Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година X * Број 554 * 3. jул 2022. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН 554

3.7.2022.

У овом броју:

2

Друштво мало, али одабрано Уместо једне четири уплатнице Брига у време кризних ситуација Рок до 2024. Левичар од главе до пете Мало повода за оптимизам Србија више од лепоте Музика и још по нешто Надреално и фантастично На репертоару Биоскопа “Кварт” Наличја српског лица Из Мињине кухињице Времеплов

6 14 18 20 24 32 38 42 46 52 54 56 68

3

Фото: М. Радовановић

4

МАГАЗИН 554 3.7.2022.

5

Тринаести „Кајмак бал“ у Топчидерском парку

МАГАЗИН 554

3.7.2022.

ДРУШТВО МАЛО,

6

, АЛИ ОДАБРАНО

- У београдском Точидерском парку тринаесто дружење Краљевчана.

– „Кајмак бал“ само једна од традиционалних манифестација београдске подружнице Завичајног друштва „Краљево“ која окупља Краљевчане на дугогодишњем привременом раду у Београду.

- Краљевачки кајмак у београдској лепињи. - Засађена тринаеста садница у Алеји ибарских јоргована. - Завичајно друштво на најубедљивији и најпопуларнији начин пропагира љубав, културу, кајмак и све најбоље из Краљева. - Покренута иницијатива з а усвајање КК бренда како би свест о квалитету кајмака далеко превазишла садашње границе. - У парку изложба о НАТО бомбардовању Краљева у пролеће 1999. године

7

3.7.2022.

МАГАЗИН 554

8

леја ибарских јоргована на улазу у Точидерски парк, у непосредној близини споменика Арчибалду Рајсу, прошле суботе је загазила у тинејџерско доба. Пре него што јој је додат последњи, за тринаестим јоргованом су трагали најмлађи, потомци београдских Краљевчана који се, без обзира на метеоролошке прилике и друге сметње, на овом месту окупљају сваког последњег викенда у јуну. По систему топло хладно ка циљу их је усмеравао председник подружнице Милан Новаковић, а по успешном окончању посла уручио награде које је обезбедио доајен оваквих окупљања Пеца Петровић Марш. Иако књига „Пецилин“ на први поглед делује преобимно за њихове године не је-

А

њава уверење да ће бити атрактивна литература чим буду спремни да је савладају. Топчидерски парк је у ово доба сваке године место састајања Краљевчана који живе у Београду са онима који су остали у родном граду, а одлучили да допутују и један дан проведу са старим пријатељима. Повод је сваки пут традиционални „Кајмак бал“ који, под паролом „Краљевчани, где сте, да сте...“, организује београдска подружница Завичајног друштва Краљево. По изузетно лепом времену овога пута се окупило нешто мање Краљеву најоданијих Београђана него претходних година да би се још једном подсетили на део живота у родном граду из кога су, неко пре а неко касније, отишли

различитим поводима. Иако су прва окупљања Краљевчана отпочела шездесетих година прошлог, а институционалну форму добила почетком последње деценије двадесетог века, бројне фотографије сведоче да их је у Београду било и раније. Скуп у Топчидерском парку је увек прилика за подсећање на бројна у популарном Трандафиловићу, испред Хотела „Москва“ и на Калемегдану, а нека од њих биће трајно забележена у једној од две књиге које намеравају да објаве београдски Краљевчани. Председник подружнице потврђује како је на челу организације која окупља Краљевчане на дугогодишњем привременом раду у Београду, али и бројне пријатеље из других градова

Србије. Основни задатак им је да негују љубав и бар на овај начин одржавају везу, да што већем броју других промовишу родни крај и све што је добро у њему како би и Београђани схватили колико Краљево вреди. Од десетак хиљада Краљевчана, колико се процењује да је број оних који живе у Београду, подружница Завичајног друштва окупља тек неколико стотина, а редовним дружењима присуствује нешто мање од стотине. Дружење под крошњама топчидерских платана и ове године је било прилика да се на најбољи начин пропагира краљевачки кајмак у лепињама које су стигле из београдских пекара. Гости из Краљева и пријатељи из Београда допринели су да се одржи

традиција коју није успела да прекине ни епидемија корона вируса, јер је Кајмак бал 2020. одржан инкогнито како не би била пропуштена прилика да се пријатељи сретну, пожеле једни другима добро здравље и причају о завичају, али и упознају неке нове Краљевчане који се рађају и који ће наставити започето. Иако је Аутопут Милош Велики олакшао могућност да се за краће време стигне до Београда ове године то није доживело значајнију потврду што је повод за жељу да ту могућност идуће искористи што већи број земљака. Сем подсећања на нешто што се сматра најзначајнијом карактеристиком Краљева, тринаесто окупљање у Топчидерском парку оцењено је као још

једна прилика за указивање на исто толико пута поновљену инцијативу о усвајању КК бренда како би свест о квалитету кајмака далеко превазишла садашње границе. Београђанима који нису у ситуацији да сваке недеље посете краљевачки пијац како би купили кајмак овога пута је пружена прилика да у лепињама провере оправданост онога на чему се инсистира толико година. Скромни одзив на позив за присуство овогодишњем „Кајмак балу“ повод је за жељу завичајаца да органи подружнице анализирају разлоге и утврде шта је потребно учинити да би их било више. Да се у госте не одлази празних руку овом приликом су потврдили гости

9

10

МАГАЗИН 554 3.7.2022.

Химна о Краљеву Ој, Мораво наша миљенице, ој, Краљево, Врњци, Матаруго, Љубостињо, Жичо, Студенице, и прелепа изнад Ибра дуго, нема тога ко за тим не жуди, да се врати својој родној груди! Ми смо деца Ибра и Мораве која неће то да забораве, свако од нас будан те је снево, волимо те најдраже Краљево. Када зора с истока заруди, када магла са Гоча побегне, сунце Ибар и Мораву буди, тад ме нешто у грудима стегне! Ми смо деца Ибра и Мораве која неће то да забораве, свако од нас будан те је снево, волимо те најдраже Краљево. И док сузе навиру на очи, срце бије хоће да искочи, не осећам око себе вреву, најазд ту сам, у своме Краљеву! Ми смо деца Ибра и Мораве која неће то да забораве, свако од нас будан те је снево, волимо те најдраже Краљево. Волим песму ибарских брзака, гласни жубор моравских вирова, ухвати ме дрхтавица лака, кад се сетим њихових хирова, Ми смо деца Ибра и Мораве која неће то да забораве, свако од нас будан те је снево, волимо те најдраже Краљево. Пеца Петровић Марш

11

3.7.2022.

МАГАЗИН 554

12

изложбом која сведочи о НАТО бомбардовању Краљева у пролеће 1999. године, а задатка да освежи сећање на ове догађаје прихватио се аутор др Милан Матијевић који се деценијама уназад бави проучавањем привредне прошлости Краљева.

- Краљево је било железнички град, једно од ретких места у бившој држави у коме су се укрштале пруге узаног и нормалног колосека, велики железнички центар и надалеко позната раскрсница са огромнм ранжирном станицом. Десило се да је на сто година железнице дошло до бомбардовања НАТО авијације на железничку инфрасруктуру Краљева и железнички правац према Косовској Митровици а само Богутовац је бомбардован осамнаест пута. Ја сам написао монографију „Век железнице у Краљеву“, а према њој смо направили изложбу, издали један проспект, као прилику да се сачува сећање на оно што је доживела железничка инфраструктура. Краљево је 1915. године добило и шумску железницу у дужини од двадесет четири километра, кад су Аустријанци градили пругу до Сокоље на Гочу да би вршили експлоатацију букове шуме и од њих правили железничке прагове, јер је тада железнички саобраћај у аустроугарској царевини доживљавао експанзију, подсетио је др Матијевић. Све мање оних који се сећају првих година железнице у Краљеву повод је за жељу да челници локалне самоуправе обнове бар део пруге као прилику да буде својеврстан музеј који би подсећао на један од значајнијих периода у историји града. Допринос локалне самоуправе овогодишњем окупљању у Топчидерском парку свео се на поздраве које је у име градоначелника пренео његов помоћник за социјална питања, и жељу за дружењима на овај и другим начинима који подсећају на Краљево. Уз спремност за прихватање дела критике из градске управе стиже обећање да ће у наредном периоду исправити бар неке од грешака које су учињене до сад. Да ударима које је изазвала епидемија короне вируса није одолела ни матица сведочи низ драматичних тренутака кроз које прошло Завичајно друштво Краљево. Најтеже последице мере се животима неколицине чланова, међу њима и председника Новице Неговановића у првој половини августа прошле године. Много тога је утицало на наглу смену генерација, па се период који предстоји оцењује добрим за консолидацију пре повратка Завичајног друштва на место које му припада. У овом тренутку не мањка оптимизам, а у којој мери ће он да буде довољан могло би да буде видљиво и пре наредног „Кајмак бала“. Иако је рад на монографији поводом тридесет го-

дина Завичајног друштва Краљево у Београду, најављен прошле године, у току у овом тренутку нико са сигурношћу не може да потврди када ће бити окончан. Упркос томе дефинисани су услови под којима се публикација може набавити, а уплатом од хиљаду динара обезбеђује се попуст од тридесет одсто у односу на коначну цену. Издавање монографије са више од три стотине илустрација и две стотине фотографија је, каже Милан Новаковић, резултат жеље да се покаже шта је урађено током више од три деценије како би документ подсећао нова поколења на све шта су у овој средини крајем прошлог века, и две деценије овог, у Београду радили Краљевчани. Прикупљању средстава намењених издавању допринео је и књижевник Милан Дачовић даривањем примерка књиге „Краљевачки круг црвеним“ свакоме ко, у складу са могућностима, издвоји скромни новчани износ. Значајну помоћ у раду годинама уназад пружају Крагујевчани, а добри односи са њиховим друштвом повод је за жељу да се сарадња прошири на Јагодину, Крушевац, Трстеник и друга места из овог дела Србије. Завичајци низом традиционалних програма на најубедљивији и најпопуларнији начин пропагирају љубав, културу, кајмак и све најбоље из Краљева. То је повод за очекивану помоћ матичног друштва да се рад подигне на највиши могући ниво, посебно након поремећаја који су изазвале ванредне околности у доба епидемије корона вируса. У богатој лепези различитих активности београдске подружнице издваја се „Вече са завичајцима“, једном месечно у просторијама Клуба Крагујевчана, сусрети са старијим члановима као прилика за промоције књига. Да нису заборављени ни млађи сведочи организован дочек почетком сваке школске године у оквиру програма „Добро дошла децо Ибра и Мораве на обале Дунава и Саве“ и помоћ у новој средини на почетку студија. Осим моралне завичајци нуде прилику за зараду у некој од фирми Краљевчана чланова Клуба привредника, а иако се одзив најмлађих оцењује скромним не јењава уверење да ће достићи жељени ниво до мере да постану редовни чланови друштва и његов стуб у деценијама које предстоје. На тринаесто окупљање у Топчидерском парку оне који га буду сачували још дуго ће подсећати пригодни беџ намењен свим учесницима ове јединствене манифестације. И поред очекивања да „Кајмак бал“ буде обележен са више активности, изостао је програм у Скадарлији, испред куће Ђуре Јакшића, који је многих година привлачио велику пажњу туриста који су се у то време затекли на овој локацији. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

13

3.7.2022.

МАГАЗИН 554

14

Предузетници у канџама бирократије

УМЕСТО ЈЕДНЕ ЧЕТИРИ УПЛАТНИЦЕ

- Увођење јединственог рачуна смањило би број уплата до четири пута, а предузетницима олакшало пословање и значајно смањило административне трошкове. - Више од четврт милиона предузетника на име пореза и доприноса годишње обави безмало једанаест милиона плаћања. - Препоручује се једноставнија уплата према ПИБ-у, уз добијање јединственог броја одобрења за плаћање за сваки месец. - Увођење обједињене уплате не захтева промене закона већ само правилника којим би био уведен јединствени рачун. - Пореска управа и Управа за трезор би протоколом уредили преусмеравање средстава појединачним институцијама

15

16

МАГАЗИН 554 3.7.2022.

ова анализа спроведена у оквиру програма StarTech за подршку иновацијама и дигиталној трансформацији привреде Србије показује да држава и предузетници губе више од двеста шездесет милиона динара на прекњижавање погрешно уплаћених пореза и доприноса. Разлог се огледа у податку да сваки кошта просечно више од пет хиљада динара а изискује и знатно ангажовање запослених у Пореској управи због обавезе да упореде уплате и дуговања, донесу решење и изврше књижење. Колико је број грешака повезан са бројем уплатних рачуна најбоље се види по томе што је број прекњижавања код паушалаца и оних који воде књиге, а не исплаћују себи зараду и имају четири уплатна рачуна, два и по на десет предузетника. Са друге стране код оних који исплаћују личну зараду а имају само два уплатна рачуна, број поднетих захтева је сведен на 0,1 на десет предузетника. Они су током прошле године поднели само седам стотина осамдесет четири захтева, или тек 1,6 одсто од укупног броја, што води ка ставу да би увођење обједињене уплате, односно јединственог рачуна, смањило број уплата до четири пута, а предузетницима олакшало пословање и значајно смањило административне трошкове. Анализа потврђује да највише уплата обаве две групе предузетника, паушалци и они који воде пословне књиге али себи не исплаћују личну зараду. Постојећа процедура им намеће да обавезе уплаћују на чак четири рачуна, а уколико желе да уплаћују бенефицирани стаж додат им је и пети. У Савезу за фер конкуренцију Националне алијансе за локални економски развој указују на податак да више од четврт милиона предузетника на име пореза и доприноса годишње обави безмало једанаест милиона плаћања. Из ове асоцијације стиже препорука за успостављање уплате на један уместо четири рачуна, чиме би се уштедело време и новац а смањио простор за грешке. Мада је Пореској управи прошле године поднето педесет хиљада захтева за прекњижавање, што је мање од пет одсто на 10,7 милиона уплата, посматрано у односу на број предузетника на сваких десет долази два захтева за прекњижавање, Због предности и изазова, анализа разрађује три опције увођења обједињене уплате и препоручује да се предузетницима омогући једноставнија уплата према ПИБ-у, уз добија-

Н

ње јединственог броја одобрења за плаћање за сваки месец, што би Пореској управи, Фонду за пензијско и инвалидско осигурање и Републичком заводу за здравствено осигурање олакшало праћење уплата и старости дуга, а отворио би се простор и за аутоматизацију процедура за еБоловање, породиљско одсуство и слично. У прилог идеји за увођење обједињене уплате иде то што не захтева промене закона већ само правилника којим би био уведен јединствени рачун а Пореска управа и Управа за трезор би протоколом уредили преусмеравање средстава појединачним институцијама. У овом случају одговорност за правилну расподелу новца преузела би држава, а јединствени рачун користили би паушалци и предузетници који не исплаћују себи зараду, док би они са личном зарадом на овај рачун уплаћивали порез, а на други остале обавезе. Према подацима Пореске управе прошле године је међу предузетницима било највише паушалаца. Скоро шездесет четири хиљаде предузетника са исплатом личне зараде је два пута мање док групу осталих чини скоро шездесет четири хиљаде. Сви они су на име пореза на доходак у 2020. уплатили једанаест милијарди и шест стотина милиона динара и скоро три пута више на име доприноса. Иако то у укупним приходима државе од пореза и доприноса учествује са само пет одсто, и несразмерно је мање у односу на предузећа, значај предузетника огледа се у бројности која достиже скоро половину од укупног броја пореских обвезника. Према подацима Агенције за привредне регистре њихов број је у овој години достигао скоро три стотине хиљада, а важним се чини податак да укључују петину радне снаге у привреди јер их, према подацима Републичког завода за статистику, заједно са запосленима има триста деведесет хиљада.

StarTech је трогодишњи пројекат за подршку иновацијама и дигиталној трансформацији привреде у Србији инициран потребом за убрзање раста броја предузетника, микро, малих и средњих предузећа и трансформацији традиционалне економије у дигиталну. Пројекат спроводи Национална алијанса за локални економски развој, у сарадњи с Владом Србије, а финансира компанија Филип Морис у Србији. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

17

МАГАЗИН 554

3.7.2022.

Међународни дан против злоупотребе и незаконите трговине дрогама

18

БРИГА У ВРЕМЕ КР - Током претходне деценије број корисника канабиса порастао за скоро петину. - Безмало двеста милиона особа, или четири одсто укупне светске популације, користило ову дрогу 2019. године. - Број корисника кокаина нарастао на двадесет милиона, три пута више особа користило опиоиде у немедицинске сврхе, а двадесе седам милиона амфетамине.

- У Србији је нешто мање од девет одсто ученика до шеснаесте године користило било коју дрогу. - Најчешће коришћен канабис који је пробало нешто више од седам одсто ученика првих разреда средњих школа од којих 5,6% у претходних дванаест месеци а 3,2% у претходних тридесет дана. - Већа учесталост међу дечацима у поређењу са девојчицама

д 1987. године кад га је усвојила Генерална скупштина Уједињених нација, 26. јун се широм света обележава као Међународни

О

дан против злоупотребе и незаконите трговине дрогама. Основим циљем за то оцењена је потреба мобилисања појединаца и заједнице за подизање

свести о последицама употребе дрога и њихово подстицање за активан однос у сузбијању овог значајног друштвеног проблема.

РИЗНИХ СИТУАЦИЈА Слоган овогодишње кампање „Брига у време кризних ситуација“ изабран је са циљем да се нагласи значај адекватног одговора на изазове повезане са употребом дрога током здравствених и хуманитарних кризних ситуација. Кампања је повод да се свим сегментима друштва, владиним и невладиним организацијама и све заинтересованим странама упути апел да предузму хитне акције за заштиту људи. Оне пре свега подразумевају унапређење превенције и лечења зависности од дрога, али и активности на смањењу илегалне трговине. Извештај Канцеларије Уједињених нација за дрогу и криминал објављен прошле године сведочи да је током претходне деценије број корисника канабиса у свету порастао за скоро петину, али и да је у 2019. безмало двеста милиона, или четири одсто укупне

светске популације, користило ову дрогу. Према истом изводу број корисника кокаина нарастао је на двадесет милиона, три пута више особа користило је опиоиде у немедицинске сврхе, а двадесет седам милиона амфетамине. Извештај потврђује да је у претходној деценији значајно смањен проценат адолесцената који мисле да је канабис супстанца која је штетна по здравље. Према резултатима Европског школског истраживања о употреби психоактивних супстанци међу ученицима, у Србији је 2019. нешто мање од девет одсто до шеснаесте године користило било коју дрогу. Најчешће је коришћен канабис који је пробало нешто више од седам одсто ученика првих разреда средњих школа, од којих 5,6% у претходних дванаест месеци а 3,2% у претходних тридесет дана, са већом

учесталошћу међу дечацима у поређењу са девојчицама. Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ и мрежа института и завода за јавно здравље обележаваjу Међународни дан против злоупотребе и незаконите трговине дрогама различитим активностима које укључују организацију скупова за стручну и општу јавност, организовање трибина и предавања, припрему и дистрибуцију информативног материјала, а све активности подразумевају и интензивну сарадњу са свим секторима друштва и медијима. Активности су интензивиране због потребе за укључивањем што већег броја партнера у обележавање значајног датума из Календара здравља чиме се доприноси даљем јачању међусекторске сарадње у области смањења понуде и потражње дрога. Т. Радовановић

19

20

МАГАЗИН 554 3.7.2022.

Сузбијање апатридије међу Ромима на Западном Балкану

РОК ДО 2024.

- Деца чији родитељи не поседују лична документа одмах након рођења не могу да буду уписана у матичне књиге. - Поступци за накнадни упис оптерећени бројним проблемима. - Стицање држављанства по основу рођења не одвија се на прописан начин, а често непремостив проблем представља и пријава пребивалишта.

- У покушају да остваре своја права лица у ризику од апатридије се често суочавају са дирскриминацијом. - Циљ кампање „Ја припадам“ искорењивање апатридије у Србији до 2024. године. - Игноришу се препоруке међународних тела која указују на овај проблем

21

д основанивања 2004. године невладина и непрофитна организација Праксис се бави заштитом људских права, пружањем правне заштите и јавним заговарањем за уклањање системских препрека у приступу правима. Делује у области статусних и социоекономских права, антидискриминације, родне равноправности, миграција, права детета и реформе јавне управе, а поред пружања бесплатне правне помоћи, циљеве и задатке остварује кроз мониторинг јавних политика, истраживања, анализе и јавно заговарање за системска решења и уклањање препрека у приступу правима. Списак активности укључује подизање свести о проблемима интеграције маргинализованих и социјално искључених заједница, едукације, објављивање публикација и стручну подршку реформама, као и кроз умрежавање и сарадњу. Визија организације заснива се на потреби да појединци укључени у друштво остварују права без дискриминације, а вредностима на којима заснива рад оцењени су интегритет, професионалност и одговорност, тимски рад, креативност, упорност и истрајност у превазилажењу препрека и проблема. Допуњују је посвећеност остваривању мерљивих и одрживих резултата, окренутост ка циљним групама и њихово поверење, солидарност и сензитивисаност за проблеме и потребе циљних група, поштовање њиховог достојанства и положаја, уважавање, поштовање и промовисање различитости, родна равноправност, независност у деловању од политичког или било каквог другог утицаја, отвореност према другим организацијама, удружењима, институцијама и појединцима који се залажу за исте или сличне циљеве и промовишу вредности грађанског друштва. Путем ка том циљу оцењен је и округли сто под називом „Преостали проблеми у вези са уписом у матичне књиге, стицањем држављанства и прибављањем личних докумената“ организован у оквиру пројекта „Сузбијање апатридије међу Ромима на Западном Балкану“ који финансира Фондација за отворено друштво кроз Европску мрежу за питања апатридије, са циљем да се сагледају преостали проблеми са којима се у Србији још увек суочавају лица у ризику од апатридије. Иако је у више од последњих десет година приметан значајан напредак у овој области и даље се јављају проблеми који отежавају при-

МАГАЗИН 554

3.7.2022.

О

22

ступ правима лицима у ризику од апатридије. Последице осећају деца чији родитељи не поседују лична документа па одмах након рођења не могу да буду уписана у матичне књиге, а поступци за накнадни упис су оптерећени бројним проблемима. Један од основних огледа се у податку да се стицање држављанства по основу рођења не одвија на прописан начин, а често непремостив проблем представља и пријава пребивалишта. Све то дољоно јасно указује да се лица у ризику од апатридије, у покушају да остваре права, често суочавају и са дискриминацијом. Иако је број значајно мањи страхује се да би проблем, уколико се не реши у потпуности, могао да буде пренесен на нове генарације што неминовно води повећању броја лица у ризику од апатридије. Зато се, у оквиру реализације Споразума о разумевању са Министарством државне управе и локалне самоуправе и Заштитником грађана, ромском заједницом и цивилним сектором, ради на решавању преосталих проблема како би био остварен план кампање „Ја припадам“ чији је циљ искорењивање апатридије у Србији до 2024. године. Правни координатор Праксиса Милан Радојев значајним оцењује податак да је хиљаде људи већ уписано у матичне књиге и добило документа која омогућавају остваривање грађанских права. И поред значајног напретка неопходним се оцењује указивање на проблеме, колико старе толико и неке нове који се јављају, али и податак да свако дете и даље не може да буде уписано у матичну књигу рођених одмах након рођења, а игноришу се препоруке међународних тела која указују на овај проблем. У YУРОМ Центру најблиставијим у инклузији Рома сматрају успешно решавање проблема са поседовањем докумената, а иако је уз помоћ Високог комесаријата за избеглице Уједињених нација, министарстава и Праксиса, овај проблем је сведен на најмању меру и даље постоје свакодневни проблеми. Учесници округлог стола, представници релевантних институција и организација које заједничким напорима раде на искорењивању апатридије у Србији, сагласни су да је потребно решити и преостале проблеме како се не би повећавао број лица у ризику од апатридије, и на то и даље указивати државним органима и међународним институцијама. Т. Радовановић

23

Фото: М. Радовановић

24

Радош Јовановић

МАГАЗИН 554 3.7.2022.

Сведоци демократских промена: Радош Јовановић Ракица (2)

- Током протеста цигле и камење на зграду Општинског одбора Социјалистичке партије Србије у Краљеву. – Дежурства због страха да би након упада опозиције могла да буде уништена архива.

– Страни агенти су вршљали по земљи. – У медијима информације о десетоструко већем броју учесника протеста. - Притисци са свих страна имали су само један циљ, стварање атмосфере о неопходности да се дотадашњи режим уклони са власти без обзира на цену. - На локалним изборима 2000. године социјалисти су доживели најтежи пораз од формирања партије. – Изостало уручење Дипломе заслужног грађанина. – Градња спортске хале вредне осам милиона марака требало од пропадања да спасе Грађевинско предузеће „Каблар“ ад је прошле године, после много перипетија везаних за градњу, коначно одигран први меч у новој спортској дворани у Рибници стављена је тачка на вишедеценијски сан генерација спортиста који су слабе

К

резултате често правдали неадекватним условима за припреме и одржавање утакмица. Градња спортске дворане капацитета који би задовољио различите потребе града деценијама је била тема интересовања бројних поли-

тичких гарнитура на власти и увек добра прилика за обећања пред неке од честих локалнх избора у овој средини. Од појаве вишестраначја користили су је и власт и опозиција о чему сведочи Радош Јовановић, дугогодишњи од-

Фото: М. Радовановић

ЛЕВИЧАР ОД ГЛАВЕ ДО ПЕТЕ

25

3.7.2022.

МАГАЗИН 554

26

борник у Скупштини општине и потпредседник Општинског одбора Социјалиситичке партије деведесетих година прошлог века. Када се, након много различитих локација, у првој деценији овог века најизвеснијом показала она у Карађорђевој улици чини се да је задовољнији од других био Јовановић највише из разлога што је у локалном парламенту заступао интересе становника баш овог дела града. Још један привремени застој био је повод за директно питање првом градоначелнику Краљева др Милошу Бабићу на једној од седница коалиције што је било увод у жестоку дискусију и салву оптужби упућених одборнику који се усудио да постави овакво питање. Иако разлози за одлагање никада нису званично потврђени има наговештаја да градоначелник није имао ни подршку странке која га је предложила за значајну функцију. После његове смрти на градњу се заборавило све до неких наредних избора. Од тренутка кад се јавила идеја о градњи спекулисало се са капацитетом. До броја о довољном броју места дошло се на основу податка како треба да буде пет одсто укупног броја становника, а податак да град има 60 хиљада водио ка закључку да је три хиљаде седишта у хали задовољавајуће. Потенцијални инвеститор је био спреман да финансира градњу дворане већег капацитета, локални функционери одлазили у друге градове да се упознају са њиховим искуствима, али су урбанисти ограничавали број седишта не водећи рачуна о задовољавању потреба становника ван ужег градског језгра. Током друге половине 1998. и почетком наредне године терористички напади на простору Косова и Метохије, посебно они на припаднике војске и полиције, стварали су све веће проблеме, а далековидији политичари већ схватали шта би врло брзо могло да се догоди. Зато је повећано присуство војске на граници према Албанији имало првенствени задатак да сачува овај део територије од упада са стране и спречи избијање грађанског рата. Податак да је међу онима који се спремају за

одлазак велики број Краљевчана повод је за куповину велике количине квалитетних цигарета јер су се у сличним ситуацијама показале најпотребнијим. Задатка да их набави прихватио се Јовановић, а да подели тадашњи председник Месне заједнице Чибуковац, данас председник Градског одбора Социјалистичке партије Србије у Краљеву, Драган Вулић. У ситуацији каква је претила да се отргне контроли пласиране су бројне дезинформације, између осталих и она да баш председник месне заједнице препродаје цигарете. Колико нису мале основа потврђује податак да је Вулић, и без позива, исте вечери отпутовао са резервистима на подручје Космета и са њима остао до завршетка бомбардовања у јуну 1999. године да би по повратку био изабран за секретара општинског одбора партије. Криза у коју су полако западали социјалисти учиниће да неколико следећих година активно обавља ову дужност без надокнаде у жељи да се партија постави на здраве ноге. Петооктобарски догађаји додатно су утицали на погоршање стања у редовима социјалиста.

- Овде демонстрације сваки дан онда, шетало се према базену а кад су пролазило поред наше зграде бацали су на нас цигле и камење. Зато смо стално дежурали због страха да би у случају упада могли да униште вредне материјале и архиву. На простору између Хотела „Турист“ и продавнице Борово могло је да се окупи највише три хиљаде људи, на цео трг једва десет хиљада, а новине су објављивале да их има између 30 и 40. Све је било на неки начин потплаћено, а страни агенти вршљали по земљи – прича Јовановић. Да у манипулисању информацијама није био граница сведочи податак из медија да је у протестним вожњама око града учествовало по две хиљаде аутомобила. Податак се чинио толико неверовтним па је испровоцирао Јовановића да поред Ибарске магистрале преброји све који су били у колони а у њој, са свима који су били у редовном саобраћају, није било више од 203 аутомобила.

Притисци са свих страна имали су само један циљ, стварање атмосфере о неопходности да се дотадашњи режим уклони са власти без обзира на цену. Грчевита борба за власт међу социјалистима се обајшњава настојањем да се кроз долазећи процес приватизације дође до што веће користи. Колико је уверење било тачно показаће процес приватизације који и данас у највећем делу јавности слови као пљачкашки. Сем што је највећи део друштвене имовине прешао у посед малог броја приватних лица енормно је повећан државни дуг, а најодговорнијим за једно и друго сматра се власт која је после 2000. године на челу државе сменила социјалистичку. Продајом 49 одсто вредности „Телекома“ обезбеђено је довољно пара да се подмирују трошкови државе од неколико година, а најављена продаја беочинске цементаре за 150 милиона динара код опозиције дочекана на нож, па је државни врх обуставио даљи поступак. Јовановић сведочи да су, након промене на челу државе, три српске цементаре, у Беочину, Поповцу и Косјерићу, продате за износ од 140 милиона. На локалним изборима 2000. године социјалисти су доживели најтежи пораз од формирања партије, а међу реткима који су изборили право да заступају ставове партије у скупштини био је Радош Јовановић. Углед грађен годинама био је довољан да буде предложен за Диплому заслужног грађанина која се сваке године на Дан Краљева Краљевдан додељује појединцима који су више од осталих допринели напретку у појединим областима живота. Иако је предлог прихватила одговарајућа скупштинска комисија седница парламента на којој се очекивала потврда добила је неочекивани ток у тренутку инсинуације да су њени чланови потплаћени. Социјалисти су у својим просторијама расправу посматрали у телевизијском преносу, а њен ток на који су у највећој мери утицали радикали, био повод да Јовановић накнадно стигне на седницу и пред одборницима одбије кандидатуру. За ласкаво признање предложен је и сле-

27

3.7.2022.

МАГАЗИН 554

28

деће године али је, поучен искуством из претходне, одбио да га прими. Краљево је током друге половине двадесетог века израсло у јак трговачки центар који је снагу црпио из, у југословенским размерама познатих, предузећа „Папирпромет“, „Тргопромет“, „Гвожђар“, „Стотекс“, „Пољопромет“... Срозавање се поклопило са јачањем вишестраначја кад су значајнији кадрови напуштали до тада стечене позиције, а на њихова места долазили неки мање писмени који су личне интересе претпоставили колективним.

- „Магнохром“ је радио и за време санкција, извоз је ишао преко Македоније, а на производе утискиван жиг произвођача из ове земље. Од шест и по хиљада запослених, рачунајући и оне у рудницима, сваког дана је ван погона, из разноразних разлога, била скоро четвртина. Било је и оних који већ у 9 изађу због боловања, па није било довољно радника за одвијање произ-

водње. „Магнохром“ је још могао да ради, јер је потреба за магнезитом била велика, а „Фабрика вагона“ таворила одавно, јер није било никога да обезбеди посао да се репарирају вагони. Кад је „Каблар“ уз посредовање Милоша Нешовића требало да отпочне градњу касарне у Приштини за војску и полицију директор није смео да узме аванс од десет милиона динара јер много више дугује радницима, а ако их исплати не може да настави са радом. И Мирослав Карапанџић се залагао за градњу спортске хале вредне око седам милиона немачких марака како би спасио „Каблар“ који је поживео још извесно време након градње тржног центра испред зграде „Леснине“. Отишао је „Папирпромет“ некада изузетно јако предузеће са представништвима у Бару, Скопљу и Сарајеву, сада зграде пропадају зарасле у коров, а некада је свуда било посађено цвеће док су се на уредно

подшишаним травњацима шепуриле егзотичне птице – сведочи о не тако давном времену Јовановић. Крајем деведесетих година размишљало се о издвајању „Термопластике“ из Холдинга „Фабрике вагона“, како би се покренула некаква производња, али се су се испречили прописи. За време бомбардовања 1999. године објекти су додатно оштећени ,али су поправљени залагањем председника Општинског одбора Социјалистичке партије Србије Миленка Стефановића. Даље активности прекинуте су након 5. октобра па објекти „Термопластике“ и суседног „Метала“ представљају опште ругло. Онима који су у прилично дугом периоду градили најзначајније објекте у граду, и запошљавали велики број људи, посебно тешко пада сазнање да власти не чине ни онолико колико би могле. Зато су очи свих које још није савладао песимизам упрте према председнику Владе због уверења да је

једино способан да нешто покрене, а то би у Краљеву значило стварање услова за запошљавање бар хиљаду радника. Ма колико зараде биле мале позитивним се сматра уверење да би бар сигурно здравствено осигурање било значајно. Значајнија помоћ републике била је приметна једино у време санације последица земљотреса који је погодио Краљево у новембру 2010. године кад је, поред обнове оштећених и изградње нових стамбених објеката, учвршћена лева обала Ибра. Податак да током четири године од промене васти на челу државе није успостављен одговарајући однос повод је за бројне шпекулације.

- Чини се да је неко неког увредио, јер је немогуће да председник обилази Чачак, Крагујевац, Врњачку Бању, а највише јужну пругу која је била највећа сметња и радикалима и социјалистима. Није ми јасно да град који је дао много за ову државу не може ништа да

уради, а да прави бар лопате, мотике и виле радило би 50 или сто људи. Немамо ни неку јаку личност, а мало смо специфичан народ па чим неког мало избацимо почињемо да га критикујемо и омаловажавамо. Некада је довољно да имаш пријатеља да те повеже да било шта урадиш, а ја не видим ко је то. Треба да се оде на неки факултет и види који су млади из Краљева одлични студенти, па да се на директорска места доведу млади и паметни без партијских опредељења. Док сам био председник Управног одбора „Путева“ није се запошљавало партијски, а за четири године смо примили само једног обичног радника. Сад нема где да седну иако не може да се живи без производње – каже Јовановић. Иако већ дуго далеко од активног бављења политичком наш саговорник је уверен да, пре него се упуте прве критике новом градском руководству, треба оставити довољно времена, бар

уобичајених сто дана, да покрену ствари са мртве тачке. Непоправљиви левичар је током дугогодишњег рада претурио преко главе бројне тешке тренутке, али се ни у једном није поколебао нити попустио пред притисцима различите врсте, ни онда кад је Југословенска левица као коалицони партнер за прелаз у њене редове нудила место председника Извршног одбора и запослење за чланове породице. Верност социјалистичкој идеји мери се петогодишњим чекањем на посао једног сина који седи као волонтер у Главном одбору Социјалистичке партије Србије. И поред свих проблема није ишчилео оптимизам да мора бити боље, али тек кад било која фабрика почне да ради, јер и оно што је у њима остало има неку вредност. Отуда уверење да онај ко купи „Фабрику вагона“ за два милиона евра као старо гвожђе опрему може да прода за бар педесет. Т. Радовановић

29

30

МАГАЗИН 554 3.7.2022.

Блажо Влак 1959 - 2022

31

32

Блажо Влак

МАГАЗИН 554 3.7.2022.

In memoriam: Блажо Влак

МАЛО ПОВОДА ЗА ОПТИМИЗАМ МагазИН 428 ид 9.2.2020.

- Како је спорт пресудно утицао на дешавања у животу и у значајној мери одредио животни пут. - Блажо се годинама уназад не бави никаквим послом и највише времена проводи на улицама у ишчекивању да му неко од суграђана удели неки динар. - Месечна примања десет хиљада динара. - Последњих осам година пре сваког оброка посебну пажњу посвећује верном Жућу за кога увек има довољно гранула и који комад џигерице. - Телевизијски програм једини вид забаве у дугим ноћима. - Акциони филмови и преноси утакмица добра прилика да се бар за тренутак забораве сви изазови које доноси свакодневни живот

33

34

МАГАЗИН 554 3.7.2022.

раљево дели судбину бројних градова смештених на раскрсници значајних путних праваца. Тако је било од настанка првог насеља на овим просторима до данас, а најбоља потврда су значајне миграције становништва које нису могле да се не одразе на начин живота становништва овог краја. Прве значајније у периоду убрзане индустријализације, током друге половине двадесетог века, довеле су на ово подручје велики број особа из различитих делова у то време велике земље која се опорављала од ратних разарања. Било је међу њима појединаца који ни по чему нису били препознатљиви, али и других за које би се могло рећи да су уживали извесну популарност у одређеним круговима. Иако су се о догађајима везаним за такве годинама препричавале различите приче, које су додавањем бројних детаља све више одступале од оригиналне, све је присутније уверење да никада нико није ни покушао да утврди њихову веродостојност. Иако неке од таквих срећемо скоро сваког дана мало ко о њима зна више од надимка, по који пут само име, ретко кад презиме а готово никад одакле су дошли, како живе, шта их мучи, о чему размишљају, каквој перспективи могу да се надају. У такве се ублажа Блажо, за велики број оних који мисле да га знају само Блажњони, препознатљиво лице са фудбалских и кошаркашких утакмица које су, ако се занемари телевизија, једина разонода у не посебно богатом животу. Оно што је почетком године испричао сведочи како је баш спорт пресудно утицао на дешавања у животу и у значајној мери одредио његов животни пут. Крај шесте деценије прошлог века донео је велику радост Вери и Станиславу Влаку, припаднику Југословенске народне армије распоређеном на службу у Загребу. Повод је рођење сина који је и у многим другим породицама по правилу поовод за велико задовољство. Само неколико година касније потврдило се да првенац Бла-

К

жо, као и већина његових вршњака, испољава посебну наклоност према фудбалу, он би рекао ногомету. Жеља да се превелика љубав усмери ка правом циљу, а дете од малена оријентише према спорту као поузданом начину који води ка здравом животу, одвела га је до најмлађих категорија загребачке Трешњевке одакле га је пут одвео до Динама у коме се потврдио као перспективни голман. Подмладак загребачког клуба остваривао је значајне резултате захваљујући стаменој одбрани чији је последњи стуб био Блажо. Трајало је то док се у конкуренцији за исту позицију у тиму није појавио извесни Падован због чега је Блажо послат на каљење у Коњиц на простору Херцег Босне. Локални клуб Игман такмичио се у западној групи Друге савезне лиге, а солидни резултати и финансијска сигурност били добра основа за смештај новог играча у локалном хотелу. Случај је хтео да баш ту упозна Фатиму која је тек закорачила у пунолетство, а подударност ставова рукометашице и фудбалера о спорту потврдила се као добра основа за размишљање о заједничком животу који је крунисан браком. Баш као што су се Вера и Станислав радовали првенцу иста осећања обузела су Фатиму и Блажа кад је на свет дошао њихов син Марјан. Да оно што је лепо по који пут и не траје довољно дуго потврдило се после само три године кад се једног јутра није пробудио из сна. Шок који су претрпели млади родитељи посебно неповољно се одразио на Фатиму која није могла да се избори са великим притиском због чега је извршила самоубиство пре навршетка двадесет друге године живота. Велика трагедија окончала је боравак у Коњицу и утицала на одлуку о доласку у Краљево како би се придружио родитељима након очевог захтева за прекомандом у родно место супруге Вере. Била је то прилика да породица поново буде на окупу, а Вера припомогне мајци Цани која је све теже подносила терет поодмаклих година. Још као ученик Основне школе

„Матија Губец“ у Загребу Блажо је по који пут долазио у Краљево, понајвише због бабине жеље да види унука и проведе са њим бар период школског распуста. У периоду детињства за Краљево га нису везивале богзна како пријатне успомене, посебно не након првог доласка који се није превише допао ујаку кад је замерио сестри што му је у кућу довела усташко дете. Колико је овакав став оставио трага сведочи податак да ни после толико деценија није избледело сећање на мајчин плач и одлуку да се што пре врати у Загреб. У време у коме се није ни назирала трагедија која ће захватити целу земљу није било необично да припадници армије по доласку у нову средину добију стан, па се у један такав у кули два ускоро уселио и Станислав са супругим Вером и кћерком Миром. Кад је Станислав преминуо 1987. године, а Вера четири године касније, Блажо и Мира су остали без сигурног извора средстава за живот. Да први утисак по који пут превари најбоље потврђује Блажова корпулентна фигура која би се могла схватити као добра основа за обављање различитих из спектра физичких послова. После првог контакта није потребно дуго времена да би се схватило како успорен и неповезан говор одаје шездесетогодишњака недовољно способног да зарађује за живот. Блажо признаје да се годинама уназад не бави никаквим послом и да највише времена проводи на улицама у ишчекивању да му неко од суграђана удели неки динар. Положај у коме се нашао после свега што је преживео није се знатније променио ни након сестрине удаје, а ни касније кад се вратила у родитељски стан. Много тога се променило у животу перспективног фудбалера код кога ни до данас није ослабила љубав према спорту, посебно фудбалу због чега је чест посетилац свих утакмица локалног лигаша.

- Од малена сам почео да посећујем утакмице, а прва којој сам присуствовао у Краљеву био је окршај Слоге

35

36

МАГАЗИН 554 3.7.2022.

и Лирије из Призрена. У то време су све лиге биле јаке, посебно Прва савезна лига у којој су водећу улогу имали тимови велике четворке, Динама, Хајдука, Црвене звезде и Партизан чије сам утакмице пратио посредством радија и телевизије. Жао ми је само што Слога није успела да се избори за улазак у Прву лигу, јер је имала доста добрих играча као што су били Јанковић, Трифуновић, голман Бујић, затим Рајковић, Ђурић, Ступљанин, тренери Каличанин и Гегић. Гледао сам све утакмице у том периоду и схватио да је Маре један од најбољих играча који је могао да игра добро против сваког у Првој лиги, само да је Слога упала. Гледао сам и кошаркашке утакмице, а са кошаркашима ишао у Крагујевац и Зрењанин где је Слога побеђивала без много проблема, па су говорили да им ја доносим срећу. Путовао сам и са фудбалерима, био у Ваљеву, Раковици и другим местима где је Слога побеђивала и прваке - прича Блажо који није пропуштао ни тренинге клуба са чијим је фудбалерима успоставио посебно блиске односе. Прилику да се са њима сретне и у свлачионици једном приликом је пружио тренер Каличанин кад је, у периоду који се оцењује критичним за екипу, најавио долазак значајног појачања. Осмех олакшања на лицима фубалера Слоге добио је другачије обележје кад је у свлачионицу ступио Блажо. У поодмаклим годинама месечна примања једва достижу износ од десет хиљада динара, Блажо каже од пензије на коју је стекао право у периоду док је играо фудбал, а на више може да рачуна само ако му неко удели који динар. По природи миран, и надасве скроман, задовољан је сваким динаром који добије а неколико стотина које дневно уделе Краљевчани довољно је тек да купи нешто за дневни оброк. Последњих осам година пре сваког оброка посебну пажњу посвећује верном Жућу за кога увек има довољно гранула и који комад џигерице.

За разлику од других суграђана који нису способни да самостално привређују за живот позитивним се оцењује решено стамбено питање, а о бризи локалне заједнице о оваквим суграђанима податак да је током грејне сезоне ослобођен обавезе плаћања услуга „Топлане“. Није без значаја ни потврда да иста одлука буде примењена и кад је у питању претплата на телевизијски програм који се безброј пута потврдио као једини вид забаве у дугим ноћима. Блажо приоритет даје акционим филмовима и спортским догађајима међу којима, уз фудбал и кошарку, посебну пажњу посвећује скијашким скоковима и дизању тегова. Све то је добра прилика да бар за тренутак заборави све изазове које доноси свакодневни живот. Иако је одлучан у ставу да на телевизији избегава информативне програме Блажо није необавештен о дешавањима у земљи, посебно онима у локалној средини.

- Некад је у Краљеву било добро а сада је пустош, све је угашено, а фабрике не раде. Ово је један обичан хаос, да те бог сачува, а то не ваља. Искуства су лоша, посебно после убиства Зорана Ђинђића јер, како да верујем кад су на власти исти који су били 1996. и 97. године и заваравају народ глупостима. Волео бих да имам више поверења, али им не верујем ништа. Мало сам веровао претходнима али су ме разочарали, тако да више не верујем никоме, па ни од кога нисам ни тражио помоћ, јер немам код кога да одем. Ситуација је много лоша, не знам докле ће бити овако, нити верујем да ће бити боље. Како може кад стало говоре биће боље, а стално је горе - каже Блажо уз подсећање да га, и поред свих потешкоћа, здравље још служи добро. За разлику од многих који су у процесу транзиције остали без посла, са тим и права на здравствено осигурање, Блажо нема разлога за посебно незадовољство јер му ова повластица није ускраћена, а оверена здравствена књижица обезбеђује право на бес-

платно лечење. Колико је то значајно потврдило се пред операцију жучне кесе због које је морао да проведе неколико дана у болници. Да су политичка збивања значајна тема бројних разговора у локалној средини, која допиру и до оних које то не интересује посебно, потврђује и Блажо који прилично добро барата именима водећих људи са српске политичке сцене, како онима из редова власти тако и опозиционих странака. Осврт на понашање неких од њих учвршћује уверење о несложној опозицији, али и прилично непринципијелним коалицијама које довољно јасно указују да у политичком животу, ма колико то пред сваке изборе тврдили актери политичке сцене, и нема много промена. Све то је узрок великог незадовољства значајног броја бирача којима се придружује и Блажо који подржава излазак на изборе уз препоруку онима који се одлуче на тај корак да прецртају све кандидате са изборне листе.

- Треба наћи младе, највише студенте, међу којима би могао да се нађе неко за кога вреди гласати, јер од ових нема појма посебно не од када су убили Ђинђића. Промене које су после њега настале су само промене за њих, а не за народ који се нагутао сузавца. Зато треба мењати комплет, и ништа више. Данас видим да поштен човек иде у затвор, а лопов шета улицом као слободњак и нико га не дира. Према томе, ако си крао оди бато овамо да видимо којом си руком крао, па у затвор док не вратиш паре народу који је обманут - каже Блажо. Уверења ове врсте довољан су разлог за велико незадовољство и што већи отклон од политичких збивања. А да међу Краљевчанима има и позитивних примера најбоље потврђују примери појединаца који никад не пропуштају прилику да помогну. Захваљујући таквима Блажо, а и други који се налазе у сличној ситуацији, некако успевају да саставе крај са крајем.

T. Радовановић Фото: М. Радовановић

37

3.7.2022.

МАГАЗИН 554

Сто осамдесет пет година организованог туризма

СРБИЈА ВИШЕ ОД ЛЕПОТЕ 38

- Сокобања место са најдужом традицијом организованог туризма у земљи. - Додељена признања најбољима на Балкану у области туризма, велнеса, лепоте и здравље. - Свечана седница Скупштине општине Сокобања и четири велика музичка догађаја на великој сцени Мултифункционалног објекта „Летња позорница Врело“ са готово тридесет извођача. - Посебни програми за најмлађе.

- Највеће одушевљење изазвао фотосешн са омиљеним личностима са друштвених мрежа. - Куповином цеђених сокова средства за помоћ деци настрадалих рудара

39

о налогу кнеза Милоша Обреновића 21. јуна 1837. је натписан први Српски ваучер, којим је заставник Лазаревић из Крагујевца упућен у Сокобању на одмор и употребу лековите воде. Оригинални документ, који се чува у Историјском архиву Шумадије у Крагујевцу, декларише Сокобању местом са најдужом традицијом организованог туризма у земљи. То је и повод да локална самоуправа и Туристичка организација Сокобање сто осамдесет пету годишњицу организованог туризма обележе током два јунска дана великим бројем дешавања у центру места и Комплексу отворених сцена „Врело“. У програм је укључен дводневни сајам широке лепезе различитих производа, сувенира и вина, велики број аниматорских и музичких догађаја у пешачкој зони и централном градском парку. Јубилеј је увеличан са четири велика музичка догађаја на великој сцени Мултифункционалног објекта „Летња позорница Врело“ са готово тридесет извођача. Обележавање сто осамдесет пете годишњице организованог туризма у Србији је повод за манифестаци-

МАГАЗИН 554

3.7.2022.

П

40

ју под називом „Србија више од лепоте“ посвећене туризму, велнесу, лепоти и здрављу, а задатак да осмисли и реализује богат програм поверен је продуценту Дејану Пантићу. Покровитељства за обележавање значајног датума, са званицама међу којима су били представници министарстава, туристичких организација, здравствених установа, војске, полиције, бројне јавне личности и гости из готово свих делова земље, прихватила се локална самоуправа која је прославила 21. јун као Дан општине Сокобања. Програм обележавања годишњице организованог туризма у Србији и Сокобањи, започео је свечаном седницом Скупштине општине на којој су додељене похвалнице заслужним институцијама и појединцима, а задатак да им свечани ручак учини пријатнијим поверен је поп певачу Бојану Маровићу и сестрама Гобовић које важе за чуваре традиционалне изворне музике Током дводневног програма посетиоцима је пружена прилика да на бањској променади посете штандове бројних излагача међу којима су били

Elegance beauty SPA, са саветима о неговању лепоте и компанија Цептер која је, поред упознавања са производима, понудила да се куповином цеђених сокова из најновијег асортимана производа донирају средства за помоћ деци настрадалих рудара. Присутни су показали велико интересовање за стручне савете специјалиста Специјалне болнице Сокобања и Бранко дентал центра, бесплатне масаже WAPF и хотела Nataly SPA. Током читавог дана љубитељи добрих вина могли су да провере домете винарија Магаза, Калем, Јерузалем и Аранђеловић, упознају се са понудама туристичких организација Краљева и Зајечара као и хотела „Врбак НД“ из Новог Пазара, „Тонанти“ из Врњачке Бање и „Сара“ из Чања. Да локална туристичка организација и општина Сокобања нису заборавили ни најмлађе сведочи податак да су им омогућили уживање у мађионичарској представи, наступу жонглера и дресера паса, али и да осликају лица а за успомену понесу фотографију са Лед роботом из свемира. Према реакцијама посетилаца могло би се закљу-

чиити да је највеће одушевљење изазвао фотосешн са омиљеним личностима са друштвених мрежа, Тик-ток, Јутјуб и Инстаграм, и њихови наступи у оквиру Tube Star Awards у вечерњим сатима на на летњој сцени. У књижевном кутку, који су организатори поклонили посетиоцима Сокобање, своје књиге представили су Вања Булић, Радмила Тонковић и Маја Волк. Летња сцена је место на коме су, у присуству председника општине Сокобања др Милорада Николића и директора Туристичке организације Љубинка Миленковића, додељена признања најбољима на Балкану у области туризма, велнеса, лепоте и здравље. Најбољом винском дестинацијом оцењена је словеначка винарија Јерузалем, а допринос промоцији моде Србије у Европи повод да награда буде додељена модном дизајнеру Бати Спасовићу. Награде су добили покрајински секретар за привреду и туризам Ненад Иванишевић, др Горица Дачевска из скопског „Ласер центра“, а компанија „Tudors“ због процене да је брзо растућа компанија за производњу мушких кошуља. Компанија Дан

Џон је власник визуелно најлепше радње у модној индустрији, а Цептер креатор најбољег производа године у служби здравља. Најексклузивнији регионални хотел је „Тонанти“ из Врњачке Бање, као најбољи градски оцењен „Врбак НД“ из Новог Пазара, а нови „Сара“ из Чања у Црној Гори. „Happy Dental Ordinacijа“ је показала најбољи маркетинг и менаџмент у здравству, „Бранко дентал“ је проглашен за ординацију године а „СМ Студио лепоте“ награђен за изузетност у раду. Галерија ракије „Гегула“ је иновациони туристички објекат, Научно пословни центар „World“ најбољи у категорији промоција Србије кроз организацију разних догађаја, а „Абрахам Акерман“ најбоља модел агенција на Балкану. Награде су добили директорка Туристичке организације Зајечар Драгана Галоња Станковић, менаџером године у области продаје проглашена Јелена Ливерпул Митић a креаторoм најбоље модне колекције „MB contur“. Церемонију доделе признања обогатила су значајна имена естрадне сцене а некима од њих уручене посебне

награде, Бојану Маровићу због процене да заслужује хумано срце, Ивани Јордан за промоцију Србије кроз поп музику, а сестрама Гобовић за неговање традиционалне изворне музике и рад са децом. Најбољим у категорији клупских извођача оцењен је „Акапулко бенд“, као поп певач Игор Симић, док је Маји Маринковић припала награда за радијски хит и промоцију Врњачке Бање. На летњој сцени „Врело“ приређен је концерт Бјело дугме трибјут бенда и велика журка са извођачима музике деведесетих година са више од три хиљаде посетилаца које су забављали Баки Б3, група Луна, Трик ФX, Beat street, Twins и Зорана Павић уз пратњу Диџеј Панта из Краљева. Манифестација је изазвала велико интересовање значајног броја медија који су испратили високом оценили њене домете уз захвалност општини и Туристичкој организацији Сокобања на квалитетном дводневном програму за све генерације и жељом да постане традиционална. Т. Радовановић

41

Интернационални џез фестивал „Џезибар“

МУЗИКА И ЈО

МАГАЗИН 554

3.7.2022.

- Од четири фестивалска дана половина посвећена музици. - Изложба фотографија Ивана Грлића под називом „Music, bre!“ мултимедијални уметнички пројекат базиран на фото-портретима најзначајнијих уметника из домена музике, а представља део пројекта „Serbian bre“.

- Књига интервјуа реномираног београдског музичког новинара Војислава Пантића названа „Jazz face“ настала као резултат пасионираног праћења бројних европских џез фестивала током претходних тридесетак година. - Током две фестивалске вечери шест концерата. - Међу извођачима 3ject, Cotton Pickers, Марко Луис, Moses Dimski Project, Nikolov-Ivanović Undectet и Никола Пејаковић

42

Ш ПО НЕШТО

43

3.7.2022.

МАГАЗИН 554

44

ванаесто издање Међународног џез фестивала „Џезибар“ отпочело је у среду изложбом фотографија Ивана Грлића под називом „Music, bre!“ у галерији Културног центра „Рибница“. Изложба је мултимедијални уметнички пројекат базиран на фото-портретима најзначајнијих уметника из домена музике, а представља део пројекта „Serbian bre“ започетог 2001. године. Интензиван рад Грлића на побољшању и трансформисању актуелне стварности, вишегодишњим ангажовањем на пројекту „Serbian bre!“, резултирао је синтетизованом студијом портрета, светлости и музике, њеном обимношћу и озбиљношћу, динамичним и вишеслојним садржајем којим је креирао стварну историјску тачку у контексту представљачког и развоју визуелних уметности, уопште. Дан касније у дворишту Француске куће представљена је књига интервјуа реномираног београдског музичког новинара Војислава Пантића названа „Jazz face“ настале као резултат пасио-

Д

нираног праћења бројних европских џез фестивала током претходних тридесетак година на којима је имао ретку привилегију да разговора са великанима светске и домаће сцене. Трагање за џез истином које траје до данашњих дана Пантић је започео 1987. године као млад новинар који већ десетак година пише рубрику „Џез скице“ за културни додатак Политике. Како је у медијима могао да представи само мањи део онога што је сазнавао од музичара, дошао је на идеју да у књизи „Jazz face“ интервјуе објави у целости. Музички програм лимитиран на два дана отпочео је у петак наступом скопског експерименталног џез фјужн трија 3ject који чине оснивач бенда бубњар Александар Ванчовски, клавијатуриста Петар Лукић и гитариста Иван Петровски. Након првог албума названог „Homeverse“ 2018. године у сарадњи са продуцентом Нином Спиркоским уследио је и други три године касније у чијем је настајању сарађивао Рамбо Амадеус. Љубитељи ове врсте музике

могли су подробније да се упознају са стваралаштвом и музичким дометима овог бенда током турнеје по Србији и Северној Македонији пред крај прошле године. Сменио их је по енергичном блуз року познат бенд Cotton Pickers формиран 2004. у Младеновцу. Као чланови бенда од оснивања гитариста и вокални солиста Јован Степић, бас гитариста Иван Степић и бубњар Урош Угриновић су активним свирањем и радом на ауторском материјалу, допринели сазревању и музичком изражају овог трија. Континуирано усавршавање и квалитет су неколико пута верификовани доделом награда на бројним такмичењима и фестивалима, а Cotton Pickers је и победник четрдесет пете Зајечарске гитаријаде. Први албум бенда, који је гласовима слушалаца Радио Београда 202 проглашен најбољим дебитантским, објављен је пре десет година, а у току је рад на другом студијском. Прво фестивалско вече затворио је композитор, певач и мултиинструмен-

талиста Марко Луис познат по спајњу наизглед неспојивих музичких жанрова, као потврду уверења да у музици не постоје границе. Осим добро познатих песама са албума Марка Луиса, краљевачкој публици је пружена прилика да чује и две нове песме објављене почетком ове године, а снимљене за филм „Нечиста крв“. Други фестивалски дан отворио је „Moses Dimski Project“ младог бубњара Димитрија Мојсијевића чија музика је инспирисана различитим жанровима међу којима су пост боп, фанк и фјужн. Поред ауторских нумера, бенд изводи прогресивне аранжмане џез стандарда, а посебан значај даје интензивним соло деоницама и интеракцији међу музичарима. Састав чине бубњар Димитрије Мојсијевић, клавијатуриста Ирина Павловић, саксофониста Љуба Паунић и гитариста Коста Пауновић. Сат касније публици се представио српско француски ансамбл са еклектичном инструментацијом „Nikolov-Ivanović Undectet“. Једанаесточлани бенд,

који предводе пијаниста и аранжер Владимир Николов и бубњар Срђан Ивановић, спаја џез традицију са неуобичајеним приступом аранжирању и тако ствара оригиналну музику која емотивно и интелектуално изазива слушаоца. Уз неке од најбољих међугенерацијских музичара из Србије и Француске, бенд је представио нови албум „Frame and Curiosity“. У српском делу ансамбла Марко Ђорђевић свира трубу, Милан Роксандић хорну, Коста Вукашиновић тромбон, Милош Будимиров тубу, Растко Обрадовић алт саксофон, Кристијан Млачак тенор саксофон, Французи Ное Клерк и Лео Геди свирају хармонику и баритон саксофон Бугарин Михаил Иванов бас, Владимир Николов клавир а Срђан Ивановић бубњеве. Част да затвори фестивал припала је Николи Пејаковићу који је на музичкој сцени стекао статус култног аутора већ са првим албумом „Мама, немој плакати“ снимљеним под фирмом Коља и Смак Белог дугмета. Након „порочних“ хитова као што су „Сјео сам за

шведски сто“ и „B.J.Blues“ Пејаковић је особени ауторски израз наставио песмама попут „Хаљиницa боје лила“ и „Ето, удаде се ти за коња“ на подједнако изазовном другом албуму „Коља“, а тек након романтично интонираног и трећег албума „Гробовласници“ осетио је време да он и бенд почну сусрете са публиком уживо. Култни статус код публике и критике Пејаковић је учврстио четвртим албумом „4 Прста“ са позамашном збирком од деветнаест композиција претежно утемељених у блузу. Песме које су се посебно издвојиле су „Може мало сутра“, „Ала је леп овај свет“ на стихове Јована Јовановића Змаја и „Сваку ноћ је исти мрак“. Од почетка музичке каријера Пејаковић сарађује са продуцентом и гитаристом Војом Аралицом, а прате га још клавијатуриста Иван Алексијевић Панчевац, басиста и контрабасиста Милан Павковић, а однедавно и бубњар Сале Ранковић. Т. Радовановић Фото: М . Радовановић

45

МАГАЗИН 554

3.7.2022.

Краљевачка ликовна сцена: Драгољуб Босић

46

НАДРЕАЛНО И ФАНТАСТИЧНО - Ликовни критичари поједине слике из опуса већег од две хиљаде дела сврставају у врх српског, али и европског, сликарства. - Приликом сликања Босића води божја рука. - Последњих година у креативној игри слика са лакоћом уз помоћ чудне унутрашње енергије. - Главни покретач при стварању апстрактних дела Драгољуба Босића је подсвест.

- У Галерији Удружења ликовних уметника „Владислав Маржик“ изложена двадесет једна слика великог формата које предстваљју најбоље радове настале последњих година

МагазИН 46 од 26. маја 2013.

47

48

МАГАЗИН 554 3.7.2022.

време када се радни век човека ограничава на четрдесет година импозантно делује податак о пуних педесет година уметничког рада. Још импозантније делује чињеница да је краљевачки сликар Драгољуб Босић у том периоду урадио више од две хиљаде слика и цртежа које је љубитељима ликовне уметности понудио на увид на 40 самосталних и више групних изложби. Последња од њих отворена је, поводом обележавања педесете годишњице уметничког рада, пре само неколико дана у Галерији краљевачког Удружења ликовних уметника „Владислав Маржик“. Изложена је 21 слика јер галеријски простор није био довољно велики да у њега буде смештено више. А све је почело пре више од шездесет година када је у родним Станишинцима код Врњачке Бање направио прве цртеже фасаде старих зграда. Посебну пажњу привлачила му је црквена зграда у родном селу оплетена прућем и облепљена блатом. Дуго је врњачки основац посматрао цртеже изузетног цртача Љубе Ивановића и покушавао да савлада по који потез све док у завршном разреду основне школе наставник ликовног васпитања није потврдио таленат препоруком да се упише у Уметничку школу у Нишу. Отац Милун није био посебно одушевљен одлуком најмлађег од три сина од кога је очекивао да после завршеног заната потражи сигурно запослење у трстеничкој „Првој Петолетци“. Тог лета 1953. године чувао је Драгољуб, као и обично, овце негде у планини, док је другар за ужину вадио комад сира из посуде увијене у комад новинске хартије. Летимичан поглед на новину већ подобро натопљену сурутком био је довољан да стекне прва сазнања о пријављивању за упис у Уметничку школу. Са мало пара у џепу, тек колико је отац успео да одвоји, кренуо је Драгољуб возом преко Сталаћа према Нишу, а из страха да не заспи и отпутује даље замолио старију сапутницу да га пробуди кад ћира стигне у Алексинац. Требало му је, по доласку, доста времена

У

да нађе тврђаву у центру града у којој се полагао пријемни испит. Сјатили су се у Нишу те године свршени основци из свих делова Југославије, а тек на крају првог дана, када су кандидати завршили цртеже по живом моделу, сазнао је Драгољуб да се полагање наставља и следећег. Почетак јуна те године карактерисале су високе температуре уз повремене јаке пљускове, а како није претпостављао да ће морати да преспава у Нишу, читаву ноћ провео је шћућурен под једном стрехом. Иако је у Ниш допутовао у најбољем оделу које је у кући могло да се нађе опанчићи на кљунчиће, који су на први поглед изгледали солидно, одоздо су били поцепани и пропуштали воду. Када су ноге постале поприлично натопљене водом, и са мало блата, није Драгољубу преостало ништа сем да их са чарпама баци у Нишаву и на испит крене бос са шајкачом на глави и бриџ пнталонама које му је позајмио средњи брат Добривоје. Годинама уназад је Драгољуб у селу, кад се за то укаже прилика, правио различите играчке од глине. То мало искуства било је довољно да са успехом другог дана испита направи маску са људским ликом. И ма колико био задовољан оним што је постигао велико узменирење представљала је чињеница да пријемни испит траје још један дан. Требало је преспавати још једну ноћ, а на почетку дана ништа није указивало да би то могло да буде у Хотелу „Србија“. Још на измаку вечери онако омален заспао је у углу ресторана, а конобари то нису ни приметили све док следећег јутра нису поново дошли да раде. Тек пошто су установили да ништа не недостаје пустили су га да оде и полаже трећи део пријемног испита, овога пута сликање мртве природе. Са потврдом о положеном пријемном испиту, босоног и без динара у џепу, појавио се испред отправника возова на нишкој железничкој станици.

- Објасним да сам полагао испит у Уметничкој школи, да немам пара да се вратим кући, а ни да останем у Нишу. Он ме упути на милиционера који

прати воз да ме спроведе до Сталаћа, а од Сталаћа да се сналазим како знам. Тако и урадим. Из Сталаћа ћира полази рано, а ја и даље бос и без пара. Објасним ложачу на локомотиви у кавој сам ситуацији, а он каже да има кћерку у уметничкој школи, погледа ме босог па каже да седнем иза њега и да се не померам да не бих испао из воза. Тако дођем до Врњачке Баље, изађем и напијем се воде на Снежнику, па још више огладним – прича Драгољуб. До куће у Станишинцима остало је још 17 километара пешачења. Добро познатим путем, којим је годинама два пута дневно ишао до школе у Бању и натраг, кренуо је изгладнео и пресрећан кад би пронашао по који лист дивљег лука сремуша и по коју бобицу трњина која је презимила. Мајка Миљојка умрла је у најгоре време, баш кад је Драгољуб завршио основну школу, и оставила иза себе три сина и кћи Љубинку, а отац Милун није био претерано одушевљен кад је сазнао да је Драгољуб положио пријемни испит. Знао је да за школовање треба доста новца које он из најсиромашније породице у селу тешко може да обезбеди. Прве месеце школовања у Нишу, поред носталгије за Станишинцима, обележиле су и лоше оцене из цртања и сликања, а само великим радом и залагањем Драгољуб је до краја полугодишта успео да се избори за петице. Од будућих уметника се у то време очекивало много више од пуког цртања, да свирају, рецитују, пишу песме. Срећи није било краја кад је, током прве године школовања, од изузетног педагога Чедомира Крстића добио похвалу да добро свира фрулу. Био је то, каже данас, пресудан моменат у школовању и подстрек да још више и упорније ради. Када је после пет година школе, 1958. године стигао у Краљево између Конарева и Рибнице, у којима је било места за наставника ликовног васпитања, изабрао је ово друго и школу „Вук Караџић“.

- Већ следеће године почиње моја уметничка каријера, а почео сам од реализма. Професоре је највише интересовао лик, а ја сам често оловком,

49

3.7.2022.

МАГАЗИН 554

50

тушем, кредом, бајцом и другим цртачким техникама креирао ликове деце, да бих касније и сликао портрете. Били су ту и мотиви мртве природе, све у реалистичном, реноаровском, сезановском и импресионистичком стилу – прича Босић присећајући се почетака када је у Краљеву било тешко набавити и платно за сликање, па је од жена из околних села, које су ткале, куповао врло квалитетно ланено платно широко тек седамдесетак сантиметара. Вест да је добио награду на првој групној изложби сазнао је Драгољуб Босић у време кад се налазио на одслужењу војног рока, а паре које су му послали добро су послужиле војнику празних џепова. Прву самосталну изложбу организоваће по повратку у још незавршеној згради у центру града, баш на месту на коме се данас налази апотека.

- Хотел „Турист“ још није био завршен, нема ни прозора ни врата. Људи пролазе и гледају, а ја седим и не устајем. Чујем коментар да ћу бити велики уметник чим само ћутим и седим – каже Босић. Сликарско умеће усавршава се радом, али и посетама музејима у којима

се налазе дела великих мајстора. Зато се и Драгољуб упутио према великим центрима и обишао добар део света. Након најближе Италије и галерија у Венецији и Риму пут око света водио је према Техерану, Њу Делхију и Агри у којој га је одушевљавао Таџ Махал, а у незаборавном сећању остала су по три дана у Токију, Кјоту, Хонолулуу на Хавајима, Лос Анђелесу. За сликара су ипак најзначајније посете музејима земљама Бенелукса, Француској и Шпанији, музеји са делима Ван Гога и Рембранта у Амстердаму, Веласкеза у Мадриду.

- Сви су ми били драги, почев од Леонарда до Ботичелија, ренесансних мајстора и Микеланђела. Од новијих то су апстрактни уметници и експресионисти који су из Европе пребегли у Америку – каже Босић у чијем атељеу више готово да и нема места за нове слике. Током полувековног стварања иза њега је остало 2118 слика и цртежа од којих су бројни у приватним колекцијама, музејима и галеријама у земљи и иностранству. Чувени критичар Срето Бошњак запазио је у Босићевом стваралачком опусу слике које спадају у сам врх српског, али и европског, сликарства. И док је Никола Кусовац хва-

лио последње радове Душан Ђокић је склон веровању да приликом сликања Босића води божја рука. Последњих година, каже сликар, слика са лакоћом као да му помаже нека унутрашња енергија која чини да се осећа као да је у некој креативној игри. Са искуством повећавали су се формати слика са јаким колоритом, а темпераментни потези постајали све шири и снажнији.

- Кад имам идеју направим скицу и, ако је у питању већи формат, положим платно на ливадче. Сликам широким потезима, гледам ону скицу, а додајем нешто из главе. Неки пут испадне и боље него што сам хтео, а некад, мада ређе, и нисам задовољан. Велике формате платна поставим хоризонтално, а кад је лепо време сликам напољу. Уљана боја се брзо осуши тако да могу брзо да сликам једном преко друге – објашњава Босић. У Удружење ликовних уметника Србије примљен је тек после трећег покушаја када је уместо реалистичних представио најновије апстрактне радове. Током уметничке каријере, поред 40 самосталних, учествовао је на бројним групним изложбама у земљи и иностранству, Мађарској, Бугарској,

Француској... Ретроспективну изложбу 2002. године у Народном музеју као пресек стваралаштва чинила су реалистичка дела. Четрдесету, каже сликар, чини оно најбоље што је насликао током неколико последњих година.

- Овде је све апстрактно, надреално и фантастично. То значи да је главни покретач геста и покрета подсвест, а сликање је тотално ирационално. Слика без фигуре је тотална апстракција. Међутим, код мене се фигура ипак назире, јер не могу без фигуре асоцијативног карактера. Мало се примећује па посматрач мора добро да погледа слику, али и назив дела, да би схватио шта сам желео да кажем и шта сам урадио. Изложба која има посебну тежину врхуни најзрелијој фази стваралаштва – каже Босић чији потез у 76. години живота полако губи енергију и стишава се. Иако пре почетка већ има концепт није необично да се он током рада и промени. Посебна стваралачка снага исказана кроз игру руке и срца, инспирација и воља за радом не долази сваки дан. Кад дође, поређа у хоризонталу по неколико платана формата 1,3х1,5 метар и уз јаку концентрацију брзим

прелазима са једног на друго, без понављања, кад у организму заигра нешто као порок, заврши за око два сата. Сваки човек има особеност коју уметник, тражећи у њој суштину, настоји да посебно истакне у стварању портрета, а оно што је природа започела настоји да оплоди избегавајући фотографски псриступ. У време када је Драгољуб Босић започињао уметничку каријеру у Краљеву су већ навелико радили гимназијски професор Павловић познат као Кориже, Оља Симић, Стеван Арсић Стив, Милорад Маравић, Ђорђе Симић, Раша Дугалић... Био је то својеврсни лоби сликара које су сви мазили и пазили, па је новајлија морао да се бори за своје место међу њима. Након 35 година рада у просвети Драгољуб Босић се повукао у залужену пензију. Његовим путем кренуо је син Бобан, магистар сликарства који предаје у краљевачкој Уметничкој школи. Током радног века добио је Драгољуб све награде које може да добије један просветни радник. Сећање на дане када је као основац свакодневно пешачио по 34 километра до школе и назад била је повод да се новца од Но-

вембарске награде одрекне у корист ђака пешака. Витрине породичне куће красе сведочанства о многобројним наградама, дипломе и захвалнице, међу њима и она која сведочи о најбољем раду на прошлогодишњем Октобарском салону. Уверен да нико не може да буде добар сликар уколико није добар човек млађима поручује да таленат надопуњују радом, па успех неће изостати. Уметност је Драгољуба до те мере привлачила да је постао њен зависник. Све време рада изузетну подршку пружала му је супруга која се одрицала многих задовољстава како би он могао да обезбеди средства за куповину материјала потребног за рад. На крају круга који се затвара четрдесетом самосталном изложбом гаји потајну наду да би локална заједница, у случају да пронађе средства, могла да направи галерију којој би оставио све своје слике. Сликаће, каже на крају, док год буде могао да помера руке, а можда и после тога. На такву помисао упућује га сазнање о тешко болесном сликару који је четкицама везаним за руке настављао да ради. Т. Радовановић

51

52

МАГАЗИН 554 3.7.2022.

На репертоару Биоскопа “Кварт” Малци 2: Груов почетак

Највећа анимирана франшиза свих времена, и глобални културни феномен, представиће овог лета до сада неиспричану причу „Малци 2: Груов почетак“, о дванаестогодишњем дечаку који машта да постане највећи супер-зликовац на свету. У јеку седамдесетих година прошлог века, у сред помаме за бујним распуштеним косама и звонцарама, Гру одраста у предграђу и, као велики фан супер-групе супер-зликоваца, смишља план како да постане довољно зао како би могао да им се придружи. Срећом, у томе има велику помоћ верних поданика, Малаца. Кевин, Стјуарт, Боб и Ото, нови Ма-

лац који носи протезу и има очајничку потребу да угађа, заједно развијају вештине док са Груом граде прво склониште, експериментишу првим оружјем и крећу у прву мисију. Када је група зликоваца свргла свог вођу, легендарног борца Вилија Кобру, Гру добија прилику да постане њихов члан. Интервју не пролази добро, а постаће још горе када их надмудри и постане њихов смртни непријатељ. Док је у бекству Гру ће се обратити за помоћ најнеочекиванијој особи, Вилију Кобри, и открити да је чак и лошим момцима потребна помоћ пријатеља. Анимирана породична авантура у 2Д формату, синхронизована на српски језик, траје тачно сат и по, Кајл Ебда и Бред Ејблсон су је режирали према сценарију који су написали Метју Фогл и Брајан Линч, а гласове анимираним јунацима позајмили су Ђурђина Радић, Сандра Бугарски, Немања Живковић, Љубиша Динчић, Бојан Хлишћ, Милена Моравчевић, Данијел Корша, Марко Марковић, Лако Николић, Душица Новаковић Филм је на репертоару до среде 6. јула у пројекцијама које почињу у 19 сати.

Притисни плеј и воли поново Изрека да песма може вратити у прошлост ускоро ће постати стварност у романтичној драми „Притисни

плеј и воли поново. Лаура и Харисон су живели савршену романсу засновану на заједничкој љубави према музици. Њихову је идилу је прекинула трагична несрећа, а Лаура ће добити прилику да спаси љубав свог живота кад открије могућност да се врати у прошлост. Љубавну драму у 2Д формату, и

трајању за пет минута краћем од сат и по, Грег Бјоркмен је режирао према сценарију који ја написао са Џејмсом Бечелором, а водеће улоге тумаче Клара Рагард, Луис Пулмен, Дени Гловер, Лирика Окано и Кикоа Кикумано. Филм се приказује до 6. јула, а пројекције почињу у 21.

53

МАГАЗИН 554

3.7.2022.

Кажу: „ Није тачно

54

За „демократску“ Србију, наступио је дан „Д“!

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

„Само кокодачу, а не носе јаја“! о: „Међу њима је, највише – јајара“!

,

„Демократске власти“ користе Вијагру? Осећај је „широких” народних маса!

Што голији пупкови, то празнији – дупкови!

55

МАГАЗИН 554

3.7.2022.

www.minjina-kuhinjica.com

56

Из Мињине кухињице

57

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 3. И 9. ЈУЛА

МАГАЗИН 554

3.7.2022.

3. јул

58

321 — Римски цар Константин I, први римски хришћански владар, прогласио је недељу за дан одмора и верског обреда.

1583 — Руски цар Иван Грозни убио је, у наступу гнева, сина. Овај аутократа спровео је значајне реформе у Русији, а због окрутног односа према бољарима добио је назив Грозни.

1608 — Француски истраживач Самјуел де Шамплен основао је канадски град Квебек.

1775 — Генерал Џорџ Вашингтон, касније изабран за првог председника САД (1789), званично је преузео команду над војском колониста у Америчком рату за независност.

1848 — Покренут аустријски дневни лист Штампа (Die Presse).

1849 — Француске трупе су ушле у Рим савладавши отпор снага Ђузепеа Гарибалдија и поново устоличиле поглавара римокатоличке цркве папу Пија IX. 1866 — Пруска војска под командом Хелмута фон Молтека је у бици код Садове поразила аустријску војску под командом Лудвига фон Бенедека.

1881 — Под притиском Велике Британије, Турска је потписала конвенцију с Грчком којом су Грци добили Тесалију и делове Епира. Почела изградња Српских железница 1940 — Британци су онеспособили велики део француске флоте стациониране у Мерс-ел-Кебиру у Алжиру да не би дошле у посед Немачке. Францу-

зи нису пристали да, након капитулације Француске, предају флоту добровољно, па је највећи део уништен, а погинуло је преко 1.000 француских морнара.

1944 — совјетске трупе су у Другом светском рату ослободиле главни град Белорусије Минск и заробиле 100.000 немачких војника.

1954 — У Великој Британији је укинуто рационисано снабдевање храном уведено током и по завршетку Другог светског рата.

1962 — Алжир је стекао независност после 132 године француске колонијалне власти.

1969 — Један од оснивача енглеске рок групе „Ролингстонс“ Брајан Џонс утопио се у свом базену под дејством прекомерне количине дроге.

1972 — Индија и Пакистан су потписали мировни споразум, чиме је окончан сукоб изазван 1971. грађанским ратом у Источном Пакистану (Бангладеш).

1987 — Клаус Барби, локални шеф Гестапоа, назван „касапин из Лиона“, осуђен је у Француској на доживотну робију.

1988 — Ракета са америчког ратног брода „Венсен“ оборила је изнад Персијског залива у последњој седмици иранско-ирачког рата ирански путнички авион „Ербас А300“ при чему је погинуло свих 290 путника.

1996 — Председник Русије Борис Јељцин победио је у другом изборном кругу комунистичког кандидата Генадија Зјуганова, и тиме започео други председнички мандат.

2001. - Руски авион „Тупољев Ту-

154“ срушио се код Иркутска. Погинуло је свих 145 путника и чланова посаде. На првом појављивању пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу бивши председник СРЈ Слободан Милошевић изјавио је да не признаје тај суд и одбио да се изјасни о оптужници која га терети за прогон, депортацију и убијање косовских Албанаца 1999.

4. јул 1190 — Енглески краљ Ричард I Лавље Срце и француски краљ Филип II Август кренули су у Трећи крсташки рат. Њима се у том рату придружио и немачко-римски цар Фридрих I Барбароса.

1456 — Отпочела турска опсада Београда.

1631 — У Паризу је отворена агенција за запошљавање, прва у свету.

1776 — На Континенталном конгресу у Филаделфији потписана је америчка Декларација независности САД. Тај дан слави се у САД као Дан независности.

1826 — У истом дану умрли су бивши председници САД Џон Адамс (1797—1801) и Томас Џеферсон (1801—09).

1903 — Пуштен је у рад први пацифички телеграфски кабл, између Сан Франциска и Маниле.

1926 — У Бања Луци је основан Фудбалски клуб Борац.

1941 — У Београду, у вили Владислава Рибникара, одржана седница Политбироа Централног комитета Комунистичке партије Југославије на којој је донесена одлука о подизању устанка против окупатора (погледај Седница ЦК КПЈ 4. јула 1941.). У СФРЈ се овај дан славио као Дан борца.

1943 — Под неразјашњеним околностима у авионској несрећи у Гибралтару погинуо је пољски генерал и политичар Владислав Сикорски, шеф владе у емиграцији и током Другог светског рата врховни командант Пољских оружаних снага на Западу.

1946 — Филипини су стекли независност након 47 година владавине САД.

1976 — Израелски командоси упали су на аеродром Ентебе у Уганди и ослободили 102 таоца из француског путничког авиона који су отели арапски екстремисти. Погинули су четири командоса, седам од 10 отмичара и око 20 угандских војника.

1979 — Бивши председник Алжира Ахмед Бен Бела пуштен је након 14 година из кућног притвора. Био је први председник независног Алжира (1963), а са власти га је уклонио Хуари Бумедијен државним ударом 1965.

1997 — Америчка васионска сонда „Патфајндер“ спуштена је на Марс.

1999 — Алжирски председник Абделазиз Бутефлика амнестирао је хиљаде муслиманских војних затвореника.

2001 — У циљу окончања 18-годишњег грађанског рата, током којег је животе изгубило близу два милиона људи, суданска влада прихватила је либијско-египатску мировну иницијативу. Међутим она није довела до прекида рата. У авионској несрећи у Сибиру погинуло је 145 људи.

5. јул 1413 — Битка код села Чаморлу: Мехмед I, уз помоћ помоћних одреда из Србије, Босне и Угарске, потукао свог брата Мусу и наметнуо се за јединог владара читавог Османског царства чиме је завршен рат око престола међу синовима Бајазита I. 1596 — Енглески поморци опустошили су шпанску обалу и опљачкали Кадиз, поморску луку која је открићем Америке добила прворазредан значај.

1809 — Вођена битка код Ваграма у оквиру Наполеонових ратова.

1811 — Венецуела је постала прва јужноамеричка држава која је прогласила независност од Шпаније.

1830 — У походу на Алжир Французи су заузели град Алжир. Алжир је остао под француском управом до 1962, када је та северноафричка земља стекла независност.

1865 — Вилијам Бут основао је у Лондону „Хришћанску мисију“ која је касније добила назив „Војска спаса“ и

59

3.7.2022.

МАГАЗИН 554

60

бавила се углавном хуманитарним радом. Била је врло активна у периоду после Другог светског рата.

1865 — У Великој Британији је донет први у свету закон о ограничењу брзине - две миље на сат.

1875 — Нападом чете хајдучког харамбаше Пера Тунгуза на турски караван на Ћетној пољани, на путу Мостар—Невесиње почела је Невесињска пушка устанак против османске власти у Херцеговини.

1932 — Антонио де Оливеира Салазар је постао премијер Португалије.

1943 — Немачком офанзивом из правца Орела и Харкова на совјетске положаје почела је Курска битка.

1946 — Луј Реар, у Паризу представио бикини.

1951 — Основан Веслачки клуб Партизан 1959 — Председник Индонезије Сукарно распустио је парламент, суспендовао Устав из 1950. и завео диктаторски режим.

1975 — Амерички тенисер Артур Еш постао је први црнац победник турнира у Вимблдону. Зеленортска острва су добила независност након 500 година португалске власти.

1977 — У Пакистану је извршен војни удар којим је генерал Мохамад Зија ул Хак збацио с власти премијера Зулфикара Али Бута.

1980 — Шведски тенисер Бјерн Борг победио је пети пут узастопно на турниру у Вимблдону.

1994 — Палестински вођа Јасер Арафат, који је допутовао на Западну обалу након 27 година избеглиштва, најавио је стварање државе Палестине на територији под палестинском самоуправом, са главним градом у источном Јерусалиму.

1996 — Овца Доли је постала први сисар клониран из одрасле ћелије.

2001 — Македонске власти и албански побуњеници постигли су договор о примирју. Мировни споразум којим су окончани вишемесечни сукоби у Македонији, потисан је 13. августа у Охриду. Хенелоре Кол, супруга бившег немачког канцелара Хелмута Кола извр-

шила је самоубиство. Она је дуго година боловала од ретке болести која је изазвала алергију на светло.

6. јул 371. п. н. е. — Тебанци су победили Спартанце у бици код Леуктре у Боетији, чиме је ослабљен утицај Спарте у Грчкој.

1274 — Византијски цар Михаило VIII Палеолог склопио црквену унију са папством у француском граду Лиону.

1415 — Јан Хус је спаљен на ломачи у Констанцу на основу одлуке сабора у Констанци због проповедања антикатоличких ставова.

1483 — Ричард III је крунисан за краља Енглеска.

1809 — Наполеон победио Аустрију у бици код Ваграма 1885 — Француски биолог и хемичар Луј Пастер први пут је успешно применио вакцину против беснила на људском бићу, деветогодишњем Жозефу Мајстеру из Алзаса.

1908 — У Турској је почела „Младотурска револуција“ под вођством млађих официра и интелектуалаца незадовољних владавином султана Абдула Хамида II. 1919 — Први ваздухоплов који је прелетео Атлантик, британски дирижабл „Р-34“ спустио се на Рузвелтову пољану у Њујорку.

1923 — Званично је проглашено оснивање СССР-a (Савез Совјетских Социјалистичких Република), на основу одлуке Првог свесавезног конгреса совјета крајем 1922.

1928 — У Њујорку је одржана премијера филма Светла Њујорка, првог звучног филма у историји кинематографије.

1941 — Немачка је покренула офанзиву да опколи неколико совјетских армија код Смоленскa.

1944 — У пожару који је у главном шатору циркуса „Ringling Brothers and Barnum & Bailey“ изазвао гутач ватре, у америчком граду Хартфорд у Конектикату, погинуло је 167 људи.

1964 — Британски протекторат у Африци Вејсланд је, под називом Малави, постао независна држава у окви-

ру Британског комонвелта.

1967 — У Нигерији је почео грађански рат због проглашења независности Источне Нигерије (Бијафра).

1988 — У експлозији нафтне платформе „Пајпер Алфа“ у британском делу Северног мора, погинуло је 167 људи.

1989 — Сарајевска поп група Мерлин одржала концерт на Ташмајдану 1990 — Председник Бугарске Петар Младенов поднео је оставку због оптужби да је наредио да се тенковима растуре антивладини протести.

1999 — Припадници међународних мировних снага у Босни ухапсили су у Бањалуци лидера Народне странке и посланика у Скупштини Републике Српске Радослава Брђанина и изручили га Међународном суду за ратне злочине у Хагу.

2000 — Скупштина СР Југославије усвојила је амандмане на Устав којима је тадашњем председнику Слободану Милошевићу омогућено да се поново кандидује за председника СР Југославије. Талас врућина који је захватио Југозападну Европу, са температурама ваздуха и до 45°C, проузроковао је смрт 25 људи и многе пожаре.

2005 — Драган Стојковић изабран за председника фудбалског клуба Црвена звезда

7. јул 1585 — Под притиском католичке „Свете лиге” француски краљ Анри III издао је Немирски едикт против хугенота.

1807 — У Тилзиту је потписан Тилзитски мир којим је завршен рат Француске и Русије, учеснице у коалицији против Наполеона.

1815 — Савезничке снаге (Шеста коалиција против Наполеона) ушле су у Париз након абдикације Наполеона Бонапарте.

1898 — САД су анектирале Хавајска острва.

1937 — Сукобом јапанских и кинеских трупа код моста Марко Поло близу Пекинга почео је Други јапанско-кинески рат.

1941 — Жикица Јовановић Шпанац је убио два жандарма у селу Бела Црква, што се узело за почетак устанка у Србији против немачке окупације.

1969 — Канада је службено прогласила француски језик једнак енглеском у савезној влади.

1978 — Након стицања независности од Уједињеног Краљевства, проглашена је држава Соломонска острва.

1987 — Најмање 46 Хиндуса је убијено у нападу на два аутобуса, за које су осумњичени Сики терористи.

1991 — Усвојена је Брионска декларација о тромесечном одлагању примене одлука о независности Словеније и Хрватске, којом се влада СФР Југославије обавезала да ће повући ЈНА из Словеније, а словеначке власти на демобилизацију словеначких трупа.

1994 — У Јемену је окончан двомесечни грађански рат уласком трупа Северног Јемена у главни град Јужног Јемена Аден.

1995 — У Београду је отворена прва подземна железничка станица.

2000 — Цео тираж књиге „Хари Потер и Ватрени пехар”, четвртог наставка авантура дечака мађионичара, распродат је у претплати, пре него што је изашао из штампе.

2001 — Након четири дана преговора САД су предале јапанским властима наредника Тимотија Вудленда, осумњиченог за силовање младе Јапанке на острву Окинава, чиме је разрешен дипломатски спор између две земље. Вудленд је касније осуђен на 32 месеца затвора. Случај је изазвао револт код житеља овог јапанског острва, на којем су 1995. године три америчка војника силовала 12-годишњу девојчицу.

2003 — Одлуком високог представника међународне заједнице у БиХ Педија Ешдауна замрзнути су банковни рачуни 14 особа у БиХ, међу којима су и чланови породице хашког оптуженика Радована Караџића.

2005 — У терористичким нападима у Лондону на возовима Лондонског метроа и једном аутобусу погинуло је 56 особа.

2021 — Тероризам: Председник Хаитија, Жовенел Моиз, убијен је у напа-

61

ду на његову приватну резиденцију у Порт о Пренсу. У нападу је учествовало 28 терориста, од тога је убијено 9 терориста, а њих 19 је ухапшено. Сви терористи су страни држављани, двојица ухапшених су Американци, а сви остали су Колумбијци, укључујући и оне убијене.

МАГАЗИН 554

3.7.2022.

8. јул

62

1283 — Руђер де Љурија, командант арагонске флоте је поразио у бици код Малте анжујску флоту која је пошла угуши побуну на Малти током Рата сицилијанске вечерње.

1497 — Португалски морепловац Васко да Гама испловио је из Лисабона на прво путовање на којем је открио морски пут за Индију око Рта добре наде.

1709 — Руска војска под командом цара Петра Великог победила је у бици код Полтаве трупе шведског краља Карла XII, што је означило крај шведске војне моћи.

1760 — Британске снаге су поразила француску војску у бици на Рестигушу, последњој поморској бици у Новој Француској током Француског и индијанског рата.

1822 — Перси Биш Шели, један од најзначајнијих песника енглеског романтизма, утопио се у бродолому на једрењу код Ливорна (Италија). (“Краљица Моб”, „Ослобођени Прометеј“, „Шева“, „Ода западном ветру“, „Одбрана поезије“).

1846 — Дански краљ Кристијан VIII прогласио је да дански престо могу да наследе жене. Тако је спречио отцепљење покрајине Шлезвиг-Холштајн.

1858 — Велика Британија прогласила је победу над индијским устаницима, након чега је укинуто Царство могула и ликвидирана Источноиндијска компанија, а Индија је стављена под непосредну управу британске круне.

1920 — У Шапцу је свечано уручено француско одликовање „Ратни крст“ за хероизам и страдање његовог становништва у Првом светском рату.

1947 — Први пут су објављени из-

вештаји да се НЛО срушио код Розвела у Новом Мексику.

1956 — У Београду је емитован први експериментални ТВ пренос, поводом прославе стогодишњице рођења Николе Тесле. Програм из привременог студија у Институту „Никола Тесла“ грађани су пратили на четрдесетак пријемника смештених у излозима продавница у разним деловима града.

2002 — Окружни суд у Прокупљу осудио је на осам година затвора бившег резервисту Војске Југославије Ивана Николића за злочин против цивилног становништва почињен на Косову за време НАТО бомбардовање СР Југославије 1999. То је прва пресуда пред домаћим судовима за ратни злочин почињен током рата на Косову.

2003 — Немачки дипломата Михаел Штајнер је, након 18 месеци на челу УНМИК-а, напустио Косово и отпутовао у Женеву на дужност амбасадора Немачке у тамошњем седишту УН. Нови шеф УНМИК-а постао је бивши фински премијер Хари Холкери.

2011 — У свемир је из Кејп Канаверала последњи пут лансиран шатл Атлантис, на последњу мисију једног свемирског шатла.

2014 — Израел је покренуо офанзиву на Газу након убиства израелских тинејџера недељу дана раније.

2015 — Савет безбедности УН није усвојио резолуцију поводом 20 годишњице злочина у Сребреници, пошто је Русија као стална чланица уложила вето.

9. јул 1386 — У бици код Земпаха савез швајцарских кантона потукао је знатно надмоћнију војску Леополда III Хабзбурга. Ова битка забележена је у историји ратовања као прва победа пешадије над коњицом.

1519 — Шпански конкистадор Ернан Кортес искрцао се на обалу Мексичког залива, где је основао град Веракруз и почео освајање Мексика које је завршио 1521. године уништењем царства Астека.

1609 — Римско-немачки цар Ру-

долф II, да би придобио чешке протестанте, издао је повељу о слободи вероисповести у Чешкој.

1686 — Формирана је Аугсбуршка алијанса између немачко-римског цара Леополда I, Шпаније, Шведске, Холандије и Саксоније против француског краља Луја XIV. 1701 — Битка код Карпија између аустријских и француских снага. Прва битка у Рату за шпанско наслеђе и аустријска победа.

1746 — Француска флота је стигла на територију Пондишери у Индији, која је потом постала француски посед. Враћена је Индији 1954.

1762 — Абдицирао је руски цар Петар III Фјодорович Романов, неколико месеци по преузимању престола. Цар је потом ухапшен и убијен по наредби његове супруге, будуће царице Катарине II Алексејевне, познате као Катарина Велика.

1810 — Наполеон Бонапарта анектирао је Холандију.

1816 — На Конгресу у Тукуману проглашена је независност Уједињених провинција Рио де ла Плате (Аргентина) од Шпаније.

1877 — Одржан је први тениски турнир у Вимблдону.

1913 — Победом српске војске над бугарским трупама завршена је битка на Брегалници у Другом балканском рату. Битка је почела 30. јуна када су бугарске трупе без објаве рата напале српску и грчку војску у Македонији, дотадашње савезнике у борби против Турске.

1922 — Амерички пливач, касније филмски глумац („Тарзан“) Џони Вајсмилер постао је први пливач који је за мање од једне минуте (58,6 секунди) препливао 100 m.

1940 — Поморска Битка код Калабрије.

1944 — Америчке снаге у Другом светском рату заузеле острво Сајпан у Пацифику, једну од највећих војно-поморских база Јапана.

1944 — Британске и канадске трупе преузеле су од Немаца у Другом светском рату град Каен у Нормандији, након жестоког бомбардовања и

једномесечних битака.

1960 — Совјетски лидер Никита Хрушчов упозорио је САД да не интервенишу против Кубе, јер ће у том случају СССР подржати кубански народ.

1963 — Потписан је споразум о формирању Федерације Малезије, у чији састав су ушли Малаја, Сингапур, Саравак и Северни Борнео. Две године касније Сингапур је иступио из Малезије.

1971 — Последња америчка база у Вијетнаму предата је трупама Јужног Вијетнама.

1993 — Користећи генетичку методу ДНК фингерпринтинга британски научници идентификовали су посмртне остатке руског цара Николаја II Романова и чланова његове породице, који су убијени у лето 1918. у Јекатеринбургу.

1996 — Русија је наставила офанзиву на чеченске сепартисте, пошто је Борис Јељцин поново изабран за председника.

1997 — Боксер тешке категорије Мајк Тајсон кажњен је забраном бављења спортом на годину дана и новчаном казном од три милиона долара зато што је током меча за светског шампиона у тешкој категорији 28. јуна, противника, Ивандера Холифилда, угризао за ухо.

2001 — Апелациони суд у Сантјагу суспендовао је процес против бившег чилеанског диктатора Аугуста Пиночеа прогласивши га ментално неспособним. Пиноче је ухапшен 1998. у Лондону због злочина почињених у Чилеу након доласка на власт војним ударом 1973.

2003 — Србија и Црна Гора примљене су у пуноправно чланство Групе држава за борбу против корупције (Group of States against Corrup on GRECO).

2006 — Завршено светско првенство у фудбалу и то у Немачкој, победом Италије над селекцијом Француске.

2011 — Јужни Судан, одвојивши се од Судана, постао самостална држава.

2015 — Угашен Радио Б92

63

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Т. Радовановић Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs