Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година X * Број 540 *27. март 2022. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

27.3.2022.

МАГАЗИН 540

2

У овом броју: Против заборава Дан сећања Из дана у дан У граду духова Србија дугних боја Бесплатне књиге за бираче На челу општине у најтежим тренуцима Између загађеног и јако загађеног Краљево - град и људи На репертоару Биоскопа “Кварт” Наличја српског лица Из Мињине кухињице ЖКК Краљево - Партизан 1953 Будућност (А) . Слога Времеплов

6 12 16 20 26 30 32 40 44 48 50 52 54 56 58

3

Фото: М. Радовановић

4

МАГАЗИН 540 27.3.2022.

5

Обележена годишњица НАТО агресије

МАГАЗИН 540

27.3.2022.

ПРОТИВ ЗАБОРАВА

6

- У непрекидним нападима који су трајали седамдесет осам дана изгубљени су бројни људски животи. - Страдали су цивили, војници и полицајци, оштећени су или уништени инфраструктурни и привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, цркве, манастири и споменици културе. - У Рашком округу погођено две хиљаде четири стотине тридесет шест кућа, хиљаду двеста двадесет стамбених јединица, у згаришта претворено дванаест школа, седам здравствених станица, двадесет четири привредна објекта и два вртића

7

ападом из ваздуха 24. марта 1999. године НАТО је започео бомбардовање војних циљева тадашње Савезне Републике Југославије. Одлука о бомбардовању је први пут у историји донета без одобрења Савета безбедности Уједњињених нација, а ваздушни удари су се брзо проширили на привредне и цивилне објекте. У непрекидним нападима који су трајали седамдесет осам дана изгубљени су бројни људски животи. Страдали су цивили, војници и полицајци, оштећени су или уништени инфраструктурни и привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, цркве, манастири и споменици културе. Све то добар је повод да се 24. марта скоро четврт века касније још једном подсети на догађаје с краја двадесетог века, пре свега жртве агресије ваздушних снага северноатланске алијансе. Тако је било и ове године кад је на Тргу српских ратника одржана централна републичка манифестација обележавања почетка агресије под називом „Опростићемо, ако будемо могли, заборавити само ако нас не буде било!“ у присуству председника Срби-

МАГАЗИН 540

27.3.2022.

Н

8

је Александра Вучића, српског члана Председништва Босне и Херцеговине Милорада Додика, председнице Републике Српске Жељке Цвијановић, председника Народне скупштине Републике Србије Ивице Дачића, председнице и чланова Владе Републике Србије и великог броја грађана. Парастос жртвама седамдесетосмодневне агресије служио је патријарх српски Порфирије, а окупљенима су се обратили Милорад Додик и Александар Вучић.

- Пре тачно 23 године кренуо је бруталан, језив, злочиначки, ужасан, нељудски напад на једну малу земљу која тешко да је некоме нешто скривила. Та мала земља никога није напала. Ничију територију, било које друге земље, није угрозила. Та мала земља и њен велики народ хтели су само да буду своји на своме, да чувају своја огњишта и ништа више, ама баш ништа више. Али неки други, њих ни мање ни више него деветнаест великих, највећих, моћних, најмоћнијих, јаких, најјачих, силних, најсилнијих су сву своју храброст, сву своју бахатост, осионост, ароганцију, желели да покажу на једном малом, непокореном, слободар-

ском народу као што је био српски народ. И није им било довољно то шта су овом народу чинили у годинама пре тога, већ су са свом својом машинеријом, опет највећом, најјачом и најмоћнијом, и политичком, и медијском, и економском а затим и војном, острвили да убију и душу, да убију и дух и срце тог непокореног народа. Наш народ једноставно није знао ни шта га је снашло, не верујући да је могуће да на крају двадесетог века неко буде тако брутално нападнут од великих јунака. Замислите јунаке који вас нападају деветнаест на један, замислите каква је то храброст, какво је то јунаштво. Шта кажемо када видимо на улици да двојица нападају једног, а њих је деветнаест напало једног. Кад кажу да су бранили мир, да су бранили свет, па што не добисте зелено светло од света, од Уједињених нација, од Савета безбедности. Што бар не легализовасте ту своју силеџијску одлуку. Не! Силеџије су не само тукле једног, њих деветнаест, већ кад је тај један пао и, када су му деца уплакана пала на земљу, наставили су да га шутирају и туку. Хоћете да после тога и сваке године тражите од нас да клечи-

мо пред вама и да вам се извинимо што сте нас тукли и што сте тукли нашу децу. Да бисмо историјски разумели све своје грешке и оправданост тога што је вас деветнаест јаких, најјачих, силних, најсилнијих, моћних и најмоћнијих иживљавало се на једној малој земљи и на једном великом и поноситом народу. Нећемо да клечимо и нећемо да молимо. Хоћемо да чувамо сећање на страдале и никада вам нећемо заборавити то што сте овој земљи и народу радили. Са њима морамо. Они су данас једини ваљда на Косову и Метохији који би требало да чувају и да брину и о безбедности нашег народа. Морамо да разговарамо. Морамо да гледамо у будућност. Али како да заборавимо? Како да заборавимо Андрић Срећка, Балтић Бојана, Белојицу Љубодрага, Беочанин Ивана, Богдановић Милана, Вуковић Александра, Вукомановић Данијела, Гавриловић Зорана, Гобељић Владана, Драгањац Ивицу, Ђурић Животу, Ерац Радослава, Ердоглију Ненада, Еречвић Љубивоја, Живојиновић Дејана, Ивановић Предрага, Јокановић Божу, Јосовић Милосава, Кнежевић Сашу, Кошанин Срђана, Карџовић Са-

шу, Матић Ивицу, Марковић Косту, Марковић Сашу, Миладиновић Миливоја, Миладиновић Миодрага, Миловановић Малишу Милошевић Срђана, Муњић Сашу, Николић Милана, Планојевић Вукашина, Петровић Вељка, Петрушевски Зорана, Раденовић Радивоја, Тијанић Небојшу, Токалић Јована, Томовић Зорана, Тошковић Момчила, Ћурчић Братислава, Ћурчић Мирољуба и Шћекић Радула. То су само жртве које је Краљево дало. То су жртве које су убили ови најбољи, како себе називају, ови најмоћнији, ови најсилнији, ови најјачи и најснажнији. А моје питање за њих, мало вас је било деветнаест, што само деветнаест, што вас још није било против само једне мале непокорене земље и једног бројчано малог, али великог и поноситог, српског народа. Краљево ће ова имена увек да памти и Србија их никад неће заборавити. Погодили су овде две хиљаде четири стотине тридесет шест кућа само у Рашком округу, хиљаду двеста двадесет стамбених јединица, у згаришта претворили дванаест школа, седам здравствених станица, двадесет четири привредна објекта и два вртића. Ка-

ко то данас гротескно звучи када поновите њихове речи, њихове синтагме измишљене само да би се оправдало и да би могли да се хвале, да се церекају над судбином тог једног који беспомоћно лежи на земљи док га деветнаест њих јунака и великана туку. Називали су то колатералном штетом. Данас се навршава двадесет три године од почетка НАТО агресије на нашу земљу. Поновићу, агресије на нашу земљу. Поновићу агресије на нашу земљу. Све оно што су нам бранили да кажемо годинама и деценијама, а шта више никада нећемо да кријемо, агресије на једну суверену државу оснивача Уједињених нација и без одлуке Ујдињених нација. А данас, драги народе, не сећају се тога. А кад се сете боље да се не сете. Јер, кад се сете онда видите да то нису баш случајно направили, да није била нека грешка како смо се надали сво ово време. Видите да су то планирали, видите да су задовољни тим што су урадили. Моја молба за њих је, пустите нас бар тог 24.марта, један дан у години, пустите нас да бар тај један дан жалимо за хиљадама људи које сте убили. Пустите нас да тај један дан мо-

9

МАГАЗИН 540

27.3.2022.

жемо да чујемо вашу тишину, ућутите нам тај један једини дан. Не дирајте наше жртве. Покажите поштовање према једном слободном и слободарском народу. Наша је обавеза да градимо културу сећања. Нисам за то заслужан ја. Више су заслужни грађани Републике Српске и председник Додик, а и сви остали. Заједно смо у томе и никада више нећемо бити раздвојени по том питању. Увек ћемо бити заједно у сећању на трагедију нашег народа и на дивне ствари које су се дешавале у историји нашег народа, зато што смо један народ. Можемо да живимо у колико год хоћете држава, никада нећемо бити народ који ћете моћи

10

Ја сам Бојана Жарчанин из села Жарче код Краљева. На празник рада, 1. маја 1999. године, нас седморо из породице уживало је у обиласку пчелињака. Имала сам четрнаест година. Сунчан дан одједном заменио је мрак. НАТО бомба нам је одузела радост и здравље. Брат Бојан задобио је тешке телесне повреде и данас носи гелер поред срца. Отац и стриц су исто тешко рањени и данас имају видне ожиљке по телу од гелера од НАТО бомби. А ја, ја сам остала без ноге. Поновићу. НАТО бомба ми је отела радост и здравље, нама цивилима, једној девојчици. Али, јак смо ми народ, жилав, издржљив. Захваљујући генима, и запосленима у Здравственом центру „Студеница“, сада сам добро. Девојчица са пропланка данас је дипломирани економиста. Девојчица са пропланка данас је супруга. Девојчица са пропланка данас је мајка петогодишње девојчице. Опоравила сам се. Можда ћу и да им опростим, али да заборавим никада. Никада. Не дај Боже да се икада икоме рат догоди.

да раздвојите. Увек ћемо да говоримо истим српским језиком и да користимо наше најлепше српско ћириличко писмо. Вечерас, као и сваки пут, некако не можете а да не засузите. Немогуће је када гледате ове дивне људе глумце, када слушате и нашу химну, када чујете Бојану Жарчанин коју су ти јунаци, замислите деветнаест јунака, замислите ту клику до зуба наоружаних деветнаест јунака, дошло је да одузме ногу малој Бојани Жарчанин, тада четрнаестогодишњакињи. Њих деветнаест јунака, великана, моћних, силних, јаких, најјачих, узели су ногу једном детету. Узели су радост не хајући за то и да узму живот једном детету. Нисте неки јунаци. Нисте уплашили ни нашу Бојану. Она је родила дивну малу Дуњу. Мала Дуња данас има пет година. Мала Дуња, дуња живота, дуња слободе, дуња непокора, дуња српског срца, дуња српске будућности. И никада нећемо дати ни нашу Дуњу, нити српску слободу, нити српско срце ћете икада успети да сломите. И то је оно што вам овај народ овде са трга у Краљеву, и са свих наших тргова широм Србије, поручује. Тешки су дани пред нама. Неки на Косову и Метохији, неодговорни људи, покушавају да нас увуку у замку, да нас увуку у клопку, покушавају да нас натерају да им одговоримо онако како заслужују. Једино што могу да вам кажем, ово је мој одговор Бојана теби и твојој породици, једино што могу да им кажем - нисмо их се много уплашили. Ни њих ни оних силеџија који их подржавају. Али оно што је за мене важније од свега, све што могу а молио сам за овакве речи и благослов од његове светлости, и онако како је то Бојана рекла. Све што будем могао из петних жила и све што будемо могли из свег срца, из дубине душе, због будућности нашег народа и наше деце, даћемо све од себе да сачувамо мир, да Дуња никада не осети оно што је њена мајка осетила и оно што је њен деда осетио, оно што је цела њена породица осетила. Али, они који мисле да ће да нам протерују и убијају народ такође морају да знају да се то једноставно неће догодити. Неће се догодити, јер Србија више није ни џак ни канта за ударање. Србија је земља поносног народа, снажног народа, и Србија ће чувати своју слободу једнако снажно као и свој мир. Желим на крају да поручим свима у свету, као неко ко се још неколико дана налази на челу непокорене слободарске Србије. Свима који воде ратове, свима који нападају, свима који се бране, да је најважније да чувају животе својих генерација и своје деце. И свима онима који су осиони на свим странама света а добро знају да нема веће вредности од живота деце. И молим их да што пре прекину ратове и конфликте, не само због нас већ и због њих, јер ова несрећа, уколико се настави, неће јој бити краја. А вас народе молим да и у оваквим тренуцима за нашу земљу будемо заједно, да чувамо нашу Србију јер немамо другу отаџбину. Имамо само једну једину најлепшу, непокорену, слободну, слободарску и непобедиву Србију, поручио је Вучић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

11

27.3.2022.

МАГАЗИН 540

12

- Распад бивше Југославије започет 1990. године трајао је готово пуну деценију, а историчари га сматрају једним од најтежих ратних сукоба у овом делу света и често називају трећим балканским ратом. - Од 78 дана бомбардовања Краљево је 54 дана било мета бомбардера и крстарећих ракета, а у 172 напада на ово подручје је бачено више од шест стотина пројектила велике разорне моћи. - Оштећено је или уништено 1.750 објеката, а на подручју Рашког округа погођено 2.436 кућа и 1.220 станова, дванаест школа, седам здравствених установа, два вртића, 24 привредна објекта, двадесет друмских и железничких мостова. - У бомбардовању Србије учествовало је преко седам стотина авиона који су током око две хиљаде и триста борбених напада, а лансирано је око хиљаду крстарећих ракета, причинили штету од око сто милијарди америчких долара

Двадесет три године од почетка НАТО агресије

ДАН СЕЋАЊА

13

вадесет три године од почетка агресије снага северноатланске алијансе на Савезну Републику Југославију 24. марта 1999. повод је за подсећање на све жртве ратова вођених на простору Југославије у последњој деценији двадесетог века. Распад бивше Југославије започет 1990. године трајао је готово пуну деценију, а започео ратом који историчари сматрају једним од најтежих сукоба у овом делу света и често називају трећим балканским ратом. Рат је за собом оставио пустош у градовима и селима, јад у душама породица чији су сродници заувек остали на бројним фронтовима и ратиштима од Словеније до простора Косова и Метохије, а прва жртва био је војник Слободан Стојковић из Матарушке Бање, убијен првих дана ратних збивања у Словенији. У данима погрома и страдања, али и невиђених херојстава и одлучности да се брани свој

МАГАЗИН 540

27.3.2022.

Д

14

праг, њива, пропланак, вековни манастири, међу истинске хероје и јунаке уписани су и Краљевчани од којих се многи са фронта нису вратили својим кућама. Да жал за њима никада неће престати сведочи податак да у овој средини нису заборављени, као ни почетак бесомучног бомбардовања Савезне Републике Југославије. Током НАТО агресије која је трајала од 24. марта до 10. јуна товари смртоносних бомби изручени су на подручје Србије и поред тога што за то није добијена сагласност Савета безбедности Уједињених нација. Од 78 дана бомбардовања Краљево је 54 дана било мета бомбардера и крстарећих ракета, а у 172 напада на ово подручје је бачено више од шест стотина пројектила велике разорне моћи. Колика је била најбоље сведочи податак да је оштећено или уништено 1.750 објеката, а на подручју Рашког округа погођено 2.436 кућа и

1.220 станова. Оштећено је и у згариште претворено дванаест школа, седам здравствених установа, два вртића, 24 привредна објекта, двадесет друмских и железничких мостова. Током бомбардовања подручја Рашког округа од последица тешког рањавања умрло је дванаест, док је рањено 105 цивила. Податак да је у крвавим ратовима при распаду бивше Југославије погинуло 139 бораца са простора Краљева не умањује значај чињенице да коначан број жртава никада није саопштен. Процењује се да је погинуло две и по хиљаде, а рањено шест хиљада, особа али да из дана у дан расте број оболелих од најтежих болести што је последица употребе забрањеног оружја. У бомбардовању Србије учествовало је преко седам стотина авиона који су током око две хиљаде и триста борбених напада, а лансирано је око хиљаду крстарећих ракета, причинили штету од око сто ми-

лијарди америчких долара. Агресори су користили оружје које није дозвољено међународним конвенцијама, касетне бомбе и пројектиле са осиромашеним уранијумом, којима је практично преорана територија јужне српске покрајине. О жестини борби на Кошарама сведочи податак да се сматрају равним онима које су почетком Првог светског рата вођени на Церу и Колубари. Због тога се с правом сматра да су јунаци са Кошара одбранили Србију, јер да нису она би данас другачије изгледала. Последња деценија двадесетог века је трајно забележена у сећању свих који су остали без чланова породица, учесника и инвалида који још увек доживљавају трауме. Зато се, у сарадњи са удружењима породица палих бораца, ратних ветерана и ратних војних инвалида, почетак НАТО агресије сваке године обележавао уз обећање да не-

ће престати док год живи сећање на жртве. А жртве сулудог времена и сукоба, који је оставио пустош у овом делу Балкана, заслужиле су да буду помињане и као хероји који су положили животе на бранику отаџбине оставивши потоњим генерацијама обавезу да их не забораве и помињу док је света и века. Сваки 24. март је прилика за подсећање како нема већег зла од рата и да се, тек кад замукну топови, виде размере ратне пустоши. У време мира је све, осим људских живота, надокнадиво па се последице рата и мере по броју страдалих. Животи који су уграђени у темеље државе и града стварају обавезу за појачану бригу о њиховим живим сродницима, а уверење да много тога још није урађено води ка томе да ће неправда бити исправљена, а обавезе државе и града испуњене. Споменик са именима страдалих

Краљевчана на Тргу Јована Сарића је место где сваког 24. марта венце и цвеће полажу представници локалне самоуправе, Удружења породица палих бораца ратова од 1990. до 1999. године, Удружења учесника ратова 19911999, Удружења раних војних инвалида, Војске Србије, Министарства унутрашњих послова и организација цивилног друштва. Тако је било и ове године кад су почаст страдалима одали представници локалне самоуправем Рашког управног округа, Војске Србије, Министарства унутрашњих послова, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Безбедносно-информативне агенције, удружења учесника ратова, ратних војних инвалида и породица палих бораца, политичких партија и организација цивилног друштва, а парастос жртвама служили свештеници Епархије жичке. Т. Радовановић

15

Промена епидемиолошке ситуације

МАГАЗИН 540

27.3.2022.

ИЗ ДАНА У ДАН

16

- Током минуле недеље у здравстевним установама са територије Краљева тестиран две хиљаде триста осамдесет један узорак бриса особа са симптомима болести коју изазива корона вирус. - Присуство вируса потврђено у двеста педесет три случаја. - После пуне три недеље паузе једна борба са болешћу окончана смртним исходом. Од понедељка до петка на лечење су примљене четири особе, исто толико опорављених отпуштено, у дневној болници збринуто двадесет пацијената а у ковид амбуланти обављено педесет осам прегледа. - Укупан број потврђених случајева инфекције за шеснаест премашио четрдесет четири хиљаде

17

27.3.2022.

МАГАЗИН 540

18

рећа недеља без смртних исхода болести коју изазива корона вирус отпочела је потврдом да је током претходна двадесет четири сата тестирано двеста двадесет три узорка назофарингеалног бриса, а да је присуство вируса потврђено код двадесет три особе. Тако је укупан број инфицираних од почетка епидемије, проглашене половином марта 2020. године, повећан на седам стотина осамдесет три више од

Т

четрдесет три хиљаде. Извештај Завода за јавно здравље за територију Краљева, на дан 20. марта сведочи да су другог дана викенда тестирана сто шездесет два узорка бриса узетих од особа са симптомима болести, а присуство вируса потврђено у двадесет случајева што је допринело да укупан број потврђених буде повећан на четрдесет три хиљаде осам стотина три.

Почела примена четврте дозе вакцине У Дому здравља Краљево потврђују да особе старије од осамнаест година код којих је од прве бустер дозе односно прошло најмање пет месеци, могу да приме и четврту дозу. Ово се првенствено односи на особе са примарним и секундарним имунодефицијенцијама које су у оквиру примовакцинације примиле само две дозе вакцине а након тога и трећу. Четврту дози вакцине могу да приме особе старије од шездесет година и запослени у здравственим установама који раде на пословима приликом којих долазе у контакт са пацијентима. Довољан број различитих вакцина омогућава да особа која се вакцинише изабере врсту која ће бити примењена као друга бустер доза. Примена бустер вакцине Фајзер, препоручује се деци узраста од дванаест до осамнаест година код којих је од друге дозе вакцине прошло најмање пет месеци. Вакцинација се обавља у сутерену Поликлинике сваког радног дана од 14 до 20 и суботом од 8 до 15 сати.

Први радни дан у недељи на болничком лечењу су дочекала три пацијента чије здравствено стање није било толико нарушено да би била неопходна интензивна или полуинтензивна нега. Током претходна двадесет четири сата хоспитализована су два пацијента са клиничком сликом која је захтевала стални надзор лекара, у дневној болници збринут један пацијент, а у ковид амбуланти обављена два прегледа. Почетак недеље је време кад се интензивира интересовање суграђана за тестирање на присуство вируса. То потврђује и извештај Завода за јавно здравље за територију Краљева на дан 21. марта и податак да су у последња двадесет четири сата, у здравственим установама са подручја града, тестирана пет стотина два узорка бриса а да је присуство новог корона вируса потврђено код четрдесет особа, што је утицало да укупан број од почетка епидемије достигне четрдесет три хиљаде осам стотина четрдесет три. Погоршање клиничке слике је повод да на болничко лечење буде примљен још један пацијент, па је укупан број хоспитализованих повећан на четири чи-

но триста шездесет осам узорака назофарингеалног бриса на присуство новог корона вируса који је потврђен код четрдесет седам особа, па се укупан број од почетка епидемије примакао на шездесет четири до четрдесет четири хиљаде. У болници се и даље лече четири пацијента чија клиничка слика не захтева интензивну или полуинтензивну негу. У претходна двадесет четири сата у дневној болници је збринуто шест пацијената, а у ковид амбуланти обављено двадесет пет прегледа. Број тестираних следећег дана био је готово идентичан, а међу њих триста шездесет два присуство вируса је потврђено код тридесет четири особе, што је укупан број случајева од почетка епидемије приближило на само тридесет до четрдесет четири хиљаде. Радни део недеље окончан је податком да је у Општој болници хоспитализовано пет пацијената који се лече од болести коју изазива корона вирус, а ниједној није неопходна полуинтензивна или интензивна нега. Током претходног дана на лечење су примљене две осоебе, једна опорављена је отпуштена

на кућно лечење, у дневној болници збринуто пет апцијената а у ковид амбуланти обављено четрнаест прегледа. Извештај Завода за јавно здравље за територију Краљева на дан 25. марта сведочи да је тестирано триста двадесет пет узорака бриса на присуство корона вируса чије је присуство потврђено код четрдесет шест особа. Тако је укупан број потврђених случајева на територији Краљева за шеснаест премашио четрдесет четири хиљаде, а од последица болести у болници је, после пуне три недеље без смртних исхода, преминула једна особа. Током минуле недеље у здравстевним установама са територије Краљева тестиран је две хиљаде триста осамдесет један узорак бриса особа са симптомима болести коју изазива корона вирус чије је присуство потврђено у двеста педесет три случаја. Од понедељка до петка на лечење су примљене четири особе, исто толико опорављених је отпуштено, у дневној болници збринуто двадесет пацијената, а у ковид амбуланти обављено педесет осам прегледа. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

је здравствено стање није било нарушено до мере да захтева интензивну или полуинтензивну негу. Од последњег извештаја у дневној болници су збринута три пацијента, а у ковид амбуланти обављено тринаест прегледа. Извештај Завода за јавно здравље за територију Краљева за двадесет други дан марта сведочи да је од претходног у здравственим установама са подручја града, тестирано укупно четири стотине тридесет девет узорака бриса узетих од особа са симптомима болести, или по другим индикацијама, а присуство новог корона вируса потврђено у четрдесет шест случајева, па је укупан број од почетка епидемије повећан на осам стотина осамдесет девет више од четрдесет три хиљаде. Након отпуста једног опорављеног на лечењу у Општој болници „Студеница“ задржана су још три пацијента чије здравствено стање захтева стални надзор лекара. Током претходна двадесет четири сата у дневној болници је збринуто пет пацијената, а у ковид амбуланти обављено четрнаест прегледа. Здравствени билтен за дан 23. марта сведочи да је од претходног тестира-

19

20

Зорица Стаменковић

МАГАЗИН 540 27.3.2022.

Кандидати за народне посланике: Зорица Стаменковић

У ГРАДУ ДУХОВА - Јавна предузећа немају довољно стручне људе способне да се суоче са изазовима које носи одговорност за функционисање града. - Урбана регенерација Доситејеве улице је пример нестручности, незнања и неспособности. - И поред довољно потенцијала за развој града, приградских и сеоских подручја, тиме се нико не бави. - Корупција једна од карактеристика актуелне власти, па се главним покретачем свих активности оцењује само лични интерес. - Евидентно постојање вештачки регистрованих пољопривредних газдинстава са жељом да се из градског буџета извуче што више средстава. - Довољан земљотрес од три и по степена да се у Доситејевој сруши оно што је преостало после претходног

21

27.3.2022.

МАГАЗИН 540

22

есто међу кандидатима за народног посланика је сваки пут изузетна част, чак и у случајевима да листа на којој су се нашли не пређе цензус за улаз у Народну скупштину. Кад је у питању изборна листа Мариника Тепић Уједињени за победу Србије шансе за пролаз међу двеста педесет народних представника у парламенту ипак су нешто веће него код осталих, па и за три Краљевчанке којима је указано поверење да представљају Странку слободе и правде, Народну странку и Демократску странку. Међу њима је Зорица Стаменковић која пре само две године није била сигурна да ће дочекати у животу ни наредни дан, а камоли да ће бити кандидат Демократске странке на листи Уједињене Србије. Било је то време кад су готово сви медицински параметри потврђивали како нема превише наде за оптимизам а онда се, каже Зорица, одлучујућим показало нешто што назива чистом срећом. Тра-

М

чак наде појавио се након девет реанимација након којих је уследило неколико месеци мукотрпних напора да се удахне мало свежине у готово угашен живот. Са довољно дуге дистанце све је чвршће уверење како је одлучила велика жеља да се одупре изазову пред којим се нашла баш као и у тренутку кад је уврштена на изборну листу уједињене опозиције. Искуство нагомилавано до тада, а и касније сведочи да преданост борби за остваривање значајних резултата у животу даје резултате, а искушења кроз која је прошла довољно снаге да поверује како то могу и други. Оптимизам подгрева уверење да се и земља и град налазе у тешкој ситуацији па је допринос сваког појединца у борби за промене готово немерљив. У изборној години навире сећање на време кад јој на памет није падало бављење политиком, а онда је пресудило то што дели судбину неколико стотина суседа из Доситејеве улице ко-

ји више од деценије стрепе од неког новог потреса, чак много слабијег од оног који је почетком новембра 2010. погодио Краљево и околину. Иако су исти проблеми мучили све њих није било превише спремних да на себе преузму одговорност и врше константни притисак на надлежне како би им урбана регенерација била у фокусу пажње. Нагомилавано незадовољство додатно је ојачано тренутном сликом града који је, каже Зорица, сваким даном све прљавији што је последица неорганизоване јавне службе. Значајним за такво стање оцењују се јавна предузећа у којима се највећим проблемом оцењује тошто немају довољно стручне људе способне да се суоче са изазовима које носи одговорност за функционисање града. Кривцем за такво стање оцењена је тренутно водећа политичка снага у граду која нема ни школован кадар ни способне људе да изнесу терет који су прихватили.

Да дугогодишње опозиционо деловање, у једном мандату и у Скуштини града, није само прилика за критику власти сведоче похвале малобројних активности које су оцењене корисним за локалну средину и понуда да се заједничким напорима уради више. Поразно делује податак да за такве предлоге није било довољно слуха, углавном због чињенице да долазе из редова који се у локалном парламенту не сматрају адекватним сарадником, ма колико заједничко деловање било добра прилика за остваривање бољих резултата.

- Колико ће ова власт трајати не знам, надам се да ће јој ово бити крај, али знам да ако овако остане од нас заиста неће бити ништа, да ћемо се претворити у град духова јер немамо омладину, нити будућност за ову децу. Нажалост, имамо две фабрике и понижавање достојанства људи, пре свега школованих, и то је трагедија овог града. Кад је Леони почео да ради плате

су биле нешто више него сада, али је лично градоначелник дошао горе и тражио да се смање мало, јер се буне остали приватници у граду. Доситејева улица је пример нестручности, незнања и неспособности. Од претходних власти сте наследили идејни пројект, више од деведесет посто потписаних предуговора са станарима, добијете новац, за десет година не можете да направите једну зграду а и са том једном имате проблем, јер је још увек нисте уселили како треба. Годину дана се чекало на технички пријем зато што су направљени кардинални пропусти, а оно што нико до сада није поменуо а врло је битна ствар, су надзор и контрола радова. Надзор је добило Јавно предузеће Градско стамбено, а како надзор није вршен десило се да подизвођач подизвођача постави пумпу за грејање која може да добаци до трећег спрата у згради која има шест. Подизвођач је узео подизвођача, а кад нису могли да

га нађу почели су да се препуцавају, па је крив пројектант, па није пројектант него извођач из Параћина, а да не би дошло до побуне станара „Топлана“ је морала о свом трошку да замени пумпу, каже Зорица као дугогодишњи активиста у борби да се приведе крају урбана регенерација дела насеља у Доситејевој улици које више од деценије све више подсећа на градњу Скадра на Бојани. Прва зграда је усељена само делимично, а основни разлог што још нису решени сви имовинско правни односи. Представницима власти се замера што, и поред уверење да има довољно средстава, нису учинили довољно да се читав процес убрза. Неизвесност је и један од разлога да све већи број становника овог дела града губи наду да ће радови ускоро бити настављени. Разлог се огледа у потврди да тендер за реализацију друге фазе пројекта није окончан успешно, јер је изабрани извођач због техничких проблема и

23

27.3.2022.

МАГАЗИН 540

24

кашњења одустао од радова. У ситуацији кад влада у техничком мандату нема овлашћења да расписује нови страхује се да би до тог тренутка могло да прође и више од шест месеци. Разлог су парламентарни избори након којих се очекује именовање министра грађевианарства, саобраћаја и инфраструктуре, па државног секретара задуженог за ову врсту посла, што читав процес одлаже на неодређено време.

- Зграде у Рибници за војску и полицију ничу као печурке после кише, јер војска и полиција треба да штите овај режим. Тамо се тако брзо гради, а у Доситејевој има триста шездесет шест породица у којима преовладава старије становништво. То су махом пензионери јер су млађи, способнији и вреднији, одавно отишли из насеља које све више личи на гето у Бејтуру, а не у Србији. Нисмо им интересантни јер ће тих триста или четири стотине гласова пензионера сигурно добити.

Још док сам била одборник градоначелник је обећавао да дође у насеље, али се никад није појавио нити ушао у једну зграду да види стан. То је неодговорно понашање особе од које све креће, а бојим се да ће зграде оштећене од земљотреса почети да се руше саме од себе. Улице и прилази зградама су потпуно уништени, а комшија је аутомобилом упао у рупу јер је радници након постављања топловода нису затрпали како треба. Силом прилика на том месту имамо кружни ток, а током целе зиме идемо преко ливаде, јер не можемо улицом, и ту се види бахатост ове власти. Ми се активирамо само пред изборе, а то је оно што замерам и споственој странци јер се људима треба бавити све време, не само кад крене предизборна кампања. Толико имамо потенцијала да развијамо град, приградска и сеоска подручја, али се тиме нико не бави. Све је опустошено, нигде

нема никог а толико је потенцијала, пре свега у храни која ће тек да буде један од најскупљих производа у свету, каже Стаменковић уз појачану стрепњу засновану на уверењу о корупцији као једној од карактеристика актуелне власти, па се у таквим околностима главним покретачем свих активности оцењује само лични интерес. Представницима власти замера се много шта, између осталог и убеђење да после њих не постоји ни време ни живот, што појачава уверење да ће владати хиљаду година. Предозираност таквом идејом сматра се контрапродуктивним за свакодневни живот и положај највећег броја припадника локалне заједнице. У сукобу са свакодневним проблемима добар део становништава није адекватно упознат са бројним другим који оптерећују различите категорије других. Посебно угроженим, каже Ста-

Значајним се оцењује слобода коју Демократска странка обезбеђује својим члановима и могућност предлагања идеја усмерених ка решавању проблема са каквима се суочавају суграђани. Таквим се не би могло окарактерисати понашање краљевачких посланика у Народној скупштини којима се замера што жељу за останком у Београду најчешће подређују заједничким интересима.

- Мислим да нико од њих не намерава да живи у Краљеву, нити да се врати, а као посланик може да уради доста за свој град, али треба да се за то бори и да ради. Ја бих искористила тај тренутак да могу и тешко да бих пропустила такву шансу. Све што се дешава представља чист пример неспособности и нестручности. Таквих је пуна Србија, овде је то само опипљиво и видљиво, а мислим да на оваквом примеру може да се види како функционише цела држава.

Имали сте нестручне људе на погрешном месту у погрешно време, па је дошло до хаварије у Термоелектрани „Никола Тесла“, а исто је и у Доситејевој где је довољан земљотрес од три и по степена да се све сруши. На крају крајева, и председник је рекао да је ово трусно подручје, подсећа Стаменковић уз позив бирачима да изађу на изборе без обзира за кога ће гласати. Опозициони кандидати за посланике указују на неопходност подизања свести до нивоа са кога се боље сагледава тренутна ситуација у земљи и упозоравају бираче на потребу да паметно искористе могућност коју им гарантује највиши правни акт земље. У таквим околностима нема разлога за страх пред уценама било које врсте, па је време да се исправи кичма, изађе на изборе и иза паравана добро размотре могућностии које пружа гласачки листић. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

менковић, оцењују се произвођачи млека који су, због одсуства спремности локалне самоуправе да им помогне, остављени на цедилу. Насупрот томе евидентно је постојање вештачки регистрованих пољопривредних газдинстава са жељом да се из градског буџета извуче што више средстава што, по мишљењу истакнутих представника опозиције, представља својеврсну фарсу. У таквим околностима жене су само фиктивни власници газдинстава због жеље да се истакне значај родне равноправности и део заједничких средстава усмери ка приватном интересу. У Демократској странци преовладава уверење како је добар део становништва значајно уплашен тешким стањем у коме се налази, још више очекивањем да ситуација може бити знатно неповољнија, што у значајној мери пасивизира активности у борби за остваривање загарантованих права.

25

26

Др Раде Панић

МАГАЗИН 540 27.3.2022.

Коалиција Морамо: Др Раде Панић

СРБИЈА ДУГИНИХ БОЈА

олитичка сцена Србије се по правилу узбуркава тек повремено, нешто интензивније пред сваке изборе, а посебан тон јој даје појава нових партија, покрета и коалиција. Последњих месеци то је коалиција Морамо коју чини више од шездесет удружења грађана и групација које су из постојећих политичких партија изашле вођене различитим мотивима. У појединим случајевима то је незадовољство структуром, функционисањем или неактивношћу, а некад поступање власти и све што се дешава у њиховом окружењу. Уверење да коалиција ни десетак дана пред парламентарне и председничке изборе није препозната, нити довољно видљива, у локалној средини мотивисало је кандидата за посланика др Рада Панића да се обрати јавности и укаже како би била велика штета да грађани не буду упознати са постојањем политичке опције која им може бити избор 3. априла и када изађу на гласачка места не знају за могућност да заокружењем броја испред имена коалиције на гласачком листићу потврде жељу за бољим

П

животом у свом окружењу. У коалицији верују како већина грађана зна колико је лоша ситуација у земљи, а и у локалној средини, чак и они који под утицајем медија под директним утицајем режима то не желе да прихвате. Значајним фактором за такав однос према дешавањима у земљи оцењују се медији који се труде да држе грађане у анестезији како не би приметили колико им је лоше. Добрим начином да се поткрепи став о тренутној ситуацији оцењен је обрачун вредности минималне потрошачке корпе, али и низ других који би требало да потврде колико највећи део становништва лоше живи. У таквим околностима најискренијим на политичкој сцени Србије оцењује се коалиција Морамо која окупља значајан број у политици потпуно нових особа, али и оних за значајним искуством рада у овој области. Сви они су се, каже др Панић, већ довољно доказали у делатностима којима се баве, а тек кад су остварили задовољавајуће резултате и доказали квалитете ангажовали се на ширем плану. Иако је то у почетку био грађански

активизам тренутна ситуација у Србији их је принудила на активније учешће у политичком животу. На челу групације је професорка Биљана Стојковић коју је за кандидаткињу коалиције за председницу Србије номиновао дугогодишљи активизам валоризован формирањем савеза еколошких организација Србије са циљем да се спречи копање литијума и бора у Србији, планирано на више од седамдесет пет локација.

- Када томе додате планирање за копање злата на Хомољу где ће се радити на отвореним површинама са цијанидом који је свима познат као отров, а има још планова за рударење, Србија би постала огромна рупа на којој не би било једне зелене биљке. Један од основних програмских циљева, и онога што коалиција Морамо обећава, јесте доношење закона о одговорном рударству. Нећемо потпуно забранити рударење али то рударење, ако буде неопходно Србији, обављаће се у строго контролисаним условима и иза себе ће имати мноштво тога што ће служити да заштити животну околину. Пре тога, мислимо да наш економски развој може

Фото: М. Радовановић

- Медији се труде да држе грађане у анестезији како неби приметили колико им је лоше. - Коалиција Морамо која окупља значајан број у политици потпуно нових особа, али и оних за значајним искуством рада у овој области. - Србија огромна рупа без једне зелене биљке.

- Жеља да се спречи корупција која карактерише реализацију значајних државних пројеката. - Пољопривреда високо на листи приоритета.

- Пољопривредницима двеста евра по хектару, укидање акцизе на гориво, ђубриво и остало што ће за педесет посто умањити цене онога што пољопривредник користи. - Интензивне активности у борби за остваривање већих права трудница

27

27.3.2022.

МАГАЗИН 540

28

ићи у правцу енергетике. Видимо каква је ситуација данас у свету а улагањем у енергетику као једном од стубова економског развоја добијамо две ствари. Прва је да ће Србија постати енергетски независна. Није истина да у потпуности зависимо од руског гаса, али би то морали да решимо много ефикасније, а то значи да један од националних развојних путева буде зелена енергија, првенствено из ветра и сунца, уз евентуално разматрање могућности још неке реверзибилне хидроелектране и реверзибилног језера, каже др Панић и упозорава да је потрошено више од две трећине резерви хидропотенцијала у енергетском систему. И поред свести о значајним трошковима реализације амбициозног програма подизања енергетике на виши ниво у коалицији не размишљају о узимању кредита по угледу на актуелну власт којој се замера изузетно висок ниво задуживања. Могући извор средстава види се међу грађанима Србије, пре свих највећем броју оних који и после 3. априла

желе да наставе живот у Србији. Учешће уштеђених средстава ограничено је на физичка лица, а основни разлог је жеља да се спречи корупција која карактерише реализацију значајних државних пројеката. Заједнички интерес огледа се у очекивању да им се део средстава врати кроз исплату дивиденде и обезбеђењу услова за бољи живот свих грађана Србије. Насупрот онима који верују да пољопривреда не може бити развојни пројекат она у програму коалиције заузима веома високо место на листи приоритета због уверења да су здрава храна, здрав ваздух и здрава вода основ здравља јер без њега све што раде лекари са најмодернијим лековима и апаратима неће дати никакав ефекат. Разлог више су предвиђања да са протеком времена храна постаје све значајнији ресурс што је довољан разлог за размишљање о потреби да Србија део свог потенцијала базира на пољопривреди. У ситуацији кад се Србија сматра једним од највећих извозника пшенице и кукуруза, који тренутно на европском тржишту достижу

довољно примамљиву цену, речи критике усмерене су према највишим представницима актуелне власти због забране извоза и поред потврде са највишег нивоа да су робне резерве на изузетно високом нивоу.

- Неопходно је да се хитно спречи корупција, да се све врати у институције и ради на развитку пољопривреде тако што ће се пољопривредницима обезбедити субвенција од двеста евра по хектару, што минимално што морамо дати да би пољопривреда била конкурентна и могла да функционише на тржишту. Свакако треба укинути акцизе на гориво, ђубриво и остало што је пољопривреди неопходно и што ће сигурно за педесет посто умаљити цене онога што пољопривредник користи. Сматрам неопходним да се обезбеди сигурно тржиште, а то значи нови закон о задругама, да не буду место за корупцију већ место сигурности где ће пољопривредник бити сигуран да ће моћи да пласира своју робу. Србија треба да је златна, преливена пшеницом и кукурузом, Србија треба

да је црвена од малина, парадјза и јагода које могу да буду велики развојни потенцијал, Србија треба да буде плава јер су ту наша традиционална шљива и боровница, а мора да остане зелена да би пашњаци, ливаде и шуме били наша плућа, да ту одмарамо очи и психички се лечимо. Знамо шта је дедовина, шта је завичај, а то не смемо дати ни по коју цену, каже др Панић. Да није занемарено ни становништво у градовима сведочи тежња да се додатно изолују стамбени простори, приступи разврставању смећа и правилном одлагању на санитарне депоније. Значајном основом за срећно родитељство и детињство, како ђаци не би имали других брига сем адекватног савлађивања градива, оцењује се задовољство просветних радника као услов да стечена знања са вољом и жељом преносе на младе а повод је потреба, каже др Панић, да свака школска година не почиње штрајковима просветних радника, што је случај деценијама уназад. Залагање зелено леве коалиције да

радник буде у првом плану темељи се на уверењу да само то ствара услове за адекватно функционисање читавог друштва, јер је јака економија основ за очување суверенитета и националног идентитета.

- Здравство мора постати бесплатно. Знамо колико велике проблеме имате да дођете до здравствене услуге, јер лекари и сестре немају довољно времена да вам посвете пажњу коју заслужујете. Због тога услуга често није довољно квалитетна, а онда вас разним методама упућују на корупцију. Зашто? Министарство смишљено смањује број здравствених радника и омогућава да огроман притисак на њих ствара незадовољство, здравствена услуга није довољно квалитетна а укидају се многе које сте имали могућност да добијете у домовима здравља. Предлаже се чак укидање солидарног начина финансирања здравственог осигурања, а ако би се то догодило преко седамдесет посто грађана Србије сигурно не би могло да дође до здравствене услуге. Грађани не знају колико је здравствена услуга ску-

па. Током пандемије нисте били у могућности да дођете до лекара у државним установама, па су услуге у приватним поскупеле два до три пута. Иако сам на листу дошао из Београда као могући будући републички посланик морам бити упознат са свим проблемима које имају Краљевчани, јер је моја обавеза да заступам интерес свих грађана а не овако како данас ради партија на власти са својим сателитима, обећава др Панић и каже да ће коалиција наставити интензивне активности у борби за остваривање већих права трудница. Први корак је стварање услова за исплату зараде без умањења током читавог периода прудничког и породиљског боловања за запослене, а минимална зарада за оне које нису у радном односу. Зелена коалиција се жестоко противи јефтиним и по здравље опасним технологијама које су све присутније у Србији. Зато се од инвеститора који долазе због државних субвенција очекује да у земљу донесу нешто ново. Т. Радовановић

29

МАГАЗИН 540

27.3.2022.

Српски радикали у предизборној кампањи

30

БЕСПЛАТНЕ КЊ - Основне црте предизборног програма Српске радикалне странке потврђују залагање против једнополних бракова и рада приватних извршитеља уз залагање за већу подршку пољопривредним произвођачима и домаћим инвеститорима. - У књигама Војислава Шешеља документа која доносе истину по мало различиту од оне која се пласира посредством провладиних медија

д првих вишестраначких избора почетком последње деценије двадесетог века преизборне кампање су доживљавале битне трансформације у складу са ситуацијом која је у то време владала у земљи. Зато су се једна од друге разликовале по бројним параметрима, а највише зависиле од количине расположивих средстава. То би се могло рећи и за актуелну елиминисану грандиозних скупова у сваком већем месту и најечшће врло скромним наступима партиј-

О

ских челника који у директном сусрету са грађанима траже прилику за подршку на изборима. Пред последњу седмицу изборне кампање српски радикали су изабрали оригинални начин упознавања бирача са основама на којима се заснива њихова политика и приступили подели књига председника странке др Војислава Шешеља на градским трговима широм земље. Радикалски караван се у петак зауставио у Краљеву, а обавезу да симпатизерима и случајним прола-

зницима поделе књиге преузели чланови Градског одбора. Десетак дана пре избора у редовима радикала преовладава уверење да су учинили све што се могло како би повратили пољуљано поверење бирача и вратили у своје редове чланство пасивизирано неуспехом на последњим парламентарним изборима. До почетка предизборне тишине пред крај наредне недеље предстоји још једна покушај да се, на мањим трибинама, бирачи убеде у потребу да им

поклоне поверење. Први извештаји са терена сведоче о својеврсном затишју међу бирачима, посебно онима који се нерадо одлучују да изађу на изборе, што појачава жељу да се мотивишу на овај корак како би крајњи резултат био што повољнији. Иако кладионице и агенције које се баве испитивањем јавног мњења радикалима не дају превелике шансе на априлским изборима међу тврдим члановима странке не јењава уверење како ће успети да достигну цензус од три одсто и заузму одређен број места у скупштинским клупама. Основне црте предизборног програма потврђују залагање против једнополних бракова и рада приватних извршитеља уз залагање за већу подршку пољопривредним произвођачима и домаћим инвеститорима. Са осме позиције на листи Српске радикалне странке Весна Вукајловић

указује на потребу да се прочитају књиге др Шешеља са документима која доносе истину по мало различиту од оне која се пласира посредством провладиних медија.

- Народ није довољно упућен, нема довољно информацији, па у овој димној завеси која се пушта преко риалитија не може да одвоји битно од небитног и схвати у каквој се ситуацији налази Србија и свако од нас појединачно. Веома смо угрожени као земља, породица и економија, а морално смо у дебелом минусу, па све морамо да исправимо и окренемо народ према националном. Ми смо у другом плану зато што је атмосфера у друштву од 2000. таква да се људи уче корупцији, да се ништа не постиже радом него неким другим каналима и средствима. Једини разлог што смо у другом плану је јер увек говоримо истину, указујемо да се живи

од рада и поштења и инсиситирамо да се размишља национално. То је нашем народу одузето од 2000. а због начина на који је вођена земља, и на који су људи долазили до одређених позиција, схватили смо да школа и знање не играју никакву улогу и да се само треба снаћи. Наша политика је другачија, јер од тог „треба се снаћи“ не може да се живи. С обзиром на ситуацију у свету очекујемо да се све преиспита и свако схвати како треба да мисли на своју земљу, а ако дође до таквог освештења ми ћемо сигурно бити у ситуацији да будемо успешни, верује Вукајловић незадовољна ситуацијом у Краљеву и превеликим обухватом пореза. Незадовољство се темељи на податку да количина новца који се слива у локални буџета нема покриће у раду институција и локалне самоуправе као сервиса грађана. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ЊИГЕ ЗА БИРАЧЕ

31

Носиоци демократских промена: Др Радослав Јовић (1)

МАГАЗИН 540

27.3.2022.

НА ЧЕЛУ ОПШТИНЕ У НАЈТЕЖИМ ТРЕНУЦИМА

32

- Догађаји из последње деценије двадесетог века потврђују да држава није била саздана на здравим ногама и да су сепаратизам, и жеља народа који никада у историји нису имали своју државу, били узрок свега што се дешавало. - У време кад се назирао нови светски поредак, а униполарни свет покушавао да наметне свој начин живота, Србијом су управљали људи који се нису најбоље снашли, па су по сваку цену бранили принципе не знајући да је код великих сила једини принцип сама сила. - Због затворености медија, оцрњени као петоколонаши и издајници, кандидати опозиције су током кампање од врата до врата обилазили бираче и убеђивали их да је дошло време за промену система како би земља кренула путем развоја. - Кад се прешло на пропорционални систем квалитет састава локалне скупштине се изгубио и то више није она скупштина

Др Радослав Јовић

33

ад је крајем осамдесетих година прошлог века др Радослав Јовић, као млад лекар, отпочињао професионалну каријеру у краљевачком Дому здравља тек су се назирали први знаци вишестраначја у Србији. Неколико година пре тога, током студија су на факултету постојали тајни кружоци у оквиру којих су они мало храбрији разговарали о проблемима који притискају друштво настојећи да, колико је то ситуација омогућавала, испољавају одређен степен слободе што је био посебан вид припреме за касније бављење политиком. Већина њих веровала је да ће прелазак из једног друштва у друго проћи на миран начин и без великих потреса, а мало ко и претпостављао да ће протећи са толико крви колико се пролила на овим просторима. Доктор Јовић потврђује да припада психолошком профилу људи који не могу да седе мирно и посматрају дога-

МАГАЗИН 540

27.3.2022.

К

34

ђаје око себе и које је идеја о модерној Србији по стандардима савремених држава водила све до данас кад се полако усправља и постаје део модерног света. Овакво уверење води ка ставу да се полако остварује сан који носи у себи скоро три деценије колико траје тежак период који је већина становника Србије тешко преживљавала. Уверење да ће Југославија као земља опстати, а да ће се само променити политички и економски, уздрмано је са првим данима лета 1991. године кад су из Словеније стигли први узнемирујући снимци напада јединица територијалне одбране на припаднике званичне армије. Оно што се касније дешавало потврђује да држава није била саздана на здравим ногама и да су сепаратизам, и жеља народа који никада у историји нису имали своју државу, били узрок свега што се дешавало деведесетих година. Међу

бројнима који су тих година били мобилисани, да би на различитим ратиштима силом решавали неразјашњена питања, нашао се и др Јовић након свега уверен да припада народу који је платио највишу цену. На то подсећа период кад је, као председник Скупштине општине, гледао у очи сваког од родитеља који је на неком од ратишта изгубио сина од којег је очекивао да буде његов наследник.

- Деведесете године су биле застрашујуће. Тада сам био млад лекар, тек основао породицу и имао имао двоје деце, а супруга и ја радили у болници и морали из села да долазимо на посао бициклама. Тешко ми је било кад добијем задатак да одем у кућну посету код пацијента који болује од тешке болести, или је непокретан, а немамо ни грам бензина да сипамо у ауто. Хиперинфлацију памтим и по томе што сам био на специјализацији, а једном у

месец дана долазио кући данским крљевским возом који је ишао преко Врњачке Бање и на једној нози стајао само да дођем и обиђем породицу. Сећам се добро да сам гледао да скрпим две три марке и на пијаци купим деци чоколаду, а да не причам о томе како су тешко живели пацијенти који не могу да набаве лекове. Оно што ме је фасцинирало у том пердиоду је дух нашег народа, а само народ који има такав дух и ментални склоп може да опстане и преживи тешко време. Чак и тада су људи знали да направе неку фештицу, испратницу у војску или свадбу. Сналазили су се и трудили да тешки период преживи оно што је део традиције и културе, и преживело је – сећа се др Јовић. Србија се већ почетком деведесетих година, због прекрајања света, нашла на удару великих сила. У време

кад се назирао нови светски поредак, а униполарни свет покушавао да наметне свој начин живота, Србијом су управљали људи који се нису најбоље снашли, па су по сваку цену бранили принципе не знајући да је код великих сила једини принцип сама сила, а ко покуша да одбрани принцип, ма колико био јак, а нађе се на удару велике силе прође онако како је прошла Србија. У то време већ сазрели припадници генерације др Јовића схватили су да то није начин на који се може обезбедити опстанак нације и државе. Потреба да се штошта мења у спољној и унутрашњој политици водила је ка ставу да је неопходно преузети одговорност и покренути озбиљне и корените промене у друштву. Шанса је пружена 1996. године кад је на локалним изборима Коалиција „Заједно“ приступила реализацији новог концеп-

та за супростављање дотадашњем руководству. Као угледном лекару др Јовићу је понуђено место кандидата за одборника на листи коалиције а, ма колико годило указано поверење и расла жеља да помогне колико може, сви планови су били усмерени ка професији и породици.

- Те године су дошли људи које нисам познавао и понудили да будем на листи коалиције о којој нисам знао ништа. Било је то током лета, а ја и заборавио да сам пристао при потврди да припадају опозицији. Кад су ме у септембру позвали да донесем одређена документа сетио сам се да сам дао пристанак и тако је кренуло. Била је то прва озбиљна опозиција у Србији, а Краљево један од првих градова у којима је победила на изборима. Кад је изостало признање избора од стране централне власти устали смо бранећи

35

27.3.2022.

МАГАЗИН 540

36

право слободе избора, јер смо се борили за државу у којој ће људи моћи слободно да бирају власт и оне који ће да управљају на локалном и нивоу државе – каже др Јовић. Због затворености медија, оцрњени као петоколонаши и издајници, кандидати опозиције су током кампање од врата до врата обилазили бираче и убеђивали их да је дошло време за промену система у Србији како би земља кренула путем развоја. Да је моћ медија била огромна потврђују пре сретали на сваком кораку. У таквим околностима још није била довољно развијена критичка мисао па су лако наседали на флоскуле, пароле и кратке поруке пласиране путем медија. Иако убеђивање није било ни мало лако назирало се како друштво сазрева што је био добар знак да је дошло време за промене. У тренутку кад је актуелна власт потврдила да не признаје резултате избора код оних који су по свим показатељима победили појачано је осећање одговорности према грађанима што је било повод за прва окупљања на Тргу српских ратника уз

одлучност да се истраје до признавања резултата.

- Ту је морала да буде победа и нисмо смели да идемо на пораз. Били су то тешки, а уједно и лепи тренуци јер је енергија која се одједном ослободила из народа била фасцинантна. Трг је из вечери у вече био препун, а ми у то време тек учили да држимо говоре, што није било ни мало једноставно, па се и данас сећам тренутака кад сам осећао да ми подрхтава глас, а ноге клецају. Чињеница да сам у души веровао у то за шта се борим помагала је да издржим тај темпо и убеђујем људе да треба направити искорак у демократизацији друштва. Била је то битка за демократску Србију све док није дошао чувени лекс специјалис, а Слободан Милошевић, под нашим и притиском међународне заједнице, није признао резултате избора. Ја сам се нашао у ситуацији да прихватим или не прихватим место првог председника демократског Краљева, јер сам сматрао да нисам довољно политички образован, нити поткован, да у таквој ситуацији преузмем врело

гвожђе у руке, а знао сам да та позиција није била само питање функционисања локалне самоуправе. Чињеница да постајем први човек једног града носила је страшно оптерећење и одговорност. Знао сам да, у време кад је претила опасност од грађанског рата, први задатак мора бити смиривање ситуације, да се поново не деси трагедија и несрећа из Другог светског рата да из политичких разлога удари брат на брата, комшија на комшију, пријатељ на пријатеља – каже др Јовић. Читаву ноћ је трајало убеђивање док пред зору следећег дана, пред аргументом политичког компромиса, др Јовић није попустио да би на првој седници Скупштине општине у новом сазиву минималном већином, од само једног одборника преко половине укупних, било потврђено његово именовање за председника. Ни две деценије касније није избледело сећање на први радни дан и утисак да је испод усијане председничке столице неко потпалио жар. Осећање нелагодности додатно је појачавао страх од пријема

37

27.3.2022.

МАГАЗИН 540

38

у новој средини и сарадника који су годинама уназад припадали супротном систему. Ништа мање нису били уплашени ни они због стрепње да би могли остати без посла. Др Јовић се не устручава да призна како првог радног дана на челу општине није знао ни шта треба да ради. Неопходне информације добио је уз кафу са секретарицом Љубицом коју су као оданог сарадника помињали бројни учесници у истраживању догађаја који су водили ка демократским променама у Краљеву. Само десетак сати пре него је званично отпочео први радни дан на Тргу српских ратника је врвело као у кошници. Поред оних који су се ту окупљали стотину претходних дана било је много других који у претходном периоду нису смели јавно да искажу ставове и симпатију према представницима новог доба.

- Дошли су са заставама, била је ту и сјајна кочија у којој сам се провозао неколико кругова, казан са ракијом и општенародно весеље. Људи су имали велику наду и очекивања, па су после

година мука и преживљавања, дали себи одушка јер се коначно на крају тунела појављивало светло. Схватио сам да је за Краљево и његов опстанак јако важно да се лопта спусти на земљу, да се манемо високе политике и покушамо да нађемо консензус око питања која су важна за функционисање локалне средине. То смо веома успешно

радили и ја се поносим што су пре седница Скупштине општине сви шефови одборничких група били код мене на консултацијама. Поносим се чињеницом да је, без обзира што смо у локалној скупштини били подељени, преко 90 посто одлука донели једногласно. Веома смо стабилно и лепо радили, а посебно ме је фасцинирало што смо

били бирани именом и презименом. Кад смо прешли на пропорционални систем квалитет састава локалне скупштине се изгубио и то више није она скупштина – каже др Јовић. Колико год да је на локалном нивоу успостављен подношљив ниво јединства опструкција је долазила са врха државне управе где су социјалисти и даље чврсто држали власт. Покушаји да се дође до премијера и појединих министара, како би се указало на проблеме у функционисању општине, доживљавали су епилог испред затворених врата. У случајевима кад би била бар одшкринута тек реда ради није било много користи чак ни кад повод за долазак није био политичке природе. Непремостив јаз између републичке и локалне власти у највећој мери је утицао да Здравствени центар „Студеница“ буде ускраћен за најсавременију опрему под изузетно повољним условима. Заменик председника Скуштине општине др Предраг Стојановић је имао изузетне односе са немачким

амбасадором чијим је посредовањем успостављен контакт са „Сименсом“ што је резултирало разговорима везаним за куповину најсавременије опреме за болницу која је коначно била завршена. Договор је подразумевао куповину на лизинг, без камате, са вишегодишњим роком отплате након неколико година грејс периода што је стварало могућност да се опрема набави средствима прилично скромног општинског буџета.

- Кад смо све уговорили очекивали смо да гаранције пружи парламент како би могли да потпишено уговор. У то време сам био посланик Српског покрета обнове у Народној скупштини што ми је одговарало јер сам био ближе власти и покушавао да, спајајући две функције, извучем што више за Краљево. Ишао сам од посланика до посланика и молио их да не гледају ко којој партији припада, јер је добро да имамо чиме да дијагностикујемо и лечимо људе. Од посланика из Краљева сам добио чврста уверавања како су убедили своје колеге да гласају за га-

ранцију да бих доживео страшан шок кад сам видео да је само 45 посланика СПО гласало за. Посланици из Краљева су били уздржани, а остали гласали против. Нисмо могли да потпишемо уговор, све је пропало а године су прошле пре него што смо почели да набављамо прему коју смо могли да имамо међу првима у Србији – прича др Јовић. Редовни састанци са директорима великих краљевачких предузећа имали су само пртоколарни карактер, јер локална самоуправа није имала превише утицаја на њихов рад. Индустријски гиганти су се, као друштвена предузећа, везивали за министарства у којима је била концентрисана сва моћ. Последњу годину мандата демократске власти обележило је двоипомесечно бомбардовање земље и очекивање да се промени републичка власт. Према томе је, каже др Јовић, била концентрисана огромна енергија народа. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

39

Забрињавајући подаци о квалитету ваздуха у фебруару

МАГАЗИН 540

27.3.2022.

ИЗМЕЂУ ЗАГАЂЕНОГ И ЈАКО ЗАГАЂЕНОГ

40

- Члановима Градског већа представљен извештај о хигијенској исправности воде за пиће, праћењу квалитета ваздуха и евалуацији резултата мерења у фебруару. - За основни микробиолошки и физичко-хемијски преглед узето сто педесет шест узорака воде из система градског водовода, сто четрдесет један из мреже градског водовода и петнаест узорака сирових вода са црпних станица.

- У односу на контролисане параметре према Правилнику о хигијенској исправности воде за пиће, сви узорци бактериолошки и физичко хемијски исправни. - Вода Ибра без фенолних материја.

- Концентрација суспендованих честица ПМ10 на мерном месту Полицијска управа двадесет дана изнад граничних вредности

41

една од редовних активности Завода за јавно здравље Краљево је контрола хигијенске исправности воде за пиће, праћење квалитета ваздуха и евалуације резултата мерења а извештај о резултатима мерења по правилу прва тема седнице Градског већа једном у месецу. Тако је било и на шездесет деветој по реду од конституисања актуелног сазива на којој су чланови упознати са резултатима провере квалитета воде и ваздуха у фебруару ове године. Последњи извештај Центра за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље потврђује да је током месеца за микробиолошки и физичко-хемијски преглед из система градског водовода узето сто педесет шест узорака воде за пиће, сто четрдесет један из мреже водовода и петнаест узорака сирових вода са црпних станица. Анализом је утврђено да су сви, у односу на контролисане параметре према Правилнику о хигијенској исправности воде за пиће, били бактериолошки и физичко хемијски исправни. У истом периоду једном недељно је проверавана концентрација фенолних материја у реци Ибар и утврђено да у испитаним узорцима, анализираним четири пута спектро-фотометријском методом, њихова количина није прелазила максимално дозвољене вредности прописане Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. На основу извршених анализа, и стручног разматрања, изведен је закључак да је вода за пиће из мреже градског водовода у току фебруара била хигијенски исправна. Оцењивање квалитета ваздуха врши се применом критеријума за одређивање концентрације сумпордиоксида и азотдиоксида, индекса црног дима, суспендованих честица ПМ10 и ПМ2,5, укупних таложних материја и тешких метала у њима, а подручја на којима се спроводи мониторинг су централна урбана зона и насеље Рибница. Извештај Завода за јавно здравље потврђује да су средње двадесетчетворочасовне вредности сумпордиоксида биле испод граничних и толерантних на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга, а азотдиоксида испод граничних на мерном месту Пљакин шанац. У истом периоду средње вредности индекса црног дима биле су испод максимално дозвољених на Завод за јавно здравље, Скупштина града и Рибница, а изнад максимално дозвољених на мерном месту Пљакин шанац током два дана, 4. и 5. у месецу. Средње двадесетчетворочасовне вредности суспендованих честица ПМ10 су мерене на мерном месту Полицијска управа, а резултати мерења потврђују да су биле изнад граничних двадесет фебруарских дана. Количина штетних материја је незнатно премашила граничну вредност већ првог дана у месецу што је ваздуху доделило атрибут загађеног. Иа-

МАГАЗИН 540

27.3.2022.

Ј

42

ко је концентрација ПМ10 честица следећег дана пала испод граничних педесет микрограма по кубном метру није било превише повода за оптимизам, јер се ситуација следећег дана погоршала до нивоа загађеног а потом три узастопна дана кад је био јако загађен. Два дана са концентрацијама испод граничних вредности било је довољно тек да се удахне мало чистијег ваздуха, а онда је уследио низ кад квалитет није излазио из црвене зоне. Сигнал за узбуну стигао је и из Одсека за заштиту животне средине уз упозорење грађанима да могу очекивати здравствене тегобе у целој популацији, с тим што се код осетљивих група могу јавити и озбиљније. Зато је препоручено избегавање напорних активности у спољашњој средини и преусмеравање у затворени простор док се квалитет ваздуха не побољша. Да је опасности подвргнуто и остало становништво сведочи препорука да се смањи интензитет напорних активности прећених убрзаним и дубоким дисањем са чешћим паузама у свим активностима у спољашњој средини. У дане кад квалитет ваздух прекорачи зону загађеног и закорачи у јако загађен озбиљне здравствене тегобе могу да очекују и здраве особе, па се препоручује избегавање свих физичких активности у спољашњој средини, скраћење боравка на отвореном и преусмеравање свих активности у затворен простор док се квалитет ваздуха не побољша. Извештај Завода за јавно здравље потврђује да су средње двадесетчетворочасовне вредности тешких метала из фракције ПМ10, олова, кадмијума, арсена и никла биле испод граничних током целог фебруара. На основу Уредбе о изменама и допунама Уредбе о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха, мониторинг параметара суспендованих честица ПМ2,5 врши се током најмање једне календарске године при чему се из измерених вредности рачуна средња годишња вредност и пореди са граничном и толерантном. Тако добијени резултати користе се за израчунавање просечног индикатора изложености овим суспендованим честицама у урбаном подручју. Према истој уредби дефинисан је просечан индикатор изложености, изражен у микрограмима по кубном метру, који се оцењује као просечна годишња концентрација заснована на резултату мерења из три узастопне календарске године, који служи за процену степена остваривости националног циља за смањење изложености популације суспендованим честицама ПМ2,5. За ову годину биће утврђен као просек три узастопне године, израчунат на свим мерним местима предвиђеним за 2020, 2021. и 2022. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

43

Научни скуп поводом значајних јубилеја

МАГАЗИН 540

27.3.2022.

КРАЉЕВО - ГР Р

44

- Током четири радне седнице научници различитог профила, кроз двадесет две значајне теме које је пратила отворена и плодотворна дискусија, проговорили о бројним политичким, дипломатским, привредним, друштвеним, социјалним, културним, верским, војним и другим аспектима и реперкусијама једног од најважнијих догађаја националне историје Србије у другој половини деветнаестог века

РАД И ЉУДИ

45

бележавање сто четрдесете годишњице од проглашења Краљевине Србије и имена града Краљева мотивисало је Историјски архив да, у сарадњи са Иторијским институтом Србије, организује дводневни научни скуп под називом Краљево - град и људи, а са Државним архивом Србије изложбу „Краљевина Србија и Краљево од 1882. до 1903. године“. Намера организатора била је да, на основу најновијих архивских истраживања и доступне домаће и стране грађе, још једном детаљно научно осветли догађаје и личности који су пресудно утицали да Народна скупштина Кнежевине Србије 6. марта 1882. године донесе закон којим је Србија проглашена за краљевину, а Милан Обреновић за краља Србије. Током четири радне седнице научници различитог профила, историчари, архивисти, историчар уметности, археолог, војни историчари, су кроз двадесет две значајне теме које је пратила отворена и плодотворна дискусија, прого-

МАГАЗИН 540

27.3.2022.

О

46

ворили о бројним политичким, дипломатским, привредним, друштвеним, социјалним, културним, верским, војним и другим аспектима и реперкусијама једног од најважнијих догађаја националне историје Србије у другој половини деветнаестог века. Директор Историјског института проф. др Александар Растовић је на почетку скупа указао на податак да је српски народ још 1804. године започео револуцију са циљем националног, политичког и економског ослобођења од османског царства, али и за обнову државности прекинуте падом српске деспотовине 1459. године. За разлику од других земаља који су револуције изводили у краћем периоду српски народ и Србија су национално осободилачке идеје остваривали знатно дуже и теже кроз неколико фаза, све до Берлинског конгреса 1878. кад је обновљена државност а стечено међународно признање и одређена територијална проширења. Заокруживање циљева револуције окончано је 6. мар-

та 1882. године када је Кнежевина Србија проглашена за краљевину, а Милан Обреновић за првог српског краља након последњег српског средњовековног краља Марка Мрњавечвића.

- Без обзира на то што су мотиви за проглашење Србије за краљевину углавном тумачени личним потребама српског суверена, услед намере да се превазиђу узавреле унутрашње политичке тензије са којима се суочавала новопризната српска држава, то је био један од најважнијих догађаја који су обележили модерну политичку историју Србије, а разлоге овог чина би, поред компликованог колоплета унутрашњеполитичких околности, требало тражити у ширем међународном контексту тога времена. Међународне односе на почетку осме деценије деветнаестог века каракетрисало је стање оружаног мира, односно сталних и потенцијалних сукоба и опасности од рата. Ту фазу ни рата ни мира обликовао је настанак неколико политичко консултативних коалиција и

савеза, али и зачетак блоковске поделе света стварањем првог политичко војног тројног савеза, а затим и тројног споразума, до трке у наоружавању, нарочито између Велике Британије и Немачке, узаврела колонијална борба између старих колонијалних сила с једне стране и новоформираних држава, попут Немачке и Италије, с друге стране које су желеле свој удео у прерасподели колонијалног колача, подсетио је др Растовић. Проглашењу краљевине претходило је склапања тајне конвенције годину дана раније која је Србију довела под политички и економски протекторат суседне Аустроугарске, а једна од најтежих последица било је одустајање од активног национално-ослободилачког рада и националних интереса у Босни и Херцеговини чему су вековима жуделе српске интелектуална и политичка елита. Ови и слични потези изазвали су велико огорчење српске јавности што је у значајној мери утицало на пад по-

пуларности кнеза Милана који се сматрао главним иницијатором за доношење ових одлука. У деликатној политичкој ситуацији председник српске владе Милан Пироћанац дошао је на идеју да се тешка политичка криза у држави превазиђе, а смањи непопуларност Милана Обреновића, уздизањем Србије на ранг краљевине. Идеју су прихватили суверен и влада што је било основ за покретање интензивне дипломатске активности како би се велике европске силе упознале са идејом о проглашењу Краљевине Србије. Након што је идеју прихватила аустријска дипломатија то су учиниле и дипломатије других најзначајнијих европских држава па је Народна скупштина, 22. фебруара по старом а 6. марта 1882. по новом календару, усвојила закон којим се Кнежевина Србија проглашава наследном краљевином, кнез Милан Обреновиће краљем Миланом Првим са титулом краљевско величанство, а кнежевић Александар краљевићем престолонаследником

Србије са титулом краљевско височанство. Истог дана новопроглашени краљ Србије издао је познати проглас под називом „Драги мој народе“. Иако је српски режим био принуђен на овакав корак због унутрашње политичке нестабилности, бројних финансијских афера и проблема са којима се суочавао кнез Милан, чин проглашења је изазвао велику пажњу домаће и стране јавности а наредних недеља стизале су бројне честитке појединаца, организација и удружења из свих делова земље. Тако је Србија, бар на кратко, заборавила на тренутне политичке и спољнополитичке потешкоће са којима се суочавала од тренутка кад је добила међународно признање. После само неколико месеци задовољство и славље су устукнули пред бројним новим проблемима и изазовима од којих је највећи била Тимочка буна 1883. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

47

На репертоару Биоскопа “Кварт”

МАГАЗИН 540

27.3.2022.

Поцрвенела панда

48

Меј Ли је храбра, одважна, самопоуздана, има круг блиских пријатеља, изгледа како жели а облачи се како јој се свиђа. Самоуверена тринаестогодишњакиња растргана је између тога да буде послушна ћерка и своје, ни мало пријатне, адолесценције која са собом носи неприлагођеност. Као да промене у њеним интересовањима, везама и телу нису довољне, када год се превише узбуди, што је за тинејџера практично увек, она се претвори у огромну црвену панду. Анимирани, породични филм у 2Д формату, синхронизован на српски језик, траје сто три минута а Доми Ши га је режирала према сценарију који је написала са Џулијом Шо. Гласове анимираним јунацима позајмили су Дарија Врачевић, Игор Блажевић, Тијана Дапчевић, Наташа Аксентијевић, Луција Пат, Бранислав Платиша, Милица Денић и Јована Квржић, а филм је на репертоару до 29. марта у пројекцијама које почињу у 18 сати.

Хоћу мужа

За новинарку Љубу све се у животу одвија по плану, ради као водитељка на телевизији, има успешног и богатог вереника Роберта. Али, тај план одлази дођавола кад њен мобилни престане да ради, па затражи да обави позив с телефона случајног пролазника. То је Сергеј, чији је живот до тада такође протицао мирно и одмерено. Овај сусрет ће покренути серију догађаја који ће у потпуности променити Љубин и Сергејев живот, а и њих саме. Љубавну романсу у 2Д формату, и трајању за десет минута краћем од два сата, Соња Карпутина је режирала према сопственом сценарију. У водећим улогама појављују се Милош Биковић, Кристина Асмус, Марина Александрова, Сергеј Гилев и Јулија Ауг, а филм се приказује до 30. марта у пројекцијама које почињу у 20 сати.

Хитна помоћ Одликовани ветеран Вил Шарп, очајан у покушају да нађе новац за покривање болничких рачуна своје супруге, тражи помоћ од особе за коју зна да то не би требало да ради, јер је

у питању његов усвојени брат Дени. Харизматични криминалац Дени му уместо помоћи нуди да учествује у највећој пљачки банке у историји Лос Анђелеса за тридесет два милиона долара, а пошто је живот његове жене у питању Вил не може да каже не. Али, када њихов бег спектакуларно пође по злу, очајна браћа отимају возило хитне помоћи са рањеним полицајцем којем живот виси о концу и искусном радницом хитне помоћи Кам Томпсон. У лудо брзој потери која никада не престаје, Вил и Дени морају да избегну масивно спровођење закона на територији града, одрже таоце у животу и некако покушају да се међусобно не убију, све док изводе најлуђи бег који је Лос Анђелес икада видео. Акциони трилер у 2Д формату траје шест минута дуже од два сата, а Мајкл Беј га је режирао према сценарију који су написали Крис Фидек, Лоритс Манч-Петерсен и Ларс Андреас Педерсен. Главне улоге тумаче Џејк Гајленхал, Јахија Абдул-Матин, Еиза Гонзалес, Герет Дајлахант и А. Мартинез. Филм је на репертоару до 30. марта, а пројекције почињу сат и по пре поноћи.

49

МАГАЗИН 540

27.3.2022.

Про раскош

50

„Понављају“ на нар мисле, да су у шко

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

оизводно, јадно је и бедно; шно је, што је – непривредно!

„Тврд је на ушима“, сваки нови „ДОС,,; не чује вапај „свога“ народа - СОС!

Зар не чујете „брујање“ маса: „Са Вама, народу нема спаса”!

роду; ли.

51

МАГАЗИН 540

27.3.2022.

www.minjina-kuhinjica.com

52

Из Мињине кухињице

53

54

МАГАЗИН 540 27.3.2022.

ЖКК Краљево - Партизан 1953 82:57

55

56

МАГАЗИН 540 27.3.2022.

Будућност (А) - Слога 1:2

57

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 27. МАРТА И 3. АПРИЛА

МАГАЗИН 540

27.3.2022.

27. март

58

1713 — По завршетку рата за шпанско наслеђе, Шпанија је, према Утрехтском уговору, предала Великој Британији Гибралтар и Менорку.

1802 — Потписан је Амијенски мир којим је окончан рат између Велике Британије и Француске и њених савезника, Шпаније и Батавске републике. Британија је задржала Тринидад, преузет од Шпаније, и Цејлон, који је преузела од Холандије.

1847 — Америчке трупе у Америчкомексичком рату, почеле опсаду утврђења Вера Круз, у којем је било 5.000 Мексиканаца. Утврђење је пало након шестодневних борби.

1860 —М. Л. Бајрн из Њујорка патентирао спирални вадичеп.

1933 — Јапан иступио из Лиге народа пошто је та организација осудила јапанску окупацију Манџурије.

1941 — После приступања Југославије Тројном пакту, у Београду је војним ударом свргнут регент принц Павле Карађорђевић и влада Драгише Цветковића и Влатка Мачека и образована нова с генералом Душаном Симовићем на челу.

1945 —Немци, у Другом светском рату, лансирали последњу ракету „V-2” на Велику Британију. Пројектил испаљен из холандског града Хаг пао је на Орпингтон, југоисточно од Лондона. У експлозијама тих ракета током рата погинуло је 8.958 Британаца.

1958 — Никита Хрушчов заменио је на положају председника совјетске владе Николаја Булгањина.

1968 — У авионској несрећи, у тренажном лету у близини Москве погинуо руски космонаут Јуриј Гагарин, први човек који је у априлу 1961. васионским бродом „Восток“ облетео Земљу.

1970 — У земљотресу у западној Турској, погинуло је више од 1.000 људи, а

90.000 је остало без домова.

1972 — Споразумом у Адис Абеби окончан је Први судански грађански рат.

1977 — У најтежем удесу у историји ваздухопловства, погинула су 583 од 644 путника и члана посаде када су се два “боинга 747”, холандске компаније КЛМ и америчке „Пан-Ам“, сударила на писти аеродрома Тенерифе на Канарским острвима.

1980 — У норвешком делу Северног мора потонула је нафтна платформа „Александар Киланд“, при чему је погинуло 147 људи.

1983 — У Југославији почело да се примењује летње рачунање времена.

1992 — Последње јединице бивше Југословенске народне армије напустиле су Бившу Југословенску Републику Македонију.

1996 — Израелски суд осудио је Јигала Амира на доживотни затвор због убиства израелског премијера Јицака Рабина у новембру 1995.

1997 —У Албанији погинуло 17 људи, у најтежем инциденту током двомесечне антивладине побуне.

1999 — Југословенска противваздушна одбрана оборила је, током напада НАТО-а на Југославију, амерички бомбардер “Ф117 Ноћни соко”. Авион „ноћни јастреб“ је пао у атар села Буђановци у Србији.

2000 — Владимир Путин је победио на председничким изборима у Русији са више од 52 процента гласова бирача.

2002 — Тужилаштво у Сплиту подигло оптужницу против осморице бивших војних полицајаца за ратне злочине против цивилног становиништва у сплитској луци Лора 1992. године.

2003 — У покушају хапшења у близини Београда убијене вође „Земунског клана“ Душан Спасојевић и Миле Луковић, осумњичени за учешће у убиству премијера Србије Зорана Ђинђића. Стручњаци из Хонгконга су изјавили да

су идентификовали вирус који је проузроковао мистериозну упалу плућа, као нову врсту из породице корона вируса, који су други по узроковању прехлада код људи (САРС).

28. март 193 — Преторијанска гарда је убила римског цара Пертинакса и потом продала римски престо најиздашнијем понуђачу, сенатору Дидију Јулијану.

364 — Римски цар Валентинијан I је именовао свог брата Валенса за свог источног савладара.

1776 —У Москви основан театар „Бољшој“, велики театар опере и балета, по угледу на Санкт Петербург, у којем су од четрдесетих година XVIII века извођене оперске представе.

1800 —Парламент Ирске усвојио закон о уједињењу Ирске са Великом Британијом.

1802 — Хајнрих Вилхелм Олберс је открио 2 Палас, други познати астероид.

1814 —Британска краљевска морнарица је поразила Америчку морнарицу у бици код Валпараиса.

1850 —Постигнут Бечки књижевни договор између осморице јужнословенских књижевника.[1] 1881 — У Бечу потписана „Железничка конвенција“ о изградњи пруге Београд-Ниш. Пруга дуга 243,5 km изграђена 1884, а уз финансијску помоћ страних конзорцијума у Србији до 1890. изграђено 1.060 километара пруге до аустроугарске, бугарске и турске границе.

1923 — Два највећа турска града, Константинопољ и Ангора, добили су нове називе: Истанбул и Анкара.

1939 —Републиканска војска је у Шпанском грађанском рату предала Мадрид снагама генерала Франка.

1941 — Британске поморске снаге у Другом светском рату нанеле тешке губитке италијанској морнарици у бици код рта Матапан.

1942 —Британске поморске снаге су изненадним нападом са копна, мора и из ваздуха уништили луку Сен Назер у окупираној Француској, у којој су били усидрени немачки ратни бродови.

1945 —Адолф Хитлер сменио Хајнца Гудеријана са положаја начелника Врховне команде копнене војске.

1945 —САД признале владу Демократске Федеративне Југославије.

1970 — У земљотресу који је разорио турски град Гедиз и околна села у западној Анадолији погинуло најмање 1.100 људи.

1973 — Амерички глумац Марлон Брандо одбио да прими “Оскара“ за главну улогу у филму „Кум“, а на церемонију за доделу награде послао индијанску глумицу Сачин Литлфедер да опише патње америчких Индијанаца.

1979 — Због делимичног топљења језгра у нуклеарној електрани Острво три миље код Харисбурга у околину је пуштено око 1,59 PBq радиоктивног криптона.

1979 — Британски премијер Џејмс Калахан је изгубио на гласању у Дому комуна о поверењу његовој влади за један глас након што је његова влада није успела да се избори са раширеним штрајковима у зими незадовољства.

1989 —У Београду проглашени амандмани на Устав Србије, којим је покрајинама одузета могућност вета на уставне промене у Србији и део законодавне, управне и судске функције.

1992 — Након састанка са америчким амбасадором у Југославији Вореном Цимерманом у Сарајеву, Изетбеговић је повукао свој потпис са споразума о прихватању Карингтон-Кутиљеровог плана.

2001 — У Демократску Републику Конго стигао први контингент „плавих шлемова“ са задатком да ојача присуство УН у тој земљи после грађанског рата.

2003 — На Фрушкој гори нађено тело бившег председника Председништва Србије Ивана Стамболића, отетог 25. августа 2000. Полиција ухапсила четири припадника распуштене Јединице за специјалне операције МУП-а Србије осумњичених за то убиство. Са острва Танегашима Јапан лансирао своје прве шпијунске сателите у свемир, који ће тој земљи омогућити независност у прикупљању података, укључујући кретање севернокорејске војске. Јапан се раније ослањао на обавештајну службу САД.

29. март 1461 —Османско царство је заузело Солун од Византинаца.

1461 —У најкрвавијој бици Рата две руже војска династије Јорк је поразила војску

династије Ланкастер, осигуравши тиме енглески престо Едварду IV. 1638 —Шведски насељеници основали су близу залива Делавер прву шведску колонију у Северној Америци, коју су назвали Нова Шведска.

1809 — Шведски краљ Густав IV присиљен да абдицира после више пораза шведских трупа у рату с Данском.

1831 —Почео је Босански устанак Хусеина Градашчевића.

1848 — Америчка војска под заповедништвом генерала Винфилда Скота је у Америчко-мексичком рату заузела Веракруз.

1848 — Почео је трогодишњи рат Данске с Пруском у којем су Данци претрпели пораз и изгубили велики део територије на југу полуострва Јиланд.

1849 — Велика Британија на основу споразума с махараџом од Лахореа анектирала Пенџаб и припојила га Индији.

1864 — Грчка вратила суверенитет над острвима у Јонском мору која су била под колонијалном управом Велике Британије.

1867 — Велика Британија од Квебека, Онтарија, Нове Шкотске и Њу Бранзвика формирала доминион Канаду, у који су 1878. укључене остале британске територије Северне Америке, изузев Њуфаундленда. Вестминстерским статутом Канада 1931. постала независна држава британског Комонвелта, а коначне границе добила 1949. прикључењем Њуфаундленда.

1901 —У Аустралији одржани први федерални избори. У првом аустралијском парламенту највише места добила Лабуристичка партија.

1945 — СССР званично признао Владу Југославије, коју су претходно признале Уједињено Краљевство и САД.

1946 — Новим уставом Златна Обала, садашња Гана, постала прва британска колонија у Африци са афричком већином у Парламенту, али на пуну независност чекала још 14 година.

1947 — Избио је Малагашки устанак против француске колонијалне власти на Мадагаскару.

1956 —У Новом Саду основане Југословенске позоришне игре, “Стеријино позорје”, поводом 150 година од рођења и стогодишњице смрти српског комедиографа Јована Поповића Стерије.

1967 — Поринута прва француска ну-

59

27.3.2022.

МАГАЗИН 540

60

клеарна подморница.

1972 — Боливија протерала 119 чланова совјетске амбасаде у Ла Пазу, оптуживши Москву да финансира левичарске побуњенике.

1973 — Последње америчке борбене трупе су напустиле Јужни Вијетнам.

1974 — Амерички вештачки сателит Маринер 10 је снимио прве фотографије Меркура.

1974 — Група кинеских сељака из покрајине Шенси је открила хиљаде глинених статуа које су представљале војску првог кинеског цара Ћин Ши Хуанга.

1990 — Премијер Аустралије Боб Хоук добио изборе, поставши први лабуриста који је четири пута узастопно освојио положај шефа владе.

1994 —Република Хрватска и представници Срба у Хрватској потписали споразум о примирју и разграничењу војних снага на шест од укупно 35 сектора на 300 km дугом фронту.

1997 — Бежећи пред насиљем које је захватило земљу током крвавих немира, више од 50 избеглица из Албаније утопило се када је њихов брод потонуо после судара са италијанским ратним бродом у јужном Јадрану, близу италијанске обале.

1999 — Бомбардована зграда МУП-а у Приштини.

2002 — Израелске оклопне јединице ушле у Рамалу и блокирале седиште палестинског лидера Јасера Арафата.

2003 — Светска здравствена организација саопштила да је Карло Урбани, лекар који је први идентификовао озбиљни акутни респираторни синдром, САРС, умро од те болести.

2004 —Бугарска, Естонија, Летонија, Литванија, Румунија, Словачка и Словенија су постале пуноправне чланице НАТО пакта.

2006 —Десило се делимично помрачење Сунца у Србији. У деловима Азије и Африке - потпуно.

2010 — Најмање 37 људи је погинуло, а 62 повређено у Москви у две одвојене експлозије у подземној железници.

30. март 1282 —Сицилијанци су почели да се буне против владавине краља Карла I Анжујског и тиме почели Рат Сицилијанске вечерње.

1814 — Британци и њихови савезници у рату против Наполеона Бонапарте тријумфално ушли у Париз.

1842 — Амерички лекар Крафорд Лонг први пут употребио етар као анестетик приликом хируршке интервенције у болници у Џеферсону у Џорџији.

1856 — У Паризу мировним уговором окончан Кримски рат, вођен од 1853. између Русије и Османског царства.

1863 —Принц Вилијам, млађи син данског краља Кристијана IX, постао краљ Грчке као Ђорђе I. 1867 —Државни секретар САД Вилијам Сјуард је уговорио куповину Аљаске од Русије за 7,2 милиона долара, односно 4,19 долара по квадратном километру.

1912 —Султан Абделхафид потписао је са Француском споразум из Феза, чиме је Мароко као протекторат прикључен француским колонијалним поседима.

1941 — Адолф Хитлер у Берлину одржао Генералску конференцију ~ „ГенералФерзамлунг” (нем. General-Versammlung) о нападу на СССР.

1945 —Јапан је поставио Ванга Ђингвеја за председника марионетске владе у Кини.

1945 —Совјетска армија у Другом светском рату заузела пољску балтичку луку Данциг, данас Гдањск.

1967 — НАТО је затворио војне штабове у Француској пошто је председник Шарл де Гол одлучио да повуче земљу из тог савеза.

1972 —Велика Британија је ставила Северну Ирску под директну британску управу. Суспендован северноирски парламент и влада Унионистичке странке Брајана Фокнера.

1973 — Повлачењем последњих америчких трупа и ослобађањем заробљеника формално завршено војно ангажовање САД у Вијетнамском рату.

1979 — Иранци на референдуму убедљивом већином изгласали успостављање Исламске републике.

1981 —Џон Хинкл млађи је покушао да убије председника САД Роналда Регана, који је прошао са лакшим повредама.

1987 — Слика Ван Гога „Сунцокрети“ продата на аукцији у Лондону за 39,7 милиона долара.

1997 —У бомбашком нападу током политичког скупа у главном граду Камбоџе

Пном Пену убијено 10 и повређено више од 100 људи, међу њима и водећи камбоџански опозициони политичари.

2003 —У америчкој држави Њујорк забрањено пушење у ресторанима и баровима.

2005 — У егзилу у Јужној Африци умро Милтон Оботе, први лидер Уганде након стицања независности.

2008 — Бивши председник и дугогодишњи мировни посредник Марти Ахтисари добио Нобелову награду за мир. Ахтисари је био посредник UN-a у преговорима о статусу Косова.

31. март 1146 — Француски опат Бернард од Клервоа је држао проповед народу у Везлеу, чему је пристуствовао краљ Луј VII, истичући потребу за Другим крсташким ратом.

1282 — У побуни Сицилијанаца против француске власти побијени сви Французи на острву.

1492 —Фернандо V и Изабела I су обја-

вили декрет из Алхамбре наложивши муслиманима и Јеврејима да пређу у католицизам или напусте Шпанију.

1496 — Папа Александар VI са Светим римским царством, Шпанијом, Венецијом и Миланом формирао Свету лигу за борбу против Турака.

1854 —Јапан је са САД потписао споразум из Канагаве о отварању лука Шимода и Хакодате за америчке трговце, чиме је прекинуо своју самоизолацију.

1889 —Отворена је Ајфелова кула, тада највиша грађевина на свету, у оквиру Светске изложбе.

1892 — Србија међу првима у Европи донела закон о помагању спорта ван школа. Гимнастика као обавезан предмет у школама у Србији уведена законом из 1883.

1917 —САД од Данске преузеле Западноиндијска острва у Карипском мору и назвале их Девичанска острва. Споразум о куповини тих острва за 25 милиона долара склопљен у августу 1916.

1942 — Због побуне индијских војника против њихових британских официра, ја-

пански војници су заузели Божићно острво без икаквог отпора.

1948 —Конгрес САД усвојио Маршалов план за обнову послератне Европе.

1959 — После неуспешне противкинеске побуне у Ласи, Далај Лама побегао у Индију, где је добио политички азил.

1964 — Бразилска војска је извела државни удар, збацила председника Жоаа Гуларта и увела војну диктатуру која ће трајати 21 годину.

1971 — Амерички поручник Вилијам Кели осуђен на доживотни затвор због масакра цивила током Вијетнамског рата у селу Ми Лај, у марту 1968. Казна касније смањена на 20 година затвора.

1979 — Британски разарач „Лондон“ испловио из луке у Ла Валети, чиме су окончане војне везе Уједињеног Краљевства и Малте.

1983 — У земљотресу који је разорио колумбијски град Попајан погинуло најмање 500 људи, а 3.000 остало без домова.

1986 —Мексички авион “Боинг 727”, на линији град Мексико-ЛосАнђелес, срушио се у планинама централног Мексика, при чему је погинуло свих 166 путника и чланова посаде.

1991 — На Плитвицама у Хрватској избио први сукоб хрватске полиције и наоружаних Срба. Две особе погинуле, а 20 их повређено. На позив Председништва Југославије, хрватске снаге се повукле, а контролу преузеле јединице ЈНА. Наредних дана оружани сукоби избили у околини Винковаца и Вуковара. Прве вишепартијске изборе у Албанији добили комунисти, опозиција победила у Тирани и осталим већим градовима.

1992 — Посетом председника Израела Херцога шпанском краљу Хуану Карлосу обележена 500. годишњица прогона Јевреја из Шпаније.

1993 —Савет безбедности Уједињених нација донео, први пут од почетка рата у Босни и Херцеговини, одлуку којом је овластио НАТО да употреби војну силу против прекршилаца у зони забрањених летова над Босном.

1994 — Израел и Палестинска ослободилачка организација потписали споразум о међународним посматрачима у граду Хеброну на Западној обали, чиме је Израел први пут пристао на међународно присуство на окупираним територијама откад их

је заузео у рату 1967.

2001 — У Холандији четири пара хомосексуалаца склопила брак на основу закона који је донела Влада.

2002 — У ресторану у Хаифи, лучком граду на северу Израела, бомбаш-самоубица усмртио више од 15 особа, а 44 ранио.

2003 — Хашки трибунал осудио Младена Налетилића и Винка Мартиновића на 20 и 18 година затвора због прогона муслиманског становништва у Мостару 1993. Близу Поточара у Републици Српској сахрањено првих 600 жртава сребреничког масакра 1995. Сахрани присуствовало око 10.000 Муслимана.

2004 — Хашки трибунал осудио босанског Србина Дарка Мрђу, који је раније признао кривицу, на 17 година затвора због убиства око 200 муслиманских заробљеника на планини Влашић, у августу 1992. САД одлучиле да „замрзну“ финансијску помоћ Србији због недовољне сарадње Београда са Хашким трибуналом.

1. април 286 — Цар Диоклецијан је уздигао свог војсковођу Максимијана у свог савладара са титулом августа и дао му контролу над западним делом Римског царства.

457 — Римска војска је изабрала Јулија Валерија Мајоријана за западноримског цара.

527 — Византијски цар Јустин I проглашава свог саветника и сестрића Јустинијана I за наследника.

1572 —Гези су заузели Брил од Шпанаца и стекли прво упориште на копну у Осамдесетогодишњем рату.

1605 —Алесандро Отавијано де Медичи постаје папа Лав XI. 1625 — Удружена шпанска и португалска флота је започела поновно освајање Баије од Холанђана у Холандско-португалском рату.

1814 — У Лондону инсталиране прве лампе плинског уличног освјетљења.

1826 — Самјуел Мори је патентирао мотор са унутрашњим сагоревањем.

1873 — Пароброд РМС Атлантик компаније Вајт стар је потонуо код Нове Шкотске, одневши 547 живота у највећој поморској несрећи до тада.

1918 — У Уједњином Краљевству је основано Краљевско ратно ваздухоплов-

61

27.3.2022.

МАГАЗИН 540

62

ство спајањем Краљевског летачког корпуса и Краљевске морнаричке ваздухопловне службе.

1924 —Немачки суд осудио Адолфа Хитлера на пет година затвора због покушаја Пивничког пуча.

1933 — Тек изабрани нацисти предвођени Јулијусом Штрајхером су организовали једнодневни бојкот свих предузећа у Немачкој у власништву Јевреја.

1937 — Аден је постао британска крунска колонија.

1939 — Генералисимус Франсиско Франко је означио крај Шпанског грађанског рата након предаје последњих републиканских снага.

1945 —Искрцавањем америчких трупа на јапанско острво Окинава почела последња етапа у продирању савезничких снага према Јапану у Другом светском рату. У тој највећој амфибијској операцији на Пацифику учествовало 183.000 војника, 1.727 авиона и 1.321 ратни брод. У борбама окончамним 2. јула погинуло 7.000 америчких и 100.000 јапанских војника.

1946 — Првом омладинском радном акцијом у послератној Југославији почела изградња железничке пруге Брчко-Бановићи. У изградњи 90 km пруге учествовало 60.000 младих из целе Југославије.

1947 — Павле од Гликсбурга је наследио свог брата Ђорђа II на месту краља Грчке.

1948 —Војска под командом просовјетске владе у Источном Берлину су започели копнену блокаду Западног Берлина.

1970 — Београдски радио „Студио Б“ почео емитовање програма из зграде новинске куће „Борба“.

1975 — Председник Камбоџе Лон Нол побегао у Индонезију пошто су Црвени Кмери опколили главни град Пном Пен.

1976 — Стив Џобс и Стив Вознијак су основали фирму Епл.

1979 — Иран је постао исламска република након референдума, чиме је званично збачен шах Мохамед Реза Пахлави.

1983 — У земљотресу у Колумбији више од 500 људи изгубило живот, а више од 1.500 повређено.

1996 — Спајањем банака „Мицубиши“ и „Токио“ у Јапану створена највећа светска банка.

1999 — У ваздушним нападима НАТО на Југославију срушен Варадински мост на Дунаву у Новом Саду.

2001 — У Београду ухапшен бивши председник Србије и Југославије Слободан Милошевић, под оптужбом да је током десетогодишње владавине злоупотребљавао положај и тиме прибавио личну корист и корист за Социјалистичку партију Србије. Милошевића власти Србије у јуну исте године предале Међународном суду за ратне злочине у Хагу. Амерички шпијунски авион сударио се с кинеским ловцем изнад Јужног кинеског мора, после чега је летелица САД принудно слетела у кинеску војну базу Хајнан. После извињења Владе САД Кинези 13. априла ослободили 24 члана посаде.

2002 — У Републици Српској ухапшен и Међународном суду за ратне злочине у Хагу изручен бивши официр Војске Републике Српске Момир Николић, оптужен за геноцид над Муслиманима у Сребреници 1995. Израелски тенкови и булдожери упали у више палестинских градова на подручју Западне обале.

2003 — Британски суд осудио два Алжирца на 11 година затвора због прикупљања новца за терористичку мрежу Ал Каида, што је била прва пресуда у Великој Британији за везе са Ал Каидом.

2016 — Нападом Азербејџана почели оружани Сукоби у Нагорно-Карабаху (2016).

2. април 1453 — Отпочела турска опсада Цариграда која је довела до његовог пада у уторак 29. маја.

1513 —Шпански истраживач Хуан Понсе де Леон је први пут угледао копно које представља данашњу Флориду.

1792 — Према Закону о ковању, основана је Ковница САД, а амерички долар је озакоњен као новчана јединица САД.

1801 — Британске снаге под водством адмирала Хорејшија Нелсона поразиле данску флоту у бици код Копенхагена.

1860 — У Торину се састао први италијански парламент.

1861 —У Сремским Карловцима састао се Благовештенски сабор, последњи поли-

тичи скуп Срба у Угарској.

1865 — Војска Севера је у трећем покушају заузеле Питерсбург, иако су чланови владе Конфедерација и већина преостале јужњачке војске успели да побегну.

1900 — Амерички Конгрес је усвојио Форакеров закон, који је Порторику пружио ограничену самоуправу.

1905 — Отворен је железнички тунел испод Алпа “Симплон” којим је Швајцарска повезана са Италијом.

1917 — Амерички председник Вудро Вилсон је од Конгреса затражио објаву рата царској Немачкој. Пред Војним судом за официре српске војске у Солуну је почео судски процес против групе официра на челу са пуковником Драгутином Димитријевићем Аписом, оптужених за припремање преврата и покушај атентата на регента Александра.

1930 — Хајле Селасије је проглашен за цара Етиопије, наследивши своју рођаку царицу Заудиту.

1958 —Прва појава Умпах-Пах Индијанца из истоименог стрипа аутора Албера Удерца и Ренеа Гошинија.

1960 — Француска је потписала споразум са Мадагаскаром којим је Мадагаскар постао независна држава, након 64 године

француске колонијалне владавине.

1974 — У Титограду (Подгорица) основан је Универзитет Црне Горе.

1979 — Затварањем британске војне базе Малта је стекла пуну независност, чиме је окончано готово 80 година дуго британско присуство на том острву.

1979 — Из совјетске лабораторије за развој биолошког оружја у Свердловску су у ваздух случајно испуштене споре антракса, што је усмртило 66 особа и непозnат број стоке.

1981 —Председништво СФРЈ прогласило је ванредно стање на Косову због демонстрација албанских студената које су почеле 11. марта под паролом “Косово-република”.

1982 — Аргентинске војне снаге искрцале су се на Фолкландска Острва, британску колонију у Јужном Пацифику коју су чувала 84 британска маринца.

1999 — Власти у Београду преузеле су независни радио Б92.

2003 — Председавајући Председништва Босне и Херцеговине Мирко Шаровић поднео је оставку због афере извоза оружја Ваздухопловног завода “Орао” из Бијељине Ираку, који је био под санкцијама УН, и “шпијунске афере у Републици Српској”.

2004 — Хашки трибунал обелоданио је оптужнице против шесторице хрватских официра и бивших званичника у хрватске републици Херцег-Босни. За злочине против човечности у западној Херцеговини 1992-1993. оптужени су: Јадранко Прлић, Слободан Праљак, Миливој Петковић, Бруно Стојић, Валентин Ћорић и Берислав Пушић.

3. април 1043 —Едвард Исповедник је крунисан за краља Енглеске, као последњи владар из династије Весекс.

1512 —Турски султан Бајазит II абдицирао у корист сина Селима I. 1559 — Потписан је споразум у Като Камбрезију којим су окончани Италијански ратови.

1807 — У селу Вогањ код Руме почела Тицанова буна, у којој је учествовало 15.000 сељака из 45 села румског и илочког властелинства. Аустријска војска је за 10 дана угушила побуну, а вођа Теодор Аврамовић Тицан ухваћен је и крајем године стрељан.

1865 —Снаге Уније су заузеле Ричмонд, главни град Конфедеративних Америчких Држава.

1908 −Појавио се први аутомобил у Београду. [2] 1922 — Јосиф Стаљин изабран за генералног секретара Руске комунистичке партије (бољшевика).

1930 — Рас Тафарие постао цар Хаиле Селасије I од Абисиније (Етиопија).

1936 — Погубљен Бруно Хауптман, отмичар и убица сина америчког пилота Чарлса Линдберга, који је први сам прелетео Атлантски океан. Овај догађај је био повод да САД донесу Закон о отмици којим је за киднаповање уведена смртна казна.

1941 — Мађарски премијер Пал Телеки извршио самоубиство један дан након што је усвојен немачко-мађарски план за напад на Југославију. Телеки је био члан делегације која је 12. децембра 1940. у Београду потписала Уговор о вечном пријатељству и миру између Југославије и Мађарске. Мађарска је заједно са Немачком 6. априла 1941. напала Југославију.

1948 —Премијером драме Ивана Цанкара “Краљ Бетајнове” у режији Бојана Ступице, отворено је Југословенско драмско

позориште у Београду. Драмски ансамбл је у почетку имао 40 чланова, директор је био писац Ели Финци, а уметнички руководилац Бојан Ступица.

1948 — Председник САД Хари Труман потписао је Маршалов план економске помоћи послератној Европи.

1975 — Руски велемајстор Анатолиј Карпов постао је светски првак у шаху, пошто је дотадашњи првак амерички велемајстор Боби Фишер одбио да брани титулу.

1976 — Први пут је додељена француска национална филмска награда Цезар, која се од онда додељује сваке године.

1979 — У Пакистану погубљен бивши председник владе Зулфикар Али Буто, који је збачен са власти војним ударом 1977. године.

1991 — Савет безбедности УН изгласао резолуцију о прекиду ватре у Заливском рату, наложио размештње мировних снага у региону и затражио од Ирака да уништи оружје за масовно разарање.

1992 — Комунистички лидер и председник Албаније Рамиз Алија поднео је оставку две недеље након избора некомунистичке скупштине.

1995 — Најмање 150 припадника племена Хуту, махом жена и деце, масакрирано у једном селу на североистоку Бурундија.

1996 —У авионској несрећи код дубровачког аеродрома Чилипи погинули су министар трговине САД Роналд Браун, сви путници (29), углавном чланови његове пратње и чланови посаде (шест).

1999 —Авиони НАТО бомбардовали су центар Београда, први пут од почетка ваздушних напада на СР Југославију 24. марта. Погођене су зграде републичког и савезног министарства унутрашњих послова. У Новом Саду срушен је други мост на Дунаву.

2000 —Припадници Сфора ухапсили су на Палама једног од ратних лидера и високог функционера Републике Српске Момчила Крајишника и предали га Међународном суду за ратне злочине у Хагу.[3] 2003 — У Стразбуру државна заједница Србија и Црна Гора примљена у Савет Европе, као 45-та земља чланица те најстарије паневропске организације.

63

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Т. Радовановић Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs