Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година X * Број 550 * 5. jун 2022. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН 550

5.6.2022.

У овом броју:

2

Време велике одговорности Без јасних индикатора планираних мера Приоритет услови за надметање Претња животној средини Као један породица Победник екипа Копнене војске Краљево жртва неправедне одмазде Награда за умну лирику земље Златно доба грамофонских плоча На репертоару Биоскопа “Кварт” Наличја српског лица Из Мињине кухињице Слога (ББ) - Слога Времеплов

6 12 14 18 22 24 32 38 42 50 52 54 56 58

3

Фото: М. Радовановић

4

МАГАЗИН 550 5.6.2022.

5

6

МАГАЗИН 550 5.6.2022.

Председник Вучић положио заклетву (1)

БРЕМЕ ВЕЛИКЕ ОДГОВОРНОСТИ Председник Републике Србије Александар Вучић положио је заклетву на Једанаестој посебној седници Народне скупштине Републике Србије у Дванаестом сазиву и ступио на дужност у другом мандату

аме и господо, Ваша светости, поштовани председниче, поштовани члане Председништва Босне и Херцеговине, поштована председнице Републике Српске, уважени представници верских заједница, драги пријатељи, поштовани председници Србије и Савезне Републике Југославије, ваше екселенције, председнице Уставног суда и Врховног касационог суда, председнице Владе, чланови Владе Републике Србије, председниче Покрајинске скупштине АП Војводине, председниче Покрајинске владе АП Војводине, даме и господо, драги пријатељи, не постоји већа част, већа обавеза, а нема ни већег поноса од оног који ти даје чињеница да водиш своју земљу нити лепше дужности од те да је са поносом представљаш. Све то, и обавезу, и дужност, и част, и понос, добио сам од грађана на изборима. Они су израз воље убедљиве већине, која је мене и највећи део вас наново задужила да свој посао обављамо не увек онако како чак и та ве-

Д

ћина жели, већ да чинимо све оно што је у најбољем интересу Србије. Желим да будем председник свих и председник за све, да будем први по обавезама и последњи по привилегијама, да радим више, да не тражим ништа за себе, али да тражим све, апсолутно све за нашу Србију. Велики Конфучије је рекао да компромис може да се прави са свим осим са идеалима и то је оно што намеравам да следим, а мени је идеал Србија и добробит њених грађана. То уједно одређује и приоритете мог другог мандата, оне који су, чини ми се, и пре полагања заклетве били јавни и јасни и који гласе: мир, стабилност, независност у одлучивању, слобода Србије, сигурност, здравље, Европа, рад, рад и рад. Србија јесте и биће, да парафразирам Марка Аурелија, цара, филозофа, управо оно и само оно што ми од ње направимо. Она је производ наших мисли, наших снова и наших дела, наш идеал, наш циљ, наша свест, знање о томе где смо и географски и историјски

и велика пажња о томе да никада не побркамо, као што нам се толико пута у историји дешавало, историју и реалност, географију и реалност, пусте жеље и реалност. Данас имам част, али и немерљиву обавезу, да вам се обратим као председник чији други мандат почиње у преломним временима модерне историје. Не постоји тежа, али ни узвишенија дужност од ове на коју данас по други пут ступам. И не постоји циљ који је захтевнији, али и часнији од циља да Србија настави својим путем, јединственим, у будућност какву је одавно својим жртвама и одрицањима заслужила. Преузимам председничку дужност у временима у којима је основна премиса, у готово читавом свету, постала да су дрскост и безобразлук чин храбрости, а смиреност и стрпљење одраз страха. Живимо у временима када сви гласно говоре, а мало ко слуша и још ређе чује. Гласови разума су све тиши, а визија будућности целог човечанства све магловитија и удаљенија.

7

5.6.2022.

МАГАЗИН 550

8

Данас је, можда више него икада, цео свет жељан истине и правде. Исте оне правде која је уткана и у прве речи наше прелепе националне химне и која још увек стоји као императив без којег нема напретка ни достојанственом човеку, ни целом свету. За такву истину и за такву правду увек ћу да се борим, јер нема тежег, али ни часнијег пута од тога. Свет можда никада више неће бити исти, али вам указујем на чињеницу да ћемо бар ми покушати да останемо снажни, самоуверени и непоколебљиви у својој принципијелности, да ћемо као земља наставити да радимо за општу добробит, док храбро грабимо напред, упркос свим недаћама, као што смо то чинили и до сада. Не постоји, стога, довољно велика реч за нашу Србију, која је одувек стајала на раскршћу различитих цивилизација, вера и култура, чиме је обогаћена на најбољи начин, који нас подстиче да то наслеђе чувамо и данас још јаче, чвршће и одлучније него икада пре. Исто тако, преко нас су се одвајкада укрштали путеви туђих интереса и амбиција, освајања и повлачења, али и наших победа и пораза, који су оставили дубоке ожиљке у целокупном бивању Србије. Многи су код нас долазили без поштовања и обзира, а одлазили са скривеним или отвореним дивљењем према нашем малом, а тако великом народу и према нашој малој, а тако поносној Србији. Баш као и ово Мирослављево јеванђеље, и наша земља је имала чудан и тежак историјски пут. Поколења Србије су се калила кроз најтеже тренутке током дугих векова, неретко сама, али увек усправна. Управо та поколења, која су кроз историју показивала невероватне људске, владарске, уметничке, војне, моралне и духовне висине, уткала су овај несаломиви, слободарски, понекад чак пркосни дух у све садашње и будуће нараштаје нашег народа. Да ствари конкретизујем, свет се пред нашим очима на дневном нивоу драматично мења, никада више и никада брже. Напад на Украјину је пре-

кретница у међународним односима. Са једне стране, Русија је желела прекид доминације, како кажу, западне и тврде и меке моћи, спречавање даљег ширења НАТО-а, велика Кина не жели status quo, тј. недодирљивост западне снаге и безутицајност свих других, док, са друге стране, Запад жели очување сопствене превласти у свету, истовремено се позивајући на кршење међународног јавног права, како од стране Русије, тако и од њихових других противника, попут Народне Републике Кине. Тачно је да је нападом на Украјину погажено међународно јавно право, али је такође тачно да се то догодило десетинама пута у савременом свету,

те да су кључни протагонисти и данашњи велики борци за поштовање норми међународног јавног права биле неретко и западне силе. Уосталом, ми овде, у Србији, то на најбољи могући начин можемо да потврдимо. Наша земља је 1999. године нападнута без одлуке Савета безбедности Уједињених нација, а да наша земља пре тога није окупирала ниједну другу. Нашој земљи после тога отимано је и даље. Упркос постојању Резолуције 1244 и постојања у правном поретку те резолуције, и даље нам отимају део наше територије тврдећи да су у праву, а ми, ако случајно кажемо да мислимо другачије, тог тренутка више нисмо за будућност, нисмо довољно демократе,

не разумемо садашњи тренутак, већ се бавимо сувише прошлошћу. Када би то неко други учинио, он би одмах био неко ко руши међународни правни поредак, ко руши све институције и ко руши мир у свету. Поносан сам на Србију данас, која се понаша у складу са принципима међународног јавног права, која уме да осуди кршење међународног јавног права, недвосмислено и јасно. Али сам поносан и на Србију у којој нема ни антизападног нити русофобног понашања. Код нас су добродошли и Достојевски, и Шекспир, и Гете, и Хемингвеј. То је нешто на шта Србија може да буде поносна па макар била и једна од ретких земаља у савременом

свету. Ово сам све рекао не зато што је из овога могуће извући прагматичне захтеве деловања, већ да и као председник Републике, баш онако како то себи дозволе сви други грађани Србије, спасем душу и кажем шта ми је на срцу. И да не мислите да то што сви знате ја не знам. Знам, неретко знам боље од свих осталих. Неретко то видим и осећам боље од свих осталих. Али то не решава наш проблем и то ниједан од проблема у будућности неће да реши. Политика вођења земље није политика жеља, већ политика могућег, политика реалности. Ја сам разговарао са једним, од данас највећим европским лидером, се-

дам сати смо разговарали и ваљда је човек желео да ме слуша и осетио сам потребу да испричам све што ми је на души, да изговорим све - како се ми Срби осећамо када видимо шта су нам чинили по питању Косова и Метохије и по свим другим питањима на Балкану. Слушао ме је пажљиво тај велики лидер, много умнији од мене, са много више знања, велику земљу води, и негде око три ујутру ми је рекао: „Хајде сада, Александре, да пресечемо ово.“ Рекох, слушам Вас, драги пријатељу. Он је рекао: „Нисам у свему сагласан са тобом, али да кажем да си за 80, можда чак и 9о одсто ствари које си изговорио у праву. И шта ћемо сада? Водиш једну земљу, председник си земље, довољно си паметан да знаш да, без обзира на неправде којих је у свету много, постоје ствари које се неће мењати. Ти мишљење моје земље да промениш не можеш. Можемо да се кајемо накнадно, али то никада нећемо да признамо, јер велики то не признају. За нас сузе кајања и грешке не постоје, оне су предвиђене за вас, мање земље. Остаје да видимо шта је то што можеш да урадиш да спасаваш своју земљу у будућности. Остаје да се види шта је то што можеш да направиш, да осигураш будућност за младе нараштаје у твојој земљи, шта је то што можеш да прихватиш као реалност и шта је то што можемо да направимо заједно.“ Ја сам први пут чуо од некога, од западних лидера, да је рекао негде, не директно, али негде је рекао: „У реду, нисмо увек сви ми најсрећнији са свим што смо чинили у прошлости, али са тиме морате да се помирите.“ Макар нешто смо добили, макар неку врсту личног задовољења сам добио те ноћи која, наравно, за нашу земљу не значи ништа. Али, у праву је тај велики лидер када је рекао да морамо да будемо посвећени будућности, да морамо да бринемо о будућности, да гледамо шта ћемо са нашом децом, јер они нису дужни да плаћају ни дугове наше генерације, ни дугове које су нам оставили наши родитељи, ни наши прадедови, нити било ко други. Њима морамо да оставимо што је могуће чистију ситуацију за будућност, да

9

5.6.2022.

МАГАЗИН 550

10

они не морају да размишљају са ким ће да ратују сутра и са каквим ће све нестабилностима и проблемима да се суочавају. Управо у складу са тим, желим да кажем да се радујем скором формирању новог парламента. Надам се да ће се ускоро завршити све изборне радње и чак не желим да одговарам онима који су износили бесмислене тврдње како сам бирао пред којим парламентом ћу да полажем заклетву, јер сам постао председник 31. маја и ово је био једини дан када сам могао да полажем заклетву. Шта да радите, јер шта год некада учинио и како год учинио, никада неће бити довољно добро или довољно лоше да би сви били задовољни. Формирање нове Владе је, рекао бих, од пресудног значаја и имајући у виду ситуацију у којој се налазимо, тешку ситуацију, ми већ данас сви заједно морамо да размишљамо о томе. То не могу сам, иако сам неко ко је добио велику подршку народа, већ је потребно Влада да то ради, а свакако ће то радити она која буде имала пуни легитимитет, а не у техничком мандату, снажније и јаче. Морамо да се бавимо и новим санкцијама и новим чудима, у којима опет можемо да будемо оштећени па ћемо морати да молимо наше европске партнере да нам по том питању помогну, али то је већ питање за њих. Управо у складу са тим, очекујем да нова Влада Србије буде формирана до краја јула месеца, а ја ћу са радошћу кренути у интензивне консултације са представницима свих политичких странака у земљи које су ушле у народни парламент, чим буде формиран нови сазив Народне скупштине Републике Србије. Желим да кажем да сам уверен да ће нова Влада прихватити неке од савета и мојих молби. Верујем да ће мандатар донети одлуку да Влада буде мањински инклузивна, да укључимо што је могуће више припадника не само српског народа, већ да у тој Влади буду и Мађари, и Бошњаци, да буду у њој и Хрвати, и Роми, и представници свих националности који желе добро

овој земљи и који имају само једну отаџбину или једну домовину, а то је Србија, коју бескрајно воле баш онако како је волимо ми и који овде планирају да живе, и они и њихова деца, баш као што то планирамо и ми. Хоћу управо на томе да се захвалим свим представницима, ја чак не волим ни да изговарам у формално правном смислу, знам да се то тако каже, представницима националних мањина, али рекао бих људима, дивним грађанима, народима који не припадају већинском народу, а који су увек били уз Србију, помагали Србији и заједно са нама делили добро и зло и заједно са нама решавали све муке и проблеме са којима смо били суочени. Оно што очекујем од наредне Владе, али чему ћу се и као председник Републике посебно посветити, јесте под један – наш европски пут. И сад извините, пошто знам да за тако нешто нећу добити аплауз, управо ћу због тога томе највише простора да посветим. Волим понекад да се инатим, да будем џангризав, понекад кочоперан, али не због себе или зато што ми је то због било каквих поена потребно, напротив, на томе се поени губе, већ зато што мислим да чиним добру ствар за Србију. Ми, када говоримо о Европи, она нам служи као поштапалица, она нам је постала негде обавезни део успутног помињања, али и нешто што најлакше можемо свакога дана да критикујемо, нападамо, али да опет, када дође поподне или вече, размишљамо како и колико ћемо сутра подршке и помоћи да тражимо. Ма колико да са правом кажемо да они нису увек фер према нама, а не мислим да су увек фер према нама, посебно када је реч о политичким захтевима, исто тако ни ми нисмо фер према њима. Лако нам је и лепо да узимамо новац пореских обвезника из Европске уније и много се добро осећамо ако ни хвала на то не кажемо. Лако нам је, лепо, да прихватамо оно што нам одговара, оно што нам се допада, али нам није лако и лепо да чујемо речи критике када нам се нешто не свиђа. Европска унија не сме да буде син-

тагма поштапалица, она не сме да буде нешто што је ушло у речник тек онако, већ мора да буде наше опредељење. Управо због и трговинске размене, инвестиција, али и због тога што желимо да припадамо том типу друштва, мораћемо много тога да урадимо и у области владавине права, даље демократизације нашег друштва, медијских слобода и свега другог. Наравно да претерују када говоре да не може да се чује другачије мишљење, наравно да понекад то користе за своје политичке потребе, али је такође тачно да и ми увек можемо боље, и то не због њих, већ због нас. У складу са тим, долазимо до онога на шта сам се данас заклео, на Устав Републике Србије, долазимо до кључног политичког питања за нас, а то је питање Косова и Метохије. Повезано са украјинском кризом, питање Косова и Метохије биће још истакнутије и још теже за нас за решавање. Шта год вам говорили, са било које стране, шта год вам рекао било ко са запада, Косово и Метохија биће већа и важнија тема управо и због онога о чему је недавно говорио председник Путин. Они ће вам рећи да то није тако и да Косово није ни слично као неки други примери у свету, то ће вам понављати бесомучно. Што вам више то понављају, ви видите да их то више мучи. Управо због тога ћемо се суочавати. Извињавам се што говорим истину свима, и вама у сали, и њима који ово слушају. Да ли стварно мислите да сам толико наиван кад ми десет пута кажете да вас се то не тиче и да вам то није проблем, да мени, политичком ветерану, то покушате да продате? Видим колико вас то боли. Можете да мислите колико то онда боли нас, колико то боли ову земљу, колико то боли српског човека, колико то боли свакога у овој земљи. Сваког дана морамо да слушамо притиске да бисте ви задовољили своје интересе, ни једног секунда не размишљајући о нашим интересима. Ту имамо проблем и што немамо баш ни са ким да разговарамо у жељи да дођемо до компромиса, у жељи да тражимо компромис.

11

Програм контроле квалитета ваздуха

БЕЗ ЈАСНИХ ИНДИКАТО

МАГАЗИН 550

5.6.2022.

- Грађани Краљева, из године у годину, све више бивају свесни чињенице да током грејне сезоне не удишу здрав ваздух. - До краја октобра реализација пројекта „Променама у загревању јавних објеката до чистијег ваздуха у Краљеву“. - Краљево још увек нема важан документ План квалитета вадуха, који се сматра кровним за спровођење локалних јавних политика у овој области. - У делу документа у коме се предлажу мере и активности које треба спровести у наредном периоду нису уврштени индикатори који прате сваку активност. - Нема дефинисаних средстава која су потребна да би се спровели нека активност или пројекат. - Један у низу докумената са циљем да се задовољи форма, а не суштина

12

з претходну сагласност Министарства заштите животне средине, у складу са прописима, Градско веће је на последњој седници у мају усвојило програм контроле ваздуха у Краљеву за ову годину. Прве реакције на одлуку стижу из Удружења

У

грађана Краљевачки развојни центар које се, трећу годину за редом, бави разним аспектима проблема квалитета ваздуха у Краљеву током грејне сезоне. Активности се спроводе захваљујући подршци Европске уније и Фондације Фридрих Ебарт, кроз про-

јекат „Зелени инкубатор“ кога, пружајући менторску и финансијску подршку локалним организацијама широм Србије да раде на унапређењу јавних политика у својим заједницама, спроводи Београдска отворена школа. Као један од најпреданијих сарад-

ОРА ПЛАНИРАНИХ МЕРА ника Удружења, магистар техничких наука Јован Нешовић подсећа да се активности у овој области везују за заједнички рад и сарадњу са представницима Градске управе, представницима привредног, образовног, цивилног и медијског сектора и грађанима који, из године у годину, све више бивају свесни чињенице да током грејне сезоне не удишу здрав ваздух.

- Прошле године смо били једини представници цивилног друштва који су се појавили на Јавној седници за грађане, и организације предлагаче измена нацрта локалног буџета, када смо предложили да град издвоји средства и аутоматизовану мерну станицу, или аутоматизовани анализатор, који ће са припадајућим софтвером бити постављен у постојећу мерну станицу. Ово би омогућило да грађани Краљева у сваком тренутку знају какав ваздух удишу и сходно томе предузму одређене мере у циљу заштите здравља када је загађен или јако загађен.

Недавно смо упознали представнике различитих сектора локалне заједнице са циљевима и активностима нашег пројекта „Променама у загревању јавних објеката до чистијег ваздуха у Краљеву“, кога ћемо, захваљујући подршци Европске уније и Фондације Фридрих Ебарт, спровести до краја октобра. На том састанку било је речи и о документу кога је прошле седмице усвојило Градско веће. У том тренутку Програм контроле квалитета ваздуха града Краљева за 2022. годину је био тек предлог, јер се чекала законом предвиђена сагласност Министарства заштите животне средине, а колико видим није било измена у односу на усвојени документ, каже Нешовић уз подсећање да је и тада представницима Градске управе указано на примедбе и предлоге за измену јавних политика. Једна од њих потврђује да Краљево још увек нема важан документ План квалитета вадуха који се сматра кров-

ним за спровођење локалних јавних политика у овој области. Усвајање је законска обавеза локалне самоуправе а документ са изменама, које је тражило Министарство, поново је послат на сагласност. Нешовић указује на податак да није било јавне расправе на дорађени документ, па они који су имали примедбе нису имали могућност увида у верзију послату ресорном министарству на сагласност. У делу документа у коме се предлажу мере и активности које треба спровести у наредном периоду, циљу побољшања квалитета ваздуха, нису уврштени индикатори који прате сваку активност, а нема ни дефинисаних средстава која су потребна да би се спровела нека активност или пројекат. Уочени недостаци подгревају стрепњу да ће ово бити још један у низу докумената са циљем да се задовољи форма, а не суштина како што пре доћи до побољшања ква литета ваздуха. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

13

Цена и даље важнија од квалитета

МАГАЗИН 550

5.6.2022.

ПРИОРИТЕТ УСЛОВ

14

ВИ ЗА НАДМЕТАЊЕ - Наручиоци у деведесет три одсто јавних набавки гледали само цену.

- Неопходно да при планирању набавке, ради бољег састављања техничких спецификација, истраже тржиште, прецизније наводе предмет набавке и пажљиво одаберу додатне услове за учешће.

- Цена у деведесет пет одсто случајева главни критеријум за доделу уговора. - У две трећине анализираних поступака процењена и уговорена вредност идентичне. - Помоћ кроз конкретне савете за припрему конкурсне документације и упутства за вредновање понуда. - Кључ сваке успешне набавке транспарентан систем, професионални јавни службеници и дигитално окружење које мора да се ослања на фер тржиште, доступно свима

15

ако избор понуђача за израду софтвера, прибављање консултантских или архитектонских услуга према најнижој цени није најбоље решење, и не може бити пресудни критеријум, наручиоци су чак у деведесет три одсто јавних набавки гледали само цену. Ово је саопштено на радионици Националне алијансе за локални економски развој са медијима о важности веће примене критеријума квалитета и избору економски најповољније понуде. Како би подстакли конкуренцију, уместо да је ограниче, према мишљењу Националне алијансе неопходно је да наручиоци при планирању набавке, ради бољег састављања техничких спецификација, истраже тржиште, прецизније наводе предмет набавке и пажљиво одаберу додатне услове за учешће. Из ове асоцијације стиже по-

МАГАЗИН 550

5.6.2022.

И

16

тврда да, иако је за њих чуло осамдесет седам одсто наручилаца, критеријуме квалитета користи тек трећина што указује на потребу за обукама како би их доследно и успешно примењивали. Координатор за регулаторну реформу у Националној алијанси Никола Комшић подсећа да се, од почетка примене новог Закона о јавним набавкама, повећала конкуренција па се на примеру архитектонских услуга види да је удео поступака са једном или две понуде са осамдесет три смањен на шездесет девет одсто. Овај проценат се и оцењује високим, јер цена у чак деведесет пет одсто случајева и даље остаје главни критеријум за доделу уговора, што води ка потреби да се обезбеди већа конкуренцију, а са више критеријума бољи квалитет јер најнижа цена може довести до додатних

трошкова. Осврт на анализу више стотина набавки, посебно код програмерских услуга, указује на велику употребу преговарачког поступка без објављивања јавног позива, али и да су критеријуми ограничавали конкуренцију и неретко нису одговарали спецификацији. У таквим околностима у две трећине анализираних поступака је уочено како су процењена и уговорена вредност биле идентичне, да је просечан број понуда у овим набавкама био незнатно већи од једне а цена одлучујући фактор у деведесет шест одсто случајева. Слична ситуација уочена је и у набавци консултантских услуга, као што су превођење, саветовање, припрема и надзор пројеката, код којих је критеријум квалитета коришћен у мање од десет одсто поступака, а број понуда по набавци испод републичког просека од два и по. У

овим набавкама су уочени и примери ограничавајућих услова по којима понуђач за превођење има уговоре са десет судских тумача за сваки од десет различитих језика, или најмање десет адвоката од којих је бар двоје у претходних пет година саветовало јавног партнера, који је развијао пројекат изградње јавне гараже. Анализе јавних набавки у три области израђене су у оквиру пројекта „Ефективне јавне набавке у служби економског раста“ који спроводи Национална алијанса за локални економски развој, уз подршку Шведске агенције за међународни развој Сида. Циљем пројекта оцењена је и промоција веће примене „зелених“ и социјалних критеријума у јавним набавкама, као и подршка унапређењу система кроз израду мобилне апликације за набавке, eLearning платформе и реgистра пону-

ђача. Програмски директор Транспарентности Србија, која је партнер на пројекту, Немања Ненадић указује на потребу да Србија упоредо решава све слабости у систему набавки уз нагласак да је приоритет стварање услова за надметање за све радове, добра и услуге који се плаћају јавним новцем, а то тренутно није случај. Уз то значајном се оцењује потреба да наручиоци добију услуге и добра одговарајућег квалитета а, подједнако као кад се наручује нешто за себе, брижљиво вага између цене и квалитета, што треба да чине и наручиоци из јавног сектора. У ситуацији кад то није лако пројекат је био прилика за покушај да се помогне кроз конкретне савете за припрему конкурсне документације и упутства за вредновање понуда. Директор Агенције за јавне набавке

у Словенији Сашо Матас потврђује да се у овој земљи годишње обави више од петнаест хиљада, у вредности већој од шест милијарди евра, што појачава потребу да држава вешто управља потрошњом и негује стратешке елементе набавки. Зато се кључем сваке успешне набавке сматрају транспарентан систем, професионални јавни службеници и дигитално окружење које мора да се ослања на фер тржиште, доступно свима. Истраживање које је обавила Агенција показује да свака додатна понуда у просеку може да снизи цену за око четири процента, па се у овој земљи подједнако развијају ИТ решења за транспарентне јавне уговоре и ажурну потрошњу која ће бити доступна јавности. Досадашње искуство потврђује да је, поред све транспарентности, важно имати независне институције и механизме контроле. Т. Еадовановић Фото: НАЛЕД

17

18

МАГАЗИН 550 5.6.2022.

Упозорење на Светски дан без дувана

ПРЕТЊА ЖИВОТНОЈ СРЕДИНИ

- Због употребе дувана и изложености дуванском диму, сваке године превремено умре најмање осам милиона људи. - Сем што доводи до бројних негативних последица, дуван има негативни утицај на животну средину и тиме додатно штети здрављу. - Ради узгоја дувана у свету се сваке године уништи око три и по милиона хектара земље а због тога крче шуме, посебно у земљама у развоју. - За производњу сваке цигарете потроши се скоро четири литра воде. -Животну средину сваке године загади четири и по трилиона опушака цигарета. - У Србији скоро трећина становника користи неки дувански производ. - Највише њих је између четрдесет пет и педесет четири године старости.

- Скоро осамнаест одсто ученика првих разреда средњих школа бар једном пробало електронске цигарете

19

ветски дан без дувана се 31. маја сваке године у многим земљама света обележава подједнако на глобалном, националном и локалном нивоу, а повод је невесела чињеница да, због употребе дувана и изложености дуванском диму, сваке године превремено умре најмање осам милиона људи. У Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ упозоравају да, сем што доводи до бројних негативних последица, дуван има негативни утицај на животну средину и тиме додатно штети здрављу. Светска здравствена организација је из тог разлога, у оквиру обележавања Светског дана без дувана, покрену-

МАГАЗИН 550

5.6.2022.

С

20

ла глобалну кампању под слоганом „Дуван: претња нашој животној средини“ која има за циљ да подигне свест јавности о утицају дувана на животну средину, од узгоја, производње дуванских производа, њихове дистрибуције и отпада који настаје у овим процесима, као и коришћењу дуванских производа. Подаци истраживања сведоче да се ради узгоја дувана у свету сваке године уништи око три и по милиона хектара земље а због тога крче шуме, посебно у земљама у развоју, а здравствени радници упозоравају да плантаже дувана деградирају земљиште које губи способност да подржи раст

било ког усева или вегетације. Познато је и да се за производњу сваке цигарете потроши скоро четири литра воде, а животну средину сваке године загади четири и по трилиона опушака цигарета. Све потврђује да је утицај употребе дувана на животну средину велики и одражава се као додатни притисак на ионако оскудне ресурсе планете и осетљиве екосистеме. Појава је посебно присутна у земљама у развоју, јер се тамо организује највећи део производње дувана, а свака попушена цигарета се негативно одражава на већ угрожене природне ресурсе. У таквим околностима смањење потрошње дувана

се сматра кључном мером за постизање циљева одрживог развоја, не само оних који су директно повезани са здрављем и заштитом животне средине. Због тога су кључне поруке кампање усмерене на одустајања од коришћења дувана, одговорно поступање са отпадом, подршку произвођачима да пређу на производњу других и одрживих усева и подршку „зеленим“ технологијама које неће угрожавати животну средину. Резултати Истраживања здравља из 2019. године у Србији, потврђују да скоро трећина становника користи неки дувански производ. Највише њих је међу становништвом старости између

четрдесет пет и педесет четири године старости, а најчешће коришћени дувански производи су цигарете. Њих свакодневно пуши нешто више од двадесет седам одсто становништва старијег од петнаест година, а скоро шеснаест одсто двадесет и више цигарета дневно. Према подацима Европског школског истраживања о употреби психоактивних супстанци међу ученицима у Србији исте године, проценат ученика првих разреда средњих школа који су пушили бар једном током живота смањен је са четрдесет шест у 2008. на тридесет осам одсто у 2019. години. Значајним се оцењује податак да се

бележи смањење процента ученика који тренутно пуше, укључујући и свакодневне пушаче. О порасту популарности других дуванских и никотинских производа у претходним годинама сведочи податак да је скоро осамнаест одсто ученика првих разреда средњих школа бар једном пробало електронске цигарете, а тренутно их користи нешто више од пет процената. Највећи проценат, или скоро три четвртине, ученика првих разреда средњих школа који су пробали електронску цигарету признаје да су то урадили из радозналости. Т. Радовановић

21

После пола века од мале матуре

КАО ЈЕДНА - Сусрет некадашњих ученика основне школе „Димитрије Туцовић“ прилика за подсећање на прву вожњу авионом изнад Краљева, одласке на Гоч у Школу у природи, излет на Јастребац у осмом разреду, али и чисте и уредно одржаване „краљице пећи“ којима су у зимском периоду грејане учионице. - По ужину до посластичарнице преко пута шкоске зграде. - Председнк суда, начелник Службе хитне помоћи, сервисер моторних тестера, власник трговине у центру града, предузетник једна породица. - Следећи сусрет за годину дана

обро позната изрека „Од рођења па до гроба најлепше је ђачко доба“ пред крај маја је добила још једну потврду у просторијама Основне школе „Димитрије Туцовић“. Ту су се после пуних педесет година први пут срели припадници генерације који су некако у то време пре пола века, пре него су пошли различитим путевима, последњи пут били заједно. Иако половина њих и даље живи

МАГАЗИН 550

5.6.2022.

Д

22

у Краљеву бројни покушаји за окупљање нису дали резултате, па је поновни сусрет био јединствена прилика за подсећање на згоде и незгоде из основношколског периода, бар оне којих се сећају. Иницијатор окупљања Мирослав Плазинић се сећа да је настава у прва два разреда основне школе организована у Обилићевој улици у згради у којој је, до земљотреса који је погодио Краљево и околину почетком но-

вембра 2010. године, била Музичка школа „Стеван Мокрањац“. Након што су се ученици школе „Јово Курсула“ преселили у нову зграду на средини Доситејеве улице њихово место су заузели вршњаци из школе „Димитрије Туцовић“ од петог разреда подељени у четири одељења, по два у којима су се савлдавала прва знања из познавања руског а два енглеског језика.

- Учитељица Радмила Хасон је оста-

ПОРОДИЦА ла са нама скоро цело прво полугодиште петог разреда кад нас је преузела наставница математике Наталија Крсмановић и извела до краја школовања. У то време је кружила нека свеска о владању ђака, а свако је у оквиру свог предмета оцењивао како су се понашали на часовима. Ми из шестог један смо били најбољи у школи, а награда нам је била да се возимо авионом. Пре него што смо се са аеродрома вратили у школу председник Аеро клуба „Михајло Петровић“ Мијат Јовановић нас је по троје возио малим спортским авионом изнад Краљева до ушћа Ибра у Мораву и враћао назад, каже Плазинић и посебно истиче податак да су ученици школе „Димитрије Туцовић“ по многим елементима рангирани одмах иза тада по резултатима најбоље „Светозар Марковић“. Није им много сметало што немају ни фискултурну салу па су часови физичког васпитања одржавани у помоћној згради са гимнастичким справама а

прилика за излазак у природу био парк поред саме школе, са великом фонтаном у средини. Освежили су некадашњи ђаци сећање на одласке на Гоч у Школу у природи, излет на Јастребац у осмом разреду, али и чисте и уредно одржаване „краљице пећи“ којима су у зимском периоду грејане учионице. У ситуацији која се оцењује здравијом од данашње и у то време се осећала разлика међу ученицима, а иако су сви носили униформе знало се ко може да се обуче боље. Није у то време било организоване ужине у школи. па је прилика да се задовољи потреба за том врстом тражена у посластичарници Два брата преко пута школе. И после више од пола вела из сећања некадашњих ђака није избледело сећање на радост кад су у претпоследњој години школовања међу првима у Краљеву бетонирани рукометно и кошаркашко игралиште.

- Дружење је било изванредно. Нисмо се видели педесет година али смо

се понашали као да смо расли у једној кући, а било је ту професора, инжењера, доктора, припадника свих структура из различитих делова земље. Велики је успех што је половина нас у Краљеву, председник суда, начелник Службе хитне помоћи, сервисер моторних тестера, власник трговина у центру града, предузетник... Сви су остали исти сем једне ученице из генерације која се толико променила у позитивном смислу да је нико није познао, каже Плазинић уз потврду да се и овом приликом одлучујућом потврдила моћ друштвених мрежа. Позитивна искуства сусрета после толико времена појачавају уверење о потреби да следећи, ако не после шест месеци, буде већ следеће године у исто време. Очекује се да их и тада прозове директорка Драгана Ђуровић а онда препусти сећању на дане проведене у школи и тренутно најактуелнију тему, колико ко има унучића. Т. Радовановић

23

Првенство Војске Србије у трци са препрекама

МАГАЗИН 550

5.6.2022.

ПОБЕДНИК ЕКИПА

24

КОПНЕНЕ ВОЈСКЕ

Фото. М. Радовановић

- За титулу најбољег надметале су се екипе Генералштаба Војске Србије, Копнене војске, Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране, Команде за обуку, 72. бригаде за специјалне операције, 63. падобранске бригаде, Гарде Војске Србије, Одреда Војне полиције за специјалне намене „Кобре“ и Војне академије Универзитета одбране. - Стазу са двадесет четири препреке, дугу десет километара, најбрже претрчао старији водник прве класе Далибор Анђелковић из Речне флотиле. - У женској конкуренцији најбоља војни службеник Бојана Марић из Првог центра за обуку. - Екипни победник такмичења тим Копнене војске, друго место заузела екипа 72. бригаде за специјалне операције, а треће припадници 63. падобранске бригаде.

- Трка добра прилика за проверу физичких способности, вештина и менталне снаге одржана са циљем промовисања такмичарског духа, фер-плеја и спорта у Војсци Србије

25

26

28

МАГАЗИН 550 5.6.2022.

29

изичка спремност припадника Војске Србије сматра се значајним фактором у стварању услова за извршавање свих задатака. Због тога јој се поклања посебна пажња, а прилика да се потврди степен спремности најчешће су повремене провере у центрима за обуку. Идеја да се подигне на виши ниво потекла је након прошлогодишњега такмичења у оквиру Међународних војних игара у оквиру којих су се на полигонима „Берановац“ и „Жича“, поред домаћина, надметале екипе Казахстана, Катара, Кипра, Ирана и Руске Федерације, а у својству посматрача учествовали представници Белорусије, Грчке, Египта и Мађарске. Непосредан повод је завршна фаза „Трка хероја“ у оквиру које је комплетан тим сваке земље од пет припадника морао да, за што краће време, претрчи стазу дугу дванаест километара, савлада тридесет препрека и тако потврди физичку припремљеност и тимски дух. У организацији Команде Копнене војске и Друге бригаде Копнене војске на војном полигону Берановац одржано је Првенство Војске Србије у дисциплини Трка са препрекама на десет хиљада метара. На старту трке која је организована први појавило се осам екипа из састава Војске Србије и једна екипа Министарства одбране. На војном комплеску Берановац изграђена је стаза дуга десет километара са двадесет четири препреке чије савлађивање захтева посебан психофизички напор за сваког од седам чланова тима у мушкој и женској конкуренцији. Међу шездесет три учесника, од којих је сваки настојао да обезбеди што бољи пласман у индивидуалној конкуренцији, на старту трке су се појавиле и две припаднице Војске Србије. Према правилима такмичења збрајањем бодова свих такмичара рангира се првих пет тимова у екипној конкуренцији. О тежини задатка који је требало извршити током изузетно топлог да-

МАГАЗИН 550

5.6.2022.

Ф

30

на могло би се закључивати и на основу препрека од којих је прва, названа Еверест, висока четири метра а савлађивање било увод у серију искушења на стази дугој десет километара. Колико су и друге биле разноврсне сведоче двадесет један метар дуг тунел од бетонских цеви и четири метра висок зид од аутомобилских гума, а посебним изазовом показали су се пузање испод тенка и жичаних препрека. Оно што су последњег радног дана минуле недеље приказали учесници такмичења на најбољи начин потврђује колико се пажње у Војсци Србије поклања физичкој обуци и спорту као поузданим начинима за стицање сподобности неопходних за извршавање свакодневних задатака. Прво Првенство Војске Србије у трци са препрекама на десет хиљада метара окончано је пригодном свечаноћу у Касарни Рибница где су, у присуству представника локалне самоуправе, Рашког управног округа, верских заједница и различитих структура цивилног друштва проглашени победбници у појединачној и екипној конкуренцији којима су припале дипломе, медаље и пехари. Стазу са двадесет четири препреке дугу десет километара најбрже је претрчао старији водник прве класе Далибор Анђелковић из Речне флотиле, док је у женској конкуренцији најбоља била војни службеник Бојана Марић из Првог центра за обуку. Екипни победник такмичења је тим Копнене војске, у коме је био и један припадник Друге бригаде Копнене војске са седиштем у Краљеву, друго место је заузела екипа 72. бригаде за специјалне операције, а треће припадници 63. падобранске бригаде. Трка на десет хиљада метара са препрекама оцењена је као добра прилика за проверу физичких способности, вештина и менталне снаге, а одржана је са циљем промовисања такмичарског духа, фер-плеја и спорта у Војсци Србије. Т. Радовановић

31

32

Радоица Кочовић

МАГАЗИН 550 5.6.2022.

Сведоци демократских промена: Радоица Кочовић (3)

КРАЉЕВО ЖРТВА НЕПРАВЕДНЕ ОДМАЗДЕ - Сваки корак супротан интересима страног капитала унапред је био осуђен на неуспех, или водио ка дешавањима са несагледивим последицама. - Некомпатибилност локалне и републичке власти највећа кочница интензивнијег развоја. – Ситуација у Краљеву погрешно представљена државном врху од стране појединаца који су се додворавали премијеру и председнику државе. - Својеврсна одмазда уништила грађевинску оперативу која је током радова на санацији последица земљотреса израсла у једну од најбољих у Србији за ту врсту посла. - Кочница равномерном развоју земље интерес страног капитала инвестираног у делове за које процени да доносе већи профит. - Уместо да стварају профит јавна предузећа су окренута према буџету чијим средствима се по правилу елиминишу негативни ефекти лошег руковођења

33

свему што се дешавало непосредно пре, за време и после протеста који су 5. октобра 2000. године означили крај једне ере у историји Србије ни петнаест година касније нема јединственог става о узроцима и последицама. То је повод за исцрпно истраживање и разговор са учесницима догађаја који потврђују овакву констатацију. Као потпредседник Општинског одбора Социјалистичке партије Србије тога времена Радоица Кочовић је свестан пропуста у раду чијом би елиминацијом унеколико био промењен ток каснијих догађаја. И поред тога сматра да би сваки корак супротан интересима страног капитала унапред био осуђен на неуспех, или водио ка дешавањима са несагледивим последицама. Основ за овакав став лежи у изјавама појединих челника Демократске опозиције Србије након 5. октобра и потврдама о постојању велике количине наоружања спремног да буде употребљено уколико се актуелни председник Срби-

МАГАЗИН 550

5.6.2022.

О

34

је не повуче са власти. Најзаслужнијим што се то није догодило сматра се Војислав Коштуница, а највећом вредношћу податак да није било жртава. Како је највећу штету претрпела привреда, која још није успела да се опорави а ко зна кад ће, није мали број оних који, са дистанце од скоро две деценије, указују на поуздане рецепте за њен спас. У редовима социјалиста, који су тада готово збрисани са политичке сцене, и највећим кривцем за константно погоршање стања и крах привреде сматра се локално руководство. Четворогодишњи период пре 2000. године обележила је некомпатибилност локалне и републичке власти што је била највећа кочница интензивнијег развоја. Кочовић указује на чињеницу да се од 2000. године, кад је та компатибилност успостављена, локално руководство није најбоље снашло, па нису повучени прави потези у привреди што је довело до стања у коме се она данас налази. Нема више „Фабрике вагона“, „Магнохром“ једва одржава не-

какву производњу, а нестала су и друга некада у светским размерама значајна предузећа. Замерке социјалиста у првом реду се односе на недовољно пажљив избор иностраних партнера који су учествовали у процесу приватизације. Старији Краљевчани се још сећају не тако давних времена када су у време исплате зарада у највећим предузећима оживеле трговине, а у угоститељским објектима, рачунајући и оне у околини, готово да није било слободног места.

- Није смело да се дозволи да се толико уништи привреда. Уважавам све утицаје транзиционог периода али, поред утицаја капитала који је хтео да буде тако, није смело да дође до политичког разилажења водећих струја у Краљеву због којих онај који руководи Србијом, и вуче потезе на међународном плану, неће да дође овде. Имали смо највећи догађај у Србији, то је био Дејвис куп, а премијер није дошао да отвори халу што би Кра-

љевчанима много значило, јер би био миг да хоће нешто да помогне. Кад видимо да је Краљево примило 30 хиљада људи са Косова, да је остало толико њих са других страна, да је то један нови град на истој материјалној основи, дајте да покушамо да му се мало одужимо, да отворимо неки погон и запослимо пет стотина људи јер то заслужује – каже Кочовић. Уместо тога са врха државе су стигле оптужбе за бројне малверзације током санирања последица земљотреса иако ни шест година после тога никоме још није доказана кривица, нити је било ко правоснажно осуђен. Онима који боље познају локалне прилике мала је утеха уверење да је ситуација представљена таквом државном врху од стране појединаца који су се додворавали премијеру и председнику државе. Као човек од струке, и начелник Градског штаба за ванредне ситуације, Радоица Кочовић потврђује да никада раније нигде у Србији у тако кратком

периоду нису саниране последице неке елементарне непогоде као што је то био случај после земљотреса који је погодио Краљево у новембру 2010. године. Изграђено је више стотина комфорних и функционалних стамбених објеката, са гаранцијом квалитета за наредних педесет година, а много више поправљено и доведено у боље стање него што је било пре земљотреса. И поред тога град осећа последица својеврсне одмазде која је уништила грађевинску оперативу која је током радова на санацији последица земљотреса израсла у једну од најбољих у Србији за ту врсту посла. Због тога су власници некада успешних грађевинских предузећа, која су пре земљотреса изводили капиталне објекте широм земље, принуђени да их угасе. Чињеница да је техника запуштена, а радна снага отпуштена због тога што ни једно од ових предузећа не може да дође до било каквог посла, по ко зна који пут наводи на констатацију да то Краљево није заслужило.

Краљево се сврстава у ред ретких градова који су деведесетих година, током ратних операција на простору целе Југославије, дали велики број жртава. Последње године обележене су разарањаима као последице бомбардовања када је територија града свакодневно била мета НАТО авијације. Ништа мање нису биле ни последице стреса због страха за сопствене али и животе чланова породица из којих су најмање један или два члана провели по неколико месеци на Косову и Метохији. Ма колико интерес државе био усмерен ка равномерном развоју свих крајева земље резултати на терену потврђују да му се често супроставља интерес страног капитала инвестираног у делове за које процени да доносе већи профит. Другим ограничавајућим фактором сматра се локално руководство које се у многим срединама, па ни у Краљеву, није увек на најбољи начин сналазило како би се прилагодило променљивим околностима. Поразно

35

36

МАГАЗИН 550 5.6.2022.

звучи чињеница да у свакој средини, па и у краљевачкој, постоји довољан број квалитетних људи који тешко долазе до изражаја. На такве по правилу указују припадници политичких опција које нису у ситуацији да битније утичу на збивања у локалној заједници. Значајним за интензивнији развој локалне заједнице сматра се компатибилност локалне и републичке власти без које нема значајнијег улагања као основе за даљи развој и запошљавање становништа. Својеврстан парадокс представља податак да је власт у Краљеву од промена 2000. године компатибилна са републичком, а промена на боље и даље нема. То је довољан доказ да спрега само на папиру није довољна ако не даје позитивне резултате у запошљавању, повећању стандарда, развоју културе, спорта и других области живота. Много је критике у претходних неколико година упућено на адресу бројних посланика који су у Народној скупштини заступали Краљево. Искуство из тог периода потврђује да њихово функционисање представља индивидуалан чин и зависи само од способности сваког појединачно. За разлику од многих других средина за Краљево се значајним сматра партнерски однос са словеначком општином Марибор. Током вишегодишњег чланства Словеније у Европској унији, и неколико година преговара на путу ка њој, нагомилало се искуство које су Мариборчани великодушно понудили Краљеву. Понуда је првенствено усмерена на едукацију у изради пројеката којим се аплицира за средства из предсприступних фондова Европске уније. Ово се чини посебно значајним у периоду кад Србија отвара прва поглавља у преговорима за пуноправно чланство због чега је, кад се фондови отворе, потребно имати готове пројекте. Искуство земаља које су већ прошле овај пут потврђује веома строге захтеве комисија које одлучују о расподели средстава где ситнице, ма колико пројекат био квалитетан, могу да утичу да паре оду на другу страну. Само две године након што су напредњаци преузели власт у Краљеву дошло је до оставке градоначелника што је за извесно време одложило реализацију амбициозних планова локалне самоуправе.

- Смена градоначелника није резултат лошег рада, већ сукоба струја у оквиру владајуће странке који су поткрепљивали раздор и потхрањивали таква кретања. Због тих ствари смо се бавили сами собом и нисмо проценили да треба припремити ове пројекте. Ако први човек Краљева нема ветар у леђа свих партијских другова да ради, него слуша шта је рекао овај или онај који вуку на различите стране, то је кочница која нам се обија о главу. Ако то не урадимо формирањем нове власти, а ово зависи од способности руководства да се прилагоди свакој ситуацији, тешко да може бити боље. Са друге стране ако немамо добру копчу у минстарствима џаба је што смо урадили

пројекат који је најбољи на свету – каже Кочовић. На прилично незавидну ситуацију у великој мери утиче уверење да се највиши представници локалне власти често баве неважним пословима које би могле да завршавају и мање значајне службе. Зато се од нове владајуће већине очекује да акценат стави на окупљање људи способних да изнедре нове привредне пројекте. Ограничене ингеренције локалне самоуправе у привреди упућују на потребу већег ангажовања у јавним предузећима која су, уместо да стварају профит, окренута према буџету чијим средствима се по правилу елиминишу негативни ефекти лошег руковођења. У оваквим околностима мала је утеха што су и она некада пословала позитивно и буџету општине обезбеђивала знатан износ прихода. Да може и боље потврђује искуство Марибора у чији буџет локално предузеће које се бави дистрибуцијом пијаће воде унесе годишње милион и 700 хиљада евра. Да не би све било црно сведочи податак да Краљево у архитектонском смислу изгледа пристојно, па може да се сврста међу уређеније градове у земљи.

- Леп прилаз граду са новим кружним токовима, нова спортска дворана, ускоро и затворен базен поред ње, паркови и улице које се реконструишу, нешто су чиме мало који град у Србији може да се похвали. То су чињенице и то не може нико да оспори. Са инвестиционог аспекта револтиран сам ставом руководства о јер је Краљеву требало да буде враћено бар део онога што је дало Србији. Географски положај, инфраструктура, околина бања и стратегијски положај на раскрсници важних путева уз инвестиције би могли да допринесу, уколико руководство буде усагласило снаге и средства са републиком да подигне скалу стандарда, да град буде пример у Србији. Свакако да би томе допринео аутопут, а ако би профункционисао аеродром, потом ресурси пољопривреде и привреде, Моравски коридор би имао још већи значај за пласман производа. Нисам скептик кад је у питању Краљево. Иако је социјална стуктура поремећена ипак је то народ који, уз коректно функционисање власти, може да буде на задовољавајућем нивоу – каже Кочовић уз поновљен став да је много пута поменута погрешна кадровска политика и даље камен спотицања који најспособније спречава да дају максимум само зато што нису чланови владајућих политичких партија. Петнаест година након демократских промена Радоица Кочовић није активан у политици. Иако је члан Социјалистичке партије није носилац ни једне значајније функције, а уверење да шансу треба пружити и млађима основни је разлог да пред априлске изборе ове године одбије позив да се нађе на листи кадидата за одборнике. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

37

5.6.2022.

МАГАЗИН 550

38

Раде Танасијевић добитник Жичке хрисовуље

НАГРАДА ЗА УМНУ - Добитник Жичке хрисовуље за ову годину песник Раде Танасијевић, за умну лирику земље коју у српском језику обрађује. - Признање подразумева уникатну златнопечатну повељу и икону Преображења, а делу добитника биће посвећен зборник радова са скупа који се одржава на манифестацији Жички духовни сабор - Преображење 2022.

- Раде Танасијевић припада ретком соју „истинских песника земље“, али му таква припадност не спутава песничке потенцијале, него их само дубље укорењује. - Унутрашња тензија Танасијевићеве поезије је у знаку колебања између потребе останка и одласка, у сталној игри замене места присутних и одсутних појава. - Песник пун разумевања према очевидностима, али и склон замасима могућности замишљања

У ЛИРИКУ ЗЕМЉЕ а Спасовдан сваке године жири Жичког духовног сабора – Преображење традиционално саопштава име добитника Жичке хрисовуље, једне од најпрестижнијих песничких награда у Србији. Награда се додељује за песничка дела која у себи спајају традиционалне и савремене токове српског песништва, а овогодишњи жири у коме су, поред председника др Драгана Хамовића, билиДејанАлексић, АнаГвозденовић,МилошМилишић и прошлогодишњи добитникНикола Вујчић, донео је одлуку да добитник престижног признања за 2022. буде песник Раде Танасијевић, за умну лирику земље коју у српском језику обрађује. Повод за овакву одлуку је потврда да припада ретком соју „истинских песника зе-

Н

мље“, али му таква припадност не спутава песничке потенцијале, него их само дубље укорењује. У образложењу одлуке о додели награде председник жирија подсећа да је унутрашња тензија Танасијевићеве поезије у знаку колебања између потребе останка и одласка, у сталној игри замене места присутних и одсутних појава. Такву поезију, пре тога страсно читалачко самообликовање, песник је одредио као једини преостали начин одласка с места на коме је остао.

- Песнички почеци донели су песме у којима аутор ослушкује и разиграва оно чаралачко у речима и њиховој основној звучности и ритму, опробава национално особену грану симболичке поетике. Овај песник, отварајући своју духовну оптику за

далеке светове посредоване лектиром, за разлику од многих савременика, не затвара свој духовни поглед према ономе што је дубоко и далеко у нама. Не губећи копче са предањем и властитом песничком старином, песнички репертоар Танасијевић шири освајањем и развијањем модерних поступака лирског посматрања и проницања у тајанствене тачке видљивог света, на парчету земље њему додељеном. Тајну звука замењује тајном слике, тачније ситуација или сликовних мотива понетих из окружења у коме обитава, остављајући по страни оруђа везаног стиха, записао је др Хамовић оцењујући Танасијевића као лирски удубљеног посматрача који, у песмама слободне форме, даје маха истанчаним емоционалним и мисао-

39

5.6.2022.

МАГАЗИН 550

40

ним квалитетима, прожимајући свагдашње и несвакидашње моменте. У његовим песмама укрштају се призиви савремене књижевне лектире, успоставља дијалог са другим песницима, а фини талог читалачког искуства коегзистира са пресним или колоритним ликовима и сценама сеоског живота или посета градским амбијентима, понекад као страномпростору онога што је збратимљен са шумом. Жири оцењује да Танасијевића из основа познаје језички фонд којим именује микровасељену досуђеног простора, изабраног заточеништва на завичајној земљи који не искључује ни древне ни дневне чињенице, нити било шта од онога што може уечствовати у веродостојном стварању лирског животописа и митологије. Пун је разумевања према очевидностима, али и склон замасима могућности замишљања.

- Шта све не зачује и проосети у часу ноћног нестанка струје. Састојци тајанства не допиру само из часова прекривених мраком, тајанство извире из дневних послова, какво је бављење лозом и вином, што немушто шапуће о кругу што почиње садњом и резидбом до претакања, при чему лирски глас, ужива у вртложном нестајању „вина говора сати“.

Тема пролазности и животног бесповрата унутар природних циклуса, видно је маркирана у неким од кључних песама Рада Танасијевића, попут песме „Ставри око мене убрзано старе“. Ствари старе, душа не стари, него живи у својим младим данима, у евокацијама. Брзина је непожељна, у свему. Тако у песми „Мој свет“ налазимо апел за општим застанком. Прихватање досуђеног и изабраног света у ерикомотних и слабићких негација и бекстава, сведоче многе

песме Рада Танасијевића, и кроз духовну измиреност и кроз благу иронију, али и кроз безазлена, непомућена надања да границе времена и видљивог света нису границе постојања, оцењује др Хамовић. Значајно песничко признање подразумева уникатну златнопечатну повељу и икону Преображења, које се уручују у Жичи 19. августа,а поезији добитника биће посвећен зборник радова са скупа који се одржава на манифестацији Жички духовни сабор. Уру-

Раде Танасијевић Раде Танасијевић је рођен 20. априла 1962. у Дражевцу код Обреновца,где и данас живи од земљорадње. До сада је објавио књиге песама Потпор, Зимске песме, Уземаљскојславиисјају, Климатскепромене, Салонодбијених, збирке изабраних и нових песама Нестајање и Ствариокоменеубрзаностаре, потом Приче ћуталице, Кифлицесмаком, Јастукодмеморијскепене, Уводуњивуи Шабука, а сарадникјеемисије Радио Београда „Добро јутро децо“. Списак награда које је добио током последње две деценије укључују „Нолитову награду“ за поезију, Награду Првог програма Радио Београда за кратку причу за најмлађе „Добро јутро децо“, Песничку награду „Србољуб Митић“, „Награду Града Ниша за књижевност за децу и младе“ и Награду „Гордана Брајовић“. Бројнимпесмамазаступљенјеуантологијимасавременогсрпскогпесништвана шпанском„Бојасуштине“, нанемачком„Улазница“, а песмеитекстовисумуобјављени у пољским књижевним часописима „Хеликоптер“ и „Фраза“.

чењу награде претходи неколико вечерњих програма које организују Народни музеј Краљево, Народна библиотека „Стефан првовенчани“ и Књижевни клуб, а све под покровитељством града Краљева. Библиотека је задужена за неколико књижевних програма у које су укључени Вече посвећено добитнику Жичке хрисовуље и песничко вече под називом Преображење песници, а научни скуп посвећен овогодишњем добитнику биће одржан 5. октобра. Жички духовни сабор је на велики празник Преображење установљен у тешким временима за Србију с циљем да промовише повратак духовним вредностима, а многе публикације које су настале на трагу ове манифестације трајан су белег њеног постојања. Као најстарија преображењска културна манифестација у Србији започет је 1992. године на иницијативу песника краљевачког Књижевног клуба, а већ следеће прихваћен као градска манифестација чији су организатори Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Народни музеј и Књижевни клуб. Манифестација је зачета у оквиру 29. такмичења села Србије уручењем 1.500 књига огранку краљевачке библиотеке у Жичи,које су сакупљене у акцији Радио Бе-

ограда „Књига солидарности“. Након промоције едиције „Слово“, од пет књига песама краљевачких аутора у издању истоименог графичко-издавачког предузећа и Књижевног клуба, одлучено је да се сваке године једном српском песнику додели Жичка хрисовуља. Током четвртвековног постојања манифестација је три пута мењала назив. Прве године је названа Дани преображења, потом Српски духовни сабор Дани преображења,да би се од 1997. усталио назив Жички духовни сабор –Преображење. Сабор баштини највредније из српске културне традиције и заоставштине с нагласком на савремено песничко стваралаштво и промоцију универзалних и локалних вредности из области културе и историјске прошлости, а његов саставни део били су научни скупови који су допринели новом читању српске прошлости и вредновању споменика културе из Долине векова. У склопу Сабора приређена су четири научна скупа, „Старо наслеђе у савременој српској поезији“, „Културно наслеђе и његова заштита“, „Жича – уметност, историја“ и „Рудо Поље – Карановац – Краљево: од првих помена до Првог светског рата“. Саставни део свих ових година биле су

ликовне изложбе и концерти извођача и аутора озбиљне музике компоноване по мотивима народног стваралаштва и традиције. Централни део Сабора посвећен је српским песницима којима се у Трпезарији манастира Жиче додељује Жичка хрисовуља, а о делима лауреата разговара се за округлим столом критике након чега краљевачка Библиотека штампа зборник радова који представља незаменљиво штиво за изучавање домаће поезије. Досадашњи добитници награде су Добрица Ерић, Милутин Петровић, Миодраг Павловић, Љубомир Симовић, Иван В. Лалић, Милосав Тешић, Бранислав Петровић, Стеван Раичковић, Алек Вукадиновић, Матија Бећковић, Борислав Радовић, Рајко Петров Ного, Милован Данојлић, Мирослав Максимовић, Злата Коцић, Ђорђо Сладоје, Новица Тадић, Братислав Р. Милановић, Петар Пајић, Иван Негришорац, Гојко Ђого, Петар Цветковић, Ранко Јововић, Ђорђе Нешић Живорад Недељковић, Мошо Одаловић, Стеван Тонтић, Владимир Јагличић, Милан Ненадић и Никола Вујчић а свима су, сем Добрице Ерића, штампани зборници радова.

T. Радовановић Фото: М. Радовановић

41

Значајан период у историји Краљева

МАГАЗИН 550

5.6.2022.

ЗЛАТНО ДОБА ГРАМОФОНСКИХ ПЛОЧА

42

- Прича о првим дискотекама и клубовима у којима су се Краљевчани забављали, продавницама грамофонских плоча у граду на Ибру и како је звук снимљен на винилу опстао до данашњих дана. - Информације о радио станицама које су деценијама обликовале укус слушалаца.

- Фонотека Радио Краљева друга по величини у Југославији, одмах после Радио Београда. - Огроман број колекционара који имају по неколико хиљада плоча. - Краљево је познато по народној музици, али и по џезерима, рокерима, техно музици и ди-џејевима који нису ништа мање значајни од народњака. - Велико интересовање за посету изложби која ће бити отворена до 20. јуна. - Наредних недеља радионице намењене различитим узрастним категоријама, од предшколаца до тинејџера

43

5.6.2022.

МАГАЗИН 550

44

ентрални програм овогодишње Ноћи музеја била је изложба „ЛП – Историја грамофона и златно доба плоча“ Градског музеја Суботица и Музеја науке и технике у Београду реализована уз подршку Народног музеја Краљево. Иако сведочи о популарности и златном добу грамофонских плоча у Југославији, које је трајало неколико деценија, није занемарен ни значај грамофона као једног од најзначајнијих кућних апарата двадесетог века. До њега се, преко музичких кутија као што су самосвирајућа звона на црквама и торњевима, органете и полифона, а потом фоноауто-

Ц

графа, фонографа и графофона, дошло због тежње да се забележи и репродукује људски глас. Изложба се бави културним феноменима двадесетог века који су утицали на живот у бившој Југославији, а акценат је стављен на грамофоне, грамофонске плоче, културни живот и програме у Суботици који су били уско повезани са њима. Аутор изложбе је музејски саветник Градског музеја Суботица Викторија Шимон Вулетић којој су се, испред Народног музеја Краљево, као део ауторског тима прикључили музејски саветник Мирјана Савић и виши кустос Олег Романов. Ауторка изложбе први пут поста-

вљене 2019. године позитивно је одговорила на позив колега са предлогом да се прошири предметима из техничке збирке краљевачког музеја како би се на најбољи начин подсетило на време кад су Краљевчани набављали грамофоне и слушали музику са плоча, али и све што је за њих било везано током последњих сто двадесет година. Посебан део изложбе сведочи о првим грамофонима и грамофонским плочама у Краљеву, њиховој набавци из западноевропских земаља, али и из југословенских фабрика. Фотографија из 1935. године потврђује да становници Милочаја на изле-

ту слушају музику са плоча посредством преносног грамофона, баш као и друга из периода од четири године раније која илуструје слично интересовање у модерној краљевачкој породици. Изложба посвећена дискофилији и грамофонима на најбољи начин илуструје како је изгледала мода у периоду од двадесетих и тридесетих до последњих година двадесетог века. Посета Народном музеју у време трјања ове јединствене изложбе је јединствена прилика да се сазна ко су били Краљевчани који су снимили грамофонске плоче и које су радио-станице и емисије стварале музички укус и

едуковале слушаоце. Ту је прича о првим дискотекама и клубовима у којима су се Краљевчани забављали, продавницама грамофонских плоча у граду на Ибру и како је звук снимљен на винилу опстао до данашњих дана. О дискотекама које су биле посебно популарне у периоду између седамдесетих и деведесетих година прошлог века сведоче фотографије, уз њих бројни предмети и опрема од које се поједини примерци очекују у музеју пре окончања пројекта и диско вечери планирне за вечерње часове трећег дана јуна. Посебан део изложбе доноси ин-

формације о радио станицама које су деценијама обликовале укус слушалаца, посебно оних који су због превелике љубави према музичким трендовима међу првима набављали грамофоске плоче у различитим деловима земље, неретко и у иностранству и такве их за емитовање позајмљивали локалним радио станицама.

- Дошли смо до података да је фонотека Радио Краљева била друга по величини у Југославији, одмах после Радио Београда, али и да је постојао огроман број колекционара који имају по неколико хиљада плоча. Краљево је познато и по електронској музици, па

45

5.6.2022.

МАГАЗИН 550

46

многи диск џокеји потичу из ове средине, а мислим да смо били вође сцене напредне музике. Краљево је познато по народној музици али и по џезерима, рокерима, техно музици и ди-џејевима који нису ништа мање значајни од народњака, каже Романов. Поред фонографа Томаса Едисона, технички део збирке употпуњују полифон произведен у Немачкој крајем деветнаестог, значајан број грамофона са трубама старих више од сто година, потом и уређаји ове врсте произведени четрдесетих и педесетих година прошлог века. Сем новијих модела произведених током последње две деценије двадесетог века на изложби су представљени и неки од примерака произведени на територији бивше Југославије, пе свега Искре и Електрон-

ске индустрије из Ниша, али и посебно дизајнирани грамофон кабинети из периода пре и непосредно након завршетка Другог светског рата. Поред експоната у власништву Народног музеја, београдског Музеја науке и техније и Дечјег музеја из Суботице збирку употпуњују грамофони позајмљени од приватних колекционара из Београда, Новог Сада и Суботице.

- Ту је хармоника са фотографијама и графичким приказима како је текао развој грамофона, које су његове претече, како су изгледали први грамофони и прве плоче и како су се користили, па све до модерног ди-џејинга који је присутан у електронској и техно музици. Бројне фотографије сведоче како су људи изгледали и како су се облачили у периоду од двадесетих до педесетих

година прошлог века, како су слушали музику на игранкама и у кућним условима, како су изгледале прве продавнице грамофонских плоча и грамофона у Београду и Краљеву. Поред грамофона из наше колекције има доста грамофонских плоча из наше техничке збирке, а куриозитет посебне врсте је појачало „Механика“ произвођено у Краљеву шездесетих година какво се користило у дискотеци „Интеграл“, каже Романов. Први показатељи сведоче о великом интересовању Краљевчана за посету изложби која ће бити отворена до 20. јуна, али и о спремности бројних суграђана да са ауторима поделе искуства о везама за грамофоне и грамофонске плоче као добре прилике за савет о односу према овој теми у пери-

оду који предстоји. До тренутка кад буде спуштена завеса на подсећање на овај део историје у музеју се наредних недеља могу очекивати бројне радионице намењене различитим узрастним категоријама суграђана, од предшколаца до тинејџера. У краљевачком музеју не крију задовољство због чињенице да је изложба једна од најпосећенијих у последњих пет година што је повод за жељу да се у локалној средини настави истраживање и укључи што већи број особа које различитим информацијама могу да помогну бацању више светла на значајан период историје града. Да оптимизам није без основа сведочи податак да је од отварања изложбе у музеј стигло око три стотине грамо-

фонских плоча, а очекује се значајан број грамофона као основе за реализацију идеје о формирању виртуелног музеја музике који би обухватио све правце и сегменте ове области живота, фотографије музичара, концерата, миксете, звучнике, музичке стубове, појачала за гитаре и инструменте, од удараљки и бубњева до дувачких и жичаних.

- Све су то идеје које планирамо да реализујемо уз интервјуе са познатим музичарима који су потекли из Краљева, или су везани за Краљево. Идеја је да у року од годину дана не испуцамо све адуте које имамо, него да ово прерасте у пројекат који ће да траје годинама, ако не и деценијама, да се буквално сви који смо на истој таласној дужини међусобно повежемо и подр-

жавамо. Постоје покушаји да се отворе неке приватне збирке старих инструмената, а већ је извесно да ће се то десити, и дођемо до тога да Краљево постане град музике. Неки кажу да је српски Нешвил, да је познато по народној музици, али и по музици генерално, каже Романов уз потврду да предстојећи фестивал хармонике у част Предрага Живковића Тозовца и Новице Неговановића појачава идеју о формирању музеја народне музике. То је и повод за позив свима који су у могућности да учествују у реализацији значајног пројекта са жељом да се сачува не само материјално већ и духовно богатство везано за музику. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

47

48

МАГАЗИН 550 5.6.2022.

49

На репертоару Биоскопа “Кварт”

Приче из скривеног града: Дрво жеља

Дивљаци

Филм се приказује до среде 8. јуна у пројекцијама које почињу у 20 сати.

МАГАЗИН 550

5.6.2022.

Топ ган: Маверик

50

Док његови грађани живе у хармонији, млада опосумка Кери сања о авантури изван зидина скривеног града. Кад на церемонији, која се одвија сваке године, убере последње семе са митског дрвета жеља, и некако покрене апокалиптичну ледену олују, град бива прекривен снегом а свим становницима прети опасност. Кери има врло мало времена да исправи грешку како би спасила град и све у њему. Анимирану породичну авантуру у 2Д формату, и трајању од тачно сат и по, Рикард Кусо је режирао према сценарију који су написали Петер Ајван и Рајан Гривс, а главне улоге тумаче Миранда Тепсел, Рос Нобл, Кејт Марфу, Рикард Кусо и Рајан Реншоу. Филм се приказује до 8. јуна, а пројекције почињу у 18 сати.

Лето 2018. године, Светско првенство у фудбалу - у сусрет финалу у Москви, у хрватским градовима влада опште „лудило“ које је понело и главне јунаке. Зоља, Јасмин и Мали решавају да опљачкају малу радњу како би набавили новац за пут у Русију. Бежећи од полиције прелазе границу с Босном и Херцеговином и залутају у шуми где их чека изненађење. Планирана мала пљачка не може да прође испод радара, па ће се успут догодити много непредвиђених ствари. Акциону комедију у 2Д формату, и трајању које за четири минута премашује сат и по, Дарио Лоњак је режирао према сценарију који је написао са Ивом Баленовићем и Велимиром Гргићем, а водеће улоге тумаче Ален Ливерић, Бранко Јанковић, Дејан Аћимовић, Борко Перић, Славко Собин, Маја Јурић, Мијо Јуришић, Нерман Махмутовић и Емир Хаџихафизбеговић.

Једна од филмских прича која је обележила животе многих, и значајно утицала на веома успешну каријеру једне од највећих холивудских звезда Тома Круза, добила је дуго очекивани наставак. У њему неухватљиви капетан Маверик поново води у висине, у вожњи која ће оставити без даха и појачати адреналин. У једном од најочекиванијих наставака икада, Тому Крузу се придружују Вал Килмер и Ед Харис, који репризирају улоге из првог дела, а су уз њих су и Џенифер Конели, Џон Хем, Мајлс Телер и многи други. Акциони трилер у 2Д формату, и трајању које за једанаест минута премашује два сата, Џозеф Косински је режирао према сценарију који су написали Џим Кеш, Џек Епс Џуниор и Питер Креиг. Филм се приказује до 8. јуна у пројекцијама које почињу у 22 сата.

51

МАГАЗИН 550

5.6.2022.

Јавна У њима

52

Срби су се давно одрекли жи данас га само – имитирају

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

а предузећа су - „јавне куће“!? а одавно гори „црвено светло“!

вота; у!

Напијем се, да се власти не сећам. Кад сам пијан, дупло сам – несрећан!

Народ разрогачених очију, посматра - „слепу” власт!

53

МАГАЗИН 550

5.6.2022.

www.minjina-kuhinjica.com

54

Из Мињине кухињице

55

56

МАГАЗИН 550 5.6.2022.

Слога (ББ) - Слога 3:0

57

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 5. И 11. ЈУНА

МАГАЗИН 550

5.6.2022.

5. јун

58

1478 — Пад утврђења Кроја, седиште Скендербега, под власт Османског царства.

1662 — Луј XIV је узео Сунце за свој симбол.

1806 — Наполеон прогласио Холандију краљевином и за краља поставио свог брата Луја Бонапарту.

1827 — Турске трупе заузеле Акропољ и ушле у Атину, након што су сломиле устанак за ослобођење Грчке.

1837 — Српски кнез Милош Обреновић поставио прве економе (агрономи), чији је задатак био да саветују сељаке и настоје да сваки од њих засеје одређену количину пшенице, овса, јечма, кукуруза, кромпира...

1873 — Под притиском Британије, султан Занзибара Саид бин Баргаш затворио занзибарско тржиште робова.

1900 — Британске трупе у Бурском рату заузеле Преторију.

1915 — Жене у Данској добиле право гласа.

1916 — Британски фелдмаршал ирског порекла, лорд Херберт Киченер, освајач Судана и министар рата у Првом светском рату, потонуо са оклопном крстарицом „Хемпшир“, која је, пловећи у Русију, наишла на мину.

1941 — Експлодирало спремиште муниције немачке војске у смедеревској тврђави у Другом светском рату. Погинуло више хиљада људи, а срушено и оштећено више стотина кућа. Узрок експлозије остао је непознат.

1945 — Представници Совјетског Савеза, САД, Уједињеног Краљевства и Француске потписали су у Берлину Декларацију о преузимању врховне команде над пораженом Немачком у Другом светском рату и њеној подели на четири окупационе зоне.

1947 — Државни секретар САД Џорџ Маршал изнео план о финансијској помоћи Европи разореној у Другом светском рату. „Маршалов план“, којим су САД у периоду од 1948. до 1952. доделиле помоћ од 15 милијарди долара европским земљама, усвојен је исте године на Економској конференцији у Паризу.

1967 — Превентивним израелским нападом почео је Шестодневни рат између Израела и арапских земаља Египта, Сирије и Јордана.

1968 — Палестинац Сирхан Сирхан у атентату у Лос Анђелесу смртно ранио америчког сенатора Роберта Кенедија, млађег брата председника Џона Кенедија, који је такође убијен у атентату, 1963. у Даласу. Роберт Кенеди је наредног дана подлегао ранама.

1972 — У Стокхолму почела прва конференција УН посвећена проблемима заштите и унапређења човекове околине.

1975 — Суецки канал, који је био затворен од израелско-арапског рата 1967, поново отворен за међународни саобраћај.

1992 — Југословенска народна армија напустила касарну „Маршал Тито“ у Сарајеву, чиме је завршено повлачење ЈНА из Босне и Херцеговине.

2000 — Последњег дана посете Русији председник САД Бил Клинтон говорио у Државној думи, као први амерички председник који се обратио руском парламенту. Апелациони суд у Сантјагу укинуо посланички имунитет бившем чилеанском диктатору Аугусту Пиночеу, отварајући тиме пут за судски процес због злочина почињених у Чилеу током његовог режима. Суд је наредне године суспендовао процес прогласивши Пиночеа ментално неспособним.

2001 — Лабуристичка странка убедљиво победила на изборима у Великој Британији, а Тони Блер постао први премијер лабуриста са два узастопна мандата. Уједињене нације обележиле 20тогодишњицу појаве АИДС-а. Процењује се да је 58 милиона људи заражено ХИВ вирусом и да је више од 22 милиона умрло у последње две деценије.

2003 — САД и Јужна Кореја постигле договор о измештању америчких трупа из демилитаризоване зоне која је раздвајала Јужну и Северну Кореју.

Америчке трупе су измештене у базе јужно од те зоне.

2006 — Црна Гора је прогласила независност на основу резултата референдума, а Република Србија делује као независна и суверена држава.

2017 — Црна Гора је званично постала 29. чланица NATO пакта.

2021 — Тероризам: Наоружани нападачи убили су најмање 100 цивила у нападу на једно село на северу Буркине Фасо.

6. јун 1508 — Максимилијан I, цар Светог римског царства поражен од стране Млечана у Фурланији. Заузврат потписује трогодишње примирје и препушта неколико територија Венецији.

1513 — Италијански ратови: битка код Новаре - Масимилијано Сфорца уз помоћ швајцарских најамника наноси пораз Французима и поново преузима

власт у Милану.

1523 — Густав Васа је изабран за краља Шведске, што је означио симболични крај Калмарске уније.

1654 — Абдицирала шведска краљица Кристина од Шведске под оптужбама за расипништво и разузданост, а на престо је дошао Карл X Густав. Краљица је остатак живота провела по културним центрима Европе, а сахрањена је у цркви Светог Петра у Риму.

1683 — У Оксфорду, у Енглеској отворен први јавни музеј у свету “Ешмолиен”.

1801 — Мировним споразумом у Бадахозу завршен шестогодишњи рат између Шпаније и Португалије. Португалија је изгубила део територије источно од реке Гвадијане.

1859 — Квинсленд је постало одвојена колонија од Новог Јужног Велса.

1871 — Немачка је анектирала Алзас, након пораза Француске у француско-пруском рату.

1919 — Укинута је Република Прекомурје.

1933 — У Њу Џерзију је отворен први ауто биоскоп, који је могао да прими 400 аутомобила.

1941 — Адолф Хитлер издао Комесарско наређење тј. Смернице за третман политичких комесара (Richtlinien für die Behandlung poliZscher Kommissare). Наређење је захтевало да сваки совјетски политички комесар откривен међу заробљеним војницима буде одмах стрељан.

1942 — Амерички понирући бомбардери су потопили четири јапанска носача авиона у бици код Мидвеја.

1944 — Савезничке снаге у Другом светском рату искрцале се у Нормандији у највећем десанту у историји.

1949 — Објављена књига Џорџа Орвела “1984”, визија света којим влада Велики Брат.

1954 — Преносом манифестације „Фестивал цвећа“ из Швајцарске почела је с радом Евровизија, телевизијска мрежа европских земаља.

1967 — Египат затворио Суецки канал, дан после избијања израелскоарапског рата.

1972 — У експлозији у руднику угља у Родезији је погинуо 431 рудар.

1981 — У најтежој несрећи у историји железнице погинуло најмање 800 људи кад је седам вагона претрпаног путничког воза исклизнуло из шина и пало у реку Коси у држави Бихар у Индији.

1982 — Израел почео инвазију Либана у настојању да истера припаднике Палестинске ослободилачке организације.

1984 — Тетрис, једна од најпознатијих видео игара, је угледала светлост дана.

1984 — У сукобу војске и екстремистичких Сика који су се забарикадирали у комплекс „Златног храма“ у Амрицару, према индијским војним изворима погинуло је најмање 250 Сика и 47 војника. Поједини медији су објавили да је погинуло око хиљаду људи.

1985 — Израел је после трогодишње окупације повукао већи део снага из Либана, али је задржао гранични појас унутар те земље.

1994 — Срушио се кинески авион који је летео на унутрашњој линији из туристичког центра Си’ан. Погинуло је свих 160 путника и чланова посаде.

1995 — У Јужноафричкој Републици укинута смртна казна.

2000 — Ференц Мадл постао нови председник Мађарске.

2001 — Посланик Либералног савеза Весна Перовић постала је председница Скупштине Црне Горе, као прва жена у историји Црне Горе изабрана на ту функцију. Францускиња Мари Бремонт, за коју се веровало да је најстарија особа на свету, умрла је у сну у 115-ој години живота.

2002 — Индијске снаге безбедности убиле су Мохамеда Рафика Лонеа, вођу исламске побуњеничке групе Харкат-ул-Џехади, која се бори за припајање индијске провинције Кашмир Пакистану.

2003 — Жена, бомбаш самоубица, усмртила је себе и још најмање 17 људи, улазећи у аутобус у северној руској републици Осетија, која се граничи са Чеченијом.

2006 — Република Србија, као следбеник Србије и Црне Горе, постала не-

59

зависна и међународно призната држава.

МАГАЗИН 550

5.6.2022.

7. јун

60

1099 — Крсташи Првог крсташког похода почињу са опсадом Јерусалима.

1494 — Португалски краљ Жоао II и шпански краљ Фердинанд II Арагонски су потписали споразум из Тордесиљаса о подели Новог света.* 1523 — Након победе над Данцима, Густав Васа проглашен, као Густав I, краљем Шведске. Тиме је укинута Калмарска унија формирана 1397. између Шведске, Данске и Норвешке.

1861 — У америчком граду Њу Орлеансу изведена прва представа стриптиза.

1862 — САД и Велика Британија потписале споразум о сузбијању трговине робљем.

1896 — Прва биоскопска представа у Београду. Види Историја филма 1905 — Норвешки парламент (Стортинг) донео одлуку о раскиду уније са Шведском и свргнуо с престола краља Оскара I који се противио тој одлуци. За новог краља изабран је дански принц Карл под називом Хакон VII. 1917 — Британска војска је детонирала 19 амоналских мина испод немачких ровова, усмртивши 10.000 особа у најсмртоноснијој ненуклеарној експлозији коју је изазвао човек.

1921 — Отворен први парламент Северне Ирске.

1929 — Италијански парламент је ратификовао Латерански споразум, чиме је успостављен Ватикан у Риму.

1939 — Краљ Џорџ VI и краљица Елизабета дошли су у посету САД. То је била прва посета британског монарха овој земљи.

1942 — Окончана четвородневна битка за пацифичка острва Мидвеј, у којој су Американци нанели први озбиљан пораз Јапанцима у Другом светском рату; Почео је немачки напад на Севастопољ.

1948 — Председник Чехословачке Едвард Бенеш поднео оставку, не желећи да потпише нови устав према ко-

јем су комунисти преузели власт у земљи.

1971 — Совјетски васионски брод Сојуз II спојио се у земљиној орбити са свемирском станицом Саљут 1.

1973 — Канцелар Западне Немачке Вили Брант допутовао је у Израел, у прву посету једног западнонемачког лидера овој земљи.

1974 — У Ивањици пуштена у рад прва земаљска сателитска станица у Југославији за међуконтиненталне телефонске линије и ТВ програме.

1981 — Израелски авиони разорили ирачки нуклеарни реактор „Осирак“ близу Багдада.

1983 — Лансирана Венера-16, совјетска аутоматска научно-истраживачка станица (вештачки сателит) намењена за истраживање планете Венере.

1988 — У Бангладешу ислам проглашен државном религијом, а јаке полицијске снаге стављене су у стање приправности да би спречиле протесте противника ове одлуке.

1990 — Представнички дом америчког Конгреса изгласао забрану продаје компјутера и телекомуникационе опреме Совјетском Савезу док Москва не отпочне преговоре о независности Литваније.

1992 — Седам дана након последњег договора о прекиду ватре, борбе на босанско-херцеговачком ратишту су настављене. У Сарајеву су артиљеријски дуели трајали по двадесет сати.

1996 — Војна хунта Мјанмара (бивша Бурма) донела је закон којим је онемогућила рад Националне лиге за демократију, главне опозиционе партије под вођством Аунг Сан Су Цхи, добитнице Нобелове награде за мир.

1998 — Јаке полицијске снаге Републике Србије растуриле су у Приштини протесте косовских Албанаца који су 57. дан узастопно протестовали против српских власти под мотом „Косово-највећи затвор на свету“.

1999 — У Индонезији одржани демократски парламентарни избори, први пут након 40 година.

2000 — У Коломбу, главном граду Шри Ланке погинуле 22 особе, међу којима и један министар, а око 600 је

рањено када је бомбаш-самоубица активирао експлозив на прослави Дана ратних хероја у том граду.

2001 — Бивши аргентински председник Карлос Менем стављен је у кућни притвор, због наводне трговине оружјем. Шест месеци касније укинут му је притвор у недостатку доказа да је био на челу те илегалне трговине.

2011 — У Приштини су запаљена два возила Еулекса.

8. јун 1775 — Британске снаге су поразиле Континенталну војску у бици код Троа Ривјера, последњој великој бици вођеној на територији Квебека, која је била део инвазије америчких колониста на Квебек.

1871 — Аустроугарски цар Франц Јозеф I објавио одлуку о укидању Војне крајине. Одлука спроведена 1873. Крајина била аустријски гранични појас према Турској, по успостављању Аустроугарске монархије. По увођењу опште војне обавезе изгубила војни

значај.

1883 — Француска успоставила контролу над Тунисом, својим протекторатом од 1881. Тунис стекао независност 1956.

1922 — Принцеза Марија Хоенцолерн-Зигмаринген се удала за краља Александара I Карађорђевића.

1929 — Маргарет Бондфилд постављена за министра рада, као прва жена у влади у историји Уједињеног Краљевства.

1940 — Немачке крстарице Шарнхорст и Гнајзенау у Другом светском рату потопиле британски носач авиона Глоријус и разараче Ардент и Акаста. Погинуло више од 1.500 људи.

1941 — Британске снаге и јединице Слободне Француске у Другом светском рату извршиле инвазију на Сирију да би спречиле оснивање база Сила Осовине.

1942 — Јапанске подморнице у Другом светском рату бомбардовале највећи аустралијски град Сиднеј.

1965 — Армија САД у Јужном Вијетнаму добила овлашћење да предузи-

ма офанзивне операције.

1972 — Фотограф Асошијетед преса Ник Ут је снимио слику награђену Пулицеровом награду на којој гола деветогодишња Фан Ти Ким Фук трчи по путу након што је изгорела после напада напалмом.

1986 — Упркос оптужбама да је као нацистички официр у Другом светском рату одговоран за злочине у Југославији и Грчкој, бивши генерални секретар УН Курт Валдхајм изабран за председника Аустрије. Бојкотовао га готово цео свет.

1989 — Поморски арехолог др Роберт Балард лоцирао је олупину немачког бојног брода Бизмарк.

1995 — Група америчких маринаца успешно окончала акцију спасавања капетана Скота О’Грејдија, чији је авион F-16 шест дана раније у северозападној Босни успешно оборила Војска Републике Српске.

2001 — Бриселски суд прогласио кривим и затражио доживотну робију за четири особе, међу њима две опатице, због злочина у Руанди. Савет министара Руанде у децембру саопштио да је у тој земљи 1994. убијено више од милион људи. У једној школи у Икеди, у Јапану, душевно поремећен човек ножем усмртио осам ученика, а 15 наставника и ученика ранио.

2004 — Председник Кине Ху Ђинтао допутовао у посету Пољској, прву посету неког шефа кинеске државе Варшави после 55 година.

2021 — Жалбено веће Механизма за кривичне судове у Хагу осудило је генерала Ратка Младића на доживотан затвор.

9. јун 68 — Римски цар Нерон извршио самоубиство пошто га је Сенат прогласио непријатељем народа и осудио на смрт.

518 — Источноримски (византијски) цар Јустин I ступио на престо. Његова влада била је увод у сјајно доба његовог сестрића и наследника Јустинијана I. 721 — Одо Велики је поразио Ма-

вре у бици код Тулуза.

1357 — У Прагу на Влтави почела градња каменог моста који је добио назив Карлов мост по имену тадашњег цара Немачко-римског царства и чешког краља Карла IV. Према предању, датум почетка градње одредили астролози.

1462 — Последњи босански краљ Стјепан Томашевић, уздајући се у помоћ хришћанске коалиције, отказао данак турском султану Мехмеду II и признао врховну власт угарског краља Матије I Корвина. Турци 1463. освојили Босну и погубили Стјепана.

1815 — Завршен Бечки конгрес, који је заседао од септембра 1814, када су га сазвале велике силе да би отклониле последице Француске револуције и Наполеонових ратова у европским земљама. Представник Срба у Бечу, прота Матија Ненадовић, покушао преко руског цара Александра I да заинтересује Конгрес за српско питање, али није успео због противљења Аустрије и Енглеске.

1875 — На брду Градац код Невесиња избио устанак Невесињска пушка.

1898 — Потписан споразум којим је Кина Великој Британији Хонгконг уступила на 99 година. Хонгконг враћен Кини 1. јула 1997.

1907 — Српски четници na челу са војводама Јованом Бабунским и Василијем Велешким побеђују бугарске комите у бици код Дренова.

1914 — У Београду свечано откривен споменик српском просветитељу Доситеју Обрадовићу, рад вајара Рудолфа Валдеца. Споменик постављен на улаз у Калемегдан, а после Првог светског рата пренет у парк на Студентском тргу.

1923 — У Бугарској државним ударом оборена влада Александра Стамболијског, лидера Земљорадничког народног савеза Бугарске. Неколико дана после преврата Стамболиски и његови сарадници убијени.

1928 — Енглески микробиолог Александер Флеминг пронашао пеницилин. Његово откриће искоришћено тек 10 година касније када су га Хауард Флори и Ернст Чејн применили као први антибиотик. Њих тројица 1954. по-

61

5.6.2022.

МАГАЗИН 550

62

делила Нобелову награду за медицину.

1934 — Настао Паја Патак, један од најпопуларнијих ликова у стриповима америчког цртача, филмског аниматора и продуцента Волта Дизнија.

1943 — Приликом немачког бомбардовања партизанских положаја на Милинкалдама, битке на Сутјесци, рењен Врховни командат НОВЈ Јосип Броз Тито. Том прилком су погинули: Ђуро Вујовић, пратилац Врховног командата и народни херој, члан британске војне мисије капетан Бил Стјуарт и још неколико партизана.

1945 — Председништво Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије донело Закон о конфискацији имовине и извршењу конфискације, на основу којег је држава преузела имовину Трећег рајха и југословенских држављана који су сарађивали са окупатором. Југославија с Великом Британијом и САД постигла споразум којим је Јулијска крајина подељена на две окупационе зоне, А и Б. Прва пала под савезничку, друга под југословенску војну управу.

1972 — Амерички бомбардери напали Ханој и Хајфонг. То је било најжешће бомбардовање Северног Вијетнама од почетка Вијетнамског рата.

1972 — Велике кише су изазвале пуцање бране у Црним брдима у Јужној Дакоти, што је изазвало бујицу која је усмртила 238 особа.

1991 — Од последица ерупције вулкана на планини Пинатубо на Филипинима погинуло стотинак људи, 250.000 остало без домова.

1995 — Колумбијска полиција ухапсила вођу картела Калија Хилберта Родригеса Орехуелу, шефа највећег светског синдиката дроге.

1999 — Представници Војске Југославије и НАТО-а потписали Кумановски споразум којим су окончани ваздушни удари НАТО-а на Југославију, а на Косову, на основу резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација, распоређене међународне снаге, међу њима највећи број војника из земаља-чланица НАТО-а. С по-

влачењем војске и полиције са Косова масовно почели да одлазе и Срби и Црногорци. Према извештајима државних медија, више од 2.000 људи убијено, а око 5.000 рањено у нападима НАТО-а на Југославију, који су почели 24. марта. Тешко оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће и споменици културе.2000 — СБ УН продужио мандат мировним снагама УН на Косову, не обазирући се на захтев Југославије да се те снаге повуку.

2001 — Пакистански суд осудио је бившег премијера Беназир Буто на три године затвора због одбијања да се појави у суду пред којим је оптужена за корупцију.

10. јун 1610 — Први холандски досељеници искрцали се на острво Менхетн, сада централни део Њујорка. Холанђани 1626. за неколико бала тканине и јефтину бижутерију од Индијанаца откупили острво и на његовом јужном делу подигли насеље Нови Амстердам.

1719 — Римско-немачки цар Карло VI протерао Шпанце са Сицилије.

1793 — У Паризу отворен први јавни зоолошки врт.

1868 — У Кошутњаку, у Београду у атентату убијен је кнез Михаило Обреновић. Атентатори су ухапшени, одмах осуђени и стрељани на Карабурми. За учешће у завери оптужен је бивши кнез Александар Карађорђевић.

1918 — Италијански торпедни чамац потопио аустроугарски бојни брод Сент Иштван у Јадранском мору: више од 60 погинулих.

1898 — Америчке трупе у Шпанскоамеричком рату извршиле инвазију на Кубу.

1909 — Први пут употребљен сигнал SOS, када је линијски брод Славонија компаније Кјунард, доживео бродолом на Азорским острвима.

1924 — Фашисти киднаповали и потом убили Ђакома Матеотија, лидера италијанских социјалиста.

1940 — Италија, као савезник Немачке у Другом светском рату, објави-

ла рат Француској и Уједињеном Краљевству.

1942 — Нацисти су у Другом светском рату потпуно уништили чешко село Лидице, што је била одмазда за атентат на нацистичког протектора Чешке и Моравске и једног од најзначајнијих Хитлерових сарадника Рајнхарда Хајдриха. Атентат 27. маја извршили Јозеф Габчик и Јан Кубиш, чешки командоси-падобранци послати из Велике Британије.

1945 — Почело је суђење у Београду четнику Дражи Михаиловићу, другим припадницима четничког покрета и званичницима Недићеве администрације.

1967 — Завршен шестодневни израелско-арапски рат у којем је Израел заузео територије Сирије, Јордана и Египта, које укључују источни Јерусалим, Западну обалу, Газу и Синајско полуострво. СССР прекинуо дипломатске односе са Израелом.

1970 — У Јордану најмање 100 људи убијено у сукобу владиних снага и палестинских герилаца.

1971 — САД укинуле двадесетого-

дишњи ембарго на трговину с Кином.

1990 — Перуански политичар јапанског порекла Алберто Фуџимори на председничким изборима у Перуу победио књижевника Марија Варгаса Љосу. На првим вишестраначким парламентарним изборима у Чехословачкој од 1946. победио Грађански форум, који је основао књижевник Вацлав Хавел. На вишестраначким изборима у Бугарској изборну победу однела Бугарска социјалистичка партија, бивши комунисти.

1996 — Представници чеченских сепаратиста и Русије потписали споразум којим су утврђене основе за окончање осамнаестомесечног рата у Чеченији.

1997 — По налогу лидера Црвених Кмера Пола Пота убијен један од његових најближих сарадника Сон Сен и 11 чланова његове породице.

1998 — Протестом у Приштини, на којем је тражен долазак снага НАТО на Космет, косметски Албанци прекинули свакодневне получасовне протестне

шетње које су под мотом „Косово, највећи затвор на свету“, организовали током два месеца. Протести са истим захтевом одржани су и у Тирани и Скопљу.

1999 — НАТО прекинуо бомбародвање Југославије пошто су се прве јединице Војске Југославије, на основу Кумановског споразума потписаног претходног дана у Куманову, повукле са Космета. Председник Југославије Слободан Милошевић саопштио да је током агресије НАТО на Југославију погинуло 462 припадника ВЈ и 114 полицајаца.

2001 — Медијски магнат Силвио Берлускони по други пут постао премијер Италије пошто је његова партија освојила 30% гласова више од било које друге партије. Његова влада 59. у Италији од Другог светског рата.

2003 — У Торонту (Канада), први пут у тој земљи, легално склопљен брак два хомосексуалца.

11. јун 1184. п. н. е. — Тројански рат: Троја освојена и спаљена, према Ератостеновим прорачунима.

1042 — Византијска царица Зоја, представница легитимне Македонске династије удала се по трећи пут за Константина IX Мономаха.

1509 — Енглески краљ Хенри VIII се оженио Катарином од Арагона.

1580 — Хуан де Гарај је основао Буенос Ајрес.

1770 — Капетан Џејмс Кук се насукао на Великом коралном гребену.

1770 — Други Континентални конгрес је именовао Томаса Џеферсона, Џона Адамса, Бенџамина Френклина, Роџера Шермана и Роберта Р. Ливинстона у Комитет петорице да напишу нацрт декларације независности тринаест колонија Велике Британије.

1788 — Руски истраживач Герасим Исмаилов ступио на Аљаску.

1837 — Побуна у Бостону, етнички сукоби енглеских и ирских досељеника у Америци.

1901 — Нови Зеланд је анектирао Кукова Острва.

1903 — У конаку Старог двора у Бе-

ограду, убијени су краљ Александар Обреновић и краљица Драга Машин (29. мај по старом календару).

1917 — Александар I је наследио престо Грчке, пошто је његов отац Константин I абдицирао под притиском савезничких армија које су окупирале Атину.

1935 — Проналазач Едвин Армстронг први пут је јавно демонстрирао FM радио-дифузију у САД, у Алпајну у Њу Џерзију.

1937 — Стаљинове чистке: СССР погубио осам војних вођа по наређењу Јосифа Стаљина.

1940 — Други светски рат: Британске снаге бомбардовале су Ђенову и Торино у Италији.

1940 — Други светски рат: Први напад италијанског ваздухопловства на Малту.

1962 — Френк Морис, Џон Англин и Кларенс Англин постали једини затвореници који су успешно побегли из затвора на острву Алкатраз.

1963 — Гувернер Алабаме Џорџ Волас стајао је на вратима Аудиторија Фостер на Универзитету Алабаме у покушају да спречи двојицу црних студента да похађају наставу.

1963 — Будистички редовник Тит Кван Дик се спалио бензином на прометној раскрници у Сајгону како би протестовао против недостатка верских слобода у Јужном Вијетнаму.

1964 — Ветеран Другог свјетског рата Валтер Зајферт масакрирао је осморо деце и двоје наставника ручно израђеним копљем и бацачем пламена у основној школи у немачком Келну.

1988 — Почаст 70. рођендану Нелсона Манделе на Стадиону Вембли у Лондону.

1989 — Мајкл Ченг, амерички тенисер, је постао најмлађи победник Ролан Гароса.

1999 — Руски батаљон из састава СФОР-а прешао границу СРЈ и приспео на Косово и Метохију као прва јединица из састава КФОР-а, запосевши аеродром Слатина код Приштине.

2001 — Тимоти Маквеј је погубљен због своје улоге у нападу у Оклахома Ситију.

63

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Т. Радовановић Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs