација „Златне хармонике“ коју смо започели прошле године и уочили да се мора наћи на мапи културних манифестација у Србији. Краљево је ове године издвојио четири милиона и четири стотине хиљада динара за манифестацију која ће трајати два или три дана и подразумевати не само заједнички концерт већ трагање за младим талентованим људима који свирају хармонику, компонују и певају. Један концерт ће бити посвећен Предрагу Живковићу Тозовцу, а биће установљена награда Новица Неговановић која ће бити додељена најмлађем и најперспективнијем младом хармоникашу, потврдио је Милишић уз очекивање да манифестација изазове велику пажњу људи широм света који воле хармонику и начин певања двојице уметника. Планирано је да манифестацију употпуни изложба фотографија, ин-

струмената, новинских записа и других докумената, који сведоче о животу и раду седам хармоникаша из Краљева, почев од Светозара Тозе Живковића до Новице Неговановића. Након што подршку иницијативи потврди Градско веће очекује се позитиван став одборника Скупштине града, а поштовање процедуре један је од значајних разлога што се први конкретнији кораци одабира локације за поставаљање споменика очекују тек наредне године. Упркос томе има назнака о евентуалном изгледу спомен обележја у форми стола за којим би седели Новица и Тозовац са хармоникама, а две празне столице биле добра прилика да седне било ко од суграђана, или гостију Краљева, са жељом да се фотографише. Иако се од урбаниста и уметника очекује да добро извагају све чињенице, и предложе најадекватнију локацију, из редова политичара већ стиже сугестија како би то могло да буде испред просторија Туристичке организације Краљева која је већ укључена у цео процес. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

музике, али и да два великана заслужују да буде у центру града. Иницијатива два братска друштва за подизање спомен обележја Предрагу Живковићу и Новици Неговановићу нашла се на дневном реду Савета за очување културно-историјског наслеђа, а након што су јој чланови потврдили једногласну подршку упућена је јавним установама културе и Јавном предузећу за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“ од којих се очекује мишљење о најбољој локацији за постављање. Иако на основу расположивих података коначну одлуку треба да донесу урбанисти већ се помиње како би најбољи био простор између Ресторана „Париз“ и просторија Туристичке организације Краљева. Ово је на састанку са представницима друштава „Краљево“ и „Стара Павлица“, побратимљених на идеју Новице Неговановића, наговестио помоћник градоначелника Милош Милишић подсећањем да сличних спомен обележја има и у другим срединама. Таквим је оцењен споменик Калчи у Нишу који бројним туристима

МАГАЗИН 537

6.3.2022.

Два значајна програма краљевачке библиотеке

ТРИБИНА И ЗБОРНИК - Књижевни часопис Повеља, у издању краљевачке Библиотеке представља гласило на нивоу националне културе и књижевности. - Повеља опстајава захваљујући сарадницима спремним да пошаљу прилоге који појединачна издања чине посебно квалитетним, а широкој лепези читалаца омогућавају да за себе пронађу адекватне садржаје. - Представљен зборник стручних и научних радова „Библиотеке и културни туризам“, са скупа библиотекара одржаног у првој недељи октобра прошле године у Краљеву и Врњачкој Бањи

огоршање епидемиолошке ситуације у првим месецима ове године утицало је на поремећаје у реализацији планираних програма краљевачких установа културе, међу њима и Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“. На удару су се нашли и програми планирани за реализацију током Светосавске недеље, који су морали да буду одложени за нека стабилнија времена, а приметно смиривање епидемије корона вируса оцењено као добра прилика да се представе јавности. Међу првима се нашла трибина под називом „Место Повеље у књижевној периодици данас“ поводом полувековног јубилеја који је ово књижевно гласило обележило прошле

године. Била је то прилика да уредници више књижевних часописа проговоре о историјату српске периодике током двадесетог века, са посебним освртом на актуално стање, начине финансирања, проблеме доласка до квалитетних прилога, дистрибуцију, дигитализацију и друштвени статус књижевности, а тиме и књижевних гласила. У ситуацији кад су нови медији и технологије допринеле пребацивању свега информативног и комуникационог на виртуелну сферу периодика се нашла у великом проблему који је попримио глобалне размере. Заједничко уверење како и поред свих проблема треба да постоји, темељи се на способ-

ности да обједини стваралачке и умне снаге једне средине, да је повеже са другим и експонира средину у којој излази пред лицем целог света. Најбоља потврда је књижевни часопис Повеља, у издању краљевачке Библиотеке, који после пола века излажења представља гласило на нивоу националне културе и књижевности. Уверење да је питање књижевне периодике једно од круцијалних питања српске културе упућује на неопходност да излази и има одређену динамику, јер на тај начин показује како култура може да напредује. Напредак је, као и у случају других књижевних часописа и периодичних публикација, каткад успорен а каткад

МАГАЗИН 537

6.3.2022.

онемогућен због финансијских околности које онемогућавају редовно излажење. Упркос томе Повеља опстајава захваљујући сарадницима спремним да пошаљу прилоге који појединачна издања чине посебно квалитетним, а широкој лепези читалаца омогућавају да за себе пронађу адекватне садржаје. Најбоља потврда је полувековна традиција и континуитет књижевног часописа која указује на неопходност унапређења квалитета и културних вредности како би још дуго био присутан на културној сцени. Иако је прича о судбини књижевне периодике оцењена широм од оне на коју би могао да укаже наслов програма у Библиотеци акценат је стављен на Повељу и чињеницу да континуирано излази више од педесет година. Први уредник Повеље из 1971. године био је професор Страхиња Воји-

новић, а његово сећање објављено поводом тродеценијског јубилеја прилика да се баци мало више светла на развојни пут часописа коме је основе неколико година пре тога поставио лист Октобар. Покренула га је група младих интелектуалаца са жељом да кроз њега реализује слободу којој су тежили, а да то није било ни мало лако сведочи податак да је, због прилога из сфере сатире, био судски забрањен. Афоризми Растка Закића били су разлог да институције и државни идеолошким апарати размисли како да сличне ствари ставе под већу контролу, па је припремана концепција новог часописа у чији је издавачки савет укључен Антоније Исаковић а Добрица Ћосић одбио због анимозитета према једном од чланова. - Уређивање часописа преузео је директор гимназије, а већ у првом

броју кренуле су међусобице, између још увек активног Октобра, и расправе које су биле и личне и концепцијске. И тада је био проблем захватања у дубљу традицију ове земље, а једна од првих ствари била је везана за тај ниво наше прошлости. Тек од 1975. Јован Марковић је преузео часопис Повеља и ту је програмски текст спојио два часописа у један, Повеља октобра. Можда ни Повеља не би била Повеља да се као њен кум није појавио Радомир Станић, презначајно име заштите споменика културе наше земље који је осетио шта је једна од кључних речи из традиције коју баштинимо. Повеља је после смрти највећег сина наших народа и народности објавила избор поезије посвећене Титу, под насловом „Кад те заболи душа“, а било је и других текстова који су исклизавали из идеолошке матрице тог времена.

Осим уводног периода, до Повеље коју преузима Библиотека и агилни Милан Дачовић који је као уредник ишао у сусрет провокативним идејама које покрећу ствари, моје је било да после њега опстанемо у неприликама. Тадашњи директор Митар Митровић је тај импулс прихватио, и колико је могао пратио, али је било примедби од стране библиотечког лобија да је то секундарна делатност, а боље да се купе књиге за фонд и читаоце него да се троше паре на штампање часописа. Од времена уредниковања Горана Петровића, и неконвенционалних рубрика, више не говоримо о Повељи као часопису него о Повељи као часопису у књижевно културном комплету, подсетио је др Драган Хамовић. Други у низу значајних програма је представљање зборник стручних и научних радова „Библиотеке и културни

туризам“, са скупа библиотекара одржаног у првој недељи октобра прошле године у Краљеву и Врњачкој Бањи. Међународни карактер дало му је учешће излагача из Црне Горе, Пољске и Русије а библиотекари из Републике Српске и Северне Македоније, који су били спречени да присуствују, приложили су своје радове. Допринос расветљавању теме из другог угла дале су и колеге из београдског Завода за проучавање културног развитка, Завода за заштиту споменика Краљево и краљевачке Гимназије. Зборник су, под покровитељством Министарства културе и информисања, града Краљева и општине Врњачка Бања, издали Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ и Народна библиотека „Душан Радић“ из Врњачке Бање. У њему су сабрани различити

аспекти могућности и ресурси којима располажу библиотеке и доприносе развоју културног туризма, али и својој афирмацији кроз различите пројекте, предавања, трибине, изложбе, издавачку делатност, завичајне збирке и друго. Уз подсећање да поједине библиотеке за афирмацију користе културно наслеђе, уметнички и историјски значај зграда у којима су смештене, зборник на најбољи начин указује на њихову улогу, место и значај са акцентом на потребу да се даље афирмишу и интегришу у културни туризам. Електронска верзија зборника у коме су објављена четрдесет два рада читаоцима је доступна путем интернета у пдф формату, а ово значајно издање ће током априла бити представљена у Народној библиотеци Србије. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

На репертоару Биоскопа “Кварт” Чудовишта из моје породице 2

Лето кад сам научила да летим

ко Лаушевић, а филм се приказује до среде 9. марта у пројекцијама које почињу у 19 сати.

МАГАЗИН 537

6.3.2022.

Бетмен

Као наставак великог анимираног хита из 2017. године, „Чудовишта из моје породице 2“ је адаптација истоименог бестселера Дејвида Сафлера који је преведен на осамнаест језика и објављен у више од четрдесет земаља. Како би ослободили Баба Јагу и Ренфилда из канџи ловца на чудовишта, породица Вишбон се још једном претвара у неодољивог вампира, Франкенштајново чудовиште, мумију и вукодлака. Чланови породице уз помоћ три кућна љубимаца поновно обилази свет како би спасили пријатеље, стекли нова монструозна познанства и коначно схватили да нико није савршен, а чак и они са манама могу да пронађу срећу и истину која би могла да оптерети и упитни морални кодекс. Анимирани породични филм у 2Д формату, синхронизован на српски језик, траје сто три минута а Холгер Тапе га је режирао према сценарију који су написали Кирсти Фелкус, Ејбрахам Кац и Дејвид Сејфир. Анимираним јунацима гласове су позајмили Константин Донић, Ирина Арсенијевић, Ивона Рамбосек и Душан Чавић, а филм се приказује до 9. марта у пројекцијама које почињу у 17 сати.

„Лето када сам научила да летим“ је нежна прича о одрастању и помирењу. Дванаестогодишња Софија машта о камповању са екипом и свом првом пољупцу. Ипак, приморана је да летовање проведе у трошној породичној кући на Хвару, са помало напорном баком Маријом и луцкастом баба-тетком Луце. Без друштва, домета и интернета, Софијин живот на Хвару је „па-ка-о“, али монотонију убрзо прекида необично понашање баке Марије. Софија наслућује да је у питању некаква тајна романса, али велика истрага бабиног љубавног живота заправо резултира открићем дуго чуване породичне тајне. Са новим пријатељствима, симпатијама и авантуром, Софија добија летовање из снова, али и много више него што је могла да измашта. Породични филм у 2Д формату траје три минута краће од сат и по, а Радивоје Андрић га је режирао према сценарију који су написали Љубица Луковић и Јасминка Петровић. Водеће улоге тумаче Клара Хрвановић, Олга Одановић, Сњежана Синовчић и Жар-

Најновији филм о суперјунаку доноси бројне познате негативце који добијају мрачни нови изглед. Пол Дејно тумачи улогу Ридлера, Зое Кравиц је Жена мачка, а непрепознатљиви Колин Фарел појављује се у улози злогласног Пингвина. Након година лутања улицама Готама, и са тек неколико поузданих савезника, усамљени осветник постаје једино утеловљење правде међу суграђанима. Када Готамову елиту нападне садистички убица, низ загонетних трагова води највећег истражитеља подземља у најмрачнију авантуру до сада. Акциону крими драму у 2Д форимат, којој недостаје само четири минута да би трајала пуна три сата, Мет Ривс је режирао према сценарију који је написао са Питером Крејгом и Бобом Кејном. У водећим улогама појављују се Роберт Петинсон, Зое Кравиц, Пол Дејно, Џефри Рајт и Питер Саргард, а филм је на репертоару до среде 9. марта у пројекцијама које почињу у 21 сат.

МАГАЗИН 537

6.3.2022.

Преж живим

Што „Ђетићи“ Србе „нап Ђеш' с јадама, када – пр

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

живљавам о животу снивам; м живот у коме - „преживам“!

Мозак се може испирати више пута; црева, само једном!

Некада сам примао „тринаесту плату“! Данас сам постао: „тринаесто прасе“!

пуштају”? ропадају!

МАГАЗИН 537

6.3.2022.

www.minjina-kuhinjica.com

Из Мињине кухињице

МАГАЗИН 537

6.3.2022.

ЖКК Краљево - Студент 100:55

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 5. ДО 12. МАРТА

МАГАЗИН 537

6.3.2022.

6. март

1480 — У Толеду потписан споразум којим је Шпанија признала португалско освајање Марока, а Португал се одрекао претензија према Канарским острвима. 1629 — Немачки цар Фердинанд II Хабзбуршки, издао Едикт о реституцији којим је протестантским кнезовима наложено да врате католичкој цркви све поседе заплењене од 1552. Фердинанд III опозвао је тај едикт Вестфалским мировним уговором 1648. 1836 — Мексиканци, под командом генерала Антонија Лопеза де Санта Ане, су заузели тврђаву Аламо у Тексасу. 1882 — Кнез Милан Обреновић прогласио Србију краљевином, а себе краљем. 1912 — Италијанска војска је прва употребила ваздухоплове у борби, пошто су два цепелина бомбардовала турске војнике улогорене у Јанзуру. 1914 — У Новом Саду основан Фудбалски клуб Војводина. 1941 — Дворски савет Краљевине Југославије, у Другом светском рату донео одлуку да Југославија приступи Тројном пакту, под условом да јој Немачка и Италија гарантују неповредивост територије. 1944 — Полетевши из ваздухопловних база у Уједињеном Краљевству, 658 америчких бомбардера започели су у Другом светском рату даноноћно бомбардовање Берлина. 1946 — Француска признала Вијетнам као независну државу у оквиру Индокинеске федерације. 1949 — Радио Београд први пут емитовао хумористичку емисију „Весело вече“, која је одмах постала једна од најпопуларнијих радио емисија.

1953 — Георгиј Маљенков је после смрти Јосифа Стаљина постао совјетски премијер и први секретар Комунистичке партије. 1957 — Бивше британске колоније Златна Обала и Тоголанд уједињене су у државу под називом Гана, која је стекла независност у оквиру Комонвелта, чиме је почео талас деколонизације у Африци. 1980 — Француска књижевница белгијског порекла Маргерит Јурсенар постала прва жена члан Француске академије. 1992 — „Микеланђело“, један од најопаснијих рачунарских вируса, напао је хиљаде рачунара широм света. 1993 — Припадници анголског побуњеничког покрета УНИТА заузели су Хуамбо, други по величини град у Анголи, након двомесечних борби с владиним снагама. 1998 — У сукобима са српским снагама безбедности на Косову је убијен Адем Јашари, један од главних вођа илегалне Ослободилачке војске Косова. 1999 — На северу Камбоџе, уз границу с Тајландом, ухапшен Та Мок, последњи од вођа маоистичког герилског покрета Црвени Кмери, током чијег је режима у другој половини седамдесетих убијено или умрло од глади и болести око милион и по људи. 2001 — Током ходочашћа у Меку, у јурњави верника су погинула 34 муслиманска ходочасника. 2002 — Власти у Индији успоставиле контролу над западном индијском државом Гуџарат, након једнонедељних сукоба Индуса и Муслимана у коме је погинуло 803 особе, укључујући и 58 Индуса који су живи изгорели у возу којег је запалила једна муслиманска банда, што је и био узрок сукоба.

2003 — У удесу алжирског путничког авиона „Ер Алжир“ одмах по полетању са аеродрома Таманрасет (Алжир), погинуле су 102 особе. 2006 — Бивши председник РС Крајине Милан Бабић починио самоубиство у притворској јединици Хашког трибунала. Владика врањски Пахомије ослобођен оптужбе за противприродни блуд над малолетним дечацима. На 78. додели Оскара награду Најбољи филм добио филм Фатална несрећа (Crash).

7. март 321 — Цар Константин Велики је

прогласио да ће недеља, дан посвећен богу Сунца Солу Инвиктусу, бити дан одмора за Римљане. 1573 — Потписивањем мира у Цариграду завршен Кипарски рат Османског царства и Млетачке републике, у којем су Турци преузели Кипар од Млетака. 1793 — Француска револуционарна скупштина објавила рат Шпанији. 1814 — Француска војска под командом Наполеона Бонапарте је поразила удружену пруско-руску војску у бици код Краона. 1876 — Први разговор телефоном обавили су изумитељ телефона Александер Грејам Бел и његов сарадник Томас Вотсон. 1914 — Принц Вилхелм од Вида је стигао у Албанију и започео своју владавину. 1936 — Уласком војске у демилитаризовану Рајнску област Немачка је демонстративно прекршила споразуме из Локарна и Версајски мир закључене после Првог светског рата. 1945 — Трупе САД су током битке за Ремаген у Другом светском рату заузе-

ле стратешки важан Лудендорфов мост преко Рајне, што им је омогућило да успоставе и прошире мостобран на тлу Немачке. Потиснувши јапанске снаге у Другом светском рату, британска 14. армија ушла у Мандалеј, други по величини град у Бурми. 1945 — После оставке краљевске владе Јосип Броз Тито формирао нову југословенску владу у коју су ушли и шеф Демократске странке Милан Грол, као први потпредседник, и Иван Шубашић, као министар иностраних послова. 1951 — Један верски фанатик убио премијера Ирана Алија Размару у џамији у Техерану. 1965 — Државна и локална полиција у Селми су претукле групу од око 600 активиста за грађанска права током марша на Монтгомери. 1983 — У експлозији гаса у руднику угља близу турског града Ерели погинуло 96 рудара. 1989 — Иран прекинуо дипломатске односе с Уједињеним Краљевством због објављивања књиге британског писца индијског порекла Салмана Руждија „Сатански стихови“, у којој је ислам, према оцени иранских верских вођа, извргнут порузи. 1998 — Италијански војни суд прогласио кривим бившег немачког СС- капетана Ериха Прибкеа за масакр у Адреатинским пећинама у близини Рима у Другом светском рату и осудио га на доживотну робију. 2002 — Аријел Шарон постао премијер Израела. На референдуму у Ирској гласачи се изјаснили против измене строгих закона о забрани абортуса. 2003 — За председника државне заједнице Србија и Црна Гора изабран потпредседник Демократске партије социјалиста Црне Горе Светозар Маровић.

8. март 1507 — Португалски морепловац Педро Алварес Кабрал кренуо из Лисабона на пут у Португалски. Променивши дотад познату руту, удаљио се од

афричке обале у правцу запада, према Јужној Америци и тако открио данашњи Бразил, прогласивши га португалском колонијом. Исте године бразилску обалу открио Шпанац Висенте Пинсон. 1702 — Енглеска краљица Ана I крунисана је за краљицу Енглеске, Шкотске и Ирске. 1846 — У Београду отворена прва читаоница у Србији, названа Српско читалиште, касније Читалиште београдско. 1857 — Жене запослене у текстилној индустрији Њујорка демонстрирале због нељудских услова рада. 1908 — У Њујорку 15.000 жена марширало кроз град тражећи краће радно време, бољу плату и услове за рад. 1917 — Немирима и штрајковима у Петрограду почела Фебруарска револуција у Русији. 1921 — Француске трупе ушле у Диселдорф и друге градове у Руру пошто Немачка није исплатила ратну штету, што је била обавезна према Версајском мировном уговору, потписаном после Првог светског рата. 1922 — У Загребу обешен Алија Алијагић, који је 1921. у Делницама извршио атентат на министра унутрашњих послова Југославије Милорада Драшковића, творца Обзнане, Владине уредбе којом је забрањен рад Комунистичке партије Југославије. 1942 — Јапанске трупе у Другом светском рату заузеле главни град Бурме Рангун, дан пошто су град напустили Британци. 1949 — Председник Француске Венсан Ориол и бивши цар Бао Дај су потписали Јелисејске одредбе, чиме је Вијетнаму дата независност од Француске и створена је Држава Вијетнам као противтежа Демократској Републици Вијетнам предвођеној Вијетмином. 1950 — Совјетски маршал Климент Ворошилов објавио да је СССР у септембру 1949. испробао атомску бомбу, у време када се сматрало да су САД једина држава која поседује нуклеарно наоружање. 1963 — Баас партија је дошла на власт у Сирији након државног удара

6.3.2022.

МАГАЗИН 537

који су извели официри сиријске војске. 1965 — У Јужни Вијетнам се искрцало 3.500 америчких маринаца, чиме је почело масовно укључење копнених трупа САД у Вијетнамски рат. Почетком 1968. број америчких трупа у Јужном Вијетнаму попео се на 525.000. 1971 — У Медисон сквер гардену Џо Фрејзер је савладао Мохамеда Алија у борби која ће бити названа борба века. 1973 — У експлозији аутомобилабомбе, коју су подметнули припадници ИРА-е испред зграде главног лондонског суда и седишта Скотланд јарда у Лондону, погинула једна особа, рањено 238. 1993 — Уз посредовање Међународног комитета Црвеног крста из логора у Босни и Херцеговини пуштено 5.540 заробљеника заточених током босанског рата. Према сазнањима те организације, остало заточено 3.100 заробљеника у српским, хрватским и муслиманским логорима. 1994 — Више од 100 интелектуалаца из целог света потписало Апел свим европским владама и Уједињеним нацијама захтевајући да спрече масакре у Босни и територији СФРЈ и да Југославија преда тешко наоружање УН. Затражено да, ако власти Југославије то одбију, њено наоружање буде уништено бомбардовањем из ваздуха, максимално штедећи људске животе. 1999 — Војска Шри Ланке, у брзој операцији, заузела више од 500 km² територије на северу земље, која је била под контролом сепаратистичке герилске групе Тамилски тигрови. У сукобима сепаратиста и Владиних снага од 1983. погинуло око 57.000 људи. 2001 — НАТО одобрио улазак југословенских војно-полицијских снага у први сектор Копнене зоне безбедности на административној граници Србије и Косова. Копнена тона безбедности успостављена на основу Кумановског споразума, који су у јуну 1999. потписали НАТО и Војска Југославије по завршетку ваздушних удара НАТО на Југославију. Југословенске снаге ушле у први сектор 14. марта. Међународни суд за ратне злочине

у Хагу формирао посебан тим за истрагу злочина Ослободилачке војске Косова. Прве оптужнице против Албанаца са Косова подигнуте у фебруару 2003. 2004 — Трибунал у Хагу отпечатио оптужнице против хрватских генерала Младена Маркача и Ивана Чермака, које их терете за злочине над српским цивилима у Книнској крајини током војне акције „Олуја“, у августу 1995. и измењену оптужницу против хашког оптуженика генерала Анте Готовине. Три дана касније Маркач и Чермак се предали суду. 2014 — Боинг 777 компаније Малејша ерлајнс са 239 особа је нестао изнад Тајландског залива. 2021 — Догодила се експлозија у војној касарни у Екваторијалној Гвинеји, где је најмање 31 особа погинула, а повређено је приближно 600 људи.

9. март 1074 — Борећи се против кршења целибата, папа Гргур III наредио екскомуникацију свих ожењених римокатоличких свештеника. 1230 — Битка код Клокотнице: Бугарски цар Јован Асен II наноси тежак пораз солунском цару Теодору Анђелу. Бугарска постаје водећа сила на Балкану, а у Србији 1234. епирског зета Стефана Радослава смењује бугарски зет Стефан Владислав. 1495 — Током опсаде Напуља, у војсци француског краља Шарла VIII појавила се епидемија сифилиса која се брзо проширила по целој Европи. Сматра се да су, дотад непознату болест, донели Колумбови морепловци с Новог континента. 1796 — Наполеон Бонапарта је оженио Жозефину де Боарне, удовицу бившег француског официра који је гиљотиниран за време Француске револуције. 1831 — Краљ Луј-Филип I основа Француску Легију странаца са седиштем у Алжиру. 1862 — Током Америчког грађанског рата догодио се први сукоб оклопних бродова између Монитора, брода армије Уније и брода Конфедералне војске Меримак. У четворочасовној би-

ци ниједан брод није оштећен. 1905 — Сима Лозанић постаје први ректор Београдског универзитета. 1908 — Побуњени играчи АЦ МИЛАН оснивају Фудбалски клуб ИНТЕРНАЦИОНАЛЕ 1908 ФЦ. 1924 — Италија анектирала Ријеку, која је од потписивања југословенскоиталијанског уговора у Рапалу, новембра 1920. имала статус независног града. 1942 — Јапанске инвазионе снаге су у Другом светском рату окончале заузимање индонежанског острва Јава, тада под холандском колонијалном влашћу. 1945 — Оружане снаге САД су касно увече отпочеле неселективно бомбардовање Токија запаљивим бомбама у коме је током ноћи побијено око 100.000 цивила[1] 1989 — Власти у Варшави и званично оптужиле совјетске службе безбедности за ликвидацију више од 4.200 пољских официра у Катинској шуми у пролеће 1940. 1991 — У Београду су избиле де-

монстрације против режима Слободана Милошевића који је организовао Српски покрет обнове. 1994 — Терористи Ирске републиканске армије извели први у серији минобацачких напада на лондонски аеродром Хитроу. 1999 — Ирански председник Мохамад Хатами допутовао је у Италију, што је била прва посета шефа иранске државе једној западној земљи од исламске револуције 1979. 2001 — У нападима албанских сепаратиста на село Лучане на југу Србије, погинуо један припадник српских снага безбедности, а двојица су рањена. 2002 — Поново отворен тунел Мон Блан у Алпима, након великог пожара у њему 1999. када је погинуло 39 особа. 2002 — У самоубилачкој експлозији у препуном кафићу Момент у Јерусалиму, у близини резиденције израелског премијера Аријела Шарона, погинуло је 13 а повређено више од 50 особа.

10. март 241. п. н. е. — Римска република је поразила Картагину у пресудној поморској бици код Егатских острва. 1528 — У Бечу као јеретик на ломачи спаљен Балтазар Хубмајер, један од вођа аустријских баптиста. 1629 — Енглески краљ Чарлс I распушта парламент чиме почиње једанаестогодишњи период током кога се енглески парламент није састајао (Тринестогодишња тиранија). 1813 — Први пут је додељено немачко војно одликовање Гвоздени крст. 1834 — У околини Дервенте избила је Поп-Јовичина буна против турске власти. 1876 — Александер Грејам Бел је остварио први двосмерни телефонски позив. 1915 — У Чикагу одржан Први југословенски народни сабор, с представницима 486 разних исељеничких организација из САД и Канаде, као прва велика јавна манифестација у свету у корист идеје о ослобађању и уједињењу јужнословенских народа у једну државу. 1922 — Британске власти ухапсиле Махатму Гандија и оптужиле га за побуну. 1948 — Шеф дипломатије Чехословачке Јан Гариг Масарик, син првог председника Чехословачке Томаша Масарика, извршио самоубиство искочивши кроз прозор зграде Министарства у Прагу. 1952 — Суочен са могућим изборним поразом, бивши председник Кубе Фулгенсио Батиста је извршио државни удар и преузео власт. 1959 — У Ласи, главном граду Тибета, избила побуна против кинеске власти. После вишедневних уличних борби Кинези угушили побуну, далај лама избегао у Индију. 1968 — У фериботу који се преврнуо у луци града Велингтон на Новом Зеланду погинуло најмање 200 људи. 1969 — Џејмс Ерл Реј, оптужен за убиство црначког лидера Мартина Лутера Кинга 4. априла 1968, осуђен на 99 година затвора.

1974 — Јапански поручник Хиро Онаде предао се, после 29 година скривања у џунгли, филипинским властима, објаснивши да није добио наређење о повлачењу и престанку рата САД и Јапана. 1975 — Снаге Северног Вијетнама су напале град Буон Ма Туот, чиме је започела офанзива која је довела до пада Јужног Вијетнама. 1978 — Полетео први прототип авиона Мираж 2000. 1990 — Суд у Ираку осудио на смрт британског новинара Фарзада Базофта због шпијунаже. Упркос таласу протеста у иностранству и апела ирачким властима да му поштеде живот, погубљен 15. марта. 1991 — У Београду почеле студентске демонстрације познате и као „Плишана револуција“. 1993 — Сухарто шести пут изабран за председника Индонезије. 1995 — У експлозији испред џамије у пакистанском граду Карачију и пуцњави једног терористе на људе који су потрчали да помогну повређенима, погинуло 12 људи, укључујући петоро деце, а 26 повређено. 1997 — Ватикан успоставио дипломатске односе с Либијом. 2000 — Асоцијација независних електронских медија протестовала код власти Србије због затварања независних радио и телевизијских станица у Србији, оцењујући да та акција власти поприма алармантне размере. 2001 — САД условиле економску помоћ Југославији сарадњом с Међународним судом за ратне злочине у Хагу, захтевајући изручење оптужених за ратне злочине, пре свега бившег председника Слободана Милошевића и ратног команданта Војске Републике Српске Ратка Младића до 31. марта. После хапшења Слободана Милошевића 1. априла исте године САД одобриле помоћ Југославији од 50 милиона долара. 2002 — У одмазди за погибију 11 Израелаца у самоубилачком бомбашком нападу арапских екстремиста у Јерусалиму, израелски хеликоптери разорили седиште палестинског вође Јасера Арафата у Гази.

2006 — Агим Чеку је нови премијер Косова и Метохије. У близини Подгорице заустављен шлепер са 1000 калашњикова На Беовизији 2006. победили Фламингоси и Луис.

МАГАЗИН 537

6.3.2022.

11. март

1851 — У Венецији је први пут је изведена Вердијева опера Риголето . 1913 — Велика Британија и Немачка постигле споразум о границама афричких колонија Нигерије и Камеруна. 1917 — Британски војници под командом Стенлија Мода су заузели Багдад. 1920 — Емир Фејсал проглашен за краља независне Сирије. 1938 — Артур Зајс-Инкварт постао канцелар Аустрије уместо Курта фон Шушнига. Наредног дана Хитлерове трупе ушле у Аустрију. 1941 — Конгрес САД је изгласао Закон о зајму и најму, којим је Уједињено Краљевство добила неопходну војну помоћ у Другом светском рату, седам милијарди долара. 1943 — У Македонији су бугарски фашисти ухапсили све Јевреје из Штипа, Битоља и Скопља и пребацили их у сабирни логор у Скопљу. Одатле је 7215 лица, после неколико дана депотовано у логор уништења Треблинку. 1945 — Јапанци су успоставили марионетско Вијетнамско царство на челу са царем Бао Дајем. 1973 — Хектор Кампора победио на првим председничким изборима у Аргентини од 1965. 1975 — У Лисабону угушена побуна падобранских јединица против левичарске војне владе, а бивши председник, генерал Антонио Рибеиро де Спинола, с групом официра побегао у Шпанију. 1976 — Завршен Дофарски рат, најдуготрајнији војни сукоб на полуострву. 1981 — Под паролом „Косово република“ у Приштини избиле студентске

демонстрације косметских Албанаца, које су у наредним недељама захватиле цео Космет. 1985 — Михаил Горбачов изабран за генералног секретара Централног комитета Комунистичке партије Совјетског Савеза. На тој функцији наследио преминулог Константина Черњенка. Египћани, браћа Ал Фајед, постали већински власници чувене лондонске робне куће “Хародс“. 1990 — Парламент Литваније прогласио независност те земље од Совјетског Савеза. То је била прва совјетска република која се издвојила из Совјетског Савеза. Чилеански диктатор, генерал Аугусто Пиноче, после више од 16 година препустио председнички положај Патрисију Елвину, али задржао команду над оружаним снагама. 1991 — Југословенска тенисерка Моника Селеш први пут се пење на прво место на WTA листи најбољих тенисерки света. 1998 — И поред снажних протеста студената, који су тражили политичке и привредне реформе, генерал Сухарто почео свој седми мандат председника Индонезије. 1999 — Пошто је један београдски суд осудио три новинара листа “Дневни телеграф” на по пет месеци затвора, међународна организација за заштиту људских права “Хјуман рајтс воч” оценила да су напади југословенских власти на слободу медија попримили алармантне размере. 2000 — У експлозији метана у руднику угља “Баракови” у Украјини погинуо 81 радник угљенокопа. Академик и адвокат Рикардо Лагос инаугурисан за председника Чилеа, као други социјалиста на челу те државе, после Салвадора Аљендеа, убијеног у државном удару 1973. 2002 — У нападу израелских тенкова на избеглички логор у Гази погинуло најмање 17 Палестинаца. 2003 — Канадски судија Филип Кирш изабран за председника првог сталног Међународног кривичног суда у Хагу, који ће бити надлежан за злочи-

не почињене било где у свету. Врховни суд Јапана одбио захтев 42 Кинеза за обештећење за време које су провели на присилном раду у Јапану, током Другог светског рата, уз образложење да је то било давно. 2004 — У терористичким нападима на три железничке станице у Мадриду 192 људи погинуло, а више од 1.400 повређено. Трибунал у Хагу осудио босанског Србина Ранка Чешића на 18 година затвора због ратних злочина над муслиманским заробљеницима у граду Брчко, у пролеће 1992. 2006 — У Схевенингену, у својој 64. години, преминуо бивши председник Југославије Слободан Милошевић. 2011 — Снажан земљотрес, јачине око 9 рихтера, је погодио север Јапана и изазвао цунами.

12. март 538 — Повлачењем остроготског краља Витигеса окончана опсада Рима која је трајала годину и девет дана. Град остаје у рукама византијског војсковође Велизара. 641 — Кинеска принцеза Вен Ченг удала се за владара Тибета, на основу чега је касније Кина полагала право на суверенитет над том јужном планинском покрајином. 1507 — У бици с побуњеницима у Навари погинуо Чезаре Борџија, италијански пустолов, политичар и кардинал. Син папе Александра VI послужио Макијавелију као узор политичког цинизма и сматра се да га је Борџијин начин владања подстакао да напише дело „Владалац“. 1537 — Турци су заузели далматин-

ско утврђење Клис које је дуго одолевало турском надирању из Босне. У борби је погинуо и сењски капетан и клишки кнез Петар Кружић. Исте године, Турци су основали Клишки санџак који је обухватао цело далматинско залеђе и део Босне. 1622 — Католичка црква канонизовала Игнасија де Лојолу, оснивача монашког реда исусоваца (језуита). 1848 — Почео је Вилијамитски рат у Ирској између присталица свргнутог краља Џејмса и присталица новог краља Вилијама III. 1848 — У Бечу избиле велике студентске демонстрације против апсолутистичког режима канцелара Клеменса Метерниха, што је био почетак револуције која је потресла темеље Аустрије и довела до слома Метерниховог апсолутизма. 1854 — Велика Британија и Француска закључиле савез са Отоманским царством против Русије, у Кримском рату. 1868 — Скинута забрана са правописа Вук Караџић и дозвољена његова употреба. Решење о томе донео, на основу одлуке кнеза Михаила Обреновића, министар просвете Димитрије Црнобарац, бечки и париски доктор наука. Забрана скинута четири године после Караџићеве смрти. 1907 — У експлозији ратног брода „Јена“ у француској луци Тулон погинуло најмање 118 људи. 1918 — Москва проглашена за престоницу Русије уместо Петрограда. 1928 — Након пуцања бране „Ст. Френсис“, око 60 km северно од Лос Анђелеса, у води која је преплавила долину утопило се најмање 450 људи. 1938 — Немачке трупе умарширале у Аустрију, чиме је та држава припојена Трећем рајху. 1940 — Након пораза у Зимском рату, Финска је потписала Московски мировни споразум са Совјетским Савезом, препустивши му скоро целу Карелију. 1943 — Током ноћи 12/13. март бугарски окупатор је насилно извео из кућа све Јевреје из Пирота (178) и предао их немачким нацистима који су их

депортовали у логор смрти Треблинка, одакле се нико није вратио. 1947 — Председник САД Хари Труман у Конгресу обзнанио је Труманову доктрину о помоћи земљама угроженим комунизмом. Прва средства дата Грчкој и Турској. 1966 — Индонежански парламент лишио Ахмеда Сукарна свих функција, укључујући положај председника државе, а генерал Сухарто постао вршилац дужности шефа државе. 1971 — Премијер Хафиз ел Асад на референдуму изабран за председника Сирије. 1978 — Партије левице, први пут у историји Француске, добиле апсолутну већину у првом кругу парламентарних избора. 1984 — У Уједињеном Краљевству почео генерални штрајк рудара. 1993 — У серији експлозија 13 подметнутих бомби у индијском граду Бомбају погинуло најмање 200 људи, а 1.100 рањено. 1999 — Пољска, Чешка и Мађарска постале чланице НАТО, као прве земље бивше чланице Варшавског уговора које су приступиле НАТО. 2001 — Уз посредовање међународне заједнице представници српских власти и побуњених Албанаца на југу Србије потписали споразум о прекиду ватре. У акцији уништавања неисламских културних споменика талибанске власти у Авганистану уништиле два највећа кипа Буде у свету, стара неколико хиљада година. 2002 — Савет безбедности Уједињених нација, на предлог САД, усвојио резолуцију у којој се први пут помиње Палестина као посебна држава, поред Израела. 2003 — У Београду, око 12.25 часова, у дворишту Владе убијен премијер Србије Зоран Ђинђић. У Србији проглашено ванредно стање и отпочела полицијска акција „Сабља“. 2011 — Реактор у нуклеарној електрани Фукушима 1 се истопио и експлодирао, испустивши радиоактивност у атмосферу дан после разорног земљотреса и цунамија.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Т. Радовановић Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs