Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година X * Број 543 * 17. април 2022. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

2

МАГАЗИН 543 17.4.2022.

6 14 18 22 28 34 39 42 46 48 50 52 66 60 Фото: М. Радовановић

У овом броју: Прича о краљевском Краљеву Тражите зато најпре краљевство... Жупа светог Михајла Арканђела Група неодговорних грађана На терет грађана Прикупљено 1.300 тона хране Из дана у дан Инвестирају у туберкулозу, спаси живот На репертоару Биоскопа “Кварт” Наличја српског лица Из Мињине кухињице Слога абалигаш Слога - РСК Времеплов

3

4

МАГАЗИН 543 17.4.2022.

5

Пред сто четрдесети рођендан

МАГАЗИН 543

17.4.2022.

ПРИЧА О КРАЉЕВ

6

- После кратке промене имена у Ранковићево, у периоду између 1949. и 1955. године, Краљевчани су се определили за Краљево и тако поред свете Жиче, вековног чувара српске духовности и државности, поново прихватили да буду баштиници славне прошлости династије Немањић. – Грб, застава са седам круна и Краљевдан као Дан града са именом Краљево чине заокружену и јединствену причу о краљевском Краљеву

ВСКОМ КРАЉЕВУ

7

ваки 19. април, када Краљево обележава дан на који је 1882. године град добио данашње име, прилика је за подсећање на историју која сеже до друге половине петнаестог века када се у писаним документима први пут помиње као Руда Поља. Од тада па до данас у више наврата је мењано име места, па се 1528. године помиње двојни назив Рудо Поље или Карановац, потом 1572. само Карановац, а од 1882. године Краљево. Назив је мењан и после Другог светског рата кад је град 1949. године понео име Ранковићево да би му 1955. био враћен стари назив. Промена имена Карановац у Краљево 19. априла пре сто четредесет година уследила је након сазнања да је законом од 22. фебруара исте године Кнежевина Србија проглашена наследном Краљевином Србијом, а кнез Милан Обреновић краљем Миланом I. Од Берлинског конгреса 1878. године, када је Србија стекла независност, све до

МАГАЗИН 543

17.4.2022.

С

8

1880. године, због изразито аустрофилске политике напредњачке владе земља је била у стању блокаде а због трговинског уговора, решавања железничког питања и потписивања Тајне конвенције уследиле су бројне афере у којима су се провлачила имена већине чланова владе, али и кнеза Милана Обреновића. Када је због изласка опозиционих посланика из редова радикала и либерала из Скупштине запретила опасност од оставке српске владе, распада Напредњачке странке па и оставке кнеза Милана, председник владе Милан Пироћанац је, да би се такво стање превазишло и у народу вратио углед владара, решење видео у „Уздизању Србије на степен Краљевине“. Идеја којом се обезбеђивао опстанак режима држана је у тајности све док дипломатским активностима није обезбеђена сагласност великих сила на челу са Аустријом, па је краљ 22. фебруара 1882. године

објавио проглас „Драги мој народе“ и промене којима се постиже жељени циљ. Био је то повод да њему и влади из свих крајева Србије буду упућени телеграми честитки и поздравне адресе, а свеопште одушевљење су изражавали и Карановчани. Оно је кулминирало одласком депутације виђенијих грађана да поздраве краља Милана и честитају Краљевину. Била је то и прилика за потврду да је проглас произвео највеће одушевљење и неописану радост у душама Карановчана, а све упореди са славом коју је Србија доживела у време Немањића. Честитке су краљу упутили и краљевачки еснафи, па му је чаругџијски пожелео „да доживи дан када ће сваки Србин забележити у историји као дан по цело српство срећан и сјајан, да види прву краљевску круну после Немањића“, а терзијско – трговачки поручио „да перо није у стању описати радост коју грађанство дели кад после пет векова

види круну на Глави потомка Душановог“. Уследило је подсећање на крунисање седам краљева у Манастиру Жичи уз поздрав краљу из дубине душа покликом „Живео Први Краљ Српски Милан“. Карановчани су проглас доживели и као обавезу да се значај Манастира Жиче досегне обновом чина крунисања, па су краљу Милану упутили позив да на овом месту буде миропомазан. За свечаност су обављене потребне припреме, а прибављено и мало светог уља из раке светог Симеона Мироточивог, са којим је Свети Сава помазао брата Стефана Првовенчаног. По старом обичају у част миропомазања отворена су још једна врата на манастирској цркви, па је Жича уместо седмоврата постала осмоврата. Иако је миропомазање изостало због међународних околности, а жеље Карановчана остале неостварене, краљ је у оквиру једномесечног путовања по

Србији дошао и у Карановац. Историчар Драган Драшковић сведочи да је стигао 15. априла из правца Чачка, а после народног одушевљења пуног грмљавине топова, јеке звона, бацања венаца и цвећа, свечаног дочека у карановачкој цркви, у среској кући где му је био опремљен стан, обавио пријем првих депутација. Краљ је свечано дочекан у Карановцу окићеном славолуцима од цвећа и барјацима уз светлеће бакље, а сутрадан отпутовао у посету манастирима Студеница и Жича. Историјски извори сведоче да је по повратку у варош 19. априла, у згради Среског начелства, примио делегацију вароши предвођену кметом Јованом Новаковићем. Делегација је поднела молбу „да се Карановац, зато што му је име турско, другачије назове“, што је било повод да краљ прихвати молбу у којој је видео „јасан светао доказ да Карановчани надахнути чистим родољубљем хоће да избришу и

последњи траг оног тешког стања под којим су они, а са њима и српски народ, толико векова патили и мучили се“. Председник Владе Милан Пироћанац је добио задатак да напише указ о промени имена Карановцу и о томе телеграмом извести министра унутрашњих дела. Текст телеграма гласи: „г. Министру унутрашњих дела Гарашанину, Београд. На молбу Карановчана, његово величанство Краљ наредио је да се Карановац у спомен доласка у ову варош од данас назива „Краљево“. Изволите одмах написати Указ под 19 – им и штампати га у Званичним новинама“. Подаци из тог времена потврђују да је телеграм примљен у београдској пошти у 11 сати и 12 минута, али и да је због пропуста у тексту неколико минута касније послат други следеће садржине: „г. Министру унутрашњих дела Гарашанину, Београд. Ставите у Указу о промени имена Карановцу да се и срез Карановачки зове срез Краљевски.“

9

10

МАГАЗИН 543 17.4.2022.

11

17.4.2022.

МАГАЗИН 543

12

У разговору са делегацијом угледних грађана краљ је прихватио захтев да се у Краљеву оснује Школа за ратарство, о чему је 29. јуна потписао посебан указ, и лично се потрудио да што пре отпочне са радом па је 1. јула потписао други којим је за управника поставио професора Земљоделске школе у Пожаревцу др Ђорђа Радића. Краљ је задужио Владу да Краљеву помогне тако што ће, уз помоћ Управе фондова, основати први новчано - кредитни завод под називом „Прва краљевска акционарска штедионица“. Из крагујевачке Тополивнице премештена су два инжењера да, уз помоћ банкарског кредита, отворе Фабрику пољопривредних алата и Фабрику ветрењача за пшеницу. Кредити су допринели да се у Краљеву, и на подручју среза, убрзано развијају занати и трговина, а оснивају се и нови еснафи као значајна занатска и трговачка удружења. По краљевом наређењу проширен је војни гарнизон и за њега изграђена велика касарна за смештај коњичког пука „Цар Душан Силни“, а општина му се за све одужила тако што је „Првом сока-

ку у вароши“ дала нови назив Улица краља Милана. Народно весеље је потрајало целу ноћ, а новине известиле да ће 19. април остати знаменит у историји места и целог краја након што је „представништво општине поднело Краљу писмену молбу да Карановац, за то што му је име турско, друкчије назове“. Потврђена је краљева одлука да услиши молбу а на полеђини акта је својеручно написао: „Примајући са највећим задовољством молбу Карановчана да име „Карановац“ другим заменим, наређујемо, да се у спомен нашег доласка у Њихову варош „Карановац“ у будуће назива „Краљево“. Решење је пред подне саопштено грађанима, а након што им је оригинал предао на чување краљ Милан је изговорио: - Молба, коју Ми је поднело представништво ове вароши да јој ново име наденем, у Мојим је очима јасан и светао доказ, да Карановчани задахнути чистим родољубљем, хоће да избришу и последњи траг оног тешког стања, под којим су они а с њима и српски народ,

толико векова патили и мучили се. Ја се молби Мојих милих Карановчана одазивам са не мањом љубављу према њима, са немањим родољубљем према отаџбини својој. Ваш Краљ, драга браћо, а сада кум ваше вароши, од свега срца жели, да ова нова свеза између њега и вас буде за вас знамење што већег, што постојанијег, што чвршћег напредовања, а то напредовање постигнућете несумњено, гајећи од сад као и до сад у вашим срцима осећаје љубави према Краљу и отаџбини, одликујући се духом реда и законитости. Ваш Краљ, Ваш кум, баш за то и хоће да вашу будућност стави под окриље оне значајне народне тековине, која је земљи придобила нов углед, нову славу. Ваш Краљ, Ваш кум, баш за то хоће да Вас прве и најближе старој седмовратној Жичи поздрави данас именом које вам приличи, именом које одговара данашњим земаљским околностима, именом грађана краљевског града: Краљево. Новине су забележиле да су Карановчани били усхићени краљевим ре-

шењем и новим именом града што су исказивали усклицимама радости и одушевљења којима није било краја. Констатујући да су и до тог дана били радосни и весели, потврђено је како је весеље узело са свим друге размере.

- Сав свет и мушко и женско, и старо и младо, поврвело је на улицу, пред конак Краљев да Га радосно поздрави, и ту се непрестано играло и певало. Вечерас је Краљево приредило своме Краљу, сјајну бакљаду, коју су носили први грађани. Краља је поздравио у име свију грађана, члан општинског суда Чебинац, Краљ је одговорио беседом која је слушаоце просто пленила. За тим је паљен сјајан ватромет, можда први у Краљеву, али тако диван, да га је ретко и у Београду видети. Осим овога, Краљево је, да би показало љубав своју према Његовом Величанству, подигло великолепне тријумфалне капије, окићене прозрацима, оно је било одевено у цвеће и венце, оно је имало застава и лампиона колико нигде на другом месту. И на кућама, и на дућанима, и на

прошћу, и на дрвећу, тако да је нестало платна за заставе, па су га морали куповати у оближњим варошима. Сву драгу ноћ играло је коло, орила се свирка и попевка. Осветљена је била не само варош, него и сама брда према конаку Краљевом. Краљево је заиста краљевски дочекало Краља својега! Слава му! потврдили су извештачи са овог несвакидашњег догађаја. Краљ Милан је напустио Краљево 20. априла 1882. године током које је као прва средња отворена Ратарска школа за чијег је управника именован др Ђорђе Радић. Ускоро је уследила обнова Манастира Жиче, Прва фабрика пољопривредних справа, изградња пута од Краљева према Рашки. Наредних година су Краљевчани краљу честитали 19. април, као дан „када је Његово Величанство благоволело највишим решењем својим одобрити да се њихова варош назове Краљево у спомен посете првог Краља Србије“. После кратке промене имена у Ранковићево у периоду између 1949. и 1955. године Краљевчани су се опреде-

лили за Краљево и тако поред Свете Жиче, вековног чувара српске духовности и државности, поново прихватили да буду баштиници славне прошлости династије Немањић. Краљево је од тада расло и развијало се, било сведок духовне и световне историје. У народним устанцима и ратним вихорима град је више пута страдао, доживео многа зла, рушења, паљевине, разарања, бомбардовања, масовна стрељања и страдања, како у ранијем тако и у новом историјском периоду. Преживео је отоманско ропство, балканске и светске ратове, НАТО бомбардовање, бројне економске тешкоће и кризе, а упркос свим посртањима, растао и развијао се да би нарастао до садашњих висина и ширина. Обележја града су од 1997. године грб и застава са седам круна, од следеће 7. октобар установљен као Дан града, а све са именом Краљево чини заокружену и јединствену причу о краљевском Краљеву. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

13

14

МАГАЗИН 543 17.4.2022.

Ускршња посланица београдског надбискупа

„ТРАЖИТЕ ЗАТО НАЈПРЕ КРАЉЕВСТВО...“ раћо и сестре! Сви драги верници Надбискупије Београдске! Поштовани пријатељи!

Б

Пролеће је ове године већ дубоко дахнуло у наш свет. Снага зелене боје пробуђује у природи и у нама нову вољу до живота, до гледања у будућност, до тражења нових могућности. Древна Пасха и увек нова снага Христовог ускрснућа, у дубинама нашега бића, као и у стварности људског заједништва, непресушно крепи ненадмашну наду у Живот. У том и таквом целовитом окружењу смисла и живота, у атмосфери духовних утеха, искрено и захвално Вас све поздрављам. Будући, дакле, да је неупитно на делу моћ Божјег Провиђења, и то упркос свим нашим личним и колективним границама, окусимо међусобно ову бесплатну доброту заједништва. А тамо где влада заједништво, тамо цвета и нада. Ускрс нас тако и увек усмерава у нове дане, дане расцветавајучих могућности. Господар Живота – Исус из Назарета, вечни

Син Божји – свој говор на Гори о блаженствима спокојно завршава: „Тражите зато најпре Краљевство и праведност његову, а све ће вам се остало додати“ (Мт 6, 33). У овом свом јединственом говору, који се својом животворном дубином и пророчком силином не може поредити ни са једном поруком било којег вође, Христ нам раскрива незаобилазни темељ и садржај истинског живота. Онога живота који није селективан или парцијалан, који није само повесни, само земаљски, само привремен, већ који прожима и Земљу и Небо, и историју и вечност, и пролазно и непролазно. Ко је наиме своје срце – то јест свој разум и своју вољу, своју душу и своје тело – отворио целокупности живота, нужно постаје и заувек остаје онај који тражи пуноћу, тражи истрајност, и налази вечност. Људско биће, у чије је срце утиснут печат жеђи и глади за вечношћу, никада и никако – осим демонском обманом – не може пристати на уске улице земаљских боравишта. Исусово ускрснуће – темељ и гарант на-

15

16

МАГАЗИН 543 17.4.2022.

шег преображења – потврђује овај јединствени смисао нашега животног пута, да „најпре тражимо Краљевство“. Исусов позив „најпре“ – нема хронолошко значење, већ изражава основу и смисао свих наших трагања. „Краљевство“ које смо позвани да тражимо треба, дакле, у нашем животу да има сваку предност, приоритет, сву највишу снагу и меру изражавања нашега бића. А зашто оно? – запитаћемо се. Једноставно зато што је то „Краљевство“ о коме говори Христ Господ заправо Он сам! Он, дакле, као Богочовек, а тако и као савршена хармонија Бога и човека, Неба и Земље, Духа и тела, повести и вечности, али и хармонија међу нама, људима. „Краљевство“ које треба да тражимо јесте, дакле, Он; Он – једини мост, једини прелаз и јединствени пут из несигурности у сигурност, из ограничености у неограниченост, из пролазног у непролазно. „Краљевство“ које треба да тражимо јесте Он: Господ наш Исус Христ, који је „ради нас људи и ради нашега спасења сишао с небеса. (…) и постао човек. (…) И ускрснуо“. Од свих људских бића, само је Он једна и јединствена Личност која искључиво и цела живи за друге! За Оца Небеског, за све земаљске синове и кћери. Живи и држи целокупни космос. Наше руке, браћо и сестре, не могу показати и указати ни на једну другу историјску личност која је тако постојано и непрекидно живела за друге, као што је то живео, и живи, и живеће Син Божији Исус Христ. А што је то, браћо и сестре, „пра-

ведност његова“ – праведност тог Краљевства? Та праведност су једноставно сви они задивљујући односи, које само Он свугде и свагда успоставља међу нама. Међу нама људима, као и између људи и целокупне творевине, и унутар свега створеног. Међу нама људима, али и између Бога и васељене, Бога и свеукупног духовног света. Па и међу свим народима, континентима, месту свиме што чини глобалну стварност. А те односе је Он и нама даровао, и зато их и ми, људи – и то сада и овде – можемо успостављати са свом повешћу наших прошлости и свом повешћу наших будућности. Праведност Христовог Краљевства нам омогућава – и то само Он – да можемо све што постоји, што се догађа и што год долази, „читати“, разумети и тумачити у светлу Циља, Смисла, у светлу Пуноће, Живота, Љубави, Вечности. Његово Краљевство преображава и прошлост, и садашњост, и будућност, управо зато што наша срца отвара Христу као Центру свега постојећег. А из тог „Центра” милост се и љубав, као светлост, расипају у свим правцима. Баш то Краљевство Христовог Ускрснућа и Његових свепреображавајућих односа – јер изван Њега ништа и не постоји – требало би да истражују баш сви људи. И они који рађају нове људе за земаљски живот, као и они који раде за напредак земаљског живота… Али и сви они који су првенствено позвани у службу самог тог Божјега Краљевства. Јер ко не трага за оним што је приоритетно, убрзо ће му све постати несигурно и неконзистентно; а ко се

задовољава само материјалним поседовањем и уживањем, његово ће „краљевство“ бити кратког даха. Ко, опет, мисли да силом може остварити своје „краљевство“, истог момента ће се суочити са силином деструкције, несреће и нестајања… Браћо и сестре, будући да смо сви ми, као делитељи наше заједничке повести, позвани на позорницу историјског догађања и то не у доба многобројних, него у ово наше доба радикалних промена, сви смо ми много снажније позвани да свестраније тражимо Краљевство Исуса Христа и Његову праведност. Само снага трагања за Краљевством и за његовом праведношћу осигураће нам и све остало што нам је за живот потребно. А наше тражење ће тако постати оно што је одувек требало бити, и што увек и треба да буде: Боготражење! У том духу Боготражења, свима Вам од срца желим срећан и благословљен Ускрс! Христ је ускрснуо – зато и ми можемо започети нови живот. Можемо слободно живети Његово Краљевство апсолутне снаге љубави и удисати свуда и увек Његову Правду. Да, Христос васкресе – Ваистину васкресе! Радујмо се, сестре и браћо! И, делећи свима мир и радост, отварајмо путеве наде, путеве најрадосније вести: Христ је устао из мртвих! Све Вас зато радосно благосиљам у име Оца и Сина и Духа Светога. + Станислав Хочевар, с.р. београдски надбискуп и метрополит

17

Девета деценија католичке цркве у Краљеву

МАГАЗИН 543

17.4.2022.

ЖУПА СВЕТОГ МИХАЕЛА АРКАНЂЕЛА

18

- Французи су у Краљеву за верске потребе почели да граде цркву коју су уредно посећивати и богати - Миса под ведрим небом у кругу касарне. - Изградња католичке цркве у Краљеву трајала до 19. новембра 1933. када је обављена посвета у којој се окупио велики број верника. - После Крагујевца једина у централном делу Србије.

- Црквена звона поклон краља Александра од тада позивају на мису вернике Краљева, Чачка, Врњачке Бање, Трстеника и Крушевца

19

17.4.2022.

МАГАЗИН 543

20

рича о католичкој цркви у Краљеву датира из периода који се везује за пуштање у рад Фабрике авиона 12. септембра 1926, када почиње пријем радника који су испрва представљали просту радну снагу. Број радника у фабрици коју су основали Французи, и довели са собом одређени број, до краја 1928. године стално се увећавао. Недостатак домаће радне снаге држава је решавала на различите начине, па је језгро фабрике чинио један број стручњака, техничара и инжењера који је пребачен из крагујевачког Војно-техничког завода. У Краљеву тог времена није било значајнијег броја квалификованих металаца, а и они којима је град располагало били су полуписмени. Због тога су радници, а посебно техничари, довођени из других делова Краљевине Југославије, у првом реду из развијенијих крајева, Хрватске, Словеније, Војводине и Далмације. Тако је после неколико месеци уз сваког француског радника, технича-

П

ра или инжењера, стајао помоћник из редова домаћег становништва који је учио уз рад, а чим би савладао посао и осамосталио се, Француз би се враћао кући. Французи су се брзо прилагодили животу у недовољно развијеном Краљеву па су, поред школе, за верске потребе почели да граде цркву коју су уредно посећивали и богато даривали, а имали су и свештеника који је славио мису под ведрим небом. Кад је 1923. све било припремљено за изградњу Фабрике авиона, почели су да подижу стамбене зграде у данашњој Хајдук Вељковој улици које су познате као „Француска колонија“. Зграде су насељавали француски стручњаци са члановима породица, а како су сви били католици важно је било да осигурају место где ће се за њих славити миса. Потреба се осећала и у касарни где је међу војницима и официрима, као и члановима њихових породица, био приличан број католика из Хрватске и

Словеније. Из Крагујевца је повремено долазио католички свештеник, а кад је био спречен неко из Београда, па је миса служена у кругу касарне. Тако је 29. јуна 1929. у Краљево дошао београдски надбискуп Рафаел Родић, кога су на железничкој станици дочекали представници цивилних власти и бројно грађанство. Пред општинске власти тога времена постављено је питање изградње цркве, а у великој сали општине 24. јуна 1931. одржана конференција најугледнијих грађана, представника хуманитарних и културних друштава, с циљем оснивања одбора за подизање католичке цркве у који је укључено тридесет угледних грађана. Том приликом је прикупљено тридесет хиљада динара прилога за изградњу, а надбискупија у Београду ангажовала архитекту Катушића за пројекат цркве и жупног стана. Новчана помоћ пристизала је са свих страна и после неколико месеци започели су радови на углу Хај-

саграђена је 1934. за време фра Серафина Сарића, а у жупном стану су до пре неколико година живели чланови породица Лекај које је сваке прве суботе у месецу, све до смрти Зефа Лекаја 1988. године, редовно посећивао жупник Стјепан Винојчић који је обновио капелу и направио неке измене, смањивши простор цркве како би се одвојио простор за канцеларију и соба за жупника. Капела Марије Помоћнице кршћана у Врњачкој Бањи отворена је кад су 1957. године сестре Светог Крижа преузеле службу у болници. Када је „доктор за силикозу“ Стојадиновић продавао резиденцију преко пута болнице, због одласка у Немачку, нико од грађана се није се усуђивао да је купи бојећи се туберкулозе коју је лечио па су сестре купиле доњи спрат и прихватиле госпођу Софију Стојадиновић на доживотно издржавање. Капела у кући часних сестара отворена је 1960, а обновљена 1986. године, али су ратне

околности 1991. године утицале да напусте овај крај. По њиховом одласку жупник Винојчић је становао у кући годину дана, после чега су у њу провалиле и запоселе избеглице из околине Дубровника. Капела Пресветог Тројства у Крушевцу поседовала је земљиште које јој је одузето 1962. године, а после многих тешкоћа и низа неразумевања, жупник Стјепан Баришић је, уз помоћ породице Симона Гашија, успео да пронађе погодну кућу у Косовској улици која је купљена 1986. У њој је отворена капела за потребе верника и док се жупник Винојчић премишљао да ли да обнови капелу, у коју је пренесен стари олтар из Врњачке Бање, верници Јањевци су почели да се исељавају у Загреб. За обнову капеле ангажован је архитекта Кватерник, а док је радове изводио Стево Габрић из Суботице из Крушевца се, због рата, иселило сто десет Јањеваца. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

дук Вељкове и Обилићеве улице у којима су учествовали радници и верници. Већином су били из Краљева, али су им у помоћ пристигли и мајстори из Далмације, одакле су у Средњем веку дошли они који су зидали Студеницу. Изградња је потрајала до 19. новембра 1933. када је обављена посвета католичке цркве у којој се окупио велики број верника јер је, после Крагујевца, била једина у овом делу Србије. За привременог жупника именован је фра Круно Мисило, који је одмах ступио на дужност, а свечаност је завршена банкетом у Хотелу Београд коме су присуствовали бројни званичници из редова цивилних и војних власти. Истог дана у Краљево су стигла и звона, поклон од краља Александра, која од тада позивају на мису вернике Краљева, Чачка, Врњачке Бање, Трстеника и Крушевца. На подручју жупе налазе се капеле у Ужицу, Врњачкој Бањи и Крушевцу. Капела Безгрешног Зачећа БДМ у Ужицу

21

22

Срђан Кнежевић

МАГАЗИН 543 17.4.2022.

Носиоци демократских промена: Срђан Кнежевић (1)

ГРУПА НЕОДГОВОРНИХ ГРАЂАНА - Паралелно са распадом замље срозавао се стандард грађана што су на посебан начин доживљавали студенти из провинције којима су посебно сметали покушаји појединаца да се наметну као вође.

- Политичка уверења ширена су преко фанзина као периодичних публикација у којима су објављивани преведени текстови анархистичких класика. - Вође протеста из последње деценије прошлог века изневерили су очекивања и, зарад остваривања личних интереса, злоупотребили велику енергију незадовољних грађана. - На период из половине деведестих враћа сећање на велику количину сузавца и пробијање полицијских кордона

23

очетак последње деценије двадесетог века, која је наговештавала распад државе и крваве сукобе на простору бивше Југославије, посебно тешко су доживљавали они који су по завршетку средње школе полазили на факултете и почињали да схватају сву погубност политике која је наговештавала трагедију. Међу њима је био и Срђан Кнежевић који је, по одслужењу војног рока, отпочео студије на Групи за прехрамбену технологију Пољопривредног факултета у Земуну. Израженија него код осталих вршњака љубав према родном крају појачана је потребом за дружењем са члановима музичке групе Хоћу-Нећу што је било повод да пред викенд сваке недеље крене према Краљеву, неретко и аутостопом. Парлалелно са музиком развијало се посебно осећање бунта према свему што је спутавало генерацију којој је припадао, а манифестовало се кроз низ активности неформалне организације Група неодговорних грађана. Почетак студија обележен је незадовољством преточеним у свакодневне протесте студената који су се од Земуна у колонама кретале према Београду и биле изложене поприличном „пљувању“ становника околних зграда. Паралелно са распадом земље срозавао се стандард грађана што су на посебан начин доживљавали студенти из провинције којима су посебно сметали покушаји појединаца да се наметну као вође. Посебно иритантним сматрали су једног чије је понашање указивало на спремност да остале „прода на првој кривини“. Срђан Кнежевић сведочи да је то био данашњи председник Либерално-демократске партије Чедомир Јовановић. Неколико месеци су трајали протести, а посете трибинама на Филозофском факултету по правилу биле повод за одсуство са бројних предавања. Иако се као повод за протесте најчешће наводила репресија режима Слободана Милошевића, и прича о полицијској држави са највише полицајаца на свету, чини се да је највећи број студената протестима приступао само због дружења.

- У време док сам учествовао у сту-

МАГАЗИН 543

17.4.2022.

П

24

дентским протестима у Краљеву сам имао неформалну групу Група неодговорних грађана, невладину организацију која није била регистрована. Као млади анархисти делили смо летке којима смо указивали да је прескупа струја, а како је почела све већа инфлација позивали смо на грађанску непослушност. Дођем викендом из Београда где сам копирао летке, зато што овде нисмо имали где јер би нас неко пријавио, па у петак вече изађемо у град и остављамо их по поштанским сандучићима у зградама. Кад је Марко Милошевић возио трку на Берановцу лепили смо плакате и указивали како народ нема хлеба да једе док он преврће кола од 100 хиљада евра. Упоредо смо радили са бендом, а иако је музика служила за забаву веома ангажовани текстови су представљали посебно поље нашег политичког деловања. Наступали смо по фестивалима широм Србије, а у Краљеву тек на пар гитаријада – прича Кнежевић. Ставове краљевачке Групе неодговорних грађана делили су смедеревски Торпедо, Црни гавран из Смедеревске Паланке и више других анархистичких група са простора целе Србије који су се зближили преко музике, а политичка уверења ширили преко фанзина као периодичних публикација у којима су објављивани преведени текстови анархистичких класика. Иако је садржавао део посвећен музици политички фанзин штампан у Краљеву дистрибуиран је на простору читаве Југославије, а до читалаца долазио поштом која је још функционисала на простору заједничке државе. Политичка активност финансирана је зарадом од продатих касета са музиком и мајица које су мануфактурно осликаване паролама примереним политичким ставовима анархиста. Основни циљ чланова групе био је да се финансијски оснажи како би могли да се упусте у агресивније политичко деловање. У време кад се у Београду бунт ширио, а десетине хиљада грађана сваке вечери шетали улицама праћени звиждуцима пиштаљки и ударањем у делове посуђа, анархисти су остали уздржани у настојању да се дистанцирају од класичних политичара. Четврт ве-

ка касније још није избледело уверење да су били у праву јер су вође протеста из последње деценије прошлог века, зарад остваривања личних интереса, изневерили очекивања и злоупотребили велику енергију незадовољних грађана. На период из половине деведестих враћа сећање на велику количину сузавца и пробијање полицијских кордона.

- Имали смо људе који су нам објашњавали тактику како да се реагује кад руља наиђе на кордон. Напред обавезно иду момци који су спремни да добију батине, а било је и таквих, јер ако под првим ударом полиције почну да беже пропаде цела ствар. Ако они приме на себе први удар ови позади у колонама, које су биле огромне, иду даље и маса пробија кордон ма колико чврст био. Преко заклетог комунисте Драгослава Олујић повезали смо се са невладином организацијом Жене у црном која се активно борила против режима Слободана Милошевића. Пошто су имале простор у центру града брзо смо се повезали са београдским групама и појединцима, па су ту почели да долазе активисти и пацифисти, а и ми који то нисмо били. На крају сам ту почео да живим у некој врсти мале комуне са још неколико истомишљеника. Причали смо о књигама и музици, одатле деловали и копирали гомилу материјала који смо дистрибуирали у Краљеву. Ишли смо толико главом кроз зид не размишљајући о последицама, а посебно жестоко реаговали на одлуку краљевачких челника да доделе Октобарску награду Слободану Милошевићу који је заслужио да иде у затвор – каже Кнежевић. Иако се број правих анархиста у Србији мерио бројем од тек неколико десетина добром организацијом су успели да оставе дубок траг у времену оптерећеном бројним проблемима. У то време се појавио Отпор али није било приснијег контакта и сарадње, а на тај период подсећају и нека непријатна искуства везана за ову организацију. Кад су Жене у црном интензивирале активности везане за реализацију идеје о приговору савести, и цивилном служењу војног рока, анархисти су се придру-

25

26

МАГАЗИН 543 17.4.2022.

жили и активно учествовали у свим дешавањима везаним за ову причу. Идеја је наишла на посебно плодно тло у Војводини у којој се јављао све већи отпор мобилизацији и растао број дезертера који нису хтели да ратују. Највећу подршку пружали су им анархисти, одлазили на суђења, пропагирали идеју о цивилном служењу војног рока на скуповима приговарача савести. Жене у црном су форсирале феминистичку причу, а анархисти приговор савести, што није могло да буде незапажено у поприлично мутним временима кад су бројне организације из иностранства покушавале да искористе сваку прилику како би мобилисале противнике режима у Србији и финансијском подршком допринели обарању власти. Никада није утврђено колико је иностраног новца из различитих фондација, а преко невладиних рганизација, уложено у обарање власти. Више од две деценије касније, из позиције оних који су разочарани резултатима демократских промена понекад се чини погрешном одлука да се одбије једна таква понуда.

- Ко год је радио нешто озбиљније могао је да добије паре. Отпор је добио отворен рачун а и мени је нуђено, али нисам прихватио јер сам сматрао да је тема врло осетљива и да би страни новац могао да се протумачи као стављање у службу страних сила, подривање одбрамбеног система државе па би било подведено под издају. Нама није то било циљ већ да људима који неће да узму оружје у руке омогућимо да то и остваре и на други начин учествују у одбрани земље. Наставили смо да радимо уз помоћ приговарача савести из Шпаније и Италије који су имали добро развијену мрежу и помагали нам са око три хиљаде марака годишње скупљене добровољним прилозима чланова. Сваки други трећи дан сам ишао у неки други град, ширили смо мрежу, организовали скупове и трибине и са мало пара, скоро партизански, радили веома озбиљан посао. Успели смо да

се уведе цивилно служење војске, али не онако како смо замишљали, јер је ствар сувише банализована. Нисмо остварили оно што смо хтели, а то је било да се промени свест људи и свакоме ко то пожели призна право да не мора да пуца и убија. Обавезно служење војног рока укинуто је из економских разлога, па се свело да војник седи цео дан у болници и пије кафу са сестрама а то није био наш циљ – објашњава Кнежевић. У време кад је вишестраначје узимало маха, а још младе политичке странке стварале инфраструктуру, незадовољство и енергија младих била је повод за понуде са различитих страна да се прикључе борби за свргавање комунистичке власти. Жеља за потврдом да има и другачијих мишљења водила је ка дистрибуцији пропагандног материјала и према неким краљевачким странкама уз чврст став да се не прикључују било коме нити одустају од изворних принципа. Како се приближавао крај последње деценије двадесетог века стварао се утисак да Отпор прераста у прогресивну снагу што је било повод за идеју о продубљивању сарадње са анархистима у борби која води ка истом циљу. Са дистанце од две деценије чини се да је велика количина пара из ностранства уложена у ову организацију код њених челника створила осећање о посебном значају и утицају, па је први покушај успостављања био каквог контакта био и последњи. Повод је био став да је Отпор патриотска организација која брани земљу а анархисти издајници који урушавају њен одбрамбени систем. Пропагандни материјал који је њиховим представницима стављен на увид завршио је у корпи за отпатке што је био повод жестоке свађе која се умало није завршила физичким обрачуном. Уверење да су велике паре утицале на нагли пада активизма у Отпору био је добар повод да више нико ни не размишља о заједничком деловању. Ни после много година у политичким круговима није заборављена са-

радња Групе неодговорних грађана и Жена у црном који су, иако са бројним ставовима које је било тешко бар мало приближити, нашли заједнички интерес. На Жене у црном се, каже Кнежевић, и даље гледа без имало равнотеже и кроз призму оптужби за жртве које су током рата настале у сукобима са српским снагама, јер никоме не долази до мозга да су, у време прогона српског живља са простора Српске Крајине у акцији Олуја 1995. године, једине сачекивале избеглице и пружале им помоћ. Касније су обилазиле избегличке кампове, доводиле у њих различите делегације из иностранства, организовале жене да раде и продају рукотворине у Шпанији и Италији.

- У Краљеву смо направили ширу организацију у коју је било укључено доста омладинаца, а ујединило нас је противљење рату на Косову који је био све извеснији. Лепили смо по граду плакате са натписом „Нећемо рат на Косову“ све док нам једном приликом није запретило да понестане лепка, па сам био принуђен да одем до куће и направим други. Кад сам се са кантом вратио сазнао сам да је део групе која је остала да лепи покупила полиција, па се онако са кантом упутим у СУП и признам да сам и ја лепио плакате. Држали су нас тамо скоро целу ноћ, а полицајац нам испирао мозак како морамо у рат да бранимо земљу. Након рата је признао да смо били у праву, и да рат није имао благе везе, али смо тамо негде уведени као антиратни активисти иако је било ненормално што нас хапсе зато што нећемо у рат – каже Кнежевић који је у пролеће 1999. године мобилисан са скоро 80 одсто мушког становништва Краљева. Први долазак кући после три месеца неизвесности прилика је за сазнање да су мобилизацију избегли сви који су могли. Неки су побегли из града, други завршили у Територијалној одбрани, а још једном највећу жртву поднела сиротиња и беда. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

27

Финансирање изборне кампање

НА ТЕРЕТ ГРА А

МАГАЗИН 543

17.4.2022.

- Прелиминарни извештаји о финансирању изборне кампање не показују реално стање и могу да наведу на погрешан траг.

- У најбољем случају пријављено између петнаест и двадесет посто стварних трошкова кампање. - Иако је законом запрећена казна за оне који на време не доставе извештаје нема података да ли су против било ког од политичких субјеката покренути прекршајни поступци. - Највеће трошкове оглашавања за парламентарне изборе пријавили социјалисти, а за председничке напредњаци. - Петнaест милиона и седам стотина хиљада евра из државног буџета више него што је утрошено у било коју другу кампању, с изузетком мајских избора 2012. - Напредњацимa половина буџетских средстава

28

АЂАНА

29

30

МАГАЗИН 543 17.4.2022.

вог понављања гласања на више места ни две недеље након ванредних парламентарних и избора за председника Србије још нису познати коначни резултати. И док код председничких нема никакве дилеме код парламентарних избора би након поновљеног гласања можда и могло да дође до одређених промена. У периоду кад се у јавности још спекулише какав би могао да буде коначан избор у други план је потиснута тема која се у овом тренутку чини веома интересантном, а везује се за финансирање предизборне кампање. Више пажње посветили су им политички аналитичари и организације цивилног друштва од којих је прве резултате представила Транспарентност Србија под чијом су се лупом нашли јавни функционери, рад државних органа и поступање медија. У ишчекивању коначних, анализирани су прелиминарни подаци о финансирању које су учесници избора били дужни да доставе до 19. марта кад је истицала законска обавеза да то учине. Десетак дана пре истека рока законску обавезу је испунио само један од учесника изборне трке а онда је, само неколико сати пре наступања изборне тишине, објављена већина других па је медијима ускраћена могућност да се детаљније позабаве овим подацима. Аналитичари оцењују да је то последица недовољно јасно дефинисаних законских одредби, или начина на који су их поједини политички фактори тумачили, што није у складу са оним што је био циљ закона. Прелиминарни резултати су објављени два дана касније него што се очекивало, кад више није било времена за указивање на евентуалне неправилности које би могле да утичу на одлуку бирача. Општи утисак наводи на закључак да извештаји не показују реално стање и могу да наведу на погрешан траг, јер је и овом приликом било различитих тумачења. И док су једни сматрали да треба пријавити само трошкове који су плаћени други су пријавили све што се одиграло у периоду до 19. марта. Без обзира на све што се дешавало анали-

З

тичари процењују да је у најбољем случају пријављено између петнаест и двадесет посто стварних трошкова кампање. Обавеза да се тражени подаци доставе две недеље пре избора, а да се највећи део новца из буџета учесницима избора исплаћује много касније на најбољи начин потврђује да прелиминарни извештај приказује само мали сегмент трошкова. Зато се са довољно сумње гледа на саопштење Српске напредне странке и потврду да је до законског рока за достављање извештаја потрошено нешто више од триста милиона динара. Према доступним подацима већина учесника изборне трке испунила је обавезу и у законском року доставила тражене извештаје што нису учинили председнички кандидат Миша Вацић, Странка правде и помирења, једна од две албанске коалиције, Ромска партија и Руски мањински савез. Иако су за овај вид неодговорности запрећене казне још нема података да ли су против било ког од ових политичких субјеката покренути прекршајни поступци. Иако се до коначних извештаја очекују значајније промене у структури прихода и расхода евиденто је значајно мање донација у финансирању изборне кампање. О томе се може закључивати на основу достављених извештаја који потврђују да је од грађана и малог броја правних лица инкасирано сто два милиона динара од којих је пет намењено кандидатима за председника а осталих деведесет седам намењено кампањи Социјалистичке партије Србије. Увид у пријављене трошкове сведочи да су највеће трошкове оглашавања за парламентарне изборе пријавили социјалисти а за председничке напредњаци. До 19. марта оглашавали су се само Александар Вучић и Милош Јовановића а неколико дана пред изборе и Здравко Понош. Иако је највећи део средстава намењен оглашавању на телевизији занимљивим се оцењује део намењен оглашавању посредством интернета и друштвених мрежа, одмах на-

кон телевизијских станица, а неколико странака се одлучило да истражује расположење јавног мњења. Анализа пријављених извештаја сведочи како би се увидом у трошкове могло доћи до погрешног закључка о учешћу појединих активности у укупној структури. Мада је пријављен мањи део трошкова телевизијског оглашавања није тајна да је у посматраном периоду најактивнија била Социјалистичка партија Србије, највише на телевизији Б92. Иако би се могло закључити да је кампања напредњака до 19. марта коштала тек мало више од социјалиста аналитичари сматрају како то није тачно и да је разлика у износу трошкова далеко већа од пријављене. Ближе реалним оцењују се трошкови билборда и податак да су до две недеље пре избора достигли пола милиона динара што указује на очекивање да кампања буде вреднија него раније. Поређење са свим осталим од 2004. јасно потврђује да је петнаест милиона и седам стотина хиљада евра из државног буџета више него што је утрошено у било коју другу, с изузетком мајских избора 2012. Програмски директор Транспарентности Србије Немања Ненадић верује да ће то имати две последице. Једна је да ће странке на овим изборима у мањој мери користити друге врсте извора о чему сведочи податак да, за разлику од неких претходних, није било кредита. Друга могућа последица је да ће кампања бити скупља зато што је инјекција из буџета значајно већа него раније што ће створити рефлекс учесника избора да потроше све до последњег динара како не би морали ништа да врате. Након измене закона повећан је износ који се дели на једнаке делове за парламентане изборе, а смањен за председничке па су странке које су имале само парламентарну листу добиле дупло више него иначе.

- Очигледно је да многи учесници нису имали стартне финансије да започну кампању која је почела доста касно, за неке десетак дана пре избора, а то је последица чекања на буџетски аванс

31

17.4.2022.

МАГАЗИН 543

32

који је дошао недељу дана пре изборног дана. Кад погледамо расподелу из буџета у колачу од 15,7 милиона евра СНС је стекао право да добије нешто више од половине. Овај начин расподеле није ништа ново, само су се проценти мењали, а није било значајних одступања од неколико последњих јер ако имамо заједно председничке и парламентарне кад неко победи у првом кругу јави се овако велика несразмера. Главна опозициона листа „Уједињени за победу Србије“ стекла је право на око милион и триста хиљада евра, друге које су прешле цензус између седамсто и деветсто хиљада а мањинске листе, у зависности од броја мандата, преко сто седмдесет. Реч је о значајно већем новцу него на изборима од 2012. до сада, па се не може рећи да су у овом погледу услови били лошији. Кад је реч о парама из буџета било је више шансе за опозицију да се представи јавности, али су позитивни ефекти по равноправност пали у засенак услед огромне количине новца коју су имали на располагању људи из владајућих странака. Генерално гледано чини се да ће овај пут бити више странака и листа које ће бити на муци да оправдају сваки добијени динар, него оних који ће се мучити како да уклопе финансијске рачуне и прикажу све трошкове које су имали. Другим речима, у прошлости смо оправдано сумњали да се многи трошкови кампање крију, или намерно смањују, а сада ћемо вероватно видети преувеличавање како се не би враћале паре, објашњава Ненадић. Резултати избора сведоче да неке странке нису имале право на буџетско финансирање, пре свега оне које нису освојиле један посто гласова а 0,2 процента кад је реч о странкама националних мањина, па ће морати да врате паре које су добили. У таквој ситуацији је неколико мањинских листа на парламентарним изборима и Миша Вацић на председничким. Укупна вредност кампање на телевизијским станицама процењена је на седам милиона евра у којима Српска напредна странка учествује са шездесет одсто, а досадашња искуства потврђују да странке штимују извештаје и пријављују високе трошкове кампањи како би доби-

ле. Пажљивији осврт на телевизијско оглашавање, и поређење са изборним резултатима, сведочи да су трошкови напредњака и социјалиста достигли петнаест одсто укупних. Податак да коначни ефекат није исти сведочи да су социјалисти инвестирали више пара него што то показује изборни резултат. Најгоре су прошли радикали који су у оглашавање на телевизији уложили десет посто укупних трошкова, а добили тек нешто више од два процента гласова бирача који су изашли на изборе. Да има и другачијих примера сведочи неколико опозиционих листа које су мање имали удео у телевизијском оглашавању него што им је био изборни резултат. Процена вредности и трајање огласа на телевизијским станицама сведочи да се ништа значајније није променило од претходних избора, а да је и овога пута највећи део имала Телевизија Пинк. То, кажу аналитичари, није чудо јер су СНС и СПС највише уложили у кампању оглашавања а при томе то су, уз Хепи, Прву и Б92, станице на којима се најчешће појављују. Кад је у питању трајање огласа разлика се огледа у податку да су на првом месту Пинк и РТС, а следе ТВ Курир и Б92 који су заменили Хепи. Вредност оглашавања за најскупље кампање по станицама се сматрају доказом велике медијске поделе међу политичким снагама, мада је било опозиционих листа и кандидата који су се оглашавали на РТС. Иако по финансијским ефектима не достиже значај који имају телевизијске станице све значајнији трошак, који се теже контролише, представљају друштвене мреже и онлајн медији. Од тренутка кад је Фејсбук отворио библиотеке политичког оглашавања доступне су и информације о томе ко су највећи оглашивачи у политичкој сфери. Иако се информације не приказују на начин како би то аналитичари желели, подаци из прва три месеца ове године показују да је кампања на Фејсбуку кренула много раније него што су избори расписани. У овом периоду регистровано је око четири стотине хиљада евра огласа које су платили политички субјекти, особе које обављају функције у политичким странкама и други препознати од стране ове компаније као неко ко је водио политичку кампању. Процењује се да

су од укупног износа половину платили напредњаци, а овај вид кампање у значајној мери је користила Странка војвођанских Мађара који су препознали Фејсбук као одличан вид комуникације са бирачима и за то потрошили више од тридесет хиљада евра. Одмах иза њих су Двери, коалиције Морамо, Уједињени за победу Србије, Нада и Суверенисти, а сви други значајно мање. Једном од карактеристика предизборне кампање оцењује се појава огласа иза којих стоји неко ко није политичака странка, ни функционер, ни кандидат на изборима, већ јавности непознате групе грађана. Заједничка им је карактеристика да на одређен начин помажу кампању владајуће странке што је највидљивије код избора за одборнике Скупштине града Београда. Вредност овог типа оглашавања процењује се на више од тридесет хиљада евра за које аналитичари верују да ће измаћи контроли, јер ниједна партија неће пријавити тај трошак. Карактеристика овогодишње кампање огледа се у податку да је у Београду регистровано значајно повећање броја билборда са политичком садржином, чак деведесет одсто више у односу на период од пре две године кад је вредност овог типа оглашавања процењена на седам стотина хиљада евра. Податак да зависи од више фактора не значи да је ове године вредела сразмерно више, али је све реалније очекивање вишемилионске вредности. Да није било свуда као у Београду сведочи податак да кампања посредством билборда у другим деловима земље није била толико интензивна, а у Новом Саду се бележи и смањење у односу на 2020. годину. У структури билборда ван Београда приметна је апсолутна доминација Српске напредне странке док су у главном граду друге листе учествовале са више од педесет посто у укупном броју. Прелиминарни извештаји су повод за различита тумачења, па аналитичари са посебним интересовањем очекују коначне како би бирачима потврдили колико их је коштала намера политичких субјеката при убеђивању да гласају баш за њих. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

33

17.4.2022.

МАГАЗИН 543

34

Ка бољем управљању отпадом од хране у Републици Србији

ПРИКУПЉЕНО 1.300 ТОНА ОТПАДА ОД ХРАНЕ

- У Србији се годишње генерише око два милиона тона органског отпада. - Велико оптерећење за депоније на којима се забележи више од три стотине пожара. - Велика штета животној средини. - Србија изнад светског просека по количини органског отпада који настаје у домаћинствима. - Отпад би могао да постане вредан ресурс, а на депонији представља еколошки проблем. - Грађани често бацају потпуно јестиву храну само због тога што јој се приближио истек рока.

- У Београду се дневно депонује око хиљаду и седам стотина тона отпада. - У Србији се годишње баца осамдесет три килограма хране по становнику, што је девет килограма више од светског просека.

- Хотели и ресторани годишње произведу четрдесет хиљада тона отпада

35

17.4.2022.

МАГАЗИН 543

36

а је одзив великих угоститеља изазову прикупљања хиљаду тона отпада од хране премашио циљ сведочи податак да је на крају акције сакупљено готово хиљаду триста тона. То је у четвртак потврђено на промоцији пројекта „Ка бољем управљању отпадом од хране у Републици Србији“, у оквиру ког је реализован изазов. Директор за одрживи развој Националне алијансе за локални економски развој Слободан Крстовић сведочи да се у Србији годишње генерише око два милиона тона органског отпада. То представља велико оптерећење за депоније, на којима се забележи више од три стотине пожара, чији се негативни ефекат мери великом штетом нанетој

Д

животној средини. У Националној алијанси не крију задовољство оствареним резултатима и одзивом угоститеља који су допринели да се реализује изазов који се сматра значајним кораком ка очувању животне средине. Иако су генерације домаћег становништва васпитаване на начин да се храна не баца, Србија је изнад светског просека по количини органског отпада који настаје у домаћинствима. Када се томе додају остаци из ресторана, студентских мензи, болница и сличних установа, долази се до енормне количине отпада која на би могла да постане вредан ресурс, а на депонији представља еколошки проблем. У циљу даљег подизања свести гра-

ђана, Национална алијанса је са компанијом Есотрон, а уз подршку Немачке развојне сарадње коју спроводи ГИЗ, организовала радионицу у пивари Кабинет на Космају, на којој су представљене предности одвојеног сакупљања остатака хране и резултати изазова. У двострукој улози, шефа кухиње и водича кроз правилну сепарацију органског отпада, нашао се кувар Ненад Гладић, познатији као Лепи Брка, који је током припреме ручка и демонстрације разврставања остатака хране биљног и животињског порекла у одвојене канте, препоручио рационалнију набавку намирница и њихову употребу. Разлог се огледа у податку да грађани често бацају потпуно јестиву храну само због тога што јој се при-

ристи за производњу енергије. Колико је то значајно најбоље потврђује податак да компанија недељно покрије четири хиљаде локација које генеришу велике количине органског отпада. Према подацима Програма за заштиту животне средине Уједињених нација, у Србији се годишње баца осамдесет три килограма хране по становнику, што је девет килограма више од светског просека. Да су велики генератори органског отпада угоститељи потврђује процена да хотели и ресторани у Србији годишње произведу четрдесет хиљада тона отпада. Од тога чак 99% завршава на депонији, емитујући штетне гасове колико шест до седам хиљада моторних возила. Свега тринаест процената отпада предаје се

овлашћеним оператерима, углавном због недостатка свести о важности правилног одлагања и неисплативости саме процедуре. Поред хармонизације домаћих са европским прописима, кључном препоруком пројекта „Ка бољем управљању отпадом од хране у Републици Србији“ оцењује се увођење обавезе раздвајања отпада за све који дневно праве, или служе, више од педесет оброка. Циркуларна економија представља окосницу рада Савеза за заштиту животне средине Националне алијансе за локални економски развој, који тренутно спроводи пројекте ка бољем управљању стакленим отпадом и истрошеним батеријама и сијалицама. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ближио истек рока. Гладићу се придружио регионални менаџер компаније Есотрон Бојан Глигић и истакао да се у Београду дневно депонује око хиљаду и седам стотина тона отпада, чију значајну већину чини органски отпад из којег се испушта метан и доводи до учесталих пожара. Да је правилним управљањем могуће елиминисати проблеме ове врсте потврђује подсећање да отпад одвојен у канте које сервисира компанија Есотрон никада неће допринети загађењу животне средине, јер ће бити искоришћен за добијање чисте зелене енергије. Доказ се огледа у потврди да нутритивна каша добијена од отпада пролази кроз анаеробни третман, којим се елиминише метан, а потом ко-

37

17.4.2022.

МАГАЗИН 543

38

Промена епидемиолошке ситуације

ИЗ ДАНА У ДАН - Током последњих седам дана тестирано хиљаду четири стотине деведесет два узорка назофарингеалног бриса особа са симптомима болести, и другим индикацијама, а присуство новог корона вируса потврђено код деведесет осам.- Од болести коју изазива корона вирус у Општој болници преминула једна особа са тариторије града Краљева. - Од понедељка до петка на болничко лечење примљена само једна особа, четири опорављене отпуштене на кућно лечење, у дневној болници збринуто седам пацијената а у ковид амбуланти обављено четрдесет пет прегледа

39

40

МАГАЗИН 543 17.4.2022.

ише од две године Завод за јавно здравље помно прати свакодневну промену епидемиолошке ситуације на територији града Краљева и о томе обавештава Градски штаб за ванредне ситуације. Извештај о стању деветог дана априла сведочи да је током последња двадесет четири сата у здравственим установама са подручја града тестирано укупно сто деведесет осам узорака назофарингеалног бриса, а присуство новог корона вируса потврђено код петнаест особа. Тако је укупан број потврђених случајева инфекције на подручју Краљева, од почетка епидемије проглашене половином марта 2020. године, повећан на четири стотине двадесет седам више од четрдесет четири хиљаде. Да су дани викенда период израженијег уздржавања од тестирања на присуство вируса потврђује извештај од недеље 10. априла и податак да је након провере здравствене исправности сто четири узорка бриса, узетих од особа са симптомима болести или другим индикацијама, позитивним оцењено само тринаест. За толико је повећан и број укупно инфицираних суграђана који је за четири стотине четрдесет премашио четрдесет четири хиљаде. Првог радног дана у недељи на лечењу од болести коју изазива корона вирус у Општој болници „Студеница“ било је једанаест пацијената, а здравље ни једног од њих није угрожено до мере да захтева интензивну или полуинтензивну негу. Да се епидемија стишава сведочи податак о хоспитализацији само једног пацијента током претходна двадесет четири сата, није било пацијената чије стање је захтевало збрињавање у дневној болници а у ковид амбуланти је обављен само један преглед. Првог дана друге декаде априла стигла је потврда да су током претходног, у здравственим установама са подручја Краљева, на присуство новог корона вируса тестирана укупно триста деведесет три узорка бриса а да је инфекција доказана код двадесет шест особа. Укупан број потврђених случајева од почетка епидемије повећан је

В

на четрдесет четири хиљаде четири стотине шездесет шест а у Општој болници „Студеница“ је, после неколико дана без смртних исхода, од последица болести коју изазива корона вирус преминула још једна особа са територије града Краљева. За толико је смањен број хоспитализованих пацијената на одељењу Опшет болнице, а лекари су проценили да од десет преосталих ниједном није неопходна интензивна или полуинтензивна нега. Током претходног дана није било нових пријема ни отпуста, а ни пацијената чије здравствено стање захтева збрињавање у дневној болници. О смањеном притиску на ковид амбуланту сведочи податак да је обављено шеснаест прегледа. Извештај Завода за јавно здравље за територију Краљева указује на податак да је до 12. априла тестирано још двеста деведесет пет узорака бриса а да је присуство новог корона вируса потврђено код седамнаест особа, што је утицало да укупан број од почетка епидемије буде повећан на четрдесет четири хиљаде четири стотине осамдесет три. Број хоспитализованих пацијената није промењен, а од десет чија клиничка слика захтева стални надзор лекара здравствено стање ниједног није угрожено до мере да захтева интензивну или полуинтензивну негу. Од претходног извештаја није било пријема на болничко, нити отпуста на кућно, лечење пацијената чије је здравствено стање поправљено до мере која то дозвољава. У истом периоду у дневној болници су збринута два пацијента, а у ковид амбуланти обављено једанаест прегледа. О новој промени епидемиолошке ситуације сведочи извештај од следећег дана и податак да је, након тестирања двеста педесет два узорка бриса, присуство корона вируса потврђено код четрнаест особа што је повећало укупан број на четири стотине деведесет седам више од четрдесет четири хиљаде, а после неколико дана без смтрних исхода у Општој болници је, од последица болести коју изазива корона вирус, преминула још једна осо-

ба са територије града Краљева. Другу половину недеље на болничком лечењу је дочекало девет пацијената од којих ниједан није смештен у јединици интензивне или полуинтензивне неге, а број је установљен након пријема и отпуста по три особе. Од претходног дана у дневној болници је збринуто двоје пацијената, а у ковид амбуланти обављено седам прегледа. До последњег радног дана у недељи тестирана су још двеста шездесет два узорка бриса а присуство корона вируса непобитно потврђено код дванаест особа, па је укупан број од почетка епидемије за пет стотина девет премашио четрдесет четири хиљаде. Након што је током претходног дана хоспитализован један пацијент, а није било отпуста, викенд је на болничком лечењу дочекало осам особа са лакшом клиничком сликом, јер није било потребе за смештај у јединице интензивне или полуинтензивне неге. У истом периоду у дневној болници је збринуто троје пацијената, а у ковид амбуланти обављено десет преглед а . Резултати од наредног дана сведоче да су тестирана сто осамдесет три узорка бриса а присуство вируса потврђено код дванаест особа, па је број укупно инфицираних повећан на четрдесет четири хиљаде пет стотина двадесет један. Биланс седмодневног утицаја корона вируса на здравље Краљевчана огледа се у тестирању хиљаду четири стотине деведесет два узорка назофарингеалног бриса и податку да је присуство новог корона вируса потврђено код деведесет осам особа, а од болести коју изазива у Општој болници је преминула једна особа са територије града Краљева. Од понедељка до петка на болничко лечење је примљена само једна особа, четири опорављене су отпуштене на кућно лечење, у дневној болници збринуто седам пацијената а у ковид амбуланти обављено четрдесет пет прегледа. Т. Радовановић Фото;: М. Радовановић

41

17.4.2022.

МАГАЗИН 543

42

Светски дан борбе против туберкулозе

ИНВЕСТИРАЈ У ТУБЕРКУЛОЗУ, СПАСИ ЖИВОТЕ

- Иако је последњих десет година постигнут охрабрујући напредак, пандемија корона вируса значајно угрозила даљи успех у борби против ове болести. - Туберкулоза представља девети по учесталости узрок смрти у свету и водећи узрок смрти од једног инфективног агенса.

- Током прошле године од туберкулозе оболело скоро десет милиона особа а умре око милион и по ХИВ-негативних и двеста осам хиљада елокоје живе са овом инфекцијом. - У Србији пријављено триста четрнаест случајева оболевања од свих облика туберкулозе, што одговара нотификационој стопи од 4,55 на сто хиљада становника.

43

17.4.2022.

МАГАЗИН 543

44

свету се 24. марта сваке године обележава Светски дан борбе против туберкулозе са циљем подизања свести јавности о здравственом, социјалном и економском утицају ове болести. Тог дана ове године обележена је сто четрдесета годишњица од објаве др Роберта Коха о открићу проузроковача исцрпљујуће болести чије заустављање и даље остаје глобални приоритет. Иако је последњих десет година постигнут охрабрујући напредак, пандемија корона вируса је значајно угрозила даљи успех у борби против ове болести. Из Института за јано здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ стиже упозорење да је пандемија негативно утицала на превенцију и контролу туберкулозе јер корона вирус представља повећан ризик за оболеле, али и због тога што је на глобалном нивоу изазвала озбиљне поремећаје у пружању здравствених услуга у области дијагностике и лечења. Здравствени

У

радници упозоравају да борба за окончање туберкулозе није само борба против једне болести, већ и борба за смањење сиромаштва, неједнакости, дискриминације и стигме уз неопходност да се прошири социјална заштита и универзална покривеност здравственом заштитом. Према подацима Светске здравствене организације из 2020. године, туберкулоза представља девети по учесталости узрок смрти у свету и водећи узрок смрти од једног инфективног агенса. Исти извор процењује да је током године од туберкулозе оболело скоро десет милиона особа а умрло око милион и по ХИВ-негативних и двеста осам хиљада које живе са овом инфекцијом. Највећи број оболелих се налази у региону југоисточное Азије, Африке и западног Пацифика, док се мање оптерећење овом болести бележи у источном Медитерану, Америци и Европи. У Европској унији и Европској

економској заједници 2019. је пријављено безмало педесет хиљада оболевања, а како се стопа пријављивања сваке године смањује за око пет одсто да би се постигли циљеви одрживог развоја, и циљеви глобалне стратегије за елиминацију туберкулозе као јавноздравственог проблема, потребан је најмање двоструко већи пад. Србија се сваке године придружује светској кампањи обележавања Светског дана борбе против туберкулозе под слоганом „Инвестирај у туберкулозу, спаси животе“. Ово се сматра посебно значајним у контексту преусмеравања средстава и капацитета здравственог система у борбу против болести коју изазива корона вирус. У Институту за јавно здравље Србије упозоравају да запостављање континуираних напора на контроли туверкулозе у будућности може бити опасно и у земљама са ниским оптерећењем овом болести каквом се сматра и Срби-

ја. Разлог се огледа у присуству резистентних облика који се теже лече, а посебно у условима епидемије друге заразне болести. Посебна пажња током епидемије корона вируса посвећена је заједничким напорима кључних институција и организација да се смањи њен утицај и одржи неопходан ниво капацитета дијагностике и лечење туберкулозе, како би се сви потенцијално оболели на време дијагностиковали и започело лечење. Листи приоритета придодата је неопходност правовремене набавке антитуберкулотских лекова прве и друге линије, у циљу спречавања у прекиду снабдевања лековима, набавка најновијих међународно одобрених лекова за лечење резистентних облика туберкулозе и обезбеђивање капацитета за хоспитално и амбулантно лечење туберкулозних болесника. Резултати истраживања сведоче да је током 2020. у Србији пријављено

триста четрнаест случајева оболевања од свих облика туберкулозе, што одговара нотификационој стопи од 4,55 на сто хиљада становника. У Институту за јавно здравље подсећају да је вредност стопе за скоро половину нижа у односу на претходну годину када су пријављена шест стотина двадесет три оболела од туберкулозе. Пријављено је и десет смртних исхода болести што је седам пута мање у односу на 2007. када је стопа смртности достигла највећу вредност у последњих петнаест година.

Основно о туберкулози Туберкулоза је заразна болест коју изазива бактерија а преноси се ваздухом, изузетно ретко на други начин. Најважнији извор преношења инфекције су оболели од плућне туберкулозе које кашљом, кијањем, смехом или говором избацује у ваздух бациле са капљицама пљувачке. Веома мале че-

стице дуго лебде у ваздуху, па до преношења инфекције долази када друга особа удахне заразне капљице са бацилима туберкулозе. Код особа са добром отпорношћу организма, инфекција се савлада у зачетку, па до болести најчешће и не долази. Свега десет инфицираних особа ће се касније у току живота разболети од туберкулозе, а најчешћи разлог је пад отпорности организма изазван стресом, неуредним животом, неухрањеношћу, лошим условима живота, алкохолизмом, неком дуготрајном болешћу, ХИВ инфекцијом и другим узроцима. Иако се туберкулоза може појавити у било ком делу тела, најчешће се јавља у плућима а симптоми болести су кашаљ, некада са појавом крви у испљувку, повишена температура, ноћно знојење, губитак апетита, мршављење и општи осећај слабости. Т. Радовановић

45

46

МАГАЗИН 543 17.4.2022.

На репертоару Биоскопа “Кварт” Коко Зека и тајна мрког хрчка

Фантастичне звери: Тајне Дамблдора

Редмејн, Езра Милер и Алисон Садол. Филм се приказује до среде 20. априла у пројекцијама које почињу у 19,30.

Северњак

Смештен у свет бујне фантазије, филм прати авантуре младог јунака Коко Зеке, рођеног као полукокошка и полузец, ког је усвојио познати пустолов краљ Петар. У жељи да се, упркос различитости, уклопи и осећа вољеним Коко Зека је опседнут авантурама, без обзира на своју неспретност. Када највећи злочинац Краљевства, његов властити ујак, побегне из затвора и запрети да ће свргнути његовог оца Коко Зека креће у епску трку с временом како би га зауставио заједно с саркастичном корњачом Абеом и немилосрдним стручњаком за борилачке вештине Мег. Анимирани породични филм у 2Д формату, синхронизован на српски језик, траје минут дуже од сат и по, а Бен Стејсен и Бенџамин Москет су га режирали према сценарију Дејвида Коларда. Водеће улоге тумаче Џое Окмен, Дени Фешенфелд и Марк Ајронс, а филм се приказује до 20. априла у пројекцијама које почињу у 17,30.

Ауторка Хари Потер серијала Џ.К. Роулинг и студио Варнер Брос припремили су нову посластицу за све љубитеље света чаробњака. Професор Албус Дамблдор схвата како велики мрачни чаробњак Гелерт Гринделвалд жели да преузме контролу над чаробњачким светом. Како не може да га заустави сам, помаже му Њут Скамандер, који предводи неустрашиву екипу чаробњака уз помоћ једног „нормалца“. У невероватној мисији сусрећу се старе и нове чудесне звери од којих је део на Гринделвалдовој страни. Дамблдор међутим, због великог ризика и опасности, неће дуго остати по страни. Авантуру са елементима фантазије у 2Д формату, која траје осам минута краће од два и по сата, Дејвид Јејтс је режирао према сценарију коју је Џ.К. Роулинг написала са Стивом Клоувском, а водеће улоге тумаче Медс Мајкелсен, Џад Ло, Кетрин Вотерстон, Еди

Од прослављеног редитеља Роберта Игерса стиже „Северњак“ са Александером Скарсгардом, Ањом Т е ј л о р - Џ о ј , Никол Кидман, Итаном Хоуком, Вилемом Дефоом и Бјорк у главним улогама. „Северњак“ је епски трилер о освети који истражује колико далеко ће викиншки принц отићи тражећи правду за убијеног оца. Акциона драма у 2Д формату траје шеснаест минута више од два сата, а Роберт Игерс је режирао према сценарију у чијем му је писању помогао Сјон. Филм је на репертоару до 20. априла, а пројекције почињу два сата пре поноћи.

47

МАГАЗИН 543

17.4.2022.

Лако ј Тешко је

48

Постоји ли тежи аморални по кад спасаваш „шупак“, а не о

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

је у Европи, бити председник! у Србији, јер је „пред-бедник”!?

ораз; браз!

Сви се удварају: „Гласајте за мене“! Иако многе знамо к'о „сумњиве жене“!

Књигом, радом, трудом, стичеш знање. Корупцијом, кланом, везама – имање!

49

МАГАЗИН 543

17.4.2022.

www.minjina-kuhinjica.com

50

Из Мињине кухињице

51

Од следеће сезоне у регионалној лиги

МАГАЗИН 543

17.4.2022.

СЛОГА АБАЛИГАШ

52

- Испуњено обећање са прошлогодишње скупштине клуба. - По десет победа на домаћем терену и у гостима. - Са педесет бодова кошаркаши Слоге завршили првенствену трку на другом месту и стекли право за учешће у регионалној лиги. - Уз стабилизацију екипе приоритет Кошаркашка лига Србије. - За успех подједнако заслужни играчи, стручни штаб и управа клуба. - Повратак поверења у клуб и све више младих који показују интерес за кошарку. - Слогини кадети међу осам најбољих у држави. - Осам од дванаест играча потиче из локалне средине

53

ад је на скупштини у септембру прошле године ново руководство преузело одговорност за судбину кошаркаша Слоге пред наступајућу сезону, и даље у периоду који следи, прилично оптимистички је деловала најава да је крајњи циљ друго место на табели које обезбеђује учешће у Другој Јадранској лиги. Да сумња није била без основа сведочи искуство из претходног периода, успони и падови који у добром делу јавности нису давали довољно повода за оптимизам, али и наслеђен велики дуг. Све је било довољан разлог да ново руководство преузме обавезе према повериоцима и, с ослонцем на домаће играче, крене ка остваривању бољих резултата. Десет победа у гостима су у значајној мери утицале на стабилизацију екипе

МАГАЗИН 543

17.4.2022.

К

54

која је, са исто толико на домаћем терену и десет пораза у тридесет првенствених кола, успела да освоји педесет бодова и, након победе у последњем против екипе Новог Пазара, сачува другу позицију на табели и са екипом Златибора избори учешће у регионалној лиги. Успех кошаркаша Слоге био је повод за пријем код градоначелника Краљева и прилику за подсећање да су за успех подједнако заслужни играчи, стручни штаб, управа и сви други који су клубу посверили довољно времена и пажње. Као јединствен тим заједно су решавали проблеме који су се јављали током протеклог првенства, а управа испунила све обавезе према играчима што је додатно ојачало поверење једних у друге и крајњи резултат

на терену. Тренер кошаркаша Марко Димитријевић не крије циљ да се екипа стабилизује током такмичења у оквиру АБА 2 лиге, а да приоритет за наредну сезону буде Кошаркашка лига Србије.

- Нама лига ове године треба да буде као тест, да видимо како изгледа и како функционише, да ли ће да се игра у балонима или као регуларна лига у којој су трошкови три пута већи. Приоритет треба да нам буде Кошаркашка лига Србије, али морамо да остваримо што бољи пласман како би и следеће године били учесници АБА 2 лиге, каже он. До почетка првенства Слоги предстоји формирање стабилне екипе уз потајну жељу да се врати један од најбољих играча који је напустио колек-

тив. Значајнијим од консолидације екипе у овом тренутку се оцењује податак да је управа остварила оно што многе претходне нису могле, пре свега да врати дугове што се деценијама уназад сматрало готово немогућим. Последица таквог стања је повратак поверења у клуб и све више младих који показују интерес за кошарку. Управи клуба је на последњој скупштини замерено запостављање рада са млађим категоријама, а да се ситуација у овој области мења на најбољи начин потврђује податак да су Слогини кадети успели да се пласирају међу осам најбољих у држави. У наредном периоду следи им четвртфинални сусрет са непораженим вршњацима из Чачка што је повод за оптимизам да ће и та традиција бити прекинута.

Ситуација у клубу је месецима уназад под лупом Спортског савеза Краљева и локалне самоуправе која наговештва финансијску подршку и у периоду који предстоји, посебно током наступа у регионалној лиги. Оптимизам за успех у наредном периоду темељи се на податку да осам од дванаест играча потиче из локалне средине што је повод за озбиљнији рад са млађим категоријама са жељом да најбољи појединци на најбољи начин замене Слогине првотимце. Друга Јадранска лига, позната и као Друга АБА лига или АБА 2 лига, друго је по снази такмичење кошаркашких клубови из бивших република СФРЈ, Босне и Херцеговине, Северне Македоније, Словеније, Србије, Хрватске и Црне Горе. Одлука о формирању лиге

са четрнаест тимова, са максималним бројем из једне државе лимитираним на пет, донета је на скупштини у Београду јула 2017. године кад је потврђено да победник обезбеђује пласман у наредну сезону Прве Јадранске лиге. Први део лигашког такмичења одвија се по двоструком бод-систему, са по једном утакмицом на домаћем и гостујућем терену, а у другом наступају само четири првопласиране екипе које се на завршном турниру боре за прво место. Због великих трошкова такмичења, и ограничених финансијских могућности учесника, лигашко такмичење је током претходне сезоне организовано по једноструком турнирском систему, у „балонима“. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

55

56

МАГАЗИН 543 17.4.2022.

Слога - РСК 4:1

57

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 17. И 23. АПРИЛА

МАГАЗИН 543

17.4.2022.

17. април

58

1492 — Кристифор Колумбо добио сагласност и новац од шпанског краља Фернандо II од Арагона и краљице Изабеле, за свој пут до Азије.

1860 — Црна Гора и Турска, после турског пораза на Грахову, потписале протокол о разграничењу којим је Црна Гора фактички призната као самостална држава, иако формално признање није добила.

1895 — Споразумом у Шимоносекију завршен је Први кинеско-јапански рат, по ком је Кина признала независност Кореје, а острво Формозу (Тајван) предала Јапану.

1941 — Поручници бојног брода Краљевске ратне морнарице Југославије Милан Спасић и Сергеј Машера потопили су у Тиватском заливу разарач Загреб и потонули заједно с њим одбивши да изврше наређење о предаји брода италијанској морнарици након капитулације Југославије. Југословенска ратна флота припала је Италији, изузев једне подморнице и две моторне торпиљерке, које су умакле, и разарача Загреб.

1957 — Кипарски архиепископ Макариос III вратио се у Атину након 13 месеци проведених у егзилу на Сејшелима. Исте године Макариос је са британском владом почео преговоре о независности Кипра, а у децембру 1959. изабран је за председника Републике Кипар.

1961 — Уз подршку САД, кубански десничари у егзилу искрцали су се у „Заливу свиња“ у намери да оборе режим Фидела Кастра. У тродневним борбама убијено је око 100, а заробљено више од хиљаду нападача.

1969 — Лидер Комунистичке партије Чехословачке Александер Дупчек поднео је оставку, после краха реформског курса названог Прашко пролеће.

1975 — Црвени Кмери заузели су главни град Камбоџе Пном Пен и прогласили успостављање Демократске Кампућије, чиме је окончан грађански рат у Камбоџи.

1977 — У Лихтенштајну први пут су гласале жене.

1982 — Краљица Елизабета II и премијер Канаде Пјер Трудо потписали су проглас о Уставном акту из 1982, чиме су формално престале колонијалне везе Канаде са Уједињеним Краљевством.

1983 — Индија лансирала први вештачки сателит.

1993 — У УН усвојена резолуција која предвиђа пооштравање санкција против СР Југославије, уколико босански Срби не потпишу Венс-Овенов мировни план за Босну до 26. априла.

1996 — САД и Јапан потписали декларацију о безбедносној сарадњи према којој САД задржавају ниво војних снага у Јапану и осталим деловима Азије.

2001 — Израелске снаге напале су са копна, из ваздуха и са мора пале-

стинске територије у појасу Газе, након

минобацачког напада на израелско насеље Сдерот.

2002 — Југословенска влада позвала је 23 особе које је Хашки трибунал оптужио за ратне злочине, од којих су 10 југословенски држављани, да се добровољно предају том суду. Позиву југословенских власти одазвали су се: Драгољуб Ојданић, Милан Мартић, Миле Мркшић, Никола Шаиновић, Владимир Ковачевић и Момчило Грубан.

2021 - Сахрањен принц Филип, војвода од Единбурга.

18. април 1867 — Кнез Михаило Обреновић је преузео кључеве града Београда од Али Риза-паше.

1906 — У земљотресу у Сан Франсиску погинуло више од хиљаду људи, а око 200.000 остало је без кућа.

1909 — У Ватикану, беатификована француска хероина из 15. века Жана Д’Арк - Јованка Орлеанка. Канонизација је извршена 1920.

1938 — Супермен, кога су осмислили Џери Сигел и Џо Шустер, се први пут појавио у стрипу AcXon Comics#1.

1939 — Француски прекоокеански брод СС Париз изгорео је у луци Авр и преврнуо се. Несрећа је прошла без губитака живота.

1942 — Амерички авиони у Другом светском рату први пут су бомбардовали Токио, Јокохаму и Нагоју.

1946 — Званично је распуштено Друштво народа, а његова имовина пренета је на новоосноване Уједињене нације.

1946 — САД признале Федеративну Народну Републику Југославију под вођством Јосипа Броза Тита.

1951 — У Паризу су Белгија, Западна Немачка, Италија, Луксембург, Француска и Холандија потписале уговор о оснивању Европске заједнице за угаљ и челик. То је био почетак стварања Европске економске заједнице, односно Европске уније.

1954 — Гамал Абдел Насер, један од вођа удара којим је 1953. свргнут краљ Фарук I, постао је премијер и војни гувернер Египта.

1955 — У индонежанском граду Бандунгу почела афроазијска конференција 29 земаља, на којој су утврђени принципи „покрета несврстаних“ као алтернативе војним блоковима НАТО-у и Варшавском уговору.

1956 — Распуштен Информбиро, саветодавно и координационо тело девет европских комунистичких и радничких партија, којим су доминирали совјетски комунисти.

1980 — Јужна Родезија је под називом Зимбабве постала 50. независна земља Африке. На двогодишњицу стицања независности, главни град Солзбери преименован је у Хараре.

1983 — Бомбаш-самоубица улетео колима у америчку амбасаду у Бејруту и детонирао бомбу, усмртивши најмање 63 особе и ранивши више од 100.

1994 — Почео је грађански рат у Руанди.

1996 — У Каиру погинуло 18 грчких туриста када су исламски терористи отворили ватру на туристички аутобус. Више од 100 либанских избеглица убијено је када је израелска артиљерија отворила ватру на избеглички логор.

1999 — СР Југославија је, у време ваздушне интервенције НАТО-а на СРЈ, прекинула дипломатске односе са Албанијом због ситуације на Косову.

19. април 531 — Бројчано надмоћнија источноримска војска предвођена Велизаром поражена од стране Сасанидских Персијанаца у бици код Калиника на Еуфрату.

797 — У Цариграду византијски цар Константин VI збачен и ослепљен по наређењу сопствене мајке Ирине.

1587 — Енглески адмирал Френсис Дрејк је упловио у луку Кадиз и потопио шпанску флоту.

1713 — Римско-немачки цар Карло VI је објавио Прагматичну санкцију, да би осигурао престо за кћерку Марију Терезију.

1775 — Биткама код Лексингтона и Конкорда почео Амерички рат за независност од Велике Британије.

1783 — Конгрес САД је објавио завршетак рата.

59

17.4.2022.

МАГАЗИН 543

60

1809 — Французи су однели тешку победу над Аустријом у Доњој Баварској када су се њихови противници то вече повукли са бојишта.

1839 — Потписан Лондонски споразум којим су европске државе признале независност Краљевине Белгије.

1867 — Турски изасланик на Калемегдану кнезу Михаилу Обреновићу предао кључеве Београда и других српских градова из којих се повукла турска посада. Као симбол османске суверености над Србијом остала турска застава, уз српску, на зидинама Београдске тврђаве.

1911 — У Португалији одвојена црква од државе.

1920 — Почела је мировна конференција у Сан Рему, о подели Османлијског царства.

1921 — Ступио на снагу закон о подели Ирске на Републику Ирску и Северну Ирску, која је остала део Велике Британије.

1932 — Влада Краљевине Југославије донела Закон о заштити земљорадника којим је проглашен шестомесечан мораторијум на дугове и обустављена присилна заплена имовине. Око 709.000 сељака дуговало седам милијарди динара, махом зеленашима и трговцима.

1943 — У Варшави почео је устанак у Варшавском гету када су нацисти ушли у Варшавски гето да прикупе преостале Јевреје.

1945 — Америчке трупе у Другом светском рату заузеле немачки град Лајпциг.

1951 — У Лондону одржано прво такмичење за мис света. Победила мис Шведске.

1960 — Први председник Јужне Кореје Сингман Ри повукао се са власти под притиском студентских протеста широм земље због изборних превара.

1975 — Индија лансирала први сателит.

1984 — Лансиран први кинески телекомуникациони сателит.

1993 — У масакру у Зеници погинуло је и рањено више цивила у тренутку

велике гужве од гранате испаљених на центар Зенице.

1993 — Више од 80 припадника америчке верске секте Лоза Давидијанаца, укључујући вођу Дејвида Кореша, убили федерални агенти кад су, после 51 дана опсаде, упали у седиште секте у тексашком граду Вејко.

1994 — У Француској на доживотну робију осуђен нацистички ратни злочинац из Другог светског рата Пол Тувије.

1995 — Од експлозије камионабомбе у деветоспратној згради федералних институција у Оклахома Ситију погинуло 168, а више од 400 људи повређено. Напад извршио бивши амерички војник Тимоти Маквеј над којим је 2001. извршена смртна казна.

2003 — Сомалијски председник Дахир Ријали Кахин проглашен за победника првих вишестраначких председничких избора у тој земљи. Добио 80 гласова више од свог противника.

20. април 491 — Источноримски (византијски) цар Анастасије I, иначе присталица монофизитске јереси, крунисан у Цариграду пошто је потписао изјаву о оданости православљу.

1526 — У бици код Панипата могулски вођа Бабур с 2.000 бораца поразио 10.000 војника султана Ибрахима од Делхија, чиме је почела двоиповековна владавина Могула над Индијом.

1653 — Вођа Енглеске револуције Оливер Кромвел је распустио Крњи парламент.

1657 — У Енглеско-шпанском рату енглеска флота, под командом адмирала Роберта Блејка, напала и потопила свих 16 шпанских ратних бродова у луци Санта Круз на Тенерифима, а потом разорила град.

1775 — Почела је опсада Бостона након битака код Лексингтона и Конкорда у Америчком рату за независност.

1792 — Француска објавила рат Аустрији, Пруској и Сардинској краљевини.

1841 — У филаделфијском листу „Грахамс магазин“ објављена приповетка Едгара Алана Поа „Убиства у Улици Морг“, која се сматра првом детективском причом.

1919 — У Београду почео Оснивачки конгрес Социјалистичке радничке партије Југославије, која је 1920, на конгресу у Вуковару, променила име у Комунистичка партија Југославије.

1936 — Италијанске трупе окупирале Етиопију.

1945 — Заточеници Концентрационог логора Јасеновац одлучили су се на пробој из логора.

1972 — Амерички свемирски брод „Аполо 16“ се спустио на Месец.

1978 — Совјетски авиони су оборили јужнокорејски авион након што је неовлашћено ушао у совјетски ваздушни простор.

1984 — Уједињено Краљевство објавила да ће њена администрација у Хонгконгу престати с радом 1997.

1986 — Пијаниста Владимир Хоровиц, који је напустио Русију 1925, после 61 године одржао концерт у СССР.

1992 — Снаге Војске Републике Српске блокирале Сарајево захтевајући поделу града. Блокада и гранатирање града трајали током целог рата, завршеног потписивањем Дејтонског споразума у новембру 1995.

1999 — Двојица тинејџера из Колорада су пуцали на своје наставнике и другове у средњој школи Колумбајн, убивши притом 12 ученика и једног наставника, а затим и себе.

1999 — Током ваздушних напада НАТО на Југославију у Храму светог Саве у Београду литургију служили руски и српски патријарх Алексеј II и Павле, после које су се „Молитвом за мир“ обратили десетинама хиљада људи окупљених на платоу испред цркве.

2003 — Министарство здравља Кине саопштило да је од атипичне упале плућа у Пекингу оболело 339 особа, од којих је 18 умрло, чиме су кинеске вла-

сти први пут званично признале размере епидемије САРС-а. САРС те године погодио 20 земаља, а највише заражених регистровано у Кини и Хонгконгу.

2010 — Након експлозије на нафтној платформи Дипвотер хорајзон у Мексичком заливу почело је истицање нафте у море, што је највећа еколошка катастрофа у историји САД.

2021 — Председник Чада Идрис Деби преминуо је од повреда задобијених током обиласка трупа на фронту у борби против побуњеника на северу земље.

21. април 753. п. н. е. — Ромул, према историчару Марку Теренцију Варону, основао Рим.

1836 — Тексашани су поразили Мексиканце у бици код Сан Хасинта, што је омогућило независност Тексаса, који је 1845. ушао у састав САД.

1856 — Аустралија прва у свету увела осмочасовно радно време.

1882 — У Народном позоришту у Београду изведена прва српска оперета “Врачара” Даворина Јенка, аутора српске химне “Боже правде”.

1924 — Основана Прва српска фабрика аероплана Живојин Рогожарски А. Д.

1941 — Шефови дипломатија Немачке и Италије Јоахим фон Рибентроп и гроф Ћано у Другом светском рату се договорили о подели Југославије на немачко и италијанско подручје.

1945 — Последње немачке трупе повукле се из Болоње у Италији. Црвена армија је ушла у предграђе Берлина.

1960 — Престоница Бразила премештена из Рио де Жанеира у Бразилију.

1967 — Војним пучем у Атини успостављен режим “грчких пуковника” који су седам наредних година спроводили војну диктатуру у Грчкој.

1993 — Врховни суд Боливије на 30 година затвора осудио бившег дикта-

61

17.4.2022.

МАГАЗИН 543

62

тора Луиса Гарсију Месу због масовних убистава и кршења Устава.

1996 — Коалиција левог центра победила на Изборима у Италији. То је била прва победа левице у Италији од Другог светског рата.

1997 — Први кинески војници ушли у Хонгконг у оквиру припрема за прелазак те британске колоније 1. јула под суверенитет Кине.

1999 — У ваздушним нападима НАТО на Југославију погођени пословна зграда “Ушће” у Новом Београду и Жежељев мост на Дунаву у Новом Саду.

2000 — Парламент Русије ратификовао руско-амерички Споразум о ограничавању нуклеарног наоружања, СТАРТ 2.

2003 — Капетан Југословенске народне армије Мирослав Радић предао се властима Србије и 17. маја изручен Хашком трибуналу, пред којим је оптужен за ратне злочине у Вуковару, с Милом Мркшићем и Веселином Шљиванчанином.

2004 — Бивши израелски нуклеарни техничар Мордехај Вануну изашао из затвора Ашкелон, на југу Израела, у којем је провео 18 година, од чега 11 у самици, због издаје и шпијунаже. Вануну ухапшен и осуђен пошто је 1986. у интервјуу британском листу “Сандеј тајмс” открио израелски програм развоја нуклеарног оружја.

22. април 1500 — Португалски морепловац Педро Алварес Кабрал на путу за Индију открио Бразил.

1529 — У Сарагоси потписан уговор којим су Шпанија и Португал одредиле границе интересних зона у Тихом океану.

1836 — Амерички Конгрес одобрио је ковање два цента, прве америчке кованице која је носила речи “In God We Trust”.

1838 — Британски брод „Сиријус“

први прешао Атлантски океан користећи искључиво парни погон. Путовање од британске луке Корк до америчке луке Њујорк трајало 19 дана.

1913 — Након дугих борби здружене снаге краљевина Црне Горе и Србије освојиле Скадар, чиме су окончане борбе у Првом балканском рату.

1913 — Бољшевичке новине Правда први су пут објављене у Санкт Петербургу у Русији.

1915 — Немачка војска у Првом светском рату на Западном фронту код Ипра први пут употребила бојни отров, касније назван иперит.

1930 — Француска, Италија, Јапан, САД и Уједињено Краљевство су потписале Лондонски поморски споразум којим се регулисало подморничко ратовање и ограничила градња ратних бродова.

1934 — У Београду основано Астрономско друштво „Руђер Бошковић“.

1944 — На аеродрому Бенина код Бенгазија у Либији у Другом светском рату формирана Прва ваздухопловна ескадрила НОВЈ. Ескадрилу чинило 16 борбених авиона „спитфајер“.

1945 — Партизанске јединице су ослободиле Бањалуку.

1969 — Британац Робин Нокс Џонстон упловио у луку Фалмут и тиме окончао прво путовање око света једрилицом. Путовање трајало 312 дана.

1970 — Први пут прослављен Дан планете Земље.

1975 — У Хондурасу војним пучем смењен председник, генерал Освалд Лопез Арелано.

1990 — На првим вишестраначким изборима у Хрватској победила Хрватска демократска заједница, а њен лидер Фрањо Туђман изабран за председника Председништва Хрватске. По проглашења независности Хрватске од СФРЈ 25. јуна 1991. Туђман постао председник Хрватске.

1992 — У серији експолозија у канализационом систему у мексичком

граду Гвадалахара погинуло око 200 људи.

1995 — Војне снаге племена Тутси у Руанди напале избеглички камп „Кибехо“, у којем су били смештени припадници племена Хуту, и побиле око 2.000 људи.

1996 — Нападима ОВК на југословенске снаге безбедности, тихо отпочео Косовски рат.

1997 — Перуанска војска успела да уђе у резиденцију амбасадора Јапана у Лими и да ослободи 71 таоца које су четири месеца држали герилци левичарског покрета „Тупак Амару“. У акцији погинули један талац, три војника и свих 14 герилаца.

1999 — У ваздушним ударима НАТО на Југославију погођена резиденција председника Слободана Милошевића, претходно испражњена.

2003 — КФОР ухапсио вођу расформиране илегалне Ослободилачке војске Прешева, Бујановца и Медвеђе Шефћета Мусљиуа.

23. април 1014 — Брајан Бору је у бици код Клонтарфа поразио ленстерско-викиншку војску, али је и он сам убијен у бици.

1660 — Мировним уговором из Оливе, Пољска је препустила Шведској Ливонију с градом Ригом.

1728 — У пожару уништен велики део Копенхагена.

1815 — Подигнут Други српски устанак под вођством књаза Милоша Обреновића.

1913 — Турци у Првом балканском рату Скадар предали Црногорцима. Одлуком великих сила 14. маја Црногорци се повукли, а Скадар припао Албанији.

1938 — Судетски Немци тражили, уз подршку Хитлера, пуну аутономију у оквиру Чехословачке. Минхенским споразумом у септембру исте године

Хитлер Судете припојио Немачкој, а 1939. окупирао Чехословачку.

1941 — Грчка војска капитулирала пред трупама нацистичке Немачке, а краљ и Влада напустили земљу.

1945 — Совјетска армија у Другом светском рату ослободила нацистичке логоре “Захсенхаузен” и “Равензбрик”.

1975 — Последња јужновијетнамска влада поднела оставку, а председник САД Џералд Форд признао пораз у Вијетнамском рату.

1990 — Премијер Кине Ли Пенг допутовао у Москву. То је била прва посета једног кинеског премијера Совјетском Савезу после 26 година.

1997 — Председници Русије и Кине Борис Јељцин и Ђанг Цемин потписали декларацију којом су се успротивили доминацији једне супер-силе у постхладноратовској ери.

1998 — У Србији, на референдум о страном посредовању у решавању проблема на Косову и Метохији, изашло 73,05% гласача, а против учешћа страних представника изјаснило се њих 94,73%.

1999 — Тридесетог дана ваздушних напада НАТО-а на Југославију погођена зграда државне телевизије. Погинуло 16, повређено 18 радника. Уништено и више репетитора Радиотелевизије Србије.

2003 — Светска банка одобрила кредит од 80 милиона долара за подршку реформама социјалног сектора у Србији. У Пекингу одржани први директни преговори САД и Северне Кореје после признања Северне Кореје да је тајно радила на унапређењу нуклеарног оружја и тиме прекршила међународне обавезе.

2009 — Откривен је бљесак гама зрака GRB 090423 који је потицао од најудаљенијег познатог астрономског објекта.

63

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Т. Радовановић Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs