Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година X * Број 546 * 8. мај 2022. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

8.5.2022.

МАГАЗИН 546

2

У овом броју: Друштво мало, али одабрано Дочистијег ваздуха Продужен рок за пријаву Петог октобра половичан успех Живот без икаквих права Од поља до стола Чистим рукама до здравља Без страха и наклоности Пет минута громогласне тишине Подстрек за рад и усавршавање Први део дуга грађанима На репертоару Биоскопа “Кварт” Наличја српског лица Из Мињине кухињице Кикер - РФК Графичар Реал - Слога Времеплов

6 10 12 14 20 24 30 32 34 38 42 48 50 52 54 56 58

3

Фото: М. Радовановић

4

МАГАЗИН 546 8.5.2022.

5

Првомајска будилица улицама града

МАГАЗИН 546

8.5.2022.

ДРУШТВО МАЛО, АЛИ ОДАБРАНО

6

- Дувачки оркестар „27. септембар“ првомајском будилицом улицама града и ове године подсетио на време кад се Међународном празнику рада придавао много већи значај. – Све мање интересовање Краљевчана за првомајску шетњу улицама града. - Први мај се у Краљеву обележавао и пре Другог светског рата кад су у томе предњачили опанчарски радници, а њихов синдикат организовао протесте у настојању да се избори за осмочасовно радно време. - Ни најистрајнији у одржавању традиције не памте да се колони било када прикључио неко од представника локалне самоуправе, али ни синдикалних организација којима је Међународни празник рада прилика за подсећање на тежак положај радника

7

8.5.2022.

МАГАЗИН 546

8

одинама уназад у раним јутарњим часовима првог дана маја Дувачки оркестар „27. септембар“ првомајском будулицом подсећа на време кад се Међународном празнику рада придавао много већи значај него данас. Тако је било све до 2020. кад је ванредно стање, уведено након проглашења епидемије корона вируса, спречило одржавање ове манифестације. Нешто повољнија епидемиолошка ситуација прошле године била је довољна да се група ентузијаста скупи испред просторија Добровољног ватрогасног друштва, како би обновила традицују, и на половини осмог мајског сата, уз препознатљиве звуке, Улицом Војводе Степе

Г

крене према Тргу Светог Саве и даље Омладинском ка центру града. Тако је било и ове године кад је почетак традиционалне манифестације обележен директним укључењем у Јутарњи програм Тадио телевизије Србије. За разлику од претходне године кад се колона дуж целе трасе повећавала приступањем препознатљивих лица, која су из ко зна ког разлога закаснили да дођу до почетне позиције, број учесника јединствене манифестације је ове био нешто мањи и изједначио се са бројем чланова оркестра. Годинама уназад приметно је све мање интересовање Краљевчана за учешће у традиционалној манифеста-

цији, а пажљивији посматрачи могли су да закључе како су ове, за разлику од ранијих година, и улице на траси ове необичне колоне биле празније него иначе, а пред угоститељским објектима дуж главне улице готово да није ни било гостију. Све време су одјекивали звуци препознатљивих маршева и мелодија и пленили пажњу малог броја суграђана који су се у то време затекли на градским улицама, и оних који су са прозора станова посматрали необичну колону. Највернији посматрачи и овога пута били су запослени у кафићима дуж главне улице, у ово време потпуно празним, и у трговинским објектима дуж уобичаје-

деценијама уназад. Ни најистрајнији у одржавању традиције не памте да се колони било када прикључио неко од представника локалне самоуправе, али ни синдикалних организација којима је Међународни празник рада прилика за подсећање на тежак положај радника. Онима који знају повод за установљење Првог маја као Међународног дана рада није могла да промакне чињеница како су и ове године прилику за изражавање незадовољства тренутним положајем пропустили бивши радници бројних краљевачких предузећа који још чекају на неисплаћене зараде из периода док су још радила.

Заједничка фотографија за успомену и ове године је увод у традиционални одлазак у Ресторан „Париз“ са друге стране трга где учесници скупа сваке године настављају дружење, и ове тражећи нове разлоге и за све мање интересовање Краљевчана да им се придруже. На обележавање Међународног празника рада и ове године је подсетио хроничар дешавања у овом крају др Милан Матијевић потврдом да се Први мај обележавао и пре Другог светског рата кад су у томе предњачили опанчарски радници, а њихов синдикат организовао протесте у настојању да се избори за осмочасовно радно време. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

не маршруте, док су, као и свих претходних година, мобилним телефонима покушавали да направе по који снимак за сећање на овај дан. Од почетка Омладинске улице колона је наставила до Трга краља Петра Првог да би Улицом војводе Путника продужила до укрштања са Југ Богдановом и наставила до раскрснице са Улицом октобарских жртава да би стигла до споменика на Тргу српских ратника где је, извођењем последње нумере популарних трубача и фотографијом за успомену, стављена тачка овогодишњег подсећања да се Међународни празник рада у овој средини обележава на начин како је то чињено

9

Промене у загревању јавних објеката

ДО ЧИСТИЈЕГ ВАЗДУХА

МАГАЗИН 546

8.5.2022.

- Удружење грађана Краљевачки развојни центар, трећи пут заредом, добило подршку да, у овиру пројекта „Зелени инкубатор“ кога спроводи Београдска отворена школа са партнерима Млади истраживачи Србије и Инжењери заштите животне средине, спроведе активности планиране пројектом „Променама у загревању јавних објеката до чистијег ваздуха у Краљеву“

10

редстављање циљева и активности пројекта „Променама у загревању јавних објеката до чистијег ваздуха у Краљеву“, који се спроводи уз финансијску подршку Европске уније и Фондације Фридрих Ебарт, тема је уводног састанка на који су позвани представници јавног, привредног и цивилног сектора. Састанак у уторак 10. маја оцењује се добројм прилком да се присутни информишу о седмомесечним активностима на пројекту планираном да траје до краја октобра 2022. године. Од пројекта који реализује удружење Краљевачки развојни центра очекује се да допринесе побољшању квалитета ваздуха у граду током грејне сезоне, а оптимизам се заснива на уверењу да ће широком лепезом активности бити дат значајан допринос успостављању заједничког деловања грађана, доносиоца одлука и других чинилаца на локалном нивоу у циљу решавања проблема загађења ваздуха заменом

П

топлотних извора у јавним објекатима који користе фосилна горива. У Краљевачком развојном центру значајним оцењују планирани допринос успостављању заједничког деловања у локалној заједници на начин да кључни актери, представници јавног, привредног, образовног, цивилног и медијског сектора, и остале заинтересоване јавности, буду упознати са подацима о јавним објектима смештеним на територији обухваћеној Генералним урбанистичким планом који за загревање користе фосилна горива, чиме значајно учествују у загађењу ваздуха у граду током грејне сезоне. Пројектне активности темеље се на потреби да у доба актуелне глобалне енергетске кризе, кад питања диверзификације ланаца снабдевања енергентима и транзиције на обновљиве изворе енергије постају све значајнија, и мале локалне заједнице више раде у оквиру постојећих могућности и

расположивих ресурса. Жеља креатора пројекта потврђује спремност да, уз стручну и експертску подршку и значајно учешће представника кључних актера и заинтересоване јавности, дође до предлога мера који ће упутити доносиоцима одлука на локалном нивоу како би их охрабрили да, променама у загревању јавних објеката на територији обухваћеној Генералним урбанистичким планом, дају допринос унапређењу квалитета ваздуха током грејне сезоне. Удружење Краљевачки развојни центар је, трећи пут заредом, добило подршку да, у оквиру пројекта „Зелени инкубатор“ кога спроводи Београдска отворена школа са партнерима Млади истраживачи Србије и Инжењери заштите животне средине, спроведе активности планиране пројектом „Променама у загревању јавних објеката до чистијег ваздуха у Краљеву“. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

11

Прикључење на дистрибутивну гасоводну мрежу

МАГАЗИН 546

8.5.2022.

ПРОДУЖЕН РОК ЗА ПРИЈАВУ

12

На територији града Краљева је у току гасификација насеља за потребе широке потрошње. - Грађани и домаћинства са подручја Адрана и Ратине, који желе да се прикључе на дистрибутивну гасоводну мрежу у току њене изградње, то могу да учине до 16. маја. - Заинтересовани подручја Берановца, у Старој чаршији и Чибуковцу, имају могућност пријаве за изградњу кућног гасног прикључка најкасније до 1. јуна ао мешавина гасовитих угљоводоника са доминацијом метана, природни гас представља изузетно вредан енергент и хемијску сировину која, у односу на конвенционална горива, поседује значајне технолошко-економске и еколошке предности. Зато је готово идеално гориво које се лако меша са ваздухом, има велику брзину сагоревања без дима, чађи и чврстих остатака, па не загађује околину а искуства земаља са дугом традицијом коришћења показује да је природни гас један од најбезбеднијих енергената. Данас се вишеструко користи у индустрији, за комерцијалну употребу, у широкој потрошњи, за производњу електричне енергије, као сировина у производњи и за погон моторних возила. Иако се примарно састоји од мета-

К

на, природни гас укључује остале теже угљоводонике, као и угљен диоксид и азот, а од састава зависи и његова топлотна вредност. Националним инвестиционим планом, који је заснован на Стратегији развоја енергетике и Националном акционом плану за гасификацију Републике Србије, предвиђена је изградња разводних гасовода а на територији града Краљева је у току гасификација насеља, за потребе широке потрошње. То је повод за позив заинтересованим грађанима и домаћинствима на чијем подручју се тренутно изводе радови на изградњи дистрибутивне гасоводне мреже, који желе да се прикључе у току њене изградње, да се пријаве на телефон број 066/803-4245. Заинтересовани грађани и домаћинства са подручја Адрана и Ратине,

који желе да се прикључе на дистрибутивну гасоводну мрежу у току њене изградње, то могу да учине до 16. маја. У завршној фази су радови на изградњи дистрибутивне гасоводне мреже на подручју Берановца, у Старој чаршији и Чибуковцу, а заинтересовани са овог подручја који желе да се прикључе на дистрибутивну гасоводну мрежу у току њене изградње, имају могућност пријаве за изградњу кућног гасног прикључка најкасније до 1. јуна. Информације везане за изградњу кућног гасног прикључка у току изградње дистрибутивне гасоводне мреже, могу се добити у Јавном предузећу за уређивање грађевинског земљишта Краљево и Millennium Tem – KBV DATACOM. T. Радовановић Фото: М. Радовановић

13

Носиоци демократских промена: Др Драган Арсић

МАГАЗИН 546

8.5.2022.

ПЕТОГ ОКТОБРА ПОЛОВИЧАН УСПЕХ

14

- Половином деведесетих година прошлог века власт су на републичком нивоу чврсто држали социјалисти и настојали да осујете сваку иницијативу власти у срединама у којима су представљали мањину. – Медијска блокада моћан вид борбе против нове власти. – Куповина опреме као набавка дроге. – До Краљева из Црне Горе козјим стазама допремљен предајник који је касније скинут са Гоча. - Домаћинско пословање и механизми контроле у значајној мери допринели консолидацији буџета и функционисању локалне самоуправе. - Скупштинска говорница полигон за жесток обрачун са остацима старог режима и један од начина за подривање републичке власти. – Др Арсић предлагач Декларације о заштити грађана од режима Слободана Милошевића. – Санитетом на протест у Београду. - Период пред петооктобарске промене у Краљеву карактеришу поделе у редовима Демократске странке

Др Драган Арсић

15

8.5.2022.

МАГАЗИН 546

16

раљево се сврстава у ред ретких градова у којима је на локалним изборима 1996. године победила опозиција и тако прекинула полувековну владавину комуниста. У то време социјалисти као њихови наследници нису били спремни да лако предају власт све док, након стодневних протеста грађана, под притиском међународне заједнице није донет посебан закон којим су озваничени резултати избора. Они су показали да од седамдесет одборничких места у Скупштини општине Краљево 36 припада тадашњој опозицији што је било довољно да самостално успостави власт. Танку већину ускоро ће ојачати пребег једног одборника из редова радикала што ће омогућити да се одржи пуне четири године. Први задатак представника нове власти био је да 21. фебруара 1997. године, пред епископом горњокарловачким Никанором, положе заклетву којом се обавезују да ће дужност одборника Скупштине општине вршити

К

савесно и по закону и да ће штитити слободу, право и имовину народа. Време ће показати да је свечани чин, који др Драган Арсић сматра историјским, био основ на коме се заснивало јединство током четворогодишњег мандата упркос бројним притисцима супротне стране која је била спремна на све како би повратила власт. Конституисање локалног парламента протекло је у свечарској атмосфери без присуства великог броја представника нове опозиције, а најзначајнија места у власти припала су представницима Српског покрета обнове и Демократске странке. За председника скупштине је изабран др Радослав Јовић, његов заменик је др Предраг Стојановић, секретар Славиша Војиновића, а први човек Извршног одбора нешто касније Звонко Обрадовић. Сем ресора здравства и социјалне заштите др Арсићу је поверен одговоран задатак да се са места председника Управног одбора Јавног предузећа

„Ибарске новости“ постара да информисање добије облик којим ће се на најадекватнији начин грађани информисати о свим дешавањима на територији локалне заједнице. Задатак није био ни мало једноставан посебно ако се зна да су власт на републичком нивоу и даље чврсто држали социјалисти и са те позиције настојали да осујете сваку иницијативу власти у срединама у којима су представљали мањину. То се посебно негативно одражавало на рад електронских медија којима је била онемогућена набавка било какве нове опреме за емитовање програма.

- Било је то као набавка дроге. Покушавали смо на неколико места код оних који су трговали, али је постојала јавна забрана да се набавља било шта од опреме, нарочито телевизијске. Ишли смо на пет места али нисмо смели да се састајемо јавно, већ по неким ћумезима, а малтене нам је запрећено ликвидацијом. На крају смо козјим стазама из Црне Горе, практично преко магарца, пренели у Краљево један јачи

предајник који су нам мало касније скинули са Гоча. Помагали су нам донатори, а нико од нас није наплатио ни један динар за вршење било кавих функција у органима власти, комисијама, управним одборима или као одборници – каже др Арсић. Период до 2000. године памти се по опструкцијама републичких власти које су користиле сваку прилику да отежају живот младе демократије која је акценат ставила на консолидацију буџета. То због слабог прилива средстава није било ни мало једноставно, али су домаћинско пословање и механизми контроле у значајној мери, бар у првим годинама, доприносили да локална самоуправа функционише без великих проблема. Још од тог периода скупштинска говорница је постала полигон за жесток обрачун са остацима старог режима и један од начина за подривање републичке власти. Врхунац је била Декларација о заштити грађана од режима Слободана Милошевића коју је предложио др Арсић. У осам тачака које су

се односиле на исто толико области друштвеног живота, дефинисани су циљеви кампање која је требало да ослаби републичку власт иако је било познато како не може да произведе никакво правно дејство. Иако су ратови од прве године последње деценије двадесетог века у значајној мери утицали на константно слабљење привреде индустрија је и даље опстајала што је у знатној мери утицало на прилив средстава у буџет. Скромна буџетска средства била су довољна за одржавање каквог таквог нивоа активности локалне самоуправе, али не и за капитална улагања. И док је републичка власт, у очекивању неких следећих избора, одржавала привредну активност у највећим друштвеним предузећима локална се оријентисала на јавна предузећа и по општем утиску довела их у ситуацију која се сматра пристојном. Ово се, по др Арсићу, углавном односи на партијско запошљавање које ће се у годинама које следе показати као ограничавајући фактор даљег развоја.

Значајнијем успеху у реализацији свих активности испречила се 1999. година јер је већ са првим пролећним данима уследило бесомучно бомбардовање земље током НАТО операције под називом „Милосрдни анђео“. Велики број припадника оружаних снага је мобилисан а, у атмосфери масовног страха која уједињује људе, политички живот у потпуности је замро. У редовима демократске власти је и у то време преовладавало уверење да је сукоб са највећом војном снагом на планети могао да се избегне, а најодговорнијим што се то није догодило сматрала се власт коју су чинили социјалисти и радикали. Са стрепњом су ишчекиване вести са ратишта и сваког дана појачаван страх да би жртва могао да буде по ко од великог броја мобилисаних Краљевчана. Колико је био оправдан сведочи податак о четрдесет једном о чијем је страдању глас брзо стизао до Краљева, а тела до мртвачнице Здравственог центра „Студеница“ у коме је био запослен др Арсић. Седамдесет осам дана бомбардо-

17

8.5.2022.

МАГАЗИН 546

18

вања Србије у то време се чинило као исто толико месеци, или бар недеља. Након престанка и неколико месеци привикавања на живот у нешто мирнијим условима пред локалне изборе у јесен 2000. године интензивира се рад политичких странака. Паралелно са њима припремани су и ванредни председнички избори, а уз Слободана Милошевића најозбиљнијим кандидататом се сматрао његов претходник на челу Савеза комуниста Србије Иван Стамболић. Отмица а потом потврда о смрти као новог најозбиљнојег противкандидата актуелном председнику Србије истакла је др Војислава Коштуницу као најмање истрошеног политичара тог времена.

- Иако се предвиђало да једино он може да победи Милошевића по доласку на митинг у Краљеву осећало се да је у страху, па је личио на глумца кога су неспремног истерали на сцену. Атмосфера у земљи је била прегрејана због жеље да се тадашњи режим сруши по сваку цену, а кад Милошевић није признао ни резултате ових избора по унутрашњости земље поново почињу протести и нека врста штрајка који траје данима. Апсурдно је било што се сваке вечери састају представници политичких странака и малтене прозивају оне из предузећа која још раде. Једне вечери сам на таквом састанку инсистирао да ми неко објасни колика је штета коју трпе грађани Краљева и тражио да сви кренемо за Београд, или оставимо Милошевића да влада – објашњава др Арсић који се 5. октобра са још тројицом следбеника упутио према Београду санитетским возилом. Разлог да крену преко Крагујевца и Тополе био је резултат претпоставке да би Ибарска магистрала могла да буде блокирана, а санитетско возило би могло да буде од користи евентуално повређенима којима треба указати помоћ. У време кад је у читавој земљи владала конфузна ситуација екипа запослених у Здравственом центру кренула је према Београду а да пре тога за коришћење санитета није добила сагласност надлежних у установи. По доласку у Београд разочаравају-

ће је деловао податак да на платоу испред Народне скупштине нема више од десетак хиљада окупљених грађана углавном из унутрашњости, међу њима и двестотинак Краљевчана који су успели да пробију блокаду на Ибарској магистрали и стигну до престонице. Већ при првом сукобу са полицијом која је бацила сузавац значајним се показало санитетско возило са довољном количином влажне газе паркирано у Балканској улици. Оштар загушујући мирис растерао је присутне далеко од скупштине, а др Арсић верује да би евентуалне нове количине утицале да се разбеже до Лазаревца. То се на срећу није догодило па се маса, овога пута у знатно већем броју, поново окупила испред зграде парламента. О ономе што се тог дана дешавало у Београду говорили су бројни учесници у исцрпном истраживању МагазИНа подстакнутог жељом да се баци више светла на октобарске догађаје и открију бројни до сада непознати подаци. Многи од њих, а придружује им се и др Арсић, потврдили су како је тог дана остварен само половичан успех. До коначног је требало да води потпуно демонтирање дотадашњег система власти и елиминисање из њега свих оних који су на било који начин учествовали у креирању државне политике. Период пред петооктобарске промене у Краљеву карактеришу поделе у редовима Демократске странке. Иако се сасвим извесним сматрао избор Звонка Обрадовића за председника Општинског одбора изненада се као кандидат појавио Миле Корићанац да би, у некој врсти коалиције са др Љубишом Јовашевићем из Демократске странке Србије, координирао активности опозиције пред крај септембра и у октобру 2000. године. Период након преузимања власти по правилу је прилика за расподелу функција, а након што је проф. др Нада Костић постала кандидат за министра здравља међу петнаестак представника здравствених установа из унутрашњости у Београду се поново нашао и др Драган Арсић.

- На састанку у просторијама Демократске странке саопштава нам да је кандидат и да треба да се формира министарство, а нико не зна шта треба да ради што на најбољи начин сведочи о ситуацији у којој су се нашли представници нове власти који нису имали искуства. Сви причају о хуманитарној помоћи која се очекује из иностранства, а нико нема представу како се врши власт у време кад је дотадашњи министар Милован Бојић напустио министарство, а у њему настао распад система. Представим се и кажем да имам мало искуства у синдикату и предложим докторки Костић да сутра, раном зором са два човека којима највише верује, оде у Републички фонд за здравствено осигурање и стави шаку на паре да не распрчкају пре него се преузме власт. Око мене сви скачу као да сам открио Америку, а она ме сваког дана зове, консултујемо се, јавља колико има пара и пита да ли сам заинтересован, и да ли имам подршку у колективу, да будем директор Здравственог центра. Нудили смо дотадашњем директору др Ђуровићу да остане на тој функцији, али он није хтео да прихвати, па спроведемо анкету са неколико кандидата, ја добијем највише гласова и у децембру будем постављен за вршиоца дужности директора – прича др Арсић. Ситуација у Здравственом центру није се много разликовала од оне у другим установама истог типа. Сем што није било лекова и санитетског материјала краљевачко здравство је оптерећивао дуг од милион и по марака за радове на изградњи Интернистичке болнице. Лоша финансијска ситуација додатно је отежавана незадовољством запослених због малих зарада, а мало светла на прилично суморну слику бацио је изненадни долазак представнице швајцарске хуманитарне организације која је потврдила како две године покушава да уђе у установу и понуди помоћ према списку најпотребнијих ствари. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

19

8.5.2022.

МАГАЗИН 546

20

Пракса судова грађане оставља без личних докумената

ЖИВОТ БЕЗ ИК - Приштина се, по Уставу и законима Републике Србије, налази у Србији чије институције и установе не функционишу у овом граду. - Основни суд одбио предлог да донесе решење о утврђивање времена и места рођења као основ за упис у матичну књигу рођених у Србији. - Виши суд потврдио решење првостепеног суда руковођен Закључком Врховног касационог суда по коме „лица која су уписана у матичне књиге тзв. Р. Косово не могу тражити од ванпарничног суда да утврђује чињеницу њиховог времена и места рођења. - Упис у косовске матичне књиге представља правно релевантну чињеницу, упркос томе што Република Србија није признала Косово, а самим тим ни косовске матичне евиденције

ао невладина и непрофитна организација, основана 2004. године у Београду, Праксис се бави заштитом људских права, пружањем правне заштите и јавним заговарањем за уклањање системских препрека у приступу правима. Делује у области статусних и социоекономских права, антидискриминације, родне равноправности, миграција, права детета и реформе јавне управе, а поред пружања бесплатне правне помоћи, циљеве и задатке остварује кроз мониторинг јавних политика, истраживања, анализе и јавно заговарање за системска решења и уклањање препрека у приступу правима, кроз подизање свести о проблемима интеграције маргинализованих и социјално искључених заједница,

К

едукације, објављивање публикација и стручну подршку реформама, као и кроз умрежавање и сарадњу. Визија организације заснива се на потреби да појединци и појединке укључени у друштво остварују права без дискриминације, а вредности на којима заснива рад укључују интегритет, професионалност и одговорност, тимски рад, креативност, упорност и истрајност у превазилажењу препрека и проблема. Допуњују је посвећеност остваривању мерљивих и одрживих резултата, окренутост ка циљним групама и њихово поверење, солидарност и сензитивисаност за проблеме и потребе циљних група, поштовање њиховог достојанства и положаја, уважавање, поштовање и промовиса-

ње различитости, родна равноправност, независност у деловању од политичког или било каквог другог утицаја, отвореност према другим организацијама, удружењима, институцијама и појединцима који се залажу за исте или сличне циљеве и промовишу вредности грађанског друштва. Искуства рада од оснивања 2004. указују на бројне проблеме са којима се срећу појединци из различитих друштвених група, а једно од последњих сведочи о пракси судова која грађане оставља без личних докумената. Искуство је преточено у причу „Пракса судова грађане оставља без личних докумената“ о проблемима особе чије је право име измењено због приватности.

Фото: М. Радовановић

КАКВИХ ПРАВА

21

8.5.2022.

МАГАЗИН 546

22

Медина је рођена у Приштини 2003. године. Приштина се, по Уставу и законима Републике Србије, налази у Србији. Међутим, институције и установе Републике Србије не функционишу у Приштини. Тако се Медина родила у болници која се не налази у здравственом систему Србије и није уписана у матичну књигу рођених Републике Србије, него у косовске матичне евиденције. Србија није признала Косово, па самим тим ни уписи у тамошње матичне књиге, баш као ни документи издати од стране косовских органа, у Србији не могу производити правно дејство и не могу се користи у правном саобраћају. Са тим документима пред органима Србије не можете остварити никаква права - не могу вам послужити да се идентификујете, не можете да се запослите, не можете да добијете здравствену књижицу, да отворите рачун у банци, не можете да се венчате, а не можете ни своје дете да упишете у матичну књигу рођених. Једном речју, ти документи као да не постоје. Међутим, у поступцима пред судовима у Србији то не мора бити случај. Тако је Основни суд у Бујановцу одбио Мединин предлог да донесе решење о утврђивање времена и места њеног рођења, које би требало да послужи као основ за упис у матичну књигу рођених у Србији. Потом је и Виши суд у Врању потврдио решење првостепеног суда. Доносећи овакве одлуке, оба суда руководила су се Закључком Врховног касационог суда, који је заузео став да „лица која су уписана у матичне књиге тзв. Р. Косово не могу тражити од ванпарничног суда да утврђује чињеницу њиховог времена и места рођења“, те да суд „не може да утврђује чињеницу која је позната“. Дакле, највиши суд у земљи, а његове ставове следе и нижи судови, сматра да упис у косовске матичне књиге представља правно релевантну чињеницу, упркос томе што Република Србија није признала Косово, а самим тим ни косовске матичне евиденције и документи издати на основу тих евиденција у Србији немају никакву важност. Са становишта правног система Србије ти документи и матичне књиге не по-

стоје. Да апсурд буде већи, у истој реченици Врховни касациони суд Косово назива „такозваном републиком“, али уједно оцењује да су чињенице које су евидентиране у матичним књигама те „такозване“ републике – „неспорне“ и „познате“. Ово ни у ком случају није само правни или политички проблем, тј. питање да ли се судови на законит начин односе према статуса Косова и валидности докумената издатих од стране тамошњих институција. Напротив, још значајније су последице које ће оваква пракса судова оставити на живот многих породица у Србији. Овакви ставови судова довешће до тога да ће особе које су рођене на подручју Косова и уписане су у тамошње матичне евиденције, а живе у Србији (ван Косова), и то неретко и годинама - остати без могућности да се упишу у матичне књиге Србије и да остваре било каква права, упркос томе што су рођене на територији Републике Србије и што испуњавају услове за држављанство Србије. У тој ситуацији нашла се и Медина. Она је 2020. засновала ванбрачну заједницу и преселила се из Приштине у Бујановац. Отад безуспешно покушава да регулише свој статус и живи потпуно обесправљена - нема здравствену књижицу, не може да се запосли, не може да се слободно креће или да оствари права из социјалног осигурања. Ништа од тога не може да уради, јер органи Републике Србије не признају документе издате на Косову, а у матичне књиге Србије није успела да се упише. Валидност косовских докумената заправо постоји само у ситуацији када се упис у МКР на Косову јави као разлог за одбијање уписа у МКР Републике Србије, али када је потребно остварити нека права на основу тих докумената – они су непостојећи. За недопустиву ситуацију у којој се Медина нашла није од великог значаја, али није на одмет поменути и то да њени родитељи нису бирали где ће Медина да се роди имајући на уму било какав политички контекст или свест о томе на којој територији се признају неки документи. Медина и њена поро-

дица су припадници ромске националне мањине, која се и на Косову и у Србији налази у подједнако тешком положају. Једноставно, Мединина мајка се породила у месту у којем живи и у породилишту које јој је једино било доступно. Када је покретала поступак за упис у матичне књиге у Србији, Медина је чак као доказ приложила и своје косовске документе, мислећи да ће јој бити од помоћи у том поступку, а не слутећи да ће се догодити управо супротно и да ће због тих докумената заправо остати без уписа у МКР у Србији. Недавно је и Медина добила дете, које такође није могла да упише у матичне књиге јер није имала личну карту, тако да ова породица сада има већ два члана који немају личне документе. Пре него што је покренула поступак пред судом, Медина је покушала да се упише у матичне књиге у управном поступку, пред матичном службом. Међутим и тај захтев је одбијен, уз образложење да не поседује доказ о чињеници свог рођења као и да се болница у којој је рођена не налази у мрежи здравствених установа Србије. Ванпарнични судски поступак за утврђивања времена и места рођења уведен је у правни систем 2012. године управо као решење за многобројне особе које не могу да се упишу у матичну књигу рођених у управном поступку. Међутим ставови које је заузео Врховни касациони суд, у којима се истиче и то да би особе које су уписане у МКР на Косову морале да питање уписа у МКР Србије реше у управном поступку, потпуно обесмишљавају поступак за утврђивања времена и места рођења и заправо онемогућавају остварење циља због кога је тај поступак установљен – да се смањи број људи који немају личне документе и да се свакоме омогући упис у матичне књиге. Медини сада као једина могућност преостаје да се обрати Уставном суду Србије. Међутим, имајући у виду то колико трају поступци пред овим судом, извесно је да ће Медина неколико година чекати на одлуку и да ће још дуго живети без икаквих права.

23

Опасност од болести које се преносе храном

МАГАЗИН 546

8.5.2022.

ОД ПОЉА ДО СТОЛА

24

- Најчешће дијагностиковане болести које се преносе храном у Србији су салмонелозе, кампилобактериозе, стомачни грип и стафилококно тровање храном. - Кроз законом прописан епидемиолошки надзор у Србији се годишње региструје између двадесет и двадесет пет хиљада случајева оболевања од болести које се преносе храном.

- Пљескавица може да садржи месо добијено од стотину и више животиња, омлет у ресторану буде направљен од јаја неколико стотина кокошака, а чаша сировог млека пореклом од неколико стотина крава. - Од болести које се преносе храном могуће је заштити се прањем руку пре, у току и после припреме хране, темељном термичком обрадом меса, пилетине и јаја, употребом пастеризованог млека, спречавањем контакта сирових намирница и термички обрађене хране, чувањем хране у фрижидеру, беспрекорном чистоћом свог кухињског прибора и радних површина

25

8.5.2022.

МАГАЗИН 546

26

ознато је да људи широм света свакодневно оболевају од хране коју поједу, али и да се тако преноси више од двеста педесет познатих болести. То је последица конзумирања контаминиране хране у којој су присутни патогени микроорганизми или њихови токсини. До појаве првих симптома болести изазване конзумирањем контаминиране хране може да прође у периоду од само неколико часова па до неколико дана, што у највећем броју случајева зависи од одбрамбених снага организма и количине микроорганизама унетих у тело. Патогени микроорганизми, или њихови токсини, улазе у организам преко слузокоже желуца и црева, што је разлог да се код већине ових болести јављају мучнина, повраћање, стомачни грчеви и пролив. У ситуацији кад свако може да се разболи уносом контаминране хране, посебно осетљиве групе су новорођенчад и одојчад, труднице, старије и особе са ослабљеним имунитетом. У Институту за јавно здравље Срби-

П

је „Др Милан Јовановић Батут“ упозоравају да су најчешће дијагностиковане болести које се преносе храном у Србији салмонелозе, кампилобактериозе, стомачни грип и стафилококно тровање храном. Салмонелозе узрокују бактерије из рода Салмонела, које су присутне у цревном тракту птица, гмизаваца и сисара, а на људе се преносе преко хране животињског порекла. Болест се манифестује повишеном температуром, проливом и стомачним грчевима а код особа са хроничним обољењем, или ослабљеним имуним системом, може доћи до појаве компликација у виду преласка микроорганизама у крв. Кампилобактериозу изазивају бактерије из рода Campylobakter, а симптоми су повишена температура, пролив и стомачни грчеви. Познато је да је кампилобактер природни становник црева здравих птица, а и сирово живинско месо обично садржи ову бактерију па је конзумирање недовољно термички обрађене пилетине, или хране контаминиране преко пилетине

најчешћи извор и пут преноса болести. Стомачни грип узрокован норовирусима јавља се врло често, али се тешко дијагностикује, а здравствени радници упозоравају да у клиничкој слици доминира повраћање али и да обољење, чији је резерваор заразе човек, пролази у року од два дана. Стафилококно тровање храном је интоксикација, која настаје као последица присуства стафилокока или њиховог токсина у храни, а симптоми болести су мучнина, грчеви и повраћање. Ботулизам се дефинише као тешко тровање токсином који продукује бактерија Cl. Botulinum у контаминираној храни. Први симптоми болести обично су оштећење вида, отежано гутање и сушење уста, а некада и повраћање и опстипација зато што бактерија ствара споре које су присутне у земљи. Извор и пут преношења су углавном конзервирана храна, кобасица, димљено или усољено месо, а колико обољење може да буде опасно најбоље сведочи податак о опоравку који може да траје

месецима. Дијагноза болести које се преносе храном постављена на основу клиничке слике потврђује се специфичним лабораторијским тестовима, бактеријски узрочници се углавном изолују из столице људи, а паразити се уочавају микроскопским прегледом узорка столице. У случају стомачног грипа, лабораторијска дијагностика норовируса није рутинска, па се ови узрочници тешко доказују. Да би се дијагноза болести ове вресте поставила неопходно је да се оболеле особе јаве ординирајућем лекару, а како многе не траже помоћ велики број ових остане непријављен. Лечење болести које се преносе храном зависи од симптома и тежине клиничке слике оболеле особе, а симптоматска терапија се углавнм спровоси надокнадом течности и минералних материја, мировањем и употребом пробиотика за регулацију цревне микрофлоре. У случају теже клиничке слике, лекар може да препише антибиотике према лабораториј-

ском налазу, а терапију је неопходно спровести до краја. Лекару се обавезно треба обратити у случају појаве високе телесне температуре, крви у столици, упорног повраћања, које онемогућава задржавање течности, знакова дехидратације, као што су смањено излучивање урина, сува уста и грло и осећај слабости приликом стајања или пролива који траје дуже од три дана. Кроз законом прописан епидемиолошки надзор у Србији се годишње региструје између двадесет и двадесет пет хиљада случајева оболевања од болести које се преносе храном. Здравствени радници упозоравају да епидемија настаје када група људи конзумира исту контаминирану храну, па се разболи две или више особа, а у Србији се најчешће региструју мале породичне епидемије. Епидемија се открива на основу повећаног броја оболелих, или података о заједничкој изложености контаминираној храни, а у циљу контроле и сузбијања, као и спречавања оваквих догађаја убудуће,

епидемиолози спроводе истраживања којима се утврђује ко, где и када је оболео или је био изложен контаминираној храни. У ситуацији кад се микроорганизми налазе свуда, од поља до стола, храна може да се загади током узгоја, припреме, обраде, чувања или дистрибуције, а многи проузроковачи болести су становници цревног тракта животиња које се узгајају за људску употребу, па се говори о примарној контаминацији. Са друге стране, воће и поврће може да се контаминира уколико се за заливање употребљава загађена вода или користи природно ђубриво. Храна може да буде и секундарно контаминирана на више начина. Може да је контаминира особа која њом рукује, уколико не води рачуна о личној хигијени, а воће или поврће могу да буду контаминирано соковима свежег, сировог меса, ако се за обраду користе исте радне површине или прибор, а не перу детерџентом и водом приликом преласка са једне на другу врсту намирница. Иако се термички обрађена

27

28

МАГАЗИН 546 8.5.2022.

храна сматра безбедном кувана може накнадно да се контаминира, ако дође у контакт са сировим намирницама. Уколико дође до контаминације хране, врло је битно како се са њом рукује јер бактерије које проузрокују болести морају да се умноже у довољном броју, како би могле да доведу до инфекције и појаве болести. Врло погодна средина за раст и размножавање бактерија у температурном распону од пет до шездесет Целзијусових степени је храна, нарочито животињског порекла, а она која је била „благо“ контаминирана и остављена неколико сати на собној температури постаје изразито загађена па није безбедна за даљу употребу. На температури фрижидера већина бактерија престаје да се размножава, високе температуре приликом кувања уништавају патогене микроорганизме, а кад су у питању токсини који их производе, осетљивост на високу температуру варира. Тако се стафилококни токсин не уништава чак ни на температури кључања, али се опасни ботулински кувањем потпуно деактивира. Изузетно погодна средина за патогене микроорганизме су сирове намирнице животињског порекла, као што су свеже месо, свежа пилетина, свежа јаја, непастеризовано млеко и производи од непастеризованог млека а посебан ризик по здравље представља храна која потиче од више животиња. Тако једна пљескавица може да садржи месо добијено од стотину и више животиња, омлет у ресторану буде направљен од јаја неколико стотина кокошака, а чаша сировог млека пореклом од неколико стотина крава па ће се, уколико је само једна животиња инфицирана, зараза пренети на целу количину хране. Посебан проблем представљају воће и поврће, јер се углавном конзумирају у сировом стању па прањем може да се смањи број присутних микроорганизама, али не и да се у потпуности уклоне. Значајну улогу у њиховој контаминацији има квалитет воде који се користи за заливање и прање, врста ђубрива које се користи и начин чува-

ња до коначне употребе. Од болести које се преносе храном могуће је заштити се прањем руку пре, у току и после припреме хране, темељном термичком обрадом меса, пилетине и јаја, употребом пастеризованог млека, спречавањем контакта сирових намирница и термички обрађене хране, чувањем хране у фрижидеру, беспрекорном чистоћом свог кухињског прибора и радних површина.

Кључна правила за здравствено безбедну храну Светска здравствена организација је дефинисала пет кључних правила за здравствено безбедну храну, одржавање чистоће, одвајање свежег од куваног, темељно кување хране, чување на безбедним температурама и употреба хигијенски исправне воде и свежих намирница. Одржавање чистоће се на најбољи начин врши обавезним прањем руку након употребе тоалета, пре и више пута током припреме намирница, а значајним се оцењује одржавање чистих радних површина, прибора и посуђа као и заштитити храну од инсеката, глодара и других животиња. На храну лако могу да се пренесу патогени микроорганизми који се налазе на рукама, крпама за брисање, сунђерима, прибору за јело, даскама за сечење и другим радним површинама, што повећава ризик од појаве болести које се преносе путем хране. Одвојено припремање сировог меса, рибе и морских плодова од других намирница сматра се значајним фактором као и одвојено припремање сирових од термички обрађених намирница. Приликом преласка са једне на другу врсту намирница препоручује се темељно прање прибора, а чување сирових и термички обрађених намирница у посебним, добро затвореним посудама јер, нарочито месо, риба, морски плодови и њихови сокови, могу да садрже патогене микроорганизме који се могу пренети на друге. Темељно кување је посебно важно за месо, живину, јаја, рибу и морске плодове, па се препоручује да чорба или

супа прокључа уз контролу да ли су сокови бистри, никако ружичасти. Темељно подгревање термички обрађене хране може да уништи готово све патогене микроорганизме, а доказ су истраживања која су доказала да се на температури изнад седамдесет степени, чак и при високој концентрацији микроорганизама, бактерије се уништавају у року од само пола минута. Основно правило за чување хране подразумева да се кувана не држи на собној температури дуже од два сата, а како се сирове и термички обрађене намирнице брзо кваре неопходно их је чувати у фрижидеру, на температури нижој од пет степени. Термички обрађену храну је до сервирања потребно држати на температурама изнад шездесет степени, а замрзнуте намирнице отапати на температури фрижидера. Није препоручљиво дуго држати намирнице, чак ни у фрижидеру, јер се опасном зоном сматра температура између пет и шездесет степени. Разлог се огледа у податку да се у овом температурном оквиру микроорганизми изузетно брзо размножавају. Познато је и да хлађење или замрзавање хране не убијају микроорганизме, али ограничавају њихов раст, али и да се већ на температури од педесет степени већина не размножава. Коришћење хигијенски исправне воде за пиће или припрему је добар начин да се одржи безбедност хране. Додатни услов је коришћење свежих и неоштећених намирница и употреба дуготрајних каквим се сматрају пастеризовано млеко и дуготрајне месне прерађевине. Пре чишћења или конзумирања воће и поврће треба добро опрати под млазом воде уз посебну пажњу на рок трајања намирница. Сирове намирнице, укључујући воду и лед, могу да буду контаминиране патогеним микроорганизмима и хемикалијама, а токсичне материје могу да се стварају и у оштећеним или плесњивим намирницама, па прање и љушћење воћа и поврћа смањују ризик од настанка болести које се преносе храном. Т. Радовановић

29

Светски дан хигијене руку у здравственим установама

МАГАЗИН 546

8.5.2022.

ЧИСТИМ РУКАМА ДО ЗДРАВЉА

30

- Здравствени радници имају централну улогу у обезбеђивању квалитетне здравствене заштите, чисте неге и хигијене руку у здравственим установама. - Активности у оквиру Кампање за хигијену руку континуирано се спроводе током целе године. - Глобална кампања хигијене руку Светске здравствене организације „Удружени за сигурну здравствену заштиту-оперите своје руке“ на иницијативу Алијансе за безбедност пацијената обележава се у сто осамдесет две земље света и око двадесет две хиљаде здравствених установа. - Превенција и контрола инфекција, укључујући хигијену руку, један од најважнијих елемената иницијативе Светске здравствене организације „Здравље за све“ инистарство здравља Републике Србије 5. маја сваке године обележава Светски дан хигијене руку у здравственим установама, ове под слоганом „Удружени за сигурну здравствену заштиту-оперите своје руке“ и фокусом на безбедно окружење у институцијама као кључном елементу за истицање значаја хигијене руку у здравственој заштити и њено унапређење. Овогодишња кампања усмерена је на препознавање важности заједничког рада на свим нивоима како би се утицало на културу кроз знање и понашање у вези са чистим рукама и остварио заједнички циљ безбедности и квалитета у здравственој установи. Како се овај дан обележава под посебним околностима, које је наметнула епидемија корона вируса, посебна пажња је усмерена на централну улогу коју имају здравствени радници у обез-

М

беђивању квалитетне здравствене заштите, чисте неге и хигијене руку у здравственим установама. Министарство здравља обележава овај дан активностима које се у оквиру Кампање за хигијену руку континуирано спроводе током целе године, а поводом 5. маја здравственим установама су дистрибуирани едукативни постери намењени подједанко здравственим радницима и пацијентима. Светски дан хигијене руку у здравственим установама је део Глобалне кампање хигијене руку Светске здравствене организације под називом „Удружени за сигурну здравствену заштиту-оперите своје руке“ који се, на иницијативу Алијансе за безбедност пацијената, обележава у сто осамдесет две земље света и око двадесет две хиљаде здравствених установа. Обележа-

вање значајног датума у календару здравља је прилика за подсећање да су превенција и контрола инфекција, укључујући хигијену руку, један од најважнијих елемената иницијативе Светске здравствене организације „Здравље за све“. Разлог се огледа у потврди да је то практичан и на доказима заснован приступ са позитивним утицајем на квалитет неге и безбедност пацијената на свим нивоима здравственог система. Кампању за хигијену руку спроводи Министарство здравља Републике Србије у оквиру „Другог пројекта развоја здравства Србије“ у сарадњи са Институтом за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, мрежом института и завода за јавно здравље и Републичком стручном комисијом за надзор над болничким инфекцијама. Т. Радовановић

31

32

МАГАЗИН 546 8.5.2022.

Светски дан слободе медија

БЕЗ СТРАХА И НАКЛОНОСТИ - Слобода медија једно од основних људских права проистекло из права слободе говора које је загарантовано Универзалном декларацијом о људским правима. - Светски дан слободе медија обележава се медијских професионалаца и организација за слободу медија агенције Уједињених нација како би поднели извештај о процени стања слободе медија широм света. - Награда Гиљермо Кано заслужним појединцима, организациј<ма или институцијама који су дали изузетан допринос одбрани или промоцији слободе медија било где у свету

О

покривање тероризма, некажњивости и улогу медија у постконфликтним земљама. На овај дан се апелује да је слобода медија једно од основних људских права проистекло из права слободе говора које је загарантовано Универзалном декларацијом о људским правима. Слобода медија је право, не само новинара, већ сваког човека да је темељ демократских друштава која могу да напредују само ако грађани имају приступ поузданим информацијама. Због потребе да се са одговорношћу извештава непристрасно и професионално, без страха и наклоности веома важном се оцењује потреба да све земље, а посебно постојеће и будуће чланице Европске уније, да бране и промовишу слободу медија. Медијима се на тај дан изражава захвалност јер су, захваљујући њиховом извештавању, приче о најугроженијима стигле до јавности, а информације до најрањивијих.

Награда УНЕСКО обележава Светски дан слободе медија доделом награде Гиљермо Кано заслужним појединцима, организацијама или институцијама који су дали изузетан допринос одбрани или промоцији слободе медија било где у свету. Награда се додељује од 1997. године, на предлог независног жирија од четрнаест новинара, а кандидатуре достављају регионалне и међународне невладине организације који раде за слободу медија, као и земље чланице УНЕСКО-а. Награда је названа у част колумбијског новинара Гиљермо Кано Исаза, који је убијен испред канцеларије његовог листа Ел Еспектадор у Боготи, 17. децембра 1986. године после чланака који су сметали колумбијсим наркокартелима. Т. Радовановић

Фото: М.,Радовановић

длука о обележавању Светског дана слободе медија донета је на седници Генералне скупштине Уједињених нација како би се подигла свест о значају слободе медија, а владе држава подсетиле на дужност да поштују и подржавају право на слободу изражавања загарантовано чланом 19 Универзалне декларације о људским правима. На овај дан обележава се и годишњица Виндхушке декларације, изјаве о принципима слободне штампе коју је 1991. године саставила група афричких новинара. Као Светски дан слободе медија 3. мај се широм света обележава од 1993. године, а УНЕСКО то сваке године чини окупљањем медијских професионалаца, и организација за слободу медија агенције Уједињених нација, како би поднели извештај о процени стања слободе медија широм света. Свака конференција је центрирана око теме у вези слободе медија, медијско

33

На Светски дан слободе медија

МАГАЗИН 546

8.5.2022.

ПЕТ МИНУТА ГРОМ

34

- Светски дан слободе медија без правоснажне пресуде за убице власника и уредника Дневног телеграфа и Европљанина Славка Ћурувије и без оптужнице убицама јагодинског новинара Милана Пантића из 2001. године. - Српска заједница и даље нема независан канал који треба да покрива целу територију Косова и Метохије. - Европска федерација новинара усвојила две Резолуције о убијеним и киднапованим новинарима на Косову од 1998 – 2005.

- Компанија Миленијум тим тражила од више локалних медија по 100.000 евра за накнаду материјалне штете због повреде угледа само зато што су пренеле оптужбу функционера Народне странке са конференције за новинаре на рачун ове компаније

МОГЛАСНЕ ТИШИНЕ

35

8.5.2022. оводом Светског дана слободе медија, који се обележава 3. маја, Удружење новинара Србије је акцијом Пет минута громогласне тишине позвало новинаре и медијске раднике да од 11.55 до 12 сати у електронским медијима прикажу на екрану, а у онлајн и штампаним медијима објаве Проглас у коме се ове године каже: Годину између два Светска дана слободе медија новинари у Србији памтиће по упозорењима које је полиција на кућном прагу саопштавала новинарима да ће сносити законске последице за кршење јавног реда и мира уколико се појаве на еколошким протестима. Захваљујући протестима новинарских удружења прекршане пријаве против новинара који су извештавали са ових протеста: Горана Јевремовића из Јагодине, Бранка Жујовића из Суботице, Жељка Милојевића из Смедерева су

МАГАЗИН 546

П

36

повучене...али не и против новинарке фриленсерке из Сенте Мине Делић која је добила позив судије за прекршаје за 23. мај ове године. У години између два Светска дана слободе медија повећан је број претњи и увреда новинаркама и новинарима преко друштвених мрежа. Врхунац угрожавања сигурности новинара је штампање увредљивог летка – потернице за главном и одговорном уредницом Подринских Исидором Ковачевић којим је био облепљен Шабац. Организатори и налогодавци ове антиновинарске акције још нису пронађени. Годину за нама памтимо и по СЛАП тужбама којима је компанија Миленијум тим тражила од више локалних медија по 100.000 евра за накнаду материјалне штете због повреде угледа само зато што су пренеле оптужбу функционера Народне странке са конференције за новинаре на рачун ове

компаније. После оштре реакције новинарских удружења умањили су одштене захтеве. Ни овог 3. маја не можемо да кажемо да има напретка у начину расподеле новца за суфинансирање производње медијског садржаја од јавног значаја. Напротив, организације и асоцијације којима руководе власници провладиних локалних медија преко комисија које формирају са локалним самоуправама додељују новац својим медијима обесмишљавајући закон и смисао система пројектног суфинансирања. Проћи ће и овај Светски дан слободе медија без правоснажне пресуде за убице власника и уредника Дневног телеграфа и Европљанина Славка Ћурувије и без оптужнице убицама јагодинског новинара Милана Пантића из 2001. године. Српска заједница и даље нема независан канал који треба да покрива це-

лу територију Косова и Метохије, а портал телевизијског канала на српском језику РТК2 не уређује редакција којој треба да припада. Посланик Самоопредељења Љуан Алију тражи забрану портала на српском језику Косовоонлајн. Иако је Европска федерација новинара, на предлог УНС-а, усвојила две Резолуције о убијеним и киднапованим новинарима на Косову од 1998 – 2005. године којим је предвиђено и формирање Међународне експертске комисије која би истражила ова убиства и нестанке, не назире се њено оснивање. Зато УНС захтева: Да против свих новинара који су извештавали са еколошких протеста буду обустављени прекршајни поступци; Да тужилаштва и полиција ефикасно истраже све претње новинарима и медијским радницима и о резултатима тих истрага редовно обавештавају јавност а

да новинари и медијски радници без одлагања пријављују угрожавања безбедности и притиске којима су изложени користећи Сталну радну групу за безбедност новинара и Радну групу за безбедност и заштиту новинара и СОС телефон; Да се законом пропише и заштита од нереалних новчаних одштета које угрожавају слободу медија (СЛАП тужбе). Да се законом и правилником о пројектном суфинансирању медијског садржаја пропишу критеријуми које морају да испуњавају организације и асоцијације које предлажу чланове комисија за пројектно суфинансирање медијског садржаја од јавног значаја као и појединци, медијски експерти; Да нова Влада Србије подржи предлоге Комисије за истраживање убистава новинара како би што пре била подигнута оптужница за убиство нови-

нара Милана Пантића и биле расветљене околности смрти новинарке Даде Вујасиновић; Да Специјално тужилаштво за ратне злочине почне да ради свој посао и када су у питању судбине више од 40 новинара и медијских радника српских редакција убијених у грађанском рату у бившој Југославији, у току НАТО агресије 1999. године као и на Косову и Метохији од 1998 – 2005. године. Да косовске институције и међународна управа на Косову хитно формирају Међународну експертску комисију коју тражи Европска федерација новинара, у којој ће бити и представници новинарских удружења, ради истраживања убистава и киднаповања новинара и медијских радника на Косову од 1998 – 2005. године. Тражимо и да сви преговори Косова о визној либерализацији са Европском унијом буду условљени резултатима ових истрага.

37

МАГАЗИН 546 8.5.2022.

ПОДСТРЕК ЗА РАД

38

И УСАВРШАВАЊЕ - На конкурс се јавио велики број студената првог или другог степена, почев од друге године основних студија, који из претходних година имају просечну оцену већу од 8,50 а ниједну нису обновили. - Десет месечних рата од по десет хиљада динара за првих педесет са листе, са просечном оценом између 10 и 8,95. - Помоћ најбољим студентима и у наредним годинама. - Широка лепеза стручности оних од којих се очекује да остану у свом граду, ту живе, проналазе посао и оснивају своје породице

39

8.5.2022.

ве израженија појава да се мали број академских грађана по завршетку студија враћа у Краљево повод је трагања за начинима да се, различитим стимулативним мерама, овај тренд сведе на најмању могућу меру. Једним je оцењена додела стипендија најбољим студентима чији је износ, у складу са могућностима градског буџета, лимитиран на десет хиљада месечно током трајања школске године. На основу Одлуке о стипендирању студената, Одлуке градоначелника и његовог решења о образовању комисије за доделу стипендија расписан је конкурс за избор педесет најбољих који током текуће школске године имају право на ову врсту помоћи. На конкурс се јавио велики број студената првог или другог степена, почев од друге године основних студија, који из претходних година имају просечну оцену већу од 8,50 а ниједну нису об-

МАГАЗИН 546

С

40

новили. На пригодној свечаности у Свечаној сали зграде Градске управе, градоначелник је потписао уговоре о стипендирању за ову школску годину са педесет најбоље рангираних уз подсећање на значај ове врсте помоћи и жељу да се најбољи, по завршеном школовању, врате у Краљево. У каквој је конкуренцији остварено право на износ од сто хиљада динара најбоље сведочи податак да се распон просечних оцена креће између десет и 8,95 а о разноврсности стручњака које Краљево очекује у наредним годинама да студирају на Факултету техничких наука, Филолошко-уметничком, Фармацеутском, Факултету за хотелијерство и туризам, Универзитету одбране, Медицинском факултету, Природно-математичком, Факултету организационих наука, Електротехничком, Економском, Београдској академији пословних и

уметничких струковних студија, Филолошком, Факултету спорта и физичког васпитања, Факултета примењених уметности, Факултету техничких наука, Филозофском факултету, Факултету музичке уметности, Факултету инжењерских наука, Физичком факултету, Православном богословском, Факултету за машинство и грађевинарство, Факултету безбедности, Академији техничко-уметничких струковних студија односно струковних студија. Подстакнути уверењем да највећа нада једне земље лежи у образовању, у локалној самоуправи потврђују да ће и у наредним годинама помагати најбоље студенте. Најбољим начином да се средини из које су потекли одуже за помоћ како би лакше пребродили бар једну фазу у школовању оцењена је потреба да се по окончању студија врате и ту започну успешну професионалну каријеру.

- Град Краљево је за 2022. годину обезбедио средства за стипендирање педесет студената који ће добити десет месечних стипендија од којих ће свака изности десет хиљада динара. То су најбољи студенти Краљева који студирају на факултетима у Београду, Крагујевцу, Новом Саду, Краљеву, Врњачкој Бањи... Сведоци смо да су студенти из Краљева деценијама уназад остајали у оним местима где су завршавали факултете, а да је део њих одлазио и каријеру настављао у иностранству. Ја сам срећан што данас краљевачки студенти желе да остану у свом граду, да овде живе, да овде проналазе посао али и да овде оснивају своје породице. То је одлична вест за све Краљевчане, јер смо данас много ближе Београду него раније, а када буде завршена деоница аутопута од Прељине до Адрана до Београда ћемо стизати за сат и петнаест до сат и два-

десет минута. Када буде изграђена и нова полетно слетна стаза Аеродрома „Морава“ у Лађевцима из Краљева ће моћи да се путује брзо до различитих дестинација у Европи. Град Краљево ће бити један од само три у Србији који имају и аутопут и аеродром, а то је велика ствар, подсетио је градоначелник Краљева. Студент Високе здравстевне школе на Одсеку високи струковни рендген техничар Алекса Стефановић стипендију оцењује као значајну подршку на путу ка запослењу, а жеља да прво радно место добије у Краљеву темељи се на одличним оценама и просеку који премашује девет. Сличне амбиције има и студент Факултета за машинство и грађевинарство Зоран Стефановић уверен да ће стипендија бити добар подстрек за даљи рад и усавршавање. Списак студената који су остварили право на стипендију биће достављен

Министарству просвете, науке и технолошког развоја, сагласно Закону о ученичком и студентском стандарду којим је прописано да је корисник студентског кредита дужан да једнократно врати цео износ исплаћеног кредита ако истовремено користи кредит, или стипендију другог даваоца. Разлог се огледа у законској одредби да право на студентску стипендију нема студент који је то право остварио у складу са одлуком надлежног органа јединице локалне самоуправе, а да ће га онај за кога се утврди да је то остварио злоупотребом трајно изгубити. Прописано је и да право на стипендију за изузетно надарене студенте нема студент који је то, или кредит, остварио у складу са одлуком надлежног органа из буџета јединице локалне самоуправе, односно из буџета Републике Србије. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

41

42

МАГАЗИН 546 8.5.2022.

Закаснели концерт Мирослава Илића

ПРВИ ДЕО ДУГА ГРАЂАНИМА - Побољшање епидемиолошке ситуације основ за процену о стварању услова за организацију концерта Мирослава Илића на Тргу српских ратника, планираног за дочек Нове године по Јулијанском календару. - Поклон певача и оркестра Мише Мијатовића свим Краљевчанима. - Концертом испуњен само део обећања датог почетком године. - На онај други, месо вола на ражњу, грејану ракију и кувано вино, мораће да се сачека до неке друге прилике, уколико неке нове ванредне околности не буду узрок поновног померања, или потпуног заборава на још једно обећање

43

акон дочека Нове 2017. године на Тргу српских ратника представници локалне самоуправе били су изложени жестоким критикама заснованим на сумњи да је ангажовање групе Пилоти осиромашило градски буџет за значајна финансијска средства. Колико је критика била добра основа за стрепњу да се не понови потврдило се током неколико наредних година кад је полако почео да пада у заборав колективни дочек Нове године на централном градском тргу у Краљеву. Ништа бољу судбину није доживео ни дочек по Јулијанском календару а онда је после пуних пет година, за многе као гром из ведра неба, одјекнула најава да ће тринаестог дана 2022. све који одлуче да у наредну закораче са овог места забављати нико други до Мирослав Илић уз пратњу оркестра Мише Мијатовића. Добрим начином да се локална самоуправа искупи за вишегодишње уздржавање од овог начина дочека Нове године требало је да потврди најава како ће за све присутне бити обезбеђена довољна количина ића и пића, месо вола на ражњу, грејана ракија и кувано вино као дар краљевачких привредника. Да нису заборављени ни најмлађи сведочи обећање о организацији посебног програма примереног овом узрасту, а први сати нове године буду обогаћени специјалним ватрометом. И док су се једни радовали други су се с разлогом питали да ли је за нешто овако изабран прави тренутак кад број позитивних на присуство корона вируса вртоглаво расте. Око хиљаду инфицираних суграђана за само неколико дана јануара било је сигнал за узбуну и стрепњу да сличну судбину доживи знатан број од неколико хиљада колико се процењивало да ће присуствовати овом догађају. Непосредно након што су сличне манифестације почињале да се отказују у другим градовима, само сат

МАГАЗИН 546

8.5.2022.

Н

44

времена после Врњачке Бање, тим путем је кренула и краљевачка локална самоуправа саопштењем да се отказује колективни дочек Нове године на Тргу српских ратника. Разлог је нађен у неповољној епидемиолошкој ситуацији изазваној ширењем инфекције корона вирусом, па је одложен концерт Мирослава Илића на Тргу српских ратника и други предвиђени програми, наступ Акапулко бенда, програм за децу, ватромет и послужење. Био је то својеврстан хладан туш за љубитеље ове врсте музике, али и друге који су жељно очекивали прилику за подсећање на сличне догађаје с почетка миленијума. Да разочарање не буде потпуно потрудили су се представници локалне самоуправе најавом да ће програми бити одржани кад епидемиолошка ситуација буде повољнија. А да је повољнија процењено је крајем претходног месеца што је требало да потврди концерт Мирослава Илића 29. априла, као поклон певача и оркестра Мише Мијатовића свим Краљевчанима. Окупљање испред бине у центру града отпочело је знатно пре почетка, а да су место у првим редовима заузели највернији поштоваоци ове врсте музике могло би се закључивати и на основу податка да су све време певушили стихове највећих хитова популарног естрадног уметника. Иако општи утисак указује на задовољство суграђана који су претходног петка дошли на Трг српских ратника пажљивијем посматрачу нису могле да промакну примедбе да је концертом испуњен само један део обећања датог почетком године. На онај други, мање програм за децу а више месо вола на ражњу, грејану ракију и кувано вино, мораће да се сачека до друге прилике, уколико неке нове ванредне околности не буду узрок поновног померања, или потпуног заборава на још једно обећање. Т. Радовановић

45

46

МАГАЗИН 546 8.5.2022.

47

На репертоару Биоскопа “Кварт”

МАГАЗИН 546

8.5.2022.

Лоши момци

48

У акционој комедији заснованој на серији најпродаванијих књига Њујорк Тајмса, крими екипа животињских одметника ће покушати најизазовнију превару до сада — да постану узорни грађани. Никада није постојало пет пријатеља тако озлоглашених као Лоши момци — полетни џепарош господин Вук, стручњак за сефове господин Змија, опуштени мајстор прерушавања господин Ајкула, краткофитиљни господин Пирана и вешта хакерка оштрог језика госпођа Тарантула, познатија као „мреже“.

Кад је, након година безбројних пљачки и ношења титуле најтраженијих зликоваца на свету, банда коначно ухваћена господин Вук склапа договор, који нема намеру да одржи, да их све спаси из затвора. Под туторством ментора, арогантног али љупког заморца, професора Мармеладе, Лоши момци почињу да заваравају свет како су се трансформисали. Међутим, господин Вук почиње да сумња да му истинско чињење добра може дати оно за чим је увек потајно жудео, прихватање. Када граду запрети нови зликовац оправдано се поставља питање може ли господин Вук да убеди остатак банде да постану... Добри момци? Анимирани породични филм у 2Д формату, синхронизован на српски језик, траје равно сто минута, а Пјер Перифел га је режирао према сценарију који су написали Арон Блејби, Итан Коен и Јони Бренер. Гласове анимираним јунацима позајмили су Марко Марковић, Александар Глигорић, Милан Антонић, Драган Вујић, Ђурђина Радић, Јелена Јовичић и Милан Тубић, а филм се приказује до 11. маја у пројекцијама које почињу у 17,30 сати.

Доктор Стрејнџ у мултиуниверзуму лудила У Марвел студију „Доктор Стрејнџ у мултиверзуму лудила“, МЦУ откључава Мултиверзум, помера своје грани-

це даље него икада раније и путује у непознато са доктором Стрејнџом, који уз помоћ мистичних савезника, старих и нових, пролази кроз запањујуће и опасно алтернативне реалности Мултиверзума да се супротставе новом мистериозном противнику. Акциона авантура у 2Д формату траје шест минута дуже од два сата, Сем Реими је режирао према сценарију који су написали Мајкл Волдрон, Стен Ли и Стив Дајтко, а водеће улоге тумаче Бенедикт Камбербач, Елизабет Олсен, Рејчел МекАдамс, Бенедикт Вонг и Чивител Иџајфор. Филм се приказује до среде 11. маја у пројекцијама које почињу у 19,30 и 21,45.

49

МАГАЗИН 546

8.5.2022.

Шта Разн

50

„Супарници“, не играјте сол хватајте се у народно коло

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

а су ови бројни – едукатори? новрсни страни – локатори!

ло; о!

„Милосрдни анђео“ рушио је Србију! „Нечастиви ђаво“, је обнавља!

Беше поштен и „виђен“ човек! У власти постаде, невиђена – фукара!

51

МАГАЗИН 546

8.5.2022.

www.minjina-kuhinjica.com

52

Из Мињине кухињице

53

МАГАЗИН 546

8.5.2022.

Кикер - РФК Графичар 0:0

54

55

56

МАГАЗИН 546 8.5.2022.

Реал - Слога 1:1

57

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 8 И 14. МАЈА

МАГАЗИН 546

8.5.2022.

8. мај

58

1429 — Победом француске војске над Енглезима завршена је опсада Орлеана у Стогодишњем рату.

1783 — Захарије Стефановић Орфелин издао је у Бечу књигу “Искусни подрумар”, прву књигу о производњи вина на српском језику.

1794 — У Паризу је, по налогу Револуционарног суда, гиљотином погубљен француски хемичар Антоан Лавоазје, оснивач модерне хемије. Формулисао је закон о неуништивости материје и открио процес оксидације.

1815 — На брду Љубић, код Чачка, Срби су у Другом српском устанку потукли троструко јачу турску војску.

1821 — У битци код Гравије, грчке снаге Одисеја Андруцоса су зауставиле снаге Омера Вириона.

1852 — Потписан је Лондонски протокол којим се гарантује интегритет Данске.

1894 — Михајло Пупин је у Америци патентирао апарате за телеграфски и телефонски пренос.

1900 — Српски физичар Михајло Пупин патентирао је у Њујорку апарат за телефонске и телеграфске преносе на велике удаљености.

1902 — Од ерупције вулкана Мон Пеле на Мартинику у Карибима, уништен је град Сен Пјер, а погинуло је више од 30.000 људи.

1921 — У Шведској је укинута смртна казна.

1942, — Окончана је битка у Коралном мору када су авиони са јапанског носача авиона потопили амерички носач авиона УСС Лексингтон.

1945 — Немачки фелдмаршал Вилхелм Кајтел у Берлину потписао завршни документ о окончању Другог светског рата.

1949 — Створена је Савезна Република Немачка, у чији састав су ушле дотадашње зоне под америчком, британском и француском контролом, успостављене после Другог светског рата и пораза нациста.

1963 — У граду Хуе војници Армија Републике Вијетнам су отворили ватру на будистичке демонстранте који су протестовали због владине одлуке да забрани истицање будистичке заставе на празник Весак, усмртивши 9 особа.

1970 — Битлси издали свој последњи албум, „Let It Be“.

1973 — У Јужној Дакоти, у САД, окончана је побуна Индијанаца који су 10 недеља у опсади држали мало преријско насеље.

1980 — У Београду је сахрањен председник СФРЈ Јосип Броз Тито. Сахрани су присуствовали највиши представници више од 120 земаља, као и 200 партија. Директан пренос сахране преузеле су телевизијске станице из више од 40 земаља.

1984 — Совјетски олимпијски комитет одлучио је да бојкотује Олимпијске игре у Лос Анђелесу, оптуживши владу САД за кршење Олимпијске повеље.

1992 — У СР Југославији је пензионисано 38 генерала, међу којима и начелник Генералштаба Благоје Аџић. Нови шеф ГШ постао је генерал-пуковник Живота Панић.

1994 — На парламентарним изборима у Мађарској победили су социјалисти Ђуле Хорна.

1999 — У ваздушним ударима НАТО-а на СР Југославију погођена је амбасада Кине у Београду. Погинуло је четворо кинеских држављана, а најмање 10 рањено. Инцидент је озбиљно пољуљао односе САД и Кине и уследили су масовни протести у Кини.

Под неразјашњеним околностима убијен је Фехми Агани, најближи сарадник лидера Демократског савеза Косова Ибрахима Ругове. Његово тело пронађено је код Липљана на Косову.

2001 — СР Југославија је примљена као пуноправни члан у Светску банку. Папа Јован Павле II окончао је своју историјску посету Сирији, чиме је постао први папа који је ушао у џамију. Ту земљу је напустио молитвом за мир између Јевреја и Арапа.

2003 — У америчком Сенату једногласно је усвојен предлог о проширењу НАТО-а за седам бивших

источноевропских комунистичких земаља (Летонија, Литванија, Естонија, Словенија, Словачка, Бугарска и Румунија). Марокански краљ Мухамед је поводом рођења свог сина, наследника, ослободио више од 9.000 затвореника, што је највећа амнестија у историји ове земље.

2007 — Заменик председника Српске радикалне странке, Томислав Николић, изабран за председника Скупштине Србије уз подршку посланика Демократске странке Србије.

2021 — Narko karteli: Бразилске снаге безбедности ликвидирале су 29 чланова банде у фавели Жакарезињу у северном делу Рио де Жанеира.

9. мај 328 — Атанасије Велики изабран за патријарха Александрије.

1502 — Шпански морепловац Кри-

стифор Колумбо испловио из шпанске луке Кадис на четврто и последње путовање у Нови свет.

1763 — Почела је опсада Форт Детроита током Понтијаковог рата против Британаца.

1788 — Парламент Велике Британије укинуо трговину робљем.

1877 — Румунија прогласила независност, месец дана пошто је склопила савез с Русијом против Отоманског царства.

1901 — У Мелбурну отворен први парламент Аустралије.

1911 — Група официра, учесници у мајском преврату и убиству краља Александра Обреновића 1903, у Београду основала тајну организацију “Уједињење или смрт”, односно “Црна рука”.

1926 — Американци Ричард Берд и Флојд Бенет први авионом прелетели Северни пол.

1927 — Канбера постала главни град Аустралије, уместо Мелбурна.

1936 — Италија званично окупирала Абисинију, данас Етиопију, и италијанског краља Виторија Емануела III прогласила за цара Абисиније.

1945 — Коначан пораз Немачке, освајаwe Берлина од стране Совјета. Острво Гернзи ослобођено од окупације нацистичке Немачке.

1946 — Италијански краљ Виторио Емануеле III је абдицирао, а наследио га је син Умберто II. 1948 — Комунистичка партија Југославије одбацила оптужбе совјетских комуниста против политике југословенског руководства. Уследила Резолуција Информбироа и вишегодишњи политички и економски притисак совјетског блока на Југославију.

1950 — Министар иностраних послова Француске Робер Шуман упутио позив за помирење Француске и Немачке и предложио стварање Заједнице за угаљ и челик, претходнице Европске уније.

1952 — Широм Југославије одржани масовни протести због Лондонског споразума којим је Зона “А” Слободне територије Трст припала Италији.

1955 — Западна Немачка је постала члан НАТО пакта.

1960 — САД постале прва земља у којој су легализоване пилуле за спречавање зачећа.

1976 — Улрике Мајнхоф, вођа западнонемачке терористичке групе “Бадер-Мајнхоф”, обесила се у затворској ћелији.

1978 — У паркираном аутомобилу у центру Рима нађено тело бившег премијера Италије Алда Мора, којег су терористи “Црвених бригада” отели 54 дана раније.

1993 — Почели сукоби Хрвата и Муслимана у Мостару, што је довело до поделе града на муслимански и хрватски део. Муслимани и Хрвати до тада били савезници у борбама против Срба у босанском рату, од 1992. до 1995.

1995 — На крају тродневне прославе 50. годишњице завршетка Другог светског рата у Европи и Дана победе, светски лидери позвали на глобално помирење. Централне прославе одржане у Паризу и Москви.

1996 — Јовери Мусевени победио на првим председничким изборима у Уганди после 16 година.

2001 — Председнику Југославије Војиславу Коштуници у Њујорку уручена награда Института Исток-Запад за светског државника године. У хаосу који је на стадиону у Акри, у Гани, настао када је полиција бацила сузавац на разјарене навијаче, 126 људи изгубило живот.

2002 — У експлозији нагазне мине током прославе Дана победе, у јужној руској републици Дагестану у граду Каспијск, погинуле 42, повређено 150 особа.

2021 — Тероризам: У бомбашким нападима на средњу школу у Кабулу погинуло је најмање 55 особа, док је више од 150 особа повређено, махом ученица школе.

10. мај 1497 — Италијански морепловац Америго Веспучи кренуо на прво путовање у Нови свет. Према латинској верзији његовог имена немачки картограф Мартин Валдземилер Нови свет назвао Америка, премда је нови кон-

59

8.5.2022.

МАГАЗИН 546

60

тинет 1492. открио Кристифор Колумбо.

1655 — Енглези од Шпаније преузели Јамајку, под шпанском влашћу 161 годину.

1774 — Луј XVI постаје краљ Француске.

1844 — Начелник Министарства просвете у Влади Србије Јован Стерија Поповић упутио свим окружним начелствима допис да се старине шаљу у Народни музеј. Тај датум сматра се даном оснивања Народног музеја у Београду, мада је акт о оснивању донет у септембру.

1865 — Трупе Уније заробиле, у Америчком грађанском рату, председника Конфедерације Џеферсона Дејвиса.

1871 — Француска и Немачка у Франкфурту потписале споразум којим су Алзас и Лорена уступљени Немцима.

1877 — Румунија проглашава независност од Турске.

1881 — Крунисан румунски краљ немачког порекла Карол I Хоенцолерн, први краљ Румуније.

1882 — Почео шаховски турнир у Бечу, Аустрија.

1906 — Италијански краљ и швајцарски председник званично отворили „Симплон“, тунел кроз Алпе којим су повезане Италија и Швајцарска.

1923 — Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца и Грчка склопиле Конвенцију о оснивању Слободне зоне у Солуну, којом је на 50 година Краљевини СХС припала царинска управа. Нови аранжман Југославија и Грчка потписале 1975. у Атини, с важношћу од 10 година.

1933 — У Берлину, испред Рајхстага, нацисти спалили више од 25.000 књига Маркса, Фројда, Брехта, Ајнштајна и навели да почиње ново раздобље у историји немачке културе.

1940 — Немачка без објаве рата напала Холандију, Белгију и Луксембург, а Велика Британија после немачке инвазије на Данску запосела бившу данску колонију Исланд. Винстон Черчил постао премијер Велике Британије пошто је Невил Чемберлен, потписник Минхенског спора-

зума, поднео оставку.

1941 — Хитлеров заменик Рудолф Хес спустио се падобраном у Шкотску у намери да почне мировне преговоре и ухапшен.

1945 — Совјетске трупе у Другом светском рату заузеле Праг. Савезници преузели Рангун од Јапанаца.

1954 — Бил Хејли и Комете издају „Rock Around the Clock“, прву рокенрол плочу која постиже прво место на музичким топ-листама.

1960 — Америчка нуклеарна подморница „Тритон“ завршила путовање око света које је трајало 84 дана.

1981 — Франсоа Митеран постао председник Француске победивши у другом кругу Валерија Жискара Д’Естена.

1988 — САД ставиле вето на резолуцију Савета безбедности Уједињених нација којом је Израел осуђен због инвазије на југ Либана.

1993 — Више од 200 тајландских радника погинуло у пожару који је захватио фабрику играчака у провинцији Након Патом.

1994 — Нелсон Мандела изабран за председника Јужне Африке и постао први црни председник те земље. Италијански медијски магнат Силвио Берлускони постао председник Владе Италије.

1995 — Светска здравствена организација у Женеви саопштила да би узрочник смртоносне епидемије у Заиру могао бити вирус “ебола”.

1997 — У земљотресу у источном Ирану погинуло најмање 1.560 људи.

1999 — Бразил формално дозволио политички азил свргнутом председнику Парагваја Раулу Кубасу и његовој породици.

2001 — Скупштина Југославије ратификовала Споразум о специјалним, паралелним везама с Републиком Српском који су 5. марта у Бањалуци потписали председник Југославије Војислав Коштуница и председник РС Мирко Шаровић.

2002 — Бивши агент ФБИ Роберт Хансен осуђен у САД на доживотну робију због продаје строго поверљивих докумената Москви. Шпијун који је нанео највећу штету у историји САД.

2003 — Суд у Јемену осудио на смрт Абеда Абдула Разака Камела због убиства три америчка баптистичка мисионара и рањавање једног, у децембру 2002. у једној болници у граду Џибла.

11. мај 330 — Римски цар Константин I Велики инаугурисао Нови Рим на месту некадашње грчке колоније Византа.[1] 1310 — 45 витезова темплара су спаљени на ломачи под оптужбом да су јеретици.

1745 — Француске трупе победиле Британце у бици код Фонтеноа и преузеле Холандију од Аустрије.

1824 — Британске снаге су у Првом бурманском рату преузеле Рангун у Бурми.

1858 — Минесота је примљена у Унију као 32. савезна држава САД.

1867 — Лондонским уговором загарантоване самосталност и неутралност Луксембуршког војводства.

1916 — Представљена је Ајнштајнова Општа теорија релативитета.

1931 — Пропаст највеће аустријске банке „Кредит-Ансталт“ означила почетак финасијског колапса централне Европе.

1949 — Сијам променио име у Тајланд.

1949 — Израел примљен у Уједињене нације.

1950 — Конрад Аденауер, западнонемачки канцелар, постао председник јединствене Хришћанско-демократске уније.

1960 — Агенти израелске тајне службе Мосад ухватили Адолфа Ајхмана који се скривао у Аргентини.

1966 — У финалу Купа шампиона одиграном на стадиону Хејсел у Бриселу, Реал Мадрид победио Партизан резултатом 2-1, освојивши шесту титу-

лу првака Европе.

1968 — У настојању да оконча жестоке сукобе студената с полицијом премијер Француске Жорж Помпиду учинио уступке студентима.

1973 — Успостављени дипломатски односи Савезне Републике Немачке и Демократске Републике Немачке, чиме је окончано раздобље непризнавања ДР Немачке као суверене државе.

1987 — Премијер Индије Раџив Ганди ставио Панџаб под федералну контролу због побуне Сика.

1992 — Због умешаности југословенске војске у сукобе у Босни, министри иностраних послова Европске заједнице донели одлуку да повуку амбасадоре из Београда и тражили суспендовање чланства Југославије у ОЕБС-у.

1996 — Амерички путнички авион DC 9 срушио се у мочвару Еверглејдс на Флориди убрзо по полетању са аеродрома у Мајамију. Погинуло свих 110 путника и чланова посаде.

1997 — Суперкомпјутер компаније IBM „Дубоко плаво“ победио светског шампиона у шаху, руског велемајстора Гарија Каспарова, у мечу од шест партија.

2000 — Индија дочекала свог милијардитог становника, у државној болници „Сафдарјанг“ у Њу Делхију рођена девојчица.

2001 — Београдска група Канда, Коџа и Небојша одржала опроштајни концерт у башти СКЦ-а. Група се, ипак, поново окупила две године касније.

2003 — Потпредседник Демократске партије социјалиста Филип Вујановић изабран за председника Црне Горе.

2008 — Судан прекинуо дипломатске односе са Чадом, због помоћи коју је Чад пружио побуњеницима из Дарфура у нападу на Картум, главни град Судана.

2010 — Вођа британских лабуриста Гордон Браун поднео оставку на место председника владе, нови мандатар постао вођа конзервативаца Дејвид Камерон.

2021 — Terorizam: У Русији у Казању у терористичком нападу који се десио у школи учествовало је двоје

терориста. Они су пуцали у ђаке те школе и на лицу места је убијено 8 ученика, док је 32 њих рањено. Један од терориста је убијен, а други је ухапшен. Треба напоменути да је један од терориста ишао у ту школу, неколико година пре тог инциндента и да је знао тачан распоред свих просторија школе.

12. мај 907 — Жу Вен је натерао кинеског цара Аја да абдицира, чиме је окончана владавина династије Танг дуга три века.

1364 — Пољски краљ Казимир III је издао краљевску повељу, којом је основан Јагелонски универзитет, најстарији у држави.

1804 — У Првом срском устанку ослобођен Пожаревац.

1881 — Под претњом инвазије, туниски бег Мухамед III је потписао споразум у Барду, чиме је Тунис постао француски протекторат.

1888 — Британија успоставила протекторат над Северним Борнеом и Брунејом.

1925 — Врховни совјет Совјетског Савеза усвојио први совјетски устав.

1926 — Маршал Јозеф Пилсудски извршио државни удар и успоставио војну диктатуру у Пољској.

1926 — Чланови посаде цепелина Норвешка, предвођени Роалдом Амундсеном су постали први људи који су потврђено летели до Северног пола.

1937 — Џорџ VI у Вестминстерској опатији у Лондону крунисан за краља. Церемонију преносила телевизија BBC, што је био први пренос.

1943 — Предајом немачког генерала Ханса фон Арнима у Тунису завршене борбе у северној Африци у Другом светском рату.

1949 — Званично окончана совјетска десетомесечна блокада Берлина, током које је град снабдеван из Савезне Републике Немачке, ваздушним мостом.

1965 — Западна Немачка успоставила дипломатске односе са Израе-

61

8.5.2022.

МАГАЗИН 546

62

лом, а арапске земље прекинуле односе с владом у Бону.

1985 — У незавршеном Храму светог Саве Патријарх српски Герман одржао свечану литургију која је обележила наставак изградње храма.

1988 — Светска здравствена организација објавила да у свету има више од 34.000 оболелих од сиде.

1992 — Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини на заседању у Бањалуци донела одлуку о формирању Војске Републике Српске и оснивању новинске агенције СРНА. Немоћни да спрече ширење сукоба у БиХ, посматрачи Евопске заједнице напустили Сарајево.

1994 — Палестинска полиција стигла на Западну обалу у оквиру припрема да од Израела преузме град Јерихон, седиште палестинске аутономије у тој области.

1995 — Власници центра „Рокфелер“ у Њујорку, иза којих је стајао јапански капитал, објавили банкрот.

1997 — Председник Русије Борис Јељцин и чеченски вођа Аслан Масхадов потписали споразум о обустави непријатељстава.

2003 — У два самоубилачка бомбашка напада у Чеченији погинуло најмање 75, повређено на стотине особа.

2008 — Земљотрес јачине 7,8 степени Рихтерове скале је погодио провинцију Сечуан, у Кини. Погинуло је 69.016 људи, 18.830 их се води као нестало, а без крова над главом је остало преко 5 милиона људи. Земљотрес је за собом оставио и неколико стотина хиљада повријеђених.

13. мај 1497 — Папа Александар VI изопштио је владара Фиренце и реформатора Ђиролама Савонаролу, који је спаљен годину дана касније.

1787 — Први бродови с робијашима кренули из Портсмута према новој колонији у Аустралији, тада кажњеничкој колонији Велике Британије.

1779 — Руски и француски посред-

ници су испреговарали мир из Тешена који је окончао Рат за баварско наслеђе.

1830 — Основана Република Еквадор, за првог председника изабран Хуан Хосе Флорес.

1846 — Конгрес САД формално објавио рат Мексику, мада су борбе у Калифорнији почеле неколико дана раније.

1848 — У Сремским Карловцима почело заседање „Мајске скупштине“ на којој су делегати 175 црквених општина из Војводине и Србије изабрали Јосифа Рајачића за патријарха, а пуковника Стевана Шупљикца за војводу.

1887 — У Београду основана Провизорна опсерваторија Велике школе. Оснивањем Републичког хидрометеоролошког завода Србије 1947. Опсерваторија постала његов део.

1888 — Принцеза Изабела Бразилска је потписала Златни закон, чиме је званично укинуто ропство у Бразил.

1913 — Руски конструктор Игор Сикорски је полетео првим вишемоторним авионом Руским витезом, који је сам направио.

1940 — Немачка војска је прешла реку Мезу и напала Француску.

1941 — У Србији, на Равној гори пуковник Драгољуб Михаиловић основао Југословенску војску у отаџбини.

1944 — Формирана ОЗНА - Одељење заштите народа.

1945 — Битка на Зеленгори, последња битка у грађанском рату између партизанског и четничког покрета.

1948 — Петнаест јеврејских насељеника кибуца Кфар Ецион је масакрирано након предаје после дводневне битке са Арпаском легијом и арапским насељеницима.

1949 — Први пут полетео први британски млазни авион „Канбера“.

1967 — Закир Хусеин је ступио на дужност као први муслимански председник Индије.

1968 — У Паризу почели званични преговори представника Северног Вијетнама и САД о окончању рата у Вијетнаму.

1981 — На Тргу светог Петра у Риму атентатор Мехмет Али Агџа је ранио папу Јована Павла II. 1990 — На стадиону Максимир, на утакмици загребачког Динама и београдске Црвене звезде избили су немири навијача.

1994 — Министри иностраних послова САД, Европске уније и Русије у Женеви постигли сагласност о заједничкој стратегији у решавању босанског конфликта.

1999 — Перу и Еквадор потписали документ о разграничењу окончавши шест деценија дуг спор због којег су три пута ратовали.

2000 — У Новом Саду убијен Бошко Перошевић (рођ. 1956), председник Извршног већа Аутономне покрајине Војводине.

2007 — Након договора челника ДС-а, ДСС-а, и Г 17+ о формирању нове

српске Владе, председник Скупштине Србије Томислав Николић поднео оставку после само пет дана проведених на тој дужности.

14. мај 1607 — Енглески авантуриста Џејмс Смит основао прво енглеско насеље на тлу Северне Америке, касније по њему названо Џејмстаун.

1610 — Верски фанатик убио у Паризу француског краља Анрија IV, првог монарха из династије Бурбона.

1643 — На француски престо дошао четворогодишњи Луј XIV након смрти оца Луја XIII. Регенткиња је била његова мајка Ана Аустријска, али је стварну власт имао кардинал Мазарен.

1796 — Енглески лекар Едвард Џенер успешно вакцинисао против великих богиња једног осмогодишњег

дечака и означио почетак модерне имунологије.

1811 — Педро Хуан Кабаљеро, Фулхенсио Јегрос и Хосе Гаспар Родригез де Франсија су збацили шпанског гувернера Парагваја и прогласили независност од Шпаније.

1900 — У Паризу отворене Летње олимпијске игре 1900., друге модерне Олимпијске игре и прве на којима су учествовале жене.

1940 — Током преговора о предаји холандске војске у Другом светском рату, немачки бомбардери разорили су две трећине Ротердама, при чему је погинуло око хиљаду људи, а 80.000 је остало без кућа.

1955 — Осам комунистичких земаља је у Варшави потписало уговор о оснивању Варшавског пакта.

1962 — Милован Ђилас изведен пред Окружни суд и осуђен на 13 година затвора и ограничење грађанских права у трајању од пет година.

1968 — Комунистичка влада у Чехословачкој на челу са Александром Дубчеком објавила почетак широких друштвених реформи, познатих као „Прашко пролеће“. Реформе су прекинуте већ у августу, уласком совјетских трупа у Праг.

1973 — САД су лансирале Скајлаб, своју прву свемирску лабораторију.

1989 — Вођа перониста Карлос Менем постао председник Аргентине, победивши на изборима кандидата владајуће Радикалне партије Едуарда Ангелоса.

1991.

- Радио-телевизија Србије почела емитовање сателитског програма - Самоубиство је извршила Ђанг Чинг, удовица кинеског лидера Мао Цедунга, један од вођа „Културне револуције“.

1992 — Главној улици у Београду, улици Маршала Тита, после 47 година промењен је назив у Улицу српских владара. Назив је касније промењен у краља Милана.

1999 — У ваздушним ударима НАТО на СР Југославију погођена колона избеглица код села Кориша на Косову,

при чему је погинуло 87 особа, међу којима је највећи број деце.

2001 — Савет НАТО одобрио повратак југословенске војске и полиције у сектор Б Зоне копнене безбедности на административној граници између Косова и Србије, почев од 24. маја. Лидер коалиције десног центра Силвио Берлускони победио на парламентарним изборима у Италији и потом формирао 59. италијанску владу од 1945.

2002 — На донаторској конференцији у Њујорку, коју су покренуле УН за прикупљање помоћи за обнову Сребренице, која је током рата у БиХ била енклава под заштитом УН, обећано 5,2 милиона долара за обнову тог града.

2003 — Пред Трибуналом у Хагу почело је суђење групи бивших официра Војске Републике Српске, Видоју Благојевићу, Драгану Обреновићу, Драгану Јокићу, оптужених за злочине у Сребреници у јулу 1995. Четврти оптужени Момир Николић је након признања кривице и нагодби са Тужилаштвом, изузет из поступка. Ирачки званичници саопштили да је из масовних гробница у тој земљи откопано преко 2.200 тела, жртава режима Садама Хусеина. Алжирска војска ослободила 17 европских туриста, које су отели исламски милитанти и држали их два месеца у Сахари. После близу четрдесет година планирања и дебата, отпочели подземни радови на заштити Венеције од тоњења.

2008 — Жистин Енен, тада најбоља светска тенисерка, објавила је да се повлачи из професионалног тениса.

2015 — Виши суд у Београду рехабилитовао је генерала Драгољуба Михаиловића и вратио му грађанска права која су му била одузета у Београдском процесу.

2021 — Тероризам: У екплозији бомбе која се догодила у џамији у Шакар Дару у Авганистану погинуло је најмање 12 људи, а неколико десетина је повређено.

63

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Т. Радовановић Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs