Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година X * Број 542 * 10. април 2022. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

10.4.2022.

МАГАЗИН 542

У овом броју: Поштоавње страдалим цивилима Из дана у дан Пред шести посланички мандат Бољи дани за ромску популацију Пружена рука пријатељства Пријаве до краја маја Наша планета наше здавље Оквир за очување видних ресурса Куда иде српско здравство Хронологија косовске издаје На репертоару Биоскопа “Кварт” Наличја српског лица Из Мињине кухињице ЖКК Краљево - Арт баскет Слога - Нови Пазар Јединство - Слога Времеплов

6 12 16 22 26 32 34 38 40 44 50 52 54 56 58 60 62

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 542 10.4.2022.

На Дан цивилних жртава рата

МАГАЗИН 542

10.4.2022.

ПОШТОВАЊЕ СТРАДАЛИМ ЦИВИЛИМА

- Краљево је током Другог светског рата бомбардовано више пута, а осим немачких бомбардера у више наврата се нашло и на мети савезничке авијације. - Страдање цивилног становништва настављено је и након окончања ратних дејстава, а у ослобођеној земљи су од заосталих експлозивних средстава страдали бројни цивили, међу њима највише деца. - Поред више од две хиљаде оних који су стрељани у октобру 1941. године последице Другог светског рата мере се и бројем од 1.600 цивилних инвалида рата у Краљеву и срезу Жичком. - У 184 напада НАТО авијације на подручје Краљева бачено је више од шест стотина различитих пројектила. - Тешке или лакше повреде задобило је 37 цивилних лица, а оштећено је или уништено 1.750 објеката

дружење цивилних инвалида рата Краљева и Врњачке Бање традиционално обележава Дан цивилних жртава рата полагањем венаца на хумке стрељаних на гробљу стрељаних у октобру 1941. године. Тако је било и у среду 6. априла када је одата пошта свима који су страдали у ратовима, а нису били директни учесници војних операција. Венце и цвеће на хумке стрељаних положили су представници Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије „Јово Курсула“, локалне самоуправе, Рашког управног округа, Војске Србије, Полицијске управе Краљево и удружења учесника ратова деведесетих година двадесетог века. Овај датум меморијално обележава и Савез удружења цивилних инвалида рата Србије у знак сећања на дан када су, приликом бомбардовања Београда 1941. године у необјављеном рату, пале прве цивилне жртве. Тог дана су авиони Трећег рајха бомбардовали

МАГАЗИН 542

10.4.2022.

Београд и друге незаштићене градове у Србији, а страдао је до сада неутврђен број цивилног становништва. Шести април се годинама уназад широм земље обележава у знак сећања на цивилне жртве фашистичког терора, а у Краљеву и на све који су страдали у масовном стрељању октобра 1941. године које је извршила немачка окупаторска војска. - Краљево се данас са својим патриотским организацијама, градском управом и институцијама, придружило Србији у обележавању 6. априла, дана када је почео Други светски рат на подручју Југославије, када је бомбардован Београд и страдало много цивилних и недужних жртава. На нашу земљу су насрнули многи освајачи, нарочито у прошлом веку, и нанели нам велике губитке. Краљево је имало жртве и приликом савезничког бомбардовања, а и приликом бомбардовања НАТО авијације 1999. године. Зато не можемо да заборавимо, па се сећамо и преноси-

мо на млађе генерације да знају како смо у прошлости страдали и како да се боримо и бранимо нашу отаџбину, истакао је председник Друштва за неговање традиције ослободилачких ратова Србије „Јово Курсула“ Др Милан Матијевић и подсетио да је Краљево током Другог светског рата бомбардовано више пута, а осим немачких бомбардера у више наврата се нашло и на мети савезничке авијације. Страдање цивилног становништва настављено је и након окончања ратних дејстава, а у ослобођеној земљи су од заосталих експлозивних средстава страдали бројни цивили, међу њима највише деца. Поред више од две хиљаде оних који су стрељани у октобру 1941. године последице Другог светског рата мере се и бројем од 1.600 цивилних инвалида рата у Краљеву и срезу Жичком. Агресија на Србију коју су у току Другог светског рата извршиле силе осовине настављена је пред крај века

нападом НАТО снага које је предводила војска Сједињених Америчких Држава. Од 24. марта 1999. године, кад су пале прве бомбе на територију Србије, земља је на мети НАТО авијације била пуних 78 дана све док операција названа „Милосрдни анђео“ 9. јуна није окончана потписивањем Кумановског споразума. Током војне операције која се у Удружењу цивилних инвалида рата сматра злочиначком и геноцидном погинуло је више од хиљаду припадника војске и полиције и две и по хиљаде цивила од којих су 89 била деца, а десет хиљада цивила је рањено и повређено. Једна од првих испаљених крстарећих ракета пала је првог дана бомбардовања у 19,30 на аеродром Лађевци, а подручје општине Краљево је током агресије на мети НАТО авијације било педесет четири дана. Од

укупно сто осамдесет четири напада ово подручје је бомбардовано деведесет четири пута дању и деведесет ноћу. У сто седамдесет два напада на ову територију бачено је више од шест стотина различитих пројектила, тешке или лакше повреде задобило је тридесет седам цивилних лица, а оштећено је или уништено 1.750 објеката. На подручју Краљева бомбардоване су тридесет две локације, места Бапско поље, Баре, Берановац, Богутовац и околина, Борча, Витановац, Врба, Гледић, Годачица, Гокчаница, Горње Жарче, Закута, Јарчујак, Ковачи, Лађевци, Лазац, Лешево, Лозно, Лопатница, Милочај, Мланча, Мрсаћ, Обрва, Пекчаница, Ратина, Рибница, Самаила, Станча, Стубал, Тавник, Ушће и Цветке. На пружном правцу Краљево - Рашка - Косовска Митровица оштећено је девет железничких мостова и један тунел, а

бомбардовани су радио и телевизијски предајници. Најчешће су бомбардовани Богутовац, Витановац, Самаила и Берановац, а готово да нема места на подручју града где није пао ни један пројектил. Током НАТО бомбардовања на подручју општине Краљево тешко је повређено шеснаест грађана од којих троје старих између седам и тринаест година и тринаест одраслих. - На овом светом месту данас се сећамо невиних жртава које је као таоце масовно стрељала немачка окупаторска војска, сто невиних талаца за једног погинулог а педесет за рањеног окупа-

МАГАЗИН 542 10.4.2022.

торског војника. Жртве су били наши дедови, очеви, мајке, браћа, сестре, наши рођаци и пријатељи. Стрељани су били запослени у краљевачким фабрикама, железничари, занатлије, трговци, кафеџије, судије, лекари, професори, ђаци и шегрти, студенти, земљорадници. Стрељане су и избеглице које у Краљеву, бежећи од ратног зла, нађоше уточиште. Ратна дејства у Другом светском рату посејала су експлозивна средства од којих је страдао велики број цивилног становништа, нарочито деце на селу и у граду, за време рата и после рата. У Другом светском рату Краљево је више пута бомбардовано. Краљево није бомбардовала само немачка већ нажалост и савезничка авијација 1944. године. Тада је погинуло двадесет девет грађана и већи број је рањено. Агресију на нашу земљу, коју су 6. априла 1941. године извршила немачка фашистичка војска, наставили су 1999. године НАТО злочинци са америчком војном машинеријом на челу, истакао је др Матијевић. Поред великог броја стрељаних талаца у Краљеву ратне последице Другог светског рата донеле су хиљаду и шест стотина цивилних инвалида рата у Краљеву и срезу Жичком. Број цивилних инвалида рата се у поратним годинама природно смањивао. Због тога шести април Србија и Краљево обележавају у знак сећања на цивилне жртве настале као последица ратних дејстава

1941. 1944 и 1999. године. Као хуманитарна организација социјалне оријентације Удружење цивилних жртава рата Краљева и Врњачке Бање усмерава активности на праћење социјалног, материјалног и здравственог стања и друге потребе цивилних инвалида рата, а помаже им код надлежних органа власти и локалне самоуправе да редовно остварују законска права. Удружење покреће иницијативе и даје предлоге за решавање социјалног и материјалног положаја цивилних инвалида и жртава фашистичког терора, подстиче личне и заједничке активности у унапређењу личности и њихово удруживање у друштвени живот, а све према годишњем програму који доноси скупштина. Уз моралну и скромну материјалну подршку локалне самоуправе рад удружења подржавају Црвени крст и Српска православна црква, а веома успешним га оцењује и Извршни одбор Савеза удружења цивилних инвалида рата Србије. Гробље стрељаних 1941. је место које представници локалне самоуправе посећују само на дан 6. априла и 14. октобра. Зато су заменик градоначелника и помоћник за културне манифестације овом приликом били видно изненађени стањем у коме се налази једно од најзначајнијих спомен обележја на територији града. - Недопустиво је и за локалну самоуправу и за државу да ово место изгледа овако. Зато је обавеза локалне

самоуправе да у што краћем року осмисли и направи интегрисани систем чувања и управљања овим местом, да се више не би брукали. То подразумева потпуно нови комплекс вођења овог места, чувања, едукације предшколског, основног и средњег образовања, сталног дежурства да се на овом месту, где треба да одамо почаст свим жртвама, не срамотимо пред њима, а да будућим покољењима оставимо ово место заштићено и да то буде слика и прилика града Краљева и сваког Краљевчанина. Доста смо чекали да се заврши капела на лагерском гробљу. То ћемо урадити у што скоријем року и ако данас није место за велике речи нећу допустити да овај простор убудуће буде у оваквом издању. Прошло је толико година па је дошло време да подвучемо црту и урадимо све што је неопходно, јер како се убудуће будемо односили према овом проблему то ће бити наша слика и прилика за вјеки вјекова. Причали смо о неколико наредних корака, али од приче нема никакве вајде, а садашња ситуација није онаква како заслужују жртве великог погрома и страдања 1941. године, истакао је заменик градоначелника Краљева Вукман Ракочевић. У ситуацији кад се од локалне самоуправе не могу очекивати значајнији кораци Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова Србије је покренуло иницијативу да се искористи наклоност државног руководства у пружању помоћи при формирању институције која би бринула о целом комплексу, и Гробље стрељаних 1941. подигне на ниво државног пројекта. Идеја је потекла по угледу на крагујевачки Спомен парк који је укључен у програме свих тур оператера, па свака екскурзија која дође у Крагујевац обавезно посећа место страдања великог броја цивила у првој години окупације Југославије. Податак да то није случај у Краљево довољан је за жељу да се Гробље стрељаних подигне на ниво јавне институције и формира група људи која ће да брине о њему. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Промена епидемиолошке ситуације

ИЗ ДАНА У ДАН

МАГАЗИН 542

10.4.2022.

- Током минуле недеље у здравственим установама са територије Краљева тестирано хиљаду шест стотина двадесет узорака бриса, присуство корона вируса потврђено код сто тридесет две особе а једна преминула од болести ковид-19. - У првих пет дана на лечење од болести коју изазива корона вирус примљено десет пацијената, шест опорављених је отпуштено на кућно лечење, у дневној болници збринуте три особе, а у ковид амбуланти обављено педесет шест прегледа. - Укупан број потврђених случајева инфекције од почетка епидемије повећан на четири стотине дванаест више од четрдесет четири хиљаде

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 542 10.4.2022.

свакодневним променама епидемиолошке ситуације на територији града Краљева сведоче извештаји Завода за јавно здравље који се достављају Градском штабу за ванредне ситуације. Први овонедељни извештај довољно јасно потврђује да је током претходна двадесет четири сата у здравственим установама са подручја града тестирано укупно сто двадесет шест узорака назофарингеалног бриса а да је присуство новог корона вируса потврђено код тринаест особа. Тако је укупан број потврђених случајева инфекције на територији Краљева од почетка епидемије, проглашене половином марта 2020. године, повећан на двеста деведесет три више од четрдесет четири хиљаде. Први радни дан у недељи на болничком лечењу је дочекало шест пацијената чије стање није било нарушено до мере да захтева интензивну или полуинтензивну негу. После дужег периода у Општој болници „Студеница“ није било отпуста опорављених, нових пријема ни преминулих пацијената оболелих од корона вируса. У истом периоду није било збринутих пацијената у дневној болници прегледа у ковид амбуланти. Извештај Завода за јавно здравље Краљево од следећег дана потврђује да је од претходног тестирано триста шездесет пет узорака бриса узетих од особа са симптомима болести, или другим индикацијама. Присуство корона вируса потврђено је код тридесет три особе па је укупан број инфицираних од почетка епидемије повећан на четрдесет четири хиљаде триста двадесет шест. Током протекла двадесет четири сата на лечење су примљене три особе чије је здравствено стање погоршано до нивоа да захтева сталну контролу лекара, један пацијент је отпуштен а један упућен у Крушевац на даље лечење па је број хоспитализованих сведен на осам. У истом периоду у дневној

болници је збринут један пацијент, а у ковид амбуланти обављено двадесет шест прегледа. Пети априлски дан није донео веће промене епидемиолошке ситуације јер је након тестирања триста четрдесет два узорка бриса присуство корона вируса потврђено код двадесет три особе за колико је повећан укупан број инфицираних од проглашења епидемије. На болничком лечењу је задржано шест пацијената чија клиничка слика није била угрожена до мере да захтева интензивну или полуинтензивну негу. Током претходна двадесет четири сата на лечење је примљен један пацијент, троје је отпуштено на кућно лечење а није било пацијената чије је стање захтевало збрињавање у дневној болници. О смањеном притиску на ковид амбуланту најбоље сведочи податак да је током двадесет четири сата обављено само десет прегледа. Извештај Завода за јавно здравље за територију Краљева на дан 6. априла сведочи да је у здравственим установама са подручја града, тестирано нових триста петнаест узорака назофарингеалног бриса а да је присуство новог корона вируса потврђено код двадесет девет особа па је укупан број случајева од почетка епидемије повећа на четрдесет четири хиљаде триста седамдесет осам. Подаци о ситуацији у Општој болници „Студеница“ указују на повећање хопситализованих пацијената а од њих осам ниједном није била потребан интензивна или полуинтензивна нега. Извештај из болнице сведочи да су током протекла двадесет четири сата на лечење примљене четири особе, а две отпуштене кућама. У истом периоду у дневној болници је збринут један пацијент, а у ковид амбуланти је обављено десет прегледа. Седми дан априла донео је нову промену епидемиолошке ситуације након што је, тестирањем двеста осам-

десет два узорка бриса, констатовано да је двадесет особа инфицирано корона вирусом, па је укупан број потврђених случајева од почетка епидемије за триста деведесет осам премашио четрдесет четири хиљаде. Иако је последњи радни дан у недељи на болничком лечењу дочекало десет особа ниједној није била неопходна интензивна или полуинтензивна нега. Број хоспитализованих је стабилизован након што су током претходна двадесет четири сата на болничко лечење примљена два пацијента, а није било отпуштених. У истом периоду у дневној болници је збринут један пацијент, а у ковид амбуланти обављено десет прегледа. Први дан викенда донео је нову промену епидемиолошке ситуације о чему сведочи извештај Завода за јавно здравље и податак да је у последња двадесет четири сата, у здравственим установама са подручја Краљева, тестиранo сто деведесет девет узорaка назофарингеалног а присуство новог корона вируса потврђено код четрнаест особa, па је укупан број инфицираних повећан на четири стотине дванаест више од четрдесет четири хиљаде. После неколико дана без преминулих у Општој болници потврђују да је болести коју изазива корона вирус подлегла још једна особа са територије града Краљева. Здравствени билтен за минулу недељу сведочи да је у здравственим установама тестирано хиљаду шест стотина двадесет узорака бриса, присуство корона вируса потврђено код сто тридесет две особе а једна преминула од болести ковид-19. У првих пет дана на лечење од болести коју изазива корона вирус примљено је десет пацијената, шест опорављених је отпуштено на кућно лечење, у дневној болници збринуте три особе, а у ковид амбуланти обављено педесет шест прегледа. Т. Радовановић

Др Радослав Јовић

МАГАЗИН 542 10.4.2022.

Носиоци демократских промена: Др Радослав Јовић (3)

ПРЕД ШЕСТИ ПОСЛАНИЧКИ МАНДАТ - После пет мандата у Народној скупштини Републке Србије др Радослав Јовић је поново кандидат за посланика. - Место у политичком животу треба препуштати млађима који имају више енергије и мотива да се боре за бољу будућност. - Поплаве у Србији 2014. нису само трегедија, него и огледало које је показало лице и наличје народа. - Идеја коју подржавају посланици Српске напредне странке подразумева враћање система породичног лекара какав је у Западној Еврпи преживео векове а на овим просторима, зарад идеологије, одбачен првих година после Другог светског рата кад је уништена приватна пракса. – Подршка политици Александра Вучића због огромне енергије коју премијер улаже како би реализовао идеју о економски и политички усправљеној Србији цењеној и прихваћеној у целом свету. - Уместо прошлости треба се окренути садашњости и планирати будућност. - Краљево се назире као солидан трговински центар у коме ће током наредних пет година бити запослено много више људи

МАГАЗИН 542 10.4.2022.

рви пут од почетка 1997. до краја 1999. и други од почетка 2004. до краја 2005. године др Радослав Јовић је био на месту првог човека општине Краљево, а уверење да паралелно може да ради и у болници показало се погрешним, јер превелике обавезе нису остављале довољно могућност да се све обавезе извршавају на довољно квалитетан начин. У време кад се примања локалних функционера мере вишеструко већим износима од просечних зарада у локалној заједници више од тврдње да је уз лекарску плату следовао само функционерски додатак звучи податак да Јовић у том периоду није наплатио ни једну дневницу. Скромне могућности локалног буџета у то време нису дозвољавале непотребно трошење, па се и репрезентација сводила тек на по коју кафу или пиће. Привилегију на нешто више имали су страни амбасадори од којих је у то време велики број показивао велики интерес за Краљево. Остатак износа којим је као председник слупштине располагао др Јовић био је текмали извор средстава за помоћ слабије ситуираним спортским клубовима, како би отишли на по неко такмичење, или појединцима у стању социјалне потребе за куповину најосновнијих намирница. Домаћинско понашање познато у овој средини и пре две деценије довољно је за разумевање актуелног председника Владе Србије због сталног инсистирања на штедњи. И после пет мандата у Народној скупштини Републке Србије др Радослав Јовић је кандидат за састав новог парламента, а колико ће то да омогући 136. место на изборној листи „Александар Вучић – Србија побеђује“ засигурно ће бити познато за само две недеље. И поред свега код искусног политичара преовладава уверење да долази време кад треба размишљати о напуштању активног бављења политиком, а заснива се на ставу да је то разумно у периоду колико траје радни век једног човека. Приближавање шездесет петој години живота основ је за уверење да место у политичком животу треба препуштати млађима који имају више енергије и мотива да се боре за бољу будућност, а

зениту политичке каријере за подсећање на енергичну борбу у парламенту поводом усвајања закона којим би се спречило ширење беле куге. Предлог који је упутио парламенту подразумева формирање националног савета који би се бавио истраживањем овог комплексног проблема што подразумева задирање у сферу психологије и традиције. Идеја није реализована па предлог остаје да се њиме бави нови сазив скупштине, а чврсто уверење о комплексности води ка ставу да у национални савет треба да буду укључене најумније главе. - Говорио сам скоро у скупштини на ову тему и рекао да поплаве у Србији 2014. нису само трегедија, него и наше огледало које је показало лице и наличје народа. Наличје је то што уништавамо оно што нам је Бог дао, по свему најлепшу земљу на свету, што бацамо свашта у потоке, реке и језера и томе мора да се стане на крај. Имамо лобије који користе прилику да кажу како Србији за то треба 10 милијарди евра, а не треба. За град већ имамо решење које пружају централне службе, комунално предузеће, канте и смећарници. Проблем је село у коме човек има исте потребе, користи пластику а нема где да је баци. Неће да дође овде на депонију па му је најближа река, поток, ливада, шума. Док Србија не буде довољно богата да нађе решење, а камион иде до најудаљеније тачке, треба направити проточне депоније, ограђне и прописно сређене за свако село и засеок да људи знају где могу на легалан начин да одбаце отпад. Проточна депонија у сваком засеоку коштала би до десет хиљада евра, а то једна општина може да финансира – каже др Јовић уз подсећање да је и ову идеју преточио у предлог закона за који није било довољно разумевања у једном од ранијих сазива скупштине, а ванредни парламентрани избори ове године поново одложили разматрање за нека друга времена. Најзначајнијим у земљи сматра се питање опстанка нације које се везује и за здравственио стање сваког појединца. Искуство из бављења професијом добра је основа да се као народни по-

сланик фокусира на реформу здравственог система како би што адекватније задовољио потребе грађана. Идеја коју подржавају колеге из Српске напредне странке подразумева враћање система породичног лекара какав је у Западној Еврпи преживео векове а на овим просторима, зарад идеологије, одбачен првих година после Другог светског рата кад је уништена приватна пракса. Нов систем здравствене заштите омогућава сваком лекару да знање стави пред суд грађана и ако добро ради свој посао обезбеди пристојан живот. У супротном пружа му се могућност да промени занимање и посвети се ономе што зна боље да ради. Све оно што није реализовано у претходном периоду и даље је у фокусу интересовања и задатак да настави рад у наредном мандату уколико за то на изборима следеће недеље листа Српске напредне странке добије довољно поверење бирача. Др Јовић не крије да политику Александра Вучића подржава због огромне енергије коју премијер, не штедећи себе, улаже како би реализовао идеју о економски и политички усправљеној Србији цењеној и прихваћеној у целом свету. - То је оно што је фасцијирајуће. У политици сам упознао много људи, а кад сам видео колико он улаже енергије, која превазилази и оно што може да се реално издржи, то ми је улило поверење да тог човека треба подржати. Његова енергија и жеља да мења Србију мора са тог нивао да се спушта на локал, градове, општине и месне зједнице, а ско човек у мом Мрсаћу не схвати да више нема Јосипа Броза, од кога ће да чека бесповратни кредит и зелени план да би обрадио земљу, ако не буде способан да се окрене око себе и од онога што је остало од деде не напорави капитал да породици буде воље, ако буде седео испред кафане по цео дан и критиковао власт, а чекао да му неко други обради земљу, никад неће дочекати да му буде боље. Поента је да се енергија стваралаштва, рада, коришћења ресурса и онога што нам је Бог дао, спусти са нивоа државе, и да то буде пријемчиво макар за 70 посто грађана Србије. Кад то буду схватили, кад

10.4.2022.

МАГАЗИН 542

буду почели да користе ресурсе са којима већ располажу, Србија ће да крене у опоравак и напредак – каже др Јовић. Иако је приметно да се у српском народу полако буди стваралачки дух неопходном се сматра потреба да се тај процес одвија знатно брже. Да би се то и догодило потребно је знатно веће ангажовање на локалном нивоу како би се онима који су спремни да крену у сопствени бизнис, а немају довољно средстава, омогућило да реализују идеје и створе нову вредност. Кад буде више таквих биће више пара у локалним, али и државном буџету а самим тим и више средстава за исплату пензија и плата у јавном сектору, развој културе, спорта и других области. Искуство не тако давних времена показује да се, уместо прошлости, треба окренути садашњости и планирати будућност. У том контексту значајним се чине напори председника Владе да у

светским центрима моћи, у којима се креира глобална светска политика, обезбеди што бољу позицију Србије. Иако је због обавеза у Народној скупштини било мало времена за бављење локалним темама чињеница да су некадашњи гиганти завршили на коленима заснива се на ставу да је плаћена висока цена оријентације града на тешку индустрију. Током последњих годину дана из редова опозиције су на рачун краљевачких посланика упућиване оштре критике у чијој је основи став да се у парламенту нису довољно залагали за средину из које долазе. Искуство др Јовића указује на супротно, а заснива се на ставу да интензивинији развој не треба очекивати пре заврештка Коридора 11. Његово повезивање са Коридором десет преко Краљева прилика је за отварање нових могућности какве пружа овакав тип саобраћајнице. Али, ни то само није довољно.

- Имам жељу да направим тим људи који су одговорни у политици. Ако су то овде председник скупштине, чланови Градског већа, градоначелник и његови помоћници, а горе ми посланици, та веза мора коначно да се направи. Ја сам настојао ко зна колико пута да то учинимо, али никако није успевало. Зато морамо да направимо лоби и укључимо много угледних Краљевчана који живе у Београду, а за које не знамо, да их анимирамо и подсетимо да су потекли одавде и да је ово њихов родни град. Ако направимо добар тим, а ови инфраструктурни пројекти буду напредовали, сигуран сам да ће из ове релативне учмалости да крене убрзани развој. Морамо да верујемо да ће бити боље, јер ако не верујемо сви ћемо да покупимо коферчиће и одемо негде. Мораћемо да се покренемо и видимо како најбоље да искористимо ово што имамо. То ће да потраје, али ће довољно бити да следеће године аутопут

дође до Прељине, а западни део градског подручја добија шансу. Следећи приоритет је повезивање са Појатама, ту је и аеродром, па ће моћи да се формира индустријска зона и нова поредузећа. Дубоко верујем да ће ова опција да победи зато што наступа искрено, пошетно и отворено, никоме не обећава хиљаде евра, ни пет милиона. Обећава мукотрпан рад и труд и људи су то схватили, а најважније је да су схватили како ништа не пада с неба. Не ради се о томе да ли ћу ја бити посланик, а Вучић премијер. То нам је једина реална политика која мора да да резутат и зато верујем да ће да победи – каже др Јовић. У време кад је незахвално слати било какве поруке став др Јовића је јасан, уместо очајавања неопходно је окренути се себи и ресурсима са којима се располаже како би се остварио доходак и поправио економски положај породице. Најважнијом се сматра потреба да сваки појединац размишља о сопстве-

ној судбини не чакајући да неко други решава његове проблеме, а то се сматра јединим начином за опоравак који води ка стабилној држави са солидним дохотком. Ма колико било незахвалнио давати дугорочније прогнозе Краљево се назире као солидан трговински центар у коме ће током наредних пет година бити запослено много више људи, а бржем кораку напред треба да допринесе значајније коришћење пољопривредних потенцијала. Интересантним се чини став једног од поморавских пољпривредника, кога је у Мрсаћу пре неколико година посетио данашњи премијер Србије, и потврда да је значајнијом од финансијске помоћи оценио градњу хладњаче и формирање места за откуп пољопривредних производа, можда мале фабрике са тридесетак запослених који би били ангажовани на преради пољопривредних производа. Колико је постојање таквих капацитета оправдано најбоље потврђују постоје-

ћи за прераду меса који су се последњих деценија, сем запошљавања доброг дела мештана овог краја, показали и као успешни извозници. Како се оријентација ка извозу чини приоритетном значајним се сматра формирање спољнотрговинског предузећа са искључивим задатком да тражи нова тржишта за брендиране производе са овог подручја. Све до пре неколико дана међу локланим становништвом је била присутна дилема да ли ће актуелни премијер до крја мандата ипак посетити Краљево. Велике обавезе су га, потврђује др Јовић, до сада у тоем спречавале што не значи да није упознат са проблемима који оптерећују ову средину. За њихово решавање неопходни су квалитетни пројекти и довољно јасно дефинисан став о плановима локалне средине за будућност. Кад их буде било помоћ државе неће изостати. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

10.4.2022.

МАГАЗИН 542

На Светски дан Рома

БОЉИ ДАНИ ЗА РОМ - Светски дан Рома обележава се као дан прославе ромске културе и подизања свести о проблемима с којима се суочава ова популација. - Услови живота у ромским насељима нису на задовољавајућем нивоу- Најбоља потврда бриге Црвеног крста је рад Народне кухиње чији су корисници претежно припадници ромске популације. - Млада ромска популација представља значајан људски потенцијал локалне заједнице. - Повећано интересовање Рома за самозапошљавање повод за проширење дефинисаних квота. - Све приметније укључење ученика ромске националности у образовни систем, највише у основе школе, потом средње и факултете

МСКУ ПОПУЛАЦИЈУ ветски дан Рома обележава се 8. априла сваке године у част првог Светског конгреса Рома, једног од најважнијих догађаја у историји ове популације одржаног између 8. и 12. априла 1971. године у Челсфилду код Лондона. На конгресу су усвојене одлуке о ромској химни, заснованој на старој ромској песми „Ђелем, ђелем“, и застави зелено плаве боје са великим црвеним точком у средини. Зелена боје у доњем делу симболизује земљу, плава небо, а точак путовања и миграције Рома током историје. Конгрес се сматра значајним јер је на њему ромски језик проглашен

службеним, а прихваћен је и назив Ром што значи човек. Тек на четвртом конгресу у Сероцку у Пољској 1990. године одлучено је да се 8. април прогласи за Светски дан Рома и у целом свету сваке године обележава као дан прославе ромске културе и подизања свести о проблемима с којима се суочава ова популација. Значајан датум је годинама био прилика да се и на локалном нивоу поразговара о проблемима ромске популације што је повод за сусрет представника локалне самоуправе са представницима ромских организација. За разлику од ранијих година, када

је представнике Рома на овај дан примао градоначелник, скуп је касније спуштен степеницу ниже, а ове у потпуности изостао. Да Роми у локалној средини нису сасвим заборављени треба да покаже честитка коју им је поводом празника упутио градоначелник и, уз жеље за добро здравље и благостање, нагласио да ће локална самоуправа, у сарадњи са ромским удружењима, наставити да ради на побољшању услова живота ромског становништва у нашем граду. - Надам се да ћемо и у будућности, заједничким снагама, успевати да и даље успешно решавамо питања ром-

МАГАЗИН 542

10.4.2022.

ске заједнице. Наставићемо да радимо на важним питањима као што су школовање, здравствена заштита, економско и социјално оснаживање наших суграђана ромске националности, а све у циљу помоћи да што квалитетније живе и да се више укључују у све друштвене токове“, поручио је градоначелник у честитки. Иако се на последњем попису становништва спроведеном 2011. године 1.255 суграђана изјаснило као припадници ромске популације због сталних миграција тачан број није никада утврђен, па се верује да их има и два пута више. Податак да се значајан број њих налази у земљама Западне Европе један је од разлога за реализацију пројекта реадмисије у сарадњи са Лигом за декаду Рома и немачким организацијама ГИЗ и Хелп. Циљ је да се Роми задрже у Србији и спречи одлазак у иностранство са жељом да остваре право на политички азил. Значајним за побољшање услова живота оцењује се сарадња са локалном самоуправом и

формирање мобилног тима са задатком да ради на унапређењу положаја Рома у локалној средини. Светски дан Рома је прилика да се сваке године потврди жеља за стварање бољих услове живота припадника ромске заједнице, пре свега у области економије, образовања и здравствене заштите. Да се ситуација поправи у значајној мери би могла да помогне локална самоуправа укључивањем припадника ромске заједнице у рад институција које се баве њиховим проблемима. И поред тога преовладава уверење како долазе бољи дани чему би у знатној мери помогло запошљавање једне особе као споне између ромске популације и локалне самоуправе. Да брига о Ромима не попушта током свих 365 дана у години, сведочи помоћ ограничена једино расположивим средствима, претежно пружањем услуга Народне кухиње чији су корисници претежно припадници ромске популације. Да су потребе ове категорије ста-

новништва веће од елементарних, неопходних за преживљавање, сведочи податак о стварању неопходних инфраструктурних услова, пре свега изградње саобраћајница и прикључења на водоводну и канализациону мрежу. Последњих година значајним фактором у побољшавању услова живота сматрају се организације цивилног друштва које укључују припаднике ромске популације у различите пројекте. Значајним фактором означена је и Национална служба за запошљавање из које стиже потврда како млада ромска популација представља значајан људски потенцијал локалне заједнице. То је један од разлога што је држава, стратегијом и националним планом запошљавња, приоритетним оценила запошљавање припадника ромске популације. Сем прилике да раде значајним се оцењује и податак да ће насеља у којима живе добити значајно бољи изглед. Радује податак о повећаном интересовању Рома за самозапо-

шљавање због чега се разматра могућност проширења дефинисаних квота. Кључним за запошљавање оцењује се образовање због чега се на припаднике заједнице утиче како би деца редовно похађала школе. Последњих година је све приметније укључење ученика ромске националности у образовни систем, највише у основне и средње школе, потом и факултете, а значајном кариком на путу до дипломе сматрају се ментори чије искуство потврђује да ђаци са којима раде постижу врло добар и одличан успех у школи. И поред почетне сумњичавости стипендије за ученике показале су се делотворним у подстицању мотивације за рад. Још значајнијим оцењује се уверење како пружају потврду чињенице да неко брине и о овој категорији суграђана због чега ни једно од деце није изашло из програма. Од формирања Канцеларије за ромска питања један од основних задатака је мотивација свршених основа-

ца да наставе са образовањем. Значај овог вида образовања препознала је и локална самоуправа уз чију подршку се на почетку сваке школске године најбољима додељују пригодне награде. Председник Удружења „Руке пријатељства“ Зоран Петровић значајним помаком у стварању услова за бољи живот оцењује рад мобилног тима за инклузију и укључење рома у друштвену заједницу. Уједно подсећа и на пројекте који се реализују са немачком хуманитарном организацијом Хелп, претходних година и са Данским саветом. У оквиру до сада реализованих пројеката десетак ромских породица је добило грантове за самозапошљавање, а две средства од по четири хиљаде евра за реконструкцију стамбених објеката. Пред целом ромском заједницом и организацијама које се баве побољшањем њиховог положаја су бројни изазови, пре свега у области социјалног положаја, образовања и здравствене

заштите. У периоду све оскуднијих средстава погледи су упрти према конкурсима за доделу средстава намењених овој популацији. Податак да је у партнерству са Центром за социјални рад направљен значајан искорак до њих у пројекту за смањење разлика међу становништвом добра је основа за процену да би могло да се добије додатних три до четири хиљаде евра. Ма колико да се улажу напори усмерени ка побољшању квалитета живота у појединим областима нема превише напретка. То се у првом реду односи на здравствену заштиту у којој су приметни застоји, али и жеља да се превазиђу препреке и пружи квалитетна и правовремена услуга и у овој области. Значајнији ефекти очекују се од кампање која треба да отклони бројне предрасуде, поготово кад су у питању систематски прегледи деце и вакцинација најмлађих. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

10.4.2022.

МАГАЗИН 542

Помоћ припадницима ромске заједнице

ПРУЖЕНА РУКА ПРИЈАТЕЉСТВА

- На подручју Краљева није било ученика ромске националности који није укључен у образовни процес. - Награда Европског савета за најбољи инклузивни рад на територији Источне Европе. - „Руке пријатељства“ једно од најпрестижнијих ромских удружења у Србији. - У сарадњи са школама направљени посебни програми за ученике из реадмисије која су за две године успела да науче српски језик, заврше седми и осми разред основне школе, положе малу матуру и упишу се у средње школе. - Европска унија годишње обезбеђује око дванаест милиона евра за решавање проблема становања Рома, а локалне самоуправе су у обавези да припреме пројекте и конкуришу за бесповратна средства

10.4.2022.

МАГАЗИН 542

одизање образовања на виши ново, заштита животне средине, унапређење живота у ромским насељима и очувању културног наслеђа припадника ове заједнице у Краљеву повод је за формирање организације у коју ће бити укључени припадници овог дела популације. Услови за то стекли су се у децембру 2003. кад је формирано удружење „Руке пријатељства“, а назив изабран због уверења да је ромској заједници у локалној средини неопходна рука спремна да их прихвати, олакша инклузију и укључивање у друштвене токове. Са друге стране пружена је рука институцијама система и свим припадницима ромске заједнице са жељом да се укључе у рад и допринесу побољшању сопственог положаја. Прве активности усмерене су на подршку интеграцији у локалну заједницу деце расељених са простора Косова и Метохије о којима су до наредне године бринули бројни волонтери. Након четири године партнерства са

сличним удружењем грађана из Ниша одговорног задатка се, уз финансијску помоћ Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице, прихватила Основна школа „Димитрије Туцовић“, касније „Јово Курсула“ и Предшколска установа „Олга Јовичић Рита“. - Остварили смо сарадњу са ове две школе у које су расељена деца долазила на припреме за упис у први разред. Имали смо по једну групу у свакој школи, а деца су четири и по године, по завршетку наставе, настављала рад са коордианторима. Од 2004. смо, кроз сарадњу са Центром за социјални рад, реализовали пројекте са градом Краљевом и сваке године, као једина организација која је сваке године добијала средства, реализовали један или два пројекта усмерена на образовање и подршку ученицима који крећу у образовни систем. Што се тиче сарадње са Европском унијом удружење је кренуло 2011. са пројектом „Образовање за све“ финансиран средствима ИПА фондова. Ср-

бија је те године почела да користи средства Европске уније за унапређење положаја и интеграцију припадника ромске заједнице, а ми смо у партенрству са предшколском установом и две школе, којима се придружила „Браћа Вилотијевић“, реализовали трогодишњи пројекат чији је носилац била локална самоуправа. Суштина је била да извршимо инклузију ромских ученика у образовни процес и кроз едукацију створимо адекватне услове како би могли да напредују. У пројекат су била укључена три министарства, а успех се огледа у стварању позитивне климе за образовање, каже председник удружења „Руке пријатељства“ Зоран Петровић и подсећа да су упоредо са овим активностима, у сарадњи са Школском управом, у образовни истем укључени први педагошки асистенти. Резултати остварени током првих неколико година рада били су добра препорука и основа поверења за реализацију других пројеката усмерених на унапређење образовања и положа-

ја Рома. Четрнаест хиљада евра намењено је набавци одеће, обуће и школског прибора неопходног за одвијање наставе током школске године, а око две стотина ученика добили су тренерке, патике и школски прибор. У сарадњи са Министарством просвете и Министарством за људска и мањинска права током три године је реализовано више пројеката са циљем да се формира савет за образовање ученика ромске националности. Сем школа партнери су били Центар за социјални рад, Полицијска управа и Дом здравља, а иако нису реализоване све планиране активности на подручју Краљева није било ученика ромске националности који није укључен у образовни процес. Значајним у овом периоду оцењује се податак о до тада најмањем осипању током одвијања образовног процеса. Од 2014. почиње сарадња са Ромским едукативним фондом из Будимпеште и реализација пројекта „Библиотека играчака“ заснованог на

позитивним искуствима која потврђују да се кроз игру доприноси бољем развоју деце и обезбеђењу функција неопходних за процес образовања. У сарадњи са различитим институцијама, и експертима из иностранства, реализован је низ активности којима се поспешује памћења и процеси који су неопходни да дете развије способности за успешније учење. - Ми смо једна од организација које су пуних пет година спроводиле пројекат Европске уније и добили награду Европског савета за најбољи инклузивни рад на територији Источне Европе. Четрнаест хиљада евра смо поделили равноправно са учесницима из пет градова, наградили запослене и опремили простор за рад са децом. Пошто смо успешно радили постали смо видљиви као организација и добијали средства донатора и локалне самоуправе. Сваке године смо били укључени у процес пријављивања за јавне радове, а Национална служба за запошљавање је препознала „Руке пријатељства“ као

озбиљног партнера са којим може да сарађује, па смо запошљавали до осамдесет Рома. Добили смо значајна средства и постали једно од најпрестижнијих удружења у Србији где је само четири или пет других могло да се похвали са годишњим буџетом као ми, а пре две године смо укључени у пројекат Светске банке усмерен на образовање и васпитања деце у предшколским установама. Као партнери града Краљева, са Центром за социјални рад, Предшколском установом и Центром за локалне политике, годину и по дана припремамо децу и родитеље за упис у предшколско припремни програм. Припремамо родитеље да вакцинишу децу, проверавамо да ли су редовно вакцинисани и ако нису упућујемо да се обрате лекару. Родитељи су истрајни у томе, на време воде децу на вакцинацију и редовно укључују у предшколски програм. Одзив је због епидемије мало смањен, али се трудимо да редовно похађају наставу како

10.4.2022.

МАГАЗИН 542

би се успешно припремили за упис у први разред. Све то радимо са Пројектним центром града Краљева, саветником за образовање и Центром за социјални рад уз настојање да дете долази педантно обучено и чисто са резервним патикама и нечим што треба да обуче, каже Петровић. Пре три године почела је директна подршком породицама из реадмисије кроз подршку самозапошљавања грантом у износу до две хиљаде евра, осам породица је добило средства у износу ограниченом на четири хиљаде евра за адаптацију стамбених објеката а десет становника Краљева машине за обављање самосталне делатности, моторне тестере, тримере, опрему за отварање фризерских салона и аутоперионица. Током реализације пројекта угроженим породицама су обезбеђена средства за набавку хране и одеће и по осам хиљада динара за школски прибор. Знатном броју породица пружена је помоћ при добијању личних

докумената као услову за остваривање права на социјану помоћ и дечји додатак. Посебно значајним оцењује се укључивање што више деце у образовни процес, а у сарадњи са школама направљени су посебни програми за ову категорију ученика. О успесима у овој области најбоље сведочи податак о деци која су за две године успела да науче српски језик, заврше седми и осми разред основне школе, положе малу матуру и упишу се у средње школе. - Последњих десет година имамо свршених средњошколаца који уписују више и високе школе, а сваке године имамо четири до пет уписа. Имамо инжењера који је завршио Машински факултет, две васпитачице које могу да раде са децом у предшколској установи, студента четврте годне Медицинског факултета, девојку која је била на педагошким студијама у Нишу, два студента у Новом Саду на Ликовној акаде-

мији. Као удружење препознајемо потребе и сарађујемо са Националним саветом Рома где у пружању помоћи деца при пријављивању на факултете за које имају интересовање. Европска унија Србији годишње обезбеђује око дванаест милиона евра за решавање проблема становања Рома, а локалне самоуправе су, кроз своје мобилне тимове, у обавези да припреме пројекте и конкуришу за бесповратна средства из тог фонда. Краљево је припремило документа и очекујемо да видимо да ли ћемо добити та средства у износу од милион до милион и по евра као Ниш, Чачак, Ваљево и градови са територије Војводине. Град не би могао да реши ове проблеме да није било свесрдне помоћи Европске уније и њених фондова па смо ми, као невладина организација, повукли огромна средства како би могли да унапредимо положај ромске заједнице, инклузију на пољу

образовања и становања и допринели бољој интеграцији у локалну заједницу, каже Петровић свестан способности организације на чијем је челу да током неколико наредних година значајно допринесе решавању стамбених проблема припадника ромске популације из реадмисије. Инсистирање да се годишње реше стамбени проблеми двадесетак породица води ка оптимистичком очекивању да за пет година буде стотину, а толико угрожених нема у Краљеву. Ограничен износ средстава за ову сврху основни је разлог да проблеми појединих породица буду решавани фазно током периода дужег од једне године. Значајним за одвијање процеса оцењује се формирање комисије за планско решавање проблема ромских породица, контрола трошења средстава за која они који су добили не могу да конкуришу поново пре истека периода од најмање пет година. Брига о припадницима ромске за-

једнице је основ на коме се раде планови за удруживање средстава у солидарни буџет како би се лакше одговорило на потребе најугроженијих породица. Солидарно издвајање средстава и формирање комисије која би располагала прикупљеним добра је основа за уверење да удруживање Центра за социјални рад и Европске уније мотивише градске институције да се укључе у ову врсту активности. У удружењу „Руке пријатељства“ не гаје илузије како би посао ове врсте могао да буде лак и без проблема што не умањује оптимизам за потребу да пројекат ипак буде покренут. Да удружењу не мањкају идеје сведочи податак о настојању да се, у сарадњи са локалном самоуправом, припадници ромске заједнице који се баве сакупљањем секундарних сировина укључе у рад Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“. Сем решавања егзистенцијалног проблема највећег броја припадника ромске заједнице значај-

ним се оцењује очекивање великог доприноса заштити животне средине. Након успешно реализованих активности прве фазе изостала је подршка за формирање рециклажног дворишта у партнерству са школама и једном од организација које се баве откупом секундарних сировина. Жеља је била да се лоцира у једном од ромских насеља и укључи што већи број Рома који би сакупљали секундарне сировине. Иако се у локалној средини само почетком априла, кад се обележава Светски дан Рома, интензивира скретање пажње на проблеме са којима се среће ова заједница у удружењу „Руке пријатељства“ не јењавају активности усмерене на побољшање положаја припадника ромске популације. Колико ће крајњи ефекат бити позитиван зависи само од разумевања локалне самоуправе и донатора спремних да издвоје средства за реализацију различитих пројеката. Т. Радовановић

10.4.2022.

МАГАЗИН 542

Прикључење на дистрибутивну гасоводну мрежу

ПРИЈАВЕ ДО КРАЈА МАЈА - На територији града Краљева је у току гасификација насеља за потребе широке потрошње. - Грађани и домаћинства са подручја Адрана и Ратине, који желе да се прикључе на дистрибутивну гасоводну мрежу у току њене изградње, то могу да учине до 9. маја. - Заинтересовани са подручја Берановца, у Старој чаршији и Чибуковцу, имају могућност пријаве за изградњу кућног гасног прикључка најкасније до 1. јуна

ао мешавина гасовитих угљоводоника са доминацијом метана, природни гас представља изузетно вредан енергент и хемијску сировину која, у односу на конвенционална горива, поседује значајне технолошко-економске и еколошке предности. Зато је готово идеално гориво које се лако меша са ваздухом, има велику брзину сагоревања без дима, чађи и чврстих остатака, па не загађује околину а искуства земаља са дугом традицијом коришћења показује да је природни гас један од најбезбеднијих енергената. Данас се вишеструко користи у индустрији, за комерцијалну употребу, у широкој потрошњи, за производњу електричне енергије, као сировина у производњи и за погон моторних возила. Иако се примарно састоји од мета-

на, природни гас укључује остале теже угљоводонике, као и угљен диоксид и азот, а од састава зависи и његова топлотна вредност. Националним инвестиционим планом, који је заснован на Стратегији развоја енергетике и Националном акционом плану за гасификацију Републике Србије, предвиђена је изградња разводних гасовода а на територији града Краљева је у току гасификација насеља, за потребе широке потрошње. То је повод за позив заинтересованим грађанима и домаћинствима на чијем подручју се тренутно изводе радови на изградњи дистрибутивне гасоводне мреже, који желе да се прикључе у току њене изградње, да се пријаве на телефон број 066/803-4245. Заинтересовани грађани и домаћинства са подручја Адрана и Ратине,

који желе да се прикључе на дистрибутивну гасоводну мрежу у току њене изградње, то могу да учине до 9. маја. У завршној фази су радови на изградњи дистрибутивне гасоводне мреже на подручју Берановца, у Старој чаршији и Чибуковцу, а заинтересовани са овог подручја који желе да се прикључе на дистрибутивну гасоводну мрежу у току њене изградње, имају могућност пријаве за изградњу кућног гасног прикључка најкасније до 1. јуна. Информације везане за изградњу кућног гасног прикључка у току изградње дистрибутивне гасоводне мреже, могу се добити у Јавном предузећу за уређивање грађевинског земљишта Краљево и Millennium Tem – KBV DATACOM. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 542

10.4.2022.

Светски дан здравља 7. април

НАША ПЛАНЕТА НАШЕ ЗДРАВЉЕ - Последњих педесет година удвостручена потрошња воде на планети Земљи. - Рециклажом се сваке године уштеди седам стотина милиона тона у емисији угљен-диоксида, - Рециклажа једне тоне стакла смањује загађење ваздуха за петину. - Уздржавање од коришћења аутомобила само два пута недељно у значајној мери смањило емисију гасова са ефектом стаклене баште. - Сваке године се посече шест стотина милиона стабала како би се произвело шест трилиона цигарета. – Климатске промене подједнако негативно утичу на биљни и животињски свет и здравље људи. - Девет од десет људи на планети удише загађен ваздух. - Сваке године осам стотина двадесет хиљада умре од дијареје узроковане загађеном водом и лошим санитарним условима. - Од последица употребе дувана сваке године умре више од осам милиона људи

длука да се 7. април обележава као Светски дан здрављa донета је на првој скупштини Светске здравствене организације, одржаној од 24. јунa до 24. јулa 1948. године у Женеви, након што je овог дана исте године последња држава чланица Уједињених нација ратификовала одлуку o конституисању ове организације. Сем што се слави као годишњица оснивања Светске здравствене организације овај дан се користи да би се скренула пажња јавности на најзначајније проблеме у вези са здрављeм људи на глобалном нивоу, а данас га обележавају многе владе и невладине организације заинтересоване за јавно здрављe, међу њима и Влада Републике Србије. Севтски дан здравља је ове године посвећен очувању здраве животне средине и обележава се под слоганом „Наша планета, наше здравље“. Разлог се огледа у потврди да су ваздух, вода и храна неопходни за опстанак свих живих бића, а добро здравље је нераскидиво повезано са здравом животном средином. Светска здравствена организација значајан датум у Календару здравља посвећује здрављу планете, а овогодишња кампања обележава се са циљем подизања свести о утицају загађења ваздуха, воде и хране на здравље и могућим последицама, као и подстицања на активности и мере које треба предузети како би се очувала животна средина, тиме и здравље људи. У складу са приступом „Једно здравље“ који наглашава међузависност здравља животиња, људи и животне средине, кампања промовише поруке и активности које илуструју утицај на околину, како понашања појединаца тако и друштва у целини. У Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ подсећају да сваки појединац може значајно да допринесе очувању животне средине, између осталог и штедњом ограничених количина воде на планети Земљи, јер је потрошња током последњих педесет година удвостручена. Здравствени радници упозоравају

МАГАЗИН 542

10.4.2022.

на неопходност посебне пажње на начин и количину воде која се користи, јер је само два и по процента укупне количине на Земљи слатководно. Највећи део воде је залеђен, или испод површине, а мањи који преостаје налази се у рекама и језерима и користи за производњу хране, привреду и све животне потребе више од седам милијарди људи. То је додатни разлог за рационално коришћење доступне воде поправком славина које цуре, укључивањем машина за прање судова и веша тек када се напуне, повременим затварањем славине приликом прања зуба, туширања и прања косе, заливањем баште или дворишта у раним јутарњим сатима, ако је могуће из бунара или прикупљеном кишницом. Значајним фактором за штедњу природних ресурса и заштиту животне средине сматра се рециклажа којом се сваке године уштеди седам стотина милиона тона у емисији угљен-диоксида, а рециклажа једне тоне стакла смањује загађење ваздуха за петину. Потрошачима се саветује да приликом куповине обрате пажњу на ознаку на амбалажи да ли може да се рециклира, уједно користе стаклену уместо пластичне а платнене торбе уместо пластичних кеса. Како значајан извор загађења ваздуха представља саобраћај верује се да би уздржавање од коришћења аутомобила само два пута недељно у значајној мери смањило емисију гасова са ефектом стаклене баште. Због тога се, уместо аутомобила, препоручује коришћење бицикала или јавног превоза, а шетња до посла или школе ако удаљеност није превелика. То је, верују стручњаци, најбољи начин да се смањи загађеност ваздуха и количина буке, сагоре калорије и побољша здравље. Познато је да сагоревањем фосилних горива настају различита хемијска једињења која вишеструко загађују животну средину, а утичу на климу и здравље. То је повод за препоруку да се редово чисте филтери клима уређаја, искључују сијалице кад нису неоп-

ходне и изврши изолација стамбених објеката ради побољшања енергетске ефикасности. Податак да се сваке године посече шест стотина милиона стабала како би се произвело шест трилиона цигарета довољан је за препоруку о престанку пушења у најближем окружењу, јер не постоји безбедан ниво изложености дуванском диму из околине. Климатске промене које се манифестују порастом температуре ваздуха, екстремним падавинама и поплавама све су присутније у различитим деловима планете, а подједнако негативно утичу на биљни и животињски свет и здравље људи. Колико могу да буду опасне најбоље потврђује процена да ће растуће температуре и поплаве изазване климатским променама ризику од инфекције денга грозницом изложити додатних две милијарде људи. Стручњаци упозоравају да девет од десет људи на планети удише загађен ваздух, а загађење узроковано људским фактором, као што је сагоревање фосилних горива попут нафте, угља и природног гаса, доприноси деградацији животне средине. О опасности која прети најбоље сведочи податак да од последица загађења ваздуха сваког минута тринаест људи у свету умре од рака плућа, срчаних болести и можданог удара, а загађење азот-диоксидом може погоршати респираторне болести, посебно астму. Познато је да три милијарде и шест стотина милиона људи у свету нема безбедне санитарне услове, па нетретирани људски отпад подједнако уништава екосистеме и здравље. Две милијарде људи нема безбедну пијаћу воду, а сваке године осам стотина двадесет хиљада умре од дијареје узроковане загађеном водом и лошим санитарним условима. Од последица употребе дувана сваке године умре више од осам милиона људи, што на најбољи начин сведочи да је употреба дувана главни фактор оболевања од рака, болести срца, плућа. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

10.4.2022.

МАГАЗИН 542

Привреди три године да реши питање отпадних вода

ОКВИР ЗА ОЧУВАЊ - Проценат пречишћених вода које се врате у изворишта не прелази осам процената. - Улагања у постројења за пречишћавање захтевају велике инвестиције, посебно за мале привреднике. - Четрдесет седам градова и општина у Србији има постројење за пречишћавање отпадних вода, али готово половина није у функцији. - Вредност инвестиције за заштиту вода процењују се на пет милијарди и четири стотине милиона евра ок европске регулативе обавезују сва предузећа у Србији која испуштају отпадне воде да у наредне три године реше ово питање, проценат пречишћених вода које се врате у изворишта већ неколико година не прелази осам процената. То је потврђено на састанку Савеза

за заштиту животне средине Националне алијансе за локални економски развој уз потврду да улагања у постројења за пречишћавање захтевају велике инвестиције, посебно за мале привреднике. На састанку је потврђено да у Србији четрдесет седам градова и општина

има постројење за пречишћавање отпадних вода, али да готово половина није у функцији. У таквим околностима укупне вредности инвестиције за заштиту вода процењују се на пет милијарди и четири стотине милиона евра, због чега су разматрана потенцијална решења до којих је могуће доћи међу-

собном сарадњом приватног, јавног и цивилног сектора. Менаџерка за јавне и регулаторне послове у компанији Кока-Кола ХБЦ Србија Тиса Чаушевић представила је Алијансу за управљање водним ресурсима као успешан модел сарадње у свету. Члановима Националне алијансе, који долазе из свих сектора, предочено је да ка заједничком доприносу одрживости локалних водних ресурса води усвајање и промоцију универзалног оквира за одрживо коришћење воде оличеног у Међународном стандарду за управљање водним ресурсима. Из компаније Кока-Кола стиже потврда да је прва у земљи носилац сертификата у овој области. Последња геополитичка дешавања

показала су да се послује у крхким екосистемима, због чега се посебно важним оцењује очување природних ресурса. Податак да је вода кључни ресурс био је довољан да Кока-Кола, у поређењу са 2007. годином, смањи потрошњу за више од половине уз константне напоре да овај проценат буде и већи. Међународни стандард за управљање водним ресурсима обавезује компаније да до добијања сертификата направе пет корака, прикупљање информација за разумевање водних ресурса, развој планова за управљање отпадним водама и имплементација, процену испуњења планова, комуникацију и јавно објављивање. Обе пунионице Кока-Коле, у Београду и Власини, већ су про-

шле кроз овај процес што је било довољно да компанија буде препозната као први носилац сертификата у Србији. Искуство Кока-Коле потврђује како овакав оквир могу да усвоје и примене све организације, без обзира на величину, сектор у којем послују и место где се налазе, а све са циљем одговорног управљања, очувања квалитета воде, заштите биодиверзитета и живог света у оквиру слива којима припадају. Како би се учврстила сарадња свих заинтересованих страна, предложено је и оснивање тематске радне групе, која би укључила привреду, институције, цивилне организације и академску заједницу. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

Е ВОДНИХ РЕСУРСА

Актуелно стање у значајној области живота

КУДА ИДЕ СРПСКО ЗДРАВСТВО

МАГАЗИН 542

10.4.2022.

- Запосленима у Клиници за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“, директорка у почетку пандемије званично забрањивала ношење заштитне опреме. - Кажњен лекар који је купио заштитну опрему. - Кривична пријава због обраћања јавности. - Врбовање заспослених у државној установи за рад у приватним домовима за старе. - Обимна документација достављена полицији није била довољна да се тужилац заинтересује ни одакле потиче. - У питању функционисање најугледније установе у области здравља. - Двеста пацијената се свакодневно смрзавало у хладним собама. - За пет година клинику напустило тридесет специјалиста

тање у здравству је тема која непрекидно изазива пажњу широке јавности, посебно током више од две године колико траје епидемија корона вируса. И док из ресорног министарства стижу информације о значајном доприносу сузбијању ширења инфекције, и новим условима којима се здравствени систем подиже на значајно виши ниво, по који пут промакну информације о негативним појавама у овој области. На такве упозорава председник Синдиката лекара и фармацеута др Раде Панић позивајући се на писмо које је, сем овој асоцијацији, упућено на адресе председника Србије, Министарства здравља и Синдикта медицинских сестара и техничара. У њему су наведене озбиљне оптужбе на понашање директорке Клинике за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“, којој се замера што је запосленима у овој установи у почетку пандемије званично забрањивала ношење заштитне опреме. У специјалној психијатријској установи у којој је неопходно да се по-

свети посебна пажња заштити пацијената један од лекара је, понашајући се у складу са епидемиолошким протоколима и оним што кажу књиге које се баве заштитом становништва, запослених и посебно особа које нису способне да се сами старају о себи, купио себи заштитну опрему и доживео да због тога буде кажњен. Обавештавање јавности о дешавањима у овој установи било је повод за кривичну пријаву против др Панића са образложењем да је овим чином утицао на дизање панике у јавности, а саслушање прилика за изношење низа оптужби на рад директорке клинике. Оне укључују непотизам и врбовање заспослених у државној установи за рад у приватним домовима који су у међувремену пренети у власништво других лица. Захтев да се ангажују на обезбеђењу пацијената који ће бити смештени у приватним домовима за старе појачава сумњу о настојањима да се посебно осетљива област државног сектора у потпуности преведе у приватно

власништво. Обимна документација достављена полицији није била довољна да се тужилац заинтересује ни одакле потиче, а податак да је тужба лекара кажњеног због ношења заштитне опреме оцењена оправданом, каже др Панић, баца ново светло на писмо засновано на сумњама великог броја здравствених радника. - Ово је већ пети или шести пут да се обраћамо јавности износећи оно што ради директорка Клинике „Др Лаза Лазаревић“ и доводи у питање функционисање вероватно наше најугледније установе у тој области здравља. Шта посебно брине сада када има више ставки које говори да ово писмо може бити са пуно основа за сумњу на вршење кривичног дела? У првој тачки се наводи да се у Падинској скели двеста пацијената свакодневно смрзавало у хладним собама увијено у постељину или у гардеробу коју су им доносили запослени од својих породица? Када би питали зашто је хладно, и зашто је већи део дана са

Др Раде Панић

10.4.2022.

МАГАЗИН 542

температуром у минусу, потпуно искључено грејање добили би одговор да се штеди. У Србији није новина да се психијатријски пацијенти стигматизују и да се са њима свашта ради, али смо некако сви спремни да окренемо главу и кажемо како је то затворен систем и да мора тако. Подсећамо се црних времена када није било лекова и када се некада морала примењивати и физичка сила, у смислу везивања пацијената, али имамо и сведочења да није било само везивања него и других мера. Ако је тада неко био у ситуацији да не може да реагује, јер нема лекова, данас у овој богатој, развијеној Србији која је тигар економије, не сме да се деси да било који пацијенти буду без адекватног лека, каже др Панић и тврдњу поткрепљује сопственим искуством које сведочи да се током минуле зиме смрзавао у краљевачкој ковид болници. Иако наводи из писма појачавају уверење о истинитости, недостатак доказа је повод за захтев надлежним органима да их провере како би се санкционисали сви који су се понашали окрутно према немоћним пацијентима. У Синдикату лекара и фармацеута Србије очекују да, ако се наводи из писма покажу нетачним, хитно санкционишу сви који су учествовали у изношењу таквих података. Акценат је стављен на потребу да се посебна пажња посвети сумњи на непотизам у Клиници „Др Лаза Лазаревић“ и провере информације о запошљавању особа блиских директорки ове установе. - Стравичан је податак, а верујем да је ако не тачан бар близу истине, да је тридесет доктора медицине специјалиста у протеклом петогодишњем периоду напустило Клинику „Лаза Лазаревић“, то не може да се надокнади ни за десет година, а неко је ускратио гарантовану здравствену заштиту пацијентима који на то имају прво. У Београду Служба хитне медицинске помоћи ради са само шездесет посто потребних капацитета. Дакле неко, а тај неко има име и презиме, у претходна два или три мандата грађанима Републике Србије ускраћује гарантовану здравствену заштиту, доступност,

квалитет и неопходни обим током епидемија која није оправдање. Наводи се и манипулација што се тиче плаћања, о чему смо обавештени из барем два извора, дупло наплаћивање од Републичког фонда за здравствено осигурање, или породице пацијената и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања а наводи се и дупло вођење књиговодства. Сведоци смо да они који воде здравство у претходних двадесет година све раде на урушавању угледа здравствених радника, здравственог система и воде овај систем у приватизацију. Зато, у име Синдиката лекара и фармацеута Србије, упозоравам да су грађани далеко од могућности да из свог џепа у потпуности плате здравствену заштиту, каже др Панић и подсећа како здравство у претходним деценијама нису могли да униште домаћи ни страни фактори, бомбардовање и санкције међународне заједнице. У Синдикату лекара и фармацеута Србије потврђују спремност да кроз јавне расправе изнесу чињенице о стању у здравству, али и предлоге решења за које до сада није било спремности да се чују. У међувремену су настали Уједињени против ковида као потврда да се струка у Србији грчевито бори за мало ваздуха како би се спасило оно што је остварено и омогућио одржив развој здравственог система. Кочницом на том путу оцењује се мобинг и кажњавање преко радних налога и уговора о повећаном обиму, што је све присутније у свакодневном раду. И то је, подсећа др Панић, довољан разлог да се што пре испитају наводи из писма упућеног на више адреса, али и бројни други који указују да здравство не иде увек у позитивном смеру. - Људи који управљају здравством, ваљда по угледу на оне који управљају државом, у овом тренутку покушавају да нас поделе, ако је могуће да нас распарчају. Претходних дана одржана је прва светска конференција о ковиду са преко хиљаду учесника, а колеге које су покушале да се пријаве за учешће, или бар чују шта се дешава и о чему ће бити речи у пет стотина различитих тема и радова, нису могли зато што су доби-

ли информацију да је пријава учесника закључена. Не знам по ком основу су бирани подобни, али знам много професора и лекара из црвене зоне који су заслуживали да се нађу ту и изнесу своја искуства. Позивам још једном оне који се налазе на јавним функцијама, и одлучују о томе шта ће се дешавати у српском здравству, да нас не деле и покушају да уједине струку. Политика мора бити ван струке, а здравство је нешто у чему политика не сме да нас дели, поручује др Панић и изражава сумњу колико у састав кризног штаба за борбу против корона вируса толико и способност да донесе било какву одлуку без утицаја политике. У таквим околностима присутна је значајна доза резерве према изјавама председнице Владе Србије по којима је корона већ побеђена. Уз подсећање да информације из окружења нису повољне у Синдикату не јењава уверење да ће се то догодити, а када треба да потврди струка а не било ко од политичара који за то нису стручни. У околностима које се оцењују неповољним оправдано се поставља питање утицаја Лекарске коморе Србије и начина на који функционише. Др Панић подсећа на први и основни задатак ове институције, која мора да постоји по закону, да обезбеди запосленима у здравству, првенствено лекарима, рад у законитим условима. Иако се тренутно стање у овој организацији оцењује као широка тема о којој би надугачко и нашироко могло да се разговара у оквиру округлог стола све је чвршће уверење како су се квалитетнији, поштенији и моралнији чланови повукли како би преживели, или се сачували колико је то могуће. У таквим околностима верује се како у својеврсној хибернацији очекују која ће их покренути. То би могло да се догоди на скорим изборима у овој асоцијацији, што је повод за позив члановима да се активно укључе у рад и изборе за своја права. Разлог више је уверење како их комора не заступа на адекватан начин о чему најбоље сведоче притужбе на рад Етичког суда. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Народни фронт Срба са Косова и Метохије “Отаџбина”

МАГАЗИН 542

10.4.2022.

ХРОНОЛОГИЈА КОСОВСКЕ ИЗДАЈЕ

Фото: М. Радовановић

- Дугачак списак погрешних потеза који су оставили несагледиве последице по интересе Србије и српског народа на простору Косова и Метохије. - Збирка саопштења се, сем безбедносних и политичких прилика на Косову и Метохији у време владавине актуелне власти, бави и темама везаним за простор централног дела Србије, Републике Српске и Црне Горе. - Клинички центар у Косовској Митровици последњих година остао без триста људи. - Збирка доказни материјал за суђење у слободној Србији пред правосудним органима, тужилаштвом и судовима, свима који су прекршили устав и издали земљу спремни да се одрекну Косова и Метохије

Славиша Ристић

МАГАЗИН 542 10.4.2022.

осово и Метохија је деценијама уназад тема која, сем неподељеног интересовања јавности, изазива различите оцене дешавања у прошлости. То су недавно потврдили чланови Народног фронта Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ збирком саопштења и политичког деловања на територији јужне српске покрајине током последњих десет година под називом „Хронологија косовске издаје“. Председник Народног фронта Славиша Ристић указује на податак да књига садржи дугачак списак погрешних потеза који су оставили несагледиве последице по интересе Србије и српског народа на простору Косова и Метохије. Збирка саопштења објављених током последњих десет година се, сем безбедносних и политичких прилика на Косову и Метохији у време владавине актуелне власти, бави и темама везаним за простор централног дела Србије, Републике Српске и Црне Горе. У „Отаџбини“ верују да је до наглог погоршања ситуације дошло након потписивања погубног Бриселског споразума којим је драстично прекршен устав, а суверенитет, интегритета земље урушени након што се држава повукла са простора Косова и Метохије. Огорчење значајног дела становништва ових крајева појачава уверење да је то учињено приватном одлуком једног човека који је преговоре са Приштином прихватио као приватну ствар. Катастрофалне последице споразума огледају се у податку да су Срби са простора Косова и Метохије лишени права да бирају и буду бирани по законима Републике Србије, јер је онима који су асистирали приштинској страни било најбитније да узму учешће на локалним изборима на северу покрајине и српским енклавама. Ристић подсећа да су у касну јесен 2013. Срби силом натерани да учествују на сепаритистичким изборима чиме им је отето право да буду део уставно правног поретка Републике Србије. У то време још су били у ситуацији да се организовано боре и пружају отпор покушајима насилне интеграције у политички систем независног Косова, а кад су бојкотовали локалне изборе ломљење гласачких кутија је било разлог да

буду поновљени и спроведени у другом кругу. - Због пропаганде у режимским медијима шира јавност не зна да су до те године, и доласка Александра Вучића и Српске напредне странке на власт, сви српски избори одржавани и на простору Косова и Метохији, а расписивали су их и спроводили надлежни државни органи. У локалним скупштинама смо имали одборнике Демократске странке Србије, Демократске странке, Српске радикалне странке, Г17 плус и то је практично била нека слика која је одговарала тадашњој Србији, а данас смо дошли у ситуацију да не можемо да гласамо већ то морамо да радимо ван територије Косова и Метохије. Тај потез нас је лишио права да будемо део уставно правног поретка, да бирамо и будемо бирани што је злочин, а ја сам дубоко уверен и кривично дело, каже Ристић уз нагласак да је Бриселски споразум значио одрицање од домаћег правосуђа. Потврда овог става огледа се у податку да од потписивања српске судије са простора јужне покрајине, уместо у Скупштини Србије, полажу заклетву пред ратним злочинцем и силом се интегришу у правосудни систем такозваног Косова. Сличну судбину доживели су припадници полиције који су на овом простору, иако без униформи и оружја, наставили да раде и пружају помоћ локалном становништву. О погоршању положаја српског становништва сведочи и податак о укидању могућности за добијање личних докумената, а у незавидан положај доведени су спортски клубови са овог простора који су играли званичне утакмице са клубовима из централног дела земље без обзира на ниво такмичења. Прволигашке екипе су долазиле слободно на територију Косова и Метохије без обзира што су на административним прелазима били припадници КФОР, УНМИК полиције и Косовске полицијеке службе, а тога више нема од тренутка кад је власт прихватила да Косово постане члан Међународног олимпијског комитета. До 2009. године, подсећа Ристић, у косовскомитровачком здравственом центру на свет је долазило око хиљаду

деце са територије целе покрајине, током последње године мање од половине тог броја. Клинички центра у Косовској Митровици је последњих година, након одласка у пензију и других разлога, остао без триста људи а како нема запошљавања у том обиму све је јаче уверење о тенденцији да се полако гаси све што је српско. Негативни ефекти погрешних потеза огледају се у све мањем броју средњошколаца и студената Универзитета у Приштини, али и младих људи који све више напуштају ову средину. - Ми нисмо имали амбицију да постанемо писци. Наш циљ је да упозоравамо српску јавност да ће ово отићи предалеко, у неким стварима неповратно као могућност да поправимо ствари. Иако је сужен простор да се чују наша саопштења наши апели су излазили на светлост дана, јер нам је био циљ да бацимо колико толико светлост на сва дешавања, а мислимо да нема другог лека осим да сазнамо истину. Није циљ да се само читаоци подсете кад је ко, и на који начин, издао Косово и Метохију већ да збирка у малом делу буде доказни материјал за суђење у слободној Србији пред правосудним органима ове земље, тужилаштвом и нашим судовима, свима који су прекршили устав и издали земљу спремни да се одрекну Косова и Метохије, каже Ристић. Рецензент издања Дејан Мировић сведочи да књига садржи саопштења објављена од 2017. до марта ове године и информације које се не могу наћи у било ком другом медију, а да дубоко погађају све који пласирају другачије сведочи паљење просторија „Отаџбине“ у центру Митровице за чије гашење нису били заинтересовани ни ватрогасци. - Од Бриселског споразума Српска листа је у свакој сецесионистичкој влади у Приштини, Мустафа, Тачи, Харадинај и Курти. Одговорно тврдим да је Вучић у оквиру Бриселског споразума имао и усмене делове, који су у међународном праву такође обавезујући, а обавезао се да ће Српска листа без обзира на било какве промене на терену учествовати у сецесионистичкој албанској влади у Приштини. Чак и када су

10.4.2022.

отели овог несрећног Марка Ђурића, и водили га кроз Приштину као неку уловљену животињу, лица из Српске листе нису ни покушала да изађу из сецесиониситичке владе. То је доказ да постоји усмени део Бриселског споразума на који се обавезао Вучић. Није неуобичајно да централна власт призна сецесију, али никада нисам видео да централна власт у лику Александра Вучића позива своје судије и тужиоце који су до 2013. године радили у српском правосудном систему да положе заклетву пред сецесионистичким вођом као што је Хашим Тачи. Овај вредан историјски извор првог степена има много доказа за ту врсту не издаје него велеиздаје. Министар правде позива наше судије у Штрпцу да приступе албанским сецесиониситичким властима, а у књизи имате и позивање да се поштује сецесионистички устав. То је иначе Ахтисаријев план који је Војислав Коштуница одбио, а Вучић и Дачић у Бриселском споразуму прихватили у мало модификованом облику, објашњава Мировић. Саопштења из 2018. године почињу инфорамцијама о убиству Оливера Ивановића које се посматра у контексту неколико других, између осталог и његовог кума, без обзира на изјаве срп-

ских званичника да на територији Косова и Метохије нема етнички мотивисаних убистава. Највећи број примедби упућен је на адресу актуелног председника Србије, између осталих и уверење да у суштини аболира бомбардоавање Савезне Републике Југославије у пролеће 1999. године и сецесију Косова 2008. па се потписивање Бриселског споразума, и прихватање Ахтисаријевог плана, оцењује као начин за ревизију догађаја из тог периода. Стрепњу појачава став правника који тврде како је Косово имало право да се отцепи упркос Повељи Уједињених нација, Резолуцији 1244 светске организације и другим обавезујућим актима међународног права. - У књизи имате и догађаје који се нису директно одиграли на Косову и Метохији, али имају везу са Косовом. Мислим на деловање митрополита Амфилохија Радовића који је био истински егзах пећког трона, за разлику од већине великодостојника и његових наследника. Он се срцем и душом борио да Косово и Метохија остане у саставу Србије, а на њега од стране режима годинама вршена најгора врста црне кампање. У једном саопштењу се разбија фама о два милиона Албанаца на Косову и Метохији, а „Отаџбина“ се са

МАГАЗИН 542

Телефонски број

После Титове смрти појавио се документ од девет позивних телефонских бројева намењених територији бивше СФРЈ. После 1991. 381 је резервисано за Савезну Републику Југославију, а 382, 383 и 384 прескочени. Словенија је као прва која је изашла из СФРЈ награђена са 385, Хрватска као миљеница режима из Другог светског рата добила 386, а 387 Босна и Херцеговина. након што је 388 прескочен, 389 је добила Македонија а Црна Гора након самоопредељења 382. Србији је остављено 381, а Косово 383, иако у статуту Међународне телекомуникационе федерације ниједна територија која нема статус чланице Уједињених нација не може добити међународни позивни телефонски број. Како је Косово могло да добије кад није међународно признато, изузетно ако није добило сагласност Србије?

Акроним Игра словима и речима. Назив „Бриселски споразум“ има свој акроним. Тај акроним значи исти број истих слова у три речи Узели Србима српско.

интелектуалном храброшћу, и без комплекса мање вредности који постоји код наших интелектуалаца, јасно и аргументовано супроставља ставовима академика Симовића и Душана Ковачевића да је Косово изгубљено. У једном тренутку имамо план о подели Косова и Метохије и предаји око деведесет седам процената територије, укључујући Пећку патријаршију, хиљаду и шест стотина сакралних објеката Еапархије рашко-призренске, четири најзначајнија манастира који су на листи УНЕСКО, Пећка патријаршија, Дечани, Грачаница и Богородица љевишка. Види се и одушевљене генијалним потезом који нам оставља нелегалну градњу на Копаонику, а све остало се добровољно предаје сецесионистима у Приштину. Не знам да је било која српска власт и у време Отоманске империје, Тита и аустроугарске окупације пристала на то, каже Мировић уз потврду да је „Отаџбина“ једно од ретких удружења која се супростављају потезима власти који се оцењују као национална срамота невиђених размера. Јединствен утисак свих који су радили на припреми књиге сведочи о уверењу како читаоци у будућности неће моћи да верују да се било која српска власт понашала овако, али да су постојали људи који су се, упркос прогонима, томе супростављали. Две хиљаде пет стотина саопштења објављених током поседњих пет година сведочи да је „Отаџбина“ безмало сваке недеље реаговала на неки од догађаја који су, најчешће негативно, утицали на живот српског становништва са простора Косова и Метохије. Реакције на њих укључују и оцену, по који пут и похвалу каквих није било за потезе владе и врха власти. Разлог је уверење како су утицали на самоуништење државе која је на простору Косова и Метохији била присутна до 2013. године, а мало светла у прилично суморну слику уноси податак о једном кораку на који српска власт не може да утиче, очекивани вето Русије у Савету безбедности Уједињених нација на захтев за пријем Косова у светску организацију. Т. Еадовановић

Фото: Медија центар

МАГАЗИН 542 10.4.2022.

На репертоару Биоскопа “Кварт” Соников филм 2

Александар Глигорић и Ања Орељ, а филм се приказује до 13. априла у пројекцијама које почињу у 17,30.

Изгубљени град

још Орен Јузиел и Дејна Фокс. Главне улоге тумаче Сандра Булок, Дениел Редклиф, Ченинг Тејтум, ДаВин Џој Рендолф и Оскар Нуњез, а филм се приказује до среде 13. априла у пројекцијама које почињу у 20 сати.

Плаћеник

Најомиљенији плави јеж на свету враћа се у авантури следећег нивоа у „Сониковом филму 2“. Након што се настанио у Грин Хилсу, Соник кипти од жеље да докаже како има све што је потребно да буде прави херој. Прилика да се докаже јавиће се када се др Роботник врати, овог пута са новим партнером Наклсом, у потрази за смарагдом који има моћ да уништи цивилизацију. Пред надолезећом опасношћу Соник се удружује са својим помоћником Тејлсом, па заједно крећу на путовање планетом како би пронашли смарагд пре него што падне у погрешне руке. Играно анимирани филм у 2Д формату траје два минута дуже од два сата, а Џеф Фаулер га је режирао према сценарију који су написали Пет Кејси, Џош Милер и Џон Вајтингтон. У верзији синхронизованој на српски језик водеће улоге тумаче Матеја Вукашиновић, Милан Антонић, Дубравко Јовановић, Саша Јоксимовић,

Џејмс Харпер, који је невољно отпуштен из специјалних снага Сједињених Америчких Држава, како би издржавао породицу, придружио се са најбољим пријатељем уговорној организацији под командом колеге ветерана, а на тајној мисији у иностранству мора да избегне оне који покушавају да га убију. Акциони трилер у трајању од сто три минута Тарик Салех је режирао према сценарију Ј.П. Дејвиса, а главне улоге тумаче Крис Пајн, Бен Фостер, Џилијен Џејкобс и Еди Мерсан. Филм се приказује до 13. априла у пројекцијама које почињу два сата пре поноћи. Бриљантна, али повучена, ауторка Лорета Сејџ провела је каријеру пишући о егзотичним местима у својим популарним љубавно-авантуристичким романима са згодним моделом са насловне стране Аланом, који је посветио живот отелотворењу лика хероја „Деш“. Док је са Аланом на турнеји на којој промовише нову књигу, Лорету киднапује ексцентрични милијардер уверен да ће га она одвести до блага древног изгубљеног града из њене најновије књиге. Желећи да докаже како може да буде херој и у стварном животу, а не само на страницама књига, Алан креће да је спасе. Романтична комедија у 2Д формату, са елементима акције, траје осам минута мање од два сата, а Арон и Адам Ни су је режирали према сценарију у чинем су писању учествовали

МАГАЗИН 542

10.4.2022.

Заш Сам

Председник Републике српске, био је Председник Србије, требао би бити: „П

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

што око власти – „изгибоше“? о зато, што створено троше!

е Поплашен! Преплашен“!?

Статистички: „добро стање“?! Стварно стање: „за вешање“!

У физичком и духовном болу, на здрав разум, уводе – контролу!

МАГАЗИН 542

10.4.2022.

www.minjina-kuhinjica.com

Из Мињине кухињице

МАГАЗИН 542

10.4.2022.

ЖКК Краљево - Арт баскет 56:88

МАГАЗИН 542 10.4.2022.

Слога - Нови Пазар 97:75

МАГАЗИН 542 10.4.2022.

Јединство - Слога 2:0

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 10. И 16. АПРИЛА

МАГАЗИН 542

10.4.2022.

10. април

1710 — Анин статут, први закон о заштити ауторских права, је ступио на снагу у Великој Британији. 1809 — Почео је Рат пете коалиције када је Аустрија напала Баварску. 1814 — Британска и шпанска војска поразиле су у бици код Тулуза трупе Наполеона Бонапарте. Бонапарта је наредног дана абдицирао и прогнан је на острво Елба. 1864 — Млађи брат аустријског цара Франца Јозефа надвојвода Максимилијан крунисан је за цара Мексика. 1869 — Спајањем две железничке пруге, „Унион Пацифик“ и „Централ Пацифик“ прорадила је америчка трансконтинентална железница. 1912 — Титаник је испловио на своје прво и једино путовање. 1921 — Суен Јатсен изабран за првог председника Кине. 1932 — Паул фон Хинденбург поново изабран за председника Немачке победивши са 19 милиона гласова Адолфа Хитлера који је добио 13 милиона гласова бирача. У јануару 1933. поверио је Хитлеру формирање владе и тиме формално предао власт нацистима. 1938 — На референдуму, организованом уз притисак нацистичке Немачке, 99,75% Аустријанаца изјаснило се за прикључење Немачкој. 1941 — У Загребу је, уз подршку нацистичке Немачке, проглашена Независна Држава Хрватска, на челу са усташким поглавником Антом Павелићем. Комунистичка партија Југославије донела одлуку у Загребу да комунисти наставе борбу против немачких окупатора без обзира на распад југословенске армије. Седиште Централног

комитета партије премештено је из Загреба у Београд. 1944 — Совјетске трупе ослободиле у Другом светском рату Одесу од Немаца. 1953 — Шведски политичар Даг Хамаршелд постао генерални секретар УН. 1957 — У Буенос Ајресу, у предграђу Ломас де Паламор, у 9 часова, увече, извршен је атентат на Анту Павелића, једног од највећих ратних злочинаца Другог светског рата. 1963 — У имплозији америчке атомске подморнице УСС Трешер у северном Атлантику погинуло је 129 људи. 1972 — У земљотресу у јужном Ирану погинуло више је од 5.000 људи. Више од 50 земаља, укључујући САД и СССР, потписало је конвенцију о забрани биолошког оружја. 1973 — Израелски командоси упали су у Бејрут и убили тројицу лидера ПЛО, а једног тешко ранили. Премијер Либана Саеб Салам поднео је оставку. 1974 — Израелски премијер Голда Меир поднела је оставку због сукоба у њеној Лабуристичкој партији. 1991 — У судару ферибота и танкера код Ливорна услед густе магле, погинуло је 140 особа. 1992 — Од експлозије подметнуте бомбе у Лондону три особе су погинуле, а 91 рањена. 1993 — У Јужној Африци је убијен Крис Хани, лидер јужноафричке Комунистичке партије. Наредног дана црнци су из освете спалили двојицу белаца. 1994 — Авиони НАТО бомбардовали су положаје Војске Републике Српске око Горажда, које је УН прогласила „безбедносном зоном“. То је била прва војна акција НАТО снага од оснивања

ове војне алијансе. 1995 — Израел и Јордан су разменили амбасадоре на основу мировног споразума двеју земаља из октобра 1994. године. 1997 — У Њујорку у „Корпорацији Карнеги“ и под покровитељством „Пројекта за етничке односе“, одржан је, без сагласности о било којем спорном питању, тродневни српско-албански округли сто о Космету, на којем су учествовали представници српске опозиције и косметских Албанаца. 2001 — Организација УН за исхрану и пољопривреду (ФАО) саопштила је да глад угрожава око 30 милиона људи у Африци. 2002 — Извештај о паду Сребренице открио да су холандске мировне

трупе посредно одговорне за масакр 7.500 Муслимана, након чега су холандска влада и начелник Генералштаба холандске војске поднели оставке. 2003 — Немачке власти изручиле су Србији бившу власницу пропале пирамидалне „Дафимент банке“ Дафину Милановић. 2010 — Тупољев Ту-154M који је носио председника Пољске Леха Качињског се срушио покушавајући да по густој магли слети на аеродром код Смоленска.

11. април 1867 — Кнез Михаило Обреновић је преузео кључеве града Београда од Али Риза-паше. 1906 — У земљотресу у Сан Франсиску погинуло више од хиљаду људи, а око 200.000 остало је без кућа. 1909 — У Ватикану, беатификована француска хероина из 15. века Жана Д’Арк - Јованка Орлеанка. Канонизација је извршена 1920. 1938 — Супермен, кога су осмислили Џери Сигел и Џо Шустер, се први пут

појавио у стрипу Ac[on Comics#1. 1939 — Француски прекоокеански брод СС Париз изгорео је у луци Авр и преврнуо се. Несрећа је прошла без губитака живота. 1942 — Амерички авиони у Другом светском рату први пут су бомбардовали Токио, Јокохаму и Нагоју. 1946 — Званично је распуштено Друштво народа, а његова имовина пренета је на новоосноване Уједињене нације. 1946 — САД признале Федеративну Народну Републику Југославију под вођством Јосипа Броза Тита. 1951 — У Паризу су Белгија, Западна Немачка, Италија, Луксембург, Француска и Холандија потписале уговор о оснивању Европске заједнице за угаљ и челик. То је био почетак стварања Европске економске заједнице, односно Европске уније. 1954 — Гамал Абдел Насер, један од вођа удара којим је 1953. свргнут краљ Фарук I, постао је премијер и војни гувернер Египта. 1955 — У индонежанском граду Бандунгу почела афроазијска конференција 29 земаља, на којој су утврђени принципи „покрета несврстаних“ као алтернативе војним блоковима НАТО-у и Варшавском уговору. 1956 — Распуштен Информбиро, саветодавно и координационо тело девет европских комунистичких и радничких партија, којим су доминирали совјетски комунисти. 1980 — Јужна Родезија је под називом Зимбабве постала 50. независна земља Африке. На двогодишњицу стицања независности, главни град Солзбери преименован је у Хараре. 1983 — Бомбаш-самоубица улетео колима у америчку амбасаду у Бејруту и детонирао бомбу, усмртивши најмање 63 особе и ранивши више од 100. 1994 — Почео је грађански рат у Руанди. 1996 — У Каиру погинуло 18 грчких туриста када су исламски терористи отворили ватру на туристички аутобус. Више од 100 либанских избеглица убијено је када је израелска артиљерија отворила ватру на избеглички логор. 1999 — СР Југославија је, у време

ваздушне интервенције НАТО-а на СРЈ, прекинула дипломатске односе са Албанијом због ситуације на Косову.

12. април 238 — Гордијан II је поражен и убијен у бици код Картагине од нумидијске војске одане Максимину Трачанину. 467 — Антемије постаје нови западноримски цар. 1204 — Крсташи у Четвртом крсташком рату освојили Цариград. 1782 — Британска флота под командом адмирала Џорџа Роднија је поразила француску флоту под командом грофа де Граса у бици код Ле Сента у Западним Индијама. 1861 — Нападом снага Конфедерације на тврђаву Самтер у Јужној Каролини почео Амерички грађански рат. 1877 — Велика Британија анектирала бурску јужноафричку републику Трансвал. 1890 — Почело је уређивање београдске Ботаничке баште на Палилули. 1911 — Први непрекидни лет на релацији Лондон-Париз трајао је три сата и 56 минута. 1938 — У САД је донет први закон којим се захтева лекарско уверење приликом добијања дозволе за ступање у брак. 1941 — Немачке трупе у Другом светском рату ушле у Београд. 1945 — Југословенска армија је пробила Сремски фронт и отпочела борбе за завршно ослобођење Југославије. 1945 — Хари Труман је положио заклетву као 33. председник САД након смрти Френклина Рузвелта. 1946 — Сирија стиче независност од Француске. 1954 — Били Хели снима хит „Rock Around the Clock“. 1961 — Јуриј Гагарин, совјетски космонаут, постаје први човек који је Земљу облетео у космичком броду сателиту Восток-1. 1961 — Реј Чарлс добија четири награде „Греми“. 1963 — У Уједињеном Краљевству објављен је албум Битлса „From Me to

10.4.2022.

МАГАЗИН 542

You“. 1966 — Бомбардери Америчког ратног ваздухопловства извели прве ваздушне нападе на Северни Вијетнам у Вијетнамском рату. 1970 — Православна црква у Америци добија аутокефалност од руског патријарха Алексија I. 1970 — Совјетска подморница К-8, која је носила четири нуклеарне бојеве главе, је потонула у Бискајском заливу четири дана након пожара на броду. 1980 — У војном удару под вођством наредника Семјуела Доа убијен председник Либерије Вилијам Толберт. Доу је потом суспендовао Устав, прогласио се председником и наредио стрељање 13 представника бившег режима. 1980 — Олимпијски комитет САД прогласио је бојкот Олимпијских игара у Москви. 1980 — Тери Фокс је у Сент Џонсу започео свој Маратон наде. 1981 — Свемиски шатл Колумбија је лансиран на своју прву мисију. 1985 — Прва синхронизација Ђердапа II 1987 — Совјетски космонаути Александар Лавејкин и Јуриј Романенко “шетајући” космосом успешно повезали космички модул са орбиталном станицом “Мир”. 1992 — Извођењем представе „Трамвај звани жеља“, отворен је Ethel Barrymore theater на Бродвеју. Забележен је други по реду најнижи резултат утакмица NBA лиге (Detroit Piston-NY Knicks: 72:61). Отворен је европски Дизниленд Париз у Marne-la-Vallee, у Француској. 1993 — Током контроле зоне забрањеног лета изнад Босне и Херцеговине француски авион Мираж срушио се у Јадранско море. 1997 — Бивши албански краљ Лека I вратио се у земљу после 58 година изгнанства. 1999 — Током бомбардовања СРЈ авиони НАТО пакта су погодили путнички воз на мосту у Грделичкој клисури, при чему је погинуло 55 путника и више десетина повређено. 2001 — У месту Лоран, у Француској, деактивирана бомба из Другог

светског рата, тешка 250 kg. Бомба нађена у центру града на градилишту једне дворане, између градске скупштине и стадиона. После интервенције председника САД Џорџа Буша, Кина пристала да, после 11 дана, ослободи 24 члана посаде шпијунског авиона САД. 2002 — Председник Венецуеле Уго Чавез поднео оставку под притиском официра, после жестоких сукоба својих присталица и противника у којима је погинуло најмање 17 људи. У року од 48 сати Чавес декретом враћен на место председника.

13. април 1204 — Крсташи су у Четвртом крсташком рату заузели и опљачкали Цариград. 1598 — Француски краљ Анри IV потписао Нантски едикт, којим је завршен Рат тројице Анрија и хугенотима признају иста права као и католицима. 1848 — Сицилија прогласила независност од Напуљске краљевине. 1869 — У Панчеву изашао први број недељника “Панчевац”. У овом листу објављен је први превод на српски језик “Комунистичког манифеста”. Лист је више пута забрањиван и обнављан. 1898 — Марија Кири Склодовска открила нови елемент који је добио назив радијум. Овим открићем постављени су темељи науке о радиоактивности. 1919 — Британске трупе су у Амрицару масакрирале око 380 Индуса, присталица вође покрета за независност Индије Махатме Гандија. 1936 — Петар Ђурковић, српски астроном, открио астероид 1605 Миланковић. 1941 — СССР и Јапан су потписале споразум о неутралности у Другом светском рату. 1945 — Совјетске трупе под маршалом Фјодором Толбухином у Другом светском рату заузеле су Беч. Тешким запаљивим бомбама Америчко ваздухопловство у Другом светском рату уништило је велики део Токија.

1964 — Амерички филмски глумац Сидни Поатје добио је Оскара за филм “Пољски љиљани”, први црнац који је добио ово високо филмско признање. 1966 — У удесу хеликоптера погинуо председник Ирака Абдул Салам Ариф. 1970 — Експлодирао је резервоар са кисеоником на летелици Аполо 13, чиме је угрожен живот посаде која је била на мисији ка Месецу. 1975 — Војним пучем у Чаду збачен је са власти, а потом убијен председник Франсоа Томбалбаје. Власт је преузело Врховно војно веће којим је председавао Феликс Малум. Припадник хришћанске милиције у предграђу Бејрута убио је у аутобусу 22 Палестинца, што се сматра почетком грађанског рата у Либану. 1981 — Новинарка Вашингтон поста Џенет Кук добила је Пулицерову награду за причу о осмогодишњем наркоману. Два дана касније Кук је вратила награду, након признања да је причу измислила.

1990 — Совјетски Савез признао одговорност за масакр више хиљада Пољака 1940. у Катинској шуми. 1995 — Украјина пристала да до 2000. године затвори нуклеарну електрану Чернобиљ, познат по томе што је 1986. године изазвао огромно радиоактивно загађење. 1996 — У Бриселу завршена донаторска конференција за послератну Босну и Херцеговину на којој је обећана 1 милијарда и 230 милиона долара помоћи за обнову земље. 1997 — Након дужег одлагања Папа Јован Павле II посетио Сарајево. Дуж пута којим је требало да прође његова моторизована колона пронађене су свеже постављене мине. 1999 — У држави Мичиген осуђен је доктор Џек Керворкиан на 10 до 25 година затвора за помоћ у самоубиству Томаса Јоука, које је извршено годину дана раније и снимљено на видео-касети. 2002 — Стални Арбитражни суд у Хагу донео је правоснажну одлуку ко-

јом је дефинисана 1.000 km дугачка граница између Етиопије и Еритреје, чиме је окончан сукоб који је кулминирао двогодишњим ратом (1998—2000) између те две афричке земље. 2015 —Оснивање Слободне Републике Либерланд.

14. април 43. п. н. е. — Марко Антоније, који је опсео цезаровог атентатора Децима Брута у Мутини, је поразио војску конзула Панса, а одмах затим је поражен од војске другог конзула Хирција. 69 — Вителије, заповедник рајнских легија, односи победу над Отоном у близини Кремоне и наметнуо се за римског цара (Година четири цара). 193 — Војска у Илирику је изабрала Септимија Севера за римског цара. 955 — Након женидбе са хришћанском Дубравком од Чешке, пагански владар Пољана Мјешко I је примио хришћанство, што се сматра оснивањем Пољске. 1205 — Бугарски цар Калојан је нанео тежак пораз крсташима и заробио латинског цара Балдуина I Фландријског. 1471 — Снаге јоркиста под командом Едварда IV су у бици код Барнета поразили ланкастерску војску, убивши при том Ричард Невила, грофа од Ворика. 1849 — На иницијативу револуционарног лидера Лајоша Кошута Мађарска прогласила независност од Аустрије. 1865 — Председник САД Абрахам Линколн смртно рањен у атентату који је извео Џон Вилкс Бут неколико дана по завршетку грађанског рата. 1900 — Председник Француске Емил Лубе у Паризу отворио Светску изложбу, највећу те врсте у историји Европе. 1909 — Након војне побуне против владе, руља је започела масакре над Јерменима у вилајету Адана. 1912 — Брод Титаник ударио је у ледену санту и потонуо следеће ноћи, усмртивши 1503 особе. 1912 — Основан бразилски Фудбалски клуб Сантос.

1931 — У Шпанији проглашена република после абдикације и бекства из земље краља Алфонса XIII. 1938 — Полетео је први прототип ловачког авиона Рогожарски ИК-3, а њиме је управљао искусни пилот из Опитне групе капетан Никола Бјелановић. 1945 — Савезничке трупе ухапсиле немачког дипломату и политичара Франца фон Папена и изручиле га суду за ратне злочине у Нирнбергу. 1958 — Спутњик 2 је пао на Земљу после мисије дуге 162 дана. 1970 — Експлодирао је резервоар са кисеоником на летелици Аполо 13, чиме је угрожен живот посаде која је била на мисији ка Месецу. 1975 — У Сикиму, у североисточној Индији, укинута монархија и проглашена република. Сиким постао 22. држава Индијске Уније. 1986 — Као одговор на подметање бомбе у Западном Берлину, амерички председник Роналд Реган је наредио бомбардовање Либије. 1988 — У Женеви, Авганистан и Пакистан потписали споразум о Авганистану, а СССР и САД дали изјаве о немешању и неинтервенцији. Споразумом предвиђен повратак авганистанских избеглица из Пакистана и повлачење совјетских трупа из Авганистана. 1994 — Два америчка борбена авиона F-15 игл грешком изнад северног Ирака оборила два америчка хеликоптера, усмртивши свих 26 људи у њима. 1995 — Светска здравствена организација саопштила да на простору СФРЈ има око милион људи којима је потребна медицинска помоћ због психолошких траума изазваних ратом. 1999 — Најмање 75 људи погинуло, а 25 тешко рањено у Метохији у две избегличке колоне које су ракетирали авиони НАТО. Пакистан извршио пробу балистичке ракете домета 2.000 km, способну да носи нуклеарне пројектиле. 2000 — Митингом у центру Београда, „Стоп терору, за демократске изборе“, српска опозиција почела координирану акцију за демократске промене у земљи.

2003 — На заседању у Луксембургу шефови дипломатија Европске уније одлучили да забране улазак на територију ЕУ свим особама на Балкану које помажу хашким оптузеницима на слободи. У близини Багдада америчке специјалне снаге ухапсиле бившег лидера палестинског герилског покрета Абуа Абаса, оптуженог да је организовао отмицу италијанског путничког брода „Акиле Лауро“ 1985. и убиство Американца Леона Клингхофера, баченог у Средоземно море.

МАГАЗИН 542

10.4.2022.

15. април

1071 — Бари, последњи византијски посед у јужној Италији, се предао Роберту Гвискару. 1450 — У последњој фази Стогодишњег рата Французи су у бици код Формињија поразили Енглезе, чиме је окончана енглеска доминација у Нормандији. 1755 — Самјуел Џонсон, енглески песник, новинар и лексикограф, објавио „Речник енглеског језика”, први модеран енглески речник. 1909 — Аустријски цар одобрио Статут за аутономну управу у Босни и Херцеговини. 1912 — На првом путовању из Велике Британије у САД потонуо „Титаник”, у то време највећи и најлуксузнији прекоокеански брод. Живот изгубило 1.523 од 2.224 путника. 1923 — Инсулин, који је канадски научник, нобеловац Фредерик Бантинг, открио 1921., ушао у употребу при лечењу дијабетеса. 1925 — Почео шаховски турнир у Баден-Бадену, Немачка. 1941 — Југословенска влада, на челу с председником, генералом Душаном Симовићем, напустила земљу после немачке окупације. Дан раније из земље отишао краљ Петар II Карађорђевић. 1945 — Британске трупе у Другом светском рату ослободиле немачки

концентрациони логор “Берген-Белзен”. 1952 — Банка “Френклин” у Њујорку издала прву кредитну картицу у свету. 1968 — Два совјетска сателита без људске посаде, „Космос 212” и „Космос-213”, аутоматски се спојила док су кружила у Земљиној орбити. 1974 — После петнаестогодишње владавине, војним пучем свргнут са власти председник Нигера Диори Хамани. 1979 — У земљотресу на Црногорском приморју погинуло више од 100 особа, око 600 повређено, а више од 80.000 остало без кућа. 1986 — Америчко ваздухопловство је бомбардовало Триполи и Бенгази у операцији Кањон Ел Дорадо. 1989 — На фудбалском стадиону Хилсборо у Шефилду, на препуњеним трибинама погинуло 96, а повређено 200 особа када су на већ пун стадион пуштене нове групе навијача. 1992 — Уједињене нације увеле санкције против Либије због њене умешаности у подметање бомбе у авион компаније “Пан Америкен”, који је експлодирао изнад Локберија у Шкотској 1988. и бомбардовања француског авиона изнад Нигера 1989. 1994 — Министри водећих земаља света потписали ГАТТ, Општи споразум о тарифама и трговини. 1996 — „Комисија за истину” у Јужној Африци, формирана како би испитала злоупотребу власти у време апартхејда, отворила истражни поступак. Од подметнуте експлозивне направе оштећена Бајракли-џамија у Београду. Београдски муфтија Хамдија Јусуфспахић изјавио да је то је био седми напад на ту џамију од 1990. 1997 — Током ходочашћа, у пожару који је захватио шаторско насеље близу Меке, у Саудијској Арабији, погинула 343 ходочасника. 1999 — НАТО преузео одговорност за бомбардовање конвоја избеглица на Косову, а током којег је, према југословенским изворима, погинуло 75 ци-

вила. 2002 — У несрећи путничког авиона кинеске компаније „Air China“ погинуле најмање 122 особе. 2004 — Основан je Фолклорни ансамбл „Рожаје” 2005 — На магистралном путу Зрењанин - Нови Сад, дошло до тешке саобраћајне несреће када је аутобус фирме „Аутобанат“ пао са Жабаљског моста у реку Тису. Погинуло више од десет особа, а око петнаестак повређено. 2014 — Припадници исламистичке организације Боко Харам су отели више од 250 девојчица из средње школе у нигеријском граду Чибок.

16. април 73 — Римљани заузимају тврђаву Масаду чиме је окончан јеврејски уста-

нак (Јудејски рат). 1346 — Српски краљ Душан Стефан Немањић у Скопљу крунисан за цара. Проглашена српска патријаршија с првим српским патријархом Јоаникијем. 1520 — У Шпанији почиње побуне у Кастиљи и Валенци против Карла V, цара Светог римског царства. 1521 — Мартин Лутер, протестантски реформатор, дошао је у град Вормс да би био саслушан пред сабором у Вормсу. 1582 — Шпански конквистадор Хернандо де Лерма основао је насеобину Салта у Аргентини са циљем да буде испостава између Буенос Ајреса и Лиме (Перу). 1746 — Британска војска у бици код Калодена је поразила јакобитске побуњенике, чиме су отклоњене тежње династије Стјуарт на британски престо. 1780 — Основан је универзитет Минстер у Минстеру, Немачка.

1818 — Сенат Сједињених Америчких Држава је ратификовао споразум Рус-Багот и тиме је одређена граница са Канадом. 1854 — Јосиф Панчић добија српско држављанство након дуго очекиваног отпуста из аустроугарског. Тако стиче услов да постане стални професор у Лицеју у Београду. 1856 — Усвојена Париска декларација о поморском праву за време рата. 1910 — По први пут отворена је, најстарија, затворена арена за хокеј на леду која се и данас користи, отоворена је у Бостону и носи име Метјуз Арена. 1912 — Харијет Квимби постаје прва жена која је прелетела авионом преко Ламанша. 1917 — Владимир Лењин се вратио у Петроград после изгнанства у Швајцарској. 1922 — Немачка и Русија су потписали Рапалски споразум којим је Немачка признала совјетску Русију и којим су обновљени дипломатски и трговински односи. 1944 — Савезничка авијација је бомбардовала Београд у Другом светском рату. 1945 — Црвена армија је започела коначни напад на немачке снаге око Берлина, са скоро милион војника који су се борили у бици за Зеловске висове. 1945 — Америчке трупе у Другом светском рату ушле у немачки град Нирнберг. 1945 — Совјетска подморница је потопила немачки избеглички брод Гоја са 7000-8000 путника, што је преживело 183 особе. 1947 — У граду Тексас у истоименој држави САД погинуло више од 580 људи у експлозији брода са 2100 метричких тона амонијум-нитрата. То је једна од највећих не-нуклеарних експлозија. 1948 — У Паризу основана Организација за економску сарадњу и развој. 1964 — Девет људи у Британији осуђено на казне затвора од 25 до 30 година због учешћа у великој пљачки воза 1963. Један од главних актера „пљачке века“ Роналд Бигз успео да

побегне из затвора и стигне у Бразил, где је живео до маја 2001, када се предао „Скотланд јарду“. 1970 — Под снежном лавином која је затрпала дечји санаторијум у месту Саланш у француским Алпима погинуле 72 особе. 1992 — Кошаркаши Партизана савладали су Хувентуд у финалу Купа европских шампиона са 71:70. 1996 — Бившег премијера Италије Бетина Краксија италијански суд, на основу оптужнице која га је теретила за корупцију, осудио у одсуству на осам година и три месеца затвора. Кракси побегао у Тунис. 2001 — Бивши председник Филипина Џозеф Естрада предао се антикорупцијском суду пошто је тај суд издао налог за његово хапшење због корупције и лажног сведочења. Естрада се повукао са места председника 20. јануара под притиском уличних демонстрација и војске. 2002 — Влада Холандије и начелник Генералштаба војске те земље поднели оставке због званичног холандског извештаја о Сребреници, у којем је оцењено да холандске мировне трупе и Уједињене нације сносе део одговорности за пад те енклаве, у јулу 1995, у руке Војске Републике Српске и масакр око 7.500 Муслимана. 2003 — У Бечу ухапшен Драган Николић и изручен властима у Србији. Николић у одсуству осуђен на 15 година затвора као саизвршилац у убиству Жељка Ражнатовића. 2012 — Почело је суђење Андерсу Берингу Брејвику у Ослу, Норвешка. Он је осуђен на 21 годину затвора за убиство 69 особа на острву Утоја. 2012 — Добитници Пулицерове награде су објављени и то је први пут да од 1977 године ниједна књига није освојила награду за Фикцију. 2013 — Земљотрес јачине 7,8 је погодио покрајину Систан и Белуџистан у Ирану, најјачи земљотрес у последњих 40 година у Ирану који је убио најмање 35 особа. 2021 — Раул Кастро се повукао са места првог секретара Комунистичке партије Кубе.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Т. Радовановић Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs