Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година X * Број 552 * 19. jун 2022. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН 552

19.6.2022

У овом броју: Уз благослов Духа Светога Законито, професионално и ефикасно До мора брже и удобније Погледи упрти у државу Квалитетно и дговорно Широка лепеза садржаја Године које су појели скакавци Нове истине и извори Од “Женеве” до “Интеграла” Има један Ршум На репертоару Биоскопа “Кварт” Наличја српског лица Из Мињине кухињице Времеплов

6 12 16 18 22 26 30 36 42 48 52 54 56 58

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 552 19.6.2022

19.6.2022.

МАГАЗИН 552

Слава града и Храма Свере Тројице

УЗ БЛАГОДАТ ДУХА СВЕТОГА

- На дан славе града и Храма Свете Тројице служена Литургија којом је началствовао игуман Манастира Студенице архимандрит Тихон, уз саслужење великог броја свештенства и присуство представника локалне самоуправе, Рашког управног округа, Војске Србије, Одреда Жандармерије, Полицијске управе Краљево, јавног и културног живота града, братства светотројичног храма и великог броја верника. - Након резања славског колача и освећења жита протојереј ставрофор Љубинко Костић у име епископа жичког Јустина честитао славу уз подсећање да се на Цркву и сав људски род тога дана изобилно излила благодат Духа Светога и љубав божија

19.6.2022.

МАГАЗИН 552

рослава силаска Светог Духа на апостоле, крсне славе Храма Свете Тројице и града Краљева, отпочела је у навечерје празника служењем вечерњег богослужења којим је началствовао протојереј Иван Терзић. У току богослужења из храма је кренула свечана литија предвођена великим бројем свештенства, у пратњи градоначелника Краљева, представника Војске Србије, Одреда Жандармерије и Полицијскке управе, као и верног народа који се окупио упркос лошим временским приликама. Кроз град су узнете молитве за мир и благостање града и његових мештана, а у центру извршен помен житељима Краљева који су у ослободилачким ратовима Србије положили животе за веру и отаџбину. Литија је завршена освећењем петохлебнице у храму, и пригодном беседом којом се присутнима обратио архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић, а након богослужења за све присутне је прире-

ђено послужење у порти храма. На дан празника, служена је Литургија којом је началствовао игуман Манастира Студенице архимандрит Тихон, уз саслужење великог броја свештенства и присуство представника локалне самоуправе Рашког управног округа, Војске Србије, Одреда Жандармерије, Полицијске управе Краљево, јавног и културног живота града, братства светотројичног храма и великог броја верника. Пред крај Литургије извршен је чин резања славског колача и освећење жита након чега се верницима обратио протојереј-ставрофор Љубинко Костић који је, у име епископа жичког Јустина, честитао славу храма и града уз подсећање да се на Цркву и сав људски род тог дана изобилно излила благодат Духа Светога и љубав божија. У наставку беседе истакао је да га Бог никад није оставио без старања, чак и кад је човек грехом отпао од њега. Упркос свим искушењима и трагедијама кроз која је пролазило човечанство,

преко пророка је објављивао вољу, да би на крају послао јединородног сина и показао неизмерну љубав према човеку. - По превечном савету Свете Тројице, створен је сав овај видљиви и невидљиви свет и човек као круна божијег стваралаштва као икона божија. И никада Господ није без старања оставио род људски кроз историју. И онда када је прародитељским грехом човечанство остало од бога Господ га није заборавио, већ му је обећао избављење и живот вечни, руководио кроз целу историју Старог завета. Било је ту ратова, страдања, крвопролића, ропства, глади, болести, али је Господ увек преко својих весника, преко анђела, преко пророка, објављивао своју љубав и водио све ка пуноћи времена да испуни своје обећање. И кад је дошла пуноћа времена Господ је послао сина свога јединороднога, спаситеља нашега господа Исуса Христа, да поживи са нама, да узме људско те-

ло и постане у свему једнак са нама осим греха. О превелике љубави божије, да син божији савије небеса до земље и да се спусти у историју рода људскога, да остави своју спасоносну науку, да утврди Цркву своју овде на земљи. Донео је једну потпуно нову, непревазиђену и заувек животну науку, науку Јеванђеља, ради нашега греха пострадао, васкрсао из мртвих обећавши и показавши нам пут васкрсења и живота вечног, вазнео се у небеса у четрдесети дан по васкрсењу оставивши обећање својим ученицима да их неће оставити сироте и жалосне, већ ће послати духа свога, духа утешитеља, што је учинио на данашњи дан свете Педесетнице када је рођена Црква хришћанска, Христова, овде на земљи и тада обасјана благодашћу Духа Светога почиње да живи свој нови живот. Речи Христове, јеванђељске, путују по свим крајевима земаљскога шара и апостоли проносе најрадоснију вест Христовога Јеванђеља, а благодат Духа Светога, у виду ог-

њених језика, излива се преко апостола на све нас до данашњег дана. И Црква божија живи благодати Духа Светога. Дух Свети је чува, провејава, прожима, чува нас од погрешака, упућује нас да живимо овај земаљски живот који је са испуњењем јеванђељских заповести и предуху са онога вечнога живота који нам је Господ обећао у царству небеском. У данашњем Јеванђељу чули смо како Господ каже „Ко је жедан нека дође и нека пије. И ко верује у мене из његовог тела потећи ће реке воде живе, а тела наша су храм Духа Светога“. Из Цркве божије управо потиче та река воде живе, река вечнога живота која никад неће пресахнути. То је дубоки кладенац, извор који стално кључа, стално нам се преко светих тајни Цркве божије нуди и представља слободни избор да окусимо воду вечнога живота. Ето, то је благодат и дар Духа светога. Цела Света Тројица, и Отац и Син и Свети дух, кроз историју рода људског

до данас, јасно су се објавили свима нама. И поред слободног избора на нама је велика одговорност да живимо по заповестима божијим, сећајући се обећања божијега да ко испуни заповести његове тај ће се највећи назвати у царству небескоме и имаће живот вечни. Зато, трудимо се да се утемељујемо у истини Јеванђеља и благодати Духа Светога, да тиме засигурно трасирамо свој пут одавде од земље до неба, јер смо душом својом из небеске отаџбине и тамо треба да се вратимо са украшеном душом својом, да престанемо пред лице божије и да се не постидимо, да свако својим обавезама и одговорностима које му је Бог поверио овде у народној служби испунимо у свему оно што од нас очекује, а све на радост Цркве наше, отаџбине и на наше лично спасење, поручио је Костић честитајући присутнима славу уз жељу да их благодат Духа Светога води и чува у свим данима живота. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 552 19.6.2022.

19.6.2022.

МАГАЗИН 552

Слава и Дан Министарства унутрашњих послова и Дан полиције

ЗАКОНИТО, ПРОФЕСИО - Полицијски посао никада није рутински, захтеван је, одговоран и испуњен многим опасностима и изазовима. - Током триста шездесет пет дана у години грађанима пружана заштита уставних права, слобода и других уставом заштићених вредности. - Настављени радови на одржавању стабилног стања безбедности које карактерише пресретање и изостанак најтежих кривичних дела која би изазвала узнемиравање јавности. - Стабилан јавни ред и мир и смањење броја имовинских деликата за више од тринаест одсто. - Мање кривичних дела са елементима насиља. - Ниједан случај наношења телесних повреда ватреним оружјем. - У једној акцији заплењено више од триста двадесет килограма марихуане

вечаним полагањем заклетве више од хиљаду и по припадника Министарства унутрашњих послова, који су примљени у радни однос у последњих годину дана, и низом манифестација које имају за циљ приближавање полиције грађанима, у београдској Штарк арени обележени су слава и Дан Министарства унутрашњих послова и Дан полиције. Празник је прослављен свечано широм земље, а у оквиру Полицијске управе Краљево низом активности започетим акцијом доборовољног давања крви. О учинку припадника полиције у овој области најбоље сведочи податак да су од почетка прошле године прикупили пет стотина двадесет четири једи-

нице крви. Као и ранијих година у парку поред Духовног вентра „Свети владика Николај Велимировић“ за најмлађе суграђане припремљен је приказ опреме и материјално техничких средстава припадника Полицијске управе, Одељења за ванредне ситуације и Одреда Жандармерије. Централна свечаност у великој сали Мултимедијалног центра „Кварт“ била је добра прилика за кратак приказ дела предузетих активности и резултата рада током претходне и у првих пет месеци ове године. Обележавање значајног догађаја окончано је пријемом пензионисаних радника који је приредио начелник Полицијске управе Краљево.

Полиција обележава Свете Тројице као свој дан у знак сећања на 1862. годину када је на Чукур чесми у Београду дошло до сукоба између српских шегрта и турских војника, што је резултирало одбраном града и спасавањем младе српске државе. Због храброг држања у овим пресудним догађајима Тројице су касније усвојене као слава српске полиције коју одликује посвећеност обученост и храброст. Темељи Министарства унутрашњих послова савремене и обновљене Србије постављени су у периоду између 1804. и 1813. године, кад је полицијска власт у нахијама поверена војводама и обор кнезовима а у кнежинама локалним кнезовима. Извршне службе-

Фото: М. Радовановић

ОНАЛНО И ЕФИКАСНО

19.6.2022.

МАГАЗИН 552

нике обор-кнезова представљали су голаћи, или бећари, а улогу извршних органа новоустројених судова касније преузели пандури. Устројством полицијске власти утврђена је редовна и стална полиција коју су чинили управник градске полиције, управници квартова, помоћници управника задужени за различите ресоре, писари и униформисани пандури, а организација је заживела првих дана 1808. године. Новом реформом државне управе, Правитељствујушчи совјет Србски је подељен на шест министарстава, а за првог министра унутрашњих послова постављен Јаков Ненадовић. Кнез Милош Обреновић је 1815. године донео одлуку о организовању пандура, општедржавних полицијских органа задужених за јавни ред и безбедност царинских друмова, а обновљени Совјет српски добио је и функцију врхов-

ног полицијског тела, са одељењем за унутрашње и судске послове. Принадлежности Совјета касније су пренете на Велики народни суд, који је установио функцију варошких полицајаца, а убрзо је у структуру градске полиције уведена функција буљукбаше као старешине над двадесет два градска пандура. Од времена кад је Јаков Ненадовић формирао прву физичку полицију прошло је више од две стотине година рада, обавеза и искушења, тренутака обележених бројним изазовима и одрицањима, што потврђује да терет на леђима полицајаца никада није био мали. Више од два века њихова је дужност да дају најбоље и више од тога, јер их карактерише посвећеност послу, обученост и храброст као одлике српске полиције која триста шездесет пет дана у години брине о безбедности

грађана. Да полицијски посао никада није рутински, да је захтеван, одговоран и испуњен многим опасностима и изазовима сведочи извештај о раду између два празника и потврда да су сви послови из делокруга рада обављани законито, професионално и ефикасно, уз максималне напоре и ангажовање свих службеника Полицијске управе која брине о личној и имовинској сигурности грађана на подручју града Краљева и општине Врњачка Бања и Рашка. Извештај потврђује да је током триста шездесет пет дана у години грађанима пружана заштита уставних права, слобода и других уставом заштићених вредности. Подизање степена безбедности и квалитета живота у локалној заједници остваривано је у сарадњи са другим институцијама и организацијама, првенствено са орга-

нима државне управе и локалне самоуправе, а изузетним је оцењен и доринос грађана. Презентација предузетих активности и остварених резултата у претходној години сведочи како су настављени радови на одржавању стабилног стања безбедности које карактерише пресретање и изостанак најтежих кривичних дела која би изазвала узнемиравање јавности. О томе сведоче стабилан јавни ред и мир и смањење броја имовинских деликата за више од тринаест одсто. Смањење се бележи у броју кривичних дела са елементима насиља, у којима су нанете лаке и тешке повреде, а посебно значајним оцењује се податак да није забележен ниједан случај наношења телесних повреда ватреним оружјем. По речима начелника Полицијске управе Краљево Жељка Рајовића успеси у борби против нарко-

маније огледају се у заплени значајне количине наркотика, само у једној акцији више од триста двадесет килограма марихуане. - Захваљујући министру унутрашњих послова после више од тридесет година саградили смо објекат на Копаонику за потребе Полицијске станице Рашка и све припаднике Министарства унутрашњих послова. Ово је најлепша полицијска станица у овом делу Европе, и на највишој надморској висини, а њен значај је вишеструк с обзиром на близину Копнене зоне безбедности и броја туриста који се из године у годину повећава. Полицајцима и полицијским службеницима који тамо обављају послове олакшан је посао, а безбедност туриста подигнута на виши ниво. У протекле три године у Полицијској управи Краљево смо запослили

преко осамдесет нових припадника. У току је конкурс за пријем нових четрнаест полицијских службеника, а у Центру за обуку тренутно се налази педесет полазника који ће радни однос засновати почетком наредне године, истакао је Рајковић уз подсећање на добру сарадњу са свим службама безбедности, надлежним тужилаштвима, судовима, локалном самоуправом, јавним предузећима, медијима и грађанима уз чију подршку у раду је безбедност из године у годину на вишем нивоу. Због изузетних резултата, значајног доприноса у остваривању безбедности грађана и испољеног професионализма у извршавању задатака начелник Полицијске управе је, увећањем коефицијента плате, наградио десет најуспешнијих полицијских службеника. Т. Радовановић

Повољност пред почетак годишњих одмора

ДО МОРА БРЖЕ И УДОБНИЈЕ

МАГАЗИН 552

19.6.2022.

- Ер Србија и Аеродром „Морава“ интезивно раде на развоју авио саобраћаја. - Ове године у понуди три дестинације, Истанбул, Тиват и Солун. - Слетањем авиона Ер Србије из Тивта уз традиционални пролазак кроз водени поздрав свечано дочекан први сезонски лет ка црногорском приморју. - Редован авио саобраћај из Краљева до Тивта и Солуна. - Током туристичке сезоне до Тивта средом и недељом, до Солуна уторком и суботом. - Цена повратне карте од шездесет три евра. - Очекивање да ускоро и друге авио-компаније полете са овог аеродрома

очетак сезоне годишњих одмора је повод за позив свима који још нису изабрали дестинацију за летовање, а спадају у групу која жели да проведе неколико дана у пријатељском окружењу, да за то изабере Тиват као живописан град са посебним шармом. Захваљујући средишњем положају у Боки Которској и локалном аеродрому, Тиват је за многе полазна тачка за истраживање црногорског приморја, а вести из најмлађег града у Боки сведоче да је преплављен бројним туристима којима од скоро то није само транзитна тачка, него и коначно одредиште. Разлог више за избор ове дестинације огледа се у податку да се из Краљева до Тивта од ове недеље стиже за мање од једног сата захваљујући наци-

оналној авио компанији која је успоставила редовне летове са Аеродрома „Морава“. Слетањем авиона Ер Србије из Тивта уз традиционални пролазак кроз водени поздрав свечано је дочекан први сезонски лет ка црногорском приморју. Руководилац службе земаљског опслуживања на Аеродрому „Морава“ Божидар Студовић значајним оцењује успостављање нове линије Ер Србије до Тивта којом ће путници из Западне Србије и Шумадије до краја туристичке сезоне моћи да путују сваке среде и недеље. Према реду летења полазак из Краљева планиран је за 7,40 а из Тивта пола сата раније. Ер Србија је за сада једини партнер Аеродрома „Морава“ са којим се ин-

тензивно ради на даљем развоју, а ове године су у понуди три дестинације, Истанбул, Тиват и Солун. Позитивна искуства досадашњег рада појачавају оптимизам да ће и друге авио-компаније ускоро полетети са овог аеродрома. Авиони типа АТР 72 превозиће путнике до Солуна сваког уторка и суботе поласком из Краљева у 5,45 а из Солуна 9,05. У Ер Србији подсећају да летови, уз поштовање одређених мера предострожности, већ увелико функционишу без икаквих проблема а прилику за резервацију повратних карата, које се за обе дестинације могу купити по цени од шездесет три евра, пружају пословнице ове компаније. Т. Радовановић Фото: Ер Србија

19.6.2022.

МАГАЗИН 552

Сви би возили електрични аутомобил, кад би држава платила бар пола цене

ПОГЛЕДИ УПР - Осамдесет седам одсто испитаника подржава субвенције за куповину, а сваки други би трошак најрадије поделио с државом на равне части. - У Србији инсталирано између педесет и сто педесет пуњача. - Током прошле године регистровано два милиона и двеста хиљада возила од којих тек нешто више од хиљаду и четири стотине хибридних и сто два електрична. - Умањење путарине, бесплатан паркинг и једноставнија процедура за постављање пуњача помогли би већој заступљености еколошких возила. - Сметње за масовније коришћење висока цена и неприлагођена инфраструктура, а повољности боље перформансе, већа угодност при вожњи и безбедност

РТИ У ДРЖАВУ лектрични аутомобили су били популарни крајем деветнаестог и почетком двадесетог века, све док унапређења мотора са унутрашњим сагоревањем и масовна производња јефтинијег возила на бензин нису довели до смањења коришћења возила на електрични погон. Енергетске кризе седамдесетих и осамдесетих година прошлог века довеле су до краткотрајног занимања за електричне аутомобиле, да би се средином 2000. обновио интерес за њих, углавном због забринутости око убрзаног повећања цене нафте и потребе за смањењем емисије гасова стаклене

баште. Од септембра 2011. у неким земљама су доступни модели серијске производње Tesla Roadster, REVAi, Buddy, Mitsubishi i-MiEV, Nissan Leaf, Smart ED i Njheego Njhip LiFe, a Leaf и iMiEV су, с укупном продајом од више од по петнаест хиљада јединица, најпродаванији електрични аутомобили способни за вожњу по аутопуту. Електрични аутомобили имају неколико предности у односу на конвенционалне, које укључују значајно смањење онечишћења ваздуха, смањене емисије гасова са ефектом стаклене баште, зависно од горива и технологије која се користи за произ-

водњу електричне енергије за пуњење акумулатора, мању зависност од нафте, што је у развијеним земљама и земљама у развоју узрок забринутости због њихове изложености наглим променама цене и поремећаја у снабдевању. Упркос предностима, широко прихватање електричних аутомобила суочава се са неколико препрека и ограничења, у првом реду што су због додатног трошка литијум-јонских акумулатора знатно скупљи од конвенционалних и хибридних електричних возила. Друге препреке за масовније коришћење електричних аутомобила

19.6.2022.

МАГАЗИН 552

су недостатак јавне и приватне инфраструктуре за пуњење и страх возача од нестанка енергије пре достизања одредишта због ограниченог досега аутомобила. Неколико влада је понудило политичке и привредне подстицаје за превладавање постојећих препрека, промовисање продаје и финансирање даљег развоја електричних возила, исплативије производње акумулатора и њихових компоненти, а националне и локалне власти успоставиле пореске олакшице, субвенције и друге подстицаје како би се смањила цена електричних аутомобила и других додатака. Куповина електричног аутомобила је све интересантнија опција за грађане Србије о чему сведочи податак о спремности већине да за то издвоји највише три хиљаде евра изнад цене конвенционалних возила. Ценовници дистрибутера показују да су хибридна

и електрична возила до три пута скупља од стандардних, а за три четвртине грађана то је кључни разлог зашто нису прешли на електрични погон. У таквим околностима осамдесет седам одсто испитаника подржава субвенције за куповину а сваки други би трошак најрадије поделио с државом на равне части. Истраживање ставова грађана о електричним и аутономним возилима, сведочи да, поред цене, посебан изазов представља недовољно развијена инфраструктура. У Националној алијанси за локални економски развој истичу да је у Србији инсталирано између педесет и сто педесет пуњача, а како просечно време пуњења износи око четири и по сата на једном би дневно могло да се напуни највише пет аутомобила. На аутопутевима је постављено свега осам пуњача,

а процењује се да би до краја године могло да их буде највише осамнаест. Поред потребе за већим бројем посебним изазовом се оцењује наплата пуњења које се још увек не наплаћује. Процењује се да би у случају увођења накнаде, трошак пуњења, без накнаде за коришћење пуњача и других трошкова, био неколико пута нижи него код конвенционалних возила код којих у просеку износи хиљаду триста динара на сто километара. У Националној алијанси подсећају да је, према подацима Министарства унутрашњх послова, током прошле године регистровано два милиона и двеста хиљада возила од којих тек нешто више од хиљаду и четири стотине хибридних и сто два електрична. Иако се додатна брига грађана везује за домет електричних возила скоро две трећине испитаника би било

задовољно ако би достигао пет стотина километара. Податак да конвенционални аутомобили имају досег од пет стотина до седамсто деведесет километара са једним пуњењем резервоара сведочи да електрична не заостају много, јер код њих износи четири стотине педесет пет до осам стотина тридесет шест. За дуже релације, поред брзих пуњача, једним од решења сматра се могућност коришћења заменљивих батерија. Препоруке за развој еМобилити екосистема дате у Сивој књизи иновација, креираној у оквиру програма StarTech који спроводи Национална алијанса за локални економски развој уз подршку компаније Филип Морис и у сарадњи с Владом Србије потврђују, да би, по угледу на друге земље, умањење путарине од половину за електрична и четвртину за хибридна

возила, бесплатан паркинг и једноставнија процедура за постављање пуњача, у знатној мери помогле већој заступљености еколошких возила. Због тога се неопходним сматра дигитализација и поједностављење процедуре доделе субвенција и коришћења пореског ослобођења за ову врсту возила. У Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре за ову годину најављују израду стратешког оквира за унапређење сектора еМобилности, а први корак на том путу биће поједностављење поступка инсталирања пуњача. До краја године се очекују предлози Закона о планирању и Закона о путевима, а са Министарством унутрашњих послова планирана је измена и допуна законских решења из области еМобилности који се односе на безбедност у саобраћају. О већој резерви грађана према ау-

тономним возилима сведочи податак да две петине није упознато с њима, више од четвртине се не би осећало сигурно када би била присутна у саобраћају док би им око три петине поклонило поверење. Сметњама за масовније коршћење електричних аутомобила оцењују се висока цена и неприлагођена инфраструктура, а повољностима боље перформансе, већа угодност при вожњи и безбедност. Кључне препоруке Сиве књиге иновација у овој области указују на увођење посебног регулаторног режима за тестирање и развој аутономних возила, развој тестног полигона по узору на Мађарску и унапређење квалитета саобраћајне сигнализације, посебно на путевима у надлежности локалних самоуправа. Т. Радовановић

МАГАЗИН 552 19.6.2022.

Како користити интернет на смислен, функционалан и безбедан начин?

КВАЛИТЕТНО И ОДГОВОРНО - Агенција Сједињених Америчких Држава за међународни развој и Министарство културе и информисања припремили Приручник медијске писмености за родитеље. - Безмало четири петине младих у Србији информише се преко друштвених мрежа. - Инфлуенсери утичу на половину деце старости између дванаест и четрнаест година. - Свет се дигитализовао, али се основне потребе сваког младог људског бића нису промениле. - У наредном периоду обуке за родитеље и сусрети као прилика да добију одговоре на многа лична питања и недоумице које се везују за одгајања деце у дигиталном добу. - Четири петине домаћинстава у Србији поседује интернет прикључак, а скоро четири милиона људи користи интернет сваког дана. - Налог на друштвеним мрежама има више од седамдесет одсто интернет популације

19.6.2022.

МАГАЗИН 552

реме које млади проводе пред екраном често је забрињавајућа тема за родитеље, посебно у случајевима кад превазилази проведено у реалном простору, како би се дружили са пријатељима, забавили, информисали и учили. То је и разлог да се изазов данашњих родитеља, иако невидљив, оцени већим него икада, јер се понекад чини као да они и њихова деца не живе у истим световима. Истраживање које је спровео Центар за слободне изборе и демократију показује да се безмало четири петине младих у Србији информише преко друштвених мрежа, а да инфлуенсери утичу на половину деце старости између дванаест и четрнаест година. То је један од значајних разлога за потребу да се родитељи, поред тога што брину колико времена деца проводе на мрежи, усредсреде и на то како проводи то време. Препознајући њихове потребе у

комплексном дигиталном окружењу, у оквиру програма „Нова писменост“ који спроводи Пропулсион уз подршку Америчке агенције за међународни развој, у сарадњи са Министарством културе и информисања креиран је Приручник медијске писмености за родитеље. Приручник пружа основна знања о медијској, информационој и дигиталној писмености и сродним темама, а родитељима пружа конкретне савете како да усмере децу да квали-

тетно и одговорно користе технологију, а одговорно и безбедно долазе до информација и спознаје света око себе. Као једна од ауторки, Ана Мирковић подсећа како Приручник има за циљ да сруши баријере између родитеља и деце која одрастају у дигиталном окружењу, уједно унапреди степен међусобног разумевања. Зато је креиран тако да на једноставан и јасан начин помогне родитељима да започну

Статистика Према подацима Републичког завода за статистику из 2019. године, четири петине домаћинстава у Србији поседује интернет прикључак, а скоро четири милиона људи користи интернет сваког, или скоро сваког, дана. Током претходне године скоро два милиона особа је куповало или поручивало робу и услуге преко интернета, а налог на друштвеним мрежама има више од седамдесет одсто интернет популације.

свим другим медијским формама које утичу на слику о сопственом телу, начинима потрошње и понашања, говору мржње и стереотипима који битно утичу на вредносне обрасце младих. Приручник омогућује заинтересованима да лако и брзо савладавају теме које им можда и нису блиске, тако што ће користити језик који ће разумевати и они формирани у двадесетом веку. Свака тема има сет питања којим се читалац провоцира како би унапред дао одговор, да активно чита и успоставља дијалог са темом, полазећи од личних медијских искустава и недоумица. Уочавајући да су највећи изазови у комуникацији родитеља и деце тинејџери, аутори указују да без разумевања њиховог света и познавања терминологије, не може да постоји дијалог уважавања. Приручник помаже да се боље упознају дигитални топоними и изрази ка-

ко би се обезбедио већи степен разумевања са дететом, а савлађивање основних појмова додатна је прилика да се схвати колико се свет дигитализовао, али да се основне потребе сваког младог људског бића нису промениле. Публикација упознаје са савременом улогом медија, њиховим устројством, обавезама које морају да поштују и начинима којим манипулишу публиком. Сем родитељима Приручник је намењен и рођацима, теткама и течама, ујнама и ујкама, бакама и декама како би се лакше споразумели са децом и на прави начин одговорили на потребе младог људског бића. Сем приручника у оквиру програма „Нова писменост“ у наредном периоду ће бити организоване обуке за родитеље и сусрети као прилика да добију одговоре на многа лична питања и недоумице које се везују за одгајања деце у дигиталном добу. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

комуникацију са својом децом на тему медијске писмености, интернет насиља, стереотипа, предрасуда и многих других изузетно комплексних тема које се најчешће избегавају. Све то је, каже, веома важно како би се дете што боље снашло у медијском и дигиталном простору које га окружује. Књига у деветнаест поглавља даје одговор на питање шта су медији и чему служе, а на прво место ставља мобилни телефон као кључни медиј који добија каракетристике протезе савремене омладине, чак и деце. Све то је добар повод за потврду са каквом пажњом се примају дезинформације које стижу кроз таблоиде и различите забавне програме међу којима приручник посебно истиче ријалити шоу програме. Завршни део књиге бави се темама о којима би родитељи морали да разговарају са децом, о друштвеним мрежама и приватности, рекламама и

На старту пете деценије градског базена

МАГАЗИН 552

19.6.2022.

ШИРОКА ЛЕПЕ Е

- Квалитет воде у отвореном базену Спортског центра „Ибар“ значајније виши него на било ком другом. - Провера квалитета из сата у сат. - Унапређени додатни садржаји, посебно у ресторанском делу. - Довољан број лежаљки и сунцобрана. - Рад ремонтованог тобогана пуним капацитетом. - О безбедности купача бринуће пет спасилаца са лиценцом. - Радно време базена ограничено на период између једанаест и осамнаест сати, а цена улазнице за целодневно коришећње свих погодности од триста динара за педесет већа него прошле године. - Сезонска карта четири хиљаде динара. - Уз школу пливања за најмлађе, корективно пливање и индивидуални тип рада. - Игре на води у време манифестације Весели спуст и утакмице ватерполиста у оквиру националног шампионата

ЕЗА САДРЖАЈА

д оснивања 1971. године Краљевчанима је само током лета 2020. била ускраћена могућност да уживају у повољностима које пружа отворени базен Спортског центра „Ибар“, а разлог су ограничења која је наметнула епидемија корона вируса. Повољнија епидемиолошка ситуација почетком јуна прошле године била је довољна за јачање оптимизма са којим се приступило припремама за почетак нове сезоне, са посебним освртом на повећану опрезност која је дефинисана као императив. Још повољнија ове године потиснула је у други план размишљања која су током претходна два лета оптерећивала спортске раднике, што је добар повод трагања за начинима да се надокнади пропуштено. Добрим путем ка том циљу оцењено је стварање услова за угодан боравак на базену до окончања сезоне 1. септембра, а први кораци начињени су током претходних недеља кад се при-

МАГАЗИН 552

19.6.2022.

ступило довођењу ентеријера на ниво од пре неколико година, како би се што спремније дочелаки први посетиоци. Управо толико прошло је од последњег фарбања, а стање у ком се налазе добар повод да ове године буду освежени белом бојом. Да се мислило и на оне који ће поглед на базен бацити из Улице „4. краљевачки бартаљон“ сведочи рекламни пано који потврђује да су дугогодишњи сарадници на овој локацији Пливачки ватерполо клуб „Краљево“ и Спортски центар „Ибар“. Једним од најзначајнијих адута током читаве сезоне управник базена Владимир Лабус оцењује квалитет воде који се оцењује значајније вишим него на било којој другој локацији. За контролу је и ове године задужен Завод за јавно здравље који је прихватио обавезу да из сата у сат проверава квалитет воде. Иако није било прљаво као претходних година дно базена је детаљно очишћено, а задовољство запо-

слених на одржавању овог спортског објекта појачава податак да није било пехова као прошле године кад је морао да буде испражњен. У односу на претходну годину унапређени су и додатни садржаји, посебно у ресторанском делу, што је довољно за уверење да неће бити притужби корисника услуга. За оне који су спремни да проводе више времена на сунцу обезбеђен је довољан број лежаљки, а за осетљивије и сунцобрана. За разлику од претходних година очекује се да ремонтован тобоган, упркос дефициту радне снаге и потребе за ангажовање четири особе неопходне за висок степен безбедности корисника, проради пуним капацитетом. Као и ранијих година о безбедности купача бринуће пет спасилаца са лиценцом, а дугогодишњи сарадници Спортског центра и ове године су Пливачки ватерполо клуб „Краљево“ и Пливачки клуб „Делфин“ са лепезом услуга

које укључују школу пливања за најмлађе, корективно пливање и индивидуални тип рада. Информације о условима уписа доступне су у клубовима и посредством друштвених мрежа, а у складу са обавезама полазника тренинзи се организују у преподневним и поподневним часовима. У оквиру ватерполо клуба паралелно раде пливачка и ватерполо секција за почетнике, а сем класичних тренинга организује се и спортско пливање. Радно време базена ограничено је на период између једанаест и осамнаест сати, а цена улазнице за целодневно коришћење свих погодности од триста динара за педесет већа него прошле године. За оне који ове године пливању дају приоритет у односу на друге активности цена улазнице на базен за целу сезону није мењана у односу на претходну годину и износи четири хиљаде динара. За исту количину пара услуге базена могу да користе сви из

породица које имају троје или више деце. Неопходност да простор базена буде у складу са највишим стандардима повод је за целодневно дежурство чистачица, а на базену посебно значајном оцењују сарадњу са Јавним комуналним предузећем „Чистоћа“ са којим је постигнут висок степен сагласности у вези термина за одвоз смећа. Да списак погодности које се нуде посетиоцима није исцрпен сведочи размишљање да се различитим врстама цвећа оплемени простор унутар ограде која дели базен од спортских терена и других садржаја на обалама Ибра. Сезона је званично отворена у петак а на базену не крију жељу да, уколико дозволе метеоролошке прилике, буде премашен број посетилаца из претходних година. Прошле године их је било дванаест хиљада са плаћеним улазницама што се, собзиром на ограничења која је донела епидемија корона виру-

са, сматра задовољавајућим. Упркос томе не јењава жеља да се премаши број од четрнаест хиљада посетилаца колико је бележено ранијих година. За сада је сигурно да ће базен за посетиоце бити отворен до последњег дана августа, ако метеоролошке прилике и жеље грађана буду повољни и након тог датума. Они којима боравак на базену током радног дела дана не буде довољан могу да рачунају и на ноћно купање, уколико то буду дозволили временски услови и температура воде. На базену признају како са великом пажњом ослушкују жеље корисника услуга и, у складу са њима, планирају додатне садржаје, диско вечери и наступе естрадних уметника. Зато се током лета може очекивати и низ додатних садржаја међу којима посебно место заузимају Игре на води у време манифестације Весели спуст и утакмице ватерполиста у оквиру националног шампионата. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Сведоци демократских промена: Зоран Бојанић (2)

МАГАЗИН 552

19.6.2022.

ГОДИНЕ КОЈЕ СУ ПОЈЕЛИ СКАКАВЦИ

- Активности Социјалистичке партије Србије засноване на идеалима као основи за реализацију визије о будућности у којој је централно место резервисано за интерес града. - Најава доласка припадника Отпора за посету међу социјалистима схваћена као повод за упад у зграду како би из ње заувек истерали руководство поражене политичке опције. – Високи функционер Социјалистичке партије Србије спречио доделу чланских књижица члановима Отпора. – Било је много приче, много лажних обећања, много нових богаташа, много тајкуна и највише осталих који су знатно сиромашнији него у време кад се говорило да је друштвени систем лош и да је све било наопако. - Инвеститор из Пољске спреман да из стечаја преузме „Фабрику вагона“, а потом покрене производњу са 450 радника

Зоран Бојнаић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 552 19.6.2022.

редовима политичких опција које су након 2000. године биле принуђене да се повуку са власти октобарски догађаји се сматрају превратом подгреваним преваром са платама од пет стотина евра и парама које чекају на граници Србије и Мађарске да Слободан Милошевић оде са власти. Оно што ће се касније дешавати, а негативне последице се осећају и данас, оцењује се као пљачкашка приватизација у којој није било важно порекло новца. Резултат је уништавање свега што је вредело како би се елиминисала конкуренција, а приватизована предузећа отплаћивала зарадом коју су сама остваривала. Са дистанце од скоро две деценије Зоран Бојанић сведочи о активностима Социјалистичке партије Србије из тог периода засноване на идеалима као основи за реализацију визије о будућности у којој је централно место било резервисано за интерес града. Ма колико у то време били убеђени да могу социјалисти, и бивши и садашњи, потврђују да нису могли сами па је било и грешака које су биле генератор многих других чији је резултат и данас видљив у готово свим крајевима земље. Сви који од октобра прошле године у истражиавњу МагазИНа покушавају да баце мало више светла на октобарске догађаје 2000. године, узроке за појаву и касније последице, сложни су у ставу да нису остварена амбициозна очекивања највећег броја грађана који су очекивали корените промене у свим сферама друштвеног живота. - Све до 2002. године ја сам био члан Социјалистичке партије Србије, а кад сам видео да то више није идеја због које сам ушао у њу повукао сам се из политике и дуги низ година само као грађанин одлазио да гласам. Чак сам подржавао и неке опозиционе странке кад је требало прикупити потписе за кандидатуру, јер сам препознавао не-

што што ће покренути привреду, град и државу. Нажалост, дебело сам се разочарао и све до настанка Српске напредне сранке 2008. године није ми падало на памет да мислим на повратак у политику. Те године се опет у мени буду идеал који сам имао као дете, а који су сви заговарали, да живиш од свог рада, да ти се омогући да радиш, ствараш породицу, градиш град и државу – каже Бојанић и присећа свакојаких дешавања након пораза социјалиста на локалним изборима у септембру 2000. године. Уверени у победу и једна и друга страна су након избора покушавале да конституишу Скупштину опшштине и свака држала под својеврсном окупацијом по један део зграде на Тргу Јована Сарића. Социјалисти су, са коалиционим партнером Јуословенском левицом, ушанчени у просторијама Рашког округа одакле су преговарали са дотадашњом опозицијом уз помоћ емисара чију је улогу преузео Зоран Вукадиновић. И поред атмосфере која је добијала карактеристике усијања није било ексцесних ситуација, јер је неко у одсудном тренутку, а било је таквих кад се социјалистима претило каменицама, усмеравао незадовољне према централном градском тргу као месту за изливе незадовољства. Посебно сабласно је у то доба деловала зграда Општинског одбора Социјалистичке партије у којој, због претњи одмаздом, није било живе душе, а једини који су имали храбрости да у вечерњим часовима уђу, и бар упале светло како би се створио привид о ситуацији без страха, били су Бојанић и Миленко Стефановић. Атмосфера страха била је приметна и међу чланством ма колико да је све време постојала каква таква комуникација руководства са представницима Демократске опози-

ције Србије који су инсистирали на верификацији резултата о њиховој победи на локалним изборима. Овај период се памти и по перформансима које су на различитим локацијама у граду изводили припадници Отпора. Приликом једног на травњак испред зграде Општинског одбора Социјалистичке партије поставили су нацртане овце са циљем да покажу како социјалисти нису способни ни њих да чувају. Најава доласка у посету социјалистима, и уверење да је то само повод за упад у зграду како би из ње заувек истерали руководство поражене политичке опције, повод је да за све из Отпора буду припремљене чланске карте које би им биле уручене пред телевизијским камерама. Идеја је пропала јер се успротивио високи функционер Социјалистичке партије Урош Шуваковић, па су се и чланови Отпора наљутили јер им нису била широко отворена врата како је било најављено. - Мало се нас појављивало у просторијама странке у којима нисмо имали ништа. Био је то велики ударац и најбоља потврда клетве „дабогда имао па немао“. Они који су имали снагу, жељу и вољу наставили су причу, и вратили се у СПС, али ја нисам био са њима. Мислим да смо ми Срби увек били против себе. Слободан Милошевић је требало да сиђе са власти, и то није спорно, али начин на који се то десило није био примерен, нити хуман. Мислим да ни тада нисмо размишљали о Србији и њеној будућности, па сам се питао зашто нама увек мора да се дешава 27. март. Увек нам је недостајао неко као што је био Милош Обреновић, иако је већина Срба увек гајила симпатије према Карађорђевићима који су били као из епских песама. Требали су нам мудраци, а један од мудраца из опанака, из села Шумадије, оних брда где расту шљиве и где се гаји кукуруз,

19.6.2022.

МАГАЗИН 552

био је много мудрији од неких који су завршавали велике школе – прича Бојанић. Иако је Социјалистичка партија Србије наследила комплетну инфраструктуру Савеза комуниста, и имала добру организацију, пораз на изборима је доживела као снажан ударац од кога је опоравак трајао неколико година. Уверење да руководство лута, и да се приближава демократама, повод је за повлачење из политичког живота након писма које је Бојанић, као председник Надзорног одбора, упутио главном одбору партије. Пресудан је био став о новим идејама које се разликују од оних због којих је ушао у политички живот. Приватизација са негативним последицама, које су се у то време само наслућивале, остављале су без посла све већи број радника без и минимума права на којима је деценијама почивала средња класа. Разлози томе су различити а основним се сматра друштвено власништво над привредним, и свим другим, објектима у земљи који су, као свачији, постајали ничији. Политичко ангажовање обновиће се

неколико година касније у тренутку појаве политичке опције која планира да обнови средњу класу без које нема обнове система. Како је функционисало „Пекарство“ током седмогодишњег директоровања Зорана Бојанића сведочи податак да плата, и поред рата и санкција међународне заједнице, само једном није исплаћена на време, а уверење како на првом месту мора да буде радник нису могле да поколебају ни несташице брашна и нафте. Талас приватизације запретио је да угрози егзистенцију предузећа са 250 запослених у тренутку кад је дато на коришћење неком из Словеније који је под једну капу већ ставио слична предузећа из неколико градова. Ништа боља ситуација није била ни у другим великим предузећима из којих су се назови инвеститори повлачили остављајући раднике без посла. - Препознао сам људе који не виде само лични, него кроз заједнички виде и свој интерес. У периоду од 2000. до 2012. године прегазили су нас сви који су имали транзицију, а ми изгубили дотадашњу позицију, па мислим да смо

преварени, да нам је неко украо те године То су године које су појели скакавци. Било је много приче, много лажних обећања, много нових богаташа, много тајкуна и много нас који смо знатно сиромашнији него што смо били у време кад смо говорили да је друштвени систем лош и да је све било наопако. Иако је било грешака није било све наопако, сви смо били слични и могли да стварамо, а сада то не може ни ко је креативан, паметан, способан и има идеју ако нема позицију, а нема позицију ако нема новац. Прошли смо лошије него остали с обзиром на структуру привреде, а нисмо имали ни јаког човека који би могао да помогне. Кад је 2000. године највише људи дошло са Космета у Краљеву се живело много боље него у Крагујевцу. После толико година поново је дошао тренутак да се бавим послом који нисам желео, а ако бар једним делићем не бих могао да помогнем граду мој живот се не би окончао онако како сам зацртао – каже Бојанић. Поглед унапред потврђује став да наредни четворогодишњи период до-

носи напредак, а основ је недавна изјава премијера Вучића да Краљеву предстоји једна велика инвестиција која ће омогућити запошљавање значајнијег броја радника. Разговори о томе почели су у марту, а очекује се да буду завршени врло брзо. У овом тренутку је познато да се ради о инвеститору из Пољске чији су представници боравили у Краљеву и потврдили спремност да из стечаја презуму „Фабрику вагона“ а потом покрену производњу за шта је потребно 450 радника. Размишљања оних који су преузели одговорност за вођење града крећу се у правцу запошљавања бар 2.500 људи како би се привреда вратила на ниво од пре 2000. године. Податак о толиком броју новозапослених са редовним платама води ка закључку о могућности померања са места на коме се тапка већ годинама. Да ситуација није много боља ни у осталом делу Србије потврђује сазнање да се Краљево, иако у никада тежој ситуацији, налази међу десет градова у земљи са највишим стандардом. Овоме доприноси велики број пензионера са редовним примањима, посебно војних

са солидним пензијама. У таквим околностима нимало оптимистички не звучи чињеница да живот града почива на примањима пензионера. Значајније запошљавање очекује се пре истека текуће године, а очи локалних политичара упрте су према оспособљавању Аеродрома „Морава“ за цивилни саобраћај. Његов значај за шири регион сматра се још већим у светлу чињенице о скором завршетку Коридора 11, потом Моравског коридора за који се припремни радови, по информацијама којима располаже Бојанић, завршавају већ следеће године. - Имамо обавезу да повежемо и затегнемо Србију, да буде ишпартана, а за то треба још неколико година. То су наше предности као и предности блиског окружења које никад нисмо искористили, јер бање не функционишу. Најзад је и Путин дао сагласност да Србија добије све бенефите према евроазијској групацији, а пут за све оно што не могу да добију из Европске уније отвара се нама. До краја године ћемо имати велике радове на томе да запослимо одређен број људи, да покренемо производни

циклус и отворимо два три факултета. Имамо најстарију Пољопривредну школу, Шумарску школу са интернатом, Машински и Грађевински факултет, па хајде да отворимо одељење фармације, пољопривредног и шумарског кад знамо да за те кадрове имамо посао. У том правцу ћемо наступити, а видим да имамо људе који о томе мисле и којима је то циљ. Не мора то да буде универзитет, нека буде бар студентски центар – каже Бојанић. Општи закључак потврђује да се од телевизијских серија о лепом животу без рада, које је неко годинама намерно пласирао да би замаглио видике, треба окренути раду. Он у локалним условима још није цењен онолико колико заслужује, али је једини начин за опоравак. У тренутку кад то свима постане јасно може се очекивати излазак из кризе и враћање до нивоа на коме је земља била седамдесетих година прошлог века. То је добра основа за оптимистички став о пет хиљада новозапослених у наредном петогодишњем периоду. Т. Радовановић

19.6.2022.

МАГАЗИН 552

Зборник радова са научног скупа о Великом рату

НОВЕ ИСТИНЕ И ИЗВОРИ

Фото: М. Радовановић

- Нове свеобухватне оцене краја Првог светског рата и уједињења, послератног развоја демократије и друштва, војних питања, неких аспеката међународних околности, учешћа и улоге појединих значајних личности, медицинске помоћи из иностранства, одраза рата у послератној књижевности и појединих питања културе сећања. - Многи историјски извори и даље непознати. - Одговоро на бројне дилеме и најболнија питања српске националне прошлости. - Југословенска држава је 1918. прављена по мери српског народа. - Иако су Срби још једном искрварили зарад спашавања Југославије у судару са фашизмом, за њих је Други светски рат био победнички, а са друге стране почетак низа трагичних националних промашаја до распада државе

бележавање стоте годишњице од завршетка Првог светског рата било је повод за организацију бројних научних скупова са циљем да се представе резултати истраживања мање познатих докумената. Један такав одржан је у Чачку у организацији Међуопштинског историјског архива, а радови двадесет два аутора објављени у зборнику под називом „Србија 1918: Ослобођење домовине, повратак ратника, живот у новој држави“. Издавачи публикације, коју је уредио виши научни сарадник Балканолошког института Српске академије наука и уметности др Љубодраг П. Ристић, су Међуопштински историјски архив Чачак, Инштитут за културне ин споминске штудије Љубљана и Центар за историју Југославије и савремену националну историју Филозофског факултета у Универзитета у Београду. У складу са вишеструким значајем 1918. године за историју Србије и српског народа, дијапазон тема радова објављених у зборнику је веома широк, а укључује свеобухватне оцене краја рата и уједињења, послератног развоја демократије и друштва, војних питања, неких аспеката међународних околности, учешћа и улоге појединих значајних личности, медицинске помоћи из иностранства, одраза рата у послератној књижевности и појединих питања културе сећања. Иако је симпозијум одржан почетком децембра 2018. вредан и важан зборник радова о Првом светском рату, првенствено о његовој завршници и првим годинама конституисања југословенске државе, објављен на почетку ове године а недавно представљен и у Краљеву. Сем што је обележавање годишњице ослободилачких ратова Србије у другој декади двадесетог века створило утисак да српска историографија нема много новог да каже, осим бар покуша да пружи одговоре на бројне ревизионистичке тврдње по којима су одговорност за избијање Великог рата морале да носе Русија и Србија, веровало се да су највеће истине и већина извора рата познати. Дописни члан Српске академије наука и уметности проф. др Мира Радојевић сматра да су бројни скупови одржани претходних година потврдили колико су многи историјски извори и даље непознати. Захваљујући новим истраживањима откри-

МАГАЗИН 552

19.6.2022.

Др Мира Радојевић

Др Љубодраг П. Ристић

вени су многобројни који су више од једног века чамили у локалним архивима и великим архивима у Београду а сем дипломатских и војних дешавања, улози истакнутих војних команданата, државника и политичара, сведоче о животу обичног човека, војника, о женама које су покушавале да очувају породицу и другим. - Многобројна ревизионичка питања су нас суочила са потребом да преиспитамо и оно што смо до сада знали о Првом светском рату, да све то проверимо, да покушамо да одговоримо на ревизионистичке тенденције а на крају двадесетог,и почетку двадесет првог века, као национална наука посвећена добрим делом проучавању националне прошлости, одговоримо на бројне дилеме и најболнијапитања српске националне прошлости. Од времена распада југословенске државе суочавамо се с питањима како се Србима догодила Југославија, да ли је то било неопходно, ко је одговоран што су, уместо да се заврши процес националне интеграције и створи једна већа или велика српска држава, политички планови били толико амбициозни да се иде на стварање Југославије. То су питања која су заокупљала не само домаћу него и стране историографије, а српска нација се некако мучи око тога и сувише ламентира над наводно пропуштеном шансом да се створи велика српска држа-

ва. У контексту таквих размишљања појављују се тврдње да је југословенска држава била велика грешка, трагична заблуда која је српску нацију коштала бескрајно великог броја жртаваи у Првом светском рату и у оном другомкоји је уследио непуних четврт века доцније. Ми смо се истраживачки усмерили на неколико питања, какав је био југословенски програм, ко га је стварао,ко су били најутицајнији политичари, колика је била одговорност интелектуалне елите, да ли је формула троплеменог народа била само прагматична потреба, вештачка формула која је коришћена јер је постојало уверење да су Срби,Хрвати и Словенци један народ. Бројна су питања о Николи Пашићу,регенту Александру Карађорђевићу, појединачним улогама низа интелектуалаца и политичара који су били изузетно активни током Првог светског рата. Кад све то сагледамо видимо како су сви заједно, неко више неко мање,пристајали уз југословенску идеју, каже др Радојевић и подсећа на интелектуалца који је говорио како је српски народ био спреман за највећи скок који је био толико скуп да Србија после тога више није имала снаге за прави програм ни за себе, а камоли за велику државу чијем је стварању пресудно допринела. Историчари подсећају да је Први светски рат за српску нацију имао карактери-

19.6.2022.

МАГАЗИН 552

стике националног, а Други су добили јер су имали два аутентична антифашистичка покрета отпора. Југословенска држава је 1918. прављена по мери српског народа а 1945. године, иако су Срби још једном искрварили зарад спашавања Југославије у судару са фашизмом, за њих је рат с једне био победнички а са друге почетак низа трагичних националних промашаја до распада државе. - Не можемо да не уносимо емоције кад смо на бројним скуповима имали утисак да присуствујемо некој врсти комеморације, јер расправљамо о рату који је српска нација некад добила да би га неколико деценија касније изубила. Једна од последица тих ратовања, почев од Првог балканског рата, је око седамдесет српских гробаља расутих на неколико континената. Кад говоримо о зборнику који је пред нама његова специфичност је у томе што није говорио само о ратним годинама, него првенствено о завршници Првог светског рата и првим годинама конституисања југословенске државе који су,већ у зачетку 1918. на њеном крају 1919. и закључно са изгласавањем Видовданског устава, пока-

зивали да њен живот неће бити нимало лак. У настанку зборника учествовало је неколико генерација истраживача различите генерацијске припадности и људи различитих научних оријентација, различитих професија. То је велика предност, јер су с једне стране прилику да кажу своје мишљење о рату и југословенској држави имали и најмлађи и они који већ имају неколико деценија истраживачког искуства. Уједно, да им у покушају разумевања Првог светског рата, као изузетно важног дела националне историје, помогну историчари књижевности и други научници сродних дисциплина који могу много да помогну историографији, јер таква врста проблема и питања пред којима историографија понекад бива немоћна мора да позове у помоћ и оне који се баве сродним научним дисциплинама. Мислим да је то једна од важних предности његовог настанка и да ће бити један од разлога због којих ће бити читан, каже др Радојевић. Уредник издања др Љубодраг П. Ристић оцењује да је организовањем научног скупа са међународним учешћем Међуопштински историјски архив Чачак дао зна-

чајан допринос националном обележавању стоте годишњице од завршетка Првог светског рата. Истовремено, учињен је омаж свима који су у уградили животе у очување бића српског народа. - Као и сви у Србији и становници Западног Поморавља су почетком Првог светског рата затечени у великим страховима и претњама упркос,или можда управо због искустава из управо завршених балканских ратова. Његово трајање и крај донели су невиђене страхоте и однели бројне чланове њихових породица и бројне суграђане. Разматрање узрока трајања и последица Великог рата распарчала су се оног тренутка када се почело говорити о његовој стогодишњици. Велики, скоро непрегледан, низ научних састанака и објављених публикација посвећених стогодишњици Првог светског рата може учинити да се ствара погрешан утисак да је још један састанак са темом о Првом светском рату био сувишан. Међутим, људске и материјалне жртве које је поднела Србија од 1914. до 1918. године,па и каснија,политичка и ратна дешавања која су незаустављиво крунила српско национално и политичко биће,

учинила су да таквих науком утемељених подсећања никада није било довољно, каже др Ристић уз нагласак да зборник,мада је објављен после више од три године од симпозијума, ипак није закаснио. Разлог се огледа у податку да утемељени разговори о српском народу у Првом светком рату никад не долазе касно, и никад нису сувишни, што потврђује и Зборник, а иако су објављени радови одговорили на бројна научнапитања остао је отворен простор за даља истраживања, преиспитивања и тумачења велике српске ратне трагедије и славне епопеје. Разлог више је то што се током претходних деценија појавило много радова у којима се порицала и омаловажавала грандиозна улога српског народа у Првом светском рату. Иако су радови уврштени у зборник разнородни, обједињени су и испреплетани ратним токовима, јер се баве разматрањем војних питања, анализом послератног друштва, раличитим поимањима смисла југословенског уједињења, положајем српског официрског кора у војсци нове државе 1918. године, процесом формирања службе у војсци Краљевине Срба Хрвата и

Словенаца. Учесници скупа су истраживали узроке умртвљеног развоја демократије у првим послератним годинама, политичког организовања босанско-херцеговачких муслимана, жељама словеначких ђака и судената везаним за присаједињење словеначких покрајина југословенској држави, Значајна пажња посвећена је послератној књижевности, лику ратних ветерана и представи рата у њој, раслојаности и растројености послератног југословенског друштва које су утицале на положај жена, а значајнапажња посвећена је иностраним факторима и појединцима. Место међу темама нашли су пропагирање југсловенске идеје у Француској из пера српских и ангажовање француских интелектуалаца, последице отоманског дуга на ток стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, политичка делатност чешког политичара Томаша Масарика у време настанка краљевине, рад болница америчких жена у Србији и холандска медицинска помоћ првих година после рата. - Будући да у последње време бројни странци настоје да нам објасне какав је српски народ био у Првом светском рату

покушао сам да саберем мишљења оних који су били сведоци српске трагедије у том Великом рату. Ту су и прилози о српским дипломатама, допуна биографије Матије Мате Бошковића и улога Милоша Московљевића као повереника Краљевине Србије у Русији 1917. 1918. године. Најискреније се надам да ће овај зборник подстакнути многе да што пре на светлост дана изнесу сопствене заокружене слике или мале детаље и истине о Првом светском рату. Такође, верујем да ће ово бити још један подстрек архивима и музејима Западног Поморавља, и свим овдашњим истраживачима прошлости, да прикупљају и објављују све што је можда још преостало у архивима и кућним документацијама а тиче се Првог светког рата, каже др Ристић уз потврду да је Међуопштински историјски архив Чачак, сарадњом са Дјазанским универзитетом и Институтом за културне и историјске штудије из Љубљане,изашао на међународну научну сцену у чему га је свесрдно подржао Центар за историју Југославије и савремену националну историју Филозофског факултета у Београду. Т. Радовановић

19.6.2022.

МАГАЗИН 552

Диско вечери седамдесетих и осамдесетих година

ОД „ЖЕНЕВЕ“ Д - Прве грамофонске плоче са светским хитовима набављане преко огласа. - Једном у десет дана за најновијим издањима енглеских плоча трагало се по продавницама у Трсту. - До Лондона возом. - Прва дискотека у просторијама Треће месне заједнице „Стара чаршија“. - На клупским свиркама у лондонском Марки клубу, својеврсној цркви рокенрола из које је шездесетих година кренуо свако ко је нешто вреде у овој врсти музике. - Онолико колико су трајале, дискотеке су оставиле дубок траг на генерације младих Краљевчана који их се сећају као лепе епизоде у животу. - Краљевачка рок сцена вегетира. - Културни живот у Србији последњих година није на нивоу на каквом је био седамдесетих година прошлог века

О „ИНТЕГРАЛА“ а један музејски програм најчешће открива много више него што би се то на први поглед могло учинити сведочи недавно организована Ноћ музеја. Као централни догађај, изложба под називом „ЛП – Историја грамофона и златно доба плоча“ музејског саветника Градског музеја Суботица Викторије Шимон Вулетић обогаћена је локалним садржајима, а завршна манифестација у виду диско вечери генерације Краљевчана подсетила на време кад је то био један од најзначајнијих видова забаве. Вече диско музике у Народном музеју било је прилика за враћање у пошлост и подсећање на нека од дешавања у граду крајем седамдесетих и почетком

осамдесетих година прошлог века, а задатка да то учини прихватио се Драган Трифуновић Џинџер као један од оних који су Краљевчанима међу првима понудили овај вид забаве. Избором плоча оживео је атмосферу времена кад је дискотела „Интеграл“ од средине седамдесетих до почетка осамдесетих година била једно од омиљених места за изласке. Вече диско музике оцењено је као омаж помало заборављеном начину живота који обухвата навике, моду и музички стил младих тога доба. Посетиоцима је пружена прилика да сазнаjу које су песме биле на врху тадашњих топ листа и које су грамофонске плоче диско музике биле најслушаније међу Краљевчанима, a

повратак неколико деценија уназад показао како су, са скромном опремом дизајнираном посебно за овај вид рада, функционисале дискотеке тог времена. Крајем шездесетих година прошлог века Џинџер је имао тек седамнаест година и као већина вршњака први пут дошао у контакт са рокенролом. Средњи таласи тадашњих радио апарата нису на најбољи начин прихватали програме Радио Луксембурга, на коме су једино могли да се чују најновији хитови, али музичким заљубљеницима у Краљеву није много сметало што по који пут већи део емисије нису ни чули. У то време појавиле су се и прве емисије на програмима Радио Београ-

19.6.2022.

МАГАЗИН 552

да, по уверењу музичких сладокусаца много квалитетније од данашњих. О томе најбоље сведочи податак да се тадашњи тинејџери и данас радо сећају „Састанка у девет и пет“ и „Музичког аутомата“ Николе Караклајића а нешто касније „Пријатеља звезда“ Николе Нешковића недељом поподне. И док је Караклајић предност давао домаћим бендовима, Нешковић је на волшебан начин долазио до грамофонских плоча са најновијим хитовима светске музичке сцене и емитовао их у својој емисији. То што су имали прилику да чују значајно је утицало на понашање младих међу којима је нагло порасло интересовање за куповину плоча и формирање сопствене фонотеке. - Прва вредна плоча са којом сам почео био је албум групе Крим из 1966. године који сам добио од једног рођака. Слушао сам ту музику и постао фан групе Крим, а онда се круг младих са сличним интересовањима све више ширио. Први грамофон са кристалном главом који сам имао у кући био је загребачки РИЗ, а онда сам набавио магнетофон марке Телефункен који сам, ма колико је квалитет био дискутабилан, користио за преснимавање музике са плоча и радио програма. Миле Мартић и ја смо заједно почели да набављамо плоче које у почетку нисмо толико размењивали, јер је било тешко доћи до њих, а како млађи нису имали начина да дођу до њих нашли смо неке фирме у Енглеској, па почели да тргујемо и снабдевали их. Почетком седамдесетих у Југословенској књизи на Теразијама пронашао сам енглески часопис Мелоди мејкер, куповао редовно и био у вези дешавања на светској музичкој сцени. Ту су биле америчка топ листа Билборд, енглеска Топ тен и рецензије плоча. Било је и огласа за продају плоча и опреме па сам нашао неку америчку фирму преко које смо наручивали плоче. Како су цене биле ниске прво сам посумњао да су неки преваранти, па смо наручили само две плоче које су стигле након петнаестак дана. После наручимо пет, па седам, десет, петнаест и тако је почело, сећа

се Џинџер. Велики број плоча и жеља да се музика са њих учини приступачном и онима који нису у ситуацији да их купе било је довољно за размишљање о дискотеци. Прва под називом „Женева“ огласила се у просторијама Месне заједнце Стара чаршија на коју и данас подсећају плакати исписивани руком. Посетиоцима суботом и недељом, а било их је по неколико десетина, није много сметала ни оскудна опрема у којој су централно место заузимали грамофон и два појачала са звучницима. Скромна зарада се брижљиво чувала како би се набавила квалитетнија опрема каква је постојала само у Енглеској. Професионалнији рад средином седамдесетих година је врло брзо показао како просторије Месне заједнице „Стара чаршија“ не могу да приме све који су желели да чују најновије хитове, и ђускају уз звуке диско музике, па је прилика за то тражена на другим местима, у великој сали Дома ЈНА, Дансинг ресторану УТРО Србија и Гимназији, али и ван Краљева, у Врњачкој Бањи, Новом Пазару и Трстенику, једном и у Београду. Једном у десет дана за најновијим издањима енглеских плоча трагало се по продавницама у Трсту, а сваким повратком дискотека увећавана за двадесет до тридесет синглова, по који пут и неким макси синглом пречника дванаест инча и музиком која се слушала на четрдесет пет обртаја. Све веће финансијске могућности повећавали су апетите двојице ентузијаста и жељу да стигну до Лондона који је важио за центар музичких збивања. Иако ни мало једноставно најповољније је било путовање возом, јер је Интер реил карта пружала могућност коришћења овог вида превоза у највећем делу Европе по цени која за месец дана није премашивала четири стотине швајцарских франака. - Прва станица је била Минхен. Ту проведемо цео дан и само обиђемо пар продавница плоча и техничке робе. Следећа је Келн, а после свратимо у Менхенгладбах где је Миле имао ујака. Наставили би до Белгије па Амстер-

дама одакле би се, после једног дана, вратили у Кале па Довер или Остенде, у зависности од тога да ли идемо из Белгије или Француске. У Лондону смо били по десетак дана, динар је био конвертибилна валута и мењао се за фунту, а носили смо и тревелерс чекове. Ишли смо у летњем периоду кад је било мало концерата, али смо присуствовали клупским свиркама на којима се свирало опуштеније, посебно у Марки клубу из кога је шездесетих година кренуо свако ко је нешто вредео у рокенрол музици па је важио за цркву рокенрола. Налазио сам за данашње време веома ретке плоче које нису биле претерано скупе, ЛП три до три и по фунте а дупли албуми око петнаест. Кад уђеш у продавницу плоча не знаш за шта пре да се ухватиш. Ако не купиш погрешићеш, ако купиш погрешићеш и онда не знаш шта ћеш пре. У то време већ смо имали формиран укус и нисмо слушали музику широке потрошње, да кажем конфекције, па смо више улазили у врсту која се овде није много слушала, блуз, стари рок и џез рок тако да има ствари које смо као новину донели у град. Кад се вратимо скупимо се, а онда народ долази да чује шта има ново. Касније, кад смо уписали факултет, дискотеку смо назвали „Интеграл“ и тако је остало. Места су била иста, јер су некако била најприступачнија, а знало се какве су им техничке могућности, каже Џинџер Половином шездесетих година краљевачка музичка сцена је доживљавала интензиван развој који су започели „Вршњаци“, а неколико година касније наставили „Безимени“. Са дистанце од неколико деценија чини се да је скоро свака улица имала бар један бенд, вежбало се по гаражама, а сем малог броја појединаца који су имали неко музичко знање већина је припадала категорији самоуких. Прилика да покажу колико су овладали инструментима биле су све популарније гитаријаде, а неке су у великој сали Дома друштвених организација организовали Трифуновић и Мартић. Опрема за дискотеку обнављана је у складу са могућностима, а новој су

19.6.2022.

МАГАЗИН 552

пред крај седамдесетих година додата појачала и звучници намењени великим просторима као што је сала Дома ЈНА. Атмосферу иностраних диско клубова требало је да дочара посебно светло а набавка је, као и друга техничка опрема, ограничена на износ новца који је било могуће изнети из земље. Осврт на период рада дискотеке сведочи да су највернији посетиоци били средњошколци навикнути на диско музику која је допуњавана новитетима са музичке сцене. Промене на музичкој сцени и нове генерације младих које су стасавале на другој врсти музике оставили су дубок траг на рад дискотека. Посета је почела да слаби а и професионалне обавезе покретача ових активности, који су по завршетку студија тражили чврст ослонац за развој професионалне каријере, биле су значајан фактор који је утицао да им се посвећује све мање пажње.

Онолико колико су трајале, каже Џинџер, оставиле су дубок траг на генерације младих Краљевчана који их се сећају као лепе епизоде у животу. Значајан период живота преведен у блиском контакту са музиком сведочи како је свака генерација носила нешто своје све до актуелног тренутка за који као да се граничи са безнађем. - Велике промене су почеле деведесетих година кад се прешло на турбо фолк, па више нема класичног бенда са три гитаре и бубњевима. Завладала је електроника, па не мораш да имаш готово никакво музичко знање а да будеш музичар. Имаш семпл, пустиш и он свира, што је у ћорсокак довело генерације које се васпитавају на Пинку. Некада си морао да имаш неко музичко знање а сада, и кад одсвираш погрешан тон на гитари, компјутер исправи на снимању а ако не можеш да отпеваш високе тонове то одради машина.

Сада је лако бити певач, ако имаш паре за снимање, а стари музичари који су се задржали су реткост, јер морају да се прилагођавају ситуацији и захтевима публике. Има још бендова који свирају стару музику, али превасходно на мото скуповима и фестивалима. У граду је мало бендова јер због различитих афинитета чланови не могу да ускладе репертоар, па је тешко саставити сродну екипу. Од старих група по мало раде „Гама зрак“ и „Дечја радост“, од појединаца Томке, а опстају захваљујући тезгарењу по кафићима, па се може рећи да краљевачка рок сцена вегетира, каже Џинџер. Они који су деценијама улагали велике напоре да обогате колекције грамофонских плоча остали су усамљени, а само ретки сусрети најприврженијих појединаца су прилика за подсећање на дане кад им је музика била најважнија ствар у животу. Нема више ни

музичких часописа типа Мелоди мејкера, а мало светла у све тмурнију слику уноси податак да се грамофонске плоче полако враћају са изабраним остварењима музичке сцене. Повратак није брз како би желели они који предност над дигиталним носачима звука подређују аналогном са крцкањем и повременим шуштањем, а колико је било интересовање за грамофонске плоче на домаћем тржишту најбоље сведочи неколико великих дискографских кућа чија издања нису много каснила за иностраним. Власници грамофона хендикепирани су чињеницом да је тешко наћи одговарајуће главе, а заљубљеници у плоче способношћу компакт дискова и ДВД да на неупоредиво мањем простору складиште знатно већу количину музичких нумера. - Што се тиче културе био је много квалитетнији живот. Доживео сам ше-

здесете године, вијетнамски рат и хипи покрет који је преокренуо свет, јер после тога у сфери културе више ништа није било исто. У ери електронике и компјутера данас смо осуђени на ово што нам се нуди и другачије не може да буде. Будућност је везана за електронику, па се бојим да ће све бити под неком врстом контроле усмеравано са неке стране. Видећемо шта ће бити са децом међу којом још има појединаца која држе класику у овој врсти музике, али је тога све мање. Краљево је деценијама било расадник врхунских музичара, али је и тога све мање па је велико питање где завршавају деца после завршене музичке школе. Нисам оптимиста али ће ваљда нове генерације нешто да промене, да се нешто покрене и да квалитет дође на место које заслужује. Има покушаја, све иде тешко, гуши се и дави, али очекујем да се избори са свим проблемима, каже

Џинџер разочаран чињеницом да културни живот у Србији последњих година није на нивоу на каквом је био седамдесетих година прошлог века. Бољи познаваоци музичких збивања у том периоду нису пропуштали прилику да присуствују концертима најеминентнијих светских уметника, а о квалитету онога што се нудило најбоље сведочи податак да је Београд добио дозволу да користи име Њупорт џез фестивала. Отуда уверење да је све вредно у овој области прошло кроз Београд, а кад је изостало ни Краљево није могло да очекује више. Као догађај оцењен квалитетнијим од других у Краљеву диско вече је подстакло идеју о организацији других манифестација, међу њима обележавање педесете годишњице великог концерта у Вудстоку коју, за разлику од других средина у земљи, овде није имао ко да иницира. Т. Радовановић

Сусрет краљевачких основаца са Љубивојем Ршумовићем

МАГАЗИН 552

19.6.2022.

ИМА ЈЕДАН РШУМ

- Позив за присуство програму под називом „Књижевни опус Љубивоја Ршумовића“ у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ упућен основним школама са подручја града Краљева. - Сусрет са песником стотинак ученика основних школа „Свети Сава“, „Драган Маринковић“ и „Јован Цвијић“. - Међу присутнима бројни прешколци и знатан број оних који више нису деца. - Деца песмом и игром показала колико познају поезију Љубивоја Ршумовића, а нису се устручавала ни да поставе изузетно занимљива питања

19.6.2022.

МАГАЗИН 552

епезу програма намењних деци основношколског узраста Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ је обогатила последњим под називом „Књижевни опус Љубивоја Ршумовића“. Књижевно стваралаштво једног од назначајнијих писаца за децу у целокупној српској литератури за најмлађе, представљено је у оквиру интерактивне комуникације са децом, која су овом приликом показала колико познају опус о којем су до сада читала и учила из читанки и лектире. Била је то прилика за подсећање да, осим као аутора заступљеног у настави књижевности, бројне генерације памте Љубивоја Ршумовића као аутора и водитеља култних забавно-едукативних емисија за децу. Његов литерарни опус броји више од деведесет књига, а један је од оснивача и први председник Одбора за заштиту права детета Србије, при организацији „Пријатељи

деце Србије“. Позив за присуство несвакидашњем догађају упућен је на адресе свих основних школа са подручја града Краљева, а одазвало му се стотинак ученика основних школа „Свети Сава“, „Драган Маринковић“ и „Јован Цвијић“, бројни прешколци и знатан број оних који више нису деца. Знаменити песник је рођен 1938. године у породици Михаила и Милесе Ршумовић у селу Љубишу, на Златибору, а школовао се у родном месту, Чајетини, Ужицу и Београду где је 1965. дипломирао на Одсеку компаративне књижевности Филолошког факултета. Још као основац у Љубишу почео је да пише, а прве песме објавио 1957. као гимназијалац, најпре у Ужичким Вестима па Књижевним новинама. У Београду је упознао Душка Радовића, под чијим утицајем је почео да пише песме за децу, а на његово стваралаштво ути-

цали су још Јован Јовановић Змај и педагошка доктрина Џона Лока. Као аутор емисија „Уторак вече - ма шта ми рече“, „Суботом у два“ и „Весели уторак“ Ршумовић је радио у редакцији програма за децу Радио Београда, а три године након тога прешао у Телевизију Београд, где је био аутор емисија за децу „Хиљаду зашто“, „Хајде да растемо“, „Двоглед“ и „Фазони и форе“, која је имала преко сто четрдесет епизода. Као телевизијски посленик написао је, водио и режирао, преко шест стотина емисија, а осим програма за децу, био је аутор и неколико документарних програма, попут серије „Дијагонале - приче о људима и наравима“. Дечја поезија Љубивоја Ршумовића се по много чему чини особеном а, сем што је модерна по духу и изразу, истовремено је дубоко уроњена у добру традицију српске књижевности за децу. Филип Давид оцењује да Ршумовић

духовито и пријатељски приказује младим саговорницима живи, активан космос настањен људима, животињама и стварима подједнако обдареним и способним да говоре о себи и другима, о љубави, другарству, разумевању и неразумевању, разним овоземаљским чудесима која се скривају у свакодневици, у наизглед обичним тренуцима живота. Сличне ставове дели Милован Данојлић чији поглед на речник Ршумовићеве поезије указује на смелост са којом песник користи непесничке речи, речи из најшире, свакодневне потрошње и оне из међународног оптицаја. Ршумовић је аутор три уџбеника за основне школе: „Деца су народ посебан“, за изборни предмет Грађанско васпитање у другом разреду „Азбуквар“ и „Писменар“ за први разред. Шеснаест година је био директор Позоришта „Бошко Буха“, а значајан допринос дао је као председник

Културно-просветне заједнице Србије и председник савета Међународног фестивала позоришта за децу који се одржава у Суботици. Ршумовић је један од оснивача и члан Управног одбора Задужбине Доситеја Обрадовића и Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат“ у Београду, један је од оснивача и први председник Одбора за заштиту права детета Србије, при организацији Пријатељи деце Србије, у којој је актуелни председник Скупштине. О значају књижевног дела најбоље сведочи податак да га је Управни одбор Удружења књижевника Србије 2012. предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности. Упоредо са књижевним и радом на телевизији, Ршумовић се бавио фотографијом и спортом, а оснивач је, такмичар, и први председник Карате клуба „Црвена Звезда“.

Колико је избор Љубивоја Ршумовића за учешће у програм био исправан најбоље сведочи податак о интеркацији песника и деце која су песмом и игром показала колико познају његову поезију, а нису се устручавала ни да поставе изузетно занимљива питања. У изложбеном простору на Дечјем одељењу Библиотеке постављена је изложба „Има један Ршум“ којом је представљена пишчева кратка биографија допуњена QR кодовима чијим скенирањем се посетиоци упућују на снимке емисија које је реализовао на Телевизији Београд. Поставка Јелене Крунић-Славковић, Иване Ђикић и Марије Симовић садржи и избор песама из ауторовог књижевног опуса и илустрације Душана Петричића које су дале посебан шарм одабраним стиховима. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 552 19.6.2022.

На репертоару Биоскопа “Кварт”

Баз светлосни

Свет из доба Јуре: Надмоћ

ри која одузима дах Крису Прату и Брајс Далас Хауарду придружују се добитница Оскара Лора Дерн, Џеф Голдблум и Сем Нил, а значајније улоге тумаче још Даниела Пинеда и Џеф Голдблум. Филм је на репертоару до среде 22. јуна, а пројекције почињу у 19,30.

Мамац

Научно-фантастични анимирани филм прича о пореклу База Светлосног, хероја који је био инспирација за настанак играчке. Цртани филм открива како је млади пилот постао свемирски ренџер каквог га данас познајемо. Анимирана породична авантура у 2Д формату, синхронизована на српски језик, траје тачно сто минута а Ангус Мел Лејн је режирао према сценарију који је написао са Метју Олдричем и Џејсоном Хедлијем. Главне улоге тумаче Петар Бенчина, Марија Ћаловић, Бојан Жировић и Марко Марковић, а филм се приказује до 22. јуна у пројекцијама које почињу у 17,30.

Филм који стиже из компанија Јуниверсал Пикчерс и Амблин Ентертеинмент, покреће франшизу вредну више од пет милијарди долара на смелу, неистражену територију са до сада невиђеним диносаурима, вратоломном акцијом и запањујућим визуелним ефектима. „Надмоћ се“ одвија четири године након што је Ајсла Ниблер уништен, а диносауруси заједно са људима сада живе и лове широм света. Ова крхка равнотежа ће преобликовати будућност и једном заувек одредити да ли ће људска бића остати главни предатори на планети коју деле са најстрашнијим створењима у историји. Акциону авантуру у 2Д формату, којој неостаје четири минута да би трајала два и по сата, Колин Тревороу је режирао према сценарију који је написао са Емили Кармајкл и Дереком Конолијем. У новој аванту-

Група пријатеља који уживају у викенду долази на идеју да украду неколико скутера како би се тркали, али на крају преживе директан судар. После стравичне несреће, са тешко повређеним пријатељем, они се боре да пронађу пут до куће, док из морских дубина вребају предатори. Трилер у 2Д формату траје десет минута краће од два сата. Џејми Нин га је режирао према сценарију Ника Селтреса а водеће улоге тумаче Холи Ерл, Џек Трумен и Кетрин Хени. Филм је на репертоару до среде 22. јуна у пројекцијама које почињу два сата пре поноћи.

МАГАЗИН 552

19.6.2022.

Хо Свак

Зашто је Србија, дубока –„ црна Зато што је у рукама, страначких м

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

оће нас - „заобилазнице“? ко добро – заобилази Србију!

рупа”? мангупа!

Назиру се „корените промене“!? Убрзо, прелазимо на – корење!?

Достигнућа српске транзиције: држава је постала – транзитна!? -

МАГАЗИН 552

19.6.2022.

www.minjina-kuhinjica.com

Из Мињине кухињице

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 19. И 25. ЈУНА

МАГАЗИН 552

19.6.2022.

19. јун

1269 — Француски краљ Луј IX је наредио да се сви Јевреји који се нађу у јавности без жуте значке казне са десет ливри сребра. 1306 — Војска ерла од Пембрука је поразила шкотску војску Роберта Бруса у бици код Метвена. 1586 — Енглески колонисти су напустили острво Роанок, након што нису успели да оснују прво енглеско стално насеље у Северној Америци. 1846 — Прва бејзбол-утакмица са успостављеним правилима одиграна у Њу Џерзију. 1862 — Конгрес САД забранио ропство на америчким територијама, чиме је поништио пресуду из случаја Скот против Сандфорда. 1867 — Републиканци, следбеници Пабла Хуареса, погубили Максимилијана I Хабзбурга, кога је Наполеон III 1864. прогласио за цара Мексика. 1885 — У Њујорк је стигао Кип слободе, поклон Француске. 1908 — Доласком брода „Касато Мару“ у луку Сантос са 168 јапанских породица почела имиграција Јапанаца у Бразил. 1953 — Џулијус и Етел Розенберг, осуђени за шпијунажу у корист СССР, погубљени на електричној столици у америчком затвору Синг Синг. 1961 — Кувајт је прогласио независност од Уједињеног Краљевства. 1961 — Откривањем натписа са именом Понтија Пилата на ископини римског храма у Цезареји први пут нађен доказ да је он постојао. 1965 — Закон о грађанским правима је усвојен у Конгресу САД након филибастера од 83 дана. 1965 — Генерал Хуари Бумедијен

војним ударом са власти збацио председника Алжира Ахмеда Бен Белу. 1970 — Совјетски васионски брод „Сојуз 9“ постигао нови рекорд у дужини боравка у космосу, 17 дана, 16 часова и 59 минута. 1975 — Генерални секретар Уједињених нација Курт Валдхајм у Мексико Ситију отворио Прву светску конференцију о положају жена. 1987 — У експлозији у гаражи робне куће у Барселони погинуло 12 и рањено више од 30 људи. Одговорност преузела баскијска сепаратистичка организација ЕТА. 1988 — У индијском граду Курукшетра погинуло 15, рањено 25 људи у експлозији бомбе коју су поставили екстремисти Сики. 1991 — Последњи совјетски војници су напустили Мађарску после 45 година дугог присуства. 1995 — Чеченски побуњеници ослободили 1.500 талаца које су држали шест дана и напустили болницу у граду Буђоновск на југу Русије, пошто је с руским властима договорен прекид ватре и наставак мировних преговора о Чеченији. 1999 — У Приштини, на згради команде Приштинског корпуса Војске Југославије, подигнута застава УН пошто се ВЈ повукла, а мировне снаге УН преузеле контролу над Косовом и Метохијом. 2000 — Британски цариници у луци Довер у камиону-хладњачи открили 58 лешева Кинеза, илегалних емиграната. 2003 — Парламент Турске усвојио пакет реформи на плану људских права, последњи у низу закона који би требало да повећају шансе Турске за улазак у Европску унију.

20 јун 451 — Битка на Каталаунским пољима: Западноримски војсковођа Аеције зауставља навалу Атилиних Хуна на Галију. 1214 — Издавањем посебне повеље основан универзитет Оксфорд, најстарији у земљама енглеског говорног подручја. 1459 — Турци улазе у небрањено Смедерево и Српска деспотовина пре-

стаје да постоји. 1756 — У ћелији затвора у Калкути угушила се 123 од 146 британских војника које је ухапсио индијски гувернер Бенгала. Затвор касније постао познат као „црна рупа Калкуте“. 1789 — Посланици Трећег сталежа новопрокламоване Народне скупштине у Француској заклели се да се неће разићи док не донесу нови устав, што је био увод у почетак Француске револуције. 1819 — У енглески град Ливерпул упловио брод „Савана“, први пароброд који је препловио Атлантски океан. Путовање од америчке луке Савана, у Џорџији, трајало 27 дана и 11 часова. 1891 — Британија и Холандија дефинисали границе колонијалних поседа на острву Борнео. 1928 — Пуниша Рачић је у атентату у Народној скупштини убио двојицу посланика ХСС, смртно ранио Стјепана

Радића и ранио још тројицу посланика ХСС. 1944 — Поразом јапанске флоте окончана поморска битка у Филипинском мору у Другом светском рату. 1960 — Кракотрајна Федерација Мали, коју су чинили Суданска Република (данас Мали) и Сенегал, добила је независност од Француске. 1960 — Амерички боксер Флојд Патерсон у мечу у Њујорку нокаутирао Швеђанина Ингемара Јохансона и постао први боксер који је успео да врати титулу светског првака у тешкој категорији. 1963 — СССР и САД се договориле о успостављању „црвеног телефона“ после Кубанске кризе. 1972 — 19 припадника Бугојанске групе је тајно прешло југословенскоаустријску границу. 1973 — У Аргентину се после 18 година избеглиштва вратио бивши председник Хуан Доминго Перон. За председника поново изабран у септембру 1973. 1991 — Парламент Немачке тесном већином изгласао премештање престонице из Бона, који је био главни град Западне Немачке, у Берлин. Источна и Западна Немачка ујединиле се у октобру 1990. 1992 — Лидери Чешке и Словачке Вацлав Клаус и Владимир Мечјар постигли договор о подели Чехословачке у две државе. Председништво Босне и Херцеговине прогласило ратно стање, објавило општу мобилизацију и увело радну обавезу. 2000 — Француски суд ослободио оптужби немачког лекара Ханса Муенка, који је радио у лабораторији у логору Аушвиц, уз образложење да је сувише стар за судски процес. Ослобађајућу пресуду против њега 1947. донео суд у Кракову, у Пољској, где је ухапшен после рата, а потом пуштен на слободу. Француска медијска кућа Вивенди, односно њена кабловска ТВ Канал плус и канадска компанија Сиграм постигли договор о уједињењу у послу вредном 33,7 милијарди долара, ко-

јим је практично створена нова глобална медијска снага. 2001 — Скупштина Србије усвојила Закон о једнократном порезу на екстрапрофит и екстраимовину стечену коришћењем посебних погодности у време режима Слободана Милошевића. Перуански суд осудио Американца Лорија Беренсона на 20 година затвора због сарадње с левичарском герилом у брзо угушеној побуни за свргавање Конгреса Перуа. Генерал Первез Мушараф положио председничку заклетву, заменивши Мухамеда Рафика Тарара, који је на функцији председника Пакистана фигурирао од војног удара који је 1999. извршио Мушараф. 2002 — У експлозији гаса у руднику у кинеској провинцији Хејлунгђанг, на североистоку Кине, погинуло 115 особа. 2003 — Председник Италије Карло Азељо Ћампи потписао закон којим је петорици италијанских лидера омогућено да се код кривичног гоњења позову на имунитет. Тим потезом заустављено суђење премијеру Силвију Берлусконију због корупције. 2015 — Србија постала првак света у фудбалу до 20 година, поразивши Бразил резултатом 2:1. 2021 — У војном делу компаније Слобода Чачак дошло је до експлозије током које је троје људи лакше повређено. Експлозија се десила у погону у коме није било електричне струје, значи да у том погону није било никаквих електричних водова које би могли да доведу до неких варнице које би изазовале експлозију. Тако да се експлозија десила под јако чудним околностима, а надлежни органи испитују узрок експлозије, укључујући и могућност саботаже.

21. јун 217. п. н. е. — Римљани предвођени Гајем Фламинијем су поражени у бици код Тразименског језера када су упали у Ханибалову замку. 1813 — У бици код Виторије, британска војска под вођством војводе од

19.6.2022.

МАГАЗИН 552

Велингтона поразила је снаге Наполеоновог брата Жозефа, краља Шпаније. 1881 — Кнез Милан Обреновић обележио је сребрним будаком почетак градње пруге Београд-Ниш, прве железничке пруге у Србији. Први путнички воз ка Нишу кренуо је са београдске железничке станице 3. септембра 1884. 1919 — По наређењу адмирала Ројтера, посада немачке ратне флоте потопила је већину својих бродова (преко 70) који су, након капитулације Немачке у Првом светском рату, били стационирани у британској поморској бази Скапа Флоу у Шкотској. 1942 — Немачки афрички корпус фелдмаршала Ервина Ромела заузео је у Другом светском рату град Тобрук у Либији и заробио 25.000 британских војника. 1945 — Јапанске трупе на острву Окинава, које је служило као последња одбрана Јапана у Другом светском рату, предале су се Американцима. 1948 — Продуцентска кућа Колумбија рекордс произвела је прву успешну лонгплеј плочу од винил пластике. 1963 — Кардинал Ђовани Батиста Монтини постао је папа Павле VI, након смрти папе Јована XXIII. 1963 — Председник Француске Шарл де Гол повукао је поморске снаге из НАТО-а. 1970 — У финалу Светског фудбалског првенства Бразил је у Сијудад Мексику победио Италију са 4:1 и постао први троструки освајач трофеја Жила Римеа. 1981 — На општим изборима у Француској убедљиво су победили социјалисти и постали најјача партија са 38% укупних гласова. Лидер социјалиста Франсоа Митеран у мају исте године постао је председник Француске. 1990 — У Мађарској је званично поново отворена берза, коју су комунистичке власти затвориле 42 године раније. У земљотресу на северу Ирана погинуло је око 100.000 људи. 2002 — Бивши директор Радиотелевизије Србије Драгољуб Милановић осуђен је на десет година затвора

због погибије 16 радника те телевизије у НАТО-бомбардовању 23. априла 1999. По правоснажности пресуде 20. маја 2001, Милановић се два месеца крио у Црној Гори, где је ухапшен у полицијској акцији „Сабља“ и спроведен у затвор Забела код Пожаревца.

22. јун 217. п. н. е. — Птолемеј IV Филопатор је поразио селеукидског краља Антиоха Великог у бици код Рафије. 168. п. н. е. — Римљани под заповедништво Луција Емилија Паула су поразили код Пидне македонског краља Персеја, који се предао након битке и тиме окончао Трећи македонски рат. 1533 — Турски султан Сулејман I Величанствени са Аустријом потписао уговор о миру, после другог неуспешног похода на Беч. 1593 — Аустријска војска је нанела тежак пораз Османском царству у бици код Сиска. 1815 — После пораза код Ватерлоа Наполеон Бонапарта абдицирао и други пут. 1826 — У Панами, на иницијативу јужноамеричког револуционара Симона Боливара, одржан Панамерички конгрес, у циљу уједињења јужноамеричких република. 1874 — Успостављена прва телеграфска веза Бразила и Европе. 1894 — Афричка држава Дахомеј, Бенин, постала француска колонија. 1914 — Српски краљ Петар Карађорђевић повукао се са власти, а краљевска овлашћења добио његов други син Александар, који је 1. децембра 1918. постао регент Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а краљ после смрти оца, 1921. 1940 — Француска у Другом светском рату потписала капитулацију у Компјењу, месту у којем је француски маршал Фердинанд Фош 1918. примио капитулацију Немачке после Првог светског рата. Генерал Шарл де Гол у Лондону образовао владу Слободне Француске. 1941 — Почела операција Барбароса, у Другом светском рату, у којој су

Хитлерове трупе с више од 150 дивизија напале СССР дуж целе граничне линије између Балтичког и Црног мора. Италија и Румунија објавиле рат СССР. Централни комитет Комунистичке партије Југославије упутио проглас у којем је позвао народе Југославије на устанак против немачке окупације. 1944 — СССР је покренуо операцију Багратион против немачке армијске групе Центар. 1945 — Окончана је битка за Окинаву победом Американаца. 1965 — Јапан и Јужна Кореја у Токију потписали споразум о успостављању дипломатских односа. 1965 — Дијего Армандо Марадона је у четвртфиналу Светског првенства 1986. против Енглеске постигао гол руком и гол који је касније проглашен голом столећа. 1994 — Представници Русије у седишту НАТО у Бриселу потписали приступницу Партнерству за мир. 2000 — Свемирска летелица САД

„Марсов осматрач“ открила назнаке о постојању воде на Марсу. 2001 — Немачка почела исплату ратне одштете људима које је нацистичка власт током Другог светског рата држала на принудном раду. Уставни суд Турске забранио рад главној опозиционој происламској Партији врлине, која је у Парламенту имала 102 посланика, због њене антисекуларне активности. Месец дана касније половина посланика те партије основала нову странку Саадет. 2003 — У оквиру своје друге посете Босни и Херцеговини поглавар Римокатоличке цркве Јован Павле II први пут је посетио Републику Српску. Током државне посете Лондону председник Русије Владимир Путин био и званичан гост Бакингемске палате, што је први пут после 1874, када је на двору био руски цар Александар II. Британски двор држао замрзнуте односе с Москвом у знак протеста што су бољшевици 1918. убили руског цара Николаја II. Премијер Индије Атал Бехари

Ваџпаји допутовао у званичну посету Пекингу. То је прва посета једног премијера Индије Кини за последњих 10 година.

23. јун 1501 — Португалски поморац Педро Кабрал вратио се са путовања на којем је запосео подручје данашњег Бразила и назвао га Илха да Вера Круз. Прва насеља на том подручју Португалци основали 1521. 1757 — Британци су победом у бици код Пласеја индијским гувернером Бенгала, учврстили власт у источној Индији. 1785 — Турска војска скадарског везира Махмуд-паше Бушатлије ушла у Цетиње и по трећи пут срушила Цетињски манастир. 1791 — Француски краљ Луј XVI и краљица Марија Антоанета откривени су у покушају бекства и ухапшени код Варена. 1848 — Почео Јунски устанак париских радника због избацивања социјалиста из привремене владе и затварања народних радионица. Устанак за три дана угушио генерал Луј Кавењак. 1945 — Јапански командант, генерал Мицуру Ушиђима, извршио самоубиство после пораза јапанске војске на острву Окинава, у једној од најкрвавијих битака у Другом светском рату. Према званичним подацима, током борби за Окинаву погинуло 234.183 војника и цивила. 1947 — Конгрес САД усвојио ТафтХартлијев закон, којим је ограничено право радника на штрајк. Шеф државе добио право да на 80 дана суспендује сваку штрајкачку акцију коју оцени опасном по националну безбедност. 1956 — Пуковник Гамал Абдел Насер изабран за председника Египта. 1960 — Патрис Лумумба постао први председник владе нове независне државе Демокартске Републике Конго. 1970 — Јапански студенти се у Токију сукобили с полицијом током великих демонстрација против продужења америчко-јапанског пакта о безбедно-

сти. 1985 — Изнад Атлантског океана експлодирао боинг 747 компаније Ер Индија. Погинуло свих 329 путника и чланова посаде. За подметање бомбе у авион оптужени сепаратисти Сики. 1993 — Нигеријски диктатор, генерал Ибрахим Бабангида, поништио председничке изборе одржане 12. јуна и онемогућио повратак демократије. 1994 — Јужна Африка после деценије међународне изолације због политике апартхејда, поново заузела место у Генералној скупштини Уједињених нација. 1999 — Југословенски економисти из невладине Групе 17 проценили да је укупна економска штета после НАТО-бомбардовања Југославије 29 милијарди и 608 милиона динара. 2001 — Влада Југославије усвојила Уредбу о сарадњи с Међународним судом за ратне злочине у Хагу. 2016 — Британци су се тесном већином од 51,89% — 48,11% на референдуму изјаснили за излазак Уједињеног Краљевства из Европске уније. 2016 — Ер Србија је обавила први лет на релацији Београд—Њујорк.

24. јун 474 — Јулије Непот је присилио римског узурпатора Глицерија да абдицира и прогласио је себе царем Западног римског царства. 1340 — У бици код Слија, енглеска флота под вођством Едварда III је скоро потппуно уништиштила француске поморске снаге. 1497 — Енглески морепловац Џон Кабот се искрцао у Њуфаундленду у првој европској експедицији од времена Викинга и прогласио га поседом Енглеске. 1509 — Хенри VIII, други монарх из династије Тјудор, крунисан је за краља Енглеске. Током владавине раскинуо је са Ватиканом и 1534. основао Англиканску цркву. 1529 — Склапањем мира у Капелу завршен је рат између протестаната и католика у Швајцарској.

19.6.2022.

МАГАЗИН 552

1793 — У Француској је усвојен први републикански устав којим је извршна власт подређена скупштини. 1812 — Трупе Наполеона Бонапарте (611.000 војника) прешле су реку Њемен и ушле на територију Русије. 1821 — Симон Боливар је са 8.000 јужноамеричких родољуба победио 4.000 шпанских ројалиста у бици код Карабобоа и ослободио Венецуелу од шпанске власти. 1822 — Формирано је прво београдско обшчество (општина). Обшчество је бирало варошког кнеза, а кнез Милош Обреновић је именовао полицајце и кметове. 1859 — Наполеон III је потукао Аустријанце у бици код Солферина у Ломбардији. Швајцарац Жан Анри Динан, који је тада организовао помоћ за хиљаде рањеника, основао је 1864. Црвени крст. 1882 — Завршен шаховски турнир у Бечу победом Вилхелма Штајница. 1894 — Италијански анархиста Санто Касерио убио је у Лиону председника Француске Мари Франсоа Сади Карноа. 1901 — У Паризу је отворена прва изложба 19-годишњег шпанског сликара Пабла Пикаса, која је одушевила ликовне критичаре. 1912 — На Олимпијске игре у Стокхолму отпутовала је прва српска олимпијска екипа, атлетичари Душан Милошевић и Драгутин Томашевић. Тиме је озваничено чланство Србије у Међународном олимпијском комитету, чији је члан постао Светомир Ђукић. 1916 — Почела је битка на Соми у Првом светском рату. Након пет месеци, колико су трајале борбе, снаге Антанте освојиле су око 200 km² територије уз губитке преко милион људи на обе стране. 1945 — Парада победе у Москви 1945. 1947 — Један амерички пилот изјавио је да је на небу видео необичан предмет који је описао као „тањир који лети кроз воду“. После овог догађаја почео је да се користи термин „летећи тањир“. 1948 — У покушају да спрече об-

нављање немачке државе на простору који су држали западни савезници, совјетске трупе су почеле блокаду Западног Берлина заустављањем друмског и железничког саобраћаја према том граду. Током 300 дана, колико је блокада трајала, град је снабдеван преко ваздушног моста. 1960 — Југославија, Грчка и Турска су распустиле Балкански савез, заснован на Уговору о савезу, политичкој сарадњи и узајамној помоћи закљученом на Бледу 8. августа 1954. 1973 — Најстарији светски државник Емон де Валера дао је у 90. години оставку на функцију председника Ирске, на којој је био од 1959. 1975 — У близини њујоршког аеродрома „Кенеди“ срушио се авион „Боинг 727“ америчке компаније „Истерн ерлајнс“. Погинуло је 113 људи од 124 колико их је било у летелици. 1989 — Смењен је генерални секретар Комунистичке партије Кине Џао Цијанг, јер се противио употреби силе против студената на тргу Тјенанмен 4. јуна. На његово место изабран је Ђанг Цемин. 2001 — Југословенска ватерполо репрезентација постала је шампион Европе. У операцијама руских снага безбедности у Чеченији убијен је вођа чеченских побуњеника Арби Барајев. Слободан Милошевић осудио је Уредбу владе СРЈ која омогућава његово изручење Хашком трибуналу и назвао је „правним дивљаштвом без преседана“. 2002 — Председник СР Југославије Војислав Коштуница сменио је начелника Генералштаба Војске Југославије генерала Небојшу Павковића. У железничкој несрећи у Танзанији на линији Дар ес Салам-Кигома погинула је 281 особа. 2003 — Председник Русије Владимир Путин допутовао је у Лондон у четвородневну посету Великој Британији, где је био званични гост Бакингемске палате. Путин је први руски лидер који је дошао у посету краљевству после 1874. када је на двору био руски цар Александар II. Британски

двор је држао замрзнуте односе са Москвом у знак протеста што су бољшевици 1918. убили руског цара Николаја II. 2004 — Међународни кривични суд у Хагу саопштио је да ће се прва званична истрага тог суда усредсредити на ратне злочине почињени током десетогодишњег грађанског рата у Демократској Републици Конго (бивши Заир) од јула 2002. године, када је ступио на снагу Римски статут којим је суд основан. 2010 — Након три дана игре, на турниру у Вимблдону завршен је убедљиво најдужи меч у историји професионалног тениса у којем је

Американац Џон Изнер победио Француза Николу Махија резултатом 70:68 у гемовима, у петом сету. 2016 — Британци су се тесном већином од 51,89% — 48,11% на референдуму изјаснили за излазак Уједињеног Краљевства из Европске уније.

25. јун 841 — Франачки принчеви Лудвиг Немачки и Карло Ћелави су нанели пораз цару и свом брату Лотару у бици код Фонтноа. 1530 — Аугзбуршка конфесија је предата цару Карлу V. 1788 — Вирџинија је постала 10.

савезна држава која је усвојила устав САД. 1867 — Американац Лисјен Смит из Охаја патентирао бодљикаву жицу. 1872 — Језуити избачени из Немачке, 99 година пошто је папа Клемент XIV укинуо тај римокатолички ред. 1876 — У бици код Литл Биг Хорна индијанско племе Сијукси под командом поглавице Лудог Коња победило јединицу VII коњичке дивизије генерала Џорџа Армстронга Кастера. Кастер погинуо са сва 264 војника. 1920 — У Вуковару је после пет дана рада завршен Други конгрес Социјалистичке радничке партије Југославије (комуниста), који је усвојио нови програм и статут и изменио назив партије у Комунистичка партија Југославије. За председнике Централног партијског већа су изабрани Павле Павловић и Јаков Ластрић, а за секретаре Сима Марковић и Филип Филиповић. 1925 — У Ужице стигао први воз популарно назван „Ћира.“ Престао да саобраћа 1974, када је укинута пруга уског колосека. 1938 — Даглас Хајд инаугурисан за првог председника Ирске. 1942 — Британско ратно ваздухопловство у Другом светском рату бомбама засуло немачки град Бремен, важну поморску луку. 1944 — Америчка и британска морнарица су бомбардовале Шербур да би подржали напредовање јединица Армије САД које су се бориле у бици за Шербур. 1950 — Нападом севернокорејских трупа на Републику Кореју почео Корејски рат. 1959 — СССР предложио успостављање денуклеаризоване зоне на Балканском полуострву и у Јадранском мору. 1963 — Премијер јужне конгоанске провинције Катанге Моиз Чомбе приморан да поднесе оставку. 1966 — Југославија и Ватикан обновили дипломатске односе. 1975 — Премијерка Индије Индира Ганди прогласила ванредно стање да би зауставила кампању за њено повлачење са власти. Ухапшени лидери

опозиције, синдиката и интелектуалци. Мозамбик после 477 година стекао независност од Португалије, први председник постао Самора Машел, лидер Фронта за ослобођење Мозамбика. 1988 — У Луксембургу потписана Декларација о успостављању званичних односа Европске заједнице и Савета за узајамну економску помоћ. 1991 — Последње совјетске јединице напустиле Чехословачку, 23 године после војне интервенције Варшавског пакта којом је прекинута реформистичка политика Александра Дубчека. Словенија и Хрватска прогласиле независност од СФРЈ. То је појачало напетост у СФРЈ, која је касније прерасла у рат у Хрватској и Босни и Херцеговини. 1993 — Ким Кембел постала прва жена на челу Владе Канаде. 1995 — Шеик Хамад бин Калифа Ал Тани државним ударом са власти збацио оца, шеика Калифу, емира Катара. 1996 — У експлозији камионабомбе у стамбеном насељу војске САД код града Дахран у Саудијској Арабији погинуло 19 Американаца и рањено око 400 особа различите националности. За напад оптужени припадници саудијске милитаристичке групе Хезболах. 1999 — САД понудиле награду од пет милиона долара за информације које би омогућиле хапшење ратних лидера Републике Српске и председника Југославије Слободана Милошевића, оптужених за ратне злочине. 2001 — У Албанији владајућа Социјалистичка партија прогласила победу на парламентарним изборима, упркос нередима који су за последицу имали затварање 15 изборних јединица. Индонежански председник Абдурахман Вахид допутовао у званичну посету Аустралији, прву после 26 година, чиме је почела нова ера у односима две земље. 2003 — САД „замрзле“ финансијску имовину 55 бивших званичника Ирака, укључујући Садама Хусеина.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Т. Радовановић Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs