Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година X * Број 539 *20. март 2022. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

20.3.2022.

МАГАЗИН 539

2

У овом броју: Бели листићи нису опција Мало наде за напредак Део старог система влада из сенке Нарушена уставом прокламована атм. Ефикаснија достава пошиљки Опрезно и у марту Из дана у дан Корак ка модернизацији Рано откривање пут ка излечењу Својеврсни музеј Васојевића На репертоару Биоскопа “Кварт” Наличја српског лица Из Мињине кухињице Партизан - Рибница Врбас Медела - ЖКК Краљево Времеплов

6 12 18 24 30 32 34 38 40 44 69 50 52 54 56 58

3

Фото: М. Радовановић

4

МАГАЗИН 539 20.3.2022.

5

6

Милица Алексић

МАГАЗИН 539 20.3.2022.

Кандидати за народне посланике: Милица Алексић

БЕЛИ ЛИСТИЋИ НИСУ ОПЦИЈА - Народ се пред изборе анестезира лажним обећањима, а после буде још горе. - Представници власти затварају очи пред проблемима који тиште велики број становника, а често су и сами предмет подсмеха целе земље. - Мештани узнемирени присуством непознатих људи који крстаре селима, врше мерења и процену земљишта.

- Пољопривредници егзистенцијално угрожени због повећања цена ђубрива, немогућности да купе нафту, ниских цена својих производа и сличног. - Радно ангажовање по уговорима о привременим и повременим пословима опробани начин да се држи у послушности армија суграђана који пристају на овај вид уцене и понижења.

- Недостатак доказа о злоупотребама сужава простор за деловање опозиционих странака

7

Д

МАГАЗИН 539

20.3.2022.

ве недеље пред парламентарне изборе, заказане за 3. април, у Краљеву још нема јасних наговештаја ко су особе које ће, уколико листа на којој се налази добије довољну подршку бирача, представљати суграђане у Народној скупштини. Изузетак је изборна листа Мариника Тепић Уједињени за победу Србије која је пре више од две недеље обелоданила податак да је поклонила поверење трима Краљевчанкама, Верици Милановић, Зорици Стаменковић и Милици Алексић која се већ годину дана, од тренутка када је иницијативни одбор постао Градски одбор Странке слободе и правде, интензивно бавила проблемима који су мучили Краљевчане током последњих десет година. Искуство из тог периода довољно је да се тренутна ситуација оцени забрињавајућом, јер је индустријски центар привлачан за досељавање изгубио атрибуте који су га красили деценијама. Најбоља потврда огледа се у податку да се последњих година високо котира на мети

8

средина из које се људе највише исељавају. Посебно забрињава податак да међу њима нису само особе које одлазе на студије већ и читаве породице које прилику за сигурну егзистенцију траже и у најудаљенијим деловима старог континента, Норвешкој и Шведској. Колико су разлози за одлазак оправдани могло би се закључивати по недавно објављеним подацима о процени просечног личног дохотка на нивоу земље од седамдесет четири хиљаде динара месечно. Петнаестак хиљада мање у Краљеву сведочи да би, уколико се из процене изузму запослени у јавним предузећима, локалној и државној администрацији који имају веће плате, резултат би био знатно неповољнији чак и ако се занемари податак да велики број запослених нема здравствено осигурање, нити може да рачуна на иоле пристојну пензију кад за то стекну услови. Милица Алексић подсећа да такви у локалној средини не виде никакву шансу за пристојнији живот па је, са члановима породице, траже далеко од Краљева.

- Други разлог је притисак и безнађе које тренутно влада у граду, па људи не виде перспективу нити да нешто може да се промени. То је јако погрешна полазна тачка јер, ако се сви одселимо и нико не остане овде, ко ће да се бори за град у коме смо сви рођени. Други аспект ове власти којим смо се бавили су лажна обећања грађанима и обмане којима се служи годинама уназад. Од 2015. године нам обећавају затворени базен, а чак је и кредит подигнут да се изврше почетни радови. Пред изборе 2019. опет обећавају затворени базен, а грађани пролазе, виде каква је ситуација и, на крају, шаљу своју децу у Крушевац или Врњачку Бању на часове пливања и тренинге ватерпола. Онда обећање о реконструкцији старог моста на Ибру и одустајање па, због короне и трошкова које има градска управа, није предвиђено буџетом за ову годину. Да не помињем мостове у краљевачким селима и путеве који се обећавају од 2019. до данас. Обећања су давали и председник државе, и дирек-

тор ЈКП „Путеви“, и челници краљевачке општине кад пред изборе оду да се сликају, а после се то заборави. То су лажна обећања којима се народ анестезира пред изборе, а после избора буде још горе, каже Алексић. О суочавању са озбиљним проблемима, посебно мештана села са обода градског подручја према Чачку, сведочи планирано проширење Аеродрома Морава које прети да једно село избрише са географске карте. Колико је стрепња мештана Обрве оправдана најбоље сведочи податак о изградњу полетно слетне стазе дуге више од четири километра. Разговори са мештанима потврђују да ће и онима који буду остали на својим имањима живот бити значајно отежан, у појединим случајевима и немогућ. Разлози су различити, од тога да ће због заузимања дела бити отежан одлазак деце у школу до ниске цене откупа плодне моравске земље која је постала предмет судских спорова. У таквој ситуацију разочаравајуће делује податак да представници власти за-

тварају очи пред проблемима који тиште велики број становника, а незадовољство појачава податак да су и сами често предмет подсмеха целе земље. Податак да ни после више покушаја нису остварени очекивани резултати путничког авио саобраћаја, и изградња нове писте за теретни, код значајног броја становника из села која гравитирају аеродрому појачава стрепњу да су жртве компанија које врше ископавање литијума на простору западне Србије којима су потребни и ваздушна лука и аутопут.

- Од градских власти смо, на основу информација од јавног значаја, тражили да нам доставе списак села у којима се врше ископавања, јер су мештани Пекчанице, Врдила, Буковице, Лопатнице и других места били узнемирени присуством непознатих људи који крстаре њиховим селима, врше мерења и процену земљишта. Одговор је био да градска управа није упозната са тим, а градоначелник и његови сарадници немају никаква сазнања. При томе, кад се погледа карта, јасно се види да је тај део краље-

вачке општине уцртан у карте Рио Тинта због чега су мештани наших села озбиљно угрожени. Да не помињем да су егзистенцијално угрожени због повећања цена ђубрива, немогућности да купе нафту, ниских цена својих производа и сличног. Ово је озбиљна прича са којом грађани Краљева нису упознати иако ће, ако се буде копало на Јаноку, у Конареву, Самаилима и Лопатници, изгубити воду за пиће. Зато се 3. априла буквално боримо за то да ли ћемо опстати или нестати, каже Алексић указујући на озбиљност ситуације. У Градском одбору Странке слободе и правде, на чијем је челу од оснивања Милица Алексић, упозоравају на притиске као начин владања актуелне парламентарне већине у Скупштини града. Једним од начина оцењује се радно ангажовање по уговорима о привременим и повременим пословима као опробаним начином да се држи у послушности армија суграђана који, борећи се за голу егзистенцију, пристају на овај вид уцене и понижења.

9

20.3.2022.

МАГАЗИН 539

10

Значајна пажња посвећена је мониторингу локалних медија, од финансирања до могућности приступа опозиционим странкама како би се на адекватан начин обратили бирачима. Податак да им је медијски простор затворен додатно добија на тежини у ситуацијама кад је ускраћена и могућност да се одговори на неосноване оптужбе. Последица се, каже Алексић, огледа у податку да део суграђана анестезира у медијском мраку, и не зна шта се дешава у најближем окружењу, па „уплашени и испраног мозга почињу да верују у информације које се понављају сваког дана.“ Само неколико дана пре истека рока за предају пројеката којима се остварује јавни интерес у области јавног информисања већ се помињу искуства из претходних година која сведоче како се унапред зна ко ће, и за шта, добити највише пара пореских обвезника. Расподела средстава из заједничке касе увек је разлог за сумњу на злоупотребе, а последњи примери долазе из сфере спорта где, и поред поузданих информација, нема довољно доказа. Због тога се борба за истину оцењује изузетно тешком, а једним од начина да се допре до што више суграђана чине се директни сусрети приликом обиласка појединих делова подручја града. Прва искуства показују да су реакције позитивне, а иако су видљиви извесни помаци радикалнији се очекују тек кад већи број бирача схвати како се 3. априла пружа прилика да потврди моћ коју има у рукама. Иако ни афере које се везују за челнике актуелне власти у Краљеву више нису изненађење, посебно злоупотреба у трошењу буџетских средстава, недостатак доказа сужава простор за деловање опозиционих странака.

- Краљево је мали град и овде се све зна. Ја радим у школи а поглед из учионице усмерен је према делу Доситејеве улице где се годинама уназад реализује пројекат урбане регенерације овог дела града. Од земљотреса 2010. направљени су неки пропусти, а жртве су становници тог дела града јер је свуда блато, баруштине и отпад који

лети између зграда. Грађани кажу да су присилно усељени у станове који нису завршени, а нема ни грејања. За вишак стамбеног простора обећан је откуп по цени од четири стотине евра по квадрату, а сада је шест стотина па не знају како да исплате дуг. Главашева улица се реновира од 23. септембра прошле године, још увек није потпуно завршена, а у медијима се помиње трошак од двадесет осам милиона динара за сто метара. Да не причамо о гасификацији, да је цео град био раскопан, а нико не сме да пита колико коштају радови који су оцењени као професионална тајна. У Краљеву су подигнуте две фабрике које нон стоп траже раднике, јер су услови за рад катастрофални. Жене које раде у тим фабрикама кажу да их за минимални лични доходак третирају као робу, што је неспојиво са животом у савремено доба. Од понедељка до четвртка раде по десет сати, а онда добију три слободна дана, што није ни хумано ни нормално од једне европске државе, па испадамо као колонија трећег света са јефтином радном снагом. У другој су услови још гори, жене раде са хемикалијама и имају озбиљне здравствене проблеме али се о томе ћути, све се гура под тепих, а они који су присиљени због сопствене егзистенције раде у тим фабрикама морају да ћуте како не би изгубили и то мало средстава за живот, каже Алексић. Озбиљне замерке представницима власти упућују се због подстанарског статуса Уметничке и Музичке школе, који траје више од деценије, а разлог што се градња одлаже види се у уверењу да је неко бацио око на атрактиван простор у центру града. Озбиљне замерке упућене су и због статуса аутобуске станице која је претворена у стајалиште, али и бројне друге проблеме пред којима се затварају очи. Иако је, за разлику од многих других средина у земљи, Краљево последњих година имало значајан број представника у републичком парламенту у опозиционим редовима преовладава уверење како у највишем

представичком дому нису на адекватан начин бранили интересе средине из које су потекли. Због тога се трајање мандата види само као шанса да вегетирају у парламенту и примају плату, што је крајње погрешно.

- Парламент није место где треба само да промовишем себе, већ место где треба да говорим о проблемима који муче моје суграђане, о проблемима са којима се суочава Краљево, да промовишем свој град и борим се да добије оно што му треба, да добије обилазницу, да се говори о аеродрому, да се чује да се нека села бришу са географске карте, да неко у наше име каже како се то дешава. Не, људи који су тренутно наши представници ћуте док мештани Роћевића и Пекчанице блокирају путеве, нико не помиње литијум, аеродром и инфраструктурне проблеме са којима се Краљевчани суочавају. Ови пројекти изискују помоћ републике, а наши представници у разним одборима треба да се боре за то. Многи политичари који су отишли из Краљева заборавили су да су Краљевчани и да су их изабрали грађани да их заступају у представничком дому. Ако будем посланик ја ћу се бавити проблемима који муче наше суграђане, просто речено бићу глас Краљевчана у парламенту. На крају крајева, мандат је орочен па ћу се вратити у свој град, на своје радно место међу ученике и колеге да увек могу сваког да погледам у очи, каже Алексић уз позив суграђанима да 3. априла изађу на изборе, јер бели листићи нису опција. Позив се темељи на потреби да искористе уставом загарантовано право и гласају на својеврсном референдуму на коме се одлучује између опстанка и нестанка, за и против литијума, о путевима, саобраћајницама, затвореном базену, адекватној цени пољопривредних производа. Чврсто уверење да се приближава тренутак одлуке појачава потребу да се искористи и начини значајан искорак у позитивном смеру. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

11

Предизборна кампања под лупом организација цивилног друштва

МАГАЗИН 539

20.3.2022.

МАЛО НАДЕ З

12

- Број промотивних активности двадесет шест функционера за педесет осам посто већи него у истом периоду прошле године кад није било избора. - Горан Весић за двадесет шест дана имао тридесет две промотивне активности, што је двоструко више него пре годину дана. - Министар омладине и спорта имао двадесет осам промотивних активности што сведочи о расту од две хиљаде седам стотина посто, јер је у предизборном периоду имао само једну активност те врсте. - Предизборну кампању карактерише комбиновање промотивних и страначких активности. - Председник Србије током мониторинга имао једанаест промотивних активности, отварање објеката или полагање камена темељаца, а од тога само у једној недељи шест. - Сваки пут је у истом месту и неколико околних имао страначке скупове

Фото: Медија центар

ЗА НАПРЕДАК

13

МАГАЗИН 539

20.3.2022.

О

14

д кад постоје вишестраначки избори јасно је да сви учесници не стартују са исте позиције а оно што је видљиво током предизборне кампање повод је да дешавања у овом периоду изборног процеса буду под лупом организација цивилног друштва. Значајно место међу њима заузима Транспарентност Србија која од 2004. помно прати активности политичких субјеката који учествују на изборима, а акценат је од почетка мониторинга стављен на финансирање предизборне кампање коме су од 2012. придодате и промотивне активности функционера. Од последњег изборног циклуса праћење је усмерено на транспарентност података о финансирању изборне кампање, стање у медијима, насловне стране штампаних медија, простор посвећен кандидатима, процена да ли је главна или споредна тема и да ли се појављује у негативном или позитивном контексту. Прво обраћање јавности од почетка кампање за априлске изборе ове године прилика је да се пажња јавности усмери на три теме, функционерску кампању, прве налазе о новцу у изборној кампањи и поступање неких државних органа по пријавама због кршења прописа. Од седам категорија у којима се прате активности функционера највише пажње привукле су промотивне активности, путовања у иностранство, састанци у кабинетима функционера и на терену, манифестације и конференције којима присуствују, саопштења, телеграми честитки којима се оглашавају и коначно драматична ТВ обраћања као једна од нових уведена у последњим изборним циклусима. Најзанимљивијим у категорији промотивних активности оцењени су изливи љубави и блискости према градилиштима, црвеним тракама и маказама, крановима, асфалту, радницима и сељацима, пацијентима и лекарима, школама и ђацима, писмима о намерама, меморандумима и другим. Иако функционерска кампања није дефинисана као нешто што је забрањено, и што се може санкционисати, често се везује за злоупотребу јавних ресурса да се међу главним вестима освоји додатни медијски простор, а гледалац добије јасну асоцијацију да је функционер

који говори представник некога ко учествује на изборима, или лично учествује на изборима. У мониторингу функционерске кампање Транспарентност Србија прати двадесет шест функционера, четрнаест републичких и дванаест осталих, а извори информација су званични сајтови председника владе, министарстава, општина, градова и институција на чијем су челу. Основни закључак који се намеће током нешто мање од месец дана од расписивања избора упућује на интензивну функционерску кампању, веће учешће државних функционера у страначким активностима него у претходним изборним циклусима и медијску доминацију председника Србије и његове листе кроз комбинацију функционерске кампање, изјава и гостовања на телевизији и оглашавање, а не и страначке активности. Члан Управног одбора Транспарентности Србија Златко Минић указује на податак да се ништа значајније није променило ни након расписивања председничких избора, а да измене закона усвојене почетком године нису довеле до промене у понашању фунционера најбоље се сагледава у податку да је број промотивних активности за двадесет шест из узорка био за педесет осам посто већи него у истом периоду прошле године кад није било избора.

- Карактеристика ове функционерске кампање јесте да имамо одређен број изузетно активних функционера који имају огроман број промотивних активности и десетак који готово да их немају и искључиво су посвећени страначким активностима. Када посматрамо десет најактивнијих број промотивних активности је више него удвостручен, па је већи за 118 посто него пре годину дана када је то било нешто редовно. Тиме се негирају њихове изјаве да то што раде није функционерска кампања и да је то њихово редовно деловање. Као и у неколико претходних изборних циклуса поново је најагилнији Горан Весић који је за двадесет шест дана имао тридесет две промотивне активности, а то је двоструко више него пре годину дана. Горан Весић и још неколико функционера су карактеристични по томе што и у ванизборним периодима имају јако

много промотивних активности. Једна од карактеристика за функционере после 2014. је да одржавају прилично висок ниво популарних промотивних активности и у међуизборном периодима, али се и поред тога дешавају скокови у оквиру кампање, каже Минић и подсећа да је високо рангиран министар омладине и спорта Вања Удовичић који је у посматраном периоду имао двадесет осам промотивних активности што сведочи о расту од две хиљаде седам стотина посто, јер је у предизборном периоду имао само једну активност те врсте. Министар је од почетка предизборне кампање интензивирао посете школама и спортским клубовима, а податак да им је поклањао спортске реквизите оцењује се као промотивна активност. Истраживачи су утврдили да се, упркос томе, у извештајима на сајту Министарства говори о редовним посетама локалним самоуправама, спортским организацијама и школама. Министар је током претходних годину дана имао само једну активност те врсте, у девет месеци пре кампање осам, а за месец дана изборне кампање двадесет осам па проста рачуница потврђује да је оно што се назива редовним тридесет два пута редовније него раније. Овогодишњу предизборну кампању карактерише комбиновање промотивних и страначких активности што значи да се државни функционер појави у неком месту где у пуном капацитету да представља државу у некој активности а потом се истом месту, или околним, организује страначки митинг. Истраживање Транспарентности Србија потврђује како је то карактеристично посебно за актуелног председника Србије и Српске напредне странке који је током двадесет шест дана мониторинга имао једанаест промотивних активности, отварање објеката или полагање камена темељаца, а од тога само у једној недељи шест и сваки пут је, после тих активности, у истом месту и неколико околних имао страначке скупове.

- Иста прича се понавља и у изјавама за медије или говорима приликом страначких активности уз додатак мало локалне атмосфере, асфалтирања или неких локалних проблема. Општи нара-

Златко Минић

15

16

Немања Ненадић

МАГАЗИН 539 20.3.2022.

тив Српске напредне странке, која је најактивнија пошто има највише државних функционера, су екологија, здравство и путеви, при чему се екологија углавном базира на најави пројеката. Сви учесници кампање, и функционерске и страначке, хвале Александра Вучића а то смо видели и у изборним циклусима када није био кандидат, јер није било председничких избора, и ту имамо невероватне примере да се Вучића успева уметнути у причу о поштанским маркама поводом шездесет пете годишњице дипломатских односа Марока и Србије, односно поређење са Милошем Обреновићем. Неки су срећни јер ће се помињати да су живели у ери Вучића, а највећи домет у овој спортској дисциплини је остварио Александар Вулин који је, отварајући такмичење на једном шаховском турниру, дословно рекао да је организован уз највиши ниво безбедности а председник Србије је одличан шахиста, ко не верује нека проба да га победи, каже Минић уз нагласак да је за Вулина везано коришћење сајта Министарства унутрашњих послова за објављивање личних опсервација и податак да су објављивани врло конкретни примери кршења прописа. Функционерска кампања и повезане теме били су предмет дијалога власти и опозиције који су претходили изборима, уз захтев да се унапреде прописи. Њихов ефекат оцењује се минималним и ограниченим па би се пре могло говорити како и не постоји, јер оно што се дешавало у првим недељама кампање потврђује процене да неће бити разлике у односу на претходне. Најкрупнија промена видљива је у Закону о спречавању корупције где је први пут уведена обавеза да особа која обавља функцију председника републике мора саговорницима и јавности недвосмислено да предочи да ли наступа у том или својству политичког лидера.

- Лимитирана је могућност медијима да, десет дана пре изборног дана, објављују поједине информације о функционерској кампањи, а законодавац је пропустио да уради оно што је било једино логично, да ограничи функционерима шта смеју да раде током изборне кампање. Уместо тога добили смо огра-

ничење медијима шта смеју да преносе. Као да то није било довољно, јер није обавеза за све медије већ само за електронске, па се обавеза не односи на све јавне функционере већ само на оне који су уједно кандидати на изборима. Поврх свега забрана преношења вести се не односи на све промотивне активности, већ само одређене као што су свечана отварања инфраструктурних објеката и потписивања уговора у вези са тим. Забрана се не односи на цео период изборне кампање, већ само на послењих десет дана, па никакве промене у том смислу не очекујемо осим што ће можда поједина свечана отварања бити организована пре него што дође тих десет дана пред изборе. Подносили смо пријаве на могуће кршење три закона, Закон о спречавању корупције, Закон о финансирању политичких активности и Закона о референдуму и народној иницијативи, а ниједна од тих пријава није била успешна иако дубоко верујемо да су све биле основане. Неки од примера односе се на објављивање написа на сајтовима министарстава одбране и унутрашњих послова које се ни на који начин не односе на послове тих државних органа, већ су изјаве министара као политичких функционера у којима говоре негативно о председничким кандидатима из опозиционих странака, или хвале свог председничког кандидата. Према тумачењу Агенције ова врста објава не представља злоупотребу јавних ресурса зарад финансирања кампање, јер није странка организовала да се објави, каже Немања Ненадић уз напомену да су сајтови државних органа јавни ресурс, па се злоупотребом сматра на њима објављивање информације које директно промовишу одређене политичке субјекте или негативно говоре о другима. Агенција за борбу против корупције је само у једном случају потврдила кршење Закона о финансирању политичких активности и коришћење јавних ресурса приликом снимања предизборног рекламног спота владајуће политичке странке. И поред потврде да је приликом доношења закона било указивања на последице појединих одлука у Агенцији за борбу против корупције процењују како

је за крешње појединих одредби уместо кажњавања довољно изрећи меру упозорења. У конкретном случају оно је упућено Српској напредној странци, а највише што би се после њега могло очекивати је престанак даље дистрибуције спорног промотивног материјала. Из Транспарентности Србија стиже потврда да је у време доношења закона јасно указивано на потребу да прекршј буде строже санкционисан па би, ма колико мера упозорења могла деловати делотворно, требало покренути прекршајни поступак због повреде закона.

- Један посебно упечатљив случај, где сматрамо да Агенција као контролни орган није поступила исправно, је предизборна страначка брошура „Дела говоре“ у којој се приказују разни успеси и остварења постигнути уз помоћ буџетских средстава. Може бити спорно само по себи то кад једна странка, као део сопствене промоције, приказује нешто што је остварено буџетским средствима, али не можемо рећи да је тако нешто неуобичајено и у другим земљама. Оно што је посебно запарало очи је чињеница да је на почетку брошуре објављен текст иза кога је Александар Вучић потписан као председник државе, а на фотографији објављени и одређени државни симболи. Агенција је закључила да нема повреде Закона о финансирању политичких активности, између осталог и зато што наведена фотографија није настала деловањем странке. Као да је то једино битно и да је могуће кршење закона једино у нечему што је сама странка урадила, каже Ненадић уверен да је коришћење и промоција странке у огласним материјалима преко државног функционера нешто што не би требало да буде допуштено. Транспарентност Србија наставља да прати активности државних функционера и политичких лидера током предизборне кампање и да о евентуалном кршењу прописа и даље обавештава јавност. Основ је уверење да највећи део онога што странке користе како би мотивисале бираче да баш њима поклоне поверење на изборима потиче од грађана Србије и да сами плаћају да их неко убеди за кога да гласају. Т. Радовановић

17

Сведоци демократских промена: Драган Благојевић (2)

МАГАЗИН 539

20.3.2022.

ДЕО СТАРОГ СИСТЕМА ВЛАДА ИЗ СЕНКЕ

18

- После 5. октобра 2000. године није се догодило оно што је било повод за десетогодишњу борбу опозиције, а то је промена система. - Промена козметичке природе донела бољитак само политичким гарнитурама које се годинама смењују на власти. – Већ 6. октобра направљени су трули компромиси са претходном влашћу па је до данас задржан део старог система који влада из сенке. - Само на строго контролисаним медијима видимо да је много лепо, да стандард и бруто домаћи производ расту, привреда цвета, незапосленост опада и да је све више радних места иако у пракси тога нема, поготово не у Краљеву. - Српска напредна странка је постала прегломазна јер су у њу прешли сви каријеристи који су очекивали посао и бољу позицију без обзира у којој се странци налазе. - Да би се нешто дешавало градска власт мора да буде компатибилна са републичком, а ако није неко мора мало да савије кичму и замоли јер је то у интересу грађана. - Међу представницима разједињене и апатичне опозиције нема снаге способне да покрене неку нову причу

Драган Благојевић

19

П

МАГАЗИН 539

20.3.2022.

ети дан октобра 2000. је најчешће помињан датум у последњих петнаестак година због чињенице да је тада Србија направила преокрет и кренула другим путем. Док су учесници бурних догађаја с краја септембра и првих дана октобра те године, због промена које се сматрају демократским, до дубоко у ноћ на улицама Београда и других градова Србије славили победу у готово свим редакцијама у земљи врвело је као у кошници. Сат пре поноћи у редакцију Телевизије Краљево са екслузивним снимцима стигао је Драган Благојевић и скоро три наредна сата коментарисао оно што се тог дана дешавало у Београду. Петнаест година касније сведок бурних догађаја се сећа речи изговорених у специјалној емисији које потврђују жељу да 5. октобар 2000. године буде последњи у новинарској

20

каријери који је пропраћен на такав начин, да се више никада промене ове врсте не дешавају на улици, већ на демократски начин на местима на којима се то ради у цивилизовановим друштвима. Крађа гласова која се сматрала пословичном у смењеном систему била је присутна у највећем делу земље, а није заобишла ни Краљево, да би након што је дотадашњи председник Слободан Милошевић признао пораз на изборима промене почеле да се дешавају по инерцији у свим локалним самоуправама. О томе колико су донеле доброг народу и данас постоје различита мишљења, а Благојевић признаје да се десило много тога позитивног, од уређенијег тржишта после деценије великих несташица до слободнијег размишљања које је будило оптими-

зам. И поред тога није се догодило оно што је било повод за десетогодишњу борбу опозиције, а то је промена система. Иако је највећи број становника очекивао промену време ће показати да је била само козметичке природе, па није донела бољитак народу већ само политичким гарнитурама које се годинама смењују на власти. Није било помака ни у оздрављењу привреде, серија пропалих приватизација на најгори начин се одразила баш на Краљево, а последица се огледа у све више незапослених и израженијем паду стандарда. Ни нове промене након избора 2012. године нису донеле бољитак, ма колико се представници власти трудили да докажу како се живи много боље. Иако највећи број становника не дели такво мишљење приметна је спремност да трпи ишчекујући нове изборе следећег месеца.

- Огромна већина људи није могла да замисли да ћемо се оволико срозати, јер је већ 6. октобра направљен трули компромис са претходном влашћу да је до данас задржан део старог система који влада из сенке. Можда је у кратком времену и дошло до неког ветра у леђа, али је убиство Зорана Ђинђића доста тога пореметило. Ко је очекивао да ће после свега екипа која је деведесетих година учествовала у погромима српског народа у Хрватској, Босни, Косову, па и у Србији, опет бити на власти. Трули компромиси, недостатак лустрације, можда и неких радикалних ствари и забране деловања неким политичарима и странкама који су довели до онога што се дешавало деведесетих година, сад нам се враћају као бумеранг. Чини ми се да се садашња власт, која има пар добрих потеза, ипак преобукла у нека друга одела и на начин који се зове суптилна или контролисана лаж, давање лажне наде и обећања, и даље одржава наводном борбом против корупције и криминала, која је била једнострана тенденциозна, и на томе се зарађује

политичке поене. Само на строго контролисаним медијима видимо да нам је много лепо, да стандард расте, да бруто домаћи производ расте, привреда цвета, незапосленост опада и да је све више радних места иако у пракси тога нема, поготово не у Краљеву – каже Благојевић. То је повод да се Краљево налази на челу листе места из којих годинама уназад одлази највише младих у чије су школовање значајна средства уложили и држава и родитељи. За локалну заједницу, и земљу у целини, мала је утеха то што ће они у белом свету створити услове за бољу будућност. Последице одласка огледају се у константном паду наталитета и сиромашењу друштва што је највидљивије у сеоским срединама које замиру, јер у њима преовладавају старачка домаћинства. Ништа боља ситуација није ни у неким градовима, па је у делу јавности све присутнији оправдан страх да би за четрдесетак година и Краљево могло да добије изглед сабласног града. Да се то не би десило од оних који претендују да преузму одговорност за

вршење власти очекује се да искрено размишљају о бољитку и не понављају грешке из прошлости. Правила их је и Демократска странка након промена на челу земље почетком века, а највећом се сматра кохабитација са бившим системом због чињенице да није сама могла да обезбеди довољну подршку бирача. Показало се да коалициони апетити далеко слабијих политичких фактора воде ка компромисима који отупљују оштрицу потребе да се раскрсти са прошлошћу.

- Политичко помирење са Социјалистичком партијом Србије сам видео

21

20.3.2022.

МАГАЗИН 539

22

као нешто што не води ка унутарсрпским сукобима. То је била грешка као и постављање нестручних људи на одговорне функције по партијској линији што је довело да Демократска странка изгуби власт. Ако садашња власт која има велику подршку у народу, а мислим да није стварна већ вештачка, настави на исти начин и они ће изгубити јер нису ништа променили на боље, па је само горе. Има и добрих потеза, неких системских ствари које не могу преко ноћи да се одраде, али оно што народ воли да чује, а власт ради само због тога, је само козметичка промена – каже Благојевић. Искуство новинара који је са посебном пажњом пратио политичка збивања након промена 2000. године сведочи да је Демократска странка као стожер коалиције на власти у Краљеву урадила доста и поред велике несреће коју је донео земљотрес у новембру 2010. Одговорност и хуманост које је показала држава огледа се у неуобичајено кратком периоду обнове, током кога је изграђено око пет стотина нових кућа, и додели једнократне финансијске помоћи свима који су претрпели

штету. Резултат борбе против корупције коју су пред изборе 2012. најавили напредњаци у Краљеву се мери хапшењем седамнаест особа, међу њима и бившег градоначелника, а да ни после више од две године против било кога од њих није поднета оптужница за дела која им се стављају на терет. То је основ става да су без потребе провлачени кроз блато, уништаване су им професионалне каријере и фирме, а људи доживљавали стресове са трајним последицама. За владавину демократа у Краљеву везује се почетак радова на мосту преко Ибра у продужетку Скопљанске улице, градња пристанишне зграде и торња за контролу лета на Аеродрому „Морава“, шеталиште поред Ибра, бедем дуж Карађорђеве улице који је осигурао куће са леве стране да не потону у Ибар, спортска дворана у Рибници и други инфраструктурни објекти. Подједнако важним сматра се чињеница да је била упошљена грађевинска оператива. У време кад таквих активности више нема, а завршавају се само ситнији послови реконструкције улица у најужем центру града, значај-

ним подухватом се чини једино урбана регенерација насеља у Доситејевој улици за коју још нема сигурне потврде кад би могла да почне, још мање колико би могла да траје. Благојевић се придружује онима који верују да је узрок таквом стању изостанак адекватне комуникације са централним властима као последица сукоба унутар Српске напредне странке чије се последице на најнегативнији начин одражавају на Краљево.

- Зна се да је Српска напредна странка постала прегломазна јер су у њу прешли сви каријеристи који су очекивали посао и бољу позицију без обзира у којој се странци налазе. Сви су се сјатили ту, апетити су велики а град у коме се ништа не дешава стоји мртав. Градски одбор Српске напредне странке није близак Вучићевој политици због чега премијер ни једном није дошао, сем током кампање за претходне изборе, нити планира да дође, а отворено се прича да на локалним и ванредним парламентарним изборима листа у Краљеву неће смети да носи његово име. Да би се нешто дешавало градска власт мора да буде

компатибилна са републичком, а ако није неко мора мало да савије кичму и замоли, што ови не раде, јер је то у интересу грађана – каже наш саговорник. После прекинуте новинарске професионална каријера Драгана Благојевића настављена је у Спортском центру „Ибар“ одакле боље од осталих сагледава проблеме у овој области живота. Три године искуства довољне су за потврду како Краљево тешко може да поднесе трошкове репрезентативног спортског објекта какав је нова спортска дворана у Рибници. Ништа мање проблематично неће бити ни одржавање затвореног базена који се месецима најављује као капитални објекат какав Краљевчани жељно ишчекују деценијама. Страх се заснива на податку да са све тањим буџетом објекти овог калибра тешко могу да се издржавају што је оно у случају базена много компликованије, и скупље, него кад је у питању спортска дворана. Због тога је све више оних који верују да без покретања привреде, посебно значајнијих предузећа са већим бројем радника и адекватним зарадама од којих се део издваја у градску касу, такви

објекти губе смисао. Погубније од тога је уверење да ће бити мало искоришћени и осуђени на пропадање, јер они којима су намењени неће моћи да себи приуште коришћење. Податак да ће и поред тога морати да се враћају скупи кредити води ка ставу о зачараном кругу из кога тешко може да се изађе. Низ потеза власти који се сматрају погрешним учвршћује уверење да није заслужила нови мандат, а став се заснива на уверењу да за четири године није учинила ништа добро за град. Иако напредњаци месец дана пред локалне изборе још нису открили све адуте у делу јавности провејава мишљење да би могли да се огледају у још по неком хапшењу са политичком позадином. Више од става о недовољним ефектима напредњачке власти током последње четири године брине уверење да ни међу представницима разједињене и апатичне опозиције нема снаге способне да покрене неку нову причу. И поред тога има потврда о постојању довољно стручних и образованих и некомпромитованих локалпатриота који

су се, верује Благојевић, повукли у мишје рупе због изневерених очекивања, лажи и превара, па не виде да у постојећој констелацији снага могу било шта да ураде.

- Ако остане оваква ситуација, и дуализам између градске и републичке власти, ако Краљево остане у запећку јер људи не знају да иницирају проблеме у влади и направе корелацију са њом, таква власт не треба ни да постоји у граду. Ако се не деси нешто битно, велики лом или крупна афера на политичкој сцени, а иста гарнитура остане на власти мислим да ће нам бити горе него што је сад. Напредак видим у новим млађим људима и локалној варијанти окупљеној око добре заједничке идеје у интересу свих грађана како би померили град из учмалости, у људима који ће, иако немају политичке ставове и идеје, бити спремни на сарадњу и компромисе са републиком влашћу – каже Благојевић уверен да је основни задатак локалне власти сервисирање интереса грађана, а примарни је да живе боље. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

23

Годишњи извештај о стању људских права

МАГАЗИН 539

20.3.2022.

НАРУШЕНА УСТАВОМ ПРО

24

- Прошлу годину обележила пандемија корона вируса што се одразило на заштиту људских права, пре свега уживање права на здравље, положај лекара и медицинских радника. - На удару највише политичка и грађанска права. - Извештаји међународних институција констатују да принцип поделе показује тенденцију преузимања примата од стране извршне власти. - Власти нису хтеле да чују мишљење грађана о доминантним друштвеним темама. - Еколошки протести су последица занемаривања грађана и њихових захтева.

- Нормативни акти су далеко од реалности. - Србија на деветом месту у свету а првом у Европи по броју превремених смрти насталих као последица загађења животне средине

Фото: М. Радовановић

ОКЛАМОВАНА РАВНОТЕЖА

25

У

МАГАЗИН 539

20.3.2022.

нутрашње политичке тензије, свакодневни инциденти, афере, вербално и физичко насиље, само су неки од разлога који се сматрају главним узроцима због којих је Србија постала дубоко поларизовано друштво. Потврда се огледа у години за нама коју су обележили бројни протести, штрајкови и други видови организовања грађана којима су, као последњој могућности на располагању, прибегли због уверења да су им права угрожена или повређена. Минулу годину обележио је и процес измене устава у делу који се односи на правосуђе, а окончан усвајањем текста уставних амандмана и потврђивањем на референдуму почетком ове године. Суштинским проблемом који се прожима кроз све друштвене процесе, а најдрастичније облике и последице испољава у области људских права, оцењено је упорно одбијање носилаца власти да успоставе суштински дијалог, пре свега са грађанима. Београдског центар за људска права годинама уназад помно прати збивања у овој области, а о резултатима сведоче

26

до сада објављена двадесет четири годишња извештаја. Последњи, у коме су објављени текстови двадесет шест аутора, потврђује да је прошлу годину обележила пандемија корона вируса што се неминовно одразило на заштиту људских права, пре свега уживање права на здравље, положај лекара и медицинских радника. Истраживање спроведено током године показало је како су њихова права у значајној мери угрожена и ограничена, делом због пандемије а делом многих других препрека и изазова са којима су се сусретали у раду. Извршна директорка Београдског центра за људска права Соња Тошковић подсећа да је годину обележио утисак како је извршна власт била доминантна у односу на све друге гране. О томе сведочи велики број законодавних иницијатива и озбиљних предлога измена, допуна или потпуно нових закона. Они су, каже Тошковић, фундаментално утицали на људска права грађана а јавних расправа уопште није било, бар не суштинских. У оцени стања позива се на

извештаје међународних реформе и организација који констатују да су на удару највише била политичка и грађанска права што чини разлику у односу на претходне кад су то била економска и социјална права. Буђења грађана у другој половини године, и велики број протеста на улицама на најбољи начин указује на чињеницу колико су свесни својих права, посебно права на здраву животну средину, здрав ваздух и реке, али и да знају како да се изборе за њих. Управо то се оцењује позитивним, посебно пред крај године кад је грађански активизам довео до законодавних промена. На бројне проблеме у остваривању принципа владавине права током прошле године указују извештаји међународних институција које констатују да принцип поделе показује тенденцију преузимања примата од стране извршне власти, чиме је нарушена уставом прокламована равнотежа, а последица је евидентно урушавање институција. Иако су најдоминантнији били еколошки протести све је чвршће уверење

како не постоји друштвена група у којој грађани на овај начин нису указивали на постојање проблема. У ситуацији кад нису могли да нађу решење одлучивали су се за протест као последњу врсту прибежишта до остваривања права. Минулу годину обележио је процес измене устава који је окончан кад су грађани на референдуму прихватили Акт о промени устава, а генерални утисак указује да донета решења представљају корак напред. Упркос томе, стручна јавност је изнела бројне критике и указивала на проблеме које у пракси могу да донесу. Примедбе су се највише односиле на састав тужилачког савета, доста се водила расправа о истакнутим правницима, а какви ће бити ефекти на уклањање политичког утицаја треба да покаже време. У овој години следи измена сета правосудних закона који ће конкретизовати уставне одредбе, а од тог процеса ће зависити како ће оквир који је устав поставио изгледати у пракси. Генерална тенденција која се тиче људских права је изостанак суштинског дијалога, па се стиче утисак

како власти нису хтеле да чују мишљење грађана о доминантним друштвеним темама.

- Није било двосмерне комуникације, а то је утицало да грађани кроз неке друге врсте, и начине кроз које могу да саопште поруку, изразе негодовање и изборе се за своја права. Треба издвојити измену Закона о референдуму и народној иницијативи, јер су се све ствари поменуте као проблем скупиле у том случају. Од тога да је нацрт представљен средином јула, па није било суштинске јавне расправе јер нико није могао да дебатује. Тај нацрт је био изузетно лош, толико да је задирао у једно од основних постулата устава, а то је народна сувереност, да грађани врше власт путем референдума и народне иницијативе. Решење које је продложено први нацрт релативизовало је овај основни уставни постулат, па организације цивилног друштва нису хтеле да одустану од протеста с обзиром да је у питању веома важна тема. Послали смо опсежан коментар на нацрт закона, али крећу нове препреке јер је министар-

ство објавило непостојећу адресу. Кад је исправљена и кад смо послали коментаре, нацрт закона је истог дана послат Венецијанској комисији што значи да министарство није ни разматрало коментаре, а касније се испоставило да се ни превод на енглески не подудара са нацртом који је представљен на српском, каже уредник извештаја „Људска права у Србији 2021“ Душан Покушевски. О различитом односу према организацијама цивилног друштва сведочи изостанак спремности власти да одговори на њихове апеле, а ни да се сагласи са иницијативама Венецијанске комисије за састанак са њима. Увид у прво мишљење Венцијанске комисије сведочи да је било изузетно критично, као и добар део у исправљеној верзији закона, али су опет остале неке ствари као таксе. Ни после другог мишљења комисије није се много поправило у нацрту закона што је утицало на покретање петиције Покрета Крени-Промени! са захтевом да се повуче из процедуре, коју је за само неколико дана потписало се-

27

20.3.2022.

МАГАЗИН 539

28

дамдесет пет хиљада грађана. Одлука скупштинске већине да подржи владин предлог иницирала је протесте широм земље и блокирање саобраћајница, што је утицало на одлуку о повлачењу закона.

- Иако су прве реакције биле да од тога нема ништа, кад се видело колика је снага гласа грађана дошло је до невероватног обрта и, у свега две недеље, дошло до измене закона који је председник већ потписао. Закон је враћен на предлог председника, а влада експресно сачинила други који су посланици усвојили без иједног коментара, амандмана или критичког осврта.У две недеље је дошло до промене свести, па се поставља питање на који начин се доносе одлуке у Народној скупштини. Еколошки протести, посебно они који су се догодили у новембру и децембру, на неки начин су последица занемаривања грађана и њихових захтева. Ако погледате извештај Европске комисије за 2021. видите да се у области заштите животне средине констатује напредак на нормативном нивоу. Усвојени су неки закони који имају за циљ да побољшају стање у овој области, међутим нормативни акти су далеко од реалности па и Европска комисија констатује бројне проблеме. То је затварање неусловних депонија, побољшање квалитета ваздуха и воде, а изнете су замерке и када је у питању смањење количине, разврставање и рециклажа отпада, каже Покушевски и указује на резултате истраживања из 2019. који сведоче да је Србија на деветом месту усвету а прва у Европи по броју превремених смрти насталих као последица загађења животне средине. Карактеристичним за протесте који су се десили крајем новембра и почетком децембра прошле године оцењује се реакција полиције, посебно на мосту преко Саве у Шапцу када су се полицајци повукли, а само неколико минута после тога багер и батинаши са моткама и чекићима напали демонстранте којима су нанете телесне повреде. Припадници полиције нису се одазивали на позиве грађана иако је у близини места на коме се догодио напад, а патрола саобраћајне полиције са стране посматрала развој догађаја. Значајнијим од потврде да је током протеста дошло до физичког насртаја на грађане без икаквог директног повода оцењује се податак да због тога нико није сносио одговорност, па је та врста некажњивости постала својеврстан тренд. Потврда се огледа и у податку да је Београдски центар за људска права против припадника Министарства унутрашњих послова поднео тридесет једну кривичну пријаву због пребијања грађана током јулских протеста, а није подигнут ни један оптужни предлог, па

се оправданим чини озбиљно питање ко и на који начин треба да заштити грађане. Доста пажње јавности изазвао је нацрт Закона о унутрашњим пословима чије су најдоминантније одредбе упућивале на опасност од масовног видео надзора, посебно у Београду где камере постављене на различитим локацијама имају могућност детекције и препознавања лица, тиме и да буду злоупотребљене. У закону су се нашле и друге спорне одредбе међу којима се посебно значајном оцењује забрана снимања припадника полиције приликом интервенисања и предлог о измени начина обележавања на њиховим униформама.

- Било је предвиђено да се уклони име и презиме и да то буде нека врста комбинације бројева и слова. Предложене су и одредбе које би у великој мери утицале на унутрашњу контролу Министарства унутрашњих послова и на неки начин ограничиле њихову независност у деловању. Нацрт закона је повучен са образложењем да је то учињено на препоруку председника државе. Ово није изолован случај и уколико гледамо неке примере који су изгласани у парламенту, као што су закони о водама, експропријацији, референдуму и народној иницијативи, видите да тежиште воље која би требало да се генерише у парламенту лежи изван ове гране власти, а то посебно забрињава. Организације цивилног друштава су у свим процесима биле позиване да учествују про форме, или нису ни биле позиване, а ових неколико примера показује да неке ствари које се тичу живота грађана не могу да се доносе без њиховог директног гласа, јер ће увек наћи начин да искажу своје ставове. Када су у питању организације цивилног друштва и право на слободу удруживања треба поменути да су у 2021. години често били мета напада прорежимских медија, и од стране народних посланика, а забележено је и неколико случајева напада на физичку безбедност активиста за људска права, што се констатује у извештају Европске комисије. Такође, остају и друга отворена питања, међу њима списак Управе за спречавање прања новца и да ли ћемо добити информацију о томе шта се десило са извештајем након што је спроведено истраживање, каже Покушевски и указује да се у децембру појавила информација о постојању такозване радне групе Републике Србије и Руске федерације где се говорило о нормативном уређењу организација цивилног друштва и борба против обојених револуција, а ни грађани ни њихове организације цивилног нису добили конкретне одговоре на питање о чему се ради. Т. Радовановић

29

Модернизација возног парка „Поште Србије“

МАГАЗИН 539

20.3.2022.

ЕФИКАСНИЈА ДОС

30

СТАВА ПОШИЉКИ

- Поштарима на територији Краљева, Рашке, Сјенице, Новог Пазара и Врњачке Бање предати кључеви дванаест мопеда. - У наредних неколико дана очекује се да у Регионалну радну јединицу „Краљево, Чачак“ стигне укупно деведесет осам возила ове врсте, шездесет једно за Краљево и тридесет седам за Чачак. - Ефикаснија достава пошиљки, мања емисију штетних гасова, уштеда у потрошњи горива, бољи услове рада запослених и већа сигурност у саобраћају

Ж

еља да се побољшају квалитет услуга и услови рада основа је на којој Јавно предузеће „Пошта Србије“ темељи стално опремање средствима која омогућавају бржу испоруку поште крајњим корисницима. Последњих неколико дана акценат је стављен на рурална подручја којима је намењен знатан број мопеда од којих се очекује да у значајној мери унапреде пружање услуга. Поштарима који раде на територији Краљева, Рашке, Сјенице, Новог Пазара и Врњачке Бање пред крај недеље су предати кључеви дванаест мопеда, а у наредних неколико дана очекује се да у Регионалну радну јединицу „Краљево, Чачак“ стигне

укупно деведесет осам возила ове врсте. Мопеди италијанске марке „Piago Liberty“ биће коришћени за редовну доставу поштанских пошиљки у руралним подручјима са брдском и планинском конфигурацијом терена, а предвиђени су да замене старе којима је истекао корисни век трајања. Најсавременија возила, са емисијом гасова по Euro 5 стандрадима, имају мултифункционалне предње и задње носаче пошиљки, укупне носивости шездесет пет килограма, и водоотпорни кофер смештен на задњем носачу капацитета седамдесет литара. Захваљујући таквим карактеристикама, од нових мопеда се очекује да обезбеде ефикаснију доставу по-

шиљки, мању емисију штетних гасова, уштеде у потрошњи горива, боље услове рада запослених и њихову већу сигурност у саобраћају. У оквиру пројекта модернизације доставне флоте, ово је прва испорука мопеда од укупно хиљаду двадесет четири колико је предвиђено јавном набавком уговореном крајем прошле године. Регионалној радној јединици „Краљево, Чачак“ намењено је деведесет осам нових возила, шездесет једно за Краљево и тридесет седам за Чачак, а од осамнаест испоручених претходне недеље Краљеву је припало две трећине. Т. Радовановић Фптп: М. Радовановић

31

Из Одсека за заштиту животне средине

ОПРЕЗНО И У МАРТУ

МАГАЗИН 539

20.3.2022.

- Све лошији квалитет ваздуха у Краљеву уобичајена појава. - У периоду од 8. до 13. марта шест дана прекорачена концентрација фракције ПМ10 суспендованих честица у ваздуху. - По индексу квалитета ваздух свих шест дана у категорији загађен. - Препорука осетљивим групама становништва да избегавају напорне активности у спољашњој средини и преусмере их у затворени простор док се не побољша квалитет ваздуха. - Негативних последица није поштеђено ни остало становништво

32

С

истематско и континуирано мерење загађености ваздуха у Краљеву спроводи се у циљу заштите здравља становништва, процене квалитета ваздуха на основу поређења са нормама које прописује Правилник, утврђивања могућих штетних утицаја на здравље становништва, са посебним нагласком на штетне утицаје код деце, омладине, старих особа и хроничних болесника, процене штетног деловања на природу и утврђивања мера за санацију. У складу са Законом о заштити животне средине и обавезама локалне самоуправе реализују се активности праћења стања животне средине за области заштите воде, ваздуха и заштите од буке, а послови кон-

троле квалитета ваздуха и мерења имисије на територији града поверени су Заводу за јавно кдравље Краљево. Да све лошији квалитет ваздуха и у Краљеву постаје уобичајена појава сведочи податак из Одсека за заштиту животне средине Одељења за инспекцијске послове одакле све чешће стижу упозорења на ову појаву и препоруке становништву да прилагоди понашање новим условима. Саопштење достављено медијима током претходне недеље сведочи да је у периоду од 8. до 13. марта шест дана прекорачена концентрација фракције ПМ10 суспендованих честица у ваздуху који је, по индексу квалитета, свих

шест сврстан у категорију загађен. То је разлог за препоруку осетљивим групама становништва у које се убрајају старе особе, деца, особе са обољењима срца и плућа, да избегавају напорне активности у спољашњој средини, обављање активности преусмере у затворени простор док се не побољша квалитет ваздуха. Да негативних последица није поштеђено ни остало становништво могло би се закључити на основу препоруке да скрати дужину и смањи интензитет напорних активности и прави чешће паузе у свим активностима у спољашњој средини. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

33

34

МАГАЗИН 539 20.3.2022.

Промена епидемиолошке ситуације

ИЗ ДАНА У ДАН

Фото: М. Радовановић

- За последњих седам дана тестирано две хиљаде двеста седамдесет шест узорака бриса, а присуство вируса потврђено код сто педесет четири особе. - Од понедељка до петка није било пријема новоинфицираних корона вирусом, из болнице су отпуштена три пацијента, а већ две недеље није било преминулих од болести коју изазива. - У истом периоду у дневној болници збринута четири пацијента, а у ковид амбуланти обављено само тридесет пет прегледа. - Укупан број инфицираних од почетка епидемије повећан на седам стотина шездесет више од четрдесет три хиљаде

35

МАГАЗИН 539

20.3.2022.

И

36

звештај Завода за јавно здравље за територију Краљева на дан 12. марта сведочи да је у последња двадесет четири сата, у здравственим установама са подручја града, тестирано укупно двеста пет узорака назофарингеалног бриса а присуство вируса потврђено код четрнаест особа. Здравствени билтен за исти дан најбоље осликава тренутну ситуацију уз констатацију да је укупан број потврђених случајева инфекције на територији Краљева од почетка епидемије, проглашене половином марта 2020. године повећан на шест стотина двадесет више од четрдесет три хиљаде. Епидемиолошка ситуација је била незнатно повољнија следећег дана кад је тестирано сто тридесет девет узорака бриса узетих од особа са симптомима болести, а присуство вируса потврђено код једанаест што је укупан број инфицираних повећало на четрдесет три хиљаде шест стотина тридесет један. Први радни дан у недељи на болничком лечењу су дочекала само три пацијента чије здравствено стање није било угрожено до мере да захтева интензивну или полуинтензивну негу. О смиривању епидемиолошке ситуације сведочи податак да није било новопримљених, отпуштених и пацијената збринутих у дневној болници, а број прегледа у ковид амбуланти сведен је на само један током двадесет четири сата. Извештај Завода за јавно здравље на дан 14. марта показује нагли пораст броја тестираних узорака бриса, а између четири стотине тридесет седам узетих од особа са симптомима болести, или другим индикацијама, присуство новог корона вируса потврђено је код двадесет једне, па је укупан број инфицираних од почетка епидемије повећан на четрдесет три хиљаде шест стотина педесет два. Грубо делује податак да је број пацијената на болничком лечењу удвостручен, а од два којима је потребан надзор лекара ниједан није угрожен до мере да му је потребна интензивна

или полуинтензивна нега. Током протекла двадесет четири сата са лечења је отпуштен један пацијент, није било новопримљених а у дневној болници је збринута једна особа. У истом периоду у ковид амбуланти је обављено десет прегледа. Број тестираних узорака бриса је унеколико смањен током следећа двадесет четири сата, што потврђује извештај Завода за јавно здравље за петнаести дан марта, а од њих триста деведесет осам присуство вируса је потврђено код двадесет четири особе што је допринело да укупан број потврђених случајева од почетка епидемије за шест стотина седамдесет шест премаши четрдесет три хиљаде. Шеснаести дан марта ће у здравственим аналима бити забележен као дан кад је тестирано триста осамдесет седам узорaка назофарингеалног бриса, а присуство вируса потврђено код тридесет четири особe па је укупан број од почетка епидемије повећан на четрдесет три хиљаде седам стотина десет. У Општој болници „Студеница“ су, због лечења од болести коју изазива корона вирус, хоспитализована два пацијента а о стабилизацији епидемиолошке ситуације могло би се закључивати и на основу податка да током претходна двадесет четири сата није било новопримљених ни отпуштених. У истом периоду у дневној болници је збринут један пацијент, а у ковид амбуланти обављено десет прегледа.

Вакцинација Смањено интересовање суграђана за имунизацију од инфекције коју изазива корона вирус повод је промену радног времена Пункта за вакцинацију у простору Интернистичке ординације у сутерену Поликлинике који ће убудуће примати пацијенте сваког радног дана у периоду од 14 до 20 сати, а суботом од 8 до 15.

Здравствени билтен за седамнаести дан марта показује како је у здравственим установама са подручја града тестиранo укупнo триста седамдесет седам узорaка назофарингеалног међу којима је присуство новог корона вируса потврђено код двадесет пет особа, што је допринело да укупан број инфицираних од почетка епидемије буде повећан на седам стотина тридесет пет више од четрдесет три хиљаде. Број пацијената који се у болници лече од болести ковид-19 није промењен, јер у претходна двадесет четири сата није било пријема нових ни отпуста опорављених. У дневној болници је збринут један пацијент, а у ковид амбуланти обављено девет прегледа. До викенда је проверавана здравствена исправност још триста тридесет три узорка бриса особа са симптомима инфекције, а присуство вируса потврђено код двадесет пет што је укупан број инфицираних повећало на четрдесет три хиљаде седам стотина шездесет. Након што су из болнице отпуштена и последња два пацијена лечена од болести коју изазива корона вирус, а није било нових пријема и отпуста, последњи радни дан у недељи донео је олакшање здравственим радницима који могу коначно да одахну јер више нема хспитализованих. У последња двадесет четири сата у дневној болници није било збрињавања пацијената, а у ковид амбуланти је обављено шест прегледа. За последњих седам дана тестирано је две хиљаде двеста седамдесет шест узорака бриса, а присуство вируса потврђено код сто педесет четири особе. Од понедељка до петка није било пријема новоинфицираних корона вирусом, из болнице су отпуштена три пацијента, а већ две недеље није било преминулих од болести коју изазива. У истом периоду у дневној болници су збринута четири пацијента, а у ковид амбуланти обављено само тридесет пет прегледа. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

37

МАГАЗИН 539

20.3.2022.

Локални индекс е-управе

38

КОРАК КА МОД - Шест од десет грађана и даље нема налог на порталу еУправа, а скоро две петине никада није електронским путем тражило неки документ, дозволу или решење. - Иновативни алат ће у реалном времену пратити напредак дигитализације у локалним срединама. - Локални индекс е-управе мериће техничку опремљеност, људске ресурсе, заступљеност и квалитет електронских услуга, као и едукацију и укључивање грађана у рад локалних самоуправа путем дигиталних технологија. - Циљ да се оснажи локално становништво како би и по окончању пројекта било спремно да прати и обликују еУправу у својој средини

О

д грађана Србије који су пробали да неку административну процедуру заврше путем интернета скоро две трећине је увидело како је то лакши начин од уобичајеног, док би се тек девет одсто вратило на шалтер неке од институција. Да је недовољна информисаност кључна пре-

прека како би и остали увидели предности електронских услуга сведочи истраживање Националне алијансе за локални економски развој и податак да шест од десет грађана и даље нема налог на порталу еУправа, а скоро две петине никада није електронским путем тражило неки документ, дозволу

или решење. Податак да су шалтери јединица локалних самоуправа прво место сусрета грађана с администрацијом основа је на којој је Национална алијанса, уз подршку Европске уније, покренула израду Локалног индекса е-управе, иновативног алата који ће у

ДЕРНИЗАЦИЈИ реалном времену пратити напредак дигитализације у локалним срединама, а први корак ка том циљу биће велико мерење обима, врста и квалитета електронских услуга локалних самоуправа које ће трајати до краја марта. Четири кључне групе показатеља које ће Локални индекс е-управе мерити у градовима и општинама укључује техничку опремљеност, људске ресурсе, заступљеност и квалитет електронских услуга, као и едукацију и укључивање грађана у рад локалних самоуправа путем дигиталних технологија. У Одељења за добру управу у Националној алијанси оцењују да је израда Локалног индекса е-управе добра прилика да се подстакне модернизација јавне управе, а грађани мотивишу за укључење у овај процес. Зато су упитници послати локалним самоуправама почетком недеље оцењени као добра прилика да се из прве руке сазна колико су стари рачунари које користе, да ли њихове услуге могу да се плате он-

лајн или колико средстава издвајају за развој еУправе. Из ове асоцијације стиже потврда да ће се наставити са праћењем нивоа обучености службеника за пружање еУслуга, али и информатичке писмености грађана, а градским и општинским управама ушућен је позив да, учешћем у истраживању, допринесу подизању свести о важности дигитализације и даљим реформама у овој области. Резултати истраживања ће путем интерактивне мапе, доступне на сајту www.lei.rs, омогућити јавности да, уз само један клик, има увид у степен развијености електронске управе за сваку локалну самоуправу понаособ, а грађанима омогућити да сами оцене квалитет електронских услуга предложе начине за њихово унапређење. Крајњи циљ је, кажу у Одељењу за добру управу, да се у реформским процесима оснажи локално становништво како би и по окончању пројекта било спремно да прате и обликују еУправу

у својој средини, а локалне администрације подстакне да унапреде услуге и поправе пласман на Локалном индексу е-управе. За јединице локалне самоуправе у којима је потребно додатно радити на унапређењу капацитета и популаризацији еУслуга биће организоване обуке у областима електронске управе, заштите података о личности и информационе безбедности, а у плану је и припрема водича са најбољим праксама. Израду Локалног индекса е-управе подржало је Министарство за државну управу и локалну самоуправу, а поред локалних самоуправа, у истраживању учествују Републички завод за статистику, Регулаторна агенција за електронске комуникације и поштанске услуге, Канцеларија за ИТ и еУправу и Републички геодетски завод. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

39

На Национални дан борбе против рака дојке

МАГАЗИН 539

20.3.2022.

РАНО ОТКРИВАЊЕ ПУТ КА

40

- Рак дојке представља водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести у женској популацији широм света. - Ако се открије на време болест излечива у више од деведесет одсто случајева. - У свету се годишње региструје скоро милион и седам стотина хиљада оболелих жена, а умре преко пола милиона. - Србија на двадесетом месту у односу на четрдесет европских земаља што потврђује да се налази у средњем ризику оболевања од ове водеће малигне локализације. - Заједно са Црном Гором у високом ризику умирања. - Још нису откривени, или до краја разјашњени, сви узроци настанка болести, па су лимитирани и домети примарне превенције.

- Рано откривање болести једино доказано ефикасно решење за смањење стопе умирања

А ИЗЛЕЧЕЊУ

41

20.3.2022.

МАГАЗИН 539

42

Т

оком марта сваке године многобројним активностима се скреће пажња јавности на распростањеност рака дојке и неопходност подизања свести жена о значају превентивних прегледа у раном откривању болести. Разлог се огледа у потврди да је болест, када се открије на време, излечива у више од деведесет одсто случајева. Промотивне активности се интензивирају 20. марта кад се обележава Национални дан борбе против рака дојке уз подсећање да се начином лечења, које је краће и ефикасније, подиже квалитет живота оболелих и лечених жена. Из Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ стиже упозорење да рак дојке представља водећи узрок оболевања

и умирања од малигних болести у женској популацији широм света. То потврђују подацима Светске здравствене организације према којима се у свету годишње региструје скоро милион и седам стотина хиљада оболелих жена, а умре више од пола милиона. Према најновијим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, само у Европи је оболело више од пола милиона жена што сведочи да стопа оболевања незнатно премашује седамдесет четири на сто хиљада жена. Србија се, са процењеним стопама, налази на двадесетом месту у односу на четрдесет европских земаља, што потврђује да је у средњем ризику оболевања од ове водеће малигне локализације. Према истим проценама, у Европи је

од рака дојке умрло сто тридесет седам хиљада жена што потврђује да стопа морталитета износи безмало петнаест на сто хиљада особа. Да се жене у Србији налазе у високом ризику умирања од ове болести могло би се закључивати на основу податка да се, са процењеним стопама морталитета у односу на четрдесет европских земаља налази на првом, односно другом месту заједно са Црном Гором. Према последњим подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, у Србији је регистровано 4.494 новооболелих и 1.766 умрлих жена од рака дојке, што значи да је стопа оболевања достигла 67,2 а умирања 20,7 на сто хиљада жена. Иако је, у односу на претходни период, забележен пораст

ји о чему сведочи податак да је, мерен годинама изгубљеног живота, на трећем месту као узрок смрти особа између четрдесет пет и шездесет четири године, одмах после цереброваскуларних и исхемијске болести срца. Висока учесталост оболевања од рака дојке приписује се чињеници да још нису откривени, или до краја разјашњени, сви узроци настанка болести, па су лимитирани и домети примарне превенције. То је још један у низу разлога да се као једино доказано ефикасно решење за смањење стопе умирања намеће рано откривање. У складу са препорукама Светске здравствене организације и искуствима европских земаља у спровођењу популационих скрининг програма, у Србији је у децембру 2012. започет програм

организованог скрининга рака дојке са циљем да се, правовременим откривањем, утиче на смањење смртности и унапређење квалитета живота оболелих. Током прошле године је, у оквиру скрининга, који се спроводи на територији тридесет пет јединица локалне самоуправе, прегледано безмало тридесет хиљада жена а болест потврђена у тридесет девет случајева. Институти и заводи за јавно здравље, у сарадњи са представницима локалних самоуправа, организују промотивне активности како би утицали да што већи број жена обави превентивни преглед, јер само откривање болести у раној фази повећава могућност за ефикасно лечење. Т, Радовановић

Фото: М. Радовановић

узрачно-специфичних стопа оболевања од четрдесете године живота, највише стопе су забележене у узрастима од шездесете до седамдесет четврте. Осврт на податке о умирању од малигних тумора дојке сведочи о благом порасту већ од четрдесет пете године, али и да су највише стопе и даље у узрастима од педесет пете до седамдесет четврте. Високе стопе оболевања у овим узрастима прате и високе стопе умирања, што на најбољи начин доказује да се оболеле жене касно јављају лекару, кад је малигна болест већ у узнапредовалом стадијуму, а удаљене метастазе присутне и на суседним органима. Здравствени радници упозоравају да је рак дојке један од водећих узрока превремене смрти код жена у Срби-

43

Представљена најновија књига Горана Киковића

МАГАЗИН 539

20.3.2022.

СВОЈЕВРСНИ МУЗЕЈ ВАСОЈЕВИЋА

44

- Као извор мање познатих података књига помаже бољем сагледавању историје Великог рата, посебно односа Србије и Црне Горе. - Књига обогаћена подацима о хиљадама Васојевића који се први пут објављују на једном месту и дају информације о свим погинулим и умрлим војницима овог краја који су дали животе у борби против вишевековног ропства . - Као плод вишегодишњег истраживања, а научно заснована на документима, монографија пружа обиље података који се, тематски интегрисани, први пут објављују сажето на једном месту.

- Допринос објективном тумачењу времена у прошлости и садашњости. - Објективна анализа узрока и последица догађаја из периода између 1912. и 1918. године која доприноси њиховом бољем разумевању

45

20.3.2022.

МАГАЗИН 539

46

П

осле двогодишње паузе пред читаоцима је однедавно монументално дело Горана Киковића чији су радови одувек имали посебно место у расветљавању недовољно познатих, а најчешће потпуно непознатих, догађаја у историји Васојевића. Тако и последња књига „Васојевићке бригаде у балканским и Првом свјетском рату од 1912. до 1918. године“ открива најскривеније странице историје која обухвата период од 1912. до 1918. године. Прича о Васојевићима је десета Киковићева књига, настала као плод жеље да млади нараштаји уче о својој славној прошлости и да се према прецима опходе са поштовањем и захвалношћу. Иако књига обилује мање познатим детаљима о бесмртним делима ратника и војника од 1912. до 1918. године Киковић је, позивајући се на турске пописе, вео-

ма прецизно одредио настанак Берана о чијем српском пореклу сведоче бројни историјски извори. Добра потврда огледа се у податку да је место, после 457 година турске власти од 1455. ослобођено у осмом дану Првог балканског рата кад је ушло у састав Краљевине Црне Горе. У првом поглављу веома занимљиве књиге аутор прецизно и студиозно износи податке о припремама Васојевића за учешће у балканским ратовима, општим историјским догађајима на Балканском полуострву, склапању Балканског савеза и најбитнијим догађајима из Првог балканског рата, закључно са одредбама Лондонског мира 30. маја 1913. Црна Гора је у то време имала седамдесет четири артиљеријска оруђа и двадесет три хиљаде војника распоређених у два одреда и осам бригада,

а оружаних сукоба у пограничним пределима било је и пре избијања рата. Значајним за ово капитално идање оцењује се податак да је аутор, описујући борбе у Првом и Другом балканском рату, извршио попис свих погинулих војника у овим догађајима. Други део књиге посвећен је догађајима из периода Првог светског рата током кога црногорска војска није била добро обучена, недостајала јој је дисциплина, а оптерећивали су је материјалне потешкоће у набавци униформи и другог материјала. Број припадника повећан је на тридесет пет хиљада од којих је двадесет девет било стационирано у подручјима који гравитирају граници према Аустроугарској, а шест хиљада према Албанији која је и званично постала независна. Велика немачка офанзива од окто-

бра 1915. године, позната као фон Макензенова, потврдила је блиску сарадњу српске и црногорске војске, посебно Доњовасојевићке бригаде и јединица Ужичке војске. Васојевићке бригаде су пружале снажну подршку српским армијама које су биле принуђене да се повлаче према Косову, што су потврдиле борбе око Берана и Мојковца. Најпотреснијим делом монографије оцењују се подаци о губицима у Првом светском рату о чему сведоче имена деведесет четири припадника Доњовасојевићке бригаде и сто шездесет из Величког батаљона, а као извор мање познатих података књига помаже бољем сагледавању историје Великог рата, посебно односа Србије и Црне Горе. Књига Горана Киковића, професора и истраживача прошлости српског на-

рода на горњем току Лима обогаћена је подацима о хиљадама Васојевића који се први пут објављују на једном месту и дају информације о свим погинулим и умрлим војницима овог краја који су дали животе у борби против вишевековног ропства под Турцима и аустроугарске окупације. Као плод вишегодишњег истраживања, а научно заснована на документима, пружа обиље података који се, тематски интегрисани, први пут објављују сажето на једном месту што читаоцу омогућава лако разумевање историјских прилика и улоге истакнутих личности у њима. У тематској разуђености штива први пут су поменуте многе у историографији недовољно обрађене личности, а иако није обимна по питањима која су у њој покренута књига пружа допринос објективном тумачењу времена у про-

шлости и садашњости и доноси објективну анализу узрока и последица догађаја из периода између 1912. и 1918. године и доприноси њиховом бољем разумевању. Идеја да се појави ова књига проистекла је из жеље да се сабере и објави што више историјског материјала и трајно сачува сећање на допринос српске војске током балканских и Првог светског рата, јер осликава драму и славу народа и хронолошки обухвата тематски одабране текстове у којима су доминантни етички елементи, оптимизам, хуманизам и епски менталитет. Обиље докумената које доноси даје јој карактер својеврсног музеја Васојевића натопљеног епско лирском љубављу према војницима који су из долине Лима пешке пошли до Брегалнице, а стизали до Краљева и Скадра. Т. Радовановић

47

На репертоару Биоскопа “Кварт” Школа магичних животиња

Било једном у Србији

тору Савићу, Немањи Оливерић, Теодори Ристовски, Слободи Мићаловић, Радовану Вујовићу, Зорану Цвијановићу, Предрагу Манојловићу и Ивану Бекјареву. Филм се приказује до среде 23. марта у пројекцијама које почињу у 19 сати.

МАГАЗИН 539

20.3.2022.

Мрак

48

Ида се преселила у други град, а у школи Винтерштајн тешко јој је да се прилагоди друговима из разреда. Да стекне нове пријатеље отежава јој популарна Хелен, па је за Иду остало само једно празно место, у клупи поред аутсајдера Бенија. Једног дана наставница целом разреду представља Мортимера Морисона, човека који путује по свету у потрази за „магичним животињама“. Свака од тих животиња предодређена је да буде сродна душа неком детету, а од све деце новајлија Ида и аутсајдер Бени први су у разреду који ће добити магичног сапутника! Од тог тренутка Бени крај себе има древну, мудру корњачу Хенријету, а Ида лукаву лисицу Ребита. Када предмети из школе почну да нестају, деца и магичне животиње мораће да се удруже како би открили ко је мистериозни школски лопов. Породични филм у 2Д формату, који траје три минута дуже од сат и по, Грегор Шницлер је режирао према сценарију који су написали Виола Шмит, Џон Чемберс и Маргит Ауер, а водеће улоге тумаче Дарија Врачевић, Душица Новаковић, Матеја Вукашиновић, Марко Марковићи Виктор Мајер. Филм се приказује до 23. марта, а пројекције почињу у 17 сати.

У времену кад почиње борба старог и новог у сваком смислу, за велика дела потребно је сасвим мало праве љубави. Током и после Првог светског рата два младића и две девојке из Лесковца, Цоне и Дине а Зорка и Ружица, имали су различите судбине. Динета су савезници одвели до Париза, где је научио све о лепотама живота и светлима метрополе а Цоне је, после рањавања и амнезије, завршио у тадашњој престоници индустријског развоја Манчестеру, где је научио како се само кроз црни фабрички дим и тежак рад стиже до успеха. Опијени победом у рату, а неповратно инфицирани духом слободе и напретка који су осетили у великом свету, два младића се враћају у свој град, прилично оронули Лесковац. Дине у свој мали, сада већ непостојећи, биоскоп а Цоне вереници Зорки која, после пет година чекања, невољно пристаје да је отац уда за ратног лиферанта. У таквим околностима Цоне ће покушати да врати стару љубав, а Дине да пронађе нову. Мелодраму са елементима комедије у 2Д формату, која траје петнаест минута дуже од два сата, режирао је Петар Ристовски а водеће улоге поверио Вик-

У планинским забитима Косова, на имању окруженом густом шумом, живи Милица са мајком Вукицом и дедом Милутином. Престрављени терором који долази из шуме породица се сваке ноћи повлачи у забаракадирану кућу. Да ли је тај ужас опкољене куће одјек недавно завршеног рата или само њихова машта, како их опомињу званичници КФОР-а? Иако нема материјалних доказа да се нешто лоше догађа, њихов страх расте сваке наредне ноћи … Драму у 2Д формату, и трајању под сто четири минута, Душан Милић је режирао према сопственом сценарију а главне улоге тумаче Даница Ћурчић, Славко Штимац, Миона Илов, Флавио Паренти, Иван Зербинати, Дарен Пети... Филм се приказује до среде 23. марта, а пројекције почињу у 21,30.

49

МАГАЗИН 539

20.3.2022.

Младос Лопо

50

Старост: гладна, болесна младост: живи у - безпер

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

ст гине, за угрожену домовину; ови, за покрадену имовину!

Јуче, беше: „Дан и ноћ“! Данас: „Никако да нам сване“!

Знање и рад су оне вредности; које не спадају у српске предности!

а и јадна; рспективи!

51

МАГАЗИН 539

20.3.2022.

www.minjina-kuhinjica.com

52

Из Мињине кухињице

53

МАГАЗИН 539

20.3.2022.

Партизан - Рибница 3:2

54

55

56

МАГАЗИН 539 20.3.2022.

Врбас Медела - ЖКК Краљево 66:85

57

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 20. ДО 26. МАРТА

МАГАЗИН 539

20.3.2022.

20. март

58

1600 — Пет саветника пољскошведског краља Сигисмунда III Васе је јавно погубљено, чиме је окончана његова владавина у Шведској.

1602 — Основана је Холандска источноиндијска компанија, која је монополом на трговину из Индонезије, Малаје и Цејлона постала једна од најмоћнијих компанија на свету.

1852 — Објављен је роман Чича Томина колиба америчке књижевнице Херијет Бичер Стоу.

1854 — У месту Рипон основана је америчка Републиканска странка.

1913 — Код Скадра је погинуо пилот Михајло Петровић, један од првих пилота на свету који је погинуо у борбеним дејствима.

1916 — Алберт Ајнштајн је објавио своју специјалну теорију релативитета.

1922 — УСС Ленгли је примљен у службу као први амерички носач авиона.

1933 — Хајнрих Химлер је наредио оснивање логора Дахау и поставио Теодора Ајкеа за заповедника логора.

1945 — На подручју Лике и хрватског приморја југословенска војска почела завршне операције за ослобођење Југославије у Другом светском рату.

1956 — Амерички Сенат је усвојио мировни споразум са Јапаном.

1956 — Француска признала независност Туниса, са Хабибом Бургибом као првим председником.

1970 — Поред обала Шведске у заливу Тралвет излило се 57.000 тона нафте у судару бродова “Империјал” и “Отело”.

1972 — У снежној лавини на планини Фуџи, у Јапану, погинуло 19 алпиниста.

1991 — Халеда Зија изабрана за премијера Бангладеша, у првом мирном демократском преносу власти од настанка те земље 1971.

1994 — Тунис добио први вишепартијски парламент.

1995 — Око 35.000 турских војника упало у Ирак, у операцији против курдских побуњеника.

1995 — Припадници јапанске верске секте Аум Шинрикјо пустили су нервни гас у токијску подземну железницу, од чега је умрло 12 људи, а више од 5.500 повређено.

1995 — Армија Босне и Херцеговине покренула је, током рата у Босни и Херцеговини, снажну офанзиву против српских снага на Мајевици и Влашићу, 40 дана пре истека четворомесечног примирја, закљученог уз посредовање бившег председника САД Џимија Картера.

1996 — Британска влада први пут јавно потврдила да “болест лудих крава” може бити пренета на људе.

1997 — Београдски студенти шетњом центром града прославили испуњење свог последњег захтева, оставке ректора и студента-проректора. То је био и последњи дан студентског протеста, који је почео 20. новембра 1996. због фалсификовања резултата локалних избора у Србији. Студенти постигли светски рекорд са 119 дана свакодневних протеста и саопштили да су спремни да поново изађу на улице ако буду угрожене демократске институције, Устав, закони и воља народа.

1998 — Отворен први ауто-пут у подсахарској Африци, који је повезао обале Индијског и Атлантског океана.

1999 — По повлачењу 1.380 верификатора ОЕБС-а, на Косову на подручју Србице и Подујева појачани сукоби српских снага безбедности и припад-

ника самозване Ослободилачке војске Косова. Војска Југославије послала појачање, полиција блокирала све главне саобраћајнице, а на хиљаде цивила пошло у избеглиштво.

2002 — У нападу аутомобила-бомбе на амбасаду САД у Лими, у Перуу, погинуло девет људи, на десетине рањено.

2003 — САД и Уједињено Краљевство почели војну операцију против Ирака пошто је ирачки председник Садам Хусеин одбио ултиматум САД да напусти Ирак. Америчке и британске трупе ушле су у Ирак из Кувајта, преко граничног града Ум Каср, на око 50 km јужно од Басре. Бивши амерички пилот, наредник Брајан Риган, осуђен на доживотну робију јер је покушао да прода америчке

одбрамбене тајне Кини и Ираку.

2006 — Србија и Црна Гора се званично повукла са Песме Евровизије 2006.

2016 — Барак Обама је постао први председник САД који је посетио Кубу од 1928.

21. март 1421 — Франко-шкотска војска је у бици код Божеа поразила надмоћнију енглеску војску Томаса од Ланкастера.

1556 — Кантерберијски надбискуп Томас Кранмер спаљен на ломачи као јеретик у време римокатоличке реакције краљице Мери I. 1804 — Ступио на снагу Наполеонов кодекс, француски кривични и грађански закон, којим је цар Наполеон I, тада „доживотни конзул“, реформисао правосуђе.

1829 — У земљотресу у који је погодио град Торевијеху у Шпанији погинуло је 389 људи.

1871 — Канцелар Ото фон Бизмарк отворио прву седницу Рајхстага новог Немачког царства.

1884 — У Француској легализовани

синдикати.

1918 — Почела је операција Михаел, прва фаза последње немачке офанзиве у Првом светском рату.

1919 — Под вођством комунисте Беле Куна у Мађарској оборена Влада и проглашена Мађарска Совјетска Република. Совјетска влада поднела оставку 1. августа, а власт преузели десно оријентисане социјалдемократе.

1921 — Декретом бољшевичке владе уведена је Нова економска политика у Совјетској Русији због привредних неуспеха ратног комунизма.

1945 — Британски авиони у Другом светском рату бомбардовали седиште Гестапоа у Копенхагену, у којем је погинуло више од 70 немачких нациста. Грешком погођена и француска школа, погинуло 86 деце и 10 калуђерица.

1952 — Кваме Нкрума постао премијер Гане, као први Африканац јужно од Сахаре на положају председника Владе.

1960 — У јужноафричком граду Шарпвил убијено најмање 79 људи, рањено преко 180, када је полиција отворила ватру на мирне демонстрације црнаца против расистичког режима.

1963 — Трансфером 27 последњих заточеника затворен је “Алкатраз”, по максималној безбедности чувен затвор у заливу Сан Франциска.

1975 — Привремено војно веће Етиопије на челу с вођом пучиста, потпуковником Менгистуом Хајле Маријамом, укинуло 3.000 година стару етиопску царевину.

1991 — На седници Председништва СФРЈ постигнут договор да председници република почну преговоре о будућности савезне државе. Први од шест сусрета одржан 28. марта у Сплиту.

1991 — У лошем времену и тешком диму од запаљених кувајтских извора нафте, у Кувајту се срушио саудијски транспортни авион. Погинули сви путници у авиону, односно 92 сенегалска војника и шест Саудијаца, чланова посаде.

1997 — Председници Русије и САД Борис Јељцин и Бил Клинтон сагласили се на самиту у Хелсинкију да смање

нуклеарне арсенале.

1998 — Косовски Албанци одржали друге паралелне, нелегитимне парламентарне и председничке изборе. За председника непризнате Републике Косово изабран Ибрахим Ругова, најистакнутији лидер косовских Албанаца у борби за независност Косова од Србије.

1999 — У нападу албанских екстремиста на полицијску патролу у центру Приштине убијена четири српска полицајца.

2000 — Папа Јован Павле II стигао у прву званичну посету Израелу.

2001 — Влада Холандије потврдила случај шапа и слинавке, као друга земља у Европи у којој се појавила та сточна болест.

2002 — Папа Јован Павле II први пут јавно саопштио да постоји велики број случајева сексуалног злостављања малолетника, које су починили католички свештеници и које је оптужио за гажење завета и придруживање ђаволу.

2003 — Јужноафричка Комисија за истину и помирење објавила крај рада. Комисија основана 1995. да би истражила кршење људских права током апартхејда, владавине мањине белаца. Председник Комисије, надбискуп Дезмонд Туту, приморао Владу да на име обештећења исплати 270 милиона долара жртвама, којих је било око 20.000 и који су сведочили о злочинима у том периоду. Америчке снаге ракетирале палате ирачког председника Садама Хусеина и кључне државне институције у Багдаду. Осам британских и четири америчка војника погинула када се хеликоптер срушио на ирачкој граници, као прве жртве рата у Ираку.

22. март 238 — Гордијан I и његов син Гордијан II проглашени у Картагини за цареве против легитимног римског цара Максимина I Трачанина.

1312 — Папа Климент V укинуо француски монашки витешки ред Темплара.

1622 — Индијанци су убили око 350

59

20.3.2022.

МАГАЗИН 539

60

белих насељеника у Вирџинији. То се сматра првим индијанским масакром над европским колонистима у Северној Америци.

1794 — Парламент Велике Британије је усвојио Закон о маркама, који је захтевао да многи штампани материјали у Тринаест колонија носе фискалне марке.

1794 — Конгрес САД усвојио закон којим се америчким бродовима забрањује превоз црних робова из Африке у Америку.

1848 — Побуњена Венеција прогласила независност од Аустрије.

1895 — Пионири филма браћа Огист и Луј Лимијер демонстрирали су у Паризу први пут покретне слике, употребивши целулоидну траку.

1904 — У лондонском листу “Дејли илустрејтид Мирор” објављена, на насловној страници, прва новинска фотографија у боји.

1917 — САД прве признале привремену владу Александра Керенског, успостављену након Фебруарске револуције којом је свргнута монархија у Русији.

1919 — Летом између Париза и Брисела једном у седмици, успостављена је прва авионска међународна линија у свету.

1945 — Египат, Ирак, Јордан, Либан и Сирија основали су у Каиру Арапску лигу.

1979 — Припадници ИРА убили су у Хагу британског амбасадора у Холандији Ричарда Сајкса.

1980 — Највиша индијска награда “Драгуљ Индије”, уручена је мисионарки Мајци Терези.

1983 — Кандидат Лабуристичке партије Хаим Херцог изабран је за председника Израела.

1991 — Ирак је ослободио 1.150 Кувајћана заробљених током Заливског рата и затражио да се убрза пуштање на слободу 60.000 заробљених Ирачана.

1992 — На другим вишепартијским изборима у Албанији убедљиво је победила Демократска странка, чиме је окончана владавина комуниста и њихових наследника.

1995 — Руски космонаут Валериј

Пољаков вратио се на Земљу после 437 дана проведених на свемирској станици Мир, поставивши рекорд за најдужи лет у свемир.

1996 — Међународни суд за ратне злочине у Хагу оптужио тројицу босанских Муслимана и једног босанског Хрвата за убиства, тортуре и злостављање Срба 1992. у логору Челебићи код Коњица. То су биле прве оптужнице за злочине над Србима почињене током Босанског рата.

2001 — САД су донеле одлуку о протеривању око 50 руских дипломата под сумњом да су се бавили шпијунажом. Русија узвратила протеривањем четворице америчких дипломата.

2002 — Врховни суд Велике Британије уважио је молбу жене, квадраплегичара и дозволио да се апарати који је одржавају у животу искључе, чиме је по први пут у Енглеској нека особа добила право да умре.

2004 — У ракетном нападу израелске војске убијен је духовни вођа и оснивач радикалног палестинског покрета Хамас Шеик Ахмед Јасин, након што је изашао из џамије у Гази. У том нападу погинуло је још седам особа.

2006 — Југозападну Србију погодио земљотрес јачине 4,5 степени Рихтерове скале. опширније Поплаве, клизишта и одрони угрожавају бројна насеља и путеве у Србији. Најтежа је ситуација на подручју Богдања. На територији општине Трстеник проглашено је стање елементарне непогоде. опширније 2016 — У терористичком нападу у Бриселу погинуло је 35 особа и најмање 250 рањено.

23. март 1400 — Хо Куи Ли је збацио вијетнамску династију Чан, након 175 година владавине.

1801 — У завери дворских официра убијен руски цар Павле I Петрович Романов. Наследио га син Александар I. 1861 — Уједињена Италија формирала прву Владу, први премијер постао гроф Камило Бенсо ди Кавур, истакнут борац за уједињење Италије.

1903 — У демонстрацијама око 5.000 студената, ђака и радника насилно демонстрирало против апсолутистичког режима српског краља Александра Обреновића, које су организовали студенти-социјалисти Димитрије Туцовић и Триша Кацлеровић јер им није дозвољено одржавање промарксистичког скупа, у Београду у сукобу с полицијом погинуло пет, рањено шест људи. Ухапшено више од 120 демонстраната, против 27 подигнута оптужница, а Туцовић и Кацлеровић емигрирали.

1905 — Око 1500 Крићана, предвођених Елефтериосом Венизелосом, окупило се у селу Терисо да би затражили уједињење острва са Грчком, што је био почетак Теришког устанка.

1912 — Завршен шаховски турнир у Сан Себастијану, Шпанија. Победио је Артур Рубинштајн.

1918 — Гигантски немачки топ “Де-

бела Берта” у Првом светском рату бомбардовао Париз с више од 100 km раздаљине.

1919 — Бенито Мусолини у Милану основао Фашистичку партију.

1923 — У Нишу је потписан споразум између Краљевина СХС и Бугарске у вези са међудржавним проблемима ове две државе.

1933 — Рајхстаг је усвојио Закон о посебним овлашћењима, што је омогућило да Адолф Хитлер постане диктатор Немачке.

1939 — Мађарско ратно задухопловство је напало штаб Словачког ратног ваздухопловства, чиме је започело Словачко-мађарски рат.

1945 — Почела битка на Рајни у Другом светском рату. Сукоб савезника и Немачке завршен у априлу победом савезничких снага.

1950 — Конвенција о оснивању Светске метеоролошке организације

ступила на снагу. Тај дан се обележава као Светски метеоролошки дан.

1956 — Пакистан, према новом Уставу, постао Исламска Република.

1966 — Кантерберијски надбискуп састао се у Риму с папом. То је био први сусрет два црквена поглавара од оснивања Англиканске цркве, 400 година раније.

1983 — Амерички председник Роналд Реган је у телевизијском обраћању представио Стратешку одбрамбену иницијативу, план развоја технологије пресретања и обарања непријатељских балистичких ракета.

1999 — Председник Југославије Слободан Милошевић одбио, после вишедневних преговора с међународним посредницима, укључујући специјалног изасланика САД Ричарда Холбрука, мировни план за Косово и размештање страних трупа у Покрајини. Генерални секретар НАТО потом активирао наредбу о почетку ваздушних удара на Југославију, који су почели наредног дана.

2001 — После петнаестогодишње мисије у свемиру, руска свемирска станица Мир, уништена је потапањем у Тихом океану.

2002 — Египатски суд осудио свог држављанина, инжењера Шерифа ал Фалалија, на 15 година затвора уз тежак рад због шпијунаже за Израел. Председник Хосни Мубарак претходно одбацио раније донету ослобађајућу пресуду.

2003 — Преко 92 одсто грађана Словеније се на референдуму изјаснило за улазак земље у Европску унију.

2005 — У пожару и експлозији у рафинерији нафте у Тексас Ситију погинуло је 15 особа.

2006 — Потписан Подгорички споразум између Бошњачке странке и Демократске партије социјалиста Црне Горе. Објављен аматерски снимак како четири члана ДПС-а покушавају да поткупе једног гласача да на референдуму гласа за независност Црне Горе. опширније 2021 — Тероризам: Десеторо људи, међу којима један полицајац, убијено је у пуцњави у једном супермаркету у америчкој држави Колорадо.

24. март 1401 — У походу кроз Азију и Средоземље татарски војсковођа Тамерлан освојио Дамаск.

1603 — Краљ Џејмс VI од Шкотске је наследио престоле Енглеске и Ирске, постао Џејмс I од Енглеске и по први пут ујединио круне краљевстава.

1603 — Токугава Ијејасу је добио титулу шогуна од цара Го Јозеја, чиме је успостављен шогунат Токугава.

1707 — Потписани су Закони о унији из 1707. којим су краљевства Енглеска и Шкотска уједињени у Велику Британију.

1869 — Војске последњег маорског вође Титоковаруа су се предале влади Новог Зеланда, чиме је окончан његов устанак.

1882 — Немачки бактериолог Роберт Кох објавио да је изоловао бактерију која изазива туберкулозу.

1891 — Велика Британија и Италија постигле споразум о границама колонија у подручју Црвеног мора.

1934 — Конгрес САД је усвојио Тајдингс-Макдафијев закон, дозволивши Филипинима већи степен самоуправе од САД.

1944 — Немачка окупациона војска је убила 335 особа у Риму као одмазда за партизански напад на СС полицијски пук претходног дана.

1945 — Америчке и британске трупе у Другом светском рату прешле реку Рајну и наставиле надирање у унутрашњост Немачке.

1945 — У Београду потписан споразум Владе Демократске Федеративне Југославије и Управе Уједињених нација за помоћ и обнову. Споразумом предвиђено да УНРА помогне у храни, лековима, обући и одећи и да упути стручњаке за обнову пољопривреде, индустрије и саобраћаја.

1972 — Уједињено Краљевство је успоставило директну контролу у Северној Ирској да би спречила сукобе паравојних група римокатолика и протестаната.

1976 — У Аргентини власт преузела војна хунта генерала Хорхеа Виделе, а председница Изабела Перон ухапшена.

61

20.3.2022.

МАГАЗИН 539

62

1988 — Отворен Мекдоналдсов ресторан у Београду, СФРЈ, први у некој комунистичкој држави и централној и (југо)источној Европи.

1989 — У водама Аљаске, танкер Ексон Валдез се насукао и наредних дана испустио је више од четири милиона тона нафте.

1990 — Шри Ланку напустило 2.000 индијских војника, последњих из контингента од 50.000, који су две и по године безуспешно покушавали да савладају оружану побуну тамилских герилаца против централних власти у Коломбу.

1993 — Езер Вајцман изабран за седмог председника Израела.

1999 — У пожару који је захватио око 30 возила у тунелу испод Монблан погинуло 39 људи.

1999 — НАТО је отпочео нападе на СРЈ без дозволе Савета безбедности, што је било прво војно ангажовање савеза у његовој историји.

2000 — Лидери Европске уније на састанку у Лисабону усагласли нову стратегију на Балкану, односно јачање веза са опозицијом и грађанским друштвом у Србији у циљу постизања демократског преображаја у Југославији.

2002 — Први пут у седамдесетечетворогодишњој историји “Оскара”, двоје црнаца добило награду за најбољу мушку и женску улогу. Дензел Вошингтон награђен за улогу у филму “Дан обуке”, а Хале Бери за филм “Бал монструма”.

2003 — Жупанијски суд у Ријеци осудио хрватског генерала Мирка Норца на 12 година затвора за злочине над Србима у Госпићу 1991. “Клонејд”, компанија која тврди да је успела да направи пет клонираних људских бића, први пут објавила фотографију бебе за коју се тврди да је клонирана.

2008 — Партија мира и напретка Џигмеа Тинлија је освојила 45 од 47 места у Народних скупштини Бутана на првим икада општим изборима у држави.

2015 — Копилот авиона Ербас А320 немачке компаније Џерманвингс са

144 путника и 6 чланова посаде је намерно срушио авион у француским Алпима.

25. март 1196 — Велики жупан Рашке Стефан Немања одрекао се престола у корист средњег сина Стефана Првовенчаног, којем је дао Рашку на управу.

1199 — Енглески краљ Ричард I Лавље Срце је смртно рањен приликом опсаде замка Шализ у Француској.

1306 — Роберт Брус је постао краљ Шкотске.

1584 — Сер Волтер Рајли је добио патент да колонизује Вирџинију.

1655 — Кристијан Хајгенс је открио Титан, највећи сателит Сатурна.

1802 — Потписан је Амијенски мир између Француске и Уједињеног Краљевства.

1807 — У Уједињеном Краљевству је забрањена трговина робљем.

1821 — Грци на Пелопонезу почели устанак против Турака, који је после 12 година завршен признавањем независности Грчке.

1844 — Проглашен Српски грађански законик, који је одиграо значајну улогу у правном и друштвеном животу Србије.

1923 — Слетањем авиона на линији Париз-Цариград на аеродром у Панчеву Југославија постала део тада малобројне породице држава повезаних ваздушним саобраћајем.

1924 — У Грчкој са престола збачен краљ Ђорђе II Грчки, а Грчка је проглашена републиком.

1937 — Италија и Краљевина Југославија склопиле споразум о међусобној мирољубивој политици, „Ускршњи пакт“.

1941 — Краљевина Југославија приступила Тројном пакту Немачке, Италије и Јапана. Протокол у Бечу потписали председник Владе Драгиша Цветковић и министар иностраних послова Александар Цинцар Марковић.

1957 — Белгија, Западна Немачка,

Италија, Луксембург, Француска и Холандија потписале Римски уговор по којем је 1. јануара 1958. основано Европско заједничко тржиште. Организација касније названа Европска економска заједница, данас Европска унија.

1975 — У Ријаду убијен краљ Фејсал. Убица, краљев братанац, принц Фејсал Мусаид, јавно погубљен у Ријаду у јуну, а нови краљ Саудијске Арабије постао Фејсалов брат Халид Ибн Абдул Азиз.

1991 — Према никад потврђеним информацијама, председници Србије и Хрватске Слободан Милошевић и Фрањо Туђман се на тајном састанку у Карађорђеву договорили о подели Бо-

вим таквим инцидентом од краја Другог светског рата у Немачкој.

1999 — Влада Југославије прекинула дипломатске односе са САД, Великом Британијом, Француском и Немачком због агресије НАТО на Југославију. После првих ваздушних удара на подручју Приштине и још осам градова у Србији, у центру Београда демолирани су културни центри САД, Немачке, Француске и Велике Британије.

2002 — У снажном земљотресу у Авганистану и северозападном Пакистану живот изгубило око 1.800 људи, преко 2.000 повређено.

2003 — Влада Србије одлучила да распусти Јединицу за специјалне операције, чији су припадници били и осумњичени за убиство премијера Србије Зорана Ђинђића и друга убиства.

26. март

сне и Херцеговине и рушењу реформске Владе Југославије, на челу с предсдником Антом Марковићем. Одржавање састанка и постигнут договор никада нису званично потврђени, али бројни извори касније саопштили да за то имају чврсте доказе.

1993 — Вишемесечни преговори о Босни и Херцеговини у Њујорку завршени неуспехом. Мировни план копредседника Међународне конференције о Југославији Сајруса Венса и лорда Дејвида Овена потписали босански Хрвати и Муслимани, а председник Републике Српске Радован Караџић то одбио, сматрајући предложене мапе неприхватљивим за Србе.

1994 — Неонацисти бацили бомбу на синагогу у Либеку, што се сматра пр-

1199 — Саладин је крунисан за емира Египта.

1351 — По тридесет витезова из Француске и Енглеске су се током Рата за бретонско наслеђе борили да се одлучи ко ће владати Војводством Бретања.

1830 — Први пут је штампана Књига Мормона, свети текст покрета Светаца последњих дана.

1881 — Румунија постала краљевина, Карол I из немачке династије Хоенцолерн-Сигмаринген проглашен за краља.

1913 — После дуге опсаде и уз помоћ српске војске Бугари у Првом балканском рату освојили турски град Једрене.

1917 — У покушају да се пробију у Палестину, Британци су претрпели пораз од османске војске у првој бици за Газу.

1939 — Националистичке снаге су започеле своју последњу офанзиву у Шпанском грађанском рату, на чијем крају су контролисали скоро целу Шшанију.

1945 — После тешких борби, америчке трупе у Другом светском рату освојиле пацифичко острво Иво Џима.

1953 — Амерички микробиолог Џонас Солк објавио да је изумео вакцину против дечје парализе.

1971 — Шеик Муџибур Рахман прогласио Источни Пакистан независном државом Бангладеш.

1979 — Анвар ел Садат и Менахем Бегин су потписали мировни уговор, чиме је Египат постао прва арапска земља која је признала Израел.

1984 — Југословенски писац Бранко Ћопић, један од најплоднијих и најпопуларнијих писаца у периоду после Другог светског рата, извршио самоубиство, скоком са моста на Сави у Београду.

1992 — Бивши боксерски шампион у тешкој категорији Мајк Тајсон осуђен на шест година затвора због силовања.

1993 — Савет безбедности Уједињених нација изгласао слање 30.000 мировних трупа у Сомалију, у дотад највећој и најскупљој мировној операцији УН.

1997 — У Калифорнији на различитим местима нађено 39 слично одевених тела припадника секте Капија раја који су извршили самоубиство.

2001 — У пожару у спаваоници једне школе у Кенији живот изгубило 58 ученика, а тридесетак задобило лакше и теже опекотине. Савет безбедности УН усвојио резолуцију о слању међународних посматрача ради заштите цивила на подручју Западне Обале и Газе.

2002 — У серији земљотреса у провинцији Баглан у Авганистану погинуло око 1.000 људи. Трибунал у Хагу подигао оптужницу против бившег начелника безбедности у Главном штабу Војске Републике Српске Љубише Беаре, за геноцид и друге злочине у Сребреници, у јулу 1995. Беара се предао српским властима 9. октобра 2004. и потом изручен том суду.

2003 — Светска трговинска организација саопстила да су америчке челичане повећањем цена производа кршиле правила те организације. Повећање цена америчка тешка индустрија правдала заштитом од стране конкуренције.

63

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Т. Радовановић Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs