Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година X * Број 551 * 12. jун 2022. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН 551

12.6.2022.

У овом броју:

Слава града и Храма Свете Тројице Бреме велике одговорности Изневерена огромна очекивања народа Побољшане услова социјалне заштите Подршка унапређењу капацитета Повећан број менталних обољења Само је једна земља Кажњавање без доказа За филмске сладокусце На репертоару Биоскопа “Кварт” Наличја српског лица Из Мињине кухињице Пола века Берановца Времеплов

6 10 16 22 24 26 32 34 40 46 48 50 52 56

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 551 12.6.2022.

Прослава силаска Светог Духа на апостоле

МАГАЗИН 551

12.6.2022.

СЛАВА ГРАДА И ХРА

- Као што је јављање Бога на Синају био рођендан јеврејског народа, тако је и Силазак Светог Духа на апостоле рођендан хришћанске Цркве. - Храм Свете Тројице најстарија институција у граду. - У навечерје празника вечерњом службом и славском литијом кроз град, започела прослава спомена на велики догађај и празник коме је посвећен најстарији храм у Краљеву. - На дан храмовне славе уз велики број свештенослужитеља и народа служена Литургија у Храму Свете Тројице. - После причешћа за све присутне богато послужење уз славску трпезу љубави

АМА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ

12.6.2022.

МАГАЗИН 551

ухови, Тројице, Силазак Светог Духа на aпостоле, празник је који представља рођендан хришћанске Цркве, а празнује се педесети дан после хришћанске Пасхе. Овај празник одговара јеврејском празнику Педесетнице, који се светковао као Празник седмица или Празник жетви, а у хришћанској Цркви као спомен на силазак Светог Духа на апостоле. Педесетница је била јеврејски дан молитве кад се народу налагало да се радује пред Господом, са укућанима, слугама и левитом у своме месту, а нарочита црта празновања био је принос два квасна хлеба испечена од новог пшеничног брашна. С њима су приношена два јагњета као жртва измирења, а све

је уздизано пред Господа и давано свештеницима јер, будући да су хлебови били квасни, нису могли да буду принесени на олтару. Све до приношења пентекостних хлебова, плодови жетве нису смели да се једу, нити да се приносе друге првине, а свечаност је достизала врхунац у посвећивању жетве Богу као дародавцу. Педесетница је једини од три велика празника који се не помиње као спомен на догађаје из јеврејске историје, али је такав значај пронађен у чињеници да је закон дат на Синају 50. дана после избављења из Египта. Богослужења на Педесетницу одликују се вечерњом службом, која се обавља у наставку Литургије, као спо-

мен на то што су се апостоли одмах разишли по свету да проповедају веру. На њој се читају молитве у којима се Црква моли за даривање Духа благодати и исцељење телесних и душевних тегоба. Овај обичај је у хришћанску прешао из Јудејске цркве, где су се у славу примања Синајског законодавства, које је дато под ведрим небом, украшавале синагога и куће гранчицама што је симболични израз благодарности Богу. Као што је јављање Бога на Синају био рођендан јеврејског народа, тако је и Силазак Светог Духа на апостоле рођендан хришћанске Цркве. Силазак Светог Духа на апостоле сматра се посебном радошћу за људе који су припадници светог храма, али

и за све суграђане, да празник доживе као сопствени, празник своје друге славе. Из Српске православне цркве стиже порука да је храмовна слава нешто што им припада па треба да је обележе присуством, као што обележавају сопствену славу. Уочи празника вечерњом службом и славском литијом кроз град, у Краљеву је започела прослава спомена на велики догађај и празник, коме је посвећен Храм Свете Тројице. Предвођена свештенством готово свих краљевачких храмова, у пратњи представника локалне самоуправе, Војске, Жандармерије, Полиције, локалних културно-уметничких друштава и народа, славска литија је ширила радост

празника улицама града. Као и ранијих година кренула је уобичајеном трасом, од црквене порте до парка испред Духовног центра „Свети владика Николај Велимировић“ где је старешина Храма Свете Тројице зарезао крст на запису који се сматра заштитником града. На Тргу српских ратника извршен је помен у знак сећања на све преминуле житеље Краљева, који су положили животе у ослободилачким ратовима Србије након чега се поворка, Улицом цара Душана, вратила у двориште Храма Свете Тројице где су црквени великодостојници, по благосиљању петохлебнице, присутнима пожелели срећно и благословено навечерје градске и храмовне славе уз подсећање да

су чувари прве благодати Духа Светога, прве Педесетнице, настављачи и преносиоци из поколења у поколење, из нараштаја у нараштај, на нове надолазеће нараштаје те исте благодати. Славље се наставља данас на рођендан Цркве кад се у јутарњим часовима очекује Света архијерејска Литургија и прилика да свечаност празника увелича црквени хор који носи име светог архиђакона Стефана. Као што налаже обичај домаћини су и овога пута, после сечења славског колача и причешћа, за све присутне обезбедили богато послужење уз славску трпезу љубави. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 551 12.6.2022.

Председник Вучић положио заклетву (2)

БРЕМЕ ВЕЛИКЕ ОДГОВОРНОСТИ Председник Републике Србије Александар Вучић положио је заклетву на Једанаестој посебној седници Народне скупштине Републике Србије у Дванаестом сазиву и ступио на дужност у другом мандату Такође, знам да ово нико не жели да слуша у Србији, али ми морамо да тражимо компромис. Ми морамо да се боримо за компромис. Ми морамо да чувамо наш народ на Косову и Метохији. Ми морамо да бринемо о животима наших људи, наших стараца, њихове деце и њихове деце који и даље живе на Косову и Метохији, који и даље воле српску заставу, који и даље говоре српским језиком. Због тога морамо да трагамо за компромисом. Данас, када о томе говоримо, и данас не извршавају пресуде својих органа да Високим Дечанима врате оно што Високим Дечанима припада и нико се због тога много не секира. Имали смо први пут саопштење Квинте која је искрено критиковала став албанских властодржаца у Приштини да не дозволе Србима да се изјасне на изборима за председника и за парламент Србије. То је трајало пола дана. Дан после тога могли су да наставе да раде све исто што су радили, јер увек ће имати њихову подршку и нико не треба да има било каквих илузија по том питању. Онда долазимо до питања које је са тим повезано. На колико разумевања ми можемо да наиђемо и на колико рационалног прихватања наших аргумената можемо да

наиђемо када кажемо - па, чекајте, ви очекујете од нас да се једнако снажно опредељујемо против Руске Федерације? Сада оставите по страни све наше традиционалне односе, оставите по страни и све друго, што ми немамо проблема у снабдевању гасом, сигурности снабдевања, што имамо добре односе, све то по страни оставите, па како мислите, људи, да, с једне стране, свакога дана говорите о територијалном интегритету, о заштити територијалног интегритета као врховном принципу међународног јавног права, а да онда нама кажете – ви, Срби, заборавите поштовање врховног принципа међународног јавног права, али гледајте да се још горе него ми, а због свега што се у свету збива, односите према Руској Федерацији. И нема проблема што они неће да буду за вас у Савету безбедности Уједињених нација по питању вашег територијалног интегритета, јер добро је за вас да заборавите на свој територијални интегритет. Ја молим само представнике тих земаља да буду бар мало фер према Србији па да кажу – разумемо вашу тешку позицију, али, нема проблема, ми вас терамо у то. То је језик који можемо да разумемо. Не зна-

чи да ћемо да послушамо, али то је језик који је много мање лицемеран него овај који нам говори о томе да је то правда, да је то правично и да је то поштено, јер да је то правично, поштено и да је то правда, не бисте тако лако разорили територијални интегритет и разарали територијални интегритет Србије као што сте то чинили. Знам ја, на срећу или жалост, шта је то што се људима допада и опет се враћам и опет вам понављам, ово сам изговорио да спасем душу, да знате да је имам, пошто знам да многи мисле да је немам, и да знам ове ствари, углавном боље од већине, да не кажем случајно од свих, али сутра ми морамо да имамо довољно горива, морамо да имамо и довољно хране, морамо да имамо и нове болнице, морамо да имамо и нове фабрике и морамо да држимо најбоље односе са нашим западним партнерима и да будемо тврдо, чврсто, истрајно и снажно на европском путу. Нова Влада мора брзо да се формира и због тога што је неопходно да се хитно, хитно бавимо предстојећом зимом и снабдевањем Србије, пре свега, енергентима. Ситуација је алармантна и зато је важно да у најкраћем могућем року Владу формирамо, да бисмо могли да се посветимо томе,

12.6.2022.

МАГАЗИН 551

да бисмо могли да издвојимо велики новац и да обезбедимо сигурност за грађане Србије током предстојеће зиме. Ми имамо стабилне јавне финансије захваљујући целој Влади, Министарству финансија, Народној банци Србије, захваљујући добром раду, стабилности, коју смо чували све време. За нас је од великог значаја да ту стабилност сачувамо. Храна. Имамо је довољно и имаћемо је довољно. Сви покушаји дестабилизације српског тржишта пропашће зато што ми никога не обмањујемо. Ми никога не лажемо када кажемо да имамо довољно шећера, уља, пшенице, сунцокрета, кукуруза и свега другог што је неопходно за нормалан и пристојан живот. Велики су и кључни, суштински, реформски задаци пред Србијом, који ће да боле многе - од нове и много озбиљније и одговорније енергетске политике, образовања и науке, која мора да буде суштина, стуб напретка Србије у будућности. Ту бих посебно замолио Владу да се не плаши реакција око ширег, свеобухватнијег и убедљивијег, уверљивијег увођења дуалног образовања у наш образовни систем, јер су сви бежали од тога. Најлакше је чекати само када ће следећа плата и колико Министарство финансија може да обезбеди пара, а да при томе не видимо колико заостајемо за Немачком, Аустријом, Швајцарском и колико, у ствари, нисмо спремни себе да мењамо, али смо спремни све друге да мењамо. Наставићемо, јер држава мора да настави са улагањем у здравство, јер здравство постаје један од стубова како развоја, тако и опстанка наше нације. Даља дигитализација, развој роботике, вештачке интелигенције, али и брига о климатским променама и заштити животне средине. Имамо много партнера, од Норвежана до ЕУ, до САД, са којима смо ушли у значајне пројекте из питања енергетске сигурности, безбедности, као и заштите животне средине, а које треба продубити. Што се тиче питања наше војске, као врховни командант трудићу се да наша војска, својим утицајем, буде снажнија, да буде гарант безбедности, мира, сигурности и стабилности. Слушали смо претходних месеци безброј пута како ће Србија, тобоже, некога да нападне, како ће српска војска некога да угрожава. Лагали су данима, не-

дељама, колико већ траје ова криза у Украјини, деведесет шест дана. Деведесет шест дана, свакога дана сте по стотину пута и на стотину места могли да прочитате те лажи. И после деведесет шест дана нико нам још није рекао извините. Нико нам још није рекао - извините што смо лагали од првог дана. И хвала Србији што се понаша као стуб стабилности и што никада никога није угрозила, и што никада ништа ни од кога није тражила, осим што је тражила да буде своја на своме, да има право да чува своју слободу, своје небо и своју земљу, сама, без ичије помоћи. Србија ће, уверен сам, драги пријатељи, чувати љубоморно своју војну неутралност. Ми нисмо политички неутрални. Ми се налазимо на европском путу и знамо своје обавезе, али своју војну неутралност ми морамо да чувамо. Свуда око нас су или НАТО земље или територије на којима се налази НАТО. Не постоји ни једна територија, ентитет, земља до Србије, поред Србије, која није у НАТО. Србија је као мало острво и неки обично то говоре или наводе као проблем. Али, да вам кажем, шта је проблем у томе што верујете свом народу, што верујете јуначком гену својих грађана да смо били и да ћемо бити у стању да чувамо своју земљу и да не желимо да припадамо било којем војном блоку, да желимо само да имамо право да чувамо своје границе, да чувамо своју земљу, да имамо своје војнике и да штитимо своје небо? И Србија има данас и финансијски више снаге да сачува своју земљу него што је имала раније. И Србија данас више никоме не би била лак плен као што смо, нажалост, упркос нашем великом срцу, били лак плен 1999. године.

И то је нешто на шта сам поносан. Дакле, никога не нападамо, никога не угрожавамо, али вам гарантујем једну ствар, а то је да се нико неће дрзнути и нико, онако лако како је некада кренуо, задовољавајући своје геополитичке интересе, више неће смети да крене на Србију, не зато што нас неко воли или не воли и не само зато што данас нема такве интересе, као што је имао некада, већ зато што је Србија снажнија. А снажнија је захваљујући народу и грађанима Србије који су улагали у своју војску, који су веровали у своју војску и који знају да је пут неутралности пут у будућност за Републику Србију и за наше грађане. Оно што је такође важно, то је да ће плате и пензије да расту, инфлација не сме да поједе. Увезена инфлација, највећим делом увезена инфлација, не сме да поједе њихо-

ва примања, јер смо се борили за бољи животни стандард грађана и Влада ће, по том питању, морати напорно да ради и пензије да прате плате. И оно што је такође важно, и без чега нама нема будућности, а о чему сви причамо, да се мало нашалим на наш рачун. Ми, сви, када одемо на телевизију, сви, сви ми председници, премијери, министри, сви аналитичари, сви критичари, сви, ко год се појави негде, увек оде па каже: „Ето, село нам је пусто“. Хајде, врати се у село. Хајде, отиђи у село. На крају схватите да нам је много лепо у градовима. Живимо у градовима, нормално. У целој Европи, у целом свету је такав тренд и неће се променити. И нису људи који живе у граду лошији од оних који живе у селу и обрнуто, нису људи који живе у селу лошији од оних који живе у гра-

ду. И уз све наше напоре, и уз све то што смо учинили, тешко ћемо успети да променимо тај тренд. А онда са исте стране слушате о томе како и колико деце имамо, недовољно је деце, немамо коме да оставимо земљу. А онда, шта год да кажете по том питању, бићете предмет критике, јер ће вам рећи да сте некога увредили зато што желите да подстичете наталитетну или пронаталитетну политику, зато што сте неком неко право ускратили. Не љутите се. Ми данас имамо много више и популарније су нам и телевизијске емисије и новински чланци о кућним љубимцима, него о деци. Извините што ово морам ја да вам кажем, као председник Србије, извините што нико други нема храбрости да то каже, јер зна да ће да буде линчован. Ја сам стотинама пута линчован и немам проблем са тим. Дивни су кућни љубимци. И пас, и мачка, и папагај, и коњи, ко их има на селу, дивни, сваког од њих волите на свој начин, али људи, ми не можемо да преживимо, нама будућности нема ако не будемо имали више деце. Нема нам будућности, можете да говорите шта хоћете, неће нам опстати земља. Зато, очекујем од Владе да настави са мерама подстицања наталитета. И то није увреда за било кога. Постоје људи који не могу да имају децу, постоје људи чији је избор да не желе да имају децу, али ми, као друштво и држава, морамо да се побринемо да имамо оне који ће да продуже живот држави. Држава без грађана не може да постоји. И враћам се поново, још ћу неколико речи о комшијама и о ономе што нам је чинити.

За нас је веома важно то што смо постигли у претходном периоду. Са нашим мађарским пријатељима имамо најближе и најбоље могуће односе, говорим са мађарском државом, најближе, историјски најближе односе, и то је нешто што морамо да чувамо и да гајимо. Имамо веома добре односе и са Румунијом и Бугарском, у ширем региону и са Грчком и Турском. Имамо, захваљујући иницијативи Отворени Балкан, за коју ћу се свим срцем залагати и борити, вероватно најбоље у историји односе са Северном Македонијом и Албанијом. Посебно бих се захвалио и Српској православној цркви, Његовој светости патријарху Порфирију на изузетно мудрим одлукама које је донео и тиме додатно допринео пријатељству и братству које имамо са македонским народом. То је нешто о чему ће историја, Ваша светости, да суди, а не дневни извештај. Захваљујући Вама и захваљујући политици коју смо водили, данас је Србија најпопуларнија земља у Северној Македонији, код њиховог становништва, ми данас их осећамо као браћу и немамо ни један проблем у тим односима и то је велика ствар коју смо успели да направимо. Са Албанијом односи су нам све бољи, све снажнији, све јачи. Оно где ћемо морати много пажње да посветимо, то су наши односи са Загребом, са Хрватском, да покушамо да много тога изменимо, да се сагласимо коначно да ни на шта из прошлости не гледамо на исти начин, да су нам погледи у прошлост другачији, различити, али да покушамо да пронађемо исте наочаре и исте двогледе за будућност и да видимо шта је то што можемо заједнички да урадимо. Врата Београда и капије, и врата Председништва, биће увек отворена за добар дијалог и разговор са Загребом. Исто очекујем и са политичким Сарајевом, али они морају да знају да ћемо ми увек штитити интересе међународног јавног права, то су интереси Србије, поштовање Дејтонског споразума, поштовање Устава БиХ, интегритета БиХ, али да ћемо увек тражити да нема мењања Дејтонског споразума без сагласности сва три народа и да ћемо, разумљиво, бити уз Републику Српску, даље развијати наше односе, кад год можемо и ако можемо помагати Републици Српској и тога се не стидимо, никога због тога не угрожавамо, јер ћемо се труди-

МАГАЗИН 551 12.6.2022.

ти да свима увек и у сваком тренутку пружимо руку подршке, руку заједништва и руку помоћи. Некада се говорило, мој отац је пореклом са друге стране Дрине, ја сам некако случајно у Београду рођен, па Срби са оне стране Дрине су увек говорили да никада људи у Србији не могу да разумеју колико Република Српска воли Србију. Ја бих данас рекао, посебно нашим гостима из Републике Српске, да они не треба да сумњају колико људи у Србији воле Републику Српску и да то није ништа мање од онога колико Република Српска воли Србију. Оно што је за нас важно, то је да са Бошњацима, упркос свим политичким разликама, упркос томе да неко понекад и не жели да прихвати испружену руку, да градимо добре, пријатељске и блиске односе. То морамо да радимо и због великог броја Бошњака који живе у нашој земљи. Догађаји из Прибоја више никада не смеју да се понове. Рећи ћу вам само једну ствар из које најбоље видите колико ти људи воле своју земљу. Ми смо после 37 година, као што смо успели после много деценија да изградимо мреже аутопутева, пруга, болница, фабрика, ми смо после 37 година успели да донесемо две златне медаље са Европског првенства у боксу, али једну медаљу нисмо успели да донесемо. Реч је о једном Пријепољцу, Мамић или Мемић, неће се наљутити, Бошњак је, који се тако жестоко борио за Србију, тако свим срцем, у Јеревану је било то такмичење, да бих волео да сте то могли да видите. И кад год би доносио медаљу, огрнуо би заставу Србије са поносом. Ми треба да будемо поносни на нашу бошњачку браћу и на све оне који се боре за ову земљу и да заједно са њима градимо ту будућност. Сад бих ја, онако српски, додао, да зачиним, јер ми без тога не можемо, без теорија завере код нас Срба не може, опљачкале га судије у борби за медаљу, прегласавањем донели одлуку да је изгубио тај меч. Ми не можемо да мењамо читав свет, можемо само да га прихватимо таквог какав јесте и да тражимо своје место у њему. Оно што можемо, оно што хоћемо да наставимо, јесте да мењамо себе, да градимо своју земљу, у сваком смислу да је градимо, у свакој области науке, образова-

ња, здравља, економије, инфраструктуре, спорта, културе. Дизаћемо и грађевине, јер оне, по Иви Андрићу, не мењају само изглед и значај краја у коме се налазе, него имају дубоке биолошке везе са народом који се њима служи. Између грађевина и људског насеља постоји присна и невидљива веза, једна сложена и нејасна, али стална размена међусобних утицаја. Народ преко подвига својих појединаца ствара грађевине на слику и прилику својих најдубљих, често несвесних тежњи и особина, а те грађевине полако и стално утичу на карактер и навике народа. Постајемо бољи, рекао нам је велики писац, градећи себе и своју земљу. То се не односи само на структуралне грађевине, већ на све оно што смо градили и на све оно што те тек треба да изградимо. То је онај кључни циљ којем ћу посветити овај мандат, мој последњи, да када одем са овог места, знам да је Србија боља земља него што је била када сам на њега дошао. Нема жртве коју нећу зарад тог циља да поднесем и нема ствари коју нећу да урадим, труда на који нећу бити спреман. Зато што са идеалима нема компромиса и то је једина ствар са којом компромиса нема. Све остало је компромисима подлежно и компромис је једна лепа, а не ружна реч. На крају, то је управо зато што је и мој једини идеал Србија. Стављајући руку на Устав Републике Србије и Мирослављево јеванђеље, преузимам на себе бреме велике одговорности. То није само одговорност према овој генерацији грађана Србије, већ и према својим великим претходницима, а посебно према поколењима која тек следе. Велики Његош каже: поколења дела суде. Живим у уверењу да ће наша политика одолети суду времена и да ће будућа поколења, лишена емоција које директни учесници и савременици увек и неизбежно имају, са безбедне историјске дистанце наше време објективно оценити као време стабилизације и узлета Србије. Пре него што завршим, драги пријатељи, хоћу да се захвалим свима. Хоћу и вама овде, из овог сазива парламента или старог сазива парламента, јер ви сте донели велике и важне промене за Србију. Ви сте ти који сте се усудили да кажете – нећемо сву власт у својим рукама, хоћемо независно

правосуђе. Били сте једини који сте то смели да кажете и направите. Ви сте доносили најважније законе, да спасавамо народ у време Ковида. Ви сте доносили најважније мере када је требало Србију финансијски заштити и сачувати. Много тога доброг урадили сте за наш народ и грађане. Историја је та која ће да суди, а не неко на дневном нивоу. Хоћу да се захвалим свим бившим председницима Републике Србије и Савезне Републике Југославије, који су пружили огроман допринос напретку наше земље, који знају шта је држава, који својим присуством и данас показују да онај ко зна једном шта је држава, никада не заборавља шта му је дужност и не заборавља шта је држава и увек се држи основних принципа, да држава и интереси државе морају да буду важнији од личних интереса. Зато хвала вама свима што сте данас овде и бескрајно поштовање моје имате за све оно што сте чинили за нашу земљу. Хоћу вама, поштовани пријатељи из Републике Српске да се захвалим. Са вама сам, Жељка, Миле, много тога радио у претходних пет година, много тога доброг, чини ми се, учинили смо за наш народ. Сигурно је да смо правили и грешке. Хвала вам на томе што сте трпели понекад и моје другачије ставове, што сте били у стању да разумете да не морамо по сваком питању да имамо исто мишљење, али смо знали шта нам је циљ, а то је добро за наш српски народ и то увек добро за Републику Србију и Републику Српску. Хвала вам што сте ме трпели. Вама хвала, Ваша светости, што сте увек уз наш народ, што сте увек ту да поделимо и добро и зло. Хоћу да искористим прилику да се захвалим мојој породици којој није било лако у претходних пет година. Не желим да кукумавчим, јер јој неће бити лакше ни у наредних пет година, само хоћу да кажем Данилу, Милици и Вукану да их бескрајно волим и да тата ништа без њих не би могао. Због свега наведеног, молићу се Богу на исти начин како је то чинила предивна Ребека Вест док су нацистичке бомбе падале на њену домовину: Господе, допусти ми да се држим српски! Нека живи Србија!” Београд, 31. мај 2022. године

МАГАЗИН 551 12.6.2022.

12.6.2022.

МАГАЗИН 551

Уз подршку Владе Швајцарске

ПОБОЉШАНЕ УСЛУГЕ - Кроз два јавна позива програма Swiss PRO, под слоганом „Снаге удружи, подршку пружи“ подршка од пет стотина тридесет хиљада евра. - Локалне самоуправе суфинансирале реализацију пројекта са додатних сто седамдесет хиљада евра. - Уз финансијску и техничка подршка за развој и спровођење услуга социјалне заштите. - Пандемија корона вируса значајан изазов за рањиве групе, нарочито старе и особе са инвалидитетом валитет живота више од три хиљаде грађана из рањивих друштвених група побољшан је кроз унапређење услуга социјалне заштите, што је резултат реализације четрдесет једног пројекта који су локалне самоу-

праве, кроз програм Swiss PRO, спровеле уз подршку Владе Швајцарске. Укупна вредност подршке која је пружена кроз два јавна позива овог програма, под слоганом „Снаге удружи, подршку пружи“ процењена је на пет

стотина тридесет хиљада евра, уз додатних сто седамдесет хиљада којима су локалне самоуправе суфинансирале реализацију пројеката. Уз финансијску, градови и општине су добили техничку подршку за развој и спровођење

услуга социјалне заштите која укључује помоћи у кући и клубу сениора за стара лица, личног пратиоца и дневног боравка за особе са инвалидитетом и саветовалишта породице, младе и децу. У Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања потврђују да побољшање положаја рањивих група представља значајан део политике Владе Србије и приоритет система социјалне заштите, а локалне самоуправе један од значајнијих шрафова у систему због чега је веома важна подршка јачању њихових капацитета. Досадашња сарадња две државе потврђује да је унапређење социјалне укључености један од кључних приоритета, а програм Swiss PRO прилика да се

са националним и локалним партнерима допринесе видљивом напретку у овој области. Важним аспектом реформе јавне управе оцењено је повећање квалитета, опсега и инклузивности за грађане, нарочито услуга социјалне заштите за рањиве групе. У таквим околностима пандемија корона вируса је била, а и даље представља, значајан изазов за рањиве групе, нарочито старе и особе са инвалидитетом, што је повод да Влада Швајцарска потврди настојање да настави са подршком у даљем спровођењу ових услуга. У Канцеларији Уједињених нација за пројектне услуге оцењују да су локалне самоуправе успешно употребиле подршку програма Swiss PRO за велике помаке у области социјалне за-

штите. Томе су значајно допринели усмеравање и сарадња са Министарством рада, финансијска подршка Владе Швајцарске за социјалну укљученост, вођство и посвећеност локалних самоуправа у спровођењу промена у друштву. Сертификате за успешну реализацију пројеката добили су Ариље, Бабушница, Бела Паланка, Блаце, Брус, Ћуприја, Гаџин Хан, Ивањица, Крупањ, Лебане, Лозница, Медвеђа, Мионица, Неготин, Нови Пазар, Параћин, Пирот, Пожаревац, Пријепоље, Прокупље, Рача, Рашка, Ражањ, Рековац, Шабац, Сјеница, Сурдулица, Свилајнац, Топола, Тутин, Ужице и Жагубица. Т. Радовановић

Фото: Swiss PRO

СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ

12.6.2022.

МАГАЗИН 551

Десет градова и општина добијају модерне планове развоја

ПОДРШКА УНАПРЕЂ - Локални план развоја се усваја за период од најмање седам година и његово доношење је обавеза по Закону о планском систему. - Процес доношења плана мора да буде транспарентан и укључује све заинтересоване стране, удружења грађана и привреднике из локалних самоуправа и подстицање међуопштинске сарадње о априла следеће године десет градова и општина ће израдити модерне, дугорочне планове развоја, а на једном месту истаћи визију, циљеве и мере за бржи економски напредак и стварање бољих услова за живот и рад грађана и привреде. Професионалну менторску помоћ на том путу, у оквиру пројекта финансираног путем Немачке развојне сарадње који спроводи ГИЗ, могу да

очекују од Националне алијансе за локални економски развој и Балканског центра за регулаторну реформу, а подршку Републичког секретаријата за јавне политике. Стратешки документи биће припремљени током реализације активности „Подршка унапређењу капацитета и изради локалних планова развоја“, а почетак рада је пред крај минуле недеље озваничен потписивањем Мемо-

рандума о сарадњи између партнера на пројекту и челника десет локалних самоуправа, одабраних путем јавног позива. Израда планова развоја локалне самоуправе ће унапредити стратешко планирање, учинити га транспарентнијим и усмеренијим на потребе својих становника, што је посебно значајно на локалном нивоу, где је јавна управа у директном контакту са грађанима.

Локални план развоја се усваја за период од најмање седам година и његово доношење је обавеза по Закону о планском систему, а сваки мора да садржи преглед постојећег стања у различитим областима попут инфраструктуре, природних ресурса, здравствене заштите, образовања, туризма, пољопривреде и сл. Ови подаци су основа за креирање развојних шанси, приоритетних циљева којима се стреми и опис мера које ће даље бити разрађене другим документима јавних политика. Значајном се оцењује неопходност да процес доношења плана буде транспарентан и укључује све заинтересоване стране, удружења грађана и привреднике из локалних самоуправа и подстицање међуопштинске сарадње. Током пројекта биће организовано

десет стручних радионица за припрему планова и заједничких сусрета током којих ће представници локалних самоуправа моћи да размене искуства и праксе у овој области. Иако је велики број градова и општина испунио обавезу, и усвојио планове развоја, и даље постоји значајан број оних који то нису учинили и којима је потребна експертска подршка. Да је израда плана развоја много више од законске обавезе сведочи податак да свеобухватан плански документ представља основу за локални друштвеноекономски развој због чега мора бити реално утемељен. Разлог више за доношење је податак да ће користи имати сви, грађани, привреда, грађанска удружења, градске и општинске управе. То је и повод да циљем реформе планског система буде оцењено уна-

пређење конкурентности привреде и повећање животног стандарда на републичком и локалном нивоу. У Националној алијанси истичу да је постојање локалног плана развоја предуслов да локалне самоуправе креирају услове пословања по мери привреде, али и да су усвајање стратегије и формирање привредног савета прилика за заједничко решавање изазова и планирање развојних критеријума за успешан пролазак кроз програм Цертификације општина с повољним пословним окружењем у југоисточној Европи. Посебним квалитетом оцењује се могућност да локална самоуправа има модерну администрацију која на системски и ефикасан начин подстиче развој привреде и ствара услове за нове инвестиције које доносе раст. Т. Радовановић

Фото: НАЛЕД

ЂЕЊУ КАПАЦИТЕТА

МАГАЗИН 551 12.6.2022.

Јун месец менталног здравља

ПОВЕЋАН БРОЈ МЕНТАЛНИХ ПОРЕМЕЋАЈА - С обзиром на оптерећење које поремећаји ове врсте узрокују у здравственом, социјалном и економском смислу ментално здравље је један од приоритета јавног здравља. - Током епидемије корона вируса повећан број менталних поремећаја, обољења и морталитета од менталних болести што је у значаној мери утицало на оптерећеност здравстевног, социјалног и економског система. - Самоизолација и карантин изазивају депресију, анксиозност и склоност ка употреби психоактивних супстанци и алкохола. - Број менталних поремећаја повећан за петину, а опасностима ове врсте изложена целокупна популација. - После ковида психолошку подршку тражи значајан број младих

а иницијативу Министарства здравља и Републичке стручне комисије за ментално здравље јун је у Србији проглашен Националним месецом менталног здравља. Носилац свих активности које се реализују поводом овог дана је Клиника за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“, уз подршку Министарства здравља, Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, мреже института и завода за јавно здравље и здравствених установа. Ово је и прилика за подсећање да ментално здравље не представља само одсуство менталног поремећаја, већ обухвата стање благостања у којем свака особа остварује свој потенцијал, суочава се са свакодневним стресом, стање у коме може продуктивно да ради и у могућности је да допринесе својој заједници. Због тога подразумева свеукупну психолошку, емоционалну и друштвену добробит особе која утиче на то како људи мисле, осећају и раде, па су у стању да се адаптирају на промене и изађу на крај са проблемима. Уједно је један од приоритета јавног здравља с обзиром на оптерећење које поремећаји ове врсте узрокују у здравственом, социјалном и економском смислу. Иако људи често брину само о физичком здрављу, запостављајући ментално, пренебрегавају чињеницу да се свако може суочити са проблемима који се могу превазићи уз адекватну помоћ и подршку. Због тога се посебно важном оцењује свест о томе да свакодневни живот у различитим аспектима може да представља изазов и потешкоћу за сваког појединца, а одређен вид заштите представља издвајање времена за бављење собом и својим осећањима. Поред разговора са блиским особама понекад је потребна и стручна помоћ, па је важно разговарати о менталном здрављу како овај појам не би био погрешно схваћен и представљао табу тему. У таквим околностима промоција менталног здравља представља важан део свеукупне промоције здравља и подразумева активности које треба да обезбеде подржавајуће окружење за

МАГАЗИН 551

12.6.2022.

здраве стилове живота, физичко и ментално здравље. Промоција подразумева и едукативни рад са становништвом на свим нивоима, почев од најмлађег узраста, као и подизање нивоа свести о важности разумевања проблема менталног здравља и значаја које оно има за целокупни развој друштва. Промоција менталног здравља и превенција менталних поремећаја и болести је саставни део Агенде одрживог развоја, усвојене од стране Генералне скупштине Уједињених нација 2015. године, кад је једним од циљева оцењена потреба да се до 2030. године, кроз превенцију и терапију, за трећину смањи превремени морталитет од хроничних незаразних болести. Дом здравља Краљево и Општа болница „Студеница“ су тим поводом, у просторијама Едукативног центра, организовали заједничку конференцију за медије на којој су мало више светла на проблеме везане за ментално здравље бациле лекар опште медицине др Валентина Јаковљевић и психијатар психотерапеут др Зорица Туфегџић. Акценат је стављен на последње две године, од проглашења епидемије корона вируса, током којих је приметан повећан број менталних поремећаја, обољења и морталитета од менталних болести што је у значаној мери утицало на оптерећеност здравстевног, социјалног и економског система. Пандемија се потврдила ка потуно нова околност са одсуством могућности да се контролише наметнут начин живота у коме самоизолација и карантин изазивају депресију, анксиозност, склоност ка употреби психоактивних супстанци и алкохола, што значајно утиче на погоршање менталног здравља и повећан морталитет од менталних болести. Ангажовање лекара примарне здравствене заштите на отклањању последица епидемије разлог је смањене бриге о другим врстама болести, а најбоља потврда је повећан број пацијената који се жале на несаницу, поремећај пажње и концентрације, нарочито после прележане инфекције, чак и оних који у историји болести не-

мају поремећаје из сфере менталних. Најбоља потврда повећаног броја менталних поремећаја, каже др Јаковљевић, огледа се у расту упута за специјалистичке прегледе. Иако нема коначних података бројне студије указују да је број менталних поремећаја повећан за петину, а посебно брине податак да је опасностима ове врсте изложена целокупна популација. Главни узрочник је инфекција корона вирусом и болест коју она изазива, а као мултисекторска утиче на цео организам. С обзиром да вирус делује преко антителних ћелија, најситнијих крвних судова, и на тај начин компромитује исхрану ткива и ремети његову функцију, није поштеђен ни мозак па неки психички проблеми могу настати и из тог разлога - Кад су психијатријски поремећаји у питању подједнако су битни психолошки и социјални моменти, јер смо имали изолацију и карантине кад су људи били потпуно изоловани, што се врло лоше одразило на један део популације. Имали смо прилику да се сретнемо са стравичним сценаријима које су преживљавали људи у Италији, а кад је ковид у марту дошао до нас код неких је завладао страх који се не може карактерисати као патолошки. Страх је увек у функцији заштите па на неки начин мобилишемо снаге да се заштитимо, али дугорочним излагањем исцрпимо те могућности и онда почиње да нас превлађује. Више није конструктиван, па постаје патолошки, а манифестује се у виду различитих поремећаја, паничног поремећаја, мешовитог депресивног поремећаја, посттрауматског стресног синдрома, опсесивно-компулсивног поремећаја. Све су то поремећаји који су можда и раније постојали, али имамо десетак процената оних код којих су се симптоми појавили после ковида, каже др Туфегџић. Битним се оцењује податак да у оквиру клиничке слике постоје благи поремећаји пажње и концентрације који су, у односу на трајање, подељени на акутне и хроничне. Акутним се сматрају они који трају краће од четири недеље од појаве првих психичких

Др Зорица Туфегџић

12.6.2022.

МАГАЗИН 551

симптома типа анксиозности, депресивности, поремећаја сна и других, а након више од дванаест попримају карактер хроничних. Др Тугеџић указује на податке Уједињених нација који сведоче да се шездесет пет процената заражених ковидом врати на претходно стање током две до три недеље, док код десет процената поремећај поприма карактеристике хроничног. Ванредне околности изазване пандемијом утицале су на поремећаје у одвијању радног процеса одсуство са посла великог броја особа. Исти извор потврђује да половина њих, а двадесетак процената међу пацијентима са хроничним поремећајем, није било способно да се врати што упућује на економски моменат и страх од губитка посла. Искуство лекара сведочи да су међу менталним најзаступљенији депресивни поремећаји, а неке депресије повезане са поремећајем циркулације. Повећање од двадесетак одсто бележи се међу особама које су током пандемије изгубиле неког од чланова породице, или блиских рођака, код којих је првобитни шок заменио страх за сопствену егзистенцију, а све у значајној мери утицало на повећање броја депресивних поремећаја. Стручњаци упозоравају на постојање пацијената који ни неколико месеци по проласку опасности нису могли да схвате како су проблеми последице ковида. - Нису поштеђени ни психотични пацијенти и припадници старије популације код које је приметан пораст деменције. У случају психоза ради се о пацијентима који иначе воде врло неквалитетан начин живота, а статистика сведочи да живе десет до тридесет пет година краће у односу на општу популацију. У новим околностима њихови страхови су повећани, а брига за њих смањена зато што су све службе у једном моменту биле оријентисане на лечење ковида. Амбуланте нису радиле редовно, сем за хитне случајеве, пацијентима се није прописивала тера-

пија у општој пракси, лечење се сводило на терапију коју су већ имали, а страх од ковида их држао притајено. Код психотичних пацијентата на терапији, који су оболели од ковида, поставило се питање како се лекови метаболишу, и да ли оптерећују јетру која на тај начи може да страда. Чини се да смо те пацијенте ставили у други план, па је ковид дефинитивно довео до погоршања њихових когнитивних и дихевијарних симптома. С обзиром да се ради о старим пацијентима који имају доста придружених болести, и хроничне као факторе ризика за обољевање од ковида, неговатељи и деца су их штитили. Са друге стране, кад дође до смртног исхода, јавља се питање да ли је можда могло да буде и другачије, каже др Туфегџић. Бројни показатељи указују на комплексност ситуације коју карактерише повећан број пацијената и притисак на амбуланте, али и разбијање табуа након потврде да после ковида психолошку подршку тражи значајан број младих. На националном нивоу реаговала је Клиника за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“, а кол центар и СОС телефон омогућили пацијентима са простора целе земље да добију релевантне информације као помоћ за решавање проблема. У ситуацији кад су током епидемије корона вируса установе које су се бавиле зависницима обуставиле рад, па су били препуштени сами себи, није необично да се повећао њихов број. И док су они под контролом улазили у рецидиве евидентирана је појава нових који су се алкохолом и неким психоактивним супстанцама борили против анксиозности. Посебно значајним за овај период оцењује се повећан број случајева породичног насиља, повређивања и суицидалног понашања као последицама инфекције корона вирусом. Све то пред здравствене раднике ставља дилему да ли су могли другачије да реагују, пруже подршку у релаксацији пацијената и органи-

зују се на други начин по питању терапије. Оправдање за несналажење тражи се у до тада непознатим околностима у којима није могао да се превиди степен пораста депресија, анксиозности, поремећаја сна и опсесивно-компулсивног поремећаја. - Остаје отворено питање колико смо и шта учинили, а шта смо могли, али су то дефинитивно биле нове околности којима смо се прилагођавали у ходу. Негативан учинак су имали медији и информативне технологије, зато што су широким масама пласиране некритичке информације које су утицале и на однос према вакцинацији. Са друге стране, суочавали смо се са различитим информацијама које смо добијали од кризног штаба. потпуно конфузне чак и за нас у медицина а камоли за људе који то не познају, па је све утицало да ситуација буде оваква каква јесте. Што се суицида тиче, постоји правилност која указује да се опасност повећава у пролеће и јесен, а да су критични почетак недеље, крај дана и равница. Суициди се веома често јављају услед реактивних стања, и осећања кривице. Разлози могу да буду веома различити, од страха за егзистенцију због губитка посла до губитака у породици, а криза додатно погоршава та стања, каже др Туфегџић и подсећа да се на становнике Србије деценијама уназад врши притисак који изазива стрес. Све је утицало на прилагођавање новонасталим условима и навикавање на живот са одређеним нивоом стреса о чему сведочи колективно искуство из последње деценије двадесетог века настављено до данашњих дана. Константно присутан ниво стреса се посебно одражава на особе које веома бурно и непримерено реагују и на минималне поводе, што се сматра последицом потискивања свакодневних стресова до границе пуцања. Т. Радованови Фото: М. Радовановић

Светски дан заштите животне средине

МАГАЗИН 551

12.6.2022.

САМО ЈЕ ЈЕДНА ЗЕМЉА

- Светски дан здравља ове године био посвећен очувању здраве животне средине под слоганом „Наша планета, наше здравље“. - Време за храбре изборе, акцију и бољу будућност на здравој планети. - Акценат на активности које доприносе остварењу глобалних Циљева одрживог развоја, укључујући Агенду 2030, Париски споразум о климатским променама и „зелени“ опоравак од последица пандемије корона вируса. - Очување и унапређење стања животне средине кључно за очување јавног здравља. - Посебно значајан мултисекторски приступ у циљу очувања здравља становништва. - Животна средина представља један од високих циљева за благостање и комплетно очување јавног здравља онференцију о заштитиживотне средине у Стокхолму 1972. године обележио је слоган „Само је једна Земља“, који је и након педесет година актуелан и обележава овогодишњи Светски дан заштите животне средине, са нагласком на податакда је планета Земља једини дом свим људима света. На почеткуСтокхолмске конференције, на којој је учествовало сто тринаест држава, 5. јун је проглашен за Светски дан заштите животне средине, а од тада је сваке године обележен темама које су одговарале изазовима и проблемима у области животне средине, од загађења и уништавања екосистема до данашњих актуелних међу којима су климатске промене, циркуларна економија, здравље и животна

средина. Светскиданздравља је ове године био посвећен очувању здраве животне средине под слоганом „Наша планета, наше здравље“. Глобална конференција „Стокхолм +50: здрава планета за просперитет свих – наша одговорност, наша прилика“ је поводом обележавања педесетегодина одпрве одржана 2. и 3. јуна у главном граду Шведске. Кључне поруке овогодишње конференције указују да је време за храбре изборе, акцију и бољу будућност на здравој планети. Циљем састанка у Стокхолму уз учешће представника педесет девет земаља, укључујући и Србију, оцењено је спровођење активности које доприносе остварењу глобалних Циљева одрживог развоја,

укључујући Агенду 2030, Париски споразум о климатским променама и „зелени“ опоравак од последица пандемије корона вируса. У оквиру припрема Србије за учешће на конференцији реализоване су Националне консултације о животној средини које су организовали Министарство заштите животне средине, Канцеларија Светске здравствене организације у Београду, Програмза развој УједињенихнацијауСрбији и Амбасада Шведске, а представници Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ учествовали на панелу посвећеном односу животне средине и здравља. Поновни акценатна очувањуиунапређењу стања животне средине оцењен је

кључнимза очување јавногздравља, а посебно значајнимважностмултисекторског приступа уциљу очувања здравља становништва. Колика је сложеност јавног здравља најбоље је потврдила пандемије започета умарту2020. године. Поруке консултација потврђују да животна средина, поред очувања здравља и свих актвивности које се односе на пружање здравствене заштите, представља један од високих циљева за благостање и комплетно очување јавног здравља. Панел дискусија у оквиру припрема за учешће на скупу у Стокхолму била је прилика за подсећање да су се, у условима пандемије корона вируса, институције здравственог система у Србији реорганизовале у циљу остварења потпуне здравствене заштите. Препорукеу

оквиру противепидемијских мера за личну заштиту и заштиту животне средине у пандемији, које је доносио Институт за здравствене установе, као и за делатности из области туризма, трговине, угоститељства, саобраћаја, школства, установе културе, научне установе и бројне друге, базиране су на Закону о заштити становништва од заразних болести. Као особа за контакт Светске здравствене организације за протокол о води и здрављу, Института за јавно здравље Србије, др сци Драгана Јовановић сведочи о спровођењу глобалних и регионалних иницијатива на унапређењу активности у областиводоснабдевања, санитације ихигијене у Србији. Протокол о води и здрављу је оцењен као моћан иструмент за

ефикасну идентификацију приоритета и постављање националнихциљева у области водоснабдевања, санитације и хигијене, а његово спровођење добром основом да се спремно уђе у пандемију, донесу релевантне препоруке и јача интегрисани приступ у водоснабдевању и санитацији. Поред обележавања педесет година од прве конференције Уједињених нација о животној средини, циљ овогодишње је и спровођење активности које доприносе остварењу глобалних Циљева одрживог развоја, Споразума из Париза о климатскимпроменама, као и„зелени“ опоравак од последица пандемије корона вируса. Т. Радовановић

Политичка репресија у Србији 1944-1946

МАГАЗИН 551

12.6.2022.

КАЖЊАВАЊА

- Одељење за заштиту народа носећи стуб комунистичке диктатуре у времену када се у Југославији успостављала револуционарна власт. - Ликвидације, одузимања имовине и други видови репресије трајали су до маја 1945. године, а најтеже последице осетило је око шездесет хиљада људи. - Шездесет хиљада агената тајно пратили дешавања у гарнизонима Југословенске народне армије. - И Борис Кидрич у кућном притвору након лажне оптужбе да је потрошио паре које су од Енглеза стигле у Титов Врховни штаб. - Архива за тумачење прошлости Комунистичке партије Југославије нетрагом нестала из Министарства унутрашњих послова приликом бомбардовања зграде Савезног секретаријата за унутрашње послове 1999. године. - Систематски унштавана грађа тајних служби, подједнако југословенских и српских. - ОЗНА је била инструмент репресије над сопственим народом, а не инструмент заштите

А БЕЗ ДОКАЗА

д формирања Одељења за заштиту народа, познатијег као ОЗНА, рад службе је обавијен веловима бројних тајни које деценијама уназад покушавају да открију различите структуре истраживача. Последњи открива књига „ОЗНА – Политичка репресија у Србији 1944-1946. Документи“, др Срђана Цветковића и др Немање Девића, коју су издали Catenа mundi и Институт за савремену историју у Београду. Недавна промоција у Галерији Народног музеја Краљево била је прилика за потврду како је Одељење за заштиту народа основано и као тајна полиција а, уз свeприсутну идеологију и култ личности, била носећи стуб комунистичке диктатуре у времену када се у Југославији успостављала револуционарна власт. Књига доноси до сада непозната и први пут објављена докумената која разоткривају и детаљно реконструишу државну репресију за време комунизма.

МАГАЗИН 551

12.6.2022.

Историчари подсећају да је прве инструкције о формирању мајке свих тајних служби комунистичке Југославије до 1991. године, а у Србији до 2000. године, моделиране по совјетским принципима а по инструкцијама совјетског генерала Црвене армије Корњејева, дао шеф ОЗНЕ и тадашњи министар унутрашњих послова Александар Ранковић. Иако је декларативно штитила обавештајне и контраобавештајне партизанске јединице служба је од самог почетка била нешто сасвим друго, пре свега институција за лов на унутрашње непријатеље. Као таква је, по совјетском моделу, тражила и кажњавала непријатеље револуције и више бринула о унутрашњим непријатељима него о безбедности и заштити народа, партизанских одреда и јединица. То је у Србији било видљиво већ у јесен 1944. године, након што су се прве екипе у августу и септембру спуштале са

Виса и распоређивале на овом простору. Како су партизани напредовали, и ушли у Београд, почео је обрачун са унутрашњим непријатељима, а прва хапшења и стрељања уследила су већ крајем октобра. Ликвидације, одузимања имовине и други видови репресије трајали су до маја 1945. године, а најтеже последице осетило је око шездесет хиљада људи који су партизане дочекали као ослободиоце. ОЗНА је постојала до 1946. године и формирања Управе државне бездедности, цивилне тајне полиције познате као Удба, а војни део трансформисан у Контраобавештајну службу КОС. Нова трансформација извршена је 1963. кад је цивилна тајна полиција преименована у Службу државне безнедности, али је и даље позната као Удба, а војна преименована у Управу безбедности Савезног секретаријата за народну одбрану, али даље постоји термин КОС. Иако деведе-

сетих година прошлог века у Србији постоји Ресор државне безбедности, а од 2002. Безбедносно информативна агенција, у жаргону се и даље користи термин Удба, а за припаднике службе удбаши. Због чињенице да је поставила принципе који су били актуелни у историји до краја двадесетог века ОЗНА се сматра мајком свих служби безбедности која је са шездесет хиљада агената који су тајно пратили дешавања у гарнизонима Југословенске народне армије, бринула о армијским јединицама. За њихово постојање нису знали ни команданти гарнизона, а задатак је био да шпијунирају војнике који су долазили из различитих социјалних група, били различитог политичког опредељења и националности. У књизи су сабрана документа која су била доступна, а оцењена као значајни за период од ране историје Озне до

2000. године. У ситуацији кад нема оригиналних најбољим извором података показали су се дневник и сећања начелника Трећег одељења Јефтимија Шашића који, и поред жеље да формира документацију, није успео да пронађе ништа јер је у периоду од маја до августа, кад је преузео функцију, све већ било уништено. Разлог се огледа у податку да су већ почели обрачуни у комунистичком руководству праћени истрагама, тачним или нетачним подацима и претварањем рекла казала у чињенице. На основу таквих података је и Борис Кидрич неколико дана био у кућном притвору након лажне оптужбе да је потрошио паре које су од Енглеза стигле у Титов Врховни штаб. О односу према документима из тог периода сведочи један из 1945. са потписом Александра Ранковића који је уочи избора послао упутства за понашање у гарнизонима са посебном пажњом на

саботере и оне који исписују пароле. Упозорење на крају документа да се спали на најбољи начин сведочи о односу према поверљивим стварима које су биле предмет интересовања службе. Историчари подсећају да је архива за тумачење прошлости Комунистичке партије Југославије у периоду између 1945. и 1991. године, посебно јавне и тајне безбедности, нетрагом нестала из Министарства унутрашњих послова. Иако службени став државе Србије указује да је нестала приликом бомбардовања зграде Савезног секретаријата за унутрашње послове историчари верују да није уништена али за то немају доказа. Објављивање докумената се сматра значајним због јавности која од историчара очекује да истраже и реконструишу прошлост и објективно саопште све чињенице до којих су дошли. Разлог што то нису у могућности огледа се у потврди да се грађа тајних служби, подједна-

12.6.2022.

МАГАЗИН 551

ко југословенских и српских, систематски унштава и онемогућава истраживање чињеница на основу којих се могу доносити адекватни закључци и формира историјска свест народа. Трачак светлости појавио се у тренутку кад је влада формирала комисију за истраживање тајних гробница у Србији после 12. септембра 1944. године, па се дошло до извора који, иако нису потпуни, дају јасну слику како је ОЗНА била инструмент репресије над сопственим народом, а не инструмент заштите. Истраживања дешавања у том периоду сведоче да је особама проглашеним за народне непријатеље и ратне злочинце одузимана имовина чија вредност ни до данас није утврђена. У таквој ситуацији потомцима је онемогућено да је поврате пре него што докажу како њихови преци нису били ратни злочинци за какве су оглашени без икаквих доказа. У јавности је деценијама уназад присутна сумња да је УДБА управљала српским и југословенским друштвом у коме ништа не значе ни политичке странке, ни демократизација, ни слободни избори. Постоји свемоћна тајна полиција која поставља људе, смењује владу, убија

председнике влада, одлучује о судбини друштва, а колико је све тачно није могуће утврдити без адекватне историјске грађе и веродостојних докумената. Књиге као што је „ОЗНА – Политичка репресија у Србији 1944-1946. Документи“ сматра се значајном због чињенице да је читаоцима препуштено да сами остваре увид у проблематику и без помоћи историчара. Зато се објављена документа оцењују као коцкице у мозаику које морају да се сложе како би се створио фонд знања са претензијом да буде објективан, а није подложан преиспитивању и омаловажавању. Веродостојна документа су неопходна како би се у подељеном друштву дошло до заједничког именитеља за различите праксе историографије, идеолошке и политичке приступе, до принципа по коме отимање било чије имовине уз било коју врсту политичког идеолошког оправдања и убијање цивила из политичких разлога није дозвољено, да је подложно закону, процесуирању, хапшењу и робији без обзира у име које идеологије је извршено. Размишљање о репресији у Србији води ка четири периода од којих је први,

од 1944. до 1952. године, објављен у књизи „Прогон непријатеља народа и државе“. Следи прогон унутрашњих непријатеља од 1953. до 1968. па период прогона непријатеља самоуправљања од 1969. до 1989. Четврти од 1990. траје до данашњих данас, обухвата период репресије која се одвијала током владавине режима Слободана Милошевића а од 2000. режима који је својевремено значио комбинацију најгорих у Србији. Анализа узрока репресије разликује идеолошко-револуционарне факторе присутне у периодуу између 1944. и 1945. године, потом ратне услове, недемократско социјално политичко наслеђе, спољнополитичке притиске на Југославију који су били присутни, али и наслеђене антрополошке и цивилизацијске који трају до данас а потврђују склоност према ауторитарним режимима. С правног аспекта посматрано репресија у Србији се од 1944. одвијала у троуглу између ригидне комунистичке идеологије, репресивног војно полицијског апарата и инструментализацију кривично правног законодавства. У том троуглу створене су и правне претпо-

области, од организације Озне и ликвидације народних непријатеља, а посебну драгоценост представљају врло прегледно сложена изворна документа, галерија мапа, цртежа и фотографија. Књига садржи значајну количину података посебно занимљивих за правнике, у првом реду оне о револуционарном законодавству и законима тог доба који су служили као инструмент за деловање револуционарних судова. Посебно пластично приказана је технологија хапшења, ислеђивање, конфискација имовине, ликвидација без суда, објављивање књига и спискова, а обрађена је и технологија кажњавања колабораната, ратних злочинаца и државних непријатеља. Историчари оцењују да ка односу према злу које се десило, и механизмима правог сагледавања ауторитарне прошлости, воде четири корака који су успешно примењивани у земљама у транзицији. Првим се оцењује отварање досијеа тајних служби, другим лустрација, па рехабилитација политичких осуђеника и кажњеника и на крају реституција и денационализација. За разлику од других држава Србија

је доносила уредбе али не и закон о отварању досијеа тајних служби, због чега се објављивање ове књиге сматра првим кораком. Мртво слово на папиру остао је и закон о лустрацији, а доста противуречно се примењују закони о рехабилитацији и реституцији. Разлоге што у Србији нема озбиљног правног суочавања са злом које се догодило након Другог светског рата историчари виде у ревизија прошлости и њеној злоупотреби у политичке сврхе. У Србији нема јасног разграничења између жртава и починилаца, али има исувише добровољних саучесника бивших ауторитарних режима, па се неспремност за суочавање сматра одсуством жеље да се сече грана на којој седе. Најважнијим се оцењује податак да је од 2000. године, која се узима као демаркациона црта са ауторитарном прошлошћу, настављен континуитет са аутиоритарном владавином па је присутнија била борба за њено стављање под своју контролу него промене које укључују монопол над финанасијским капиталом, државним и идеолошким апаратима и војно полицијским корпусом. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ставке за реализацију и остварење репресије која се огледа у монополу једне партије, политичкој полицији, производњи непријатеља, агресивној пропаганди, свеобухватном погледу у свет, култу вође и кршењу људских права као обележјима која су од 1946. присутна до данас. Кључном за настанак књиге оцењује се чињеница да су аутори били укључени у рад државне комисије за тајне гробнице која је радила од 2009. до 2015. и први пут имала увид у досијеа и архивску грађу из тог периода. Комисија је евидентирала двеста једанаест тајних гробница и педесет девет хиљада деветсто дванаест цивилних жртава комунистичког режима у Србији током само неколико година. Значајном се оцењује одлука о скидању ознаке поверљивости са историјске грађе Озне која је предата Архиву Србије што је историчарима пружило прилику да истражују, а резултат је и књига „ОЗНА – Политичка репресија у Србији 19441946. Документи“. У средишњем делу књиге сабрани су релевантни документи из разних архива који се односе на дванаест истражених

Шеста Турнеја „Слободне зоне“ у Краљеву

ЗА ФИЛМСКЕ

МАГАЗИН 551

12.6.2022.

- Шеснаеста турнеја филмског фестивала „Слободна зона“ кроз Србију. - Фестивал заснован на идеји о децентрализацији културе и жељи да се ексклузиван филмски садржај учини доступним публици у већим градовима, али и мањим местима у којима биоскопи не постоје, а културна дешавања су реткост. - После фестивала који се одржава у новембру сваке године, наредне креће на Турнеју током које се публици пружа прилика да види избор најбољих филмова. - Током шест дана пред Краљевчанима исто толико филмских остварења европских кинематографија насталих претходних година. - Ако ни због чега другог сваки од ових филмова је вредело видети због потврде да су остварења аутора из ових земаља доступна само у оквиру „Слободне зоне“

СЛАДОКУСЦЕ

12.6.2022.

МАГАЗИН 551

лободна зона“ је филмски фестивал основан 2005. године са идејом да се кроз популаризацију ангажоване кинематографије, која није део уобичајеног биоскопског репертоара, отвори простор за промоцију, промишљање и разумевање актуелних друштвених појава и проблема у свету, земљи и региону. Прве године је у једној биоскопској сали приказано двадесет документар-

них, играних и краткометражних ангажованих филмова из целог света, награђених на престижним светским фестивалима, а од тада се на програму „Слободне зоне“ сваке године приказује тридесет до четрдесет целовечерњих играних и документарних филмова. Фестивал се од 2013. године организује истовремено у три града, Београду, Новом Саду и Нишу, а пројекције се одржавају у десет биоскопских сала. После

пројекција у новембру сваке године, фестивал наредне креће на Турнеју током које се публици у мањим градовима, местима и селима, пружа прилика да виде избор најбољих филмова. Турнеја подразумева бесплатне пројекције у више од педесет градова Србије, приликом којих се публици пружа прилика да ужива у најновијим остварењима у области играног и документарног филма и информишу се у вези са темама

које они обрађују. Филмски фестивал „Слободна зона“ кренуо је на шеснаесту Турнеју и у оквиру избора донео најновије документарне и игране филмове који су били изузетно запажени на глобалној ангажованој филмској сцени. Пажљивом селекцијом одабрани су они који су освајали најзначајније награде и показали изузетан потенцијал код публике и критике од Берлина до Кана и других

великих светских филмских манифестација. Турнеја је од средине марта до средине јуна организована у више од педесет градова и општина, а поред указаног поверења старих партнера посебно задовољство представља сарадња са знатним бројем нових локалних партнера, па су у многим местима филмови са Фестивала приказани први пут. Публици широм Србије пружена је при-

лика да погледа девет филмова међу којима су победник прошлогодишње Слободне зоне, озбиљан документарац о стрпљивом професору из малог града Немачке „Професор Бахман и његови часови“, један од најгледанијих филмова седдамнаестог издања Зоне „Најлепши дечак на свету“ који доноси причу о Бјорну Андресену кога је Лукино Висконти изабрао да глуми Тађа у филму „Смрт у Венецији“ и прогласио га пер-

МАГАЗИН 551

12.6.2022.

сонификацијом лепоте. Шеснаеста по реду Турнеја отпочела је 16. марта пројекцијом филмова у Панчеву а потом посетила Осечину, Обреновац, Смедерево, Нови Бечеј, Пожегу, Руму, Бољевац, Бор, Зрењанин, Пожаревац, Алексинац, Крупањ, Голубац, Руски Крстур, Јагодину, Лазаревац, Ужице, Бачку Паланку, Суботицу, Брус, Пецку, Љиг, Пријепоље, Мокрин, Крушевац, Лесковац, Лозницу, Сомбор, Кањижу, Сремску Митровицу, Врњачку Бању, Косјерић, Сремске Карловце, Краљево, Крагујевац, Вршац и Сјеницу. До краја ће посетити још Шабац, Чачак, Футог, Бечеј, Бачки Моноштор, Горњи Милановац, Раброво, Ириг, Параћин, Петровац на Млави, Уб, Зајечар и Кучево. Од укупног броја, за приказивање у Краљеву је одабрано шест филмова, шведски „Најлепши дечак на свету“ и „Ја сам Грета“, холандско-грчка копродукција „Без кајања“, фински „Први снег“, белгијско-немачки „Мој тата хот дог“ и српско-британски „Фејт и Бран-

ко“. Метеоролошке прилике нису биле наклоњене организаторима па је, уместо у дворишту испред, прва пројекција била у просторијама Француске куће пред само неколико највернијих посетилаца ове манифестације. Прве вечери је приказан „Најлепши дечак на свету“ који доноси причу о Бјорну Андресену, глумцу кога је почетком седамдесетих година прошлог века Лукино Висконти изабрао да глуми Тађа у филму „Смрт у Венецији“. Током светске премијере филма на Филмском фестивалу у Кану 1971. године, бриљантни италијански режисер је глумца тинејџера прогласио најлепшим дечаком на свету, а кад је то изговорио није помишљао да ће тиме на живот Бјорна Андресена бацити сенку која се над њим надвија и педесет година касније. Андресен је са петнаест година преко ноћи изашао из анонимности и био одабран да глуми тинејџера из Пољске у кога се заљубљује главни јунак филма Фон Ашенбах. „Најлепши дечак на све-

ту“ на очаравајући начин развија причу о прошлости и животу Бјорна Андресена додајући магију садржану и у оригиналном делу Томаса Мана. Колико временске прилике утичу на посету било је видљиво другог дана кад је публици пружена прилика да на отвореном простору, кроз филм „Ја сам Грета“, боље упозна тренутно најпознатију еколошку активисткињу Грету Турнберг. Филм о еколошкој активисткињи која је борбу за климатске промене започела реченицом „Моје име је Грета и желим да почнете да паничите!“ сведочи да није била директна, вероватно је нико и не би узео за озбиљно јер, како каже њен отац Сванте који јој је и главни пратилац на путовањима и активистичким активностима, она о климатским променама зна више од деведесет седам одсто светских политичара. Грета поседује самоувереност на којој би јој позавидели и одрасли и нашла је нешто за шта је вредно борити се, а то је будућност планете. Време као да се уротило против

„Слободне зоне“ па је и трећа пројекција пресељена у унутрашњост Француске куће где је приказан филм „Без кајања“, чија прича прати припаднике холандских трупа са задатком да спроводе мировну мисију на Блиском истоку. После изненадног нестанка њиховог команданта, три млада војника остају сами да чувају војно возило на напуштеном планинском путу а због ситуације у којој су се нашли, и неподношљиве врућине у пустињи, све више губе додир са реалношћу. Зато ће сусрет са локалним четрнаестогодишњим пастиром, чију су козу случајно убили, ескалирати у борбу која ће заувек обележити њихове животе. Главни јунак филма „Први снег“, приказаног четвртог дана, је тринаестогодишњи Рамин Мехдипоур који са члановима породице из Ирана живи у избегличком центру у Финској. Тек што почне да ужива у школском распусту, породица добија вести да им је захтев за азил одбијен, па подноси жалбу апелационом суду и наставља са свако-

дневним животом упркос претећој опасности од депортације. Рамин тада креће у нови разред и сваки моменат, свако ново пријатељство му је драгоценије него икад пре. Препоследњег дана на репертоару је био „Мој тата хот-дог“ чији главни јунак Пол оставља досадан али сигуран посао у банци да би коначно испунио давнашњи сан и постао глумац. У ситуацији кад оваква одлука не наилази на разумевање породице Полова најмлађа ћерка Зое је једини ослонац на путу којим је кренуо, подржава га јер верује да у себи носи таленат за глуму који тек треба да буде откривен. Без обзира што се у почетку све чинило смешним планом, осуђеним на неуспех, филм се завршава забавним, узбудљивим и дирљивим путовањем за целу породицу. Овогодишњу турнеју окончао је документарац „Фејт и Бранко“, са причом о браку двоје музичара, Фејт која из Енглеске путује у Србију да упозна ромску музику и виолинисту ромског порекла

Бранка у којег се заљубљује. Интимни документарац који прати културолошке разлике у односу између музичара сниман у периоду од седам година током којих је, услед уочавања различитости и схватања да је музика можда једино што имају заједничко, и њихов брак стављен на пробу. После шест дана намеће се закључак о потврди идеје Турнеје „Слободне зоне“ о децентрализацији културе и жељи да се филмски садржај учини доступним публици у градовима и мањим местима у којима можда ни не постоје биоскопи. Ако ни због чега другог сваки од ових филмова је вредело видети због потврде да је остварења аутора из ових земаља могуће видети само у оквиру „Слободне зоне“. Ма колико да су опречни коментари малог броја присутних, а филмови нису остварења која ће се дуго памтити и препричавати, остаје жал због разочаравајуће посете која се није много разликовала од претходних година. Т. Радовановић

На репертоару Биоскопа “Кварт” Приче из скривеног града Док у скривеном граду његови грађани живе у хармонији,млада опосумка Кери сања о авантури изван зидина. На церемонији, која се одвија сваке године, она убере последње семе са митског дрвета жеља и некако покреће апокалиптичну ледену олују. Град бива прекривен снегом, свим становницима прети опасност, а Кери има врло мало времена да исправи грешку како би спасила све у њему. Анимирана породична авантура у 2Д формату, синхронизована на српски језик, траје тачно сат и по, а настала је у режији Ричарда Кјусоа према сценарију који су написали Питер Ајван и Рајан Гривс. Главне улоге тумаче Миранда Тепсел, Рос Нобл, Кејт Марфи и Рајан Реншоу,а филм се приказује до 15. јуна у пројекцијама које почињу у 17,30.

се“ одвија четири године након што је Ајсла Ниблер уништен, а диносауруси заједно са људима сада живе и лове широм света. Ова крхка равнотежа ће преобликовати будућност и једном заувек одредити да ли ће људска бића остати главни предатори на планети коју деле са најстрашнијим створењима у историји. Акциону авантуру у 2Д формату, којој неостаје четири минута да би трајала два и по сата, Колин Тревороу је режирао према сценарију који је написао са Емили Кармајкл и Дереком Конолијем. У новој авантури која одузима дах Крису Прату и Брајс Далас Хауарду придружују се добитница Оскара Лора Дерн, Џеф Голдблум и Сем Нил, а значајније улоге тумаже још Даниела Пинеда и Џеф Голдблум. Филм је на репертоару до среде 15. јуна, а пројекције почињу у 19,30.

Злочин у Холивуду

МАГАЗИН 551

12.6.2022.

Свет из доба Јуре: Надмоћ

Филм који стиже из компанија Јуниверсал Пикчерс и Амблин Ентертеинмент, покреће франшизу вредну више од пет милијарди долара на смелу, неистражену територију са до сада невиђеним диносаурима, вратоломном акцијом и запањујућим визуелним ефектима. „Надмоћ

Чарли Валдо је бивши детектив који дубоко у шуми живи минималистичким и самотњачким начином живота, а иза себе је оставио успешну каријеру и девојку Лорену како би платио самонаметнуту казну због грозног пропуста у једном од претходних случајева на ком је радио. Његов миран живот биће изненада прекинут, када као приватни детектив буде

приморан да ради и истражи убиство супруге једне ексцентричне телевизијске звезде. Акциона мистерија у 2Д формату траје десет минута мање од два сата, а Тим Киркби је режирао према сценарију који је написао Хауард Мајкл Голд. Главне улоге тумаче Чарли Ханам, Мел Гибсон и Луси Фрај, а филм се приказује још данас последњом пројекцијом која почиње два сата пре поноћи.

Коцкар Вилијам је бивши војни иследник који живи испод радара као коцкар са ниским улозима, а његов живот је уздрман када наиђе на Кирка, младића који жели да се освети заједничком непријатељу. Уз подршку мистериозног финансијера, Вилијам уводи Кирка у круг казина али открива да га духови прошлости неће тако лако ослободити. Трилер у 2Д формату траје сто једанаест минута, Пол Шредер га је режирао према сопственом сценарију, а главне улоге тумаче Оскар Ајзак, Вилем Дефо, Тај Шериден, Тифани Хедиш и Александер Бејбер. Филм се приказује до 15. јуна, а пројекције почињу у 22 сата.

МАГАЗИН 551

12.6.2022.

Враћ не р

Нико нема, што Србија има Схватићемо, кад све – изгуби

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

ћају се, на Косовски циклус; решавају постојећи – циркус.

а!? имо!

Вође, нису за боља времена! Рођени су за ова – невремена.

У Србији, здравствена је слика: „санаториј” препун нерадника. -

МАГАЗИН 551

12.6.2022.

www.minjina-kuhinjica.com

Из Мињине кухињице

Педесета годишњица првих ауто мото трка

МАГАЗИН 551

12.6.2022.

ПОЛА ВЕКА Б

- Од првих 1972. године мото и ауто трке на Берановцу су сваке године привлачиле десетине хиљада гледалаца, подједнако из земље и иностранства. - Две године након прве трке у промотивној вожњи формула из класе „супер В лола“, а следећих и званична такмичења у овој категорији. - За пету трку националног шампионата ове године у више категорија стаза због атрактивности са оригиналних пет хиљада и двеста педесет скраћена на четири хиљаде метара. - Старт прве трке данас један сат након поднева. - Међу званицама велики број учесника трка из ранијих деценија. - Стаза на Берановцу најбоља у земљи. - Трке у Краљеву поново у календару Спортског мото и картинг савеза Србије

БЕРАНОВЦА

12.6.2022.

МАГАЗИН 551

тарији суграђани се још сећају кружних уличних мото трка у Краљеву шездесетих година прошлог века, дуж Омладинске, Чика Љубине, „4. краљевачки батаљон“ и Улице Војводе Путника, што сведочи да је традиција ауто-мото спорта у граду дужа од пола века. А пре тачно педесет година, на нешто раније изграђеном полигону војног комплекса Берановац, намењеном обуци припадника ауто јединице, одржане су прве ауто мото трке које су годинама потом окупљале велики број такмичара и десетине хиљада гледалаца, како из земље тако и иностранства. Значајним за покретање точка историје који се врти пола века оцењује се тадашњи секретар Ауто-мото клуба „Краљево“ Радош Васовић због чега спортски део аутодрама и данас носи његово име.

Редовни посетиоци трка на Берановцу сећају се узбуђења које су изазивали возачи мотоцикала, почев од најслабијих до оних са приколицом, потом аутомобила у оквиру националне класе популарних „фића“. Била је то прилика да се пред посетиоцима појаве најновији модели познатих светски марки велике кубикаже, због чега се посебно изазовним чинио паркинг поред стазе дуге пет километара и две стотине педесет метара. Као таква дуго је важила за најбољу у Југославији, а најбоља потврда услова које имала за мото и ауто трке су међународна такмичења организована на овој локацији. Само две године након прве трке на стази се у промотивној вожњи појавила формула из класе „супер В лола“, а следећих и званична такмичења у овој категорији.

Педесета годишњица одржавања првих ауто-мото трка на Берановцу је повод за жељу челника Спортског ауто и картинг савеза Србије да на адекватан начин обележе значајан јубилеј. Зато је за данашње ауто трке у више категорија аутодром посебно припремљен, а због атрактивности стаза са оригиналних пет хиљада и двеста педесет скраћена на четири хиљаде метара. Акценат је и овога пута стављен на безбедност, како учесника тако и посетилаца, па су претходних викенда обављени обимни припремни радови са циљем да се обезбеди висок степен и елиминише могућност било каквих инцидената. Први дан викенда је резервисан за тренинг као прилику да се такмичари боље упознају са карактеристикама стазе, а после првог у раним јутарњим

часовима уследио је и званични један сат након поднева уз учешће великог броја домаћих такмичара са гостима из Црне Горе, Републике Српске и Северне Македоције. За пола сата након поднева данас је заказано свечано отварање, а након тога и старт прве трке у присуству званица међу којима се очекују и бројни учесници трка на овој локацији претходних деценија. У Спортском ауто и картинг савезу потврђују да је стаза на Берановцу најбоља у земљи, а после периода одсуства са ове локације повратак се оцењује као добра прилика да се за ауто спорт заинтересује што више младих. Услови за одржавање такмичења обезбеђени су уз подршку локалне самоуправе, а ауто трке на Берановцу су поново у календару такмичења Спортског ауто и картинг савеза. Организа-

тор такмичења је „AMSK KV racing team“ који је препознат као спортско удружење способно да га спроведе на најбољи начин. Данашња трка је пета овогодишња у календару такмичења Спортског ауто и картинг савеза, после по две у Мађарској и Словачкој након потврде да Србија нема довољно адекватних стаза за ову врсту такмичења. Међу шездесет до седамдесет такмичара је и осамнаест Краљевчана који ће настојати да оправдају реноме стицано последњих неколико година. О њему сведочи податак да је клуб сваку од претходних шест сезона такмичења завршавао међу најбољима у земљи, на првом или другом месту. Значајан успех остварен је и претходне године што је добра основа за велика очекивања пред старт данашњих

трка. Педесету годишњицу од одржавања првих ауто и мото трка на Аутодрому Берановац значајном оцењују и у Спортском савезу Краљева где разлог за то налазе у чињеници да ниједан град у Србији нема тако дугу традицију у овој области. У овој асоцијацији подсећају на изузетну прилику да посетиоци током два јунска дана виде најмодерније аутомобиле посебне спецификације, који развијају велике брзине, а до сада су могли да их виде само током телевизијских преноса. Прилика за то пружа се куповином улазнице по популарној цени од триста динара уз потврду да је улаз за млађе од дванаест година слободан. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 551 12.6.2022.

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 12. И 18. ЈУНА

МАГАЗИН 551

12.6.2022.

12. јун

1667 —Жан Батист Дени, лекар Луја XIV, извео је прву успешну трансфузију крви петнаестогодишњем дечаку користећи крв овце. 1683 — Турска војска почела другу опсаду Беча. Град је у септембру исте године ослободио пољски краљ Јан Собјески. 1691 — Ахмед II на турском престолу наследио султана Сулејмана II у веома тешким приликама за царство. Водио је неуспешне ратове против Аустрије, Венеције и Русије и био присиљен да прихвати неповољне услове Карловачког мира 1699. 1798 — У походу на Египат Наполеон Бонапарта заузео острво Малта. 1848 — Мађарска војска напала Сремске Карловце, седиште Срба у Угарској, што се сматра почетком мађарско-српског рата 1848. године. 1849 —Мађари топовима с Петроварадина скоро потпуно уништили Нови Сад бранећи се од напада војске хрватског бана Јелачића, који је као аустријски официр имао наређење да угуши мађарску револуцију. 1898 — Током Америчко-шпанског рата лидер филипинског револуционарног покрета генерал Емилио Агиналдо прогласио, уз подршку САД, независност Филипина. 1900 — Немачки Рајхстаг усвојио закон о повећању немачке ратне поморске флоте, која ће потом постати једна од најјачих у свету. 1917 — Грчки краљ Константин I абдицирао у корист старијег сина, принца Александра. 1934 —Влада Бугарске, која је дошла на власт превратом у мају 1934, забранила је политичке партије. 1936 — На Малом Калемегдану у Београду отворен Зоолошки врт, у којем је до 1941. сакупљено око 1.200 животиња.

1964 — Нелсон Мандела, Волтер Сисулу и још шест вођа антирасистичког покрета у Јужној Африци, осуђени су на доживотну робију. 1964 — Врховни суд САД је донео пресуду у случају Лавинг против Вирџиније, прогласивши неуставним законе који су криминализовали бракове између особа различитих раса. 1976 — У државном удару у Уругвају оборен председник Хуан Бордабери и почела је деветогодишња војна диктатура. 1987 — Бивши цар Централноафричке Републике Жан Бедел Бокаса је осуђен на смрт због злочина извршених током 13-годишње владавине. 1988 — У Бангладешу избиле демонстрације због уставног амандмана усвојеног пет дана раније, којим је ислам постао државна религија. 1991 —Борис Јељцин изабран за председника Русије на првим непосредним председничким изборима у тој земљи. 1993 —Амерички авиони бомбардовали главни град Сомалије Могадиш у покушају да униште герилце генерала Мохамеда Фараха Аидида. 1999 — На Косову и Метохији почело размештање међународних безбедносних снага, на основу Резолуције 1244 Савета безбедности УН. 2001 — Македонија поништила признање Тајвана, кога је признала две године раније и окренула се политичкој сарадњи са Кином. Последица тадашњег признања је била напуштање кинеског војног контингента мировних снага из Македоније и потпуна НАТО контрола границе ка Косову и Метохији. Мохамед Рашид Дауд Ал-Овали, следбеник терористе Осаме Бин Ладена, осуђен је у Њујорку на доживотни затвор, без права на жалбу, за убиство 213 особа у експлозији бомбе коју је поставио 1998. у амбасади САД у Кенији и учешће у истом

терористичком нападу на амбасаду у Танзанији. 2003 — Савет безбедности УН усвојио резолуцију којом је за годину дана продужено изузеће Американаца од Међународног кривичног суда.

13. јун 1381 — Под вођством Вота Тајлера, у енглеским покрајинама Кент, Норфок, Сафок и Кембриџшир почео сељачки устанак против феудалаца, изазван високим поре-

зима. 1839 —Српски кнез Милош Обреновић је абдицирао у корист сина Милана и напустио Србију. 1876 — Српско учено друштво за првог женског члана изабрало сликарку Катарину Ивановић. 1886 — Под мистериозним околностима утопио се баварски краљ Лудвиг II, три дана пошто је проглашен умоболним и свргнут са престола. Под његовим покровитељством Рихард Вагнер у Минхену радио на реформи музике и драме и извео своје чувене музичке драме „Тристан и Изолда“ и „Нирнбешки мајстори певачи“. 1900 —У Кини је почео Боксерски устанак, побуна сељака и градске сиротиње против страног капитала и домаћих феудалаца. Устанак у септембру 1901. угушиле европске силе, Јапан и САД. 1917 —Четрнаест немачких бомбардера типа „Гота“ у Првом светском рату бомбардовали Лондон. Погинуле 162 особе.

Пре тога напади на британску престоницу вршени из цепелина. 1920 —Убијен је Есад-паша Топтани, један од водећих албанских политичара на почетку 20. века. 1943 — Командант Треће дивизије НОВЈ Сава Ковачевић погинуо предводећи јуриш на утврђене немачке положаје при покушају пробијања обруча код места Крекови 5 километара западно од Сутјеске. 1944 — Немачке снаге су покренуле контранапад на америчке снаге код Карантана. 1944 —Немачке снаге су зауставиле напредовање Британаца у бици код Вијер-Бокажа. У једној од најуспешнијих акција малих јединица током рата, СС-хаупштурмфирер Михаел Витман је извршио јуриш на британску колону и раздвојио је на делове, након чега је са кратког одстојања уништио велики број британских возила крећући се паралелно са британском колоном у правцу ка граду 1944 — Прве немачке ракете V-1 испаљене у Другом светском рату на јужну Енглеску. 1952 — Совјетски авиони су оборили изнад Балтичког мора шведски војни авион Даглас DC-3 који је био на обавештајној мисији. 1953 —Државним ударом у Колумбији на власт дошао Густав Ројас Пиниља, који је диктаторски владао до 1957, када је у Колумбији враћен демократски режим. 1956 — Последњи британски војници напустили базу код Суецког канала, којим је Велика Британија управљала 74 године. Управу над Каналом преузео Египат. 1983 —Амерички васионски брод „Пионир 10“ прошао кроз орбиту Нептуна. То је била прва летелица са Земље која је изашла ван Сунчевог система. 1990 — Због неуспелог почетка разговора власти и опозиције у Србији, 8. јуна, у Београду на Тргу Републике одржан први протестни митинг опозиције против власти Слободана Милошевића. У Букурешту погинуле четири, повређено око 200 особа, када је полиција покушала да сузбије протесте студената који су се сместили у шаторе у центру града. 1992 — У организацији Удружења композитора у Пионирском парку у Београду, испред зграде Председништва Србије, одржан „Митинг клечања“, у знак протеста про-

тив ратне политике председника Србије Слободана Милошевића. 1994 —Северна Кореја саопштила да се повлачи из Агенције Уједињених нација за атомску енергију и да више неће дозволити долазак њених инспектора у земљу. 2000 — У Пјонгјангу почео историјски самит две Кореје на којем су председници јужне и северне Кореје Ким Дае Џунг и Ким Џонг Ил водили разговоре о помирењу две државе. Лидери две Кореје састали се први пут после распада јединствене земље 1948. 2002 — На првим слободним изборима у историји Авганистана за председника државе изабран Хамид Карзаи. 2003 — У Београду ухапшен официр ЈНА, пуковник Веселин Шљиванчанин, и изручен Хашком трибуналу, пред којим је крајем 1995. оптужен за злочине на пољопривредном добру „Овчара“ код Вуковара у Хрватској, 1991. У Бриселу усвојен нацрт Устава Европске уније, 46 година после потписивања Римског споразума, односно оснивања Уније.

14. јун 1645 — У грађанском рату у Енглеској снаге парламентариста под вођством Оливера Кромвела и Томаса Ферфакса поразиле су код Нејзбија ројалисте под вођством принца Руперта од Палатината. 1667 — Окончана је битка на Медвеју у којој је низоземска флота нанела Краљевској морнарици најтежи пораз у њеној историји. 1775 —Континентални конгрес је основао Континенталну војску, што и Армија САД узима као датум свог оснивања. 1777 — Континентални конгрес је прихватио заставу „звезда и пруга“ као званично државно знамење. 1789 — Енглески капетан Вилијам Блај, са 18 присталица, после драматичног путовања и више од 3.500 чамцем пређених миља, стигао на острво Тимор близу Јаве. 1800 — Наполеон Бонапарта поразио аустријске трупе у пресудној бици код Маренга у Италији. 1848 —Англофони насељеници у Сономи су почели побуну против Мексика и прогласили Републику Калифорнију. 1900 — Хаваји су постали територија САД.

12.6.2022.

МАГАЗИН 551

1940 — Немци су током битке за Француску заузели Париз. 1941 —Председник САД Френклин Делано Рузвелт наредио замрзавање имовине Немачке и Италије у Америци. 1954 —Амерички председник Двајт Ајзенхауер је потписао закон којим су речи под Богом додати у заклетву застави САД. 1962 —У Паризу основана Европска организација за истраживање свемира. 1966 — Конгрегација за наук вјере је укинула Индекс забрањених књига. 1985 —Белгија, Француска, Западна Немачка, Луксембург и Холандија су потписале Шенгенски споразум са циљем укидања систематских пограничних контрола. 1990 —У Букурешту је 10.000 рудара, уз подршку власти како је тврдила опозиција, растурило шаторско насеље студената који су демонстрирали против власти у центру града и демолирало редакције појединих листова и седишта опозиционих странака. 1992 —У Београду први пут после 45 година одржана литија за празник Духова на којој је учествовало око 10.000 људи предвођених патријархом српским Павлом; у организацији Грађанског савеза Србије неколико хиљада Београђана учествовало је на манифестацији „Последње звоно“ са поруком режиму Слободана Милошевића да је његово време истекло. 1992 Почетак Операције Коридор 92 1993 —Тансу Чилер је постала прва жена премијер у историји Турске. 1995 —Чеченски побуњеници извршили напад на град Буђоновск на југу Русије, узели 1.500 таоца и заузели владине зграде. У нападу је погинуло око 100 људи, а таоци су враћени након преговора са руским премијером Виктором Черномирдином. 2000 —Италијанске власти испоручиле су Турској Мехмеда Али Агџу након што га је председник Италије помиловао. Агџа је због покушаја атентата 1981. на папу Јована Павла II, провео 19 година у италијанском затвору. 2001 — Влада СР Југославије усвојила нацрт закона о сарадњи с Међународним судом за ратне злочине у Хагу. Након неуспешних преговора с коалиционим партнером Социјалистичком народном партијом Црне Горе, нацрт закона повучен је из процедуре Савезне скупштине 21. јуна. 2003 — На референдуму у Чешкој, 81% грађана гласало за приступање ЕУ.

15. јун 1215 —Енглески краљ Јован без Земље је својим печатом потврдио Велику повељу слободе (лат. Magna Carta Libertatum). 1389 — Косовска битка (по Јулијанском календару) 1520 — Папа Лав X екскомуницирао је Мартина Лутера булом у којој је осудио као јерес Лутерове тезе о индулгенцијама, о догмама и уређењу католичке цркве. Идеје о реформи цркве систематизоване у 95 теза Лутер је 1517. приковао на врата Дворске цркве у Витембергу, означивши почетак раскола католичке Европе. 1648 — Маргарет Џоунс је обешена у Бостону због оптужбе за вештичарство у првом таквом погубљењу у Колонији Масачусетског залива. 1752 — Бенџамин Френклин доказује да је муња у ствари електрицитет (традиционални датум, прави датум непознат). 1775 —Џорџ Вашингтон је именован за врховног заповедника Континенталне војске у Америчком рату за независност. 1776 — Делавер је гласао да суспендује власт британске круне и да се званично одвоји од Пенсилваније. 1836 — Арканзас је примљен у Унију као 25. савезна држава САД. 1846 —Орегонски споразум је утврдио 49. паралелу као границу између САД и Канаде, од Стеновитих планина до мореуза Хуан де Фука. 1862 —На Чукур-чесми у Београду турски војник убио српског дечака што је изазвало сукобе у граду. Турци су потом са београдске тврђаве, где је био смештен њихов гарнизон, бомбардовали Београд. 1903 — Након убиства Александра Обреновића у Мајском преврату, Скупштина Србије изабрала је Петра Карађорђевића за краља Србије. Током његове владавине учвршћен је парламентаризам и убрзан привредни и културни развој земље. Повукао се с власти 22. јуна 1914, а краљевска овлашћења добио је његов други син Александар. 1904 — Више од хиљаду људи, већином жена и деце, погинуло близу Њујорка у пожару који је захватио брод „Генерал Слокам“. 1907 — Почела Друга хашка мировна конференција, на којој су 44 државе, укључујући Србију и Црну Гору, усвојиле 13 кон-

венција о законима и обичајима ратовања („Хашке конвенције“). Четвртом конвенцијом основан је Стални арбитражни суд у Хагу. 1919 — Енглески пилоти Артур Браун и Џон Олкок окончали су први директни лет преко Атлантика. 1920 —Италијански инжењер, један од оснивача бежичне телеграфије Гуљелмо Маркони емитовао је у Енглеској први музички радио пренос у живо. Била је то музичка нумера чувене аустралијске оперске певачице Нели Мелба (Неллие). 1924 — Амерички Индијанци бивају проглашени грађанима САД. 1940 —Немачке трупе пробиле Мажино линију код Седана. Систем утврђења дугачак 360 km који су Французи изградили дуж границе према Немачкој између два светска рата, сматран је ремек делом грађевинарства и фортификације. 1954 — У Базелу формирана УЕФА. 1969 —Након повлачења Шарла де Гола с политичке сцене, за председника Француске изабран је Жорж Помпиду. 1975 — Кошаркаши Југославије постали су шампиони Европе победом над ре-

презентацијом СССР у Београду. 1977 —Адолфо Суарес и његова коалиција Демократског центра победили су на првим слободним изборима у Шпанији након смрти Франциска Франка који је диктаторски владао од 1939. 1982 — Предајом аргентинских снага Британцима на Фокландским острвима окончан је Фокландски рат у којем је погинуло око 1000 људи. 1988 —Пакистански председник Зија ул Хак објавио је да ће исламско шеријатско право постати врховни закон у Пакистану. 1992 — Српски књижевник Добрица Ћосић изабран за првог председника СР Југославије. За првог премијера новоформиране државе претходног дана изабран је амерички бизнисмен српског порекла Милан Панић. Парламент Јапана, први пут од Другог светског рата, одобрио ангажовање јапанских војника у иностранству. 1994 — Израел и Ватикан успоставили су пуне дипломатске односе, потврђујући договор о међусобном признању и помирењу након вековних сукобљавања Јевреја и римокатолика.

1995 — Савет безбедности УН усвојио резолуцију о проширењу снага УН у Босни трупама за брза дејства, састављених од 12.000 француских, британских и холандских војника. Русија и Кина су се уздржале од гласања. 2000 — У покушају атентата у Будви лакше рањен Вук Драшковић, лидер Српског покрета обнове, у то време једне од највећих опозиционих политичких странака у Србији. Римско-католички бискуп, Аугустин Мисаго, оптужен за саучесништво у масакру више од пола милиона становника Руанде 1994. и геноцид, ослобођен је оптужби и пуштен на слободу. 2001 — Крај Петровог Села код места Кладово откривена је масовна гробница у којој је закопано око 30 тела за која се претпоставља да су жртве рата на Косову у првој половини 1999. Шангајска петорка - Кина, Русија, Казахстан, Киргистан и Таџикистан су након пријема Узбекистана у чланство преименовали своју организацију у Шангајска Организација за сарадњу (СЦО), регионалну организацију за борбу против исламског милитаризма. 2003 — Ватерполо репрезентација Србије и Црне Горе освојила је златну медаљу на Европском првенству у Словенији.

16. јун 1671 — У Москви јавно погубљен вођа устанка донских козака и сељака Стењка Разин. У руским народним причама и песмама постао симбол пркоса и побуне. 1826 —Пошто је угушио побуну јаничара, турски султан Махмуд II укинуо војни ред и увео низам, редовну војску. 1852 — У Новом Саду штампан први број листа „Сербски дневник“, с књижевним додатком „Седмица“. Лист излазио 12 година и био један од ретких словенских листова у аустријској царевини у то доба. 1876 — У Цетињу, после преговора вођених од октобра 1875. до фебруара 1876, потписан уговор о савезу Србије и Црне Горе против Отоманског царства. Одлуком Врховног савета одбране Југославије 25. децембра 1993. тај датум одређен за Дан Војске Југославије. 1941 — Председник САД Френклин Рузвелт наредио затварање свих конзулата

Немачке у САД до 10. јула. 1944 —У Другом светском на Вису рату склопљен споразум Тито-Шубашић о односима Народноодлободилачког покрета и Владе Југославије у емиграцији. 1958 — Обешен Имре Нађ, премијер Мађарске у време антикомунистичке побуне 1956, коју су угушиле совјетске трупе. Нађ тада ухапшен и на монтираном процесу осуђен на смрт због издаје. На исти дан 1989. пола милиона Мађара у Будимпешти присуствовало његовој поновној сахрани уз државне почасти. 1960 —Председник САД Двајт Ајзенхауер морао да одложи посету Јапану због антиамеричких нереда у тој земљи. 1961 — Руски балетски играч Рудолф Нурејев затражио азил у Француској за време гостовања у Паризу са ансамблом балета “Киров“. Каријеру наставио у водећим европским и америчким трупама и био звезда британског Краљевског балета. 1963 —Совјетски Савез лансирао васионски брод „Васток 6” с првом космонауткињом Валентином Терјешковом. 1972 — У Хановеру ухапшена Улрике Мајнхоф, чланица терористичке групе Бадер-Мајнхоф. 1976 — У Совету, највећем црначком насељу у Јужној Африци, избили расни нереди у којима је, током неколико месеци, погинуло најмање 600 црнаца и три белца. 1977 —Леонид Брежњев, лидер Комунистичке партије Совјетског Савеза, заменио Николаја Подгорног на месту председника Президијума Врховног совјета Совјетског Савеза. 1983 — За председника Президијума Врховног совјета Совјетског Савеза изабран Јуриј Андропов. 1992 — Председници САД и Русије Џорџ Буш и Борис Јељцин у Вашингтону постигли договор о смањивању арсенала далекометних нуклеарних ракета за две трећине до 2003. 1994 —Швајцарска одбила да изда визу за улазак у земљу председнику Југославије Зорану Лилићу, иако је добио званичан позив за учешће на међународном скупу у Кран Монтани. Одлука донета на основу препоруке Савета безбедности Уједињених нација у оквиру мера о економској блокади Југославије. 1996 —Међународни комитет Црвеног крста саопштио да је на простору СФРЈ за

12.6.2022.

МАГАЗИН 551

време ратних сукоба, од 1991. до 1995, нестало око 20.000 људи, од којих око 12.000 у Босни и Херцеговини. 1998 —Талибанска религиозна војска у Авганистану наредила затварање више од 100 приватних школа у којима су се образовале девојчице. 1999 — Амнести интернешенел оптужио САД за кршење људских права јер су наставиле да извршавају смртну казну, посебно због њене примене и над особама које су починиле злочин пре 18. године. 1999 — Нови председник Јужноафричке Републике Табо Мбеки положио заклетву. Он на тој дужности заменио Нелсона Менделу, познатог борца за права црнаца, који је скоро три деценије провео у затвору. 2001 — Председник Русије Владимир Путин допутовао у Београд, у прву посету шефа руске државе Југославији. Председник САД Џорџ Буш млађи и његов руски колега Владимир Путин срели се први пут у Словенији. Договорени сарадњу и сталне консултације. Победом коалиције леве оријентације на изборима за градоначелника Берлина утрт пут бившим комунистима да уђу у градску владу, први пут од пада Берлинског зида 1989. 2004 — Генерални секретар УН Кофи Анан именовао Данца Сорена Јесена Петерсена за свог новог специјалног представника на Косову, шефа УНМИК-а. 2004 —Бутан је постао прва држава која је увела потпуну забрану узгајања и коришћења дувана.

17. јун 1397 — Данска краљица Маргарета I ујединила Данску, Шведску и Норвешку у Калмарску Унију. 1579 — Енглески морепловац и гусар Френсис Дрејк прогласио суверенитет Енглеске над Новим Албионом, данас Калифорнијом. 1665 —Португалци и Британци потукли Шпанце код Монтес Клароса. Португалци још једном победом над Шпанцима, код Виље Висиосе, поновно успоставили независност Португалије. 1775 —Амерички колонисти су нанели тешке губитке британским снагама у поразу код Банкер Хила. 1789 — Посланици Трећег сталежа у

француском парламенту прогласили Народну скупштину и укинули краљу право вета. 1843 — На Новом Зеланду почела побуна домородаца Маора против Британаца. Маори поражени 1871. и повукли се у унутрашњост острва. 1848 —Аустријске трупе под командом генерала Алфреда Виндишгреца угушиле устанак Чеха у Прагу. 1867 — Енглески хирург Џозеф Листер први пут у историји медицине употребио антисептик када је оперисао своју сестру Изабелу. 1925 — Потписан Женевски протокол, којим је забрањена употреба бојних отрова у рату. Протокол потписало 29 земаља. 1930 —Амерички председник Херберт Хувер је потписао Смут-Хаулијев закон о тарифама. 1940 —Совјетска Црвена армија окупирала Летонију и Естонију и успоставила просовјетску администрацију. 1940 —Луфтвафе је код Сен Назера потопио ХМТ Ланкастрију, при чему је погинуло око 3.000 особа. 1944 — Исланд је постао независна република пошто су његови становници на референдуму одлучили да се одвоје од Данске. 1947 —Уставотворна скупштина Бурме донела одлуку да прогласи независну Републику Бурму. 1950 — Ричард Лолер у Чикагу извео прву операцију пресађивања бубрега. 1953 — Совјетске трупе угушиле побуну у Источној Немачкој. 1963 — Врховни суд САД је у случају школска област Абингтона против Шемпа против рецитовања стихова из Библије и Оченаша у државним школама. 1967 —Кина извела пробу прве хидрогенске бомбе. 1971 — САД и Јапан потписали споразум о враћању острва Окинаве под суверенитет Јапана 1972. 1972 — Пет оперативаца Беле куће је ухапшено због провале у канцеларије Националног демократског комитета у покушају неких припадника Републиканске странке да шпијунира опозицију. 1982 —Председник Аргентине, генерал Леополдо Галтијери, поднео оставку после пораза аргентинске армије у Фокландском рату са Уједињеним Краљевством за Фо-

кландска острва. 1988 —Око 5.000 радника земунске фабрике „Змај“ демонстрирало испред зграде Скупштине СФРЈ незадовољно својим социјалним положајем. То је био почетак масовних митинга названих „антибирократска револуција“, а послужили су за учвршћивање власти лидера комуниста Србије Слободана Милошевића. 1990 —Демонстранти против Владе Румуније вратили се на улице Букурешта неколико дана после сукоба с полицијом и рударима лојалним Влади, а у којима је погинуло пет особа, а неколико десетина рањено. 1991 — Парламент Јужне Африке укинуо последњи закон на којем је, од 1950, била заснована политика апартхејда. 1992 —Немци Томас Кемтнер и Хајнрих Стрибиг, два последња западна таоца у рукама исламских терориста у Либану, вратили се у Немачку после три године заточеништва. 1993 — У главном граду Сомалије Могадишу погинуло шест, повређена 43 при-

падника мировних снага Уједињених нација, када су покушали да ухвате лидера сомалијских герилаца Мохамеда Фараха Аидида. 1997 —Министарство Југославије за телекомуникације издало решења о забрани рада већег броја приватних и независних радио-станица. То је била прва велика акција власти против права на слободу информисања у Југославији. 1999 —Међународна организација рада усвојила споразум о забрани најгорих форми присилног рада деце, укључујући ропство и насилну регрутацију. 2001 — На парламентарним изборима у Бугарској победио Национални покрет бившег бугарског цара Симеона II, чиме је први пут бивша монархија постала политички активна у једној од земаља источне Европе. Симеон Сакс Кобург 24. јула изабран за премијера Бугарске. 2002 —У Батајници код Београда почеле ексхумација и обдукција лешева за које се верује да су Албанци чија су тела ту довезена после интервенције НАТО на Косову

1999. Египатски археолози саопштили да су близу пирамида у Гизи нашли најстарији недирнут саркофаг, стар око 4.500 година. 2007 — У Будви ухапшен бивши генерал српске полиције, Властимир Ђорђевић, оптужен пред Хашким трибуналом за ратне злочине на Косову и Метохији током 1999. године.

18. јун 618 — Ли Јуан је постао цар Гаозу од Танга, чиме је започео три века владавине династије Танг. 1429 —Француска војска, под вођством Јованке Орлеанке и војводе од Аленсона, напала и потукла у бици код Патаја у Стогодишњег рата енглеске трупе које су се повлачиле после неуспеле опсаде Орлеана. 1155 — Папа Хадријан IV крунисао немачког краља Фридриха I Барбаросу за римско-немачког цара. 1583 — У Лондону издата прва полиса животног осигурања у свету. 1812 — Конгрес САД је усвојио декларацију о објави рата Великој Британији. 1815 — У бици код Ватерлоа у Белгији удружене британске и пруске трупе под командом британског и пруског војсковође Велингтона и Блихера потукле Наполеона Бонапарту. 1817 —У Лондону отворен мост Ватерло преко реке Темзе. 1839 — Основана је Прва београдска гимназија 1881 — Русија, Аустрија и Немачка потписале тајни савез Лига три цара на три године. 1940 — Француски генерал Шарл де Гол из Лондона упутио радио-поруку Французима у којој је себе прогласио лидером Слободне Француске, а Французе позвао на отпор немачкој окупацији. Немци у Другом светском рату заузели француску луку Шербур. 1953 — Проглашена Република Египат, за председника изабран генерал Мохамед Нагиб, вођа побуне којом је 1952. збачен краљ Фарук I. 1968 — Британски Дом лордова одбацио одлуку лабуристичке владе о санкцијама против режима беле мањине у Родезији. 1975 —Принц Фејсал Мусаид јавно по-

губљен у Ријаду због убиства краља Саудијске Арабије Фејсала, у марту 1975. 1979 — Лидер СССР Леонид Брежњев и председник САД Џими Картер у Бечу потписали споразум о ограничењу стратешког нуклеарног наоружања, САЛТ 2. 1983 — Сели Рајд прва Американка која је полетела у свемир, као члан посаде шатла Чаленџер. 1993 —Савет безбедности Уједињених нација одобрио слање 7.600 припадника мировних снага у шест градова у Босни и Херцеговини. 1995 — Снаге Војске Републике Српске ослободиле последње од 372 припадника мировних снага у Босни које су држале као таоце од краја маја, после напада авиона НАТО на српске положаје у околини Пала. 1996 — Бењамин Нетанјаху постао најмлађи премијер у историји Израела, после изборне победе десне коалиције. Савет безбедности УН укинуо забрану извоза тешког наоружања бившим југословенским републикама. Ембарго на извоз уведен у септембру 1991. 1997 — Лидера Црвених Кмера Пола Пота заробила група његових бивших следбеника и осудила на доживотну робију. Сматра се да је Пол Пот одговоран за смрт више од два милиона камбоџанских цивила. 2000 — Еритреја и Етиопија у Алжиру потписале споразум о прекиду ватре којим је окончан двогодишњи рат те две земље. Савет безбедности УН потврдио да је Израел окончао двадесетдвогодишњу окупацију јужног Либана. 2001 — Око 30.000 припадника сиријске војске напустило Бејрут, после 25 година присуства у Либану. Сирија позвана у Либан 1976. у склопу арапских мировних снага које су имале задатак да угуше грађански рат у тој земљи. 2002 — Премијер Словеније Јанез Дрновшек посетио Југославију, као први функционер те државе у посети Југославији после распада СФРЈ. У експлозији бомбе коју је активирао палестински бомбаш-самоубица, у препуном аутобусу у Јерусалиму, погинуло 19, повређено више од 50 особа. 2004 — Европски савет одлучио да Хрватској додели статус званичног кандидата за чланство у ЕУ.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Т. Радовановић Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs