Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година X * Број 544 * 24. април 2022. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

2

МАГАЗИН 544 24.4.2022.

6 12 16 18 26 28 30 38 40 44 48 50 52 54 56 58

Фото: М. Радовановић

У овом броју: Нристос васкрсе Најрадоснији празник Могло је и боље Варошка легенда Из дана у дан Истине и заблуде Што је глава празнија то безобразнија Сива књига иновација Опрезно и постепено Корисна размена искустава На репертоару Биоскопа “Кварт” Наличја српског лица Из Мињине кухињице Напредак - Кикер РФК Слобода - Слога Времеплов

3

4

МАГАЗИН 544 24.4.2022.

5

6

МАГАЗИН 544 24.4.2022.

Српска Православна Црква својој духовној деци о Васкрсу 2022. године +ПОРФИРИЈЕ по милости Божјој Православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим aрхијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав:

hristos vaskrse Ево дана који створи Господ, обрадујмо се и узвеселимо се у њему! (Пс 117, 24) Драга наша децо духовна, Овим речима, још из старозаветних давнина, одушевљено кличе цар и пророк Давид, провидећи Духом Светим велики дан Христове победе над смрћу и наше духовно славље због тога. У овај велики и тајанствени Дан сва твар је окупана светлошћу вечности и са неизрецивом радошћу пева победну песму Господу који је прогнао таму греха и обасјао нас незалазним зрацима живота. „И Светлост светли у тами и тама је не обузе“ (Јн 1, 5) – тако је суштину божанског откровења и нашег хришћанског сведочења сажео Свети Апостол, Еванђелист и Богослов Јован који је за време Тајне Вечере наслонио главу на Господња прса и упио сву снагу, лепоту и тајну Његовог животворног богочовечанског бића.

Тамница гроба и окови смрти нису могли да схвате ни задрже Светлост од Светлости од Оца рођену пре свих векова, кроз коју је све постало – Јединородног Сина и Господа нашега Исуса Христа, иако су то покушали свим средствима. Од ноћи у којој је био предат у руке безаконика све је толико било преиспуњено неверством и насиљем да се са распетим Христом напослетку морало завапити: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?“ (Мк 15, 34). Гледајући како је некада славни Јерусалим обавијала духовна тама греха, Јединородни Син је са високо уздигнутог крста гледао како се пред њиме разјапљује мрачна чељуст гроба не би ли га заувек прогутала. Са каменог тла њених оштрих обода Господу су челници вере и народа подругљиво говори-

ли да крсну благовест спасења преиначи у гордо прихватање моћи палога света: „Нека сиђе сад с крста, па ћемо веровати у њега!“ (Мт 27, 42). У часу безнађа су и самртни ропци распетих осуђеника прелазили у ругање живоме Богу, Спаситељу света. Ономе који је из љубави сишао међу нас и таму наших живота обасјао вечном светлошћу и радошћу. Ономе који је тумачећи свог Оца небеског у древном јеврејском предању показао очинско лице Бога свеколиком свету. Ономе који нас је својим страдањима и славним васкрсењем учинио чедима животворне љубави Божије. Ономе који је благодатну снагу живота даровао Цркви, „стубу и тврђави истине“ (1Tим 3, 15) коју ни „врата пакла неће над-

7

24.4.2022.

МАГАЗИН 544

8

владати“ (Мт 16, 18). Ономе који нас је охрабрио да будемо истрајни весници смисла у овоме туробном добу. Ономе који ће као кротко Јагње (Јн 1, 36) принето за наше грехе бити последња Божија реч на страшном суду – храм Јерусалима Новог, обасјаног Божијом славом (Отк 21, 22-23). Ми се на голготску гору свагда успињемо, драга децо духовна, јер смо позвани да сведочимо живога Бога у свету и тако учествујемо у спасењу сваког Божјег створења. Вођени Духом Светим, ми смо према Светом Апостолу Павлу синови Божји у којима сва твар чезне за ослобођењем од пропадљивости и за радошћу вечног живота (Рим 8, 21). Овај осећај одговорности међу нама је данас посебно наглашен због свеопште кризе у свету и чињенице да се пламен оружаних сукоба на просторима Украјине придружио оним другим местима на планети где постоји конфликт међу државама, народима и верама. Саoсећамо и састрадавамо са свим православним хришћанима, браћо и сестре, саосећамо и састрадавамо са свим људима овога света гледајући како се сукоби на украјинском тлу и широм васељене још више продубљују. Велики Апостол Павле подсећа: „(Бог) је створио од крви сваки народ човечанства да станује по свему лицу земаљскоме” (Дап 17, 26). Дакле, саздани смо као један и јединствен људски род, и позвани смо да једно будемо. Стога се Васкрслом Господу молимо да се што пре и безусловно успостави мир, престане страдање, и да се сви избегли врате у своје домове. Сваки рат, било где и било када, производи само губитнике и пораз је људског достојанства, пораз је и срамота сваког човека као иконе Божје. И док се на многим местима у

свету воде беспоштедни ратови, највише страдања подноси обичан човек. Шта ћемо ми који смо сабрани данас у Празнику над празницима, угрејани топлином домова, рећи онима који су разорном стихијом одвојени од својих најближих и расути по туђини? Како ћемо запевати пасхалну песму када је међу нама толико гладних и жедних правде, толико неутешних? Нека нас одговору на ова питања поведе сам Господ Исус Христос чије Царство није од овога света – јер „кад би било од овога света царство моје“, како је Спаситељ био рекао Пилату, „слуге моје би се бориле да не будем предан Јудејцима; али царство моје није одавде“ (Јн 18, 36). Значење ових речи, у време када је Јудеја такође била распарчавана интересима Рима, Сирије и Персије, Богочовек Исус нам је показао на много начина. Сетимо се само исцељења гадаринског бесомучника, браћо и сестре, за кога се каже да је био поседнут легијом демона (Мк 5, 1-20). Призор неукротивог човека који је живео у гробовима и даноноћно се тукао камењем осликава трагично стање многих под римском влашћу и повезује све прошле, садашње и будуће жртве глобалних сукоба које су без Христа, пре или касније, осуђене на самоуништење. Исцеливши бесомучног човека протеривањем легиона непријатеља у крдо нечистих животиња, Христос нам је показао да му је пре свега било битно да страдалника изведе из гроба и пружи могућност вечног живота, а тек после тога решавање спољашњих услова живота. То је могао само вечни Логос који се међу људима настанио у пуноћи благодати и истине (Јн 1, 14). Зато Он од смрти избављеног човека оставља да у истим околностима сведочи учињену Божју ми-

лост и зато напослетку добровољно напушта пределе у којима се Бог показао моћнијим од свих нечистота које су покретале њихове владаре. Царство Христово, дакле, није од овога света и то је благовест спасења. Царство Христово није од овога света и том снагом устајемо за живот вечни. Царство Христово није од овога света и зато без разлике чинимо свакоме од „ових најмањих“ у њиховој потреби. Царство Христово није од овога света и зато загрлимо другога као Господа самог, јер ћемо само тако бити прихваћени као Његови. Будимо окренути љубави, драга децо духовна, јер нас на то упућује глас самог анђела над празним гробом Христовим: „Што тражите живога мећу мртвима? Није овде, него устаде!“ (Лк 24, 56). Негујмо сазнање да је „наше живљење на небесима“, како говори Апостол Павле, „откуда очекујемо и Спаситеља Господа Исуса Христа“ (Фил 3, 20). Будимо такође свесни да нас исконски методи обмане страстима и страховима у злоупотреби масовних медија могу лако учинити људима поробљене свести и пригушене савести, туђинима свом небеском назначењу. Чувајмо се привидне сигурности глобалног мравињака који нас жели учинити безличним притвореницима самодовољности. Време проводити у убеђењу да се виртуелним светом нездравог умишљања и конзумацијом материјалних добара може задобити истинско благостање, значи бити осуђен на живот без достојанства и слободе. У свету који одбија да буде заквашен светлошћу божанске љубави, трудови и жртве нису схваћене на начин Христове Голготе, попут крста за којим ће по благовољењу Божијем доћи васкрсење, него као страшне препреке личном миру и сигурности.

Нека нас од тога сачува дубока верност крсно-васкрсној судбини нашег светосавског, српског народа, и нека нас ка вечном смислу води наше новозаветно, косовско опредељење. Земаљско је за малена царство, а небеско увек и довека! Бесмртна дела саможртвене љубави према Богу и отаџбини показали су у протеклим месецима многи наши лекари, здравствени радници и бројни други људи који су се нашли на тешким и одговорним дужностима. Гледајући на светитеље Цркве Христове и угледајући се на свете претке, они су ходили и ходе путем христоподобних врлина, путем љубави која све у себи садржи и осмишљава, по којој се познају ученици Христови и

народ Божји. „Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје“ (Јн 15, 13) – тако нам је Господ Христос завештао пут истинског живота и мира, ван кога су животне тешкоће попут праве арене бесмисла. У васкршњој радости са особитом пастирском бригом и одговорношћу упућујемо очинске поздраве и молитве нашим сестрама и браћи у отаџбини и расејању, где год да живе православни Срби, а посебно онима на Косову и Метохији, нашој духовној и националној колевци, поручујући им да знамо њихова искушења и борбе, али да ће њихова Мајка Црква увек бити уз њих као и до сада. Данас смо духовно и молитвено са свима вама

на свакоме месту где живите. Нека сваки православни дом буде обасјан светлошћу Васкрслога Христа и осењен снагом радосне песме: „Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи, и свима који су у гробовима живот дарова!“ Срећан вам и Богом благословен овај дан у који смо се родили за живот вечни! Са овим жељама и молитвама Васкрсломе Господу Христу желимо вам свако истинско добро и поздрављамо вас најрадоснијим поздравом: Христос васкрсе — Ваистину васкрсе! Дано у Патријаршији српској у Београду, о Васкрсу 2022. године

9

10

МАГАЗИН 544 24.4.2022.

11

Ускршњи празници и обичаји

НАЈРАДОСНИ

МАГАЗИН 544

24.4.2022.

У

12

скрс је највећи хришћански празник којим се прославља Исусово васкрсење и повратак у живот. По хришћанском веровању, то се десило трећег дана после његове смрти, укључујући и дан смрти прве недеље после Великог петка. Због значаја овога празника, свака недеља у току године посвећена је Васкрсу и свака недеља је мали Васкрс. Ускрс је покретни празник и празнује се после јеврејске Пасхе у прву недељу после пуног месеца, који пада на сам дан пролећне равнодневнице, или непосредно после ње. Код источних хришћана, Ускрс најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја, а код западних увек између 22. марта и 25. априла. Из историјских разлога, да датум Васкрса за све православце одређује Јерусалимска православна црква која се и даље држи Јулијанског календара, и цркве које користе Грегоријански календар, као што су Грчка, Румунска и друге, славе Васкрс по Православној пасхалији што нема везе ни са Јулијан-

ским ни са Грегоријанским календаром. Из теолошке перспективе, Васкрс представља најважнији хришћански празник, којим се изражава радост због коначне победе сина Божјег над смрћу и прогонством. По тумачењу неких протестаната, највећи хришћански празник није Васкрс, већ Велики петак зато што се човечанство ослободило грехова Исусовом смрти, а не његовим васкрснућем. Ипак, та теорија негира постојање живота после смрти, пошто Исус по Светом писму смрт побеђује тек својим васкрснућем, па многи хришћани у томе и виде смисао и значење овог празника.

Васкршње славље Кад сване дан Васкрсења Христова, са свих торњева православних храмова, дуго звоне сва звона и најављају долазак великог празника. Домаћин са укућанима одлази у цркву на свету васкршњу службу после које се народ све

до Спасовдана поздравља речима „Христос Васкрсе!“ и „Ваистину Васкрсе!“ Кад се дође из цркве кући, сви се укућани међусобно поздрављају васкршњим поздравом и љубе, домаћин пали свећу, узима кадионицу и тамјан, окади све укућане који стоје на молитви, па предаје кадионицу неком млађем да окади целу кућу. Уколико не уме да се отпева васкршњи тропар, наглас се чита „Оче наш“ и друге молитве које се знају напамет, или се читају из молитвеника После заједничке молитве једни другима поново честитају Васкрс и седају за свечано постављену трпезу.

Велики петак Припреме за Ускрс се разликују, традиционално почињу на дан причешћа Велики четвртак, а настављају се Великим петком. Тог дана је Исус, кога верници називају Христос, из куће првосвештеника Кајафе одведен до рим-

ИЈИ ПРАЗНИК ског прокуратора Понтија Пилата који га је осудио на распеће на крсту. Исус је разапет и умро на Голготи, брду изван Јерусалима, а пред смрт изговорио познате речи: „Оче, опрости им. Не знају шта раде“. Свештеници у православним црквама тога дана износе црвену плаштаницу и полажу је испред олтара, а верници су до суботе увече у прилици да је целивају. На Велики петак се не служе литургије, а то је дан строгог поста током кога хришћани не конзумирају маст, без обзира на порекло, а обустављају се и сви послови у домаћинству.

Ускршња јаја На Велики петак се фарбају ускршња јаја, највише црвеном бојом која симболизује Исусову крв, а од недеље једу, поклањају и њима се туца. У неким земљама, обичај је да се уместо фарбаних јаја поклањају и друге фигуре од чоколаде, а у западним култура-

ма јаја доноси ускршњи зец. Прво црвено јаје које се офарба назива се чуваркућа, а боје које се користе могу бити индустријске, или природне од луковине, латица и листова биљака, а украси варирају од течних боја до шљокица, украсних фолија и налепница.

Дани Ускрса Након Великог петка следи Велика субота, други дан хришћанске жалости, а како је Христос тај дан провео у Хаду верници га обележавају у молитви и тишини. То је последњи дан недеље страдања и смрти након кога се, поноћном Васкршњом литургијом, завршавају дани жалости и почиње празник ускрснућа. Тако почиње недеља, први дан Ускрса на који се православци у Србији поздрављају речима „Христос васкрсе!“, уз одговор „Ваистину васкрсе!“. Поздрави су преузети из српскословенског језика, а распрострањени су и

они преузети из рускословенског, „Христос воскресе!“ и отпозрав „Ваистину воскресе!“. Након недеље, као дана на који је Исус васкрсао, славе се други и трећи дан, пасхални понедељак и пасхални уторак. Цела седмица назива се Великом, односно Страсном, недељом у којој православци прослављају Ускрс Светом литургијом, а католици Светом мисом.

Порекло назива Васкрс и васкрсење су црквенословенски називи, Ускрс и ускрснуће народни облици, а у Србији се у употреби могу чути још и Воскрес и воскресеније, као црквенословенски називи из руске редакције, и Велигден на југу земље по призренско-тимочком дијалекту. Сем назива Ускрс и Васкрс, у руском је у употреби из грчког језика преузет назив Пасха, док се сама Пасха назива Песах. У јужнословенским и другим источнословенским језицима

13

постоји и назив Велигден, код Бугара Великден, Македонаца Велигден, Белоруса Вялікдзень, Украјинаца Великдень, а према старом правопису неизједначено Великден, у значењу велики дан. Словеначки и западнословенски језици користе назив Велика ноћ, односно Великоноћје а сви називи, сем Пасха и Васкрс, народног су порекла.

МАГАЗИН 544

24.4.2022.

Теодорова субота

14

У суботу прве недеље Часног поста обележава се празник светог Великомученика Теодора Тирона, и слави успомена на догађај из првих векова хришћанства кад су, у време римског цара Јулијана Апостате, хришћани прогањани као у време Нерона. Јулијан је 362. године наредио да се све намирнице по цариградским пијацама и радњама попрскају крвљу жртвених животиња, како би се хришћани оскрнавили и не би могли да се причесте. Свети Теодор Тирон јави архиепископу цариградском Евдоксију да хришћани Цариграда не купују ништа од намирница, него да у својим домовима те недеље кувају пшенично жито и мешају са медом, и то узимају уместо хране. Хришћани тако ураде, и достојни се причесте у недељу Православља, а као успомену на тај догађај домаћице овог дана кувају жито као за славу, и служе своје укућане и госте који тога дана дођу у кућу.

Лазарева субота Врбица Субота уочи празника Цвети, који увек падају у шесту недељу Часног поста, посвећена је успомени на васкрсење четвородневног Лазара, и на улазак Христов у Јерусалим, где су га деца свечано дочекала и поздравила. У храмовима се у поподневним часовима служи вечерње богослужење, а у цркву уносе тек листали млади врбови ластари. Пошто се врба освети, свештеник дели гранчице, након чега се врши трократни опход око храма са црквеним барјацима, рипидама и чирацима уз певање тропара Лазареве суботе.

Врбица је искључиво празник деце коју мајке за тај дан свечано обуку, чак и ону најмању од неколико месеци, доносе у цркву где им купују звончиће везане на тробојку и стављају око врата. Младе врбове гранчице се односе кућама и стављају поред иконе и кандила, а овим даном почињу велики Васкршњи празници.

Фарбање васкршњних јаја Јаје је симбол обнављања природе и живота и као што бадњак, горећи на огњишту, даје посебну чар божићној ноћи, тако и васкршње црвено јаје значи радост за оне који га дају и који га примају. Један од најлепших и најрадоснијих српских обичаја, који се није искоренио чак ни у градовима, јесте фарбање јаја за Васкрс. Вредна домаћица, по устаљеној традицији, васкршња јаја боји на Велики петак, у дан када се ништа друго не ради већ су све мисли упућене на страшни догађај Христовог невиног страдања и понижења.

Како се фарбају јаја? Домаћица се најпре прекрсти и помоли Богу, па у суд са водом у коме ће кувати и фарбати јаја, додаје мало освећене васкршње или богојављенске водице. Док на шпорету ври вода са бојом домаћица спушта јаја, пазећи да равномерно буду обојена, а деца обигравају око мајке и броје свеже офарбана јаја. Прво обојено јаје се оставља на страну до идућег Васкрса и зове „чуваркућа“. Пре фарбања јаја се могу шарати растопљеним воском и пером за писање, или нечим сличним. Након што се перо загреје на пламену свеће умаче се у восак, а воском се по јајету пише и црта, а пошто восак не прима боју на јајету остају нацртане беле фигурице и слова. На јајету се обично пише X. В. и В. В, што тначи Христос Васкрсе и Ваистину Васкрсе, цртају се крстићи, цветићи и друге фигурице, а у новије време израђују се специјалне налепнице од папира или пластике и лепе на јаја.

Фарбање јаја се врши у спомен на догађај кад је света Марија Магдалена Мироносица, која је са Пресветом Богородицом непрекидно била уз Христа у току његовог голготског страдања, а којој се Христос првој јавио по васкрсењу. Магдалена је путовала у Рим да проповеда Јеванђеље, и посетила цара Тиберија коме је, као новогодишњи поклон, предала црвено јаје и поздравила га речима „Христос Васкрсе“. Црвена боја симболише невино проливену крв на Голготи, али је истовремено и боја васкрсења, јер васкрсења нема без страдања и смрти.

Туцање јајима Са стола на коме стоји украшена чинија са офарбаним јајима домаћин први узима једно јаје, а за њим сви укућани, па настаје весеље и такмичење чије је јаје најјаче што представља велику радост, нарочито за децу. Приликом туцања изговара се „Христос Васкрсе!“ и „Ваистину Васкрсе!“, а на Васкрс се прво једе кувано васкршње јаје, па онда остало јело. Сваком госту који тога дана дође у кућу прво се дарује фарбано јаје, па се тек онда послужује осталим понудама. У неким крајевима сачуван је дирљив обичај да се фарбана васкршња јаја носе на гробове преминулих предака, што сведочи о народној вери да су сви људи пред Богом живи, и да умрли преци треба да осете васкршњу радост и славље.

Побусани понедељак Први понедељак после Васкрса зове се Побусани понедељак, јер тога дана, по народном веровању и обичају, треба побусати гробове умрлих сродника бусењем са зеленом травом. У неким крајевима, овај дан се обележава као и задушнице, излази се на гробља и пале свеће, уређују гробови а свештенци врши парастосе и помене за покој душа покојника. Тога дана се на гроб износе фарбана васршња јаја и деле сиротињи. Т. Радовановић

15

Обележен имендан Краљева

МОГЛО ЈЕ И БОЉЕ

- Обележавање значајног датума сведено на промоцију две књиге, једне у организацији Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ а друге Историјског архива Краљево. - Да промоције не би личиле на редовне активности две установе, каквих је било и у ранијем периоду, требало је да потврди градоначелник Краљева који је ову прилику искористио да суграђанима честита празник, на свакој по једном.

- Сто деведесет година од почетка урбанизације Краљева

МАГАЗИН 544

24.4.2022.

С

16

ваку погодну прилику у последњих неколико месеци градски челници су користили за подсећање да Краљево ове године обележава значајан јубилеј, сто четрдесет година од када, са изузетком кратког периода између 1949. и 1955. године, носи данашње име. Подсећали су на то и у Завичајном друштву „Краљево“ на чију се иницијативу последњих година 19. април обележава као имендан Кра-

љева, а незванично је помињана свечана академија као прилика да се укаже на значај овог датума. Најмање што се могло очекивати је обраћање неког од градских челника, као у много мање значајним приликама, озбиљније излагање историчара и пригодан културно уметнички програм за чије креирање су, поновљено је то безброј пута, способне краљевачке институције културе.

Упркос томе обележавање значајног датума сведено је на промоцију две књиге, једне у организацији Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ а друге Историјског архива Краљево. Да промоције не би личиле на редовне активности ове две установе, каквих је било и у ранијем периоду, требало је да потврди градоначелник Краљева који је ову прилику искористио да суграђанима

епохе без много жеље за географским отклоном од средине из које потиче и којој је, због овог романа, посветила добар део времена истражујући људе и догађаје. Претпоследњу деценију деветнаестог века историчари оцењују преломном у историји Краљева, мање због промена имена, а више реализације давнашње жеље о отварању Ратарске школе. Колико је била јака најбоље сведочи податак да су, и пре потврде краља Милана, за то стварани услови изградњом зграде која се, поред Велике школе у Београду, сматра највећом и најлепшом у Србији тог доба. Година промене имена значајна је и због прве фабрике пољопривредних справа и апарата која је почела да ради уз помоћ државног зајма, а после само четири године затворена због неслоге ортака и неиспуњавања обавеза према повериоцима. О значају ове године за локалну историју сведочи податак да се навршава и сто деведесет година од тренутка када је комисија коју је предводио Лазар Зубан у Карановцу ударила темеље будућег урбаног развоја Краљева. Главна каракетристика првог

урбанистичког плана је кружни трг у центру града са улицама које се секу под правим углом. Реализација је почела 1836. године на празном простору између Старе чаршије и насеља од моравске стране које су Карановчани тек откупили од Турака. Иако је годинама уназад присутно уверење да је за овај део посла заслужан некадашњи председник општине Јован Сарић историчари заслуге за реализацију усвојеног плана приписују среском капетану Стефану Лазаревићу. Потврда овог става огледа се у податку да је Јован Сарић рођен у периоду кад је урбанизација Краљева већ започела. У локалној самоуправи подсећају да је Краљево град који баштини средњовековну традицију Жиче и Студенице, и период након тога, али и град који има богату привредну и културни историју, и значајан број верских објеката, а карактерише га настојање да у функционисање унесе модерне тековине. То је и разлог за уверење да ће наредни имендан дочекати са новозапосленим радницима и другим врстама напретка, а да ће као град наставити да се развија. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

честита празник, на свакој по једном. Да ствар буде чуднија у Библиотеци је представљена књига на коју су и пажљивији пратиоци прилика у овој области одавно заборавили, јер је објављена пре неколико година. За Краљево је везује само име ауторке Тајане Потерјахин и податак да је радња романа смештена у период с краја деветнаестог века, само мало након што је турско име Карановац замењено данашњим. Разлог више може се тражити у податку да садржи неке детаље из живота старог Краљева, аутентичне личности и догађаје из епохе која се оцењује значајном због преласка из турског ропства у модерно доба које карактерише убрзан индустријски развој. На размеђу источњачког наслеђа и нових европских тенденција догађале су се велике турбуленције, али је видљива жеља савременика да се одупре свему што је подсећало на петовековно ропство под Турцима. Значајним је оцењен и податак да се у литератури први пут појавила књига која обрађује догађаје из овог периода, што је повод за најаву трећег наставка. Ауторка наговештава кратак искорак и опис догађаја из неке друге

17

Старо Краљево и Краљевчани

МАГАЗИН 544

24.4.2022.

ВАРОШКА ЛЕГЕНДА

18

- Старо Краљево буди пажњу и интересовање становника.

- Краљевчанима је то синоним за нешто најлепше, највредније, најсветије, појам коме се прилази са љубављу и оданошћу пуном носталгије, сете, поштовања, жала, патине. - Преломна година у развоју вароши Карановац била је 1882, када је променила име. - Однос између Краљевчана и Обреновића је нарушен још од времена кнеза Милоша кад је започела реализација урбанистичког плана

О

сећања после читања књига Тајане Потерјахин под заједничким називом „Варошка легенда“, које су посвећене Краљеву, указује на задовољство што се из пера младе особе појавила интерпретација прошлости града на посебан, документарно-литерарни, начин. Друго осећање појачава изненађење опсежним истраживањем и добрим познавањем чињеница које оживљавају улице града, заборављене Краљевчане, култна места каквим се оцењују кафане Париз, Европа, Студеница, Трг-пијацу, заборављене панађуре, стазе поред Ибра, обичаје и друго. О томе сведочи историчар Драган Драшковић и указује на тему књиге, варош којој синоним Старо Краљево буди пажњу и интересовање становника. Њима је то синоним за нешто најлепше, нај-

вредније, најсветије, појам коме се прилази са љубављу и оданошћу пуном носталгије, сете, поштовања, жала, патине.

- Најсигурнији пут објашњења појма Старо Краљево је представљање и упознавање са основним и темељним вредностима прошлости, почев од свих назива места које је Краљево имало, локација на којима је израстало, са урбаним развојем па до упознавања појединаца и породица заслужних за развој места, тј. од устројавања вароши ударањем белега за кружни трг и будуће улице марта 1832. године, до прерастања у град. Лаза Зубан је предводио комисију која је у Пожеги и Карановцу поставила правце урбаног развоја који карактеришу централни кружни трг и улице са пресецањем под правим углом. Забележено је да је идеју за кружни трг

Драган Драшковић

19

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 544

24.4.2022.

дао сам кнез Милош тако што је у тепсији песка прстом уцртао круг - изглед будућег трга. После Доњег Милановца (Пореча), који је урбанистички план добио 1831. године, урбанистички планови Пожеге и Карановца из 1832. су други у Србији. Варош Карановац је устројена 1832. године, а прича о улози Јована Сарића у обележавању кружног трга помоћу штапа и канапа, остала je без основа, јер је Јован Сарић рођен 1838. године. До његовог рођења плацеви за нове дућане и куће су већ продати на новој локацији, и процес пресељавања Карановчана из насеља од моравске стране већ је био окончан, уз финансијске тешкоће становништва и захтевe упућенe кнезу Милошу, да им смањи цену нових плацева, јер су тек од Турака откупили куће. Тако је формирана нова варош и започела убрзан развој. Захваљујући гарнизону, Карановац је добио војну

20

болницу већ 1837, понтонски мост на Ибру 1866, дрвени мост 1876. У периоду 1853-1859. Карановац је био седиште Округа Чачанског, а од 1854. и седиште Ужичко-Крушевачке епархије. Поред основне школе, мушке и женске, Карановац је међу првим варошима у унутрашњости Србије основао општинску читаоницу 1868, певачку дружину „Свети Сава“ око 1870, Подружину женског друштва 1890, итд. Пословне потребе усмериле су многе карановачке трговце, занатлије и предузетнике пут Пеште, Беча, Москве, Александрије, а своју децу упућивали су у Беч, Берлин, Праг, Женеву на школовање. Преломна година у развоју вароши Карановац била је 1882, када је променила име. У току своје вишедневне посете Карановцу, која је започела 15. априла 1882. године, краљ Милан Обреновић је два пута примио делегацију Карановчана у стану који му је био

припремљен у „Среској кући“ (данас зграда Вишег суда). Већ првог дана боравка у Карановцу, краљ Милан је грађанима Карановачким, предвођеним кметом Јованом Новаковићем, обећао оснивање ратарске школе. За овај чин Карановчани су били спремни, јер су у жељи да у својој средини добију било који „средњошколски завод“, још 1873. године подигли велику школску зграду, после Велике школе у Београду, највећу у Србији. Обећање је и испуњено 29. јуна 1882, Указом о оснивању школе за ратарство. У уторак, 19. априла 1882. године, представништво општине на челу са кметом Јованом Новаковићем, по други пут је посетило Краља Милана и том приликом му уручило писмену молбу да Карановац, зато што му је име турско, другачије назове. Краљ је услишио молбу, и на полеђини акта ставио је својом руком ово решење: „Примајући са највећим задовољ-

ством молбу Карановчана да име Карановац другим заменим, наређујемо, да се у спомену нашег доласка у њихову варош у будуће назива Краљево“. Стремљења и захтеви Краљевчана су подигнути на вишу лествицу: требало је оправдати име краљевског места. У Краљево са светских изложби пољопривредних производа из Анверса 1885, Париза 1889, почињу да стижу медаље за изложене производе, не само школске већ и појединаца, као Боже Новаковића за вина. Прва фабрика пољопривредних справа и алатки у Краљеву, почела је да ради 1882. године. Власници су били Срећко Васић и Аксентије Богдановић. Због ортачких несугласица, неиспуњених уговорених обавеза и тешкоћа у отплати зајма, фабрика је престала са радом веома брзо, 1886. године. Већ 1887. године отворена је „Прва српска каменарска индустријска радионица Михаила М. Чебинца у Краљеву“. Пут

Краљево–Рашка је изграђен тако да је по речима савременика био: „тако добар да му у Србији нити има, нити је икада било равна“. До 1887. године, улице у Краљеву означене су именима значајних личности из историје српског народа. Главна улица понела је име Краља Милана. Данас кум Краљева нема своју улицу. Краљево 80-их година 19. века поприма све урбаније варошке обрисе са тежњом праћења и прихватања новог. У њему се појављује и живи све већи број занимљивих људи. Осим интересантног брачног пара Машин, Драге, која је словила за једну од образованијих жена у Србији, са разним интересовањима, од читања, превођења, писања, до народних веровања, и Светозара, рударског инжењера, ту су: Душан Теодоровић, апотекар, који је од 1895. године са женом Драгом, због размирица и неслоге, живео одвојеним животом, она у Крагујевцу он у

Краљеву, што су писмено потврдили среска власт и међусобна писма; затим Павле Хорстиг, пуковник у пензији, истакнути члан масонске ложе „Побратим“, који је у Краљеву 1892. давао у закуп 36 хектара земље са кућом и воденицом; војни лекар Јосиф Маржик који је Ратарској школи 1893. понудио ливаду од 18 хектара; први управник Ратарске школе, др Ђорђе Радић, научник и интелектуалац светског гласа, и други. У ову и овакву варош нас уводи Тајана Потерјахин, у којој влада нетрпељивост, подељеност, у којој партијски докоњаши воде политику раздора у којој је свој ударио на свога, да брат брату није смео да окрене леђа. У варош стиже главни јунак, учитељ родом из Зајечара, са тефтером пуним имена са бројним ознакама и крстићима који му је служио „за суд и правду“, Дамјан Узунски. У Краљеву, после првих проблема са управником школе око поста-

21

МАГАЗИН 544

24.4.2022.

вљења за учитеља, Дамјан добија наклоност свих виђенијих Краљевчана, али и прелепе ћерке Рада опанчара, Стевке, која ће се крунисати браком препуним љубави. Очекивања Краљевчана од Дамјана су била да помоћу њега збаце либерале и њиховог председника општине Драгутина Четровића и да се успостави варошки мир. Помоћу писама српској штампи са различитим проблемима, Тајана вешто гради причу и заплете између два главна лика, Дамјана и Драгутина, у чијим решавањима учествују сви виђенији варошани: Димитрије Антић, доктор, Михаило Чебинац, индустријалац, Лука Петровић, учитељ у пензији, Стефан Луковић, трговац, др Ђорђе Радић, управитељ Ратарице, Миленко Веснић, политичар-државник, министар, Саватије Божић, прота, и читав низ других првака. Прича је слојевита и креће се од политике, веома бурног и опасног стран-

22

чарења, варошких потреба, обичаја, љубавних тема, породичних, са доста зналачких детаља који потврђују документарне вредости. На пример, доктор Ђорђе Радић, професор Ратарске школе, трећи пут пензиоисан; измолио је од Сарића књиге за одличне ђаке прва два разреда; колена је разбио о мермерно спомење Чебинчеве фирме; зна код кога је сир суботом добар јер је пијачни дан био суботом. Упечатљива су страначка уверења и схватања власти и политике. На пример, да они који победе на изборима треба потпуно и немилосредно да сатру све своје противнике одмах, или после победе учитеља Дамјана Узунског на изборима за председника општине и обустављених страначких сукоба, успех је у томе што је окружен саборцима који још нису стигли да се искваре и пожеле за себе више него што народ хоће да им да. У књизи се више пута помиње однос Краљевчана, Краља и власти. У су-

ботње вече испред хотела „Европа“, препричавају згоде с јутрошњег пазара, воде варошку политику, али докаче ту и тамо председника Владе, понеког министра. Ако има због чега и самог Краља; за Краљево никад није добро кад се Обреновићи наљуте; запамтиле су српске власти да с Краљевчанима не треба да се шале, па иако већ подуже ветрови с Ибра и Мораве никако не досежу до Београда, опет је боље да се тај народ не чачка без преке потребе. Политички живот у Србији, после појаве Радикалне странке 1881. године, постао је узбуркан и пун преврата. Краљ Милан је био огорчени противник радикала па су му напредњаци и либерали служили за обрачун против њих. Страначка острашћеност није мимоишла ни Краљево. На пример: Михаило Чебинац је у почетку политичког деловања био близак напредњацима па је у име Краљевчана, после промене имена Карановац у Краљево, поздравио краља Милана и захвалио му се.

Од оснивања радикалне странке, Чебинац постаје њен истакнути члан и већ 6. септембра 1882. године у штампи је објављено: „Јуче нов збор, Чебинац председник општине, борба беше очајна, али сјајна. Хвала свесним и вредним радикалима“. На ову вест напредњаци су реаговали 1. септембра: „Неистинита је достава Луке учитеља да је Чебинац укмећен. Краљевчани неће ветропира.“ Да би спречили избор Чебинца за председника општине, среске власти су осудиле учитеља Луку Петровића на 15 дана затвора због текста „Босански мамац“, а самог Чебинца „пречишћена Гарашанинова полиција“ је ставила под истрагу и тако га онемогућила да учествује у новом избору. Занимљив је случај смене председника општине која се десила 1879. године. Стефан Луковић је писмом из Карановца обавестио Милоша Ристића, који се као народни посланик налазио у Нишу на заседању скуштине и

који је био председник, о следећем: „Овамо нема ништа ново осим за кметове решио збор да се скину а незна се каће се бирати“. Однос између Краљевчана и Обреновића је нарушен још од времена кнеза Милоша кад је започела реализација урбанистичког плана. Према краљу Милану знамо за Чебинчеву заверу 1894. у којој је главни актер Михаило Чебинац, индустријалац из Краљева, за Ивањдански атентат 1899. међу осумњиченим се налазио Миленко Веснић, а за неког Вукашина Петровића из Краљева постојала је сумња да је дошао у Београд да убије краља. После провере, утврђено је да је као сиромах дошао да тражи посао и да је достава била неоснована. Милан је био задовољан извештајем, али је тражио да тај Вукашин што пре напусти Београд, јер Краљевчани уопште нису поуздани за Обреновиће. Слично закључује и Тајана када хапсе главног јунака, Дамјана Узунског,

осумњиченог за Ивањдански атентат: „Династија увек мора да има барем једног Краљевчанина у тамници, тресу им се гаће кад се само варош спомене.“ Темељна нит у књигама „Варошка легенда“ је историјска грађа помоћу које Тајана поставља основу за развој приче која је у суштини краљевачки времеплов. Са детаљима етнолошког и антрополошког знања, са дијалозима и животним темама главних ликова од рођења па до краја, варошким обичајима, улогама вере, празноверја и школе у развоју средине, пред нама је оживљена варош Краљево са свим заслужним појединцима који су допринели њеном развоју у модернију и културнију средину. Аутентичност, архаичност и пуноћу том времену, пружају вешто коришћени изрази као: препарандија, алумнат, одаврнчили се једно о другог и изреке попут: као млад воћњак убијен градом или вест је пала у варош као шака кукуруза у кокошињац, написао је Драшковић.

23

24

МАГАЗИН 544 24.4.2022.

25

24.4.2022.

МАГАЗИН 544

26

Промена епидемиолошке ситуације

ИЗ ДАНА У ДАН - Укупан број инфицираних корона вирусом од почетка епидемије, проглашене половином маја 2020. године, достигао четрдесет шест хиљада шест стотина једанаест. Током недеље у Општој болници „Студеница“ без фаталних исхода болести коју изазива корона вирус

П

очетак друге половине априла обележио је извештај Завода за јавно здравље и податак да је током претходна двадесет четири сата у здравственим установама са подручја Краљева, тестирано укупно сто педесет седам узорака назофарингеалног бриса а да је присуство новог корона вируса потврђено код тринаест особа. Тако је укупан број потврђених случајева на територији града Краљева од почетка

епидемије, проглашене половином марта 2020. године, за пет стотина тридесет четири премашио четрдесет четири хиљаде. Извештај од следећег дана сведочи да су на присуство вируса тестирана само шездесет два узорка бриса, а да је позитивним оцењено само осам за колико је повећан и број укупно потврђених случајева и достигао четрдесет четири хиљаде пет стотина четрдесет два . Први радни дан у недељи на бол-

нчком лечењу је дочекало десет пацијената чије здравствено стање није нарушено до мере да захтева интензивну или полуинтензивну негу. Током претходног дана на лечење су примљена два пацијента, а здравствено стање преосталих није побољшано до нивоа да је омогућило отпуст на кућно лечење. У периоду између два извештаја Опште болнице „Студеница“ у ковид амбуланти је обављен само један преглед.

трдесет четири хиљаде пет стотина седамдесет два. Број хоспитализованих пацијената у Општој болници смањен је на шест чија клиничка слика није нарушена до нивоа који захтева интензивну или полуинтензивну негу. Током претходног дана хоспитализован је један пацијент, три су отпуштена кућама а један упућен у Крушевац на даље лечење. У истом периоду у дневној болници је збринут један пацијент, а у ковид амбуланти обављено осам прегледа. Иако мањи од претходног дана број тестираних узорака бриса у наредном двадесетчетворочасовом периоду није битније утицао на промену епидемиолошке ситуације о чему сведочи податак да је, међу двеста двадесет седам провераваних присуство вируса, потврђено код дванаест особа па је број инфицираних суграђана од почетка епидемије повећан на пет стотина осамдесет четири више од четрдесет четири хиљаде. Број пацијената који се у Општој болници „Студеница“ лече од ковида 19 смањен је на четири од који ни један ни-

је на интензивној и полуинтензивној нези. Током протекла двадесет четири сата на лечење је примљен један пацијент, двоје оправљених је отпуштено а један упућен у Крушевац на даље лечење. У дневној болници је збринут један оболели, а у ковид амбуланти су обављена два прегледа. Иако је следећег дана тестирано нешто мање узорака бриса него претходног извештај Завода за јавно здравље сведочи да је број позитивних на присуство корона вируса незнатно повећан па је, са тринаест новооткривених случајева инфекције, укупан број за пет стотина деведесет седам премашио четрдесет четири хиљаде. Претпоследња недеља априла завршена је присуством вируса код још четранест суграђана, након тестирања сто седамдесет једног узорка бриса. Укупан број инфицираних особа достигао је четрдесет шест хиљада шест стотина једанаест, а током недеље у Општој болници није било преминулих од болести коју изазива корона вирус. Т Радовановић

Фото: М. Радовановић

О промени епидемиолошке ситуације осамнаестог дана априла сведочи податак да је, након тестирања триста два узорка бриса на присуство корона вируса, број укуно потврђених случајева од почетка епидемије повећан за осамнаест и нарастао на пет стотина шездесет више од четрдесет четири хиљаде. Након пријема једног а отпуста два пацијента током претходна двадесет четири сата број хоспитализованих на одељењу Опште болнице смањен је на девет од којих ниједан није смештен на одељењу интензивне или полуинтензивне неге. У истом периоду у дневној болници је збринут један пацијент, а у ковид амбуланти обављено дванаест прегледа. Извештај Завода за јавно здравље за територију Краљева, на дан 19. априла сведочи да је у здравственим установама тестирано укупно двеста осамдесет узорака бриса узетих од особа са симптомима болести коју изазва корона вирус, или другим индикацијама, а присуство вируса потврђено у дванаест случајева што је допринело да број укупно инфицираних суграђана достигне че-

27

Девет година након потписивања Бриселског споразума

ИСТИНЕ И ЗАБЛУДЕ - У првом споразуму о принципима који регулишу нормализацију односа прецизно је дефинисано петнаест активности као значајном кораку ка елиминацији бројних ограничења у односима две стране

МАГАЗИН 544

24.4.2022.

М

28

инуле недеље се навршило девет година од потписивања Бриселског споразума, а у значајном делу јавности су и даље присутне бројне недоумице о ономе о чему су се сагласили представници Србије и привремених институција на територији Косова и Метохије. Свих девет година присутне су различите информације о ономе на шта су се обавезале две стране, али и оптужбе за неиспуњење договора, у првом реду формирање Заједнице српских општина. У првом споразуму о принципима

који регулишу нормализацију односа прецизно је дефинисано петнаест активности као значајном кораку ка елиминацији бројних ограничења у односима две стране.

1. Постојаће Асоцијација/Заједница општина у којима Срби чине већинско становништво на Косову. Чланство ће бити отворено за сваку другу општину под условом да се о томе сагласе чланови.

2. Ова Заједница/Асоцијација ће бити успостављена на основу Статута. До њеног распуштања може доћи са-

мо на основу одлуке општина учесница. Правне гаранције ће пружити меродавно право и уставно право (укључујући и правило двотрећинске већине).

3. Структуре Асоцијације/Заједнице ће бити успостављене на истој основи на којој почива постојећи Статут Асоцијације косовских општина, нпр. председник, потпредседник, Скупштина, Веће.

4. У складу са надлежностима додељеним Европском повељом о локалној самоуправи и косовским

законом, општине учеснице ће имати право да сарађују у колективном спровођењу овлашћења кроз Заједниц у / А с о ц и ј а ц и ј у . Асоцијација/Заједница ће имати пун надзор над областима економског развоја, образовања, здравства, урбанизма и руралног развоја.

5. Асоцијација/Заједница ће вршити и друге додатне надлежности које јој могу делегирати централне власти.

6. Заједница/Асоцијација ће имати репрезентативну улогу према централним властима и у том циљу биће представљена у консултативном већу заједница. У циљу испуњавања ове улоге предвиђена је функција мониторинга.

7. На Косову ће постојати јединствене полицијске снаге које се зову Косовска полиција. Сва полиција на северу Косова ће бити интегрисана у оквир Косовске полиције. Плате ће исплаћивати само Косовска полиција.

8. Члановима других српских безбедносних структура биће понуђена места у еквивалентним косовским структурама.

9. Постојаће регионални командант полиције за четири општине на северу у којима Срби чине већинско становништво (северна Митровица, Звечан, Зубин Поток и Лепосавић). Командант овог региона биће косовски Србин кога именује Министарство унутрашњих послова са списка који достављају четири градоначелника у име Заједнице/Асоцијације. Састав КП на северу ће одсликавати етнички састав становништва ове четири општине. (Постојаће још један регионални командант полиције за општине јужна Митровица, Србица и Вучитрн). Регионални командант четири северне општине ће сарађивати са другим регионалним командантима.

10. Судске власти биће интегрисане и функционисаће у оквиру правног система Косова. Апелациони суд у Приштини ће успоставити веће које ће бити састављено од већине судија косовских Срба, које ће бити надлежно за све општине у којима су Срби већинско становништво. Одељење Апелационог суда, кога чине административно особље и судије, имаће сталну канце-

ларију у северној Митровици (Окружни суд у Митровици). Свако веће споменутог Одељења ће бити састављено од већина судија косовских Срба. У зависности од природе случаја о коме је реч, веће ће чинити одговарајуће судије.

11. Општински избори ће бити организовани у северним општинама 2013. године уз посредовање ОЕБС-а у складу са косовским законом и међународним стандардима.

12. План за имплементацију, укључујући временске рокове, биће сачињен до 26. априла. Приликом имплементације овог Споразума, поштоваће се принцип транспарентног финансирања.

13. Две стране ће интензивирати разговоре о енергетици и телекомуникацијама и окончати их до 15. јуна.

14. Договорено је да ниједна страна неће блокирати, или подстицати друге да блокирају напредак друге стране на њеном путу ка ЕУ.

15. Две стране ће, уз помоћ ЕУ, основати Комитет за имплементацију.

29

Носиоци демократских промена: Срђан Кнежевић (2)

МАГАЗИН 544

24.4.2022.

ШТО ГЛАВА ПРАЗНИЈА ТО БЕЗОБРАЗНИЈА

30

- Уверење да је тадашњи председник Слободан Милошевић одлучио да се обрачуна са цивилним сектором потврђивали су све чешћи упади безбедносних служби у просторије невладиних организација, контрола докуметације и садржаја на компјутерима. – Очекивање позитивног решења за политички азил у Шпанији прилика да се октобарска дешавања 2000. из ове земље прате преко медија и интернета. – Након демократских промена представници цивилног друштва су инсистирали на демонтирању свих институција старог система како би на здравим основама почела градња новог. – Више хапшења по потерници због дезертерства иако су сви поступци стопирани до доношења Закона о помиловању. - После демократских промена није се богзна шта битније променило у раду многих државних органа. - Уверење да организације цивилног друштва у земљи нико не узима за озбиљно повод за укључење у политички живот

О

свему што се током двоипомесечног бомбардовања Србије 1999. године дешавало на простору Косова и Метохије и данас постоје различите информације. Оно што је као припадник војске доживео Срђан Кнежевић само је један од разлога за одлуку да се, након одсуства због одмора од ратних дејстава, више не враћа у јединицу. Одуство које је требало да траје пет дана неочекивано се продужило након неуспелог покушаја да преко граничног прелаза на Рачи пређе на територију Босне и Херцеговине.

Једина шанса да се избегне повратак у јединицу била је процена лекара Војномедицинског цетра и закључак психолога да је до поновног успостављања борбене готовости потребно бар месец дана. Било је то довољно да се сачека потписивање Кумановског споразума којим је потврђен прекид војних операција на територији јужне српске покрајине што је било повод за повратак свих мобилисаних припадника оружаних снага. Након истека боловања Кнежевић се јединици придружио у Рашки и после

неколико дана коначно вратио кући да би наставио активност у београдским невладиним организацијама. Престанак ратних дејстава на простору Косова и Метохије био је повод за различите анализе понашања припадника оружаних снага, пре свега командног кадра, а само једно појављивање у програму „Мрежа“ емитованом на Телевизији Б92 и за бројне непријатности које ће доживети Срђан Кнежевић. Противнику ратовања и активисти који се залагао за право на приговор савести није било

Срђан Кнежевић

31

32

МАГАЗИН 544 24.4.2022.

тешко да, имајући у виду краткотрајно ратно искуство, упути оштре критике на понашање официра, опремљеност војске, низак степен организованости и много чега другог. Чини се да су пажљивије од обичних гледалаца телевизијске програме, са садржином која је сматрана сумњивом, посматрали припадници безбедносних служби. Зато Кнежевића није много изненадио позив да се појави пред Војним судом и образложи оно што је изјавио телевизији. Ма колико био уверен да има право на јавно изражавање мишљења, а да је све изговорено пред камерама истина, бројна негативна искуства била су добар повод да схвати како није време да се јуначи пред овом врстом суда, па се брже боље преко границе упутио у Црну Гору. Мрежа приговарача савести је била добро организована и на територији ове републике, а долазак у Никшић повод за потврду да се тамо већ налази добар део активиста невладиног сектора са којима је присно сарађивао и пре невоље која га је снашла. Уверење да је тадашњи председник Слободан Милошевић одлучио да се обрачуна са цивилним сектором потврђивали су све чешћи упади безбедносних служби у просторије невладиних организација, контрола докуметације и садржаја на компјутерима. Страх да ни Црна Гора није претерано сигурна води ка размишљању да се докопа Италије и бар на неко време ангажује на било каквим пословима док се ситуација у земљи не учини довољно безбедном. Понуда приговарача савести из Шпаније да пруже гостопримство и еветуални азил, уз то новац за авионску карту до ове земље, убрзао је одлуку да се из Подгорице преко Рима и Барселоне упути ка Валенсији. Скоро три месеца боравка у Шпанији прилика је да се, у ишчекивању позитивног решења по захтеву за политички азил, преко средстава информисања и интернета испрате бурна октобарска дешавања у Србији. У потрази за било каквим послом пут ће Кнежевића одвести у Виља Реал, потом Сарагосу и назад према Мадриду што је повод за одлу-

ку да се ипак врати кући.

- Раније сам добио визу на име постдипломских студија јер међу шпанским „Женама у црном“ има доста професорки универзитета које су ми помогле да дођем до потврде о упису. То је и био повод да одмах предам документа за азил како бих могао да останем што дуже у Шпанији где сам у центру за азиланте и уз помоћ Црвеног крста почео да учим шпански језик. Кад сам пет дана по паду Милошевића отишао по нове информације речено ми је да морам да се вратим у Србију, јер је у земљу коначно дошла демократија. Нисам хтео да чекам авион из Барселоне до Подгорице, иако сам имао повратну карту, него кренем аутобусом за Рим. Два дана сам путовао преко Француске а кад сам стигао до Рима у петак сазнам да авион за Подгорицу лети тек у понедељак. На аеродрому који је преко ноћи био затворен спавао сам на траци за транспорт пртљага, а друштво су ми правили карабињери – прича Кнежевић који се у октобру 1999. обрео у Краљеву да би врло брзо у Београду наставио активности везане за приговор савести. Био је то период бољег упознавања стања у земљи у коме су представници цивилног друштва инсистирали на демонтирању свих институција старог система како би на здравим основама почела градња новог. Основ за овакав став било је уверење да се на старим темељима не може градити нова кућа што је водило ка потреби да се из система државне управе уклоне сви представници старе власти. Врло брзо се показало да међу челницима нове власти нема довољно разумевања за тако нешто, па је све чвршће уверење да је баш ово генератор бројних проблема у годинама које су уследиле. На период с краја века и данас подсећа сумња у резултате септембарских избора који су били увод у масовне протесте и парализу живота у земљи. Подгревале су их информације из добро обавештених кругова блиских властима које су потврђивале да је Слободан Милошевић победио на председничким изборима али је, за-

рад мира у земљи и под притиском међународне политике, био принуђен да се повуче са власти и препусти је снагама које су се декларисале као демократске. Као доказаног антиратног активисту Срђана Кнежевића је пут, сем бројних градова у земљи и трибина на којима се популарише приговор савести, водио и на сличне скупове у иностранству. Један такав био је повод за пут у Цирих до кога никада није стигао јер је на аеродрому ухапшен према потерници којом је тражен по оптужби за дезертерство у периоду власти старог режима. Један дан у аеродромском притвору довољно је да се сачека патрола војне полиције и спроведе до касарне у Београду, а потом у Нишу, да би се појавио пред Војним судом. Два дана нико није знао где се налази Срђан Кнежевић а једина информација сапутника према Цириху сведочила је о хапшењу што је било повод да анархиста Ратибор Тривунац, који је хапшен због напада на америчку амбасаду, у Паризу покрене акцију за ослобађање протестом испред српске амбасаде.

- У време демократске владавине био сам политички затвореник, иако је на Војном суду потврђено да се чека доношење закона о помиловању због чега су обустављени поступци против свих лица са истим оптужбама. После седам дана возим „Жене у црном“ на неки скуп у Сијеринску бању. Смештен сам у Хотелу „Београд“, а кад је у раним јутарњим часовима неко јако залупао отворим врата и видим пун ходник полицајаца који улете у собу да ме хапсе. Спакују ме и одведу у СУП Лесковац док не дође Војна полиција да ме везаног, са лисицама на рукама, спроведе у касарну Јужни булевар, а потом опет у нишки Војни суд. Иако су ми нудили папир којим се потврђује да је обустављен поступак нисам хтео га узмем сматрајући да у демократској земљи нема потребе за било каквим аусвајсима и посебним папирима. Петнаест дана касније упутио сам се на скуп приговарача савести у Загребу и опет иста прича, скидање са воза, привођење, контрола и опет пуштање.

33

24.4.2022.

МАГАЗИН 544

34

Поновило се то још једном након месец дана кад сам са бендом кренупо на турнеју по Хрватској. Опет ме изводе, везују и спроводе до Шида где губим два сата у бувари док војска схвати да не постоји потерница. У међувремену се променила смена на граници и опет сумња да нешто није у реду, јер и даље код цивилних власти, за разлику од војних, потерница није укинута. Хапшење се поновило на бугарској граници приликом покушаја да са групом активиста отпутујем на скуп приговарача савести у Турској, а шест хапшења у кратком периоду повод је да адвокат Југословенског комитета правника предложи да ме стрељају јер му је већ досадило да ме вади из затвора – прича Кнежевић. Бројне непријатности није могло да ублажи ни писмо министра полиције Душана Михајловића у коме се извињава због понашања припадника службе и поступања на основу података које имају. У таквим околностима се више од самог хапшења иритантним сматрало сазнање да се ни после демократских промена није богзна шта битније променило у раду многих државних органа. О овоме сведочи податак да је у време владавине Слободана Милошевића било привођења и саслушавања али никад хапшења и спровођења из затвора у затвор са лисицама на рукама. Завршетак студија је разлог за коначни повратак у Краљево а уверење да организације цивилног друштва у земљи нико не узима за озбиљно повод за укључење у политички живот. Осврт на дешавања на локалној политичкој сцени, и анализа субјеката који на њој играју мање или више важне улоге, водио је ка тек основаном Покрету за Краљево као најближем по дотадашњим ставовима. Било је то непосредно пред почетак предизборне кампање за локалне изборе 2008. године када је добородошао сваки појединац спреман да се упусти у скупљање потписа грађана, лепљење плаката и друге активности. Предан рад је брзо препознат у новој средини, па се Кнежевић нашао на листи кандидата за одборнике и те године добио

први мандат у Скупштини града. Дугогодишње искуство потврђује да је до 2000. године опозиција имала снажну финансијску, логистичку и сваку другу подршку западних земаља а количина излепљених лаката, одштампаних мајца и беџева који су преплавили земљу потврђује да је у кампању рушења старог режима уложен огроман новац. Притисак запада је био огроман, а у земљи пласиране информације о држави са највише полицајаца на свету. Колико су биле основане потврдило се након обарања власти кад су постојеће снаге ојачане хиљадама нових полицајаца. Све упућује на размишљање да је годинама уназад вођен добро припремљен специјални рат и обећањем брзог пријема у Европску унију злоупотребљено велико незадовољство народа - Искористили су потнецијал народа и уништили било какву каснију жељу за променама, јер су изиграли поверење које им је дато. Сви смо имали велику наду у боље сутра док се нису појавили лопови и бандити. Засмрдело је још од Ђинђића са приватизацијама за једну марку, па иако се о покојнику прича све најбоље ни овај није био светац. Ових који су сада на власти не би ни било да се Демократска странка понашала само 30 посто боље. Тада нико није претпостављао да ће после 15 година доћи овакво стање. Ко је могао претпоставити да ће људи које смо скидали 5. октобра сада бити на власти? То је везано за инсиситирање невладиних организација да се рашчисти са старим системом. Уместо да сруше темеље и на новим граде здраву кућу демократе су почеле од приземља и надограђивали све док све није отишло дођавола – каже Кнежевић. Посткомунистички период посебно се негативно одразио на Краљево које је до 2000. године важило за опозициони град. Ни једна приватизација није окончана на начин да предузеће опстане, па је у свима покренут стечај а радници истерани на улицу. На најгори начин се потврдила крилатица да

револуција једе своју децу, јер су уништени они који су били најактивнији у обарању старог система. Разочарање у демократске снаге води ка уверењу да би и социјалисти, који су у својим редовима у то време имали десет доктора наука а сада ни једног, владали боље него они који су их заменили. Снага коју је носила елита ишчилела је под налетом стручњака са купљеним дипломама што се најбоље види по стању у коме се налази локална економија. Ако се свему додају и лични интереси онда не чуди што је после две деценије стање у Краљеву много поразније него што је било под санкцијама међународне заједнице. На политичкој позорници се деценијама у различитим улогама појављују исти људи који су за три мандата зарадили више него просечан радник за читав радни век.

- Очекивања су у потпуности изневерена, а моја борба потпуно промашена иако то није моја кривица. Сплет околности је допринео да људи нису били довољно свесни, а нису ни сада, да су они снага а не шачица појединаца која као кварљива и смењива роба стоји испред њих. Ја више нисам анархиста зато што сам ушао у систем, а оно што ми се свиђа код изворног комунизма је да сва моћ припада народу. Народ није свестан да има моћ па га зато држе у незнању јер да има и мало знања сигуран сам да би незадовољни, а у Краљеву је 70 посто таквих, учинили да се побришу ови и изаберу неки други људи. Велики је поблем досељавање јер они који су дошли овај град не сматрају својим, него нужним злом и пролазном станицом. Млађе генерације себе виде у Београду, а рођени овде су у годинама кад немају снагу – каже Кнежевић. Изостаје и учешће значајнијег броја младих у политичком животу, а посебно поражавајуће делује уверење да је све мање и оних са високошколским образовањем који имају јасан критички став о положају у коме се налазе. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

35

36

МАГАЗИН 544 24.4.2022.

37

Путоказ за реформе ка економији знања

МАГАЗИН 544

24.4.2022.

СИВА КЊИГА

38

- Педесет од шездесет препорука усмерено на унапређење сарадње науке и привреде, креирање стимулативне пореске политике ка стартапима, микро, малим и већим иновативним бизнисима, модернизацију радног законодавства за дигиталне предузетнике, као и развој инфраструктуре за иновације и приступ повољном финансирању.

- Само три одсто предузећа у Србији развило иновацију у сарадњи са академском заједницом. - Улагање у истраживања и развој мање од једног процента бруто домаћег производа, или педесет патената на милион становника. - Мање од два одсто истраживача запослених у привреди наспрам скоро двадесет пет пута више у Европи

З

аконско уређење употребе вештачке интелигенције, увођење индустријских доктората у образовни систем, регулисање коришћења електричних тротинета, бицикала и других сличних возила, део су реформских препорука које је ресорним институцијама прошле среде представила Национална алијанса за локални економски развој. Препоруке су део прве Сиве књиге ино-

вација креиране у циљу унапређења услова пословања за иновативно и високотехнолошко предузетништво. Специјализована публикација припремљена је у оквиру StarTech програма за подршку дигиталној трансформацији домаће економије, који спроводи Национална алијанса за локални економски развој а финансира компанија Филип Морис. Место у првом издању нашло је

шездесет препорука, од којих је педесет усмерено на унапређење сарадње науке и привреде, креирање стимулативне пореске политике ка стартапима, микро, малим и већим иновативним бизнисима, модернизацију радног законодавства за дигиталне предузетнике, као и развој инфраструктуре за иновације и приступ повољном финансирању. Сива књига нуди ресорним институ-

А ИНОВАЦИЈА цијама јасне смернице и предлоге решења за сваку од препрека на које наилазе иноватори, у додатних десет понуђене су идеје за нове пореске олакшице и субвенције, попут пореских кредита за иновације или подстицаја за електрична возила а највећи изазов стављен је пред Министарство финансија и Министарство просвете, науке и технолошког развоја, у чијој је надлежности решавање више од половине предлога. Први потпредседник Владе Србије, и министар просвете, науке и технолошког развоја, Бранко Ружић посебно истиче податак да је дванаест препорука, или свака пета, у надлежности министарства на чијем је челу. Посебно значајним оцењује препоруке за унапређење сарадње науке и привреде како би се поправила позиција Србије на светским листама конкурентности. То се пре свега односи на Глобални индекс иновативности где је, у домену сарадње универзитета и привреде, достигнут износ који се приближава оцени четрдесет од могућих сто. Разлог се огледа у потврди да је само три одсто предузећа у Србији развило ино-

вацију у сарадњи са академском заједницом, док је у најразвијенијим државама сарадња науке и привреде незаобилазни фактор успеха. Сугестије за израду препорука прикупљене су од иноватора, истраживача, привреде, институција и академске заједнице, а значајан допринос дале су и партнерске организације, Центар за моторна возила Ауто мото савеза Србије, Национална асоцијација аутономних и електричних возила, Иницијатива Дигитална Србија, Адвокатска канцеларија Жунић, Асоцијација индустрије видео игара Србије, PricewaterhouseCoopers и Научно-технолошки парк Београд. Сарадња на изради Сиве књиге показала је потенцијал којим се тренутно располаже, а укључује ресурсе дванаест хиљада истраживача, више од седамдесет института, двадесет два центра изузетних вредности, двадесет три универзитета и факултета. И поред тога, са улагањима у истраживања и развој мањем од једног процента бруто домаћег производа, или педесет патената на милион становника наспрам двеста три-

десет колико је просек Европске уније, и мање од два одсто истраживача запослених у привреди наспрам скоро двадесет пет пута више у Европи, пред Србијом дуг пут и неопходност да у трци са најбољима прескаче по неколико степеника. Међу приоритетним препорукама налазе се и предлози за омогућавање финансирања стартапова од небанкарских микрофинансијских институција и укидање кажњавања због кашњења уплате једне рате кредита, убрзање поступка регистровања жига, укидање арбитрарних ограничења при постављању базних станица, примена паметних уговора, уређење извоза података о личности у складу са стандардима Европске уније и друге. У оквиру програма вредног пет милиона долара, отворен је други годишњи конкурс за доделу бесповратних средстава, а до 18. маја могуће је аплицирати за грантове од петнаест до сто хиљада долара намењених развоју иновативног производа и услуге и дигиталној трансформацији пословања. Т. Радовановић

39

Исхрана после поста

ОПРЕЗНО И ПОСТЕПЕНО

МАГАЗИН 544

24.4.2022.

- Како као енергетско гориво током поста организам користи храну са мањим садржајем масти, мање зачињену и лакше варљиву, важно је да се након овог периода у исхрану постепено уводе намирнице које нису коришћене. - Значајном се оцењује умереност у јелу јер су, осим врсте хране, подједнако важне и количине

40

П

ост представља вољно уздржавање од јела и пића за одређен временски период, а може да буде потпун или делимични ако се односи на само неке врсте. У православном хришћанству представља уздржавање од одређене врсте хране кад се из исхране искључују намирнице животињског порекла, месо и месни производи, млеко, млечни производи и јаја, што значи да у овом периоду основ исхране чине житарице, поврће и воће уз рибу. Верници који посте „на води“ у исхрани не користе ни биљна уља и рибу, па је код њих период прилагођавања на овакав начин исхране дужи, као и поновно прилагођавање на мрсну исхрану. Како током поста, посебно вишедневног или вишенедељног, организам као енергетско гориво користи храну са мањим садржајем масти, мање зачињена и лакше се вари, важно је да се након овог периода постепено уводе намирнице које нису коришћене. У Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ за исхрану првих дана по престанку поста

препоручују коришћење белог мрса који укључује млад сир, јогурт, кисело млеко и поснија меса каквим се сматрају пилетина и ћуретина, јер похована и пржена храна никада нису добар избор никада, нарочито не у овом периоду. Здравствени радници указују на потребу да се месо припрема кувањем, динстањем или печењем у рерни без додате масноће, уз настојање да се, најмање једном до два пута током недеље, задржи навику коришћења рибе у исхрани. Јаја треба постепено уводити у исхрану а посебна опрезност препоручује се кад су у питању ускршња, јер почетна умереност подразумева коришћење само једног. Исхрана треба да буде разноврсна са довољним количинама поврћа, воћа и житарица, а како се дуготрајни пост завршава великим празником, значајном се оцењује умереност у јелу јер су, осим врсте хране, подједнако важне и количине. Због тога не треба претеривати, како би се избегле тегобе које се јављају у виду надимања, надутости, осећања препуњености трбуха, појачаних гасова, болова у тр-

буху, понекада мука, повраћања и учестале столице. Основном препоруком за исхрану у периоду након поста оцењује се неопходност доручка и организовање осталих оброка у складу са дневним обавезама. Значајним делом исхране оцењује се ужина и потреба да се до ручка поједе још нешто, чак иако се не осећа велика глад. Уместо пецива, грицкалица или слаткиша бољим избором у овом периоду оцењује се конзумирање воћа или салате. Најбољим начином да се започне ручак стручњаци оцењују супу од поврћа или чорбу од житарица које понекад могу да буду и комплетан оброк уз препоруку да се у тањиру нађу различите врсте поврћа, посна меса и доста салате. Значај течности за задовољавање потреба организма води ка потреби да се дневно конзумира бар шест до осам чаша. Иако се жеђ осећа и у периодима кад код особе преовладава уверење да је гладна погрешним се оцењује заливање сваког залогаја водом, јер то успорава и отежава процес варења. Т. Радовановић

41

42

МАГАЗИН 544 24.4.2022.

43

24.4.2022.

МАГАЗИН 544

44

Словеначки средњошколци у Краљеву

КОРИСНА РАЗМЕ - Посета Краљеву прилика да се гости из Словеније упознају са начинима на који краљевачки средњошколци стичу знања неопходна за заштиту природе. - Посете Матарушкој Бањи, Окамењеној шуми, Манастиру Жичи, погону за прераду отпадних вода, Градској депонији, Гочу, Голији, Рудну и Врњачкој Бањи. - Посета значајна за седам ученика љубљанског Биотехничког образовног центра. - Европска унија финансира размену ученика, под условом да школа то образложи и аплицира за средства на неком од конкурса. - Уз аутохтону сорту јабуке из Словеније ученици засадили домаћу кожару. - Из Словеније стигле кућице за мање птице и слепе мишеве

ЕНА ИСКУСТАВА Н

астојање да се унапреди образовни процес најчешће је повод трагања за искуствима сродних установа у другим срединама, у последње време и ослањање на инострана искуства. То је био повод да група професора Пољопривредно-хемијске школе „Др Ђорђе Радић“ успостави контакт са колегама из љубљанског Биотехничко образовног центра БИЦ кроз сарадњу на реализацији пројеката конципираних на начин да стимулишу рад наставника и ученика у земљама Европске уније. Мотив краљевачких просветних радника за укључење у пројекат који финансира их

Фондација Темпус била је жеља да развију компетенције везане за примену постулата одрживог развоја, бриге о природи и заштите животне средине, а добра прилика за то била су искуства словеначких колега. Први контакт са новом средином био је прилика за потврду да образовни центри као што је БИЦ нису класичне средње школе, већ производни центри где се подједнако школују и одрасли, а производи настали током образовног процеса пласирају на тржиште. Наставник хемијско технолошке групе предмета у Пољоприврдно-хемијској школи „Др Ђорђе Радић“ Ана

Цветковић добрим примером оцењује Прехрамбену школу у оквиру Биотехничко образовног центра која прилику за реализацију значајних финанијских средстава неопходних за развој и унапређење образовног процеса остварује кроз сопствену пекару, посластичарницу и мензу коју користе ученици са одсека кулинарства. Сем прихода који остварује радом ученика школа учествује у различитим пројектима Европске уније, а значајним средствима за набавку опреме врши истраживања која доприносе даљем развоју. Жеља да се Краљевчани боље упо-

45

46

МАГАЗИН 544 24.4.2022.

Врњачкој Бањи наставник на програму техничар за заштиту природе Матеуш Крамер посету Краљеву оцењује подједнако значајном за њега и седам ученика Биотехничког образовног центра.

- Узорковали смо воду Мораве и Ибра, одрадили хемијске и лабораторијске анализе и припремили за микробиолошку стручну анализу у Ветеринарском специјалистичком институту. Умрежили смо се са социјалним партнерима са жељом да све што се ради буде пропраћено са тог аспекта, да се види колико може да утиче на промену свести, како град брине о својим ресурсима, како штити природу и врши заштиту животне средине. При првом сусрету пре три године договорили смо се да успоставимо сарадњу, али смо због короне дошли тек сада са ученицима и задатком да једни о другима скупљају информације и упоређују систем рада у сврху заштите природе. Иако се систем не разликује много ми смо на вишем нивоу, па је добро да наши ђаци виде где смо некад били, шта смо постигли и да труд који смо уложили даје резултате. Најбоље је да видимо разлике, а ако узмемо боље ствари једни од других не може бити друго него прогрес, каже Крамер који након прве посете словеначких ђака Краљеву очекује узвратну посету уз подсећање да Европска унија финансира активности ове врсте под условом да школа то образложи и аплицира за средства на неком од конкурса. Да гости нису дошли празних шака сведочи податак да су домаћинима донели садницу аутохтоне сорте јабуке коју су засадили заједно са домаћом кожаром са уверењем да ће раст два стабла напредовати као и сарадња ученика школа који су их засадили. Уз њих су постављене табле са ознаком сарадње две партнерске школе и мотивационим порукама везаним за бригу о природи. Из Словеније су стигле и две кућице направљене у ђачкој радионици, једна за мање птице а друга за слепе мишеве како би им помогли да се гнезде у урбаној средини која овој врсти представља значајан проблем. Разлог се огледа у потврди да су слепи мишеви изузетно корисни зато што конзумирају различите инсекте и комарце, а животну околину чине здравијом јер се за њихово уништавање не користе хемикалије. Посета Краљеву реализована је у оквиру пројекта Ерасмус + усмереном на побољшање квалитета наставних и ваннаставних садржаја, унапређење и размену знања и развој свести о потреби бриге о природи, заштите животне средине и природних ресурса. Т. Еадовановић

Фото: М. Радовановић

знају са образовањем које доприноси заштити животне средине повод је за боравак на Бохињском језеру са ученицима Прехрамбене школе са смера техничар за бригу о природи. Искуства из посете Словенији сведоче о блок настави у амбијенту природног парка и заштићених природних добара где се у пракси реализује све што су ђаци научили, а везано је за бригу о природи. Рад у условима ван школских клупа обогаћен је бројним интересантним садржајима, а ученицима је омогућено да се током боравка у природи активно баве спортом.

- Били смо сведоци тих активности, бавили се планинским бициклизмом и кајаком, улазили у непроходне пећине и учили у самом срцу природе, што ствара јединствено осећање функционално у образовном смислу. Схватили смо како је кроз блок наставу најлакше да иновирамо образовни процес, па смо успоставили сарадњу са бројним партнерима на нивоу града. Сарађујемо са „Водоводом“, „Чистоћом“, Заводом за јавно здравље, Ветеринарским специјалистичким институтом, али и невладиним организацијама као што су Еколошки покрет Краљево, Асоцијација за развој Ибарске долине и друге. Видели смо могућност да применимо оно што смо видели у Словенији, унапредимо наставу и сарадњу, па смо радили на формирању документа који би помогао да осмислимо садржајнију блок наставу, ангажујемо стручне сараднике и позовемо их као предаваче уз одговарајуће активност на терену, каже Цветковић. Нов систем рада пружио је прилику ученицима Пољопривредне школе да се упознају са начином рада погона за прераду отпадних вода која се, уз прелиминарну механичку прераду, обогаћује кисеоником. Блок настава укључује одлазак на терен са циљем да се узорковањем обезбеде услови за анализу воде у школској лабораторији, а посета градској депонији за разговоре са запосленима о начинима за елиминацију недостатака и планове за будућност. Анализе које није могуће урадити у школи реализују се у Ветеринарском специјалистичком институту и Заводу са јавно здравље, који су се показали као поуздани партнери у различитим пројектима. Да је унапређење образовања двосмеран процес сведочи жеља колега из Словеније за узвратном посетом као приликом за стицање знања о начинима на који краљевачки средњошколци стичу знања неопходна за заштиту природе. Након посете Матарушкој Бањи, Окамењеној шуми, Манастиру Жичи, Погону за прераду отпадних вода, Градској депонији, Гочу, Голији, Рудну и

47

МАГАЗИН 544

24.4.2022.

На репертоару Биоскопа “Кварт”

48

Зечја академија: Немогућа мисија

Подмукли градски зец Лео жели једномзаувекдауништиУскрс па, узавериса лисицама, планира да уништи сва ускршњајаја. УскршњизечевиМакс, Емиињихови пријатељи покушавају да га зауставе а хероји ће, уз помоћ мудре учитељице мадам Хермионе, морати да науче овладавање мистериозном техником борбе и сазнају шта значи веровати некоме - чак и лисици. Анимирани породични филм у 2Д формату, синхронизован на српски језик, траје дванест минута дуже од једног сата, а Уте фон Минчоу Пол га је режирао према сценарију који су написали Катја Грибел и Дагмар Ребиндер. Главне улоге тумаче Ноа Леви, Сента Бергер и Фридрих гон Тун, а у верзији на српском језику Урош Јовчић, Марина Ћосић, Марко Кон и Борка Томовић. Филм је на репертоару биоскопа до 27. априла у пројекцијама које почињу у 17,30.

Опкољени У јесен 1942. године бројне есесесовскејединицепретресајутеренупотразиза четницима који примењују герилску тактику, растурају се у мале формације и одлазедубљеупланине. Међутим, узпомоћ издајника, одред од двеста есесесоваца сазнаје где се налази командант Горске краљеве гарде поручник Никола Калабић

ста суперхерој на мисији. Суочен са стварним авантурама и опасностима, његова права природа је стављена на пробу кад се постави питање да ли има оно што је потребно да се ухвати у коштац са силама зла, одбрани најслабије и победи лоше момке. Акциона комедија у 2Д формату, којој недостаје осам минута да би потрајала сат и по, настала је по сценарију који су написали Жилијен Арути, Пјер Дидан и редитељ Филип Лашко који у филму тумачи главну улогу. У осталим се појављују косценариста Жилијен Арути, Тарек Будали, Елоди Фонтен, Алис Дуфор и Жан-Уге Англад. Филм се приказује још данас, а последња пројекција почиње у 21,30. са тројицом четника. Потера креће, четници су опкољени а Недићева Специјална полицијаодводидеоКалабићевепородице у логор, док им његов дванаестогодишњи син и супруга беже. Да ли ће појачање Калабићу стићи на време, далипостојиизлазкададвеставојника опколи њих четворицу и како сачувати присебност у таковј ситуацији само су нека од питања на која покушава да одговори редитељ Милослав Самарџић у ратној историјској драми по сопственом сценарију, чије је трајање ограничено на тачно сат и по. Главне улоге тумаче Борко Брајевић, Саша Станковић, Стефан Јоцић, Никола Дрмочић, Александар Јеленић, Предраг Јовановић, Мина Стојковић, Ђорђе Ђоковић, Ненад Петровић, Мирослав Хуђец и НиколаБијанић, а филм се приказује до 27. априла у пројекцијама које почињу у 19,30.

Суперхерој упркос себи Не посебно успешан глумац Седрик осуђен је да води живот губитника јер је шворц, девојка га оставља а његов отац, сестра и најбољи пријатељи изгубили су верууспособностдаурадибилоштавреднопажње. Кад коначнодобијеглавнуулогу суперхероја „Бедмена“ појављује се шанса за извлачење са бескрајне силазне путање и стицање поштовања од стране оца. Али, судбина поново узвраћа ударац кад Седрик, журећи са сета обучен у костим, доживљава саобраћајну несреcћу, губи памcћење и буди се уверен да је заи-

После зиме Иакоихраздвајајукилометри, петпријатеља из малог црногорског града, у својим касним двадесетим, труде се да сачувају пријатељства. Док их низ догађаја доводи до животних прекретница, токомједнегодинеувиђајудаимсемладост нагло завршава јер, после зиме, свако од њих мора да изгради нови свет за себе. Драму у 2Д формату, и трајању од сто једног минута, Иван Бакрач је режирао према сопственом сценарију, а водеће улоге тумаче Момчило Оташевић, Петар Бурић, Ана Вучковић, Ивона Кустудић и Маја Шуша. Филм се приказује до среде 27. априла, а пројекције почињу у 21,30.

49

МАГАЗИН 544

24.4.2022.

К

50

„Да живимо, као сав нормалан Кажу нам: „Да нисмо – норма

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

Знате, шта је трагично? Кад нас лажу – званично!

свет“!? ални“!

Србе, не треба „правити лудим”; кад све неправде трпе, они то и јесу!

Живот ми је, препун бежаније; волео бих, да ми такав није!

51

МАГАЗИН 544

24.4.2022.

www.minjina-kuhinjica.com

52

Из Мињине кухињице

53

54

МАГАЗИН 544 24.4.2022.

Напредак - Кикер 0:0

55

56

МАГАЗИН 544 24.4.2022.

ГФК Слобода - Слога 2:0

57

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 24. И 30. АПРИЛА

МАГАЗИН 544

24.4.2022.

24. април

58

1792 — Француски капетан Клод Жозеф Руже де Лил компоновао је “Марсељезу”, која је касније постала химна Француске.

1877 — Русија објавила рат Отоманској империји.

1898 — Шпанија објавила рат САД као одговор на ултиматум америчке администрације да се шпанска власт повуче са Кубе.

1916 — У Даблину почео антибритански устанак за независну Ирску Републику. Британске трупе угушиле су устанак за шест дана.

1945 — Oслобођена Босанска Градишка у Другом светском рату 1950 — Формирана држава Јордан спајањем краљевине Трансјорданија и Палестине под јорданском окупацијом.

1967 — У Београду је отворена прва дискотека у Југославији и једна од првих у Европи.

1970 — Кина је лансирала први вештачки сателит.

1975 — Троје људи погинуло у нападу немачке терористичке групе Бадер-Мајнхоф на амбасаду Немачке у Стокхолму.

1987 — Слободан Милошевић, тадашњи председник Председништва Савеза комуниста Србије, посетио је Косово Поље и дао подршку Србима са Косова који су се жалили на све агресивнији национализам косовских Ал-

банаца. Та подршка, симболично изражена реченицом “Нико не сме да вас бије”, означила је почетак српског популистичког таласа на чијем ће челу у наредних 13 година бити Слободан Милошевић.

1991 — Влада Јужне Африке саопштила да је постигла договор с Афричким националним конгресом Нелсона Манделе да до 30. априла 1991. ослободи све политичке затворенике.

1992 — Герилски лидери у Авганистану договорили су се да Савет од 50 чланова преузме власт после рушења комунистичког режима Наџибулаха.

1996 — Палестински парламент у избеглиштву је из повеље Палестинске ослободилачке организације избацио одредбу о уништењу Израела. У Пекингу, председници Русије и Кине Борис Јељцин и Ђанг Цемин договорили су се о новим односима две земље.

2003 — Министарство унутрашњих послова Србије поднело је Окружном тужилаштву у Београду кривичну пријаву против бившег председника Југославије Слободана Милошевића и још осам лица осумњичених за умешаност у убиство бившег председника Председништва Србије Ивана Стамболића. Јужноафрички суд осудио је хероину антиапартхејда Вини МадикизелаМандела, бившу супругу некадашњег председника Нелсона Манделе, на шест година затвора због преваре и крађе. Након жалбе казна јој је смањена на три и по године затвора.

2004 — Папа Јован Павле Други поставио је једну опатицу на одговорну позицију у Римокатоличкој цркви, треће место у конгрегацији која руководи верским редовима. То је највише место које је једна опатица икада заузела у администрацији Римокатоличке цркве. САД су ублажиле економске санкције Либији, пошто је напустила програм производње оружја за масовно уништење. Санкције су биле на снази од 1986. године. Кипарски Грци су двотрећинском већином на референдуму одбили уједињење са кипарским Турцима и тиме спречили да цео Кипар уђе у Европску унију.

2013 — 1.129 особа је погинуло, а око 2.500 је повређено у урушавању зграде у месту Савар у Бангладешу.

2016. — На ванредним парламентарним изборима у Србији владајућа Српска напредна странка освојила убедљиву већину посланичких места.

2021. — Амерички председник Џо Бајден потписао указ о признавању масовних злочина над Јерменима 1915. у Османлијском царству као геноцид.

25. април 1512 — Турски султан Селим I ступио на престо.

1644 — Збачена је кинеска династија Минг када је цар Чонг Џен извршио самоубиство током сељачког устанка који је предводио Ли Зиченг.

1792 — На погубљењу друмског разбојника Жака Пелетјеа на Тргу Де Грев у Паризу у Француској први пут употребљена гиљотина.

1859 — Почело је копање Суецког канала према пројекту конзула Француске у Александрији Фердинанда де Лесепса.

1915 — Искрцавањем британских, француских, новозеландских и аустралијских војника на полуострво Галипоље почела је Галипољска операција, једна од највећих битака у Првом светском рату.

1920 — Пољске трупе упале у Украјину, брзо напредовале и 6. маја заузе-

ле Кијев. Миром у Риги 12. марта 1921. Пољска добила од Совјетске Русије територију с више милиона Украјинаца и Белоруса.

1945 — Совјетске и америчке трупе среле се, први пут у Другом светском рату, код места Торгау у Немачкој. У Сан Франциску 45 земаља антихитлеровске коалиције, укључујући Југославију, почело оснивачку конференцију Уједињених нација.

1974 — У Португалу у Револуцији каранфила оборен је аутократски режим Марсела Каетана.

1975 — На првим слободним изборима после пола века победила Социјалистичка партија Марија Соареша.

1980 — Мисија командоса САД, која је требало да спасе 53 члана амбасаде САД у Техерану, држане као таоце, пропала у иранској пустињи после погибије осам Американаца у судару хелокоптера са авионом. Срушио се дански “боинг 727” који је превозио британске туристе на линији Манчестер-Тенерифе. Погинуло свих 146 путника и чланова посаде.

1982 — Последњи израелски војници напустили Синај, окончавши петнаестогодишњу окупацију тог египатског полуострва.

1993 — На референдуму у Русији 62% гласача подржало реформе председника Бориса Јељцина. У присуству мировног посредника, лорда Овена, председници Југославије, Србије и Црне Горе Добрица Ћосић, Слободан Милошевић и Момир Булатовић покушали да убеде лидера Републике Српске Радована Караџића да потпише коригован Венс-Овенов мировни план. Наредног дана Скупштина Републике Српске одбила план, рат у Босни настављен, а Југославији пооштрене санкције међународне заједнице.

1994 — У Лондону формирана Контакт-група за координацију дипломатских акција САД, Русије и Европске уније у рату у Босни.

1999 — Авијација НАТО срушила друмско-железнички Жежељев мост, већ оштећен у три напада претходних дана. Нови Сад тако остао без последњег од три моста на Дунаву.

59

2000 — У Београду убијен директор „Југословенског аеротранспорта“ Жика Петровић.

2002 — Русија саопштила да су руске трупе убиле Катаба, једног од најтраженијих људи у земљи, чеченског лидера арапског порекла, за којег се сумњало да има блиске везе са Ал Каидом.

2004 — За председника Аустрије изабран кандидат Социјалдемократске партије Хајнц Фишер.

2006 — Тужилаштво за ратне злочине Србије је подигло оптужницу против осам особа за убиство 48 цивила у Сувој Реци, на Космету, 26. марта 1999. године.

2010 — Душан Кецман је Партизану донео 4. титулу за редом Јадранске лиге, убацивши, у финалној утакмици у Загребу, Цибони тројку са 3/4 терена на 0,6 секунди до краја.

МАГАЗИН 544

24.4.2022.

26. април

60

1532 — У походу на Беч турска војска под командом султана Сулејмана II ушла у Мађарску.

1607 — Капетан Џон Смит у Кејп Хенри у Вирџинији довео прве колонисте који су основали прво стално британско насеље у Северној Америци.

1717 — У олуји код Масачусетса потонула гусарска галија Уида са око четири тоне злата.

1828 — Русија објавила рат Турској у знак подршке Грчкој у борби за независност.

1915 — Италија је тајно потписала Лондонски споразум с Великом Британијом, Русијом и Француском и, у Првом светском рату, прешла на страну сила Антанте уз обећање да ће добити Тирол, Трст, Горицу, Истру, делове Далмације и Албаније.

1933 — Основана је тајна полиција нацистичке Немачке, Гестапо.

1937 — Луфтвафе је бомбардовао Гернику током Шпанског грађанског рата.

1942 — У највећој несрећи у историји рударства, у кинеском руднику угља у Бенксију, тада под окупацијом Јапана, погинуло најмање 1.540 људи.

1945 — Ухапшен маршал Анри Фи-

лип Петен, шеф француског колаборационистичког режима, са седиштем у Вишију, у Другом светском рату. Осуђен на смрт због издаје, али му је због ранијих заслуга и старости казна преиначена у доживотну робију.

1945 — Је одржано треће и последње засједање Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења Босне и Херцеговине (ЗАВНОБиХ) у Сарајеву.

1954 — У Женеви почела конференција о Индокини којом је окончана француска доминација у том делу света. САД нису прихватиле резултате скупа, па је у јуну 1954. диктатор Нго Дин Зјем, уз подршку САД, постао премијер Јужног Вијетнама.

1962 — Британија лансирала први сателит “Ариел I”.

1964 — Тангањика, Занзибар и Пемба основале Уједињену Републику Тангањике и Занзибара, која је 29. октобра 1964. променила назив у Танзанија.

1986 — Експлодирао је четврти блок нуклеарне електране Чернобиљ изазвавши најтежу радиоактивну несрећу у историји.

1994 — У Јужној Африци одржани први избори на којима су учествовали и црнци и белци, а који су означили крај режима апартхејда.

1999 — Током ваздушних удара НАТО на Југославију Европска унија забранила улазак у земље-чланице Уније председнику Југославије Слободану Милошевићу, члановима његове породице, званичницима Југославије и Србије и увела ембарго на увоз нафте.

2003 — На заседању Комисије Уједињених нација за људска права озваничен крај мандата специјалног изасланика за људска права у Србији и Црној Гори.

2005 — Сирија је под међународним притском повукла последњу групу од некадашњих 14.000 војника стационираних у Либану, окончавши тако 29-годишње уплитање у унутрашње прилике у тој земљи.

27. април 1594 — Спаљене мошти Светог Са-

ве.

1521 — Урођеници са филипинског острва Мактан убили португалског морепловца Фердинанда Магелана, који је предводио експедицију на првом путовању око света.

1830 — Јужноамерички војсковођа и први председник Колумбије Симон Боливар, оптужен за диктаторске амбиције, поднео оставку.

1830 — Београд добио прво улично осветљење, фењере са свећама.

1909 — Група “Младотурци” оборила са власти турског султана Абдула Хамида.

1941 — У Атину, у Другом светском рату, ушли немачки тенкови.

1945 — Ухапшен италијански диктатор Бенито Мусолини. Стрељан наредног дана у месту Донга, на језеру Комо.

1950 — Уједињено Краљевство је признало Израел.

1956 — Роки Марчано се повукао из бокса као једини непобеђен светски шампион у „тешкој“ категорији.

1960 — Проглашена независност афричке државе Того, бивше француске колоније.

1961 — Сијера Леоне стекла независност од Велике Британије.

1978 — Авганистанске војне снаге преузеле власт у земљи и успоставиле владу. Председник Мохамед Дауд Кан убијен, нови председник Нур Мохамед Тараки прогласио Демократску Републику Авганистан.

1992 — По распаду СФРЈ, проглашена Савезна Република Југославија, заједничка држава Србије и Црне Горе, која је трајала непуних 11 година. СРЈ проглашена на основу Устава донетог истог дана. Посланици у Савезном већу Скупштине СФРЈ претходно усвојили Декларацију о стварању СРЈ. Русија и 12 бивших совјетских република постале чланице Међународног монетарног фонда и Светске банке.

1993 — Еритреја стекла независност од Етиопије после три деценије дугог грађанског рата и референдума на којем су њени грађани гласали за независност. Фудбалери репрезентације Замбије погинули у паду авиона у Атлантски

океан код Габона на путу да одиграју квалификациону утакмицу за Светско првенство 1994. против Сенегала. Представници Кине и Тајвана у Сингапуру почели разговоре, прве од завршетка кинеског грађанског рата 1949.

1997 — У Хонгконгу званично отворен најдужи висећи друмско-железнички мост на свету, који је повезао град са новим аеродромом.

1999 — У ваздушним нападима НАТО на Југославију погођен центар Сурдулице. Погинуло 17 људи, рањено 11, око 300 цивилних објеката срушено или оштећено.

2001 — Русија потписала уговор са Северном Корејом о побољшању квалитета оружја које је та комунистичка земља добила током совјетске ере.

2003 — На председничким изборима у Парагвају победио Никанор Дуарте Фрутос, чиме је настављен континуитет педесетпетогодишње владавине његове партије Колорадо, која је у свету најдуже на власти.

2015 — Припадник вахабијског покрета уз поклич “Алаху екбер” напао полицијску станицу у Зворнику. У размени ватре један полицајац убијен, двојица рањена, а нападач ликвидиран.

28. април 1789 — Побуњена посада енглеског брода Баунти је оставила капетана брода Вилијама Блаја и његових 18 присталица у водама код Тахитија. Блај после 48 дана драматичне пловидбе и више од 3.500 миља успео да се домогне острва Тимор, близу Јаве.

1804 — Током Првог српског устанка у Земуну одржан састанак српских устаника и Турака, уз посредовање Аустрије. После неуспелих преговора о успостављању мира српски преговарачи се вратили у Остружницу и почели припреме за напад на Београд.

1892 - (16.априла по ј. к.) у Београду основана Српска књижевна задруга.

1919 — На Версајској мировној конференцији у Паризу, 32 државе, укључујући Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, прихватиле пакт о оснива-

61

24.4.2022.

МАГАЗИН 544

62

њу Лиге народа.

1939 — Адолф Хитлер одбацио немачко-пољски пакт о ненападању из јануара 1934. и немачко-британски уговор из јуна 1935.

1941 — Алојзије Степинац позвао свештенство да брани НДХ 1952 — Јапану је по споразуму из Сан Франциска враћен суверенитет који му је одузет после пораза у Другом светском рату 1969 — Председник Француске Шарл де Гол је дао оставку после референдума о регионализацији земље и реорганизацији Сената, на којем је већина Француза гласала против његових предлога.

1977 — Чланови немачке левичарске терористичке групе „Бадер-Мајнхоф“ осуђени на доживотне робије.

1980 — Државни секретар САД Сајрус Венс поднео оставку после неуспеле мисије командоса за спасавање америчких талаца у Ирану.

1992 — Прокомунистичка влада у Кабулу предала власт исламским герилцима, чиме је окончан четрнаестогодишњи грађански рат у Авганистану.

1995 — У експлозији гаса погинула најмање 103 становника јужнокорејског места Тегу.

1999 — Влада Југославије Међународном суду правде у Хагу поднела тужбу против земаља НАТО-а због неовлашћене употребе силе у ваздушним ударима који су почели 24. марта. Лидер Српског покрета обнове Вук Драшковић смењен са места потпредседника Владе Југославије због критика на рачун власти током ратног стања.

2001 — Бизнисмен из САД, Денис Тито, први човек који је платио лет у свемир (20 милиона долара), отпутовао је, с руском посадом, на Међународну свемирску станицу.

2002 — У паду хеликоптера у Русији погинуо губернатор сибирске области Краснојарск, генерал Александар Лебед, бивши саветник председника Русије Бориса Јељцина за безбедност, својевремено и председнички канди-

дат.

2004 — Снимци америчке ТВ ЦБС о злостављању ирачких заробљеника у ирачком затвору „Абу Граиб“, под контролом војске САД, изазвали шок у свету. Председник САД Џорџ Буш упутио јавно извињење ирачком народу за понижење које су претрпели ирачки затвореници и њихове породице.

29. април 1429 — Јованка Орлеанка, је стигла са војском у Орлеан са циљем да прекине вишемесечну енглеску опсаду.

1770 — Британски истраживач Џејмс Кук је стигао до залива Ботани Беј код данашњег Сиднеја.

1862 — Снаге Уније под водством Дејвида Фарагута освојиле су Њу Орлеанс.

1945 — Америчке трупе су у Другом светском рату ослободиле немачки концентрациони логор Дахау. Снаге нацистичке Немачке у Другом светском рату капитулирале су у северној Италији, Аустрији, Штајерској и Корушкој. Адолф Хитлер се женио својом дугогодишњом партнерком Евом Браун и одредио адмирала Карла Деница за свог наследника.

1974 — Основан је Универзитет Црне Горе у Подгорици.

1975 — Последњи амерички војници евакуисани су из Сајгона, дан уочи уласка северновијетнамских снага у град.

1991 — У земљотресу у совјетској републици Грузији погинуло је више од 140 људи.

1992 — Јединице Територијалне одбране и полиције Босне и Херцеговине блокирале су касарне Југословенске народне армије у Сарајеву.

1995 — У Шри Ланки, тамилски побуњеници оборили су војни авион у којем су погинуле 52 особе.

1998 — Контакт група у Риму усвојила је пакет санкција против СРЈ због погоршања ситуације на Косову.

1999 — У ваздушним ударима НА-

ТО-а на СР Југославију срушен је телекомуникациони Авалски торањ.

2008 — Отворен Музеј воштаних фигура у Јагодини, први отворен музеј овакве врсте у Србији, први и једини у Србији и на Балкану, 6. у Европи и 124. у свету.

2011 — Венчали се Вилијам, војвода од Кембриџа и Кејт Мидлтон.`

30. април 311 — Римски цар Галерије, велики прогонитељ хришћана, на самрти издаје Едикт о толеранцији којим позива на обуставу прогона.

1006 — SN 1006, најсветлија забележена супернова, први пут се појавила у сазвежђу Вук.

1789 — Џорџ Вашингтон је положио заклетву као први председник САД.

1803 — САД су од Наполеона Бонапарте, за 15 милиона долара купиле Луизијану, која је истог дана 1812. и формално ушла у састав америчке државе као њена 18. чланица.

1804 — У борбама у Суринаму Британци су први пут употребили шрапнел, назван по изумитељу Хенрију Шрапнелу.

1895 — Свечано је отворена Прва интернационална изложба у Венецији, која је временом постала највећа смотра савремене ликовне уметности у свету, позната као Венецијански бијенале.

1897 — Џ. Џ. Томсон је обзнанио своје откриће електрона на предавању на Краљевској институцији у Лондону.

1900 — Хаваји су постали саставни део САД.

1915 — У Паризу је основан Југословенски одбор, организација српских, хрватских и словеначких политичких емиграната из Аустроугарске која је у време Првог светског рата водила акције за ослобађање јужнословенских земаља од Аустроугарске и за њихово уједињење са Србијом и Црном Гором.

1934 — Аустрија је донела нови устав којим је озакоњена диктатура

канцелара Енгелберта Долфуса.

1941 — Независна Држава Хрватска донела је закон о расној припадности на основу којег су почели прогони Срба, Јевреја и Рома.

1945 — Адолф Хитлер и његова супруга Ева Браун извршили су самоубиство у подземном бункеру у Берлину док су се совјетске трупе касно увече заузеле зграду Рајхстага.

1945 — Југословенска армија ослободила је у Другом светском рату усташки логор Јасеновац.

1953 — У Београду је за посетиоце отворен Железнички музеј, први такав музеј у Југославији, основан у фебруару 1950.

1973 — Председник САД Ричард Никсон прихватио је одговорност за прислушкивање страначких противника у Вотергејту 1972, што је довело до његове оставке у августу 1974. године.

1975 — Амерички војници су завршили хеликоптерску евакуацију америчких држављана, јужновијетнамских цивила и других из Сајгона мало раније него што су северновијетнамски војници заузели Сајгон, чиме је окончан Вијетнамски рат.

1995 — Председник САД Бил Клинтон наложио је прекид трговине с Ираном и забранио инвестиције у ту земљу, оптуживши Техеран да подржава међународни тероризам.

1999 — У ваздушним нападима НАТО на СР Југославију погођене су зграде Министарства одбране и Генералштаба Војске Југославије у ужем центру Београда.

2002 — Председник Зимбабвеа Роберт Мугабе прогласио је ванредно стање у земљи због велике несташице хране која је довела хиљаде становника на ивицу глади. Криза са храном наступила је услед суше, али и због затварања фарми које су држали белци.

2003 — САД, Русија, Европска унија и УН званично су објавиле “мапу” за мировно преговоре Израела и Палестине, који би требало да доведу до стварања независне палестинске државе 2005.

63

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Т. Радовановић Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs