Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година X * Број 538 *13. март 2022. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН 538 13.3.2022.

6 10 14 18 24 26 30 36 38 46 48 54 60 62 64 66 68 70

Фото: М. Радовановић

У овом броју: Нормалан свет пун наде Оловка најјаче оружје Ланац бољег живота Највеће градилиште у Србији Промена на челу бригаде Млади у избоној кампањи Поглед из другог угла Из дана у дан Неопходна помоћ државе Почела претпријава предузетника Још једна провера снаге Са људима великог срца На репертоару Биоскопа “Кварт” Наличја српског лица Из Мињине кухињице Партизан - Рибница ЖКК Краљево - Црвена звезда Времеплов

МАГАЗИН 538 13.3.2022.

Конвенција коалиције Уједињена Србија

МАГАЗИН 538

13.3.2022.

НОРМАЛАН СВЕТ ПУН НАДЕ

- Глас за широм отворена врата за излаз из пакла, искораком у нормалну Србију у којој је човек на првом месту а живот испред профита. - Негде у даљини светло, нормални људи и свет пун наде. - Уз оштре осуде политике актуелне власти, и председника Србије, представљене основе програма чија се реализација очекује након победе на априлским изборима. - На листи Уједињене Србије три Краљевчанке, Верица Милановић, Зорица Стаменковић и Милица Алексић

ако је одлука о расписивању парламентарних избора донета пре скоро два месеца, а председничких петнаестак дана касније, у Краљеву нема значајнијих наговештаја о приближавању дана кад ће пунолетни грађани бирати пут којим ће Србија кренути даље. На билбордима у граду још нема наговештаја кандидата за значајна места у парламенту, и на челу државе, а ни значајнијег броја плаката који указују на локалне снаге. Да атмосфера у граду бар за извесно време искочи из оквира свакодневне потрудиле су се опозиционе странке удружене у коалицију названу Уједињена Србија и конвенција у Краљеву која је окупила представнике највећег броја њих. Скуп организован у великој сали Мултимедијалног центра „Кварт“, отпочео интонирањем химне „Боже

МАГАЗИН 538

13.3.2022.

правде“, био је прилика да се чују оштре осуде политике актуелне власти, и председника Србије, и предоче основе програма чија се реализација очекује након победе на априлским изборима. Такав утисак је могао да се понесе са скупа на коме су представљени кандидати за посланике из Краљева Зорица Стаменковић, Милица Алексић и Верица Милановић која наговештава неопходност коренитих промена у држави, посебно Краљеву као средини која је последњих деценија значајно пропатила, колико од дејстава авијације северноатланске алијансе, крајем деведесетих година прошлог века, толико и елементарних непогода у каснијем периоду. Подсећање да су Краљевчани из сваке несреће излазили с дубоким ранама и тугом у срцу, а високо уздигнуте главе, достојанствени и спремни да

се дигну из пепела, основ је уверења да ће тако бити и након 3. априла који се оцењује пресудним за даљу судбину локалне заједнице. Забринутост кандидаткиње за посланицу Народне скупштине огледа се у уверењу да у случају пропуштене прилике неће бити могућности за промене било чега, јер то неће имати ко да учини. Разлог за разочарање датира из периода од пре десет година кад су власт у земљи, и Краљеву, преузели напредњаци чији се највиши представници у локалној средини оцењују недовољно компетентним за функције које су преузели. - Србију и Краљево воде најлошији и најгори људи који систематски уништавају део по део ове државе. Дошли смо у ситуацију да је у Србији нормално да правосуђе контролишу политичари, стране банке и страни

инвеститори, да извршитељи бесомучно пљачкају народ, да председника државе наводно покушавају да убију једном месечно а да се за то оптужује бивши министар полиције, сада министар војни, да се у полицијској акцији велика количина дроге заплени у владином аутомобилу и да за то нико не одговара. Није ништа боља ситуација ни у Краљеву, јер га воде људи који су умислили да се један град води тако што се бахати и туче по локалним кафанама и дају скандалозне изјаве за медије због чега су месецима предмет подсмеха целе Србије, тако што средства за подстицај пољопривреде додељују својим кумовима, рођацима и пријатељима, тако што су читава насеља претворили у ровове. Насеља су раскопана, без воде и блатњава, а све под велом гасификације и у корист

фирме Миленијум тим која је у директној спрези са СНС влашћу. Зарад нечијих виших интереса одлучили су да угасе читава села у граду Краљеву. Краљевачка села угрожена су изградњом аутопута и Аеродрома Морава који за сада служи само за смештај СНС кадрова. Предложеним просторним планом, само у овој фази, више од двадесет пет домаћинстава наших села остаће без крова над главом. Присилно их исељавају из села Обрва и Лађевци, узимају најплоднију земљу у бесцење, одузимају им егзистенцију зато што се већина бави пољопривредом и тиме издржава своје породице и себе. Привредници са ових простора принуђени су да гасе фирме на своју и штету мештана који у њима раде, а овакав однос једне власти према својим грађанима досад је незабележен.

Њима грађани не требају, па ће исељавати део по део Србије док нас не буду све иселили. Откада се опозиција ујединила, откада су достојанствени и храбри људи кренули Србијом да користе сваки начин и грађанима презентују план и програм за препород Србије, чини се као да су се одшкринула врата пакла у коме се налазимо. Видимо негде у даљини светло, видимо неке нормалне људе, видимо неки нормалан свет пун наде, наговестила је Милановић уз позив суграђанима да на изборима 3. априла помогну како би се широм отворила врата за излаз из пакла, искораком у нормалну Србију у којој је човек на првом месту а живот испред профита. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Здравко Понош

МАГАЗИН 538 13.3.2022.

Први каднидат за председника Србије у Краљеву

ОЛОВКА НАЈЈАЧЕ ОРУЖЈЕ

- Кандидатуру Здравка Поноша за председника Србије за двадесет четири сата подржало шеснаест хиљада пунолетних грађана. - Залагање за нормалност и државу у којој ће се поштовати устав и закони. - Србији треба поштовање државе, реда, знања и институција, да свако ради свој посао и онда ће бити посла за све. - Једна од првих ствари после избора закон о враћању одузетих пензија. - Актуелни шеф државе ширио панику да би пред изборе имали утисак како је једини стожер нације око кога ће се сви окупити

МАГАЗИН 538 13.3.2022.

амо неколико сати након што је Републичкој изборној комисији предао доказ да му, потписима овереним код јавног бележника, кандидатуру за учешће на председничким изборима потврђује шеснаест хиљада грађана Србије Здравко Понош је у Краљеву, суграђанима који подржавају коалицију Уједињене Србије, објаснио шта га је мотивисало да прихвати ову иницијативу. - Ја сам се кандидовао за враћање нормалности у Србију, за враћање онога што нам свима треба. А зашто нам то треба? Па зато што имамо оно што је ненормално! На нешто што сам јуче испричао у Крушевцу већ данас је реаговано од стране власти. Ја сам јуче говорио о последицама рата у Украјини, како се одражавају на Србију и како се ова власт носи са њима. Рекао сам да је потпуно непримерено да председник државе шири панику, да прича о томе како ће свега бити, а уствари изазива панику и доводи нас да имамо редове на пумпама и у продавницама. Рекао сам да би се одговорна власт понашала према свему овоме што се дешава на следећи начин, да погледа како ћемо то да решимо питање алтернативног снабдевања са нафтним дериватима. Рекао сам да треба да се размисли о томе шта ћемо за гас, да обезбедимо тих пет милиона кубика које нам дневно треба. Рекао сам да чињеница да су Украјина и Русија највећи светски извозници, и да контролишу четвртину светског тржишта житарицама, у проблему. Тамо се дешава рат и вероватно ће доћи до поремећаја на тржишту. На крају крајева и луке, као што је Одеса, неће бити функционалне неко време. Тужна је то прича, наравно говорим о сукобу два братска народа, али сам рекао да то заслужује пажњу државне власти да види шта ће да се ради у тој ситуацији. Рекао сам да поремећај на светском тржишту заслужује преиспитивање, да ли ми можда имамо вишак жита за извоз? Министарка, професорица, докторка, и не знам шта још има титула, Зорана Михајловић реаговала је и рекла како пропагирам да Србија буде ратни профитер. Да ли је ико икада чуо да држава може да буде ратни профитер? Профитери могу да буду министри, могу да буду министарке, могу да буду они који су близу власти. Ја не знам како су они набављали те конзерве, како су набављали млеко у праху, не кажем да је неко био профитер, али се у главном на таквим стварима дешавају неке чудне комбинације. Државе не могу да буду ратни профитери. Државе су рационални актери у међународним односима. Ја се надам да утисак да са приватних факултета не треба узимати људе у државну службу није заснован на томе што су тамо лошији студенти, него зато што су изгледа неки професори лошији. Погрешно учите ту децу! На крају крајева, госпођа министарка је била

уписана у неку школу при Министарству одбране, а није завршила. Штета! Очигледно, ту би се нешто научило, да је држава рационалани актер и кад дође до промене у међународним односима да гледаш како да се понашаш у таквим околностима. То би један министар морао да зна. Нашој је природније да говори о мојој опсервацији на тему жита, а требало бисте да се дотакне енергената. Зашто Србија нема енергетске резерве за шест месеци као земље Европске уније, него само за два месеца. Где сте то ви заказали? Па није ваљда за све крив Грчић? Ваљда је за нешто крива и министарка, и влада. Имамо још нешто. Имамо чињеницу да је овај покушај ширења панике изгледа постао неодмерен и неконтролисан. Ја знам да је шеф државе мало проширио панику да би пред изборе имали утисак како је једини стожер нације око кога ћемо се сви окупити. Он је тај који ће нас спасити од невоља које је рат донео, не само за Русију и Украјину него за цео наш континент. И мало је претерао. Сад види и он да је враг однео шалу и каже, немојте да паничите, биће свега довољно. И шта се дешава? Нико му више не верује. Нико њему више не верује. Он је успешан само у ширењу панике, он панику не може да контролише што је иначе јако тешко. Друга ствар је лаж. Ова власт функционише на лажи, на обманама, али на овој Орвеловој фарми, коју су они створили, изгледа да сви виде да је на крају Наполеон прошетао на две ноге, да је запалио томпус. Очигледно је о чему се ради, о каквој фарми се ради. Не пролазе више те лажи. Шта је то што ми нудимо у односу на то што смо имали до сада. Нудимо нормалност, нудимо државу у којој ће се поштовати устав, у којој ће се поштовати закони. Ја мислим да нама треба нормалности у Србији, поштовање своје државе, поштовање реда, поштовање знања и институција, да свако ради свој посао и онда ће бити посла за све нас. То је оно што није тако тешко. То се ради оловком. Променимо ствари оловком. Једна од првих ствари које треба да урадимо кад прође април, кад ја будем председник Србије, кад ова листа буде формирала владу и кад добију мандат да формирају владу, мени ће бити највеће задовољство да та влада предложи закон којим ће скуштинска већина усвојити, а ја ћу бити срећан да потпишем, закон о враћању одузетих пензија, да Србија нешто враћа својим грађанима од којих је нешто отето у име државе, али не за државу него за оне који су злоупотребили државу. Време је да ствари окренемо тамо где им је место. Зато трећег априла за листу број пет, за председника Србије. Не знамо још који је број, али знамо ко је, поручио је Понош. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Преизборна кампања: Драган Ђилас

МАГАЗИН 538

13.3.2022.

ЛАНАЦ БОЉЕГ ЖИВОТА

- Субвенције не мање од дванаест хиљада динара по хектару, уз додатне за воће и поврће. - За пољопривреднике гориво без акциза, гарантоване цене и систем да се откупи сваки пољопривредни производ. - Држава мора да буде гарант сваком пољопривредном произвођачу, али и раднику који ће бити добро плаћен и заштићен од самовоље послодавца, да подједнако брине о становништву, деци у школама са бесплатним уџбеницима и оброком, а запосленима са већим платама. - Осамсто хиљада пензионера има мање од двадесет пет хиљада динара месечно, а милион и четири стотине хиљада запослених плату мању од педесет хиљада периоду од само две недеље представници странака окупљених у коалицији под називом Уједињена Србија два пута су долазили у Краљево како би бирачима детаљније образложили предизборни програм и мотивисали грађане да на парламентарним изборима подрже листу под бројем пет, а на пред-

седничким Здравка Поноша. Пре него што је искористио прилику да им приближи усаглашене ставове коалиционих партнера председник Странке слободе и правде Драган Ђилас је најавио још један сусрет са Краљевчанима, непосредно након парламентарних и председничких избора заказаних за 3. април. Иако датум ни-

је прецизно утврђен очекује се да то буде између 4. и 17. априла пред други круг председничких избора у коме удружена опозиција очекује свог кандидата. Ђилас не крије оптимизам при осврту на разлоге због којих очекује да Понош победи у другом кругу председничких избора. Разлог се

13.3.2022.

МАГАЗИН 538

огледа у ставу да „поносни српски народ, који је кроз историју платио огромну цену због тога што се никад није савијао и повијао, не може да прихвати председника каквог има данас“. Председник државе, каже Ђилас, треба да буде такав да му, кад стане, иза леђа буде грб а поред њега застава Србије, а такав може да буде само Понош. Због тога није штедео речи при објашњавању да актуелни председник то не би требало да буде након 3. априла. - Увреда је за наш народ да има председника који сваки дан кукумавчи, кука, пренемаже се, коме је најтеже на свету, који лежи у Бриселу на тепиху, који каже да остари десет година у три ноћи колико проблема има. Ја му са овог места поручујем. Александре Вучићу, престани да кукаш човече, још само месец дана си председник, хајде тих месец дана буди прави председник. Кажи заиста шта мислиш, кажи шта треба да се ради, председник си Србије, престани да причаш како не спаваш ноћима због брига. Не спавају ноћима због брига они људи који су, због политике Шешеља, Милошевића и тебе, морали да пошаљу своју децу у иностранство и данас са њима причају преко вибера, вотсапа и скајпа. Не спавају ноћима родитељи који раде за тридесет и нешто хиљада динара, брига их поједе, срце им се слама што својој деци не могу да купе основне ствари које су им потребне за нормалан живот. Осамсто хиљада пензионера има мање од двадесет пет хиљада динара месечно, а милион и четири стотине хиљада запослених плату мању од педесет хиљада. Они људи не могу да спавају, јер им живот не личи на оно што заслужују. А ти спаваш јако добро, истина још само месец дана. Престани да будеш кукавица. Буди једном храбар човек, буди мушко, кажи шта мислиш, плати цену за то. Немој се крити иза Шешеља и сличних које гураш у прве редове да говоре оно што ти заиста мислиш. Исто важи и за све из Српске напредне странке.

Имате кампању Дела говоре. Не господо, о вама говоре ваша недела. На Косову и Метохији никад није било добро, али није било овако. Било је државе Србије на северу. Зашто се кријете иза математичара, лекара научника. Ставите на листу оне који су та дела спровели, ставите Ану Брнабић, Орлића, Бакареца, Сандру Божић, ставите их храбро. Па то сте ви, ви ћете управљати државом ако добијете већину гласова, а не ови које сте на билборде ставили. Ставите Александра Вулина, човек је био министар за рад, министар војске, министар полиције, он може да буде министар свега. Ставите Тому Мону, Весића... Па и тако ће сутра они водити Владу Србије ако, не дај боже, добијете већину на изборима. Управо због таквих нећете ту већину добити, јер овај народ јако добро види и зна шта сте радили, каже Ђилас са описом Србије каква би могла да изгледа само шест месеци после избора, потом и након четири године. У земљи ослоњеној на сопствену памет неопходним се оцењује улагање у енергетику што је услов да Електропривреда Србије, Колубара и Термоелектрана „Никола Тесла“ буду какви морају да буду. Улагањем у пољопривреду треба створити услове да сваки сељак добије субвенције у износу не мањем од дванаест хиљада динара по хектару, уз додатне за воће и поврће, а гориво буде без акциза. Од државе се очекује да, уз гарантоване цене, направи систем да се откупи сваки пољопривредни производ. Држава мора да буде гарант сваком пољопривредном произвођачу, али и раднику који ће бити добро плаћен и заштићен од самовоље послодавца чија инвестиција мора да буде заштићена. То је држава у којој се подједнако брине о становништву, деци у школама са бесплатним уџбеницима и оброком, а запосленима са већим платама. - Управо радимо на разради економског програма, да направимо економски модел који ће мало личити на црногорски, да једноставно укинемо доприносе за здравство и

да се здравство потпуно финансира из буџета, да свако има право да се лечи а не само онај ко има оверену здравствену кљижицу. Кад то урадимо све плате у Србији ће у једном дану порасти дванаест посто. Повећаће се куповна моћ људи, отићи ће у продавнице, тамо ће куповати. Онај ко ради у тој продавници примиће плату, јер ће имати већу потрошњу. Онај ко производи моћи ће да прода, јер има ко да купи. То је ланац који ћемо покренути, ланац бољег живота у Србији у коме вас нико неће убеђивати како треба да будете срећни са платом од тридесет пет хиљада динара, и како не треба да водите децу на море. Треба да водите децу на море, увек су се деца водила на море. То није никакав луксуз, то је нормална ствар. Немојте да нас убеђујете да је сиромаштво сјајна ствар, јер није. Ми смо богата земља сиромашних људи и то морамо да променимо, а променићемо са новом владом, новим председником и свима који деле такву визију. Ми смо земља која је у хаосу. Сви то виде на сваком кораку. Морамо да уведемо ред у ову земљу, ред и правила. То је важно за све. Да уредимо земљу која има председника државе коме, кад нешто каже, људи верују а не да, кад овај наш каже како имамо свега, одмах похрле у продавнице да купе сво брашно, и на пумпе. Никога не интересује дванаест милиона сардина о којима причаш два дана. Престани више да нас гњавиш тим сардинама и свим тим стварима. Стално се нешто бунимо. Знате кад је највећи протест у Србији, у њеној модерној историји, 3. априла. Изађите тог дана на изборе из протеста против лудила у коме живимо, против овакве власти, за сваког за кога верујете да никад неће са њима бити део власти, део режима. Тај свој протест покажите тог дана, а ја вам гарантујем да за шест месеци нећете моћи да препознате земљу у којој живите, поручио је Ђилас. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Градња Моравског коридора тече по плану

МАГАЗИН 538

13.3.2022.

НАЈВЕЋЕ ГРАДИЛИШТЕ У СРБИЈИ

- Ауто-пут Појате–Прељина повезаће Коридор 10 и ауто-пут „Милош Велики“ и сва већа места у делу централне Србије у којем живи приближно пола милиона становника. - Изградња аутопута инвестиција у будућност Србије. - Примена највиших стандарда у домену грађевинарства, телекомуникација и безбедности саобраћаја. - Аутопут се гради за максималну дозвољену брзину од 130 километара на час а биће изграђено 117 већих путних објеката, од тога 88 мостова и надвожњака и 29 подвожњака. Између Краљева и Чачка, на траси дужине од око двадесет три километра, тренутно ради осамсто педесет људи са више од триста јединица механизације. - На целом коридору више од две хиљаде и шест стотина радника, током следећег месеца чак четири хиљаде

ад буде завршен аутопут Појате– Прељина, у дужини од 112,37 километра, повезаће Коридор 10 и аутопут „Милош Велики“ и сва већа места у делу централне Србије у којем живи приближно пола милиона становника, Чачак, Краљево, Врњачку Бању, Трстеник, Крушевац и Ћићевац. Изградња се оцењује значајним економским интересом земље, јер ће бити веза за више од двадесет хиљада малих и средњих предузећа са најважнијим саобраћајницама. Уверење да представља инвестицију у будућност земље и њених грађана темељи се на

МАГАЗИН 538

13.3.2022.

податку да се централни део Србије преко Коридора 10 повезује са Бугарском и Северном Македонијом, а аутопутем „Милош Велики“ са Црном Гором и Босном и Херцеговином. Компанија „Бехтел“, са партнером „Енка“, гради коридор уз примену најновије технологије, по најмодернијим стандардима у домену грађевинарства, телекомуникација и безбедности саобраћаја. Комерцијалним уговором је договорена цена изградње аутопута од седамсто четрдесет пет милиона евра, а рок да Крушевац буде повезан са Коридором 10 лимитиран на две го-

дине од почетка радова. Краљево и Чачак ће за мање од три бити повезани са аутопутем „Милош Велики“, а комплетан пројекат завршен за четири године. Аутопут Појате-Прељина састојаће се из три деонице, Појате–Крушевац, дужине 27,83, Крушевац–Адрани 53,88 и Адрани–Прељина 30,66 километара. Гради се за максималну дозвољену брзину возила од 130 километара на сат, а биће изграђено 117 већих путних објеката, од тога 88 мостова и надвожњака и 29 подвожњака. Осам стотина педесет радника ан-

МАГАЗИН 538

13.3.2022.

гажованих на градњи деонице између Краљева и Чачка првог радног дана у недељи украшеног пахуљицама снега посетили су министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Томислав Момировић и директор предузећа Коридори Србије Александар Антић у друштву градоначелника Чачка и Краљева. Жеља најодговорнијих за реализацију значајног пројекта био је да се увере колико се поштује уговорена динамика и како радници подносе неповољне метеоролошке услове током зимског дела године. - На овом делу имамо у потпуности отворену трасу дужине од око двадесет три километра где данас ради осамсто педесет људи са више од триста јединица механизације. Радимо на пет мостова, два подвожњака и изузетно важном надвожњаку на траси овог пута дужине двеста метара у зони петље Адрани. Иза ових стубова види се одлагалиште Адрани које ће, чим се буду стекли услови, прерасти у велики градилишни

камп главног извођача на површини од петнаестак хектара који ће, по завршетку радова, остати граду Краљеву као локација за градњу индустријске зоне. Министарство и ми покушавамо да на апсолутно одговоран начин водимо овај пројекат у најбољем интерсу локалне заједнице и покушавамо да остваримо потпуну синергију између пројекта и будућег живота свих грађана у овом крају, да иза нас не остане само аутопут већ нове индустријске зоне и низ веза којима ће локално становништвом моћи да комуницира са овим аутопутем. Радимо веома интензивно и верујем да ћемо, у складу са динамиком, реализовати ову деоницу у врхунском квалитету. Ово ће, без дилеме, бити најбољи и најмодернији аутопут који Србија има, у потпуности урађен по највишим светским стандардима са дигитализованом компонентом и свим сегментима безбедности саобраћаја, каже Антић уз нагласак да се гради по

највишим стандардима које у овом тренутку немају ни далеко богатије и развијеније земље. Значачајним се оцењује сарадња са представницима Краљева и Чачка на низу важних елемената, почев од решавања имовинско правних односа до предпројектовања и измештања разних објеката у зону између старог и новог корита Западне Мораве, како би се изашло у сусрет захтевима локалних самоуправа да се сачува што више најплоднијег пољопривредног земљишта. Посебним куризотетом пројекта оцењено је хидротехничко уређење тока Западне Мораве, у дужини од скоро двадесет седам километара, чиме ће бити елиминисана могућност поплава које су последњих година причињавале велике штете локалном становништву. Радови на хидротехничком уређењу обухватиће осамнаест објеката, изградњу новог корита реке у дужини од 22.655 километара, заштиту леве и десне обале Западне Мораве 11.725, обалоутврде са обе

стране од 4.465, реконструкцију постојећих и изградњу нових одбрамбених насипа дугих 21.2 километра. Министар Момировић у први план ставља податак да Моравски коридор у овом тренутку представља највеће градилиште у Србији. О томе сведочи податак да је на секцији између Краљева и Чачка ангажовано осам стотина педесет, а на целом коридору од Појата до Прељине више од две хиљаде и шест стотина радника. Захуктавање грађевинске сезоне повод је за оптимизам да већ током следећег месеца на коридору буде ангажовано чак четири хиљаде радника различитог профила. - За нешто мање од годину и по дана Краљево и Чачак ће бити повезани најквалитетнијим аутопутем у југоисточној Европи. До пре неку годину Чачак је био највећи саобраћајни проблем западне Србије, а градњом овог дела Моравског коридора постаје озбиљно саобраћајно чвориште. Дванаест година од 5. октобра људи који

су водили државу нису успели да изграде ни један километар аутопута. Ми сада не причамо о Чачку кроз који треба да прођу сви аутомобили који иду из Београда и Новог Сада ка Ужицу, Пријепољу, Прибоју, Црној Гори и Источној Босни, већ о најквалитетнијем аутопуту који омогућава да Чачак ради урбанистички квалитетно а да се смањи аерозагађење и отвори потпуно нова перспектива. То ће осетити и Краљево са модернима аеродромом, а кад га ставимо потпуно у функцију са најмодернијим аутопутем и сви грађани од Прељине до Појата, истакао је Момировић и нагласио како је све што је данас видљиво на овој деоници пута пре само годину и по дана изгледало превише далеко. Сарадња представника две јединице локалне самоуправе темељи се на очекивању да модерна саобраћајница додатно мотивише стране инвеститоре на градњу различитих привредних објеката, што се сматра добром приликом за отварање нових радних места и

спречавање одласка младих у привредни развијеније средине, посебно иностранство. У Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре посебно значајним оцењују податак да се тренутно у Србији гради десет аутопутева са више километара него у свим околним земљама заједно. То појачава оптимизам да ће, у тешким временима када је Европа у највећој кризи у последњих седамдесет година, бити задржан ниво инвестиција. Пројекат подељен на три деонице и девет сектора, који је развило Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, састоји се од изградње аутопута са пратећим објектима, регулације реке и измештања комуналних објеката, а планирано је да буде завршен 2023. године. Влада Србије намерава да реализацију финансира зајмом од различитих међународних финансијских институција. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

13.3.2022.

МАГАЗИН 538

Свечаност у Касарни „Рибница“

ПРОМЕНА НА ЧЕЛУ БРИГАДЕ

- Нови командант Друге бригаде Копнене војске пуковник Синиша Сташевић који је до тада вршио дужност начелника Одељења за борбену готовост Војске Србије, Оперативне управе Генералштаба Војске Србије. - Највећи део војне каријере провео је у садашњој 72. бригади за специјалне операције, где је обављао различите дужности, од командира вода, преко команданта батаљона, до заменика команданта бригаде. - Друга бригада Копнене војске ће у свим условима, и у сваком тренутку, успешно извршавати добијене задатке у одбрани територијалног интегритета и суверенитета Републике Србије

асарна „Рибница“ је средином недеље била место несвакидашњег догађаја, примопредаје дужности команданта Друге бригаде Копнене војске након што је бригадни генерал Жељко Кузмановић испунио услов за одлазак у заслужену пензију. Место команданта бригаде преузео је пуковник Синиша Сташевић који је до тада вршио дужност начелника Одељења за борбену готовост Војске Србије, Оперативне управе Генералштаба Војске Србије, а највећи део војне каријере провео у садашњој 72. бригади за специјалне операције, где је обављао различите дужности, од командира вода, преко команданта батаљона, до заменика команданта бригаде. Пригодној свечаности присуствовали су командант Копнене војске генерал-потпуковник Милосав Симовић, његов заменик генерал-мајор Слађан

Стаменковић, начелник штаба Команде Копнене војске бригадни генерал Жељко Трамошљика, команданти бригада и самосталних батаљона Копнене војске, претходни команданти Друге бригаде, представници јединица и установа Министарства одбране и Војске Србије из Краљева, начелници Рашког и Моравичког управног округа, градоначелник Краљева, представник Новог Пазара, председници и представници општина Прибој, Сјеница, Врњачка Бања и Ивањица, Министарства унутрашњих послова, Српске православне цркве и други гости. Посвећеност Другој бригади Копнене војске је повод да генерал Симовић похвали предан рад сада већ бившег команданта уз уверење да ће нови наставити успешно да командује јединицом, одржава и подиже углед који ужива код грађана Западне Србије. Више од шест година на челу бригаде

основ је на коме генерал Кузмановић темељи захвалност претпостављенима на поверењу и подршци коју је имао током обављања одговорне дужности, уједно и захвалност претходним командантима и припадницима Друге бригаде на дугогодишњој сарадњи у многобројним успешно извршеним задацима, а органима локалних власти на подршци команди и јединицама бригаде. Указано поверење и уверење да ће Друга бригада Копнене војске у свим условима и у сваком тренутку, успешно извршавати добијене задатке у одбрани територијалног интегритета и суверенитета Републике Србије повод је за захвалност пуковника Сташевића команданту Копнене војске, начелнику Генералштаба Војске Србије, министру одбране и председнику Републике Србије. Т. Радовановић

МАГАЗИН 538 13.3.2022.

Мониторинг Кровне организације младих Србије

МЛАДИ У ИЗБОРНОЈ КАМПАЊИ - У жижи интересовања Кровне организације младих Србије директна партијска обраћања, ставови, обећања и поруке политичара са посебним освртом на начин комуникацију са младима и темама везаним за њих. - Подаци о старости кандидата за народне посланике нису доступни. - Млади не учествују у доношењу одлука, скрајнути су у читавом друштву, док је помоћ од сто евра пре и после кампање својеврстан вид мита а не инвестирање у ову старосну групацију

д 15. фебруара кад су расписани парламентарни избори, и две недеље касније председнички, отпочела је кампања политичких субјеката који очекују места у парламенту и председника из својих редова. Поред медија који редовно извештавају о збивањима у овој области кампања се налази под лупом различитих организација међу којима је и Кровна организација младих чијих више од педесет чланова на дневном нивоу прати активности изборних листа и председничких кандидата. У жижи интересовања нашла су се директна партијска обраћања, ставови, обећања и поруке политичара са посебним освртом на начин комуникацију са младима и темама везаним за њих. Поред изборних листа проглашених до 6. марта фокус је стављен на партије, коалиције или групе грађана које су најавиле учешће на републичким изборима, као и проглашене и најављене председничке кандидате. За разлику од ранијих година, подаци о старости кандидата за народне посланике нису доступни због чега је из организације упућено отворено писмо учесницима изборне трке како би би-

ла објављена њихва структура. До трећег извештаја за период од последњег дана фебруара до шестог у марту ниједан од претендената на места у парламенту, или председничку функцију, није доставио тражене податке, а резиме за тај период сведочи да су млади девет пута били тема коалиције окупљене око Српске напредне странке, што је више него претходне недеље. Акценат је стављен на теме везане за смањење незапослености младих и програме владе усмерене на ову област, политичку партиципацију младих, питање одласка из земље и однос према служењу војног рока. Коалиција Уједињени за победу Србије три пута се обраћала младима освртом на проблеме немогућности осамостаљивања и одласка младих из Србије, или одређених делова земље. Повећање наталитета је повод за предлог десет приоритетних мера породичне политике намењених младим брачним паровима од који се само неке чине конкретним. Поред ових омладина Народне странке је на Инстаграм профилу настојала да објасни младима на којим ће се све нивоима гласати, а позив да се укључе заснован на уве-

рењу да је и њихов важан. Српска странка Заветници је само једном апострофирала младе, уз указивање на проблем одласка из мањих средина, немогућност запослења и неопходност подршке да остану тамо где су се школовали и где желе да граде будућност. Изборна листа Морамо је била нешто ажурнија, па се о темама везаним за младе проговорила два пута, уз подсећање да одлазе из мањих места зато што нема адекватних културних активности, а акценат стављен на улогу младих у политичким процесима, апатичност и аполитичност. Патриотски блок који чине Покрет Двери и Покрет за обнову Краљевине Србије наставио је да говори о младима и током треће недеље кампање потенцирањем проблема са којима се суочавају и фокусом на образовање, решавање стамбеног питања, запошљавање и увођење војног и цивилног рока. У овој коалицији могућност за побољшање положаја младих виде у бесплатном школовању, субвенцијама за младе привреднике и изградњу, уз предлог конкретних политика и мера за њихово остваривање.

МАГАЗИН 538

13.3.2022.

Коалиција Социјалдемократске странке, Нове странке, Покрета Један од пет милиона и других у иступима пред јавности у посматраном периоду се само једном бавила младима. Акценат је стављен на податак да млади не учествују у доношењу одлука, да су скрајнути у читавом друштву, уз нагласак да је помоћ од сто евра пре и после кампање својевстан вид мита, а не инвестирање у ову старосну групацију. Извештај Кровне организације младих потврђује да се други политички субјекти који очекују подршку бирача на изборима у посматраном периоду нису бавили темама везаним за младе. Представници коалиције око напредњака посебно су истакли проблем

запошљавања младих и програме Владе „Моја прва плата“ и „Гаранција за младе“ који се спроводе или су у плану да почну. Посебна пажња посвећена је смањењу стопе незапослености међу младима и начинима које држава чини да би се побољшао њихов положај на тржишту рада. Нагласак је стављен на потребу активног укључивања младих у политички живот и улагање државе у стварање окружења у коме остају, заснивају породице и остају у Србији. Председница Владе састала се са омладином градског одбора Српске напредне странке у Београду, а са младима су комуницирали министри Дарија Кисић Тепавчевић, Вања Удовичић и Небојша Стефановић, председница

Владе Ана Брнабић и кандидати са листе за народне посланике Даница Грујичић, Милица Николић, Крсто Јањушевић, Милош Вучевић и Ђорђе Тодоровић. Чланови коалиције Странке слободе и правде, Народне странке, Демократске странке, ДЗВМ – ВМДК, Странке Македонаца Србије, Покрета слободних грађана, Удружених синдиката Србије „Слога“, Покрета за преокрет, Покрета Слободна Србија и Влашке странке су се током недеље три пута бавили питањима младих, њиховим осамостаљивањем, подстицањем наталитета, избором и одласком из земље, са посебним освртом на проблем одлива из Новог Пазара и Рашке области.

Начином да се стање побољша оцењује се изградња станова солидарности за младе брачне парове који би били доступни за дугорочни закуп, или куповину кроз бескаматне стамбене кредите које би одобравала држава. Посебне повољности требало би да уживају породице са троје и више деце, а међу десет приоритетних мера породичне политике предложени су бенефицирани пензијски стаж за мајке, смањење опорезивања зарада за родитеље кроз повећање неопорезивог дела зараде, могућност скраћеног радног времена за мајке на тридесет шест сати недељно, при чему би држава плаћала накнаду зараде за два радна дана месечно у висини просечне зараде, забрана прековременог и ноћног рада за мајке и обавезно увећање

трајања годишњег одмора за треће и свако наредно дете. Из Српске странке стиже упозорење на упозоравајућу статистику као последицу одласка младих из општине Севојно. То је повод да се уакже на значај подршке младима из мањих места да остану тамо где су рођени и школовали се, како би засновали породицу и осмислили сопствену будућност. Младима су се бавили и у коалицији Морамо - Акција коју чине Еколошки устанак, Ћута, Не давимо Београд и Небојша Зеленовић, уз нагласак на проблем одласка младих из мањих места у велике градове и позив да дигну глас против систематског уништавања заједничких добара и коруптивне политике сваке локалне власти. Значајним је оцењена потреба учешћа младих у

политичким процесима. Патриотски блок у први план ставља проблеме у вези решавања стамбених питања и похађање војне и цивилне обуке као дела образовања, васпитања и одрастања младих људи. Конкретним мерама које воде ка побољшању положаја младих оцењени су модернизација и реформа образовног система којом се обезбеђује бесплатно школовање и уџбеници, бесплатне школарине за студенте, субвенције за младе привреднике и решавање стамбеног питања, помоћ младима при запошљавању, праведна стамбена политика, изградња студенстких кампуса и увођење обавезног војног и цивилног рока у трајању од три месеца. Т. Радовановић

Сведоци демократских промена: Драган Благојевић (1)

МАГАЗИН 538

13.3.2022.

ПОГЛЕД ИЗ ДРУГОГ УГЛА

- Деведесете године су у Краљеву обележене санкцијама међународне заједнице, и ратовима, што је у највећој мери утицало на растуће незадовољство народа које је кулминирало у протестима пред крај 1996. и почетак следеће године кад је, пре него у већем делу земље, на власт дошла опозициона Коалиција „Заједно“. – Краљевачки медији су деведесетих година били светли бастион промена које ће се десити у целој Србији. - Довођења на чело фирми људи по политичкој линији не може да донесе ништа добро, а уредници и директори локалних медија сваке године су се мењали као на траци. - Бунт се појачавао захваљујући локалним медијима на којима су често гостовали опозициони прваци и преносили истину каква није могла да се чује на онима са националном покривеношћу

Драган Благојевић

окушај да се из различитих углова расветле догађаји из октобра 2000. године, по многима најзначајнијим у новијој историји Србије, воде ка бројним учесницима који откривају непознате детаље уз приметну дозу субјективног става. Мало је у том периоду било оних који су могли потпуно непристрасно да посматрају, а деценију и по касније сведоче о свему шта се дешавало. Међу ретке се сврстава Драган Благојевић који је од почетка деведесетих година као телевизијки новинар, касније уредник Телевизије Краљево, пратио готово сва политичка дешавања у граду, али и шире. У турбулентно време ратова и распада земље локални медиј са регионалним предзнаком помно је пратио дешавања у Краљеву на начин и у мери у којој је то дозвољавала социјалистичка власт која је до половине деведесетих година прошлог века одлучујуће утицала на све сфере живота у локалној средини. Након унутарстраначких промена 1994. године са места председника Скупштине општине смењен је социјалистички кандидат Мирослав Карапанџић што се неминовно одразило и на уређивачки концепт три локална медија, новина, радија и телевизије, под капом јавног предузећа „Ибарске новости“. Утицај се огледао у централизованом управљању што је након доласка људи блиских новој власти изазивало све већи револт запослених. Деведесете године су у Краљеву, као и у осталом делу земље, обележене санкцијама међународне заједнице и ратовима што је у највећој мери утицало на растуће незадовољство народа које је кулминирало у протестима пред крај 1996. и почетак следеће године кад је, пре него у већем делу земље, на власт дошла опозициона Коалиција „Заједно“. Чињеница да су на републичком нивоу социјалисти и даље чврсто држали власт најзначајније је утицала да се прекине и онако танка веза са цен-

МАГАЗИН 538

13.3.2022.

тралним властима због чега је Краљево током наредне четири године било потиснуто у страну. Централним властима се замера утицај на гушење слободе медија која је била приметна и у ранијем периоду. - Сећам се да смо после акције „Олуја“ емитовали прилог о рекама избеглица које су из Крајине возовима долазиле до Краљева, и настављале преме Косову, а да је Државна безбедност запленила касету и није дозволила да даље емитујемо. Захваљујући кумулацији неке опозиционе, или слободоумне, енергије у Краљеву били смо светли бастион промена које ће се десити у целој Србији, а пре него државна телевизија објавили смо да је пала Крајина. По концепту усвојеном на почетку нисмо се либили да на нашим медијима објављујемо све што се дешава у републици и у нашем граду. У време стодневних протеста звиждало се и испред зграде Дома друштвених организација где је била смештена телевизија, јер уређивачки тим једно време није дозвољавао да се о томе говори. То је трајало кратко, а кад је Коалиција Заједно дошла на власт почела је смена руководилаца у јавним предузећима, па и у „Ибарским новостима“. Време је показало да концепт довођења људи по политичкој линији на чело фирми не може да донесе ништа добро, а нама су се уредници и директори мењали сваке године као на траци. Уједно су долазили и гомилали се нови нестручни и некомпетентни људи, што на крају није довело до бољитка за фирму као ни у другим јавним предузећима – објашњава Благојевић. Све што се дешавало последица је утицаја неприродне коалиције са различитим апетитима и жељом да задовољи саборце из првих редова за освајање власти. Растуће незадовољство додатно је појачано током седамдесетосмодневног бомбардовања земље кад су екипе локалне те-

левизије испратиле сваку бомбу која је пала на подручје града. Иако бомбардовање није оставило значајне последице на градску инфраструктуру највише жртава је било међу мобилисаним припадницима војске који су овај период провели на територији Косова и Метохије. Растуће незадовољство је достигло кулминацију непуна три месеца након бомбардовања кад ни након председничких избора у септембру владајућа Социјалистичка партија Србије и њен председник Слободан Милошевић нису били спремни да признају пораз. Бунт се појачавао захваљујући локалним медијима на којима су често гостовали опозициони прваци и преносили истину каква није могла да се чује на онима са националном покривеношћу. Краљево је од половине деведесетих важило за опозициони град што је стварало утисак да је трн у оку централној власти због чега је град био изложен својеврсним санкцијама. У то време се појавио „Отпор“, који је на суптилан начин подржавао опозицију, и био заступљен у медијима до кулминације грађанске непослушности изражене на протестима после септембарских избора 2000. године. Сви предизборни митинзи крајем лета су били изузетно посећени због великих очекивања да ће променом власти, након санкција и бомбардовања, доћи до знатно бољег живота. Најпосећенијим се чинио предизборни митинг Демократске опозиције Србије пре кога је до тада невиђена маса света сатима очекивала да се на позорници појави кандидат за председника Војислав Коштуница. Грађански протести су трајали данима, од проглашења резултата избора до 5. октобра за кад је заказан велики митинг испред зграде Народне скупштине у Београду. Био је то велики изазов за медије коме нису могли да одоле ни краљевачки. - Отишли смо у Београд 4. октобра, јер смо очекивали да ће 5. бити

13.3.2022.

МАГАЗИН 538

блокиран и да ће тешко моћи да се уђе град, и медијски штаб сместили у „Касини“. Те вечери је одржан мањи митинг на Тргу републике, где је било седиште Демократске странке а са терасе говорио Зоран Ђинђић. Било је доста народа, а студенти из Студентског града су извели перформанс и организовали маскенбал. Снимили смо Ђинђићево обраћање, а нешто касније га случајно срели на улици и замолили за интервју. Кад је чуо да се ради о Телевизији Краљево одмах је пристао, а мене првенствено интересовало шта се очекује од 5. октобра и каква ће бити безбедност јер се очекивао долазак великог броја људи. Он се залагао да све протекне мирно и да буде достојанствено. Потврдио је да је Србији доста жртава и да ће 5. октобар бити нови дан који ће земљу увести у бољи период – каже Благојевић. Пре скоро шеснаест година техника није била на данашњем нивоу, посебно кад се ради о локалној телевизији у повоју каква је у то време још била краљевачка. Зато се посебним проблемом показао начин како касету са снимље-

ним материјалом допремити до студија да би гледаоци што пре видели шта се дешава у главном граду. Најједноставнији начин био је да се допреми до неке од штампарија из које већ у првим послепоноћним часовима према Краљеву креће велики број београдских дневних листова. Разумевање у штампарији Прес било је пресудно да касета на време стигне до Краљева а ексклузивност материјала допринела је да снимак касније преузму и неке иностране телевизијске станице. Већ од првих преподневнх часова 5. октобра према платоу испред Народне скупштине са свих страна су надирале реке Београђана, али и незадовољних грађана из других крајева земље. Након што је савладана прва полицијска препрека у Милочају стигли су и Краљевчани, са њима још једна телевизијска екипа која се сместила на врху аутобуса паркираног преко пута скупштинске зграде одакле је имала најбољи увид у све што се дешавало. У настојању да обезбеди што бољу позицију прва екипа је заузела положај уз један од јарбола испред скупштине на

само метар од полицијског кордона. До тада су репортер и сниматељ настојали да забележе понашање и на што сликовитији начин прикажу расположење присутних грађана. На средини коловоза испред скупштине је, као импровизована бина, био паркиран камион са озвучењем одакле су се окупљеној маси људи обраћали лидери опозиције, а у тренутку кад се пред микрофоном нашао Владан Батић дошло је до упада у скупштину. - Било је импозантно, са друге стране и страховито, видети толику масу коју нико не би могао да заустави ако се деси неки инцидент, јер се у ваздуху подједнако колико и страх осећао набој са једне и са друге стране. Кад се десио први упад, и маса појурила у скупштину, ми смо случајно имали камеру уперену у том смеру тако да су наш снимак користиле и неке светске телевизије. Било је на тргу много камера које су пратиле обраћање лидера опозиције, а ми остали на истом месту све док није бачен сузавац. Кад се мало разишао вратили смо се, а онда се десило паљење скупшти-

не и аутомобила у близини. Нисам се осећао пријатно јер је дошло до насиља, али сам био задовољан што је све прошло без већих последица. Снимали смо поред скупштине и отишли до зграде РТС која је била упаљена. Иако је све изгледало као мини ратно стање било је, на срећу, здравог разума па се није претерало у насиљу, и није било жртава, али је сукоб већих размера био на ивици. Око полицијске станице у Улици мајке Јевросиме било је пуцњаве, па после два дана лудила кроз које смо прошли, а већ је почео сутон, нисмо хтели да ризикујемо и налетимо на неки залутали метак – присећа се Балгојевић најузбудљивијих момената у дотадашњем животу. Зборно место у Касини прилика је за договор о даљим активностима, а најважнније је било снимљени материјал што је могуће пре доставити до Краљева. Проблем је била својеврсна блокада града, овога пута од масе људи која је до касно у ноћ славила победу и очекивала телевизијско обраћање Војислава Коштунице. О том периоду сведоче снимци на којима се види раз-

драгана маса и појединци који су из скуштинске зграде изашли са различитим трофејима, столицама, уметничким сликама, микрофонима из велике сале за седнице парламента... Није било тешко доћи до аутомобила паркираног у Балканској улици иза Хотела „Москва“. У једносмерној улици није се могло напред због блокаде целог подручја око Теразија, па се екипа упутила аутомобилом низ Балканску у смеру који није био дозвољен. Аутопут је те ноћи, прича Благојевић, деловао сабласно празно а све до Баточине, и скретања према Крагујевцу, није било ни једног аутомобила који се кретао према Београду, или неког који је брже хитао ка југу. Пуни утисака о свему што се дешавало хитали су репортери према Краљеву са жељом да народу који је нестрпљиво чекао на Тргу српских ратника, и онима који су седели испред телевизијских екрана, што пре пренесу утиске и истину о историјским догађајима. У Станову, на самом изласку из Крагујевца, свима који су излазили из града пут су препречили оружари који су блокирали пут. Дуго је

трајало убеђивање и мољакање да их пропусте, јер носе за емитовање екслузиван материјал. - Одведу нас до неког лика који је био главни, а онда смо заобишли барикаду, ушли у њихово комунално предузеће и кроз паркинг прошли иза леђа. Сви који нису пошли за Београд чекали су у Краљеву на тргу у центру града. Миле Корићанац ме је звао кад смо кренули из Београда да се одмах обратим присутнима и испричам како је било. Приоритет је био да што пре стигнемо у редакцију и кад смо толико ризиковали прикажемо гледаоцима немонтирани материјал снимљен у Београду. Стигли смо око 11 увече, Радмила Весковић је водила ванредни програм у студију, а техничар са два тејпа пуштао снимке које сам уживо коментарисао. Први пут сам и ја добра три сата гледао немонтирани материјал који је емитован, а то су могли да прате на импровизованој позорници и људи окупљени у центру града – прича Благојевић. Т. Радовановић

Промена епидемиолошке ситуације

ИЗ ДАНА У ДАН - Недељни биланс огледа се у податку да је тестирано хиљаду седам стотина деведесет седам узорака бриса, а присуство вируса потврђено код сто четрдесет две особе. – Укупан број инфицираних од почетка епидемије за шест стотина шест већи од четрдесет три хиљаде. - Шест узастопних дана без преминулих од последица болести коју изазива корона вирус а се наставља тренд смиривања епидемиолошке ситуације најбоље сведочи извештај Завода за јавно здравље за територију Краљева на дан 6. марта и податак да је током последња двадесет четири сата, у здравственим установама са подручја града, на присуство новог корона вируса тестирано укупно сто педесет девет узорака назофарингеалног бриса. Присуство вируса потврђено је код деветнаест особа, па је укупан број потврђених случајева инфекције од почетка епидемије, проглашене половином марта 2020. године, повећан на четири стотине осамдесет три више од четрдесет три хиљаде. Иако је следећег дана број тестираних узорака бриса узетих од особа са симптомима болести скоро утростручен присуство вируса је потврђено код само њих тридесет, што је утицало да укупан број инфицираних од почетка епидемије буде повећан на четрдесет три хиљаде пет стотина тринаест. О смиривању епидемије сведочи и извештај из Опште болнице „Студеница“ који показује да је првог радног дана у недељи број хоспитализованих пацијената сведен на девет од којих је само једном било неопходно обезбедити услове за појачану негу на „high ﬂow“ режиму. Током претходна двадесет четири сата на болничко лечење је примљен један пацијент код кога је констатована клиничка слика која захтева стални надзор лекара, три опорављена су отпуштена на кућно лечење, удневнојбол-

МАГАЗИН 538

13.3.2022.

ницизбринуто петпацијенатаауковидамбуланти обављено десет прегледа. О новој промени епидемиолошке ситуације сведочи извештај Завода за јавно здравље на дан 8. марта и податак да је у здравственим установама са подручја града тестирано триста четрдесет узорака бриса, а присуство новог корона вирусапотврђено код тридесет две особе. Тако је на територији града Краљева укупан број потврђених случајева од почетка епидемије за пет стотина четрдесет пет премашио четрдесет три хиљаде. Од последњег извештаја из болнице број хоспитализованих пацијената је смањен за трећину,а од њих шест један је и даље на „high ﬂow“ режиму. Током претходног дана на лечење је примљен један пацијент, четири опорављена су отпуштена, у дневној болници збринуто пет, а у ковид амбуланти обављено двадесет прегледа. Битнијих разлика није било ни следећег дана кад је од тестираних триста двадесет једног узорка бриса присуство вируса потврђено код двадесет четири особе, па је укупан број повећан на четрдесет три хиљаде пет стотина шездесет девет. На болничком лечењу је остало пет пацијената чија клиничка слика потврђује како нема потребе за посебним условима какве обезбеђују полуинтензивна или интензивна нега. Током претходног дана на лечење је примљен један пацијент, два опорављена су отпуштена, у дневној бол-

ници збринута четири, а у ковид болници обављено седам прегледа. Извештај Завода за јавно здравље за десети дан марта сведочи да је од претходног тестиран двеста осамдесет један узорак бриса, а присуство вируса потврђено код петнаест особа, па је укупан број инфицираних са територије Краљева повећан на пет стотина осамдесет четири преко четрдесет три хиљаде. Последњег радног дана у недељи број хоспитализованих пацијената није промењен,јер није било пријема нових нити отпуста опорављених. Током последња двадесет четири сата у дневној болници је збринуто троје пацијената, а у ковид амбуланти обављено десет прегледа. До почетка викенда тестирано је још двеста седамдесет узорака бриса особа са симптомима болести, а присуство вируса потврђено код двадесет две па је укупан број инфицираних суграђана повећан на шест стотина шест више од четрдесет три хиљаде. Охрабрује податак да шест дана заредом није било преминулих од болети коју изазива корона вирус. Недељни биланс огледа се у податку да је тестирано хиљаду седам стотина деведесет седам узорака бриса, а присуство вируса потврђено код сто четрдесет две особе. Од понедељка до петка на болничко лечење је примљено само пет пацијената, једанаест опорављених је отпуштено на кућно лечење а у ковид амбуланти обављено шездесет седам прегледа. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

Гробље стрељаних 1941. све угроженије

МАГАЗИН 538

13.3.2022.

НЕОПХОДНА ПО О

- Ни после осам деценија од страдања великог броја Краљевчана, и многих који су се у турбулентно време Другог светског рата затекли у вароши, није завршено све што је планирано. - Никада није у потпуности реализован пројекат архитекте Павла Крунића. - Сметњу реализацији амбициозних планова представља податак да је катастарски дефинисан само део простора неопходног за реализацију усвојеног пројекта. - Немци у Краљеву увежбавали оно што ће седам дана касније урадити у Крагујевцу. - Стрељани ђаци и професори, међу њима директор гимназије са два сина. - Простор Гробља стрељаних не личи на меморијани центар који се уредно одржава

ОМОЋ ДРЖАВЕ

13.3.2022.

МАГАЗИН 538

ктобар је у свести Краљевчана дубоко урезан као месец највећег страдања у историји. Сећање на њега датира из октобра 1941. године кад је, у лагерском гробљу под Грдичком косом, стрељано више хиљада особа од којих су тек за нешто више од две хиљаде утврђена имена. И поред потребе да се негује култура сећања на жртве евидентно је да из године у годину слаби интерес грађана да бар једном годишње искажу поштовање према великом броју жртава. Истрајност потврђује само све мањи број потомака и Друштво за заштиту Спомен гробља 14. октобар које од недавно има само једног члана. Од 1999. године кад су га основали потомци стрељаних, а за председника и

потпредседника изабрани Крста Стојадиновић и др Милан Матијевић, не престају покушаји да се обележавање годишњице трагичних догађаја подигне на виши ниво, још више да се простор преименован у Гробље стрељаних 1941. одржава на адекватан начин и заштити од различитих утицаја који из године у годину причињавају све већу штету. О односу локалне самоуправе према стратишту сведоче активности на дан 14. октобра сваке године, комеморативна седница Скупштине града и присуство тек неколицине званичника на помену страдалима, који служе свештеници Епархије жичке. Без икаквих средстава Друштво за заштиту Спомен гробља није у ситуацији да пружи значајнији допринос, а

да и даље постоји сведоче само годишњи финансијски извештаји Агенцији за привредне регистре који су, иако нема активности, добра основа за спречавање да буде избрисано из регистра организација цивилног друштва. Оптимизам актуелног председника заснива се на очекивању о промени односа према догађајима од пре осам деценија, а финансијски и кадровски подржано друштво реактивира како би остварило циљеве због којих је и основано. Највећим проблемом оцењује се комплекс Спомен гробља, јер се не одржава на начин који заслужују споменичка обележја овог типа, али и податак да никада није у потпуности реализован пројекат архитекте Павла Крунића који је прихваћен на општеју-

гословенском конкурсу. - Друтво чији сам председник, и једини члан, бори се да пројекат Спомен гробља у Краљеву подигнемо на ниво државног пројекта, јер једино тако можемо нешто да урадимо. Велика грешка направљена је кад је укинут Фонд за изградњу Спомен гробља, а по део надлежности пренет на Народни музеј и Јавно комунално предузеће „Чистоћа“ који нису у стању да, из финансијских разлога, учине нешто више на том плану. Због тога се залажемо да овај спомен комплекс подигнемо на ниво респектабилне институције у Србији, да га завршимо преко државног пројекта, комплетно оградимо, направимо капију и формирамо институцију која ће само о њему да брине. Разлог

за то постоји, јер ако је то у Крагујевцу институција зашто не би могло да буде у Краљеву, каже др Матијевић. Интерес Краљева огледа се у очекивању да се комплетира комплекс европског нивоа као место препознатљиво по организовању меморијалних сусрета. У Друштву за заштиту Спомен гробља верују како су до сада довољно учинили на одржавању традиције и реализацији циљева од којих се најзначајнијим оцењује покретање иницијативе код надлежних органа да се коначно заврши давно започет пројекат. Поразно делује податак да ни после осам деценија од страдања великог броја Краљевчана, и многих који су се у турбулентно време Другог свет-

ског рата затекли у вароши, није завршено све што је планирано. Однос према читавом комплексу могао би се сагледати по спомен вагону смештеном у непосредној близини стратишта, који се само на дан 14. октобра прекрива како неби изазивао још веће незадовољство грађана, пре свих потомака стрељаних. Стање вагона је у више наврата било предмет напада вандала, а немогућност да се стави под контролу повод за предлог о његовом уклањању. Најодлучнијим противником потврдио се председник Друштва за заштиту Спомен гробља због жеље да се овај део комплекса допуни са још два, једним путничким и два сточна вагона којима су избеглице пругом узаног колосека долазиле са

13.3.2022.

МАГАЗИН 538

простора Босне и Херцеговине, Војводине, пиротског краја, Косова и Метохије... Сметњу реализацији амбициозних планова Друштва представља податак да је катастарски дефинисан само део простора неопходног за реализацију усвојеног пројекта. - Наша је активност усмерена на мере за коначно ограђивање споменичног комплекса, а иако је град то чинио није имао ко да чува ограду, па је скинута и продата у старо гвожђе. Циљ је и да са надлежним градским органима и институцијама просвете и културе учествујемо у доношењу званичног програма за обележавање

датума страдања, да то не буде празник само Краљева него целе Србије, да подстичемо надлежне институције да се више пише, да буде већег издаваштва, аудио визуелних прилога и разних дела да инспиришу младе како би одржавали дух и памћење на тај злочин. На крају крајева ово је значајна ставка у неговању завичајне традиције коју је прихватило да као такву одржава Завичајно друштво „Краљево“. Све је мање потомака стрељаних, па се залажемо за рад на популаризацији и омасовљењу чланства, не само потомака него и грађана који поштују стрељане жртве. Било је сугестија да друштво угасимо, или га припојимо не-

коме, а ја нисам хтео. Кад је пре неки дан преминуо потпредседник остао сам сам, јер не могу да нађем људе који би ово преузели да раде. Нажалост, доћи ћемо у ситуацију да га надлежни административни орган укине због неактивности, каже др Матијевић уз подсећање на време кад се Друштво бавило озбиљним издаваштвом. То је и повод жеље да преузме ингеренције и активности Фонда за изградњу Спомен парка који је веома успешно водио професор Раде Јоветић. У промењним околностима Спомен гробље је предмет нешто већег интересовања локалне заједнице само уочи 14. октобра. Заборавља се да се

тамо 6. априла сваке године одржава парастосе цивилним инвалидима рата, а податак да су стрељани и ватрогасци ангажовани да полажу мртва тела у ископане раке повод за обележавање 27. септембра. Изостанак бриге о Гробљу стрељаних видљив је током кишног дела године кад је добар део овог простора поплављен, а кампањски однос према њему огледа се у напорима запослених у „Чистоћи“ на избацивању воде. То је само један у низу разлога да се формира посебна институција са задатком да код државних органа и ресорног министарства покрене активности како би овај простор, после пуних осамдесет

година, коначно добио облик дефинисан постојећим пројектом. Др Матијевић подсећа да су Немци на овом месту увежбавали оно што ће седам дана касније урадити у Крагујевцу, али и чињеницу да су у Краљеву стрељани ђаци и професори, међу њима директор гимназије са два сина. Све до последње деценије двадесетог века у обележавању сећања на страдале у Краљеву учествовале су све републике бивше Југославије. Након ратних дешавања и прекида односа, посебно после 2000. године, међу носиоцима демократских промена преовладало је уверење како не треба организовати сличне манифестације,

посебно не играти и певати над костима жртава. У Друштву за заштиту Спомен гробља сведоче како је занемарена чињеница да су на овом простору извођена озбиљна уметничка дела са јасном поруком о неопходности да се злочини ове врсте више никада, и нигде, не понове. Директан телевизијски пренос за простор целе земље био је прилика да информације о дешавањима на овој средини буду доступне гледаоцима са територије целе Југославије, а недовољна стручност локалних емитера довољна за одустајање од идеје да се култура сећања на ове догађаје гаји и у локалној средини. - Пошто су се околности промени-

ле, а Југославија не постоји, ми смо дигли руке од свега иако је требало још више да запнемо и да подигнемо догађај на виши ниво како би га видео не само Балкан него и Европа. Насупрот томе дешавало се да нам дођу екскурзије, а са игралишта се чује галама. Тамо пасу коњи грађана који живе у околини, а баве се превозом. У делу према Барутани куће су и даље у васништву ранијих власника, јер се није показала воља да се откупе и дефинише шири катастарски простор који би требало да заштити овај ужи. Имамо школе у Краљеву које у току године ниједном не изађу, а неке носе назив који се везује за страдање. Ја се трудим да нађем људе спремне да помогну, да се укључе у наш рад друштва како се не би десио комплетан прекид активности и сећања, а наставило девастирање споменичког комплекса.

Због тога морамо да направимо институцију, а не да Спомен парк буде додат музеју или комуналном предузећу који већ имају своје делатности, да буде институција која ће стално да живи и да брине о овом месту јер су жртве то заслужиле, каже др Матијевић и подсећа на оригинални пројекат којим је предвиђено да на улазу у комплетно ограђен простор буде меморијална капија, а на посебном месту истакнута имена стрељаних. Корак ка том циљу направљен је пре десет година почетком радова на градњи спомен капеле која ни до данас није завршена. Оригиналним пројектом предвиђено је постављање железничког вагона, у знатно бољем стању него постојећи, али и места за продају сувенира, разгледница и другог материјала који би посетиоце подсећао на време проведено у овој

МАГАЗИН 538

13.3.2022.

Др Милан Матијевић

средини. - Од тога нема ништа, а кад нам се најаве неке екскурзије пре него што дођу тамо морамо да зовемо и проверимо да ли је простор очишћен, како би некога могли да одведемо тамо. У програмима разних тур оператора који на својим итенеририма имају Краљево екскурзије су долазиле и на Спомен гробље. Данас ту не можете да видите екскурзију, нити туристе, сем по неког новинара који подсећа народ да се ту нешто десило. Простор Гробља стрељаних сада не личи на меморијани центар који се уредно одржава и негује, што је разлог више за потребу да се дигне на ниво државног пројекта. Већ сам причао са неким људима из државне администрације који сматрају како то није лоша идеја, али ће пут до реализације бити дуг. Разговарао сам и са неким

људима у министарствима који то схватају на прави начин, и подржавају. Имам утисак да ће идеју подржати и државно руководство, али се ми не јављамо. Зато ћемо морати много добро да се спремимо. Спомен парк је некада био издавач многих меморијалних написа, књига, проспеката, разгледница, фотографија, чак и сувенира од алабастера у виду мале облице посеченог стабла. У музеју и библиотеци стоји по неколико примерака тог сувенира, а облица је и заштитни знак нашег друштва који се као такав налази на печату, каже др Матијевић и посебно наглашава да је свака промена власти у Краљеву прилика за подсећање да је ова тема застарела. Да је било покушаја за очување комплекса у затеченом стању сведочи податак да је локална самоуправа сво-

јевремено запослила једну особу са задатком да врши надзор над објектом како би се спречило даље уништавање. У ситуацији кад је због унутрашње трансформације тражена установа у оквиру које би радила није било спремних да је преузму па је завршила у музеју. Хиљаде Краљевчана и гостију из других средина, који су у октобру сваке године посећивали простор Спомен парка, разлог је да у пројекат буде уврштен и мокри чвор који је доведен у стање које није пријатно ни за гледање, камоли улазак и коришћење. Жеља да се настави са реализацијом пројекта изградња Спомен гробља подигне на ниво који заслужује превазилазли локалне оквире што је повод за захтев градоначелнику Краљева да задужи једног члана Градског већа да носи ту идеју до државних органа. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Бесплатан ПОС за картична и инстант плаћања

ПОЧЕЛА ПРЕТПРИЈА - Безготовинско плаћање је најбољи пут за мале бизнисе да модернизују и развију пословање, изађу на нова тржишта, задрже постојеће и привуку нове купце. - Кроз ПОС програм током три године опремање двадесет пет хиљада продајних места што ће значајно повећати прихватну инфраструктуру. - Уз субвенционисану трговачку накнаду бесплатна инсталација и коришћење ПОС терминала у трајању од годину дана. - Планирано да се у овој години опреми првих четири хиљаде продајних места у различитим деловима Србије, укључујући и онлајн продавнице али трговци и други предузетници који желе да муштеријама омогуће куповину путем картица, или мобилних телефона, моћи ће бесплатно да добију инсталацију и коришћење ПОС терминала у трајању од годину дана, уз субвенционисану трговачку накнаду. Национал-

МАГАЗИН 538

13.3.2022.

на иницијатива за безготовинско плаћање покренула је сајт под називом boljinacin.rs на коме је започео процес претпријаве за ПОС програм путем кога је само у овој години планирано да се опреми првих четири хиљаде продајних места у различитим деловима Србије, укључујући и онлајн продавни-

це. Када заживи ПОС програм, поред предузетника, микро и малих предузећа, корисници програма могу да буду и институције јавне управе, а основни услов за све је да у претходних годину дана нису прихватали картична плаћања. У јединици за односе са јавношћу

АВА ПРЕДУЗЕТНИКА Националне алијансе за локални економски развој верују да је увођење безготовинског плаћања најбољи пут за мале бизнисе да модернизују и развију пословање, захваљујући онлајн продаји изађу на нова тржишта, задрже постојеће и привуку нове купце, који све чешће плаћају путем картице или мобилног телефона. Од Националне иницијативе се очекује да, током три године, кроз ПОС програм опреми двадесет пет хиљада продајних места што ће, имајући у виду да у Србији већ има инсталираних безмало сто петнаест хиљада ПОС терминала, значајно повећа прихватну инфраструктуру. Поред назива радње, града, делатности и адресе електронске поште, привредници у претпријави треба да наведу и да ли су обвезници фискализације, а свима који су у процесу набавке нове фискалне касе препоручује се да искажу интересовање и уврсте се на листу чекања за ПОС програм, како

би добили додатну субвенцију за безготовинска плаћања и тако, заједно са субвенцијом државе за фискализацију, још лакше и брже дошли до касе и терминала. Слоган Националне иницијативе за безготовинско плаћање указује на предности безготовинских наспрам готовинских плаћања када је реч о ефикасности, поузданости и практичности, а на истоименом порталу грађанима и привредницима се пружа могућност да дођу до информација о ПОС програму и Националној иницијативи, и веома корисних података о значају развоја безготовинског друштва и коришћењу безготовинских плаћања у земљи и свету. Развој безготовинског друштва је била једна од тема 29. Копаоник бизнис форума, у чијем су фокусу ефикасни начини за спровођење агенде одрживог развоја. На панелу „Бољи начин за развој вашег бизниса“ уче-

сници су већ изнели аргументе зашто је развој свих видова безготовинских плаћања у приватном и јавном сектору најбољи пут ка смањењу сиве економије и убрзању економског раста Србије. У разговору су учествовали директорка за реформу јавне управе и еВладу у кабинету премијерке Србије Марта Арсовска Томовска, директорка ГИЗ-а Србија Даниела Функе и директорка у компанији Мастеркард за тржишта Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе Јелена Ристић. Национална иницијатива за безготовинско плаћање је заједнички пројекат Немачке сарадње у Србији и компанија Мастеркард и Виза, који се спроводи под окриљем девелоППП програма Немачког савезног министарства за економску сарадњу и развој, у сарадњи са Националном алијансом за локални економски развој и Министарством финансија Републике Србије. Т. Радовановић

Протести и штрајк просветних радника

МАГАЗИН 538

13.3.2022.

ЈОШ ЈЕДНА ПР Р

- Чланови Уније синдиката просветних радника Србије штрајковаће 17, 21. и 31. марта. - У школама чланицама Уније часови скраћени на тридесет минута. - Протестни скупови и шетње 17. марта у Београду, а 31. у целој Србији. – Захтев за смањење броја ученика у одељењу на највише двадесет четири, корекцију зарада од дванаест одсто уз исплату трећине дуговања од двадесет хиљада динара и, уз социјални дијалог, промене закона из области образовања. - Протести под симболичним називом Заокружи образовање како би се колегама послала јасна порука да приликом гласања на изборима имају у виду однос власти према запосленима у просвети

Фото: М. Радованоовић

РОВЕРА СНАГЕ

13.3.2022.

МАГАЗИН 538

ише пута понављани, а неиспуњени, захтеви просветних радника повремено су повод за протесте и штрајкове како би се скренула пажња на вишегодишње проблеме који оптерећују образовно васпитни процес, уједно извршио притисак на власт да усвоји бар неки. Просветари су проценили да је приближавање парламентарних и председничких избора, заказаних за 3. април, добра прилика да се још једном подсети на неопходност смањења броја ученика у одељењима, корекцију зарада са исплатом дуговања и, уз социјални дијалог, промену закона у области образовања. Априлски избори су повод да се протести организују под симболичним називом Заокружи образовање како би се колегама послала јасна порука да приликом гласања имају у виду однос власти према запосленима у просвети. Да се захтеви нису битније променили од ранијих потврђује председник Синдиката образовања Краљево Гордан Марковић и објашњава да су разлози за смањење броја ученика у

одељењима на највише двадесет четири првенствено социјалне природе. Разлог се огледа у све мањем броју ученика и стрепњи да би, уколико би се смањио број одељења, један део просветних радника могао да остане без посла. Оправданост захтева добила је потврду током епидемије корона вируса кад се рад у мањим групама показао знатно делотворнијим него дотадашњи. Смањење броја ученика за трећину максималног одавно је примењен у специјализованим одељењима, па рачунарска и математичка у гимназијама имају највише двадесет. Други захтев просветара понавља се годинама уназад, а везује за увођење платних разреда у складу са Законом о запосленим у јавним службама. Парадоксом посебне врсте оцењује се податак да закон усвојен 2019. године има одредбу по којој ступа на снагу осам дана по објављивању, али и податак да то буде од 1. јануара 2025. године. Почетак примене закона одлаган је више пута све док, након штрајка просветних радника 2015. године, није постигнут споразум, који су

потврдила два министра, да то буде од 1. јануара 2016. - Пошто је то одложено и не може да се врати назад сад тражимо повећање плата како би се надоместило оно што смо изгубили, а пошто је јануарска плата повећана седам посто тражимо још дванаест како би било двадесет посто укупно за ову годину. Да је захтев оправдан потврдила су најновија поскупљења, јер ових седам посто није повећање него смањење у односу на трошкове живота. Истим споразумом, којим смо завршили штрајк 2015. године, било је предвиђено да сваке године преговарамо о годишњим наградама, а ниједне године нас нису удостојили ни преговорима. Висина последње исплаћене Светосавске награде била је пет хиљада динара, па седам које нису исплаћене, због чега сматрамо како би требало да се нешто учини у том смислу. По том споразуму је било предвиђено да део онога што се уштеди на основу распоређивања технолошких вишкова, и радника с несталним радним временом, буде усмерено на по-

бољшање услова рада, односно повећање плата. С обзиром да ништа од тога нисмо видели тражимо по двадесет хиљада динара за колико је министар провете обећао да ће се заложити на седници владе. Разлог је ковид ситуација у којој смо имали више трошкова у реализацији настава, а сматрамо да основ за то постоји јер су знатна средства као помоћ већ исплаћена младима, пензионерима и лекарима, подсећа Марковић. Трећи захтев се односи на последње измене закона који су запослене у просвети још једном довеле у подређен положај, а очекивано улагање у ову област претворено у још једну прилику да се уштеди. Потврда се огледа у одредби по којој је у срединама са мањим бројем ученика, уз постојеће од првог до четвртог, могуће комбиновање и одељења од петог до осмог разреда. Просветари указују како је занемарено повећање броја предмета и завршни испит малих матураната као својеврсна провера нивоа савладаног градива. У таквој ситуацији свако комбиновање би, каже Марковић, било

Гордан Марковић погубно за ученике а делу просветних радника онемогућило да имају пун фонд часова. Одредби неповољних по запослене у просвети има и у другим деловима закона којима се регулишу

односи у овој области, а све је значајно утицало на одлуку да их Унија синдиката просветних радника Србије позове на штрајк. - Овај тренутак је изабран јер је 17. марта 2015. био највећи протест где смо се изборили за колективни уговор и што пред изборе треба да покажемо како и о нама неко треба да брине. Часови ће бити скраћени на тридесет минута а 17. марта ће бити организован и протест у Београду. Уколико се не испуни ниједан од наших захтева 21. ћемо поново имати часове од тридесет минута, а последње што планирамо 31. марта је скраћење часова и протести по градовима, да видимо да ли је онима који одлучују о нама свеједно, и проверимо колико друге колеге подржавају протесте, каже Марковић. За организацију доласка на протестни скуп у Београду 17. марта задужене су општинске и регионалне синдикалне организације, а сви чланови Уније синдиката просветних радника позвани да изведу наставу у складу са препорукама. Т. Радовановић

МАГАЗИН 538 13.3.2022.

Миланка Шпоња 1949 - 2022

Чланице Кола српских сестара Краљево са великом жалошћу обавештавају јавност да се у среду, 9. марта 2022. године, упокојила чланица Кола Милана Шпоња. Милана Шпоња (1949–2022) била је активна и истакнута чланица Кола од оснивања Месног одбора у Краљеву и председавајућа Скупштине Кола српских сестара Краљево у три мандата. Ова племенита жена окупљала је сестре по духу и људе добре воље спремне да помогну, организовала бројне хуманитарне акције и живо учествовала у друштвеном животу наше заједнице. Опело и испраћај посмтрних остатака Милане Шпоње обаљено је у суботу 12. марта,испред капеле на Старом гробљу у Краљеву

Коло српских сестара на хуманом задатку

МАГАЗИН 538

13.3.2022.

СА ЉУДИМА В

- Након полувековне паузе деведесетих година прошлог века обновљен је рад Кола српских сестара, а у Краљеву првог дана априла 2006. у присуству тридесет оснивачица месни одбор под покровитељством локалне самоуправе и тадашњег председника општине др Милоша Бабића. - Краљевачки је само један од 24 месна одбора у земљи, а годишња скупштина одржана почетком јуна прилика да се анализира једногодишњи рад и утврде планови до наредне. - Посебне активности Кола српских сестара организују поводом Васкршњих празника и Врбице. - Препознатљива акција „Ускршње јаје“ традиционално се организује на Тргу српских ратника

ВЕЛИКОГ СРЦА МагазИН 286 од 18.6.2017.

Миланка Шпоња

МАГАЗИН 538 13.3.2022.

оло српских сестара је, као женско културно-просветно, патриотско, ванстраначко и хуманитарно друштво, основано 1903. године у Београду, а међу оснивачима се истичу Надежда Петровић, Делфа Иванић, Катарина Миловук, Драга Љочић, Анђелија Станчић, Бранислав Нушић и Иван Иванић. Свест о неопходности организоване акције на територији Старе Србије и Македоније кулминирала је након слома Илинденског устанка. Српска национална борба у тим крајевима до тада се сводила само на пропаганду преко школа и конзула у Приштини, Скопљу, Битољу и Солуну, а њихов рад је делимично блокиран након Мајског преврата у Србији 1903. године кад су политичка и интелектуална елита, увиђајући немоћ државе, решиле да се самоорганизују и формирају различита грађанских удружења са циљем подизања свести о националној припадности код српског становништва. На идеју о оснивању женског удружења са циљем јачања националне свести везане за ослобођење „поробљене браће“, како оне на југу под турском тако и оне на северу и западу под аустроугарском влашћу, те помоћ угроженима без обзира на национално и верско опредељење, дошла је Надежда Петровић. Она је средином 1903. разговарала са супругом тадашњег српског конзула у Скопљу Делфом Иванић, а идеју изложила у кући свог оца Мите где је окупила виђеније грађане, махом супруге јавних радника. Оснивачка скупштина удружења одржана је на Велику госпојину 1903. године, у сали ресторана Коларац на Позоришном тргу пред око три хиљаде жена, иако се у то време на оснивање женских удружења није гледало благонаклоно. Да би се што брже афирмисало у јавности, имајући у виду њен друштвени утицај, за прву председницу је изабрана Савка Суботић. Она је важила за умну

жену, великог заговорника националне слободе војвођанских Срба у Аустроугарској, са великим искуством на пољу афирмације српског националног идентитета и хуманитарног рада. За потпредседницу је изабрана Делфа Иванић, за секретарицу Надежда Петровић, а име удружењу дао је Бранислав Нушић који је са Иваном Иванићем написао прва Правила Кола српских сестара. Прва акција је био добротворни концерт у Народном позоришту, са циљем прикупљања помоћи за пострадале у Македонији. За ту прилику Надежда је саставила програм, декор је урадио вајар Ђорђе Јовановић, а један од дародаваца је био краљ Петар I, који је по свом ађутанту послао прилог од хиљаду динара у злату. У зиму исте године Надежда Петровић и потпредседница Кола Милица Добри разделиле су помоћ збеговима на планини Козјак. Непосредно по оснивању започело је и формирање одбора широм Краљевине Србије, који су прикупљали новац и слали Главном одбору у Београду да га распоређује према потребама. Кад се крајем 1906. Савка Суботић повукла из здравствених разлога на место нове председнице дошла је Љубица Луковић, а на идеју потпредседнице Станиславе Сондермајер Коло је покренуло сопствено гласило, календар за православну, католичку, јеврејску и муслиманску вероисповест. Он је личио на врсту народне читанке, а симболични назив „Вардар“ исказивао је жељу о уједињењу. Први број календара штампан у 10 хиљада примерака, којима је додато још пет, уредили су Иван Иванић и Милојко Веселиновић, а уочи балканских ратова тираж се попео на 40 хиљада. У „Вардару“ су сарађивале значајне личности из области науке, културе и уметности, а у посебном делу објављивани су извештаји о раду главног и месних одбора Кола српских сестара. Последњи број „Вардара“ за 1941. годину изашао је прд крај претходне. Коло српских сестара је од 1906. године организовало прве тромесечне курсеве за добровољне болничарке, а

прве су на Хируршком одељењу у Војној болници држали син Савке Суботић Војислав и муж потпредседнице Станиславе Сондермајер Роман. Након што је први завршило тридесет полазница сваке нередне године организовани су за нове полазнице, док су већ обучене болничарке долазиле на петнаестодневни рад у болници и ново усавршавање. Тако је до почетка Балканских ратова у Србији било преко две стотине обучених болничарки, а септембра 1912. организовани су и ванредни десетодневни курсеви које је успешно завршило још толико. Курсеве су организовала и друга женска друштва, тако да је пред рат било око 1.500 болничарки које су стављене на располагање војном санитету. Након полувековне паузе деведесетих година прошлог века обновљен је рад удружења, а у Краљеву првог дана априла 2006. у присуству тридесет оснивачица месни одбор под покровитељством локалне самоуправе и тадашњег председника општине др Милоша Бабића. Краљевачки је само један од 24 месна одбора у земљи, а годишња скупштина одржана почетком јуна још једна прилика да се анализира једногодишњи рад и утврде планови до наредне. Од тренутка када је прва председница Марија Дабић из здравствених разлога морала да се повуче са ове функције краљевачки одбор води Миланка Шпоња која подсећа на низ хуманитарних акција спроведених током неколико последњих година. Најзначајнијом се сматра прикупљање средстава потребних за градњу куће близанаца Ружице и Живка Степановић из Витковца, завршетак платформе којом се Данилу Јованову омогућује самосталан одлазак и долазак у стан на првом спрату, као и куповина ортопедских колица за ученика Школе за оснвно и средње образовање „Иво Лола Рибар“ Луку Опачића у сарадњи са Удружењем Краљевина Србија. - Све активности су окончане успешно, а нама је јако битно да покажемо јавности како се троши сваки динар који наше чланице дају кроз чланарину и доборовољне прилоге, а такође и на-

13.3.2022.

МАГАЗИН 538

ши донатори. Имамо доста донатора који су се одазвали нашем позиву, а кад је у питању заврештак куће за Ружицу и Живка власник предузећа „Симком“ Мирослав Симовић донирао је угаону гарнитуру и плакар у вредности од седамдесет пет хиљада динара. Власници породичне фирме „Мањатекс“ из Ковача Љиљана и Младен Бојанић донирали су комплетну постељину за четворочлану породицу, вредну четрдесет хиљада динара, уз то и 32 чаршафа које смо на Материце прошле године поклонили Дому здравља. Овај датум се налази у календару хуманиратних активности и до тада смо сваке године носили поклоне на одељења дечје хирургије и педијатрије. С обзром да је Дом здравља отишао под ингеренцију локалне самоуправе ове године смо одлучиле да посетимо дечију амбуланту којој смо из својих средстава купиле два отоскопа за преглед ушију. Докторке Славица Сочанац и Мирјана Крчевинац су се похвално изразиле о нашем хуманитар-

ном гесту јер су до тада за најмању ситницу биле принуђене да пишу упуте, а деца морала да иду у поликлинику. Изразиле су жељу за чаршафе којима се прекривају лежајеви за преглед деце, а како смо их однели у периоду грипа кад је амбуланта пуна, купиле смо слаткише и послужиле децу која су, и поред високе температуре, захвалила уз осмехе – објашњава Шпоња. Октобар је месец старих што је сваке године повод за посету Геронтолошком центру у Матарушкој Бањи и поклоне корисницима у виду прибора за рад, хеклање, штрикање и шивење, уз по коју од друштвених игара да би прекратили време кад нису радно ангажовани. За оне непокретне нађе се и нешто поклона које обезбеђују краљевачке апотеке Ђуровић, Јасфарм и Инфарма. Уз посету краљевачким тројкама у породици Миловановић посебне активности Кола српских сестара организују поводом Васкршњих празника и Врбице кад Храм Светог Саве донира по стотину звончића намењених уче-

ницима школе „Иво Лола Рибар“. Уз поклоне су редовно укључени слаткиши, а ученицима средње школе намењено је платно које користе у настави шивења. Материјал је плаћен средствима удружења, а „Крунатекс“ је омогућио да то буде по набавној цени. Ученицима ове школе намењене су и књиге које је донирала Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, али и прибор из књижаре Зорице Јанковић која је чланица Кола српских сестара. Школски прибор за педесет деце обезбедио је краљевачки „Ласер“, а радионицу за израду торти и колача „Чоко арт Лејла“ сваке године донирао педесет принцес крофни. Препознатљива акција „Ускршње јаје“ традиционално се организује на Тргу српских ратника, чланице месног одбора су ове године, на лепо декорисаном столу, изложиле две стотине обојених јаја а сваком од пролазника пружена могућност да у кутију са натписом „хвала на прилогу“ убаце колико могу. На тај начин прикупљених десет хиљада и 600 динара уручено је

матуранту Машинске техничке школе Стефану Миленковићу како би могао да се опреми за матуру, и присуствује матурској вечери, јер самохрана мајка са примањима од 13.400 динара то није могла да му обезбеди. - Рад Кола српских сестара је крајње транспарентан. У октобру прошле године смо, на предлог др Дугалића и Живорада Дражовића, у Ушћу посетиле две породице у стању социјалне помоћи и уручили поклон пакете меса и месних прерађевина које нам је обезбедио „Котленик промет“. Посетили смо Љиљану Распоповић која, без икаквих прихода, од шесте године брине о непокретном брату и баку Роксанду Балтић. Однели смо пакет за хигијену који смо ми финансирале и нешто од гардеробе за брата, а за Светог Саву смо посетиле четворочлану породицу Љубише Ивановића у Врби. У породици слабијег материјалног стања су блаже ретардирана супруга и две малолетне кћери, једна у првом разреду основне школе а друга предшколском одељењу којој су, због отежаног

говора, потребни чести одласци код логопеда. И ту смо однеле пакет меса и месних прерађевина „Котленик промета“, али и пакет хране и хигијенски пакет који нам је донирала власница Трговине „7. јули“ Милица Сретеновић. Ми немамо нека средства на рачуну, али имамо људе великог срца и донаторе који верују у ово што ради Коло српских сестара – каже Шпоња. Да све буде транспарентно и доступно јавности помажу локални медији којима се по који пут замера кад нису спремни да објаве податке о донаторима, што се у Колу српских сестара сматра посебно значајним због страха да не буду заувек изгубљени. Они који улажу значајна средства да би помогли другима потврђују значај чињенице да о томе буде обавештен што већи број људи у локалној средини, а и шире. У таквим околностима посебно значајним се сматра информација о донацији Дому здравља објављена у телевизијској емисији „Ово је Србија“. Један од значајних донатора Колу

српских сестара је краљевачка сликарка и модни креатор Хаџи Милена Марија Магдалена Ковачевић којој је на овогодишњој скупштини Месног одбора Кола српских сестара изостало уручење пригодне захвалнице. Разлог лежи у сазнању да је само два дана касније обележавала рођендан, а чланице удружења су дошле на идеју да јој том приликом приреде посебно изненађење. Коло српских сестара се међу првима, донацијом сто евра које је обезбедила Јагода Крстајић, укључило у акцију прикупљања средстава за посебну платформу неопходну непокретном Данилу Јованову, који је после тешке саобраћајне несреће везан за инвалидска колица. У краљевачком Месном одбору са великим задовољством истичу податак да је њихову делегацију примио епископ жички Јустин и дао благослов за све активности које се спроводе у току годишњег програма рада. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

На репертоару Биоскопа “Кварт” Поцрвенела панда

панду. Анимирани, породични филм у 2Д формату, синхронизован на српски језик, траје сто три минута а Доми Ши га је режирала према сценарију који је написала са Џулијом Шо. Гласове анимираним јунацима позајмили су Дарија Врачевић, Игор Блажевић, Тијана Дапчевић, Наташа Аксентијевић, Луција Пат, Бранислав Платиша, Милица Денић и Јована Квржић, а филм је на репертоару до 16. марта у пројекцијама које почињу у 17 сати.

МАГАЗИН 538

13.3.2022.

Било једном у Србији

Меј Ли је храбра, одважна, самопоуздана, има круг блиских пријатеља, изгледа како жели а облачи се како јој се свиђа. Самоуверена тринаестогодишњакиња растргана је између тога да буде послушна ћерка и своје, ни мало пријатне, адолесценције која са собом носи неприлагођеност. Као да промене у њеним интересовањима, везама и телу нису довољне, када год се превише узбуди, што је за тинејџера практично увек, она се претвори у огромну црвену

У времену кад почиње борба старог и новог у сваком смислу, за велика дела потребно је сасвим мало праве љубави. Током и после Првог светског рата два младића и две девојке из Лесковца, Цоне и Дине а Зорка и Ружица, имали су различите судбине. Динета су савезници одвели до Париза, где је научио све о лепотама живота и светлима метрополе а Цоне је, после рањавања и амнезије, завршио у тадашњој престоници индустријског развоја Манчестеру, где је научио како се само кроз црни фабрички дим и тежак рад стиже до успеха. Опијени победом у рату, а неповратно инфицирани духом слободе и напретка који су осетили у великом свету, два младића се враћају у свој град, прилично оронули Лесковац. Дине у свој мали, сада већ непостојећи, биоскоп а Цоне вереници Зорки која, после пет година чекања, невољно пристаје да је отац уда за ратног лиферанта. У таквим околностима Цоне ће покушати да врати стару љубав, а Дине да пронађе нову. Мелодраму са елементима комедије у 2Д формату, која траје петнаест минута дуже од два сата, режирао је Петар Ристовски а водеће улоге поверио Виктору Савићу, Немањи Оливерић, Теодори Ристовски, Слободи Мићаловић, Радовану Вујовићу, Зорану Цвијановићу, Предрагу Манојловићу и Ивану Бекјареву. Филм се приказује до среде 16. марта у две пројекције, првој која почиње у 19 и другој сат и по пре поноћи.

МАГАЗИН 538

13.3.2022.

Нем док

У Србији је евидентан лажова, лопова и поп

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

ма Србин, горег душманина; к не крене Србин на Србина!

Нисам кукавица, али страх ме хвата; Срби мере време: „Пре и после рата“!

НУ времену власти „Адама и Еве“; распарча се „посед“ - на плацеве!

пораст: пова!

МАГАЗИН 538

13.3.2022.

www.minjina-kuhinjica.com

Из Мињине кухињице

МАГАЗИН 538

13.3.2022.

Партизан - Рибница 3:1

МАГАЗИН 538

13.3.2022.

ЖКК Краљево - Црвена звезда 69:80

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 13. ДО 19. МАРТА

МАГАЗИН 538

13.3.2022.

12. март

538 — Повлачењем остроготског краља Витигеса окончана опсада Рима која је трајала годину и девет дана. Град остаје у рукама византијског војсковође Велизара. 641 — Кинеска принцеза Вен Ченг удала се за владара Тибета, на основу чега је касније Кина полагала право на суверенитет над том јужном планинском покрајином. 1507 — У бици с побуњеницима у Навари погинуо Чезаре Борџија, италијански пустолов, политичар и кардинал. Син папе Александра VI послужио Макијавелију као узор политичког цинизма и сматра се да га је Борџијин начин владања подстакао да напише дело „Владалац“. 1537 — Турци су заузели далматинско утврђење Клис које је дуго одолевало турском надирању из Босне. У борби је погинуо и сењски капетан и клишки кнез Петар Кружић. Исте године, Турци су основали Клишки санџак који је обухватао цело далматинско залеђе и део Босне. 1622 — Католичка црква канонизовала Игнасија де Лојолу, оснивача монашког реда исусоваца (језуита). 1848 — Почео је Вилијамитски рат у Ирској између присталица свргнутог краља Џејмса и присталица новог краља Вилијама III. 1848 — У Бечу избиле велике студентске демонстрације против апсолутистичког режима канцелара Клеменса Метерниха, што је био почетак револуције која је потресла темеље Аустрије и довела до слома Метерниховог апсолутизма. 1854 — Велика Британија и Француска закључиле савез са Отоманским царством против Русије, у Кримском

рату. 1868 — Скинута забрана са правописа Вук Караџић и дозвољена његова употреба. Решење о томе донео, на основу одлуке кнеза Михаила Обреновића, министар просвете Димитрије Црнобарац, бечки и париски доктор наука. Забрана скинута четири године после Караџићеве смрти. 1907 — У експлозији ратног брода „Јена“ у француској луци Тулон погинуло најмање 118 људи. 1918 — Москва проглашена за престоницу Русије уместо Петрограда. 1928 — Након пуцања бране „Ст. Френсис“, око 60 km северно од Лос Анђелеса, у води која је преплавила долину утопило се најмање 450 људи. 1938 — Немачке трупе умарширале у Аустрију, чиме је та држава припојена Трећем рајху. 1940 — Након пораза у Зимском рату, Финска је потписала Московски мировни споразум са Совјетским Савезом, препустивши му скоро целу Карелију. 1943 — Током ноћи 12/13. март бугарски окупатор је насилно извео из кућа све Јевреје из Пирота (178) и предао их немачким нацистима који су их депортовали у логор смрти Треблинка, одакле се нико није вратио. 1947 — Председник САД Хари Труман у Конгресу обзнанио је Труманову доктрину о помоћи земљама угроженим комунизмом. Прва средства дата Грчкој и Турској. 1966 — Индонежански парламент лишио Ахмеда Сукарна свих функција, укључујући положај председника државе, а генерал Сухарто постао вршилац дужности шефа државе. 1971 — Премијер Хафиз ел Асад на референдуму изабран за председника Сирије.

1978 — Партије левице, први пут у историји Француске, добиле апсолутну већину у првом кругу парламентарних избора. 1984 — У Уједињеном Краљевству почео генерални штрајк рудара. 1993 — У серији експлозија 13 подметнутих бомби у индијском граду Бомбају погинуло најмање 200 људи, а 1.100 рањено. 1999 — Пољска, Чешка и Мађарска постале чланице НАТО, као прве земље бивше чланице Варшавског уговора које су приступиле НАТО. 2001 — Уз посредовање међународне заједнице представници српских власти и побуњених Албанаца на југу Србије потписали споразум о прекиду ватре. У акцији уништавања неисламских културних споменика талибанске власти у Авганистану уништиле два највећа кипа Буде у свету, стара неколико хиљада година.

2002 — Савет безбедности Уједињених нација, на предлог САД, усвојио резолуцију у којој се први пут помиње Палестина као посебна држава, поред Израела. 2003 — У Београду, око 12.25 часова, у дворишту Владе убијен премијер Србије Зоран Ђинђић. У Србији проглашено ванредно стање и отпочела полицијска акција „Сабља“. 2011 — Реактор у нуклеарној електрани Фукушима 1 се истопио и експлодирао, испустивши радиоактивност у атмосферу дан после разорног земљотреса и цунамија.

13. март 624 — Мухамедови следбеници победили су Курејшије из Мека у пресудној бици на Бедру. 1325 — Астеци су основали своју насеобину Теночтитлан, касније престоницу Астечког царства, на месту где је данашњи град Сијудад Мексико. 1567 — Немачки плаћеници које је унајмила холандска владарка Маргарета од Парме убили су 2.000 калвиниста. 1781 — Вилхелм Хершел је открио седму планету Сунчевог система, која је касније названа Уран. 1809 — Након неуспеха у рату с Русијом и Данском 1808, официрском за-

вером збачен је с престола шведски краљ Густав IV. 1848 — Под притиском демонстрација и побуне у Бечу аустријски канцелар Клеменс Метерних поднео је оставку. Канцелар је побегао у Велику Британију, а хиљадама гневних Бечлија које су опколиле двор цар Фердинанд I је обећао устав. 1865 — Током Америчког грађанског рата, Конгрес Конфедерације, под председником Џеферсоном Дејвисом, жестоким противником укидања ропства, донео је закон којим је робовима дозвољено, у замену за слободу, да буду војници у јужњачкој армији. 1881 — У атентату у Петрограду убијен је руски цар Александар II. Атентат су извршили чланови тајног терористичког удружења „Народна воља“. 1913 — Канбера постала главни град Аустралије. 1920 — У Каповом пучу на кратко је оборена влада немачке Вајмарске републике. 1938 — Трећи Рајх анектирао Аустрију, догађај који је познат под називом Аншлус. 1946 — Припадници ОЗНЕ ухапсили су четничког вођу у Другом светском рату Драгољуба Михаиловића. 1972 — Уједињено Краљевство и Кина сагласиле су се да размене амбасадоре 22 године након што је Лондон признао владу у Пекингу; Британци су затворили конзулат на Тајвану. 1990 — Совјетски парламент изгласао је увођење вишепартијског система, након 72-годишњег монопола на власт Комунистичке партије. 1992 — У земљотресу на истоку Турске је погинуло најмање 570 људи. 1996 — У месту Данблејн, око 40 километара северно од Глазгова, наоружани човек је у гимнастичкој сали основне школе убио 16 ученика првог разреда, узраста између пет и шест година и њихову учитељицу, ранио још 13 ђака и потом извршио самоубиство. 1998 — Председник Јужне Кореје Ким Дае Џонг, који је и сам био затваран због политичких уверења, донео је одлуку о масовној амнестији која је обухватила преко пет милиона особа, од политичких затвореника до пијаних во-

зача којима су биле одузете возачке дозволе. 1999 — На Косову, у експлозијама бомби у центру Подујева и на пијаци у Косовској Митровици погинуло је шесторо и рањено више од 50 људи, а у нападима оружане формације косовских Албанаца „Ослободилачка војска Косова“ код Вучитрна погинула су два припадника Војске Југославије. 2001 — Бивши градоначелник Босанског Шамца Благоје Симић, против кога је Међународни суд за ратне злочине подигао оптужницу 1995. за злочине почињене током рата у БиХ 1992-95, добровољно се предао суду. 2002 — Влада Анголе је прогласила једнострано примирје у 27-годишњем грађанском рату са побуњеницимаприпадницима Националне уније за потпуну независност Анголе. 2006 — Председник Србије Борис Тадић изјавио да је Хашки трибунал одговоран за смрт Слободана Милошевића. 2021 — Нарко картели: Четворица полицајаца је убијено у пуцњави наоружаних нападача у мексичкој држави Закатекас.

14. март 1489 — Краљица Кипра Катарина Корнаро је абдицирала и уступила краљевину Млетачкој републици. 1558 — Немачки краљ Фердинанд I је узео титулу цара Светог римског царства без уобичајеног папиног крунисања. 1864 — Енглески истраживач Самјуел Бејкер је открио други извор реке Нил у источној Африци и назвао га Албертово језеро. 1883 — У Београду обављен први телефонски разговор у Кнежевини Србији. 1891 — Подморница “Монарх” поставила телефонски кабл испод Ламанша, припремајући прву телефонску везу Велике Британије с копном. 1910 — Трагачи за нафтом су пробушили рупу у налазишту са нафтом под притиском у округу Керн у Калифорнији, изазвавши највеће случајно изливање нафте у историји.

13.3.2022.

МАГАЗИН 538

1915 — Британска морнарица је пронашла и потопила немачку лаку крстарицу СМС Дрезден у бици код Мас де Тијере. 1932 — Амерички индустријалац Џорџ Истман, један од пионира фотографије и филма, оснивач компаније “Кодак”, извршио самоубиство. 1938 — Стрељан руски револуционар Николај Бухарин. Један од водећих идеолога бољшевика, проглашен кривим за контрареволуционарне активности и шпијунажу на монтираном процесу и осуђен на смрт. 1943 — Нацисти су у Другом светском рату завршили са ликвидацијом Краковског гета. 1945 — Британско ратно ваздухопловство на железнички вијадукт у немачком граду Билефелд је први пут избацило најтежу бомбу у Другом светском рату, “Велики Слем”, тешку 9 тона. 1964 — Џек Руби, проглашен је кривим за убиство Харија Ли Освалда (убице председника Кенедија) и осуђен на смрт. 1976 — Египат је поништио уговор о пријатељству и сарадњи склопљен са Совјетским Савезом. 1978 — Израелска војска је напала и окупирала југ Либана у операцији Литани. 1979 — Најмање 200 људи погинуло у паду авиона типа “Трајдент” на једну фабрику близу Пекинга. 1980 — У авионској несрећи у Варшави погинуло 87 особа, међу њима 14 чланова америчког боксерског тима. 1983 — Чланице Организације земаља произвођача нафте сагласиле се, први пут од оснивања организације, 1960, да смање цене нафте за 15%. 1991 — “Бирмингемска шесторка”, шест Ираца погрешно оптужених да су 1974. подметнули експлозије у пабове у енглеском граду Бирмингем, је ослобођена после 16 година у затвору. 1995 — Астронаут Норман Тагард постао први Американац који је полетео у космос руском ракетом, лансираном са космодрома у Бајконуру у Казахстану. 2002 — Представници Србије, Црне Горе, Југославије и Европске уније у Бе-

ограду потписали Споразум о преуређењу односа Србије и Црне Горе. 2003 — Председник САД Џорџ Буш продужио санкције Ираку уведене 1995, којима се грађанима и компанијама САД забрањује да улажу у развој нафтне индустрије у Ираку. Буш истовремено Пакистану укинуо санкције, на снази од војног пуча у тој земљи, 1999. 2006 — Није изабран представник Србије и Црне Горе на такмичењу за Песму Евровизије, саопштио УЈРТ.

15. март 44. п. н. е. — Републикански завереници које су предводили Брут и Касије у Сенату убили римског доживотног диктатора, војсковођу и историчара Гаја Јулија Цезара. 351 — Римски цар Констанције II именује свог брата од стрица Констанција Гала за свог савладара цезара и поверава му контролу над источним делом Царства. 1311 —Одметнута Каталанска дружина је однела победу у бици код Халмироса над Валтером V од Бријена и преузела Атинско војводство. 1493 — Кристифор Колумбо довео седам Аруак Индијанаца са Хаитија у Шпанију. То су били први становници Новог света који су крочили на Стари континент. 1536 — Султан Сулејман I Величанствени наредио убиство свог великог везира и најбољег пријатеља Ибрахимпаше. 1603 — Француски морепловац и истраживач Самјуел де Шамплен испловио према Новом свету. 1608. основао град Квебек и организовао француску колонизацију Канаде. 1848 — Уличним протестима у Будимпешти почела је Мађарска револуција. 1883 — Београд добио прву “телефонску станицу”, седам година пошто је изумљен телефон, а први телефонски разговор су водили министар војни и капетан палилулске жандармеријске станице. Концесије за увођење телефона у Србији 1882. добио Панта Михајловић, пријатељ Николе Тесле. 1907 — У Финској жене први пут

изабране у Парламент. 1917 — Под притиском револуционара абдицирао последњи руски цар Николај II, чиме је после три века окончана владавина династије Романов. 1922 — Египатски султан узео титулу краља као Фахд I. 1927 — Основана Фабрика аероплана и хидроавиона Змај 1937 — Прва централна банка крви, у којој је крв за трансфузију чувана замрзавањем, основана у болници у Чикагу. 1939 — Пошто је, под претњом напада и уништења Прага, председник Емил Хаха у Берлину потписао акт о предаји земље Трећем рајху, немачке трупе окупирале Чешку. Словачка и Моравска проглашене немачким протекторатима. 1943 — Након треће битке за Харков Немци су преотели Харков од Совјета након жестоких уличних борби. 1961 — Јужноафричка Република се повукла из Комонвелта. 1991 — Председник Председништва Југославије и представник Србије у том телу Борисав Јовић поднео остав-

ку јер је Председништво одбило да објави ванредно стање у земљи после демонстрација 9. марта. 2000 — У насељу Бошњачка махала у северном делу Косовске Митровице дошло до жестоких сукоба српских становника и припадника Кфора који су успостављали безбедносну зону у том граду подељеном на албански и српски део. У сукобима рањено 15 Срба и два француска војника. 2001 — Сукоб наоружаних албанских екстремиста и македонских снага безбедности ескалирао када су се борбе први пут пренеле из раштрканих насеља дуж границе с Косовом у предграђе Тетова, другог по величини македонског града. 2003. - У Београду сахрањен премијер Србије Зоран Ђинђић, убијен у атентату три дана раније. - На стотине хиљада људи на улицама Токија, Бејрута, Париза, Вашингтона и у другим градовима широм света демонстрирало против рата у Ираку. 2004 — Одлуком међународног представника у Босни и Херцеговини Педија Ешдауна Мостар поново постао

јединствен град. Мостар од рата у БиХ био подељен на два дела, бошњачки, источни, и хрватски, западни. 2006 — Тело Слободана Милошевића допремљено у Београд. 2011 — Отпочео грађански рат у Сирији. 2019 —-Терористички напад на џамију у Новом Зеланду 2020 —- У Србији због коронавируса проглашено ванредно стање

16. март 597. п. н. е. — Вавилонци су заузели Јерусалим и уместо Јоахина за краља су поставили Зедекију. 1244 — Након успешне опсаде Монтсегура, војска француских ројалиста је спалила око 210 катара. 1521 — Португалски морепловац Фердинанд Магелан стигао на Филипине, где је крајем априла погинуо у сукобу с домороцима. После три године пловидбе око света, у Шпанију се 1522. од пет бродова његове експедиције вратила само „Викторија“ са 18 чланова посаде. Тим путовањем је први пут опловљена Земља. 1792 — Шведски краљ Густав III смртно рањен током маскенбала у „Ројал опери“ у Стокхолму. Преминуо је 29. марта. Тај атентат био је инспирација Вердију за оперу „Бал под маскама“. 1827 — У Њујорку изашле прве америчке новине за црнце „Freedom’s Journal“. 1851 — Шпанија закључила конкордат с Ватиканом, према којем је римокатолицизам постао једина вера у Шпанији, а образовање и штампа су стављени под контролу цркве. 1861 — У Бечу почео излазити дневни лист „Ост унд Вест“. Лист је покренуо и уређивао Карловчанин Имбро Игњатијевић Ткалац, а потпомагали су га српски кнез Михаило Обреновић и бискуп Јосип Јурај Штросмајер. 1862 — Ђулијус Мајнл, компанија која се бави кафом још од 1862, решила је да обележи Светски дан поезије, 21. март, тако што ће у преко 1000 кафеа у 23 државе међу којима су Британија, САД и Аустралија, одржати необичну акцију. Кафу неће морати да

плати ниједан гост који конобару понуди једну своју песму. 1926 — Амерички физичар Роберт Годард извео је прво успешно лансирање ракете на течно гориво, која је достигла 56 m удаљености за 2,5 секунде. 1934 — У Риму потписан италијанско-мађарско-аустријски протокол којим је формиран Дунавски блок против Мале антанте Чехословачке, Румуније и Југославије. 1935 — Адолф Хитлер издао декрет којим је немачкој армији осигурао 500.000 наоружаних војника. Тиме је потпуно одбацио Версајски уговор склопљен после Првог светског рата којим је Немачкој дозвољено само 100.000 људи под оружјем. 1953 — Јосип Броз Тито допутовао у Уједињено Краљевство, што је била прва посета шефа југословенске државе једној западној земљи после Другог светског рата. 1967 — У загребачком листу „Вјесник“ објављена је „Декларација о називу и положају хрватског језика“ коју су подржали Матица хрватска, Друштво књижевника Хрватске и 16 других установа и организација. Растући хрватски национализам, оличен у овом документу, добио је одговор у „Предлогу за размишљање Друштва књижевника Србије“, који су потписала 42 српска писца. 1968 — Током Вијетнамског рата амерички војници масакрирали су најмање 347 цивила у селу Ми Лај. 1978 — Припадници терористичке организације „Црвене бригаде“ киднаповале су у Риму истакнутог италијанског политичара и бившег премијера Алда Мора, захтевајући да се пусте на слободу ухапшени чланови њихове организације. Терористи су Мора држали у заточеништву до маја 1978, а потом су га убили. Више од 250 хиљада тона нафте исцурело у близини Портсала у Француској након хаварије брода „Амоко Кадиз“. 1985 — У Бејруту отет амерички новинар Тери Андерсон. Он је пуштен на слободу 4. децембра 1991, након готово седам година заточеништва. 1988 — Ирачке власти су хемијским

13.3.2022.

МАГАЗИН 538

оружјем убиле око 5.000 цивила Курда у граду Халабџа на северу земље. Током те године армија ирачког председника Садама Хусеина извела је осам војних операција у том делу Ирака. 1991 — Председник Србије, Слободан Милошевић, у телевизијском обраћању грађанима поручио да се Србија повлачи из рада Председништва СФРЈ, након што је оно одбило предлог генералског врха ЈНА о увођењу ванредног стања у Југославији. 1993 — У експлозији подметнуте бомбе у индијском граду Калкута погинуло је 69 људи. 1998 — Ватикан изразио жаљење због тога што поједини припадници римокатоличке цркве нису учинили довољно да током Другог светског рата помогну Јеврејима изложеним нацистичком прогону, али је одбацио захтеве да осуди понашање тадашњег папе Пија XII. 1999 — Свих 20 чланова Европске комисије, највишег извршног тела Европске уније, поднело је оставке због оптужби за преваре, корупцију и лоше управљање финансијама. То су биле прве оставке од оснивања тог тела 1958. 2002 — У експлозији у селу Лучане, крај Бујановца, настањеним већнским албанским становништвом, уништена је последња српска кућа. 2004 — Хрватски премијер Иво Санадер посетио је Јасеновац. Он је положио венац на обновљени споменик и одао пошту жртвама усташког концентрационог логора из доба Независне Државе Хрватске (НДХ), који је ту био од 1941. до 1945. године. 2006 — Председник Црне Горе Филип Вујановић изјавио да је преузео врховну команду над свим родовима Војске Србије и Црне Горе на територији Црне Горе. Тадић и Станковић оспорили овај потез, Влада Србије затражила објашњење од Маровића. више информација... Београд проглашен за „Град будућности јужне Европе” у такмичењу Фајненшл тајмса.

17. март 45. п. н. е. — Јулије Цезар је у бици код Мунде нанео тежак пораз војсци помпејеваца Тита Лабијена, Публија Ација Вара и Гнеја Помпеја Млађег . 1190 — У Јорку у Енглеској масакрирано је више од 500 Јевреја. 1526 — Француски краљ Франсоа I ослобођен је из ропства. 1649 — Енглески парламент распустио је Дом лордова (Горњи дом) у време владавине Оливера Кромвела, победника у грађанском рату у којем је 1648. поражен краљ Чарлс I. 1861 — Парламент уједињене Италије прогласио је краљевину, а Виторија Емануела II краљем Италије. 1921 — У Пољској је проглашен устав којим је уведена парламентарна владавина. 1944 — Нападом више од 200 бомбардера на циљеве у Бечу почело је савезничко бомбардовање Аустрије у Другом светском рату. 1945 — Лудендорфов мост у Ремагену се срушио десет дана пошто су га заузели Американци. 1948 — Уједињено Краљевство, Француска и земље Бенелукса потписали су Бриселски уговор о оснивању Западноевропске уније. 1958 — Из Кејп Каневерала САД су лансирале у орбиту око Земље „Вангард I“, други амерички сателит. 1963 — У ерупцији вулкана Агунг на индонежанском острву Бали живот је изгубило најмање 11.000 људи. 1968 — Пронађено је више од 6.000 мртвих оваца угинулих као последица тестирања нервног гаса у Скал Велију у Јути. 1969 — Голда Меир, близак сарадник Давида Бен-Гуриона у борби за стварање државе Израел, постала је прва жена-премијер Израела. Због несугласица у коалиционој влади 1974. је поднела оставку. 1973 — Камбоџански ваздухопловни официр је украденим авионом бомбардовао председничку палату у Пном Пену. Председник Лон Нол је остао

жив, али је погинуло најмање 20 људи. 1991 — Већина совјетских грађана изјаснила се на референдуму за очување савеза држава под новим именом Заједница Независних Држава. 1992 — Експлозија аутомобилабомбе разнела је зграду израелске амабасаде у Буенос Ајресу. Погинуло је 29 људи, а рањено 252. На референдуму у Јужној Африци белци су надмоћном већином подржали реформе за окончање система апартхејда. 1995 — Војска Азербејџана је, након жестоких борби, угушила дводневну полицијску побуну у северним предграђима главног града Бакуа. Побуну против председника Хејдара Алијева предводио је заменик министра унутрашњих послова Ровшан Јавадов. 1996 — Талас пљачки и паљевина захватио је Грбавицу, два дана пре него што је то последње српско предграђе у Сарајеву, у складу с Дејтонским споразумом, предато полицији Федерације БиХ. 1998 — Џу Ронгђи, врхунски кинески економиста и реформатор, постао је премијер Кине.

1999 — Шест чланова Међународног олимпијског комитета избачено је из те институције због примања мита за Зимске олимпијске игре 2002. у Солт Лејк Ситију. 2000 — У Уганди 530 људи, чланова секте „Десет божијих заповести“, извршило је колективно самоубиство спаљивањем у цркви. 2002 — Петоро људи је убијено, а 45 рањено када су двојица нападача убацила бомбе у протестантску цркву у дипломатском насељу у Исламабаду, у Пакистану. Већина убијених и рањених били су странци. 2003 — У 13-минутном говору из Беле куће председник САД Џорџ Буш поставио је ултиматум ирачком председнику Садаму Хусеину да у року од 48 сати напусти Ирак са својим синовима или ће се суочити са ратом. 2004 — На Косову избиле масовне демонстрације Албанаца, поводом утапања двојице албанских дечака у реци Ибар, код села Чабра, које су потом прерасле у дводневно насиље током којег је 19 лица убијено (11 Албанаца и осам Срба) а повређено више од 900 особа, међу којима су и припадници

међународне и косовске полиције. Уништено је или оштећено око 800 кућа на Косову, 29 цркава и манастира, а више стотина Срба је напустило своје домове. Због напада на српске енклаве у градовима у Србији избили протести више хиљада људи, а у центру Београда и Ниша запаљене су џамије.

18. март 1229 — Римско-немачки цар Фридрих II крунисао се за краља Јерусалима, током Шестог крсташког рата. 1241 — Монголи су бици код Хмељника поразили пољске војске из краковског и сандомјешког војводства и похарали напуштени Краков. 1314 — Француски краљ Филип IV је наредио да се Жак де Моле, последњи велики мајстор Темпларског реда, спали на ломачи. 1848 — У Милану избила побуна против Аустрије. Аустријски фелдмаршал Јохан Јозеф Радецки морао да повуче трупе из града. 1850 — Кнез Александар Карађорђевић одобрио Пројекат устројења артиљеријске школе, претходнице, Војне академије. 1871 — Француски председник Адолф Тјер је наредио евакуацију из Париза након што су избили раднички немири као последица француског пораза у Француско-пруском рату, што је довело до оснивање владе Париске комуне. 1919 — Основан фудбалски клуб ФК Валенсија. 1921 — Потписивањем мира у Риги између Пољске и Совјетске Русије формално је окончан Пољско-совјетски рат. 1921 — Бољшевици су војном интервенцијом окончали побуну морнара у Кронштату, главној бази руске Балтичке флоте. 1922 — Британске колонијалне власти осудиле Махатму Гандија, вођу индијског покрета за независност, на шест година затвора због кампање грађанске непослушности. 1948 — Совјетска влада опозвала војне стручњаке из Југославије, наредног дана и цивилне, што је био први јав-

ни знак разилажења југословенског комунистичког лидера Јосипа Броза Тита и совјетског Јосифа Стаљина. 1962 — Потписан Евијански мировни споразум којим је окончан осмогодишњи рат за независност Алжира од француске колонијалне власти. 1965 — Током лета васионског брода “Васход 2” совјетски космонаут Алексеј Леонов изашао из летелице и постао први човек који је „прошетао“ свемиром. 1967 — Брод „Тори кањон“ испустио 80.000 тона нафте близу обале Велике Британије. 1970 — Генерал Лон Нол извео државни удар у Камбоџи док је шеф државе, принц Нородом Сиханук, био у посети Москви. 1992 — Представници све три зараћене стране у рату у Босни и Херцеговини потписали споразум којим прихватају Карингтон-Кутиљеров план. 1993 — Српске снаге су у босанском рату блокирале хуманитарне конвоје Уједињених нација за Сребреницу и извршиле један од најтежих артиљеријских напада на опкољено Сарајево. 1994 — Босна и Херцеговина и Хрватска у Вашингтону, у присуству председника САД Била Клинтона, потписале споразум о муслиманско-хрватској федерацији у БиХ, која је касније, Дејтонским споразумом, постала један од два ентитета у бившој југословенској републици БиХ. 2000 — У поплавама у Мозамбику живот изгубило 700 људи, око два милиона остало без домова. 2003 — Скупштина Србије, после убиства Зорана Ђинђића, за новог премијера Србије изабрала тадашњег функционера Демократске странке, Зорана Живковића. 2004 — Хашки трибунал осудио пензионисаног адмирала Југословенске народне армије Миодрага Јокића на седам година затвора због гранатирања Дубровника у децембру 1991. 2006 — У Пожаревцу сахрањен Слободан Милошевић. 2014 — Парламенти Русије и Крима су потписали споразум о присаједињењу.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Т. Радовановић Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs