Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година X * Број 541 * 3. април 2022. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН 541 3.4.2022.

6 12 16 22 28 32 34 36 38 40 44 48 50 52 54 56 58 Фото: М. Радовановић

У овом броју: Ивица Дачић премијер Где сте били кад су гинули хероји? Ратни председник Краљева Допринос развоју земље Из дана у дан Опасност и даље прети Повећана опасност од пожара Ефикасније против незгода Промена оператера уобичајена појава Телима у одбрану Јадра Последња провера снаге На репертоару Биоскопа “Кварт” Наличја српског лица Из Мињине кухињице Арт баскет - ЖКК Краљево Слога - Рађеавц Времеплов

МАГАЗИН 541 3.4.2022.

Социјалисти најавили победу на изборима

МАГАЗИН 541

3.4.2022.

ИВИЦА ДАЧИЋ ПРЕМИЈЕР

- Помоћ пољопривредницима и породицама са више деце. - Укидање дневница одборницима, а плата члановима градских већа, и одлуке о увођењу фискалних каса за продавце на бувљаку. - Осамдесет посто посланика су паразити. - Не може да буде занимање народни посланик, народ да ради и пуни буџет а посланици паразити живе од политике. - Од двеста педесет посланика двеста двадесет је на плати у парламенту. - Кандидати за посланике из Краљева Драган Вулић, Дамир Угреновић и Марија Јевђић. - Политика утемељена на два стуба, патриотском и социјалистичком. - Стварање Републике Српске највећа победа српског народа после Првог светског рата

Ивица Дачић

а су социјалисти схватили како је прошло време масовних окупљања чланова и симпатизера по спортским дворанама сведочи предизборни митинг коалиције Социјалистичка партија Србије - Јединствена Србија - Зелени Србије на Тргу Јована Сарића. Ту се у понедељак окупило тек мало више највернијих присталица од оних који су задужени да носе црвене заставе Социјалистичке партије Србије а плаве Јединствене Србије, и по који качкет. Трг испред зграде Градске управе украшен бојама државне заставе, и обогаћен звуцима Инетрнационале, био је место где се двадесетак минута од заказаног термина очекивала појава носиоца изборне листе Ивица Дачић премијер Србије. Прилика да упуте предизборне поруке пружена је председнику Социјалистичке партије Србије Ивици Дачићу, председнику Јединствене Србије Драгану Марковићу Палми, члану Председништва Социјалистичке партије Србије проф. др Владимиру Ђукићу и председнику Патриотског еколошког

МАГАЗИН 541

3.4.2022.

покрета Наша Дрина Игору Брануловићу. Од виђенијих људи међу присутнима су били чланови руководства Социјалистичке партије Србије, Јединствене Србије, Зелених Србије, Патриотско еколошког покрета Наша Дрина, шефови посланичких група и кандидати за посланике у Народној скупштини са територије Рашког укруга. У духу најбоље традиције Социјалистичке партије Србије, која почива на идеји одлучне одбране националних интереса те проношењу славе српског имена као вредности коју деле и други коалициони партнери, скуп је почео интонирањем државне химне у интерпретацији Духовног хора из Крагујевца. Предизборни митинг је био прилика за подсећање да је коалиција Социјалистичке партија Србије, Јединствене Србије и Зелених Србије, као носилац власти са Српском напредном странком, током последње деценије дала велики допринос успешности државне политике на плану европских интеграција, одбране националних интереса, фискалне консолидације и инфра-

структурних пројеката. У том периоду потврђена је спремност коалициних пратнера на сарадњу и потписивање партијских политичких интереса зарад виших националних циљева, а да деле вредности искреног партнерства које је одавно превазишло и уобичајену политичку коалицију и прерасло у сабратство најбоље говори симболичност њиховог савеза. У замену за поверење Драган Марковић Палма нуди Краљевчанима повољности које су у претходним годинама остварили грађани Јагодине. У првом реду су пољопривредни произвођачи који би, ако се испуне предизборна обећања, могли да очекују насипање атарских путева, баш као и триста педесет километара на територији Јагодине, како би лакше стигли до својих њива. О неповољном положају пред пролећну сетву најбоље сведочи вишеструко повећање цене вештачких ђубрива и горива што је прилика за најаву да будући премијер Србије, а Палма верује даће то бити Ивица Дачић, обезбеди довољно средстава за суб-

венцију како би могли да покрију разлику у цени, пре свега они који не могу да живе од свог рада. У Јединственој Србији једним од приоритета сматрају помоћ породицама са више деце, али не само у периодима предизборне кампање. Један од видова требало би да буде опремање ђака пред почетак школске године свим што је потребно да лакше преброде значајан период у животу. Посебна пажња посвећује се неопходности штедње на свим нивоима о чему сведочи предлог за укидање дневница одборницима и плата члановима градског већа и податку како једину сигурност да Косово никада од Србије неће бити признато као независна држава пружају Ивица Дачић као председник владе и Александар Вучић председник Србије. Процена да велики број суграђана који су остали без посла прилику за егзистенцију тражи на пијаци повод је за неопходност да им се помогне, а један од првих корака могло би да буде укидање одлуке о увођењу фискалних ка-

са за продавце на бувљаку. - Мој предлог је да посланици не примају плате и да се те паре преусмере на помоћ људима који су остали без посла. Осамдесет посто посланика су паразити. Не може да буде занимање народни посланик, а нема те на радном месту. Не може неко из фабрике да изађе, да не буде поред машине, а да прими плату. Његова машина је парламент. Зато ћу стално прозивати у парламенту оне који примају плате, а од двеста педесет посланика двеста двадесет је на плати у парламенту. Не може народ да ради и пуни буџет, а да посланици паразити живе од политике, каже Марковић. Да самоувереност за победу на изборима није без покрића најбоље говоре кандидати за народне посланике са територије Рашког округа, њихова препознатљивост и резултати у досадашењег рада у локалним срединама. Поред кандидата из Врњачке Бање, Новог Пазара и Рашке, довољан број гласова на изборима био би довољан да место у парламенту заузму Краљев-

чани Драган Вулић, Дамир Угреновић и Марија Јевђић. Социјалисти подсећају да ниједан од актера на политичкој сцени Србије нема тако дугу и бурну историју као они које су пре двадесет година многи неоправдано отпремили у политичу прошлост. Насупрот томе уследио је успон из пепела, а социјалисти потврдили како њихова снага и самопоуздање потичу из богатог политичког искуства, очигледних резултата економског успона земље и снажења њене позиције у међународним односима. Посебном вредношћу оцењен је податак да их предводи политичар светског ранга спреман да преузме одговорност онако како је пре двадесет година, проницљивошћу и зналачки проценама политичког тренутка, вратио партију на политичку сцену Србије, реформисао је и модернизовао не одричући се социјалистичких вредности. Таквим је оцењен Ивица Дачић који се више од деценије сматра једним од главних актера политичког живота у земљи.

3.4.2022.

МАГАЗИН 541

Присуство државном обележавању годишњице агресије на Србију неколико дана раније прилика је за поновно подсећање на неопходност да ратни злочинци који су учествовали у том чину одговарају за оно што су урадили. Значајним догађајем у том периоду оцењује се обарање америчког авиона Ф117А што до тада није успела ниједа војска на свету, а податак да је то учинио припадник војске Золтан Дани сматра се довољном да се нађе на изборној листи коалиције социјалиста и Јединствене Србије. - Наша политика се темељи на два стуба, патриотском и социјалистичком. Патриотски значи да је наш национални и државни интерес на првом месту и да нема признања независности Косова. Ја сам помогао да осамнаест земаља повуче признање Косова, а биће још толико. Ми смо обарали НАТО авионе и за-

то нисмо за то да Србија икада уђе у НАТО пакт. То су ратни злочинци и кад тад стићи ће их казна, било од наше било дод божје руке. Поносни смо на стварање Републике Српске, јер је то највећа победа српског народа после Првог светског рата, присаједињења Војводине и поновне победе на Косову 22. октобра 1912. Као председник владе предложићу да се као Дан косовске победе и државни празник прогласи 22. октобар кад је српска војска ушла у Приштину 1912. године. Наша коалиција поштује територијални интегритет као принцип, али смо у Украјини суочени са двоструким стандардима. Они који су нас бомбардовали, који су нарушили наш територијални интегритет, сматрају да је то било легално, да је било исправно што су бацали бомбе и убијали нашу децу, а да је сада проблем кад се то дешава на другом месту. Осуђујемо свако кр-

шење територијалног интегритета, али уколико Србија уведе санкције Русији ми остајемо без савезника који нас штити у Савету безбедности Уједињених нација. Зато свака санкција Русији није усмерена против Русије, јер ће да издржи санкције. Тај што се залаже за увођење санкција жели да сахрани нашу борбу за територијални интегрите и суверенитет, јер онда нема ко у Савету безбедности да штити да Косово не уђе у Уједињене нације. Зато тај што је за санкције Русији је против Србије, поручио је Дачић и подсетио да други део политике разликује Социјалистичку партију Србије од других странака. Уверење да капитализам подстиче сиромашатво и појачава разлике између богатих и сиромашних основа је залагања за већа права свих који живе од свог рада, како не би били робови газда и капиталиста. Подсећање да су Краљевчани добро осетили негативне

последице приватизације, а радници остали без посла, довољно је за потврду да сем међународне политике и финансијске консолидације значајну пажњу треба посветити положају обичног човека и његове породице. - Ми ћемо се залагати да се поправи положај радника у фабрикама, да се повећају радничка права, да се врати дечји додатак за мајке као пре двадесет тридесет година, да се изједначе плате жена и мушкараца. Залагаћемо се да се уведу социјалне пензије и помогне људима који због отпуштања и затварања фабрика немају довољно радног стажа за одлазак у пензију. Исто тако, да се барем за половину повећају субвенције сељацима, јер без српског сељака нема Србије. Фискалне касе на пијацама су класичан пример колико могу да буду на штети они слојеви становништва које нико нема да брани. Имате богате и утицајне који имају милионе, па никад

не одоше извршитељи код њих него дођу код сиромашних који дугују по петсто или хиљаду динара, каже Дачић и указује на потребу да се заостала потраживања прво наплате од оних који имају највише. Социјалисти подсећају на вишедеценијски систем вредности који је омогућавао бесплатно школовање и запошљавање у фабрикама које су имале по хиљаду радника. Такав систем омогућио је да однос броја запослених и пензионера буде три према један, у неким случајевима четири и пет према један. Податак да је данас број запослених изједначен са бројем пензионера сматра се погрешном политиком након демократских промена 2000. и губитка великог броја радних места. - Људи су релативно лако добијали посао, а у градовима друштвене станове које су добијали откупом за веома мале паре. Био је мир, није било кри-

минала, станови се нису закључавали, а живело се у земљи чији је пасош био највреднији на свету. Сада кажу то је прошлост. То није прошлост, то ће да буде будућност јер само таква Србија може да постоји, Србија праведна за све. То ће бити кад наша коалиција освоји највећи број посланика у Народној скупштини Републике Србије, поручио је Дачић уверен да дели мишљење највећег броја оних који су се окупили у Краљеву како би исказали поверење победничкој коалицији. Спремност да стане на чело владе темељи се на уверењу да је то најбоље за српске националне и државне интересе, заштиту интереса српског народа и социјалне правде какве може да обезбеди само јако и одговорно руководство. Њихове најбоље представнике социјалисти виде у својим и редовима Српске напредне странке. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

3.4.2022.

МАГАЗИН 541

На годишњицу почетка бомбардовања 1999. године

ГДЕ СТЕ БИЛИ КАД С - Лажни хероји из бројних организација се тек с времена на време оглашавају само посредством медија. - Вређа подела бораца у односу на позицију по дубини фронта, понајвише због уверења да је сваки, почев од прве линије до последњег у позадини, подједнако значајан. - Покушајима да се саморањавањем избегне одлазак на прву линију фронта, пуцањем кроз кокошку или јастук. - Девет и по месеци на ратиштима у Хрватској, месец дана мање у Босни и Херцеговини и деведесет четири на територији Косова и Метохије. - Санитетско возило налетело на противтенковску мину током извлачења рањеника у месту Брестовац између Мале Хоче и Велике Круше

СУ ГИНУЛИ ХЕРОЈИ? вадесет четврти дан марта скоро четврт века изазива различите коментаре у јавности, последњих година највише због начина на који се у локалној средини обележава Дан сећања на жртве ратова вођених у последњој деценији двадесетог века. Било их је и ове године кад су на споменик страдалима венце и цвеће положили представници локалне самоуправе, Рашког управног округа, Војске Србије, Министарства унуташњих послова, Безбедносно информативне агенције, удружења бораца и чланова породица погинулих, политичких субјеката и организација

цивилног друштва. Пажњу присутних привукла је Славица Попадић која је у ратној униформи из деведесетих година прошлог века, и два ордена заслужена током ратова, дошла да ода пошту погинулима и упути оштру критику организаторима оваквог начина одавања почасти. Признаје да је дошла непозвана, и ван званичног протокола, вођена жељом да се поклони сенима оних које је, као и многе који су остали ратни војни инвалиди, извлачила са места на којима су задобијали ране. Уз поштовање према члановима породица погинулих бораца Славица нема много разумевања

за највећи део других којима одавање почасти ове врсте служи као добар начин за личну промоцију и скупљање јефтиних политичких поена. Огорчење је додатно појачала сумња да би државно обележавање двадесет треће годишњице од почетка напада ваздушних снага северноаталанске алијансе на Савезну Републику Југославију могло да се претвори у политички митинг. - Мислим да је 24. март дан жалости, а није за митинговање, па су странке данас могле да се уздрже од тога, па треба да се чују сирене, да плачемо и жалимо за онима који су оставили животе на бранику отаџбине. Ја се проти-

3.4.2022.

МАГАЗИН 541

вим митинговању, јер сматрам да је то гажење по мојим мртвим друговима и свим погинулима у овој земљи. Да је председник странке дошао јуче ја бих седела код куће. Да је сутра, не бих реаговала. Али данас савест, срце не може да дозволи а да се не успротиви јефтином скупљању поена ко год да је изашао на митинг. Као слободан грађанин, и неко ко се борио за ову земљу, имам право на своје мишљење и свој глас, а да ли ће ме спречити или неће није ми битно, јер сам спремна да уђем у масу са транспарентом и питам где сте били кад су гинули хероји. Доћи ће ту десет хиљада људи који не познају хероје овога града, и не познају овај херојски град, окупираће га људи са свих страна Србије, а нису Краљевчани. На данашњи дан треба свако да жали у свом месту, зато што је у сваком месту у Србији неко погинуо. Не. Они су дошли ко зна одакле да се шетају, баш су жељни да дођу у ово слепо црево, јер је сврха направити митинг и злоупотребити дан почетка бомбардовања, каже Славица разочарана најавом доласка великог броја симпатизера владајућих странака из свих крајева земље. Мала је утеха податак да долазе без страначких обележја и поводом државне манифестације која је ове године одржана на централном градском тргу у Краљеву. Уверење да је међу њима најмање Краљевчана повећава стрепњу да су још једном доведени под притиском, и разним уценама, што појачава разочарање борца који одражава мишљење многих других са којима је делила исту судбину у дугом периоду ратних операција. - Овде сваки дан убијају људе, а сетимо се само 24. марта. То живи у мени и не могу да избацим из себе, јер сам и даље заробљена у том рату. Погинули борци су део мене, сваког борца знам, знам како је погинуо јер сам скупљала ноге, руке, црева и главе тих људи, а сад ће да дође неко ко никад није чуо за њих, не зна кроз шта је свако прошао, како је погинуо и шта је

оставио иза себе. Неки се нису ни оженили, били голобради, а свака мајка би била срећна да јој се син вратио па нек је и доживотно у затвору. Зар треба да на дан њихове туге да држимо митиинге? Ово је шамар грађанима Србије, а и ја тако доживљавам. Ја ћу своје мишљење изразити на транспаренту, па не морам да изговорим ниједну реч. Да сам којим случајем у било којој странци исто бих реаговала, а чак и да пуцају у мене идем, јер морам због седамдесет и нешто имена на споменику, а има их сто шеснаест. Зашто правимо циркус кад је могла да буде само тишина, да мајке и деца одболују данашњи дан када је неко кренуо да уништи моју земљу за коју су гинули Срби, Мађари, Роми, Бошњаци и други. То не смемо да заборавимо, па немојмо да их се сећамо само 24. марта, али ни да злоупотребимо овај дан и правимо митинг. Није свима испран мозак, ја још увек мислим, размишљам и имам право да се буним јер сматрам да то није у реду, каже Славица огорчена на лажне хероје из бројних организација који се тек с времена на време оглашавају само посредством медија. Правим херојима ратова деведесетих година Славица оцењује оне који су својом крвљу обележили границе земље. Придружује им оне који су се вратили кући са бројним траумама и ћуте насупрот многима за које се сумања да учешће у ратовима користе за стицање привилегија које не заслужују. У таквим околностима вређа подела у односу на позицију по дубини фронта, понајвише због уверења да је сваки појединац, почев од прве линије до последњег у позадини, подједнако значајан. Са позиције болничара Славица сведочи о бројним покушајима да се избегне одлазак на прву линију фронта и саморањавањима, пуцањем кроз кокошку или јастук. Посебно боли сазнање да се скоро четврт века касније такви изјашњавају као хероји и прибојавају онога што је Славица записала у ратном дневнику. - Лажни хероји ће рећи да сам лу-

да, па дај да узмем потврду и не примам инвалиднину од само тринаест хиљада динара. Њих удари буква у главу а кажу ударио их гелер, јер и кад лажу не науче добро лекцију. Не можеш да причаш о туђем херојству, да га приписујеш себи а мене да затвориш очи и спустиш у неко село где сам била знам тачно свака тачка где је, јер сам пола препузала извлачећи рањенике. Жива сам, трајем и борим се против неправде и лажи, не дозвољавам да измишљају приче и присвајају туђе херојство. Разлика између мене и њих је да смем да пређем линију коју они не смеју зарад тога што ће вечерас овде да буде Вучић па ће да се смеју, клебере и клањају му се. На транспаренту пише да је 24. март дан жалости, није дан за митинговиња, а доле „где сте били кад су гинули хероји“, каже Славица која је на ратиштима у Хрватској провела девет и по месеци, у Босни и Херцеговини месец дана мање мада јој не признају ни један дан, јер држава из које је дошла званично није ни била у рату. На територији Косова и Метохије провела је деведесет четири дана до 28. маја 1999. кад је санитетско возило налетело на противтенковску мину док је извлачила рањенике у месту Брестовац између Мале Хоче и Велике Круше. Последице рањавања огледају се у унутрашњем крварењу велике количине крви у стомаку, поломљеним ребрима, обостраном оштећењу слуха и повреди десног скочног злоба. И поред статуса ратног војног инвалида, страхова и болова, чији је највернији сведок сваке вечери само јастук, Славица нема времена да болује. Сву енергију усмерила је на своју децу, а изузетно импулсивна не дозвољава да се скрнави оно што јој је свето. То су, каже Славица, они који су изгинули бранећи једину земљу коју има, а коју ће ако буде потребно морати да брани сваки пут кад се за тим укаже потреба, јер нема резервне. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Славица Попадић

Др Радослав Јовић

МАГАЗИН 541 3.4.2022.

Носиоци демократских промена: Др Радослав Јовић (2)

РАТНИ ПРЕДСЕДНИК КРАЉЕВА - Опозиција 1997. године није показала довољно зрелости и одговорности за будућност државе и нације. - Подела унутар Коалиције Заједно узрок многих каснијих догађаја без којих не би било бомбардовања, њим сатирања привреде и других негативних појава чије се последице осећају и данас. - Слика Србије би била у многоме другачија да интерес грађана није подређен партијском. – Транзицију карактерише дивља распродаја националног богатства која је направила хаос, а многе људе оставила без посла. - Интересним групама у овом граду није одговарало да Раде Јовић одлучује о потрошњи буџета. – Од 12 хиљада потписа скупљених за опозив др Радослава Јовића једва да је девет стотина било исправних. – Међу потписницима и шездесет троје мртвих

МАГАЗИН 541 3.4.2022.

осле значајне победе на локалним изборима 1996. године, и утицаја у великом броју локалних самоуправа, пред републичке наредне године долази до раздора између водећих Српског покрета обнове и Демократске странке што народни посланих др Радослав Јовић и после две деценије сматра несрећним и круцијалним јер опозиција није показала довољно зрелости и одговорности за будућност државе и нације. Одлука Српског покрета обнове да учествује на изборима, а Демократске странке да их бојкотује, сматра се погрешном јер је удружена опозиција, након блиставе победе на локалним изборима, имала добре шансе да победи. Значајнијим од тога сматра се уверење да је страшна подела унутар Коалиције Заједно добрим делом била узрок многих каснијих догађаја без којих не би било бомбардовања земље две године касније, са њим сатирања привреде, а ни бројних других негативних појава чије се последице осећају и данас. Догађаји на простору Косова и Метохије током 1998. и 1999. године представљају трагедију српског народа који је први покушавао да објасни Европи и свету да се ради о тероризму и напорима да се на њему направи држава. Нажалост и српске власти су, у време кад није било неопходне помоћи са стране, покушавале силом да реше проблем и гасе пожар који је потпириван деценијама уназад. Русија је са Јељцином на челу била на коленима, а друге велике силе имале интересе на Балкану због чега Србију нису препознале као пријатеља. По ко зна који пут потврђено је да из лоше посејаног семена неће израсти добра биљка, а после неправда коју је свет учинио према Србији национално и државно питање још нису решени. Због болних рана отворених у том периоду, које још нису зарасле, свет данас плаћа високу цену неразумевања свега што се дешавало на простору Косова и Метохије. - Олако су људима који су ставили маске на лице, и узели пушку у руке, јер то нису препознали као терор, дали

моћ да стварају државу. Данас кад се сличне ствари дешавају у свету, па поново имамо покушаје стварања нових терористичких држава, имам утисак да разумни људи у Европи и свету почињу да схватају где су правили грешке, и да мењају став према Србима као народу, према нашем националном питању и свему осталом. Ми морамо да тражимо пријатеље у свету који ће да нас подрже, морамо Србију да уздижемо, да је постављамо на ноге да поново буде достојанствена земља коју ће да слушају, и наши интереси да се уважавају у центрима моћи – каже др Јовић који се због дешавања током пролећа 1999. године сматра ратним председником Краљева. Од тренутка кад је 29. марта те година донета одлука о проглашењу ратног стања прорадиле су емоције, а пролила се и по која суза због страха од могућих последица ваздушних удара здружених снага најјачих светских сила. Од како је следећег дана и локални парламент донео исту одлуку уследила је борба да се спасе што већи број цивила којима су путем медија упућиване поруке о понашању за време трајања узбуне од ваздушне опасности. Као потенцијална мета НАТО авијације општинска управа је измештена у просторије позоришта испред кога су се сваког јутра окупљали чланови породица мобилисаних припадника војске у ишчекивању било какве информације са ратишта, или неког облика помоћи у намирницама и другим кућним потрепштинама. Једна од најзначајнијих активности пре краја сваког радног дана била је посета неког од места на које су падале бомбе како би се утврдио обим штете и последице по цивилно становништво. Најстреснијим се у том периоду чинио плави коверат из војног одсека са назнаком „Строго поверљиво“ у коме је био списак Краљевчана који су страдали на ратишту. - На све сахране на које сам ишао односио сам мало помоћи да макар пристојно сахране најмилије, а све је остало забележено не у мозгу већ у коштаној сржи. Неки пут кад размишљам о том периоду подиђе ме језа, па

имам утисак да из коштане сржи излазе бол и патња коју сам проживео са својим народом. Већ почетком септембра почињу опет озбиљне трзавице у оквиру коалиције, па је од мене тражено да урадим нешто ван мојих принципа, да се промени састав владајуће коалиције у Краљеву. Нисам желео да учествујем у томе, јер би било нечасно, па грађанима којима сам држао говоре 1996. и 1997. не бих могао да погледам у очи. Одлучио сам да је часније да поднесем оставку на место председника него да то останем у околностима где би састав коалиције која управља градом био другачији. Можда је управо та оставка била довољно отрежњујућа за усијане главе које су хтеле да мењају ствари преко колена, па је коалиција опстала до 2000. када су били нови избори – прича др Јовић. Пред расписивање председничких избора у септембру Српски покрет обнове је одлуком да не приступи Демократској опозицији Србије направио стратешку грешку о којој је др Јовић, не спреман да прихвати излазак у две колоне, јавно говорио и на седницама председништва странке. Српски покрет обнове је доживео нови пораз две године касније кад није успео да пређе цензус од пет одсто и обезбеди које место у републичком парламенту. У делу странке сматрало се да је то казна бирача због одлуке да не учествује у рушењу режима Слободана Милошевића. Двотрећинска већина у парламенту била је добра основа за реализацију амбициозних планова најављиваних годинама уназад, али је сукоб Војислава Коштунице и Зорана Ђинђића много тога зауставио, а последице се осећају и деценију и по касније. У делу сабораца из тог периода и даље је присутно уверење да би слика Србије била у многоме другачија да интерес грађана није подређен партијском. То је и разлог што са закашњењем од петнаест година мора да се крене са места на коме је дошло до застоја и да се исправљају бројне грешке које су направљене у периоду транзиције. Њу, каже др Јовић, карактерише дивља распро-

3.4.2022.

МАГАЗИН 541

даја националног богатства која је направила хаос, а многе људе оставила без посла. У време кад је 2003. у Краљеву на челу Скупштине општине био др Љубиша Јовашевић поремећен је однос снага у локалном парламенту па су, зблог блокаде рада, до наредних избора у јесен те године уведене привремене мере. Убеђен у убедљиву победу Српски покрет обнове је отпочео још једну кампању у време кад није било пара ни да се плате телефонски рачуни. - Ја сам веровао у победу зато што су људи са којима сам у то време радио били честити и поштени. У души су веровали у исту идеју, а у тешким годинама пре тога нико се није огрешио, нити шта отео или узео. Од десет кандидата за председника у другом кругу је самном био Љубиша Јовашевић, а после тога ја поново сео у ону усијану столицу. Коалицију смо направили од СПО, ДСС, Нове Србије и Г17, а четрдесетак одборника је била комотна већина за управљање градом. Ступио сам

на дужност са солидним искуством и унапред знао шта треба да се ради, а рачунао сам и на подршку републичке власти која нам је наклоњенија од претходне. Политичко трвљење ДС и ДСС је заустављено, па се почетком 2004. ситуација стабилизовала – каже др Јовић. Први задатак нове власти био је да растерети саобраћај кроз центар града изградњом полуобилазнице кроз Ратину. Отпор овој идеји дошао је из Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“ све до претње о могућем укидању овог јавног предузећа са образложењем да не ради онако како треба. Након што је промењен директор било је потребно само петнаестак дана како би се завршили послови који су одуговлачени месецима. У кратком периоду је у Грдици изграђена канализациона мрежа цевима довољног попречног пресека, асфалтирани путеви и постављена улична расвета. До периферије града је стигао централни гасовод, а након гасификације Хигијенског завода направљени изво-

ди за кракове према Рибници, Жичи и даље ка Матарушкој Бањи. Годинама пре тога Краљево је током летњих месеци био жедан град. Изградња система за довођење воде из Лопатнице показао се изузетно скупим за скромне могућности градског буџета, па се приступило копању нових бунара, а све говори у прилог чињенице да је у мање од две године започета изградња значајних инфраструктурних објеката. Кад је у септембру 2004. на Хиландару избио пожар катастрофалних размера Скупштина општине је, прва у Србији, донела одлуку са се обиђе братство манастира и уручи помоћ од десетак хиљада евра. Краљевчани су препознали значај Хиландара за национални и духовни опстанак, а у званичној делегацији су се нашли представници свих странака које су имале одборнике у локалном парламенту. - Хтео сам да покажем како не смемо да будемо непријатељи, јер постоји нешто што је важније од свих нас,

идеја трајања кроз векове и припадност православљу, светосављу и хришћанима, да морамо једни другима да праштамо како бисмо опстали као народ и нација. Док смо радили свету ствар на коју сам био невероватно поносан, док смо обилазећи светилиште и градили мостове, интересним групама у овом граду није одговарало да Раде Јовић одлучује о потрошњи буџета. Радикали су урадили прљави посао да скупе 12 хиљада потписа за мој опозив, а истрага у СУП-у је показала да је било највише 900 регуларних. Све остало су били фалсификати које је пар људи исписало за једну ноћ. За 12 хиљада потписа потребни су месеци табанања, а да сам био најгори човек у овом граду не верујем да би могли да их скупе за 24 сата, или пар дана колико сам био тамо. На челу приче је био Миљко Четровић, а људи из Скупштинских послова ми сигнализирали да има 63 имена мртвих који су потисали списак. Да је поштовано право, и да је суд радио свој посао и један мртав је био довољан да се све одбаци, јер је то

фалсификат и кривично дело за које се иде на робију од 6 месеци до пет година. И у Скупштини Србије сам показао како ради наше правосуђе и са 63 извода из књиге умрлих доказао фалсификат. Владајућа екипа на чијем челу је био Коштуница хтела је да да подршку за излазак на референдум, али сам сматрао да је нешто што се зове принцип јаче од свега. Шта ће ми да се зовем председник општине ако пристанем да фалсификованим потписма неко смењује легитимно изабрану власт? Тиме бих легализовао кривично дело и негирао оно за што сам се борио, за ред, демократију и поштовање права, јер бих изласком на референдум дао легитимитет хиљадама кривотворених потписа. Мени је било много важније да у мом граду, у мојој земљи, важе закон, устав и принципи, него да будем председник још годину или две. Одбио сам понуду и поднео оставку кад је изостала заштита од институција система. Када сам добио немушти одговор Врховног суда Србије да то није њихова ствар сазвао сам

конференцију за штампу и усред озбиљног посла везаног за велике инфраструктурне радове у новембру 2005. поднео оставку због чега се нисам покајао ни једног тренутка – објашњава др Јовић. Остао је жал због чињенице да много шта од планираног није реализовано. У то време су у јеку биле активности око израде буџета за 2006. годину у чијем су нацрту главне ставке везиване за оно што је касније у Јагодини реализовао Драган Марковић Палма. Још у то време планирано је да трећина општинског буџета буде усмерена на инфраструктурно опремање индустријске зоне на периферији града, а потом расписивање јавног конкурса за избор инвеститора који би запослио највећи број радника. Уверење да би се новац од улагања кроз порезе вратио у општинску касу било је основа идеје због које је изгарао председник општине уверен да тиме чини највећу услугу свом граду. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Сећање на добровољне омладинске радне активности

МАГАЗИН 541

3.4.2022.

ДОПРИНОС РА А

- Радне акције су биле незаменљив облик друштвеног, радног и идејно-политичког организовања младих у изградњи земље, а на њима се развијала друштвено-самоуправљачка свест, радне навике, братство и јединство, стваралаштво, солидарност, патриотизам и интернационализам. - У периоду од 1946. до 1990. године 11.500 омладинаца и омладинки општине Краљево чинило је 180 омладинских радних бригада које су радиле широм Југославије проносећи славу жичко-гружанских, жичких и краљевачких бригада. - Краљево је дало већи допринос добровољном омладинском раду него други градови у Југославији исте величине. - ОРА „Ибар је“ 1981. године прерасла у савезну омладинску радну акцију на којој је до 1990. године 7.340 бригадира сврстаних у 166 бригада пошумило 4.870 хектара голети у општинама Краљево и Рашка

АЗВОЈУ ЗЕМЉЕ

рви дан априла је деценијама био резервисан за прво окупљање великог броја младих а локалне радне акције, од тог дана усмерене на уређење животне средине, биле су својеврсна припрема за бројне друге на вишем нивоу организоване током три летња месеца. На локалним омладинским радним акцијама вршио се избор и квалификација младих на савезне радне акције широм Југославије, а и током целе године организован је друштвено корисни рад у школама, али и друге вишедневне радне активности, пошумљавање голети, озелењавање јавних површина, чишћење и уређивање излетишта, паркова, спомен обележја и других простора. Велики допринос овим активностима давале су друштвене организације међу којима се издвајају Покрет горана, извиђачи, феријалци, Пионирски инструктори и други, а први април сваке године био је дан смотре, договора и организовања за наступајуће периоде. Омладинске радне акције извођене су свуда где

МАГАЗИН 541

3.4.2022.

су за то постојали услови, посебно тамо где није могла да се користи механизација, као што је пошумљавање голети на изузетно стрмим теренима, чишћење водотокова и уређење водоодбрамбених насипа, земљани радови на шкарпама поред ауто-путева, озелењавање школских дворишта и других простора, сакупљање секундарних сировина, археолошка ископавања и многи други послови. За мање од пола века на омладинским радним акцијама широм Југославије учествовало је једанаест и по хиљада Краљевчана који су дали знатан допринос обнови и изградњи земље после страдања у рату. Значајним у том периоду оцењује се изградња младих генерација у друштевно-политичком, идејно-васпитном и економском смислу кроз Савез социјалистичке омладине Југославије. Од појаве вишестраначја, почетком деведесетих година прошлог века, овај вид организовања младих је нестао, али су учесници бројних радних акција наставили да се окупљају 1. априла,

или који дан пре тога, како би се подсетили на све што је до тада широм Југославије остварено добровољним радом. Онима који су остали привржени идејама добровољног омладинског рада краљевачко Друштво акцијаша „Ибар“ је и ове године пружило могућност да се састану и, пред почетак априла, подсете на бројне пријатне и тешке тренутке који су обележили период сазревања. Задовољство је појачано сазнањем да су се на једном месту окупили и бројни бивши омладински функционери са територије некадашњег Краљевачког региона који је обједињавао рад петнаест општина. За разлику од данашњих организација младих у то време су постојале различите друштвене, спортске, радне и друге организације које су их усмеравале према правим вредностима у животу. И поред уверења да их сада нема није нестала нада да ће их у догледно време бити, да ће се околности променити а млади показати више жеље за овом врстом активности и наставити далеко боље, лепше и успешније,

тамо где су старије генерације заустављене почетком последње деценије прошлог века. Велики број Краљевчана је учествовао и на међународним радним акцијама, у Пољској и другим земљама, као и земљама у окружењу. Бригаде су биле врло успешне што је одлучујуће утицало да Републичка конференција Савеза социјалистичке омладине Србије Краљевчанима повери организацију Омладинске радне акције „Ибар“ на пошумљавању голети којима је претила опасност од ерозије. Акција на пошумљавању голети у Ибарској клисури, између 1980. и 1990. године окупила је 166 бригада и 7.340 бригадира који су, садњом дванаест милиона садница четинара на простору од Краљева до Рашке, пошумили 4.870 хектара голети. У оквиру пројекта Србија без голети до 2000. године остварен је резултат изузетног еколошког и привредног значаја, који из године у годину постаје све вреднији, а све је присутније уверење како би, да није реализован тада, то данас било немо-

гуће. Осам година након што су последњи пут организоване омладинске радне акције у Југославији основано је Друштво акцијаша „Ибар“ са задатком да негује успомену на добровољни омладински рад, настави са организовањем омладинских радних акција, делује васпитно и афирмативно на млађе генерације. У том циљу приређује изложбе, организује скупове и издаје публикације са темама о омладинским радним акцијама, одаје признања заслужним члановима друштва, учествује у заштити човекове околине и хуманитарним акцијама. Уз помоћ друштва, и необично ударничко и акцијашко залагање Душана Јанићијевића, издата је књига „Добровољни рад омладине Краљева од 1945. до 1990. године“ у тиражу од хиљаду примерака. Књига има изузетну историјску вредност, јер су у њој сачувани бројни драгоцени подаци који би се потпуно изгубили. Друштво је 2008. године на чесму здраве изворске воде у месту Горње Жарче, поред ма-

гистралног пута иза Ушћа где су била радилишта Омладинске радне акције „Ибар“, поставило спомен плочу са подацима о ефектима десетогодишњег рада што је признање за све њене учеснике. Омладинске радне акције су биле специфичан вид дружења различитих категорија младих људи, у првом реду оних који због економске ситуације нису били у прилици да оду на летовање, а претеча су волонтеризма који је све више заступљен у највећем броју земаља света где се промовише на посебан начин. У Краљеву постоји уверење да би у будућности овај начин деловања младих могао да се реафирмише као посебан изазов због сазнања да се кроз рад пружа помоћ онима којима је потребна, а сваки учесник у том процесу осећа посебно вредним. Данашње генерације овај дан не препознају као вредност нераскидиво везану за добровољни омладински рад и живот у колективу по опште прихваћеним правилима који је у многоме утицао на изградњу личности. Без

3.4.2022.

МАГАЗИН 541

права да позивају друге да прихвате такав систем вредности некадашњи акцијаши апелују на оне који су прошли кроз омладинске бригаде да искуства омладинског рада пренесу на најближе, а сваког 1. априла поново се подсете на дане које су провели на акцијама. Традиционална окупљања учесника омладинских радних акција увек су прилика за подсећање да су краљевачки акцијаши деценијама уназад реализовали бројне активности, а отпочели непосредно по завршетку Другог светског рата који је оставио пустош на простору Југославије. Иако многи од њих нису живи акцијаши их се, уз дужну захвалност, сећају понајвише због чињенице да су млађима оставили у наслеђе акцијашки дух и обавезу да наставе истим путем стварајући будућим генерацијама добру основу за бољи живот. Некадашњи омладинци, сада људи у озбиљним годинама, потврђују како су радне акције биле незаменљив облик друштвеног, радног и идејно-политичког организовања младих у изградњи земље, а на њима се развијала друштвено-самоуправљачка свест, радне навике, братство и јединство, стваралаштво, солидарност, патриотизам и интернационализам. Појам ударника са омладинских радних акција је био феномен и узор младима кога је друштво изузетно ценило, а заједница награђивала додатним поенима приликом бодовања за запошљавање. Од завршетка Другог светског рата, и првих омладинских радних акција, друштво је прошло кроз изузетно турбулентно време које су обележиле бројне негативне појаве, распад Југославије, грађански рат, бомбардовање од стране НАТО алијансе, санкције међународне заједнице, незапамћена хиперинфлација и друге. У таквим околностима неки акцијаши су показали спремност да све што је учињено ставе у негативни контекст политичке борбе. Да им није успело. најбоље потврђују засађене шуме и друго што је рађено, а што се и данас види.

Радне акције омладине Краљева Радне акције омладине Краљева започеле су одмах после ослобођења града после Другог светског рата кад се омладина латила рашчишћавања рушевина са улица после тешких борби за ослобођење града. Најпре је формиран радни батаљон, а затим образоване радне бригаде, по школама, предузећима и селима, које су сваког дана негде радиле, уклањале трагове рата из тадашње железничке радионице, уређивале Пљакин шанац, ишле на сечу и пренос огревног дрвета, радиле на градској економији. Од тада па све до 1990. године организација младих Краљева организовала је локалне радне акције. У сваком селу, на поправкама путева, изградњи спортских терена, изградњи задружних домова, сетви и жетви, регулисању корита река и потока, крчењу утрина, изградњи водовода, изградњи школских зграда. У свим предузећима, на производним такмичењима, на сакупљању секундарних сировина, пребирању руде, уређењу круга предузећа, уређењу спомен обележја и у школама на изградњи спортских терена, уређењу школских дворишта, пошумљавању голети, уређењу града, чишћењу шума од губара, уређењу плаже на Ибру. Највећи број већих локалних радних акција организован је тако да су у њима учествовали радничка, школска и сеоска омладина, а чешће и припадници краљевачког гарнизона Југословенске народне армије. Само у 1948. години омладина града на локалним радним акцијама је дала 181 хиљаду добровољних радних сати, што је у новцу износило тадашњих милион и 800 хиљада динара. У току 1960. године на подручју општине Краљево током 4.810 сати 2.405 омладинаца и омладинки извело је радове чија је вредност процењена на 312 хиљада 650 динара. У 1980. години на омладинским радним акцијама у општини Краљево остварено је 107 хиљада 254 радних часова, од стране 29

хиљада 601 бригадира, а вредност изведених радова достигла је шест милиона 400 хиљада динара. Када су 1946. године почеле велике савезне омладинске радне акције на обнови и изградњи земље омладина града, општине и среза Краљево се одазвала у великом броју, па је било и прекобројних. Краљевчани су учествовали на свим омладинским радним акцијама од прве, изградње Посавског канала и омладинских пруга Брчко – Бановићи и Шамац – Сарајево, до последњих Вуковар 89. и Младинске работне акције Скопје 89. У периоду од 1946. до 1990. године 11.500 омладинаца и омладинки општине Краљево чинило је 180 омладинских радних бригада које су радиле широм Југославије проносећи славу жичко-гружанских, жичких и краљевачких бригада. Краљево је дало већи допринос добровољном омладинском раду него други градови у Југославији исте величине. Краљево је са великим успехом организовало савезну Омладинску радну акцију „Ибар“ на пошумљавању голети. Започета је 1980. године као локална, ОРА „Ибар је“ 1981. године прерасла у савезну омладинску радну акцију на којој је до 1990. године 7.340 бригадира сврстаних у 166 бригада пошумило 4.870 хектара голети Ибарске клисуре у општинама Краљево и Рашка. Поред борбе за кубике на омладинским радним акцијама ништа мање важне нису биле друштвене активности које су чиниле идеолошко политичка, културно забавна, техничко-образовна и спортско-рекреативна област. Обим и кавалитет друштвених активности на омладинским радним акцијама прошао је дуг пут развоја и унапређивања од течајева за описмењавање на омладинским пругама 1946. и 1947. године до курсева за програмирање на рачунарима на ОРА Ибар 1985. године. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Промена епидемиолошке ситуације

МАГАЗИН 541

3.4.2022.

ИЗ ДАНА У ДАН

- Током претходне седмице тестирано хиљаду девет стотина дванаест узорака бриса, а присуство вируса потврђено код двеста шеснаест особа. - Укупан број потврђених случајева инфекције достигао двеста двадесет четири више од четрдесет четири хиљаде. - Од последица болести коју изазива корона вирус преминуле су четири особе са територије града Краљева. - Од понедељка до петка хоспитализовано тринаест пацијената, осам отпуштено на кућно лечење, дванаест збринуто у дневној болници а у ковид амбуланти обављено деведесет шест прегледа

Фото: М. Радовановић

ако је у локалној средини приметно значајно опуштање становништва у односу на примену препоручених мера заштите од ширења инфекције корона вирусом опасност још ни из далека није прошла. О томе сведоче редовни извештаји Завода за јавно здравље Краљево и потврда да је последњег дана претходне недеље у здравственим установама са подручја града тестирано укупно двеста четрдесет шест узорака назофарингеалног бриса на присуство новог корона вируса, а да је са двадесет девет нових укупан број инфицираних од почетка епидемије, проглашене половином марта 2020. године, за четрдесет пет премашио четрдесет четири хиљаде. Извештај Завода за јавно здравље сведочи да је првог дана викенда тестирано мање узорака бриса него што је уобичајено, а од сто шездесет чија је исправност проверавана присуство вируса је потврђено код двадесет шест особа, што је број укупно инфицираних повећало на четрдесет четири хиљаде

МАГАЗИН 541

3.4.2022.

седамдесет један. Да опасност и даље прети најбоље потврђује податак да су у Општој болници „Студеница“, од болести коју изазива корона вирус, преминуле још две особе. Од болести ковид-19 у болници се лечи девет пацијената чије здравствено стање није нарушено до мере да захтева интензивну или полуинтензивну негу. Током претходна двадесет четири сата на лечење су примљена два пацијента, није било опорављених до стања које дозвољава наставак лечења у кућним условима, а болести су подлегле две особе. У истом периоду у дневној болници су збринута три пацијента а у ковид амбуланти обављена четири прегледа. Извештај Завода за јавно здравље за територију Краљева на дан 28. марта сведочи да су у последња двадесет четири сата у здравственим установама са подручја града тестирана укупно четири стотине тридесет три узорка бриса узетих од особа са симптомима болести, а да је присуство новог корона вируса потврђено у четрдесет шест

случајева што је допринело да укупан број инфицираних од почетка епидемије буде повећан на четрдесет четири хиљаде сто седамнаест. Од последњег извештаја, у Општој болници је од последица болести ковид-19 преминула још једна особа са територије града Краљева. Број пацијената на болничком лечењу повећан је за два, а од укупно једанаест ниједном није била неопходна интензивна или полуинтензивна нега. Од претходног извештаја на лечење су примљене четири особе чије је здравствено стање нарушено до мере да захтева сталну контролу лекара, један је отпуштен на кућно лечење а један упућен у Београд. Болести коју изазива корона вирус подлегла је још једна особа са територије града Краљева, у дневној болници збринута два пацијента а у ковид амбиуланти обављено двадесет седам прегледа. Двадесет деветог дана марта је потврђен податак о тестирању четири стотине тридесет једног узорка бриса узетих од особа са симптомима боле-

сти, или другим индикацијама. Присуство вируса потврђено је код четрдесет осам особа, па је укупан број од почетка епидемије за сто шездесет шест премашио четрдесет четири хиљаде, а за један је повећан и број особа које нису успеле да се изборе са болешћу коју изазива вирус. Четири новопримљена пацијента на стационарно лечење, три опорављена отпуштена кућама и један преминуо утицали су да укупан број хоспитализованих у Општој болници „Студеница“ не буде промењен. Клиничка слика ниједног од једанаест пацијената на болничком лечењу није таква да захтева интензивну или полуинтензивну негу. Од претходног дана у дневној болници су збринута три пацијента, а у ковид амбуланти обављено двадесет седам прегледа. Извештај Завода за јавно здравље за претпоследњи дан марта сведочи да су тестирана триста шездесет три узорка бриса а присуство корона вируса потврђено код двадесет осам особа, па је укупан број инфицираних пове-

ћан на четрдесет четири хиљаде сто деведесет четири. Од претходног дана није промењен број пацијената на болничком лечењеу, а од њих једанаест ниједном није била неопходна интензивна или полуинтензивна нега. У истом периоду хоспитализована су два пацијента, исто толико је отпуштено на кућно лечење, у дневној болници збринуте три особе а у ковид амбуланти обављено двадесет прегледа. До последњег дана у марту тестирано је још триста седамдесет девет узорака бриса, а присуство вируса потврђено код тридесет особа па је укупан број потврђених случајева повећан на двеста двадесет четири ви-

ше од четрдесет четири хиљаде. На болничко лечење је примљен један пацијент, а отпуштена два па је број хоспитализованих смањен на десет од којих нема ниједног на интензивној и полуинтензивној нези. До последњег радног дана у недељи у дневној болници је збринут један пацијент, а у ковид амбуланти обављено осамнаест прегледа. Током претходне седмице тестирано је хиљаду девет стотина дванаест узорака бриса, а присуство вируса потврђено код двеста шеснаест особа. Закључно са последњим даном марта од последица болести коју изазива корона вирус преминуле су четири особе са територије града Краљева. Од понедељка до петка хоспитализовано је тринаест пацијената, осам је отпуштено на кућно лечење, дванаест збринуто у дневној болници а у ковид амбуланти обављено деведесет шест прегледа. Т. Радовановић

Повећана концентрација суспендованих честица ПМ10

ОПАСНОСТ И - У периоду од двадесетог до двадесет петог дана марта, шест дана прекорачена концентрација фракције ПМ10 суспендованих честица у ваздуху. - Ваздух свих шест дана у категорији загађен. - Током првих двадесет дана марта ваздух пет пута прихватљив, једном јако загађен а деветнаест дана загађен. - Препорука осетљивим групама становништва, у које се убрајају старе особе, деца, особе са обољењима срца и плућа, да избегавају напорне активности у спољашњој средини и преусмере њихово обављање активности у затворени простор док се квалитет ваздуха не побољша

анредне околности условљене епидемијом корона вируса потиснуле су у други план пажњу на бројне друге опасности које прете становништву, посебно по здравље. Једна од највећих прети из ваздуха на чији

МАГАЗИН 541

3.4.2022.

квалитет у Краљеву, посебно током грејне сезоне, у значајној мери утиче повећана концентрација штетних материја. Податак да информације о томе до грађана стижу са великим закашњењем, могло би се рећи кад је

опасност већ увелико прошла па није могуће неутралисати негативне последице, поново актуелизују потребу за инсталирање опреме која би у реалном времену обезбеђивала услове за адекватну и правовремену реакцију.

ДАЉЕ ПРЕТИ карактер прихватљивог. Да нема довољно повода за опуштање сведоче резултати измерени током наредних седам дана и константно повећање садржаја штетних материја које је доживело кулминацију на истеку прве половине месеца, о чему сведочи извештај Завода за јавно здравље Краљево и податак да је скоро сто седам микрограма по кубику ваздух довело у љубичасту зону са карактеристиком јако загађеног. До 25. марта ваздух је само током два дана био прихватљив, а осам загађен. У Одсеку за заштиту животне средине реаговали су тек почетком минуле недеље информацијом да је шест дана била прекорачена концентрација фракције ПМ10 суспендованих честица у ваздуху. По индексу квалитета ваздуха, ваздух је свих шест дана био у категорији загађен што је сигнал за узбуну и препоруку осетљи-

вим групама становништва, у које се убрајају старе особе, деца, особе са обољењима срца и плућа, да избегавају напорне активности у спољашњој средини и преусмере њихово обављање активности у затворени простор док се квалитет ваздуха не побољша. Препоруке за остале у популацији подразумевају скраћење дужине и смањење интензитета напорних активности уз чешће паузе у свим активностима у спољашњој средини. Мерења квалитета ваздуха поверено је Заводу за јавно здравље Краљево као акредитованој организацији за ове послове, а резултати квалитета ваздуха објављују се свакодневно на вебсајту града Краљева и ове установе. До краја ове недеље били су доступни само подаци за првих двадесет пет дана марта. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

Да разлога за то има још једном потврђују у Одсеку за заштиту животне средине Одељења за инспекцијске послове Градске управе града упозорењем на недопустиво лош квалитет ваздуха пред крај марта. У саопштењу достављеном медијима наводи се како је у периоду од двадесетог до двадесет петог у месецу, шест дана била прекорачена концентрација фракције ПМ10 суспендованих честица у ваздуху, па је свих шест дана био загађен. Квалитет ваздуха је склизнуо у црвену зону већ другог дана у месецу кад је концентрација штетних материја незнатно премашила граничну вредност од педесет микрограма по кубном метру. Концентрација суспендованих честица ПМ 10 повећавана је следећих неколико дана да би шестог и седмог дана марта накратко пала испод граничне вредности, што је ваздуху дало

Непажња узрок великих штета

ПОВЕЋАНА ОПАСН - У периоду од 1. јануара до 25. марта на територији Србије евидентирано 6.582 пожара, од чега је 3.551 настао на отвореном простору. - Сектор за ванредне ситуације ће са припадницима других линија рада Министарства унутрашњих послова, надлежним инспекцијским службама републичког и локалног нивоа, интензивирати обилазак терена у циљу откривања и процесуирања неодговорних грађана који не поштују законом прописане одредбе. - За непоштовање прописаних одредби закона запрећене новчане казне за правна и физичка лица

угогодишње искуство указује да пролепшање времена и интензивно обављање пољопривредних радова веома погодују настанку пожара на отвореном простору па је, у намери да се предупреди настанак шумских пожара, грађанима упућен апел да не врше неконтролисано па-

МАГАЗИН 541

3.4.2022.

љење ватре при извођењу пољопривредних радова, јер је спаљивање стрних усева, смећа и биљних остатака на отвореном простору забрањено. Повољне временске прилике утичу на повећано присуство грађана у природи, а од оних које је лепо време измамило очекује се да пре повратка увек поку-

пе опушке од цигарета, угасе ватру испод роштиља и не остављају жар, али и да не пале ватру на отвореном уколико места за то нису посебно предвиђена и обезбеђена. Надлежни подсећају да је Законом о заштити од пожара и другим прописима забрањено спаљивање траве, ни-

НОСТ ОД ПОЖАРА ског растиња и смећа на отвореном простору, остатака стрних усева, као и ложење ватре у шуми на удаљености од двеста метара од руба, изузев на за то одређеним и обележеним местима. Од надлежних органа стиже и упозорење да се запаљиви материјал не сме смештати на простору који није удаљен најмање шест метара од објекта, или дела објекта, ако то прописима није другачије одређено. За непоштовање прописаних одредби закона запрећене су новчане казне, како за правна, тако и за физичка лица. Уколико уоче заосталу ватру, или мањи пожар, од грађана се очекује да покушају гашење, ако је то безбедно, или о томе обавесте надлежне органе. Уколико уоче пожар већих размера препоручује се да не покушавају сами да га гасе, због личне сигурности, већ да о томе одмах обавесте надлежне органе позивом на број 193, или нај-

ближу шумску управу. Законска обавеза грађана је и да се, на позив надлежних органа, укључе у акцију гашења пожара, посебно ако су власници шума и земљишта захваћеног пожаром, или коме прети непосредна опасност. Подршка и помоћ у заштити од пожара очекују се од невладиних организација, ловачких удружења, еколошких покрета и других удружења грађана љубитеља и заштитника природе. С обзиром да је, од средине марта до данас, евидентиран повећан број пожара на отвореном простору из Управе за ватрогасно-спасилачке јединице Сектора за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова грађанима је упућен апел да не пале траву и ниско растиње, јер се пожари на отвореном веома брзо шире, захватају велике површине, и представљају реалну опасност за животе и здравље грађана, а често наносе велике мате-

ријалне штете. Разлог више огледа се у податку да је узрок свих ових пожара, у највећем броју случајева, неодговорно понашање самих грађана. Сектор за ванредне ситуације ће у наредном периоду, заједно са припадницима других линија рада Министарства унутрашњих послова, надлежним инспекцијским службама републичког и локалног нивоа, интензивирати обилазак терена у циљу откривања и процесуирања неодговорних грађана који не поштују законом прописане одредбе, а све са циљем подизања нивоа безбедности наших грађана. Повод за забринутост је податак да је у периоду од 1. јануара до 25. марта ове године, на територији Републике Србије, евидентирано 6.582 пожара, од којих је 3.551 настао на отвореном простору. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 541

3.4.2022.

Места за пет ватрогасаца спасилаца

ЕФИКАСНИЈЕ ПР - За потребе Ватрогасне спасилачке чете биће уписано пет држављана Србије са најмање годину дана пребивалишта на територији града Краљева, четири за потребе Ватрогасно-спасилачког батаљона Краљево а један за потребе Ватрогасно-спасилачког одељења Ушће. - Селекциона процедура траје један до три дана, а кандидати су у обавези да испуне посебне критеријуме и успешно прођу процес који укључује лекарски преглед, психолошку селекцију, проверу базично-моторичког статуса и интервју. - Конкурс траје до 6. априла инистарство унутрашњих послова је расписало конкурс за упис на основну обуку три стотине припадника ватрогасно-спасилачких јединица и стручно оспособљавање за обављање послова у овој области. За потребе Ватрогасне спасилачке чете у Краљеву биће уписано пет држављана Србије са најмање годину дана пребивалишта на овој територији, четири за потребе Ватрогасно-спасилачког бата-

љона Краљево а један за потребе Ватрогасно-спасилачког одељења Ушће. Услов је да до закључења конкурса немају мање од деветнаест нити више од тридесет година, не постоје безбедносне сметње за заснивање радног односа у Министарству унутрашњих послова, имају завршено средње образовање и васпитање, поседује важећу возачку дозволу за управљање моторним возилом „Ц“ категорије и испуња-

вају посебне услове у погледу критеријума здравствене, психо-физичке и базично-моторичке способности. Пријава на конкурс са документацијом подноси се полицијској станици по месту пребивалишта кандидата, а образац се може добити у полицијској станици или преузети са интернет адресе w w w . c o p o . e d u . r s . Уз пријаву се прилаже извод из здравственог картона, оригинал уверење о

држављанству, не старије од шест месеци, извод из матичне књиге рођених, уверења основног и вишег суда да се против кандидата не води кривични поступак, оверена фотокопија дипломе о завршеном средњем образовању и васпитању, очитана лична карта или оверена фотокопија личне карте која није чипована и фотокопија возачке дозволе. Лице које похађа завршну годину средње школе треба да приложи потврду образовне установе о томе. Кандидат који не поседује возачку дозволу за управљање моторним возилима „Ц“ категорије треба да приложи оверену фотокопију важеће за управљање моторним возилима „Б“ категорије, а свима се препоручује да уверење о држављанству, извод из матичне књиге рођених и уверење суда, у циљу бржег и ефикаснијег спровођења поступка, доставе сами. Селекциона процедура траје један до три дана, а кандидати су у обавези

да испуне посебне критеријуме и успешно прођу процес који укључује лекарски преглед, психолошку селекцију, проверу базично-моторичког статуса и интервју. За кандидате који не задовоље утврђене критеријуме сваки појединачни део селекције је елиминациони. Лекарски преглед за утврђивање здравственог стања обавља Завод за здравствену заштиту радника Министарства унутрашњих послова, а потпуна равноправност у процесу селекције обезбеђује се на начин што се кандидати воде под шифром. Кандидати који испуне услове и успешно прођу процес селекције рангираће се на основу збирних резултата у свим деловима селекције, а коначну ранг листу утврдиће комисија коју именује министар унутрашњих послова. Уколико за потребе ватрогасноспасилачке јединице за коју је расписан конкурс не буде рангиран довољан број кандидата који испуњавају услове у погледу важеће возачке дозволе за упра-

вљање моторним возилом „Ц“ категорије, могу се рангирати кандидати који поседују дозволу „Б“ категорије, уз обавезу да возачки испит „Ц“ категорије положе у року од осамнаест месеци од дана завршетка обуке. Кандидат који није примљен на обуку може, преко Националног тренинг центра за ванредне ситуације, у року од осам дана од дана пријема обавештења, поднети захтев министру унутрашњих послова да преиспита одлуку. Полазник који успешно заврши основну обуку стиче могућност заснивања радног односа у својству приправника у ватрогасно-спасилачкој јединици, уз обавезу да најмање пет година остане на раду у Министарству, или да надокнади стварне трошкове стручног оспособљавања. У току обуке полазницима ће бити обезбеђен смештај и исхрана, као и опрема неопходна за реализацију наставних садржаја. Конкурс траје до 6. априла. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

РОТИВ НЕЗГОДА

Повољности коришћења телекомуникационих услуга

ПРОМЕНА ОПЕРАТЕРА - Више од тридесет две хиљаде пет стотина корисника телефонских услуга променило оператора у последњем кварталу прошле године. - За десет година пренето више од милион бројева. - Пренос броја једноставан и бесплатан, а цео процес се завршава за четири радна дана. - Корисници задржавају постојећи број, укључујући префикс, а ни у једном тренутку не долази до прекида услуге. - Пренос у другу мрежу не подразумева раскид уговора олико је тржиште телекомуникација динамично могло би се закључивати и на основу податка да је у Србији за десет година са једног на другог оператера пренето више од милион бројева, а пажљивији посматрачи дешавања у овој области очекују да овај број у наредном периоду расте истим интензитетом.

МАГАЗИН 541

3.4.2022.

Подаци Регулаторне агенције за електронске комуникације и поштанске услуге показују да корисници радо, и све чешће, користе могућност преноса броја што потврђује податак да је само у последњем кварталу прошле године ову повољност искористило више од тридесет две и по хиљаде корисника.

А УОБИЧАЈЕНА ПОЈАВА У настојању да открију разлоге оваквом понашању аналитичари полазе од констатације да се људи сваког дана суочавају са доношењем најразличитијих одлука, од наизглед безначајних до животно важних. Различита истраживања сведоче да се поверење дуго гради, а лојалност цени, због чега довољан број различитих ствари није често подложан променама. Са друге стране има и оних код којих је одлуку ове врсте знатно лакше

донети па се мењају ресторани, гардероба, теретана, изабрани лекар, све чешће и оператер мобилне телефоније, а што је поступак једноставнији корисници се чешће опредељују за промену. Да је пренос броја једноставан и бесплатан, а најчешће довољан мотив за промену оператера мобилне телефоније, сведочи податак да се цео процес завршава за четири радна дана. Посебна повољност огледа се у податку да корисници задржавају дотадашњи број, укључујући префикс, а ни у једном тренутку не долази до прекида услуге. Код преласка у А1 захтев за пренос броја може се поднети и онлајн, уз претходну регистрацију на порталу компаније, док је код Yettel и МТС неопходно отићи у пословницу.

Број могу да пренесу и постпејд и припејд корисници којима је неопходно да знају како пренос у другу мрежу не подразумева раскид уговора, па је све што треба да ураде да поднесу захтев оператору код кога желе да пренесу број. Подносилац захтева није у обавези да наведе разлог за овакву услугу, нити треба да прибавља било какву документацију јер потребну папирологију завршава новоизабрани оператор, а све се може завршити и без одласка у најближу продавницу и чекања. Једини услов за подношење захтева су да је корисник најмање три месеца био претплатник код постојећег оператора и да су измирена сва дуговања и обавезе према претходном оператору. Т. Радовановић Фото: ExecuMve Group

Нови докази о наставку пројекта Рио Тинто

ТЕЛИМА У ОДБРАНУ ЈАДРА

МАГАЗИН 541

3.4.2022.

- Пројекат Јадар никада није укинут о чему сведочи податак да је оперативна реализација у току и да укључује нове земље Европске уније. - Специјална машина за отварање копа очекује се у априлу што сведочи да се пројекат наставља ван очију јавности, а да су у њега укључене и државне институције. - Прича о експлоатацији литијума и бора само накратко скрајнута док не прођу избори. - Преварени грађани који су протествовали на улицама и блокирали путеве због загађења животне средине. - Аустрија, Немачка и државне институције учествују у пројекту који је укинут. - Наставља се откуп земљишта неопходног за формирање копа. - До 4. марта откупљено још једанаест парцела и два домаћинства, а податак да је уложено милион и по евра довољно јасно указује да купац нема намеру да одустане од копања руде

д тренутка кад је, после вишедневних блокада путева, објављено да су заустављене све активности на ископавању литијума и бора у реону Јадра, и потврде председнице Владе Србије да је стављена тачка на даље активности Рио Тинта на подручју земље, у делу јавности је тињала сумња да се ради о тренутном повлађивању еколошким покретима који се боре за заштиту животне средине, а да ће након априлских избора све бити настављено по старом. Да су сумње било оправдане ових дана потврђују представници еколошких организација нагласком да пројекат Јадар никада није укинут о чему сведочи податак да је оперативна реализација у току и да укључује нове земље Европске уније. Председнички кандидат коалиције Морамо, и чланица Скупштине Слободне Србије, проф. др Биљана Стојковић доказ види у снимку телефонског разговора са професором Техничког факултета у Бору који сведочи о сарадњи Рио

Саве, као представника Рио Тинта у Србији, са овом високошколском установом. Снимак разговора представљен медијима сведочи како су две фирме из Аустрије и Немачке контактирале факултет да помогне у усклађивању документације са домаћом законском регулативом како би опрема која треба да стигне у земљу била усклађена са важећим прописима Србије. Специјална машина за отварање копа очекује се у априлу што сведочи да се пројекат наставља ван очију јавности, а да су у њега укључене и државне институције. Конструисана је да копа отвор пречника дванаест метара до сто педесет метара дубине у меким стенама и земљишту, а користи се за унапређено истраживање, да би се дошло до нижих слојева земљишта и истражиле стене, али може да се постави и у првим фазама формирања окна рудника. Податак да је специјализована машина изузетно скупа појачава сумњу да је не би набављао неко ко нема озбиљну намеру да ради

ово што сумњају становници Јадра. Активисти еколошких организација верују да је прича о експлоатацији литијума и бора само накратко скрајнута док не прођу избори, када ће све активности бити настављене. Овим се потврђује уверење да су грађани који су протестовали на улицама и блокирали путеве због загађења животне средине преварени, јер је неконтролисано рударење и даље под шапом државног врха

3.4.2022.

МАГАЗИН 541

што указује на коруптивне радње које су биле повод за протесте пред крај прошле године. - Кампања владајуће странке је заснована на лажи да је Рио Тинто изашао из ове земље, јер увозе постројење за отварање копа у априлу и то се преклапа са временском линијом коју смо објавили прошле године и документима из Европске уније која је на тајним састанцима преговарала са Рио Тинтом. Ја као особа која је демонстрирала овде и преко сто хиљада људи на улицама смо преварени. Како је могуће да Аустрија, Немачка и државне институције учествују у пројекту који је укинут? Ми сви имамо одговорност да ова истина буде најважнија вест наредних дана јер, ако гласамо за владајућу странку, гласамо за издају, продају и колонизацију, каже представница Организације Марш са Дрине Бојана Новаковић. Сведок дешавања на терену је Маријана Петровић која потврђује како је ситуација непромењена, јер се наставља откуп земљишта неопходног за формирање копа. Према подацима о промету непокретности до 4. марта је откупљено још једанаест парцела и два домаћинства а податак да је уложено милион и по евра довољно јасно указује да купац нема намеру да одустане од копања руде. - По нашем сазнању до сада је откупљено свега сто шездесет хектара, а треба им двеста педесет четири само за ово отварање. То не могу да ураде и њихов посао на терену је да уценама и притисцима, у смислу нечињења институција и инспекција у санирању штете, изврше притисак на остале који не желе да продају своју имовину. Бара која је направљена претворена је у језеро, а поред су још две које је извођач направио скидајући хумус за рекултивацију земљишта. Пољопривредни инспектор је још прошле године наложио враћање земљишта у првобитну намену, а до данас то још није урађено. Човек који обрађује њиву поред је у очајном стању, јер вода подлокава остале њиве тако да у њих не могу да уђу и узору за пролећну сетву, нити ови од јесенас да оберу кукуруз који је у води, тако да се ужасне ствари деша-

вају са пољопривредницима који не желе да продају имовину. У разговору са премијерком тражили смо да инспекције на терену утврде штету која је направљена истражним бушотинама у Јадру. Има их пет стотина двадесет осам, а никада није урађена студија о утицају на животну средину. Тражили смо да се пониште све локацијске дозволе дате јавним предузећима, а ниједна није, јер смо после пада уредбе затекли људе из фирме која ради узорковање за гасовод. Колектор за гасовод је једно у Недељицама што је нама доказ да пројекат иде и даље и да је гасовод намењен за Рио Саву, каже Петровић и указује да се и даље граде брза магистрала, пруга и све остало што је планирано пројектом. Да инвеститор не одустаје сведочи податак да се и даље додељују донације, али не у новцу, па је недавно купљен комби боксерском клубу из Лознице. О судбини тужби предатих прошле године Општинском суду због загађења нема никаквих података, а нико из локалне самоуправе у Лозници, почев од градоначелника па даље, није потписао грађевинску иницијативу која се залаже за забрану ископавања литијума и бора што даје довољно повода за сумњу да је на сцени велика превара. - Јако нам је тешко зато што имамо додатних проблема. У кућама које су разрушене размножавају се штакори који нам даве све по селу, прелазе на страну где људи живе, имају живину и храну. Ујутри не знате да ли ћете да затекнете покољ пилића или покидане каблове за музилице, а у тај простор не можемо да уђемо како би урадили дератизацију. Речено је да се не зна каква је вода у Јадру била ранија, а то је лаж јер су нађене шкољке изнад Драгињачког моста што говори да је у горњем току здрава река. У доњем делу нема ни шкољки ни ракова, што су изавале повишене концентрације бора и литијума, па тражимо да неко дође, утврди и обавести нас о узорковању и шта је пронађено, каже Петровић. Сумњу мештана овог краја продубљује податак да нема одговора од инспекција, посебно ветеринарске, а

додатне проблеме ствара неконтролисана сеча шуме. Колико су добро организовани најбоље потврђује помно праћење стања на терену и информације о џиповима који крстаре овим подручјем. Недељичани тако живе пуне две године чврсто решени да не дозволе почетак рада рудника, без обзира чији је. Основ лежи у податку да их интересује само пољопривреда којом су се на овим просторима бавиле генерације предака, али и да село припада најмлађим у Србији са просеком старости становништва од тридесет девет година. У ишчекивању даљих потеза инвеститора и државе преовладава уверење да би могући инцидент имао катастрофалне последице. То је и повод за жељу да се држава активније укључи у решавање проблема како би се спречиле потенцијално опасне активности било које стране. Да инвеститор не одустаје сведоче честе промене преговарача са мештанима и податак да је од пре два месеца ангажован и пети. Мештани су одлучни да са њима не преговарају, јер им рудник не треба као што не треба Прањанима, Добрињи ни било коме другом. Назадовољство појачава непостојање студије утицаја на животну средину, што се поред домаћих противи и европским прописима, али и податак да за ову врсту радова није неопходан споразум између државе и заинтересоване компаније. Довољно је да постоји политичка воља и да се не крше закони Србије што је последњих година повод за прилагођавање ономе што је потребно овим компанијама. Незадовољни грађани очекују да се грађевинском земљишту врати пређашњи статус, како би се обезбедио опстанак двадесет хиљада људи овога краја. Посебно забрињавајуће звучи повремено помињање грађанског рата од кога се страхује да би проузроковао и губитак живота оних који су спремни да својим телима бране Јадар, уверени како само тако могу да прече катастрофу овог краја. Т. Радовановић Фото: Медија центар

Маријана Петковић

Протести и штрајк просветних радника

МАГАЗИН 541

3.4.2022.

ПОСЛЕДЊА ПР

- Чланови Уније синдиката просветних радника Србије штрајковали 17, 21. и 31. марта. - У школама чланицама Уније часови скраћени на тридесет минута. - Протестни скупови и шетње 31. марта у целој Србији. – Захтев за смањење броја ученика у одељењу на највише двадесет четири, корекцију зарада од дванаест одсто уз исплату трећине дуговања од двадесет хиљада динара и, уз социјални дијалог, промене закона из области образовања. - Протести под симболичним називом Заокружи образовање како би се колегама послала јасна порука да приликом гласања на изборима имају у виду однос власти према запосленима у просвети

РОВЕРА СНАГЕ

ише пута понављани, а неиспуњени, захтеви просветних радника повремено су повод за протесте и штрајкове како би се скренула пажња на вишегодишње проблеме који оптерећују образовно васпитни процес, уједно извршио притисак на власт да усвоји бар неки. Просветари су проценили да је приближавање парламентарних и председничких избора, заказаних за 3. април, добра прилика да се још једном подсети на неопходност смањења броја ученика у одељењима, корекцију зарада са исплатом дуговања и, уз социјални дијалог, промену закона у области образовања. Априлски избори су повод да се протести организују под симболичним називом Заокружи образовање како би се колегама послала јасна порука да приликом гласања имају у виду однос вла-

МАГАЗИН 541

3.4.2022.

сти према запосленима у просвети. Да се захтеви нису битније променили од ранијих потврђује председник Синдиката образовања Краљево Гордан Марковић и објашњава да су разлози за смањење броја ученика у одељењима на највише двадесет четири првенствено социјалне природе. Разлог се огледа у све мањем броју ученика и стрепњи да би, уколико би се смањио број одељења, један део просветних радника могао да остане без посла. Оправданост захтева добила је потврду током епидемије корона вируса кад се рад у мањим групама показао знатно делотворнијим него дотадашњи. Смањење броја ученика за трећину максималног одавно је примењен у специјализованим одељењима, па рачунарска и математичка у гимназијама имају највише двадесет.

Други захтев просветара понавља се годинама уназад, а везује за увођење платних разреда у складу са Законом о запосленим у јавним службама. Парадоксом посебне врсте оцењује се податак да закон усвојен 2019. године има одредбу по којој ступа на снагу осам дана по објављивању, али и податак да то буде од 1. јануара 2025. године. Почетак примене закона одлаган је више пута све док, након штрајка просветних радника 2015. године, није постигнут споразум, који су потврдила два министра, да то буде од 1. јануара 2016. - Пошто је то одложено и не може да се врати назад сад тражимо повећање плата како би се надоместило оно што смо изгубили, а пошто је јануарска плата повећана седам посто тражимо још дванаест како би било двадесет посто укупно за ову годину. Да је захтев

оправдан потврдила су најновија поскупљења, јер ових седам посто није повећање него смањење у односу на трошкове живота. Истим споразумом, којим смо завршили штрајк 2015. године, било је предвиђено да сваке године преговарамо о годишњим наградама, а ниједне године нас нису удостојили ни преговорима. Висина последње исплаћене Светосавске награде била је пет хиљада динара, па седам које нису исплаћене, због чега сматрамо како би требало да се нешто учини у том смислу. По том споразуму је било предвиђено да део онога што се уштеди на основу распоређивања технолошких вишкова, и радника с несталним радним временом, буде усмерено на побољшање услова рада, односно повећање плата. С обзиром да ништа

од тога нисмо видели тражимо по двадесет хиљада динара за колико је министар провете обећао да ће се заложити на седници владе. Разлог је ковид ситуација у којој смо имали више трошкова у реализацији настава, а сматрамо да основ за то постоји јер су знатна средства као помоћ већ исплаћена младима, пензионерима и лекарима, подсећа Марковић. Трећи захтев се односи на последње измене закона који су запослене у просвети још једном довеле у подређен положај, а очекивано улагање у ову област претворено у још једну прилику да се уштеди. Потврда се огледа у одредби по којој је у срединама са мањим бројем ученика, уз постојеће од првог до четвртог, могуће комбиновање и одељења од петог до осмог разреда. Просветари указују како је занемарено

повећање броја предмета и завршни испит малих матураната као својеврсна провера нивоа савладаног градива. У таквој ситуацији свако комбиновање би, каже Марковић, било погубно за ученике а делу просветних радника онемогућило да имају пун фонд часова. Одредби неповољних по запослене у просвети има и у другим деловима закона којима се регулишу односи у овој области, а све је значајно утицало на одлуку да их Унија синдиката просветних радника Србије позове на штрајк. И последњег дана марта часови су скраћени на тридесет минута а излазак на Трг српских ратника био последња прилика за проверу да ли је онима који одлучују о просвети свеједно, уједно и колико друге колеге подржавају протесте. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

На репертоару Биоскопа “Кварт”

МАГАЗИН 541

3.4.2022.

Соников филм 2

Најомиљенији плави јеж на свету враћа се у авантури следећег нивоа у „Сониковом филму 2“. Након што се настанио у Грин Хилсу, Соник кипти од жеље да докаже како има све што је потребно да буде прави херој. Прилика да се докаже јавиће се када се др Роботник врати, овог пута са новим партнером Наклсом, у потрази за смарагдом који има моћ да уништи цивилизацију. Пред надолезећом опасношћу Соник се удружује са својим помоћником Тејлсом, па заједно крећу на путовање планетом како би пронашли смарагд пре него што падне у погрешне руке. Играно анимирани филм у 2Д формату траје два минута дуже од два сата, а Џеф Фаулер га је режирао према сценарију који су написали Пет Кејси, Џош Милер и Џон Вајтингтон. У верзији синхронизованој на српски језик водеће улоге тумаче Матеја Вукашиновић, Милан Антонић, Дубравко Јовановић, Саша Јоксимовић, Александар Глигорић и Ања Орељ, а филм се приказује до 6. априла у пројекцијама које почињу у 18,30.

Морбиус

Један од најинтригантнијих, у исто време и најкомплекснијих, Марвелових ликова, који ће се преобратити у загонетног антијунака Мајкла Морбиуса, коначно оживљава на великом платну уз добитника престижне награде Оскар Џареда Лета. Услед ретке крвне болести, а одлучан да спаси друге који болују од сличног проблема, доктор Морбиус покушава веома опасан експеримент. Премда се испрва све чини страховито успешним, он сам се претвара у све мрачнију фигуру. Хоће ли добро надвладати зло, или ће Морбиус на крају ипак да подлегне новим мистериозним поривима? Акциону авантуру у 2Д формату, којој недостаје шеснаест минута да би трајала два сата, Даниел Еспиноса је режирао према сценарију који су написали Мет Сејзам, Бар Шарплес и Рој Томас, а водеће улоге тумаче Џеред Лето, Едриа Ерџона, Џеред Херис, Мет Смит и Тајрес Џибсон. Филм се приказује до среде 6. априла, а пројакције почињу у 21,00.

МАГАЗИН 541

3.4.2022.

У по Као

Величина главе, у несра са величином стеченог б

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

олитици: „Као брод лудака“; земља: „Зона смо сумрака“!

Народ је најбољи „Скенер“, за снимање „главара“!

Умни људи – одступише; шупљоглавци – наступише!

змери је, богатства!

МАГАЗИН 541

3.4.2022.

www.minjina-kuhinjica.com

Из Мињине кухињице

МАГАЗИН 541

3.4.2022.

Арт баскет - ЖКК Краљево 81:60

МАГАЗИН 541 3.4.2022.

Слога - Рађевац 3:1

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 4. И 10. АПРИЛА

МАГАЗИН 541

3.4.2022.

3. април

1043 — Едвард Исповедник је крунисан за краља Енглеске, као последњи владар из династије Весекс. 1512 — Турски султан Бајазит II абдицирао у корист сина Селима I. 1559 — Потписан је споразум у Като Камбрезију којим су окончани Италијански ратови. 1807 — У селу Вогањ код Руме почела Тицанова буна, у којој је учествовало 15.000 сељака из 45 села румског и илочког властелинства. Аустријска војска је за 10 дана угушила побуну, а вођа Теодор Аврамовић Тицан ухваћен је и крајем године стрељан. 1865 — Снаге Уније су заузеле Ричмонд, главни град Конфедеративних Америчких Држава. 1908 − Појавио се први аутомобил у Београду. [2] 1922 — Јосиф Стаљин изабран за генералног секретара Руске комунистичке партије (бољшевика). 1930 — Рас Тафарие постао цар Хаиле Селасије I од Абисиније (Етиопија). 1936 — Погубљен Бруно Хауптман, отмичар и убица сина америчког пилота Чарлса Линдберга, који је први сам прелетео Атлантски океан. Овај догађај је био повод да САД донесу Закон о отмици којим је за киднаповање уведена смртна казна. 1941 — Мађарски премијер Пал Телеки извршио самоубиство један дан након што је усвојен немачко-мађарски план за напад на Југославију. Телеки је био члан делегације која је 12. децембра 1940. у Београду потписала Уговор о вечном пријатељству и миру између Југославије и Мађарске. Мађарска је заједно са Немачком 6. априла 1941. напала Југославију. 1948 — Премијером драме Ивана

Цанкара “Краљ Бетајнове” у режији Бојана Ступице, отворено је Југословенско драмско позориште у Београду. Драмски ансамбл је у почетку имао 40 чланова, директор је био писац Ели Финци, а уметнички руководилац Бојан Ступица. 1948 — Председник САД Хари Труман потписао је Маршалов план економске помоћи послератној Европи. 1975 — Руски велемајстор Анатолиј Карпов постао је светски првак у шаху, пошто је дотадашњи првак амерички велемајстор Боби Фишер одбио да брани титулу. 1976 — Први пут је додељена француска национална филмска награда Цезар, која се од онда додељује сваке године. 1979 — У Пакистану погубљен бивши председник владе Зулфикар Али Буто, који је збачен са власти војним ударом 1977. године. 1991 — Савет безбедности УН изгласао резолуцију о прекиду ватре у Заливском рату, наложио размештње мировних снага у региону и затражио од Ирака да уништи оружје за масовно разарање. 1992 — Комунистички лидер и председник Албаније Рамиз Алија поднео је оставку две недеље након избора некомунистичке скупштине. 1995 — Најмање 150 припадника племена Хуту, махом жена и деце, масакрирано у једном селу на североистоку Бурундија. 1996 — У авионској несрећи код дубровачког аеродрома Чилипи погинули су министар трговине САД Роналд Браун, сви путници (29), углавном чланови његове пратње и чланови посаде (шест). 1999 — Авиони НАТО бомбардовали су центар Београда, први пут од почетка ваздушних напада на СР Југославију 24. марта. Погођене су зграде републичког

и савезног министарства унутрашњих послова. У Новом Саду срушен је други мост на Дунаву. 2000 — Припадници Сфора ухапсили су на Палама једног од ратних лидера и високог функционера Републике Српске Момчила Крајишника и предали га Међународном суду за ратне злочине у Хагу.[3] 2003 — У Стразбуру државна заједница Србија и Црна Гора примљена у Савет Европе, као 45-та земља чланица те најстарије паневропске организације. Амерички конгрес одобрио близу 80 милијарди долара за финансирање рата у Ираку. 2007 — Француски воз TGV оборио светски рекорд у брзини шинских возила са 574,8 km/h.

4. април 1581 — Енглеска краљица Елизабета I за витеза прогласила Френсиса Дрејка, гусара, потом адмирала, првог Енглеза који је опловио свет. 1660 — Чарлс II Стјуарт је објавио декларацију из Бреде, своје услове за обнову монархије у Енглеској. 1721 — Роберт Волпол је ступио на дужност као први премијер Уједињеног Краљевства под краљем Џорџом I. 1812 — Амерички председник Џејмс Медисон је увео деведесетодневни ембарго на трговину са Уједињеним Краљевством. 1841 — Вилијам Хенри Харисон је умро од упале плућа и тако постао први председник САД који је преминуо током мандата и председник са најкраћим мандатом. 1905 — У земљотресу у провинцији Лахор, тада делу Британске Индије, погинуло 19.000 људи. 1912 — У Тибету проглашена Кинеска република. 1932 — K. K. Кинг изоловао је вита-

мин Ц на универзитету у Питсбургу. 1936 — Првог дана генералног штрајка студената Београда, Загреба, Љубљане, Скопља и Суботице против фашизације земље и владе Милана Стојадиновића - у сукобу студената-комуниста са члановима националистичке организације „Орјуна“ у згради Медицинског факултета убијен је студент права и члан КПЈ Жарко Мариновић (1911—1936). У знак сећања на тај догађај, данашњи дан се обележава као Дан студената Београдског универзитета. 1939 — На ирачки престо ступио Фејсал II, после смрти свог оца, краља Газија I. 1945 — Америчка 3. армија је заузела немачки град Касел после тродневних борби. 1945 — Мађарска се ослободила нацистичке власти. Данашњи дан се у Мађарској слави као Дан ослобођења. 1949 — Министри спољних послова САД и 11 западноевропских држава у Вашингтону потписали су Северноатлантски споразум о формирању НАТО пакта. 1960 — Француска и Федерација Мали потписали споразум којим је Федерација Мали стекла независност. 1962 — Основана Федерација Јужне Арабије. 1968 — Амерички борац за људска права Мартин Лутер Кинг је убијен у Мемфису. 1969 — У Хјустону, америчка држава Тексас, извршена прва операција уграђивања вештачког срца у људски организам. Први пацијент с вештачким срцем живео четири дана. 1975 — У паду америчког војног транспортног авиона после полетања из Сајгона погинуло 155 вијетнамске деце, ратне сирочади. 1976 — Нородом Сиханук је абдицирао са места вође Камбоџе и ухапшен је од стране Црвених Кмера. 1984 — Амерички председник, Роналд Реган позвао на међународну забрану хемијског оружја 1992 — Основана је Полиција Републике Српске. 1998 — У експлозији метана у украјинском руднику угља „Скачинско“, у Доњецкој области, погинула 63 рудара. 1999 — У ваздушним ударима НАТО

на Рафинерију нафте у Панчеву погинула три радника рафинерије. У бомбардовању топлане на Новом Београду погинуо чувар топлане. 2001 — Министар одбране Судана и 14 војних функционера погинуло у авионској несрећи, у критичном тренутку грађанског рата у земљи. 2002 — Војска Анголе и УНИТА потписали примирје у Луанди, чиме је окончан грађански рат у Анголи. Око милион људи погинуло у борбама Владиних снага и УНИТА-е које су почеле 1975. после стицања независности од Португалије. 2003 — Америчке војне снаге заузеле багдадски међународни аеродром „Садам“ и преименовале га у „Багдад интернешенел“.

5. април 1242 — У бици на залеђеном Чудском језеру, Руси под командом новгородског кнеза Александра Невског су поразили тевтонске витезове, спречивши их да окупирају северозападне области Русије. 1566 — Конвент племића у Хабзбуршкој Низоземској је предало гувернеру Маргарети од Парме петицију којом је тражено да се суспендује Шпанска инквизиција у Низоземској. 1722 — Холандски истраживач Јакоб Рогевен је постао први Европљанин који се искрцао на Ускршње острво. 1818 — У бици код Маипуа чилеанске и аргентинске трупе поразиле шпанску војску, чиме је обезбеђена независност Чилеа. 1841 — У нишком, лесковачком, пиротском и врањском крају избила буна против Турака, позната као “Милојева и Срндакова буна”, коју су предводили Милоје Јовановић и Никола Срндак. После борби код Прве Кутине и Горњег Матејевца, 23. априла 1841, Турци у крви угушили буну, многа села спалили, а Јовановића погубили. 1881 — Велика Британија у Преторији закључила мировни уговор с Бурима и признала независност јужноафричке републике Трансвал. 1887 — Краљ Милан Обреновић наименовао првих 16 чланова Српске краљевске академије основане 1. новембра

3.4.2022.

МАГАЗИН 541

1886. Први председник био Јосиф Панчић, а секретар Јован Жујовић. Од 1888. академици сами бирали сталне и дописне чланове. 1879 — Чиле је објавио рат Боливији и Перуу, чиме је отпочео Пацифички рат. 1902 — На стадиону „Иброкс парк“ у Глазгову погинуло 20, а повређено најмање 200 људи када се срушила трибина током фудбалске утакмице Шкотске и Енглеске. 1944 — Савезници по трећи пут бомбардовали Ниш.[1] 1945 — Председник привремене владе Југославије Јосип Броз Тито у Москви потписао уговор о пријатељству и узајамној помоћи и послератној сарадњи Совјетског Савеза и Југославије. 1951 — Суд у Њујорку осудио на смрт Џулијуса и Етел Розенберг због шпијунаже у корист Совјетског Савеза. 1954 — Елвис Пресли снима свој дебитантски сингл That’s All Right 1955 — Премијер Велике Британије Винстон Черчил поднео оставку, окончавши дугу политичку каријеру која је, уз успоне и падове трајала од почетка 20. века. На положају премијера и лидера Конзервативне странке наследио га шеф дипломатије Ентони Идн. 1964 — У лондонском метроу пуштени су у вожњу први возови без возача 1971 — Прорадио вулкан Етна у Италији 1974 — Отворен Светски трговински центар у Њујорку, који је са 110 спратова у том моменту био највиша зграда на свету. 1989 — Влада Пољске легализовала опозициони раднички синдикат „Солидарност“. Основан 1980. као независни синдикат, „Солидарност“ убрзо прерастао у масовни друштвено-политички покрет са око 10 милиона следбеника. 1992 — Грађани Сарајева, у жељи да спрече даље националне сукобе, опколили зграду Скупштине БиХ, захтевајући формирање владе националног спаса. На њих пуцали снајпери из оближњих солитера. Погинуло осам, повређено 50 демонстраната. 1999 — У ваздушним ударима НАТОа на Југославију погођен центар Алексинца. Погинуло 17 цивила. Либија предала два своја државља-

нина оптужена за рушење путничког авиона у 1988. изнад Локербија у Шкотској, када је погинуло 270 путника. Уједињене нације суспендовале санкције против Либије уведене 15. априла 1992. 2002 — Председник САД Џорџ Буш позвао Израел да се повуче са палестинских територија и најавио нову мировну мисију на Блиском истоку. 2016 — Окончани Сукоби у НагорноКарабаху (2016), уз посредство руског председника Владимира Путина и без значајнијих последица.

6. април 1652 — Представник Холандске источноиндијске компаније Јан ван Рибек основао је прво насеље белих досељеника у Јужној Африци, које је постало данашњи Кејптаун. 1667 — Дубровник погодио земљотрес у којем је погинуло више хиљада грађана. Од земљотреса и пожара, који је харао двадесетак дана, град скоро потпуно уништен. Обнова трајала више од 50 година. 1690 — Аустријски цар Леополд I Хабзбуршки балканским хришћанима упутио проглас у којем их је позвао да и даље помажу његову војску у борбама против Турака, обећавајући им разне повластице. 1782 — Рама I је наследио тајландског краља Таксина, започевши Чакри династију. 1830 — Џозеф Смит је службено основао Цркву Исуса Христа светаца последњих дана. 1867 — Кнез Михаило преузео кључеве Београда од Али Риза-паше чиме је окончана османска владавина у главноме граду Србије. 1895 — Драмски писац Оскар Вајлд ухапшен је у Лондону због “дела велике покварености”. 1886 — Званично је основан град Ванкувер, исте године када је прва трансконтинентална пруга стигла до града. 1896 — На Олимпијском стадиону у Атини отворене прве Олимпијске игре модерне епохе. Олимпијске игре трајале 10 дана, учествовала 484 такмичара, само мушкарци. Жене се такмиче од 1900, а 1924. уведене зимске олимпиј-

ске игре. Организатор игара и први председник Међународног олимпијског комитета био је Француз Пјер де Кубертен. 1909 — Амерички истраживач Роберт Пири освојио Северни пол, прешавши са експедицијом на санкама 1.600 km. 1917 — Објавом рата Немачкој, САД ушле у Први светски рат. 1941 — Немачке трупе у Другом светском рату напале Грчку и Југославију. У бомбардовању Београда је погинуло између 2.271 и 4.000 људи. 1941 — Етиопске и британске трупе ослободиле Адис Абебу, коју су у рату са Етиопијом почетком 1935. окупирале италијанске снаге. 1945 — Јединице Југословенске армије су ослободиле Сарајево. 1945 — Главни народноослободилачки одбор Војводине донео одлуку о укључивању аутономне Војводине у састав федералне јединице Србије. 1973 — У Београду отворена нова зграда Народне библиотеке Србије. Ста-

ра зграда изгорела у пожару 6. априла 1941, када су Немци бомбардовали Београд. 1985 — Војним ударом у Судану свргнут Џафер Нимеири, који је владао од 1969, када је, такође државним ударом, свргао тадашњег председника Абдуа. Власт преузео министар одбране и командант армије, генерал Абдел Рахман Суер ал Дахаб. 1992 — Европска заједница признала независност Босне и Херцеговине. Истог дана у Сарајеву пале прве жртве и означиле почетак рата у БиХ. 1994 — У Руанди, током грађанског рата племена Хуту и Тутси, ракетом оборен авион у којем су били председници Руанде и суседног Бурундија Жувенал Хабијаримана и Сипријен Нтарјамира. У масакрима који су уследили екстремни Хути побили око 800.000 мањинских Тутсија, углавном цивила. 1995 — У Кигалију је основан први суд за суђење оптуженима за геноцид. 2001 — Представници Хашког трибунала предали савезном министру прав-

де Момчилу Грубачу оптужницу за ратне злочине и налог за хапшење Слободана Милошевића. 2003 — Полиција Хрватске ухапсила хашког оптуженика Ивицу Рајића, због ратних злочина у Ступном Долу, у БиХ, у октобру 1993. Два месеца касније Рајић изручен Хашком трибуналу. Министарство правде САД саопштило да се број затвореника у затворима у 2002. повећао, да је први пут прешао цифру од два милиона и да је у јуну те године у затворима регистровано 2.019.234 људи. 2006 — На италијанским парламентарним изборима странке умерене левице Романа Продија победила коалицију под вођством премијера Берлусконија. Словенија одбацила оптужбе за ратне злочине 1991. године, на граничном прелазу Холмец према Аустрији, иако је објављен снимак у којем словеначки војници убијају војнике ЈНА који су се предали. даље... 2009 — Средишњу Италију погодила је серија снажних земљотреса. 2014 — Проруски активисти заузели су седишта регионалне управе у Доњецку и тајне службе у Луганску, на истоку Украјине, што је означило почетак побуне против прозападне владе у Кијеву која је прерасла у рат.

7. април 451 — Атила је опљачкао Мец и напао друге градове у Галији. 1141 — Матилда од Енглеске је постала први женски владар Енглеске. 1348 — Чешки краљ Карло IV основао Карлов универзитет, први универзитет у централној Европи. 1788 — Амерички пионири су основали град Маријету (у данашњем Охају), прво стално америчко насеље изван Тринаест колонија. 1862 — Снаге Уније су поразиле снаге Конфедерације у бици код Шајлоа, најкрававијој бици у дотадашњој америчкој историји. 1866 — Земунски штампар Игњан Сопрон, на позив босанског везира Шерифа Осман-паше, отворио прву штампарију у Сарајеву и покренуо прве

новине штампане у Босни, недељник „Босански вјесник“. Лист уређивао Милош Мандић, излазио на српском језику, ћирилицом и по Вуковом правопису. 1896 — Арктичка експедиција коју је предводио норвешки истраживач Фритјоф Нансен је стигла до 86°13,6’ СГШ. 1929 — Београдска радио станица први пут преносила једну фудбалску утакмицу, првенствени сусрет БСК и „Југославије“. Репортер био Раде Стоиловић. 1939 — Италијанске трупе искрцале се на обале Албаније и за пет дана окупирале земљу. 1941 — Влада Краљевине Југославије објавила прокламацију о почетку рата с Немачком и Италијом и издала наредбу о општој мобилизацији. 1943 — У лабораторији у Базелу, у Швајцарској, први пут произведена дрога ЛСД. 1945 — Амерички авиони у Другом светском рату потопили највећи јапански ратни брод “Јамато”. 1945 — Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије усвојила резолуцију којом се поздравља и прихвата одлука Главног народноослободилачког одбора Војводине о укључивању аутономне Војводине у састав федералне јединице Србије. 1948 — Основана Светска здравствена организација. Статут организације потписало 26 земаља, а 7. април проглашен за Светски дан здравља. 1956 — Шпанија се одрекла свог протектората у Мароку. 1961 — Ухапшен југословенски политичар и дисидент Милован Ђилас, некада најближи сарадник Јосипа Броза Тита. 1963 — Усвојен нови југословенски Устав, којим је назив државе Федеративна Народна Република Југославија промењен у Социјалистичка Федеративна Република Југославија. Нови Устав популарно назван „Повеља самоуправљања“ јер је њиме самоуправни модел примењен у свим сферама и на свим нивоима друштвеног живота. 1966 — Из Средоземног мора код шпанске обале извађена америчка хидрогенска бомба, испала из авиона због квара. 1980 — САД су прекинуле дипломат-

3.4.2022.

МАГАЗИН 541

ске везе са Ираном. 1989 — Совјетска подморница Комсомолец је потонула у Баренцовом мору, усмртивши 42 морнара. 1990 — Ферибот „Скандинавска звезда“ је захваћен пламеном током крстарења у Северном мору између Норвешке и Данске, који је усмртио 158 особа. 1992 — Дан пошто је Европска заједница признала независност Босне и Херцеговине, Срби у Бањалуци прогласили независност Републике Српске, а представници Срба у Председништву БиХ Биљана Плавшић и Никола Кољевић дали оставке. САД признале независност БиХ, Словеније и Хрватске. 1994 — Почео је геноцид у Руанди, неколико сати по убиству председника Руанде Жувенала Хабијаримане. 1994 — У главном граду Руанде Кигалију убијен премијер Агате Увилингијимана. 2001 — Полиција растурила антивладине демонстрације у више градова у Турској. Радници и грађани револтирани наглим падом националне валуте и скоком цена тражили оставку премијера Булента Еџевита и његове владе. 2004 — Више од 600 Ирачана погинуло, а преко 400 повређено у бомбардовању џамије у Фалуџи, ирачком граду који је данима био под опсадом америчких маринаца. У Багдаду званично саопштено да је у тој земљи погинуло више од 720 војника коалиционих снага, под вођством САД, већина после проглашења краја главних војних операција, 1. маја 2003. 2010 — Више хиљада особа у Бишкеку је започело протесте који су довели до пада режима Курманбека Бакијева. 2014 — Проглашена Доњецка Народна Република на подручју Доњецке области Украјине од стране активиста који су заузели зграду регионалне администрације у Доњецку, након свргавања бившег про-руског председника Виктора Јануковича и повратка Крима Русији.

8. април 217 — Римски цар Каракала убијен у атентату недалеко од сиријског града Емесе. Цара је убио један од његових преторијанаца из личних разлога. 876 — Абасидска војска је поразила у бици код Дајр ел Акула војску сафаридског емира Јакуба ибн Лајса, приморавши га да прекине свој продор у Ирак. 1271 — Мамелучки султан Бајбарс је освојио од крсташа тврђаву Крак де Шевалије у Сирији. 1513 — Шпански истраживач Хуан Понсе де Леон, трагајући за митским извором младости, открио Флориду и прогласио је поседом Шпаније. 1845. Флорида постала једна од савезних држава САД. 1820 —Милоска Венера је откривена на грчком острву Милос. 1861 — У Сремским Карловцима одржан Благовештенски сабор, последњи политичи скуп Срба у Угарској. Тражена посебна територија за Србе, Војводина са Сремом, доњом Бачком и Банатом, с војводом на челу и сопственом администрацијом. Сабором председавао патријарх Јосиф Рајачић. Аустријски цар Франц Јозеф I никада није потврдио закључке скупа, а Угарски сабор их није ни узео у разматрање. 1864 — Конфедерацијска војска је однела победу у бици код Менсфилда чиме је заустављено напредовање војске Уније. 1904 — У Лондону потписан англофранцуски споразум „Срдачна антанта“, којим су Велика Британија и Француска решиле спорна питања у вези са интересним зонама у западној Африци, Египту и Мароку. 1911 — Холандски физичар Хајке Камерлин Оне је открио суперпроводност. 1913 — У Пекингу почело заседање првог сазива Парламента. 1924 — Укинути су шеријатски судови у Турској, у склопу Ататуркових реформи. 1939 — Италијанске трупе, које су се претходног дана искрцале на обале Албаније, заузеле Тирану. Албански краљ

Зог избегао у Грчку. 1944 — Јединице совјетске Црвене армије у Другом светском рату избиле на границу Чехословачке и Румуније. 1946 — У Женеви одржано последње заседање Лиге народа, чиме је формално укинута та међународна организација и замењена новом, Уједињеним нацијама. 1953 — Британске власти оптужиле Џомо Кенијату да је умешан у активности тајне организације Мау Мау и осудиле га на седам година затвора. После добијања независности Кеније 1963, Кенијата био премијер и министар иностраних послова, а потом председник

Кеније. 1971 — У Лондону одржан Први светски конгрес Рома на којем је верификован назив припадника тог народа, Роми. Одлуком УН 8. април проглашен за Светски дан Рома. 1990 — Непалски краљ Бирендра укинуо забрану рада политичких партија, на снази 30 година. 1992 — После генетског теста отиска прстију, немачки и израелски извори саопштили да је извесно да је Јозеф Менгеле, осумњичен за екперименте над логорашима у Аушвицу, умро у Бразилу 1979. Палестински лидер Јасер Арафат на-

ђен жив у Либијској пустињи 12 сати после авионске несреће у којој су погинула три његова сапутника. 1993 — Бивша Југословенска Република Македонија примљена у УН. 1996 — Југославија и БЈРМ потписале споразум о нормализацији односа. 2002 — Тужилаштво у Прокупљу подигло оптужнице против Саше Цвјетана и Дејана Демировића за ратни злочин над албанским цивилима у Подујеву, на Косову и Метохији, 1999. То је било друго суђење за ратне злочине пред судовима у Југославији. 2003 — У израелском ракетном нападу на возило у Гази убијен локални вођа “Хамаса“ Саид Алдин ал Арабид. У нападу погинуло још најмање пет особа, а преко 47 Палестинаца повређено. Од пројектила који је амерички тенк испалио на хотел „Палестина“ у Багдаду, у ком су били смештени страни новинари, погинули камерман Ројтерса Тарас Процук и новинар шпанске телевизије ТВЕ 5 Хосе Коусо. 2004 — Суд у Осијеку у Хрватској осудио Николу Иванковића на 12 година затвора због ратног злочина над српским цивилима у Паулин Двору 1991.

9. април 1683 — Француски истраживач Робер Кавелије де ла Сал је открио ушће Мисисипија и прогласио га француским поседом Луизијаном у част Луја XIV. 1807 — Аустријска војска је угушила Тицанову буну. 1865 — Завршен је грађански рат у САД након што се генерал конфедералних снага Роберт Ли предао команданту армије Уније Јулисизу Гранту. 1906 — Велика Британија и Француска су потписале конвенцију о независности Сијама (Тајланд). 1928 — У Турској, након реформи Кемала Ататурка, ислам је престао да буде државна религија. 1940 — Немачке трупе су у операцији Везерибунг напале Данску и Норвешку у Другом светском рату. 1948 — Јеврејске милиције су убиле више од 100 Арапа у селу Деир Јасин на подручју данашњег Израела.

1963 — Проглашен први Устав Социјалистичке Републике Србије. 1969 — Француско-британски суперсонични путнички авион „Конкорд“ обавио је први лет, од Бристола до Ферфорда у Енглеској. 1974 — Индија, Пакистан и Бангладеш потписали су споразум о репатријацији ратних заробљеника. 1977 — Комунистичка партија Шпаније легализована је након 38 година забране деловања у време Франковог режима. 1988 — Ли Пенг је именован за премијера Кине, након догађаја на Тјенанмену. 1990 — После 40 година владавине комуниста, на изборима у Мађарској победио је Мађарски демократски форум. 1991 — Грузија је прогласила независност од Совјетског Савеза. Савет безбедности УН донео је одлуку о слању 1.440 припадника мировних снага за надгледање ирачко-кувајтске границе и повлачења америчких снага из јужног Ирака. 1992 — Сали Бериша изабран је за првог некомунистичког председника Албаније после Другог светског рата. 1995 — Перуански председник Алберто Фуџимори освојио је други петогодишњи мандат на првим мирним председничким изборима у Перуу од 1980. године. 1998 — У паничној јурњави исламских ходочасника у Саудијској Арабији погинуло је 119 верника из више земаља. 1999 — Побуњени војници су на аеродрому у Нијамеју убили председника Нигера Ибрахима Бареа Маинасару. 2002 — Под снажним притиском САД Израел се повукао из два палестинска града, а сукоби су настављени у избегличком кампу у Ђенини, у Западној Обали. 2003 — Америчке снаге су ушле у центар Багдада и преузеле контролу над главним градом Ирака. 2008 — Укинут феудални систем на каналском острву Сарк, последњи феудални посед у Европи.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Т. Радовановић Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs