Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година X * Број 555 * 10. jул 2022. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН 555

10.7.2022.

У овом броју:

Дневна политика испред историје Србија центар Авијација као судбина Из једноумља у безумље Миграциони сервис центар Наслеђе у служби локалног развоја Одлучно против загађења плућа Никад није касно Корона поново прети Безбедније кроз живот Круна дешавања током сезоне Лепота једноставности На репертоару Биоскопа “Кварт” Наличја српског лица Из Мињине кухињице Времеплов

6 12 19 22 28 30 32 34 36 40 4 46 52 54 56 58

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 555 10.7.2022.

И ове године без обележавања два значајна датума

МАГАЗИН 555

10.7.2022.

ДНЕВНА ПОЛИТИКА А

А ПРОТИВ ИСТОРИЈЕ

- Обележавање Дана борца, као државног празника у периоду од 1956. до 2001. године, сведочи о односу према жртвама које су пале у борби за ослобођење од окупације и фашизма. - Краљево има посебне разлоге да обележава ове дане зато што је дало велике жртве у четворогодишњем рату. - У Европи се повампирио фашизам уперен против словенских народа и Срба. - Обележавање два значајна догађаја из историје за неки наредни период препуштено Друштву за неговање традиција ослободилачких ратова Србије „Јово Курсула“. - На Дан устанка народа Србије цвеће на споменик у Ковачима и парастос жртвама ослободилачких ратова у Обрви

10.7.2022.

МАГАЗИН 555

ве до распада земље почетком деведесетих година прошлог века Дан борца је, као државни празник на целој територији Социјалистичке Федеративне Републике Југославије а касније и Савезне Републике Југославије, обележаван сваког 4. јула. Тога дана освежавано је сећање на дан кад је 1941. године, на седници Политбироа Централног комитета Комунистичке партије Југославије, у Београду донета одлука о подизању оружаног устанка против окупатора. За државни празник овај дан је проглашен 26. априла 1956. и прослављао се сваке године до распада земље, а потом само у Србији све док, одлуком Владе, није укинут 2001. године. Упркос томе празник се у Краљеву и даље обележавао у организацији Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата, по-

лагањем венаца и цвећа на Споменик отпора у парку поред железничке станице. Активни учесници овог догађаја годинама уназад били су представници локалне самоуправе, Војске Србије, Полиције, борачких удружења и организација цивилног друштва који су са овог места слали поруку о потреби сећања на жртве бораца, невино страдалих грађана и инвалида, који су у то време стали у одбрану отаџбине од фашизма завојевача, сила осовине Рим - Берлин - Токио. Три дана касније Дан устанка народа Србије против фашистичког окупатора, обележавао се полагањем венаца на споменик у Ковачима, подигнут у знак сећања на тридесет четири борца овог краја који су изгубили животе у ратовима од 1912. до 1999. године, а након тога полагањем вена-

ца у Обрви. Иако су свакодневна промена епидемиолошке ситуација и знатно повећање броја оболелих на територији града били довољан разлог за изговор што 2020. није било организованог полагања венаца ни 4. ни 7. јула из локалне самоуправе је стигла потврда да пали борци, хероји који су дали живот за одбрану слободе и домовине, никада неће бити заборављени. Све до годину дана пре тога највиши представници локалне самоуправе су са ових места слали поруке да обележавање ових датума сведочи о односу према жртвама које су пале у борби за ослобођење од окупације и фашизма. Била је то и прилика за потврду да се, без обзира што више нису државни празници, тих дана треба сећати због свих предака који су дали животе ода-

зивајући се позиву за одбрану земље. Однос према догађајима из ближе или даље историје у локалној средини се мењао у складу са односом снага на политичкој сцени и опцијом која је успела да обезбеди већину у парламенту. То је својевремено било разлог да се промени однос према обележавању јулских празника, а иницијатор су биле странке леве оријентације које баштине сећање и поштовање према жртвама ратова. Својеврсно затишје трајало је пуних осам година а онда је, на иницијативу социјалиста, почело оживљавање које поново доживљава кризу. У одсуству спремности локалне самоуправе да организује обележавање два значајна догађаја из историје то је за неки наредни период препуштено Друштву за неговање традиције ослободилачких ратова Србије „Јово Курсу-

ла“ које, да парадокс буде већи, за активности планиране током ни ове године из градске касе није добило ни динара. Ових јулских дана ни то није спречило чланове да, мотивисани уверењем о повампирењу фашизма на простору Европе, обележе Дан устанка народа Србије. - На ратиштима Украјине појављују се људи са истетовираним кукастим крстовима и сатанистичким симболима који покушавају да за туђ рачун, и неке друге снаге, ревитализују фашистички покрет у Европи. Обележавање 7. јула је због тога било значајније па смо, у присуству чланова породица страдалих у НАТО бомбардовању, положили венце на споменик у Ковачима на коме се налазе имена шездесет солунаца, седам партизана и девет погинулих у бомбардовању 1999. године.

Дан борца није обележаван, а како нисмо имали новца скупили смо између себе, купили букет цвећа и положили на Споменик отпора и победе у парку код железничке станице, каже каже председник Друштва „Јово Курсула“ др Милан Матијевић уз подсећање о односу према обележавању значајних датума из историје, и споменицима који на то подсећају, сведоче само сасушени венци и букети цвећа положени на Дан победе над фашизмом 9. маја ове године. За разлику од локалне самоуправе Месна заједница Обрва је и ове године потврдила како има исправнији однос према догађајима из историје. О томе сведочи податак да су на Дан устанка народа Србије, у присуству великог броја мештана и представника патриотских организација, положени

венци и цвеће на спомен обележје и парастос жртвама ослободилачких ратова. Сећање на вековну борбу српског народа за слободу освежио је др Матијевић и подсетио да су у другој половини 1941. године у селима око Краљева формиране оружане снаге које су пружале отпор немачком окупатору. Од оснивања су настојале да пробију немачку блокаду, а након неу-

спеха разишле се и наставиле борбу свака на свој начин. - На просторима раније Краљевине Југославије, у периоду од 1941. до 1945. године, водио се жесток рат против оружаних снага немачке фашистичке окупационе силе. Током рата на овим просторима ослободилачке снаге у борбеним дејствима врше нападе на све ресурсе немачке окупационе

Заборавност

МАГАЗИН 555

10.7.2022.

Народ који заборавља прошлост нема будућност. Народ који заборавља своју прошлост - слеп иде у будућност. Народ који не познаје своју прошлост, не може да разуме своју садашњост и нема будућност. Народ који није свестан прошлости, није достојан ни садашњости ни будућности. Народ који заборавља своју прошлост, нема ни сопствену будућност. Народ који заборавља своју историју осуђен је да му се она понавља. Ако хоћете да уништите један народ, уништите његову културу и историју.

војске, уништавају путеве, мостове и пруге, а оружаним отпором увелико су олакшани напори савезничких снага у сламању немачке ратне фашистичке машинерије на свим фронтовима. У Краљеву је било јако упориште немачке оружане силе која је вршила систематско уништавање нашег народа, а за собом оставила тешке злочине и дубоке крваве трагове. У знак поштовања и сећања на жртве које су дале животе за ослобођење земље наш народ је подизао споменике и спомен обележја. У Обрви је подигнута Спомен чесма као симбол слободарских тежњи наших бораца, не само из ослободилачких ратова Србије од 1912. до 1918. и 1941. до 1945. него и на НАТО агресије на нашу земљу 1999. године. Сведоци смо да се фашизам у Европи повампирио и обновио, а као такав уперен је против словенских народа и против Срба. Обележавање 7. јула треба да нас

подсети и обавеже да помогнемо нашој држави да се фашистички дух и белосветске снаге фашизма не појаве код нас. Ове речи изговарамо поред Спомен плоче у Обрви која је белег наше слободе и народа овог краја, велики споменик наше историје и путоказ млађима да поштују, чувају и боре се за слободу свог народа, поручио је др Матијевић подсећањем на шездесет три имена мештана страдалих у ратовима с почетка двадесетог века и двадесет имена током Другог светског рата. Податак да Друштво „Јово Курсула“ нема стабилно финансирање, нити запослене који би се бавили организацијом обележавање годишњица догађаја ове врсте, појачава стрепњу да ни у наредном периоду не би ни требало очекивати значајнији помак у овој области.

Јулски догађаји 1941. Политбиро Централног комитета Комунистичке партије Југославије је 4. јула 1941. године позвао све народе поробљене државе да дигну устанке против фашизма као зла које се надвило над Европом и целим светом. Непуна три месеца пре тога Краљевина Југославија је нападнута од стране фашистичких сила које су предводили Мусолини и Хитлер, а Краљево има посебне разлоге да обележава овај дан зато што је, као мученички град, дало велике жртве у четворогодишњем рату. Током Другог светског рата погинуо је велики број родољуба, а одавање почасти свима који су се борили за слободу земље само је део дуга за све што су учинили и један од начина за неговање културе сећања на наше претке. Након доношења одлука о подизању оружаног устанка против окупато-

ра почеле су организоване активности у појединим деловима земље па је он, само три дана касније, прво подигнут у Србији кад је у Белој Цркви изведена прва оружана акција Рађевачке партизанске чете под командом Жикице Јовановића Шпанца. Шест дана касније устанак је подигнут у Црној Гори, а 22. јула и Словенији када је изведена оружана акција Рашичке партизанске чете код Тацена у близини Љубљане. Напад герилских одреда Босанске крајине на Дрвар, Босанско Грахово и Оштрељ, и њихово ослобођење, повод је да се 27. јул на територији Босне и Херцеговине славио као Дан устанка, а напад герилских одреда из околине Доњег Лапца на Срб обележио је истог дана почетак организованог отпора у Хрватској. Последњи су устали Македонци, 11. октобра када је изведена оружана акција Прилепског партизанског одреда у овом граду. Т. Радовановић Фоото: Г. Бамбир

Нова снага на политичкој сцени Србије

МАГАЗИН 555

10.7.2022.

СРБИЈА ЦЕНТАР

- Пред опозицијом велики недовршен посао. - Држава у служби грађана је она од које се на зазире већ јој се обраћа са поверењем, држава у којој нема грађана другог реда. - Први корак за смену актуелног режима стварање широког фронта и сарадња у борби бар за изборне услове. - Различитости разлог за поделе и сукобе, а не повод за дијалог. - Критика постојећег стања заснована на стручним аргументима. - Уз аргументовану критику и предлози решења. - У раду покрета многе значајне личности које формално неће бити чланови. - Меритократија насупрот партократији која прожима све сфере друштва. - Упропашћени дипломатија, правосуђе, безбедносни апарат, животна средина и значајна предузећа

Здравко Понош

10.7.2022.

МАГАЗИН 555

ри месеца након ванредних парламентарних избора Србија нема ни скупштину ни владу, а нека кадровска решења у новој градској власти као да су повод за расписивање нових избора за Скупштину града Београда. Гласачи опозиције су разочарани и резигнирани резултатом на претходним изборима и неслогом која је ескалирала после њих, а једино што их инспирише да не клону духом је огољена бахатост и некомпетентност власти. Таквим стање у Србији описује Здравко Понош који је на претходним председничким изборима прихватио понуду да буде кандидат Уједињене опозиције Србије. Три месеца након избора признаје како је то био гест грађанске одговорности и жеље да допринесе успеху опозиције, посебно коалиције чију је канидатуру прихва-

тио. Иако је, с обзиром на околности, остварио добар резултат не јењава жал што коалиција није остварила жељени циљ упркос уверењу да су многи њени припадници обавили поверене задатке на најбољи могући начин. Резултати би били и бољи да је кампања трајала дуже од четири недеље, на колико је ограничена, скромни медијски простор на телевизијама са националном покривеношћу био већи а однос средстава испод четрнаест према један, у односу на победника председничких избора, мало повољнији. Упркос неповољној ситуацији број гласова које је Понош добио на председничким изборима је за трећину већи од оних који је опозиција остварила на парламентарним изборима, једини је председнички канди-

дат који је победио на свом гласачком месту, а посебно значајним оцењује се податак да је, са двоструко већим бројем гласова, победио првопласираног на његовом. Најава могућности о наставку политичког деловања после избора није дочекана благонаклоно у опозицији, посебно оног дела чији су представници на парламентарним изборима пали далеко од првог места. Управо они су, каже Понош, поставили питање легитимитета за наставак његовог политичког деловања. Разлог се огледа у скромним изборним резултатима наспрам Поноша који је добио подршку осамнаест одсто бирача који су изашли на априлске изборе. Опозиционе странке су добиле мање или више мандата у републичкој и градској скупштини, и финансијска средства из бу-

џета, а грађани један број озбиљних представника у парламенту који ће, због природе изборног система, више представљати своје странке. То је још један од разлога за уверење, без обзира како тумачено шта су грађани добили на априлским изборима, пред опозицијом не велики незавршен посао. - Докази о томе се виде где год да се окренемо. Спољна политика ове власти је одсуство спољне политике, импровизација и понизно тумарање од немила до недрага, уз изливе храбрости пред домаћом јавности. Антологијска је сцена кад шеф државе изражава свој државнички став на тему међународног положаја Србије питањем упућеном новинарима „Не знам шта да радим, ево реците ми ви шта да радим“.

У Авганистану је завладао мир, какав такав, Авганистанци се сада убијају на нашим границама а министар унутрашњих послова за то време постројава полицију себи у част. Министар одбране и његова блиска сарадница из фазе бављења унутрашњим пословима замајавају народ узајамним оптужбама и додворавањем газди, као да нам је уопште важно ко је од њих дубље упетљан са кримиалним клановима. Власт, манипулишући правосуђем и полицијом, чува себе чувајући извршиоце у државном пројекту узгајања марихуане за потребе финансирања деликатних парадржавних активности, и ко зна чега још, а успут жртвују и криминализују часне полицајце затирући преостале трагове професионализма у полицији. Војска и даље неуспешно покушава да стави у

оперативну употребу новонабављене борбене системе, јер нису компатибилни са онима које већ имају у наоружању, и то само зато што онај ко их је пазарио није повео рачуна о том детаљу. Није питао некога ко зна, а у војсци има оних који знају. У СНС таквих нема. Србима са севера Косова се поново прети са Куртијевом „Олујом“, а Милан Радојичић је обукао мајицу „а ла Зеленски“ и одметнуо се у шуме као вођа гериле на Косову. Да ли је то оно што је председник Србије најавио као реакцију на Куртијеве мере? Катастар не функционише недељама и не зна се кад ће. Чучковић је сад задужен за цео Београд. Ако је то све тако, а јесте, јасно је да, где год да се окренемо, видимо да имамо велики незавршен посао. Шта би био завршен посао? Склањање власти СНС свакако није за-

10.7.2022.

МАГАЗИН 555

вршетак посла, али јесте први и неопходан корак да би тако нешто урадили, каже Понош уз потврду да је први и неопходан корак за успостављање Србије као нормалне државе. То је Србија која се у институционалној изграђености, стабилности, безбедности и у животном стандарду не разликује много од држава као што су Чешка или Словачки. О довршеном послу требало би да сведочи констатација како је одржива, како се у њој ствара више него што се троши, а свака наредна генерација створи више материјалних и културних вредности и знања него што потроши или наследи. Таквом се сматра држава у служби својих грађана, она од које се не зазире већ јој се обраћа са поверењем, држава у којој нема грађана другог реда. - Треба да уредимо државу, али тако да ствари не могу поново да се откотрљају уназад, јер имамо такво искуство. Кад смо направили неки искорак двехиљадитих ствари су се вратиле уназад. А то значи да има стабилне и јаке институције које ће издржати разне персоналне хирове привремених носилаца власти, а сви су привремени. Да би остварили ове циљеве, а пре свега направили неопходан корак опраштања од власти СНС, морамо политички да се организујемо за ту мисију. Ми смо се окупили око идеје такве Србије и договорили да се ангажујемо у форми покрета. Основали смо организацију под именом Србија центар, скраћено Срце, а само име наговештава наше идеолошко лоцирање у центру политичког спектра. Залажемо се за улазак Србије у Европску унију, а процес придруживања треба да нам омогући да се синхронизујемо с амбијентом коме географски и вредносно припадамо. Треба да нам помогне да опоравимо институције, да уредимо државу, да ухватимо технолошки корак и да га престигнемо у оним областима где се определимо да то урадимо. Залагаћемо се за сарадњу опозиције. Ако промене започну склањањем режима СНС онда је јасно да нам је за тај први корак неопходан широк фронт и сарадња у борби бар за изборне услове. То

је елементарна ствар у којој морамо да сарађујемо. У Србији су различитости, нажалост, разлог за поделе и сукобе, а не повод за дијалог. Залагаћемо се да се то промени. Људи који се окупљају у Срцу сагласни су око вредности и циљева које сам навео. Заједно ћемо их разрадити и дефинисати како се ти циљеви остварују. Зато окупљамо људе од струке и људе којима ова врста политичког ангажовања није неопходна да би се остварили. То су већ остварени људи у складу са својим годинама и својим професијама. Желимо да наша критика постојећег стања не буде паушална, него заснована на стручним аргументима. Намеравамо да, уз аргументовану критику, нудимо и решења за која се залажемо. За такав приступ требају нам људи од струке и уверења, а није неопходно да буду формално чланови нашег покрета. И ако нису чланови могу да дају допринос у формулисању јавних политика које ћемо заступати, каже Понош. Спремност да се ангажују у Србија центру већ су потврдили угледни инфектолог и дугогодишњи професор Медицинског факултета у Београду професор др Драган Делић, научни саветник на Институту за савремну историју др Бојан Димитријевић, доскорашњи проректор за наставу београдског универзитета проф. др Петар Булат са Медицинског факултета, научни сарадник на Институту за међународну политику и привреду др Богдан Стојановић професор Филозофског факултета у Београду и члан РЕМ у једном периоду др Слободан Цвејић, привредник и председник Клуба привредника Зоран Дракулић који је током председничке кампање свесрдно помагао у сналажењу са економским темама. Подршку Срцу најавили су стручњак у области владавине права Софија Мандић, др Дијана Вукомановић са Института за друштвене науке и асови српске дипломатије бивши амбасадори, др Душан Црногорчевић, Милован Божиновић, Рајко Богојевић, Слободан Раковић, др Душко Лопандић, др Јелица Курјак. др Михајло Бркић. Зоран Басараба. Зоран

Вајовић, Јован Јовановић и други. Понош подсећа да листа није закључена а да ће у раду покрета активно учествовати многе значајне личности које формално неће бити чланови што је разлог за потврду афирмативног става меритократији насупрот партократији која прожима све сфере друштва. Потврда се огледа у уверењу да у главном граду постоји велики број стручних и довољно квалификованих појединаца за значајна места у градској администрацији, међу њима и градског менаџера, али је власти најважније да буде члан Српске напредне странке. По истом принципу неки чудни су људи постали амбасадори, министри и директори јавних предузећа, а упропашћени дипломатија, правосуђе, безбедносни апарат, животна средина и значајна предузећа каквим се сматрају Електропривреда Србије или Пољопривредни комбинат Београд. Све то, каже Понош, може да се поправи само знањем и вољом, а људи од знања, интегритета, воље и вере да је промена на боље могућа окупили су се у покрету Србија центар. Представљање принципа на којима се заснива нова снага на политичкој сцени Србије повод је за потврду жеље да буде демократска организација. У покрету за јесен најављују изборе за органе власти и спремност за техничку сарадњу са најширим фронтом организација на опозиционој сцени. За сада су позната само програмска начела као основа на којој ће стручне особе од угледа креирати програм будућег деловања, а Понош подсећа да ће значајно место у њему бити посвећено дијаспори, посебно Србима у региону. У ситуацији кад се најзначајнијим условом за неопходне промене Србији оцењује предузимања првог корака за склањања представника Српске напредне странке из свих сфера власти Срце пружа руку свима који деле исте циљеве за најширу могућу сарадњу. Приоритетним се оцењује борба за изборне услове што идеолошка питања елиминише као предуслов за сарадњу са другим странкама и покретима. Т. Радовановић

Фоото: Медија центар

Смена на челу 98. ваздухопловне бригаде

АВИЈАЦИЈА КА

МАГАЗИН 555

10.7.2022.

- Упорност, посвећеност послу, знање, искуство, лични пример, поштовање правила и прописа и високи радни, стручни и морални квалитети особине које треба да красе сваког команданта. - 98. ваздухопловна бригада једна од најстаријих јединица у Европи са традицијом која непрекидно траје седамдесет три године. - Опремање савременим ваздухопловима, њихово свакодневно опслуживање и одржавање, обука, инфраструктурно уређење и реализација задатака у циљу подизања оперативних способности бригаде, уз непрекидну бригу о људима, представља изазов за сваког команданта

АО СУДБИНА осле четрдесет једне године у Ратном ваздухопловству, једанаест година школовања и тридесет година службе, командант 98. ваздухопловне бригаде бригадни генерал Зоран Продановић стекао је услов за одлазак у пензију. На месту команданта заменио га је досадашњи помоћник пуковник Драган Мрдак, а примопредаја дужности била је прилика за пригодну војну свечаност којој су присуствовали заменик команданта Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране бригадни генерал

Жељко Билић, команданти бригада, команданти, директори и начелници јединица и установа Војске Србије, представници Рашког управног округа, градова Краљево, Крагујевац и Чачак, општина Врњачка Бања и Трстеник, Министарства унутрашњих послова, Безбедносно-информативне агенције, Одреда Жандармерије, ваздухопловних организација, Српске православне цркве, медија и привреде. Свечани чин примопредаје дужности отпочео је постројавањем јединица и поздравом застави, а настављен

обраћањем генерала Билића који је потврдио како са новим командантом започиње нова ера у раду 98. ваздухопловне бригаде. - Бити командант, бити на челу бригаде, преузети пуну одговорност и за успех и за неуспех, осетити колектив, изградити ауторитет, убедити људе да ти верују и да те прате, није нимало лако ни једноставно. Особине које треба да красе сваког команданта су упорност, посвећеност послу, знање, искуство, лични пример, поштовање правила и прописа и високи радни,

МАГАЗИН 555

10.7.2022.

стручни и морални квалитети. Велика је част бити на челу бригаде која има богату историју, бригаде која је у једном од најтежих периода наше историје током 1999. године и одбране од НАТО агресије, као и током сукоба на простору бивше СФРЈ, била на висини задатка и у појединим тренуцима превазилазила и сопствене могућности, пре свега захваљујући људима, њиховом патриотизму, професионалности и решености да се брани и одбрани своја земља. Одговорност команданта је одговорност према својој историји и људима који су је градили, али и сложености, осетљивости и важности задатака са којима се свакодневно сусрећете, истакао је генерал Билић уз посебан нагласак на неопходност да командант увек гледа унапред, осећа одговорност да будућим генерацијама створи што боље услове за рад и унапреди стање по питању оспособљености и одржавања постојећих борбених система.

О професионалној каријери бригадног генерала Зорана Продановића сведочи податак да је након завршене Ваздухопловне општу средње војне школе у Мостару наставио усавршавање на Војној академији, летачку каријеру започео на аеродрому у скопском Петровцу и до пензионисања остао веран 98. ваздухопловној бригади. Током војничке каријере обављао је дужност пилота у авијацијској ескадрили, помоћника команданта за информисање и морал, помоћника команданта за операције, начелника штаба у Команди 98. ваздухопловне бригаде, заменика команданта и коначно команданта ове јединице Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране. У том периоду прошао је кроз скоро све дужности у бригади чији је командант постао крајем фебруара 2020. године и за нешто више од две године дао максимални допринос развоју оператвних способности јединице.

Четири деценије у ратном ваздухопловству довољно је за закључак како авијација није само професија. То је, каже одлазећи командант 98. ваздухопловне бригаде, судбина о којој сведоче најлепши тренуци проведени у дружењу са људима, летење, обука и све радости које доноси овај позив, а најтежим у раду оценио губитке колега који су остављали дубок траг у судбинама ваздухопловаца. Током непуне три године колико је, као први у строју једнаких, провео на челу бригаде припадници јединице су под руководством генерала Продановића успешно обавили више озбиљних задатака. Са првим изазовом суочили су се пред крај зиме 2020. кад их ни епидемија короне вируса није спречила да на полигону Пасуљанске ливаде успешно окончају двомесечну обуку са хеликоптером МИ35. - У тренуцима кад су други узмицали, јер је болест стварно претила, морали смо да урадимо тај задатак и он

је успешно решен. Први пут у историји тог хеликоптера завршили смо борбену обуку са средствима које смо добили, а која су продукт домаће памети. Први пут у историји Ратног ваздухопловства, углавном из сопствених редова а после скоро двадесет година, оформили смо 353. извиђачку ескадрилу и освојили ново средство које до тад није било у наоружању, беспилотну летелицу ЦХ92А. Изазов и највеће задовољство је летење авионом „орао“, који смо вратили у пуном обиму исправности, а са средствима која су била стављена пред нас урадили обуку са људима колико смо могли. Највеће задовољство и радост предастављао је долазак младих, пре свега подофицира техничке службе, чиме смо скоро попунили наш строј а настављамо доласком младих пилота који треба да наставе традицију ове јединице. Ова бригада није започела историју са мном, нити је завршила. Она је плод напорног рада претходних гене-

рација и претходних команданата, истакао је генерал Продановић уз жељу да припадници 98. ваздухопловне бригаде наставе традицију једне од најстаријих јединица у Европи која непрекидно траје седамдесет три године. Услов је да освајају нове технике и знања, а никад не забораве амблем са ликом стилизованог тигра и српском ронделом који носе на десној руци. Дужност команданта 98. ваздухопловне бригаде преузео је пуковник Драган Мрдак који је након Средње војне школе Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране наставио студије на смеру авијације Војне академије. Пилотску каријеру је започео као потпоручник на аеродрому у Подгорици, на дужности наставника летења, а током каријерног усавршавања обављао дужности пилота у авијацијском одељењу, помоћника команданта за гађање, ракетирање и бомбардовање, команданта ловачко-

бомбардерске авијацијске ексадриле и начелника Одсека за ваздухопловну подршку у Команди Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране. Током професионалне каријере више пута је прекомандован, а једно време провео на дужности у Управи за планирање и развој Генералштаба Војске Србије. Податак да опремање савременим ваздухопловима, њихово свакодневно опслуживање и одржавање, обука, инфраструктурно уређење и рализација задатака у циљу подизања оперативних способности бригаде, уз непрекидну бригу о људима, представља изазов за сваког команданта појачава уверење да ће пуковник Мрдак, знањем и стеченим искуством, односом према људима уз подршку свих припадника бригаде, успешно реализовати све постављене задатке. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Сведоци демократских промена: Зоран Вукадиновић (1)

МАГАЗИН 555

10.7.2022.

ИЗ ЈЕДНОУМЉА У БЕЗУМЉЕ

- У часно и поштено време земља се изграђивала на о-рук, без пара и донација. - Кад се после пада Берлинског зида кренуло другим путем, а на чело државе и у локалним самоуправама дошле неке нове снаге, нико се није сетио да задржи бар нешто од онога што је до тада било добро. - Око Божића 1992. године у Краљеву се углавном туговало због жртава у ратовима, а опозиција почела припреме за револуцију. - Сви су се трудили да се попну на споменик, да причају све и свашта, лажу народ и обећавају милијарде које чекају на границама. - Краљево је имало несрећу да увек буде пробни балон. - Док је опозиција бацала камење на зграду Општинског одбора Социјалистичке партије левом блоку је прилазило на хиљаде људи што је допринело да Југословенска левица израсте у значајну политичку снагу

Фото: М. Радовановић

Зоран Вукадиновић

МАГАЗИН 555 10.7.2022.

олитичко искуство сматра се пресудним приликом избора за обављање значајних функција, а у новијој историји града највише га има Зоран Вукадиновић који је као изабрани представник бирача, у највишем законодавном органу општине и града провео више него било ко други. Почео је као најмлађи председник месне заједнице у Србији и од Ратине створио мали град у коме је, у неколико малих предузећа, било запослено две и по хиљаде људи. Као човек са довољно политичког, и сваког другог, искуства сведочи о времену једноумља пре промена на челу државе, које се све ређе помињу као демократске, и периода након тога који одликују неке друге врлине и мане. У време кад се рад Скупштине општине заснивао на три већа, Друштвено-политичком, Већу удруженог рада и Већу месних заједница неопходно је било усаглашавање ставова свих пре сваке заједничке седнице. Због тога је и рад локалног парламента био ефикаснији, а коначна одлука по правилу основ за извршење у прецизно дефинисаном временском оквиру. Било је то, прича Вукадиновић, часно и поштено време у коме се земља изграђивала на о-рук, без пара и донација. Свака акција је, пре почетка реализације, била добро испланирана па су, чешће него у данашње време, реализовани значајни инфраструктурни пројекти. Један од њих је и надвожњак преко пруге Краљево-Скопље у продужетку Улице Зелена гора за чији је завршетак одређен 14. октобар, дан када су представници свих република бивше Југославије долазили у Краљево како би се поклонили сенима невино страдалих цивилих жртава на исти дан 1941. године. Њихово присуство сведочи о угледу града, али и односу према бројним вредностима какав се временом, посебно у току транзиције, потпуно изгубио. Ма колико чудно звучало деценијама је као покретачка снага свих акција на територији месних заједница преовладавао колективни интерес, а резултат су бројни путеви, канали, уређена гробља и много тога другог. Обичај је

био да председник месне заједнице кочићима обележи трасу на коју одређено домаћинство мора да допреми потребну количину шљунка, ископа канал или искрчи врзину. - Сви су учествовали у акцијама, а ко не изврши обавезу морао је да плати. Радило се удруживањем средстава са општином, а послове координирала квалитетна Стручна служба Већа месних заједница у којој су се правили планови за села, путеве, водоводе, електрификацију, телефонизацију, изградњу и отварање сеоских амбуланти, јер је директор Здравственог центра „Студеница“ др Сретовић тражио да у сваком буду здравствене станице, амбуланте и апотеке да народ може да се лечи. У Студеници је био неки доктор, звани Сандокан, који је на коњу ишао да лечи народ, у свакој задрузи је морало да се преда млеко, кајмак, сир, стока и остало, једном речју све је функционисало. То је било једноумље, а сада су нас из њега довели у безумље – прича видно узбуђен Зоран Вукадиновић и потврђује да су строгу контролу свега што се радило контролисале друштвено-политичке организације, Социјалистички савез радног народа, Савез социјалистичке омладине, Савез комуниста, Савез синдиката... Обавеза свих била је да из својих редова за најодговорније функције предлажу најбоље кандидате који су бирани након строге филтрације у оквиру Социјалистичког савеза. И у оквиру добро организоване Цивилне заштите свако је имао прецизна задужења, па се знало ко чува школу или бунаре, а ко се бави гашењем пожара по селима. У данашње време многима је тешко да поверују како је уређеним стазама поред пруга према послу у фабрикама хитало на хиљаде радника, а да је педесетак локалних аутобуса у смени возило неке друге до радних места. Краљево је важило за град грађевинаца у коме је Грађевинско предузеће „Каблар“ запошљавало хиљаде мајстора различитих профила. Мостови преко бујичних потока у селима грађени су од расходованих железничких вагона, а и жене ангажоване на разбијању камена којим су посипани сеоски путеви.

Само према Гочу је изграђено пет мостова, ницали су и у Гокчаници, а први километри асфалтног заменили су макадамски пут према Студеници. Значајна средства за реализацију инфраструктурних пројеката самодоприносом су обезбеђивали мештани, а локална самоуправа на сваки динар додавала из буџета исто толико. Иако се у локални буџет сливало много мање пара него данас, и није могло више, међу значајне инфраструктурне пројекте деведесетих година прошлог века сврстава се изградња капеле, улазне капије и ограде око старог гробља коју касније гарнитуре током скоро све деценије нису успеле ни да окрече и офарбају. Инфраструктурно је опремљена локација на Барутани за ново гробље, а становници Кабларске улице показивали солидарност тако што су померали ограде око дворишта како би омогућили приступ овом месту. Пред крај века неко се потрудио да покаже како ништа од тога није било добро, а да благостању треба да допринесе нови светски поредак у који Србију могу да уведу само снаге које су се саме прогласиле демократским. Кад се после пада Берлинског зида кренуло неким другим путем, а на чело државе и у локалним самоуправама дошле неке нове снаге, нико се није сетио да задржи бар нешто од онога што је до тада било добро. Зоран Вукадиновић се сврстава међу ретке Краљевчане који су, по налогу Социјалистичке партије, на ратишту провели пуна четири месеца како би се нашли при руци бројним Краљевчанима који су током ратних дејстава били први на удару. - Трудили смо се да им се нађемо при руци и мислим да смо се часно понели према породицама погинулих и рањених, правили им куће, запошљавали их и о свему водили рачуна. Историчари ће рећи шта се догодило, зашто су ти људи изгинули и зашто се Краљеву није адекватно помогло након тога, а ни данас се не помаже. Чинили смо све, али не могу никоме да опростим зашто смо толико деце изгубили у том сулудом времену, што се то заборавља, што смо се огрешили о њихове поро-

МАГАЗИН 555

10.7.2022.

дице и што им нисмо помагали више. Око Божића 1992. године у Краљеву се углавном туговало, били смо смућени, а већ је почела припрема за револуцију, укање и букање. Сви су се трудили да се попну на споменик, да причају све и свашта, лажу народ, обећавају милијарде на границама, па се питам да ли их је данас стид кад се сете речи које су изговарали. Све су то кукавице које не вреде ништа, које иза себе нису оставиле ништа сем клетве својим поколењима. Ишли су низ улицу као ненормални људи и уништили нам државу тако да немамо ништа, све су заборавили зарад парчета власти, изгубили и државу и власт, а немају ни име ни достојанство. То су преваранти и хохштаплери који су мислили како силом могу да уреде све, а довели су нас до просјачког штапа – прича Вукадиновић и негира све тврдње тадашње опозиције која је у посебно тешким временима настојала да докажже како актуелна власт није способна да води државу.

Оптужби није недостајало ни на локалном нивоу, а чврсто уверење и једне и друге стране да је у праву није ослабило ни до данас. То потврђују ставови представника тадашње опозиције која је у Краљеву 2006. године успела да сруши полувековну доминацију комуниста, а аргументи друге врсте не недостају другој страни. Они потврђују да су после вишедеценијске паузе отваране школе у најзабитијим деловима општине, а захваљујући генералном директору „Телекома“ Милошу Нешовићу телефонске линије постављене до најудаљенијих делова, али и да се упркос свему живело боље него данас. И поред несташице, условљене санкцијама међународне заједнице, Краљево никад није било без бензина, а пекара остала само једног дана кад цистерна из Ниша није могла да прође због демонстрација. Гориво је на бензинске пумпе стизало у најављено време, а право на додатне количине обезбеђиване су за болесне, свештена лица, лекаре, али и оне који су прину-

ђени да обаве сахрану или какво породично весеље. Директор „Магнохрома“ Михајло Косовац памти се по томе што је, у време кад није могао да исплати зараде, налазио начина да запосленима плати бар комуналије. - Све је функционисало док није почела приватизација, а Краљево је имало несрећу да увек буде пробни балон. Кад су моји партијски другови скинули предајник на Гочу довео сам савезног министра и наредио да се у току ноћи врати што је и урађено. Радили смо и ми сулуде ствари, грешило се много јер се није о свему водило рачуна. Шашави ми, шашава опозиција, па се кренуло у рат, расправу, туче, разбијања. Као председник градске владе водио сам штаб за чишћење снега у зимском периоду, а кад се пред наилазак демонстраната испред СУП-а покварио камион ЈКП „Путеви“ покушали су да ми разбију ауто под изговором да имам пиштољ. Већ тада сам био у Југословенској левици, јер је председник државе Сло-

бодан Милошевић позвао нас пет из Србије и рекао да морамо да пробудимо уснуле снаге у Социјалистичкој партији. Тражио је да помогнемо да се пробуди успавана партија и формирамо одборе Југословенске левице по земљи, а по његовом налогу сам био и представник локалне самоуправе на вуковарском ратишту. Ми нисмо имали потребе да расписујемо изборе, али су га преварили. Да нису можда би све било другачије, а можда би се и Русија другачије понела. У целом свету смо створили непријатеље кад су Сорошеви миљеници кренули да роваре по земљи, а Отпораши да вичу „Готов је, готов је“. Ево, сада смо готови сви. Где су сада да помогну Вучићу? То су кукавице и нестручни људи – прилично жустро сведочи Вукадиновић. Задатак да формирају оштински одбор Југословенске левице поред Вукадиновића имали су Томислав Кујунџић и Мишо Милошевић. И док је опозиција бацала камење на зграду Општин-

ског одбора Социјалистичке партије, која се убраја међу најлепше у граду, левом блоку је прилазило на хиљаде људи што је допринело да Југословенска левица израсте у значајну политичку снагу. И док је опозиција оптуживала њене челнике да се бирачима додворавају различитим поклонима Вукадиновић их сматра значајном помоћи народу у тешким околностима, посебно пољопривредницима који су вапили за горивом и вештачким ђубривом. Југословенска левица је окупљала добар број значајних привредника који су помагали и шаком и капом, а значајним се сматра податак да за оно што је додељено народу нису трошене паре из државне касе. Сваки од њих се, каже Вукадиновић, машио за сопствени новчаник и помогао колико може, а помоћ је као до Краљева и Врњачке Бање, подједнако стизала и до Рашке, Новог Пазара и Тутина. Све што је учинио Зорана Вукадиновића је пред изборе 1996. године истакло као озбиљног

кандидата за председника општине, а потврда за то стигла из кабинета председника Србије. У случају победе коалиције са Социјалистичком партијом место председника Скупштине општине смешило се Зорану Јаблановићу, а општинске владе Зорану Бојанићу. Као доказани оперативац Вукадиновић је имао други план, а председник Слободан Милошевић се сложио са предлогом да преузме извршну власт. Пребројавање гласова на републичким изборима потврдило је да су места у Народној скупштини обезбедили Милош Нешовић и Зоран Вукадиновић на страни владајуће коалиције, а др Радослав Јовић и Миломир Шљивић из редова опозиције. Ма колико се од свих очекивало да буду на истој страни кад је у питању интерес града Вукадиновић потврђује да није увек било тако. И док су се он и Нешовић трудили да обезбеде што више користи за Краљево они са десне стране гласали су против. Т. Радовановић

10.7.2022.

МАГАЗИН 555

Лакше за укључење у друштво и тржиште рада

МИГРАЦИОНИ С - Широм Србије успостављено шест јединица у којима се налазе миграциони сервисни центри Националне службе за запошљавање. - Информације и савети о свим фазама миграција, посебно врстама подршке за реинтеграцију и запошљавање. - У Краљеву уторком од 8.30 до пола сата иза поднева и путем телефона позивом на број 063/8557494. - Само мултисекторска сарадња, умрежавање и транспарентан рад органа и институција могу да осигурају одрживу интеграцију повратничке популације овратници из Немачке и трећих земаља, као и локално становништво, у Краљеву моћи ће у ДИМАК хотспот јединици да добију информације о бесплатним мерама подршке за укључење у друштво и тржиште рада у Србији, предусловима за регуларне и ризицима нерегуларних

миграција. На округлом столу одржаном минуле среде најављен је почетак пилот-пројекта „ДИМАК хотспотови“, Националне службе за запошљавање и Немачког информативног центра за миграције, стручно образовање и каријеру. Центар је део шире иницијативе немачке владе, а у Србији га спроводи

Немачка сарадња ГИЗ у оквиру програма „Миграције за развој“. У оквиру пројекта успостављено је шест јединица широм Србије, Нишу, Новом Саду, Новом Пазару, Краљеву, Бору и Крушевцу, у којима се налазе миграциони сервисни центри Националне службе за запошљавање. У њима

ће се грађанима пружати информације и савети о свим фазама миграција, посебно врстама подршке за реинтеграцију и запошљавање, у Краљеву уторком од 8.30 до пола сата иза поднева и путем телефона позивом на број 063/8557494. У краљевачкој филијали Националне службе за запошљавања оцењују како само мултисекторска сарадња, умрежавање и транспарентан рад органа и институција могу да осигурају одрживу интеграцију повратничке популације, што последњих година потврђују искуства стечена кроз рад на интеграцији избеглих и интерно расељених лица. То је и повод за потребу снажнијег укључивања локалне самоуправе у смислу координације рада пружалаца јавних услуга, а посебно значајним оцењује се неопходност утврђивања прецизне структуре од око шест

хиљада и осам стотина незапосленог радно способних становника. Ово је оцењено као један од начина за стварање услова за креирање услуга које одговарају потребама ове категорије становника са циљем да се боље позиционирају на тржишту рада и пронађу одговарајуће запослење. У Немачком информативном центру за миграције, стручно образовање и каријеру поврђују циљ да се решавању проблема одрживе интеграције приступи холистички и свеобухватно, како би информације о опцијама и процедурама које се обезбеђују у сарадњи са Националном службом за запошљавање учинили доступним што већем броју грађана. Све важне информације везане за бесплатно саветовање о запослењу, каријери, стручном образовању и мерама подршке за социјално осетљиве категорије грађанима Краљева и

околине доступне су посредством саветника у хотспот јединици у оквиру Миграционог сервис центра. Ради размене искустава и успостављања сарадње на локалном нивоу, у циљу мултисекторског приступа у пружању помоћи клијентима, округли сто је окупио релевантне актере и омогућио директни контакт са повратницима и социјално рањивим категоријама друштва. Састанку су присуствовали помоћник градоначелника за питања из области људских права, директорка филијале Националне службе за запошљавање, Повереник за избеглице и миграције, представници Центра за социјални рад, Привредне коморе, Развојног бизнис центра Крагујевац, ХЕЛП-а, организације Руке пријатељства, Пројекта бесплатне правне помоћи, педагошки асистенти и Локални омбудсман. Т. Радовановић

Фото: ДИМАК

СЕРВИС ЦЕНТАР

МАГАЗИН 555

10.7.2022.

Посао за стотине жена из руралних крајева

НАСЛЕЂЕ У СЛУЖБИ - Током последњих пет година обезбеђено више од двадесет две хиљаде сати радног ангажовања за стотине жена са села. - Успешно спроведене обуке за више од сто дугорочно незапослених жена, а проширен и круг донатора. - Оснаживање жена, уз једнаке услове за све чиниоце у друштву, приоритет канадске владе у унутрашњој и спољној политици. - Стотине жена оствариле зараду израђујући традиционалне рукотворине које су обишле свет и налазе се у бројним институцијама. - Радови жена са села изложени на чувеном сајму Дубаи Експо 2020.

вечаном доделом признања најистакнутијим покровитељима, и сталном поставком репрезентативних рукотворина, обележена је петогодишњица иницијативе „1000 жена“. У том периоду обезбеђено је више од двадесет две хиљаде сати радног ангажовања за стотине жена са села кроз програме економског оснаживања и промоцију рукотворина као пословних и дипломатских покло-

на. Иницијатива је покренута због жеље да се не посматрају као социјална категорија којој треба помоћ, већ економски потенцијал који, уз праву подршку, брзо напредује. Циљем иницијативе дефинисана је потреба да се незапосленим женама дугорочно обезбеди стручна и маркетиншка подршка, али и приступ тржишту како би израдом рукотворина могле да обезбеде запослење, и извор прихода. Током

петогодишњег рада, одржане су занатске колоније у шест градова који посебно вреднују жене и културно наслеђе, Сомбору, Пироту, Инђији, Лозници, Новом Пазару и Старој Пазови, а ручни радови жена били су изложени и на чувеном сајму Дубаи Експо 2020. У Етно мрежи признају како посебно храбри чињеница да је у протеклих пет година омогућено да се снажније чује глас вредних жена, а њихов труд и

ЛОКАЛНОГ РАЗВОЈА залагање представи кроз производе који су своје место пронашли у важним државним институцијама, али и истакнутим београдским хотелима високе категорије. Позитивним се оцењује податак да су, у оквиру програма радног оспособљавања, успешно спроведене обуке за више од сто дугорочно незапослених жена, а проширен и круг донатора који подржавају мисију и рад ове асоцијације. Међу њима су агенција UN women, Канцеларија Уједињених нација за међународни развој и Канадски Фонд. У Координационом телу за родну равноправност истичу значај заједничког ангажмана и остварених резултата, у оквиру којих је прилику за запослење добило више од хиљаду жена у руралним подручјима. Стотине жена су, захваљујући иницијативи, оствариле зараду израђујући традиционалне рукотворине које су обишле свет и налазе се у бројним институцијама, а то је допринело да њихов рад постане ви-

дљивији и тако добије додатну вредност. Иницијатива потврђује да су активности Координационог тела за родну равноправност, са међународним и домаћим партнерима, усмерене ка циљу да се препозна рад жена како би постале економски снажније и у свему имале једнаке услове и могућности. Задовољство учешћем у иницијатииви дели и амбасадор Канаде у Србији Џајлз Норман, уз нагласак да је оснаживање жена, уз једнаке услове за све чиниоце у друштву, приоритет канадске владе у унутрашњој и спољној политици. Оцена да Србија има невероватно богато културно наслеђе, које може да буде један од фактора економског напретка појединаца и друштва, основа је на којој се темељи став да је пројекат с Етно мрежом одличан пример наслеђа у служби локалног развоја, родне једнакости и оснаживања жена, што је истовремено допринос економском развоју и борби против сиромаштва. Обележавање петогодишњице ини-

цијативе „1000 жена“ завршено је свечаном доделом признања за индивидуални и корпоративни допринос економском оснаживању жена у руралним подручјима. Признања су добили цементара Моравацем, Телеком Србија, Coca Cola Hellenic Bottling Company, Србија Карго и Зеастим. За лични допринос награђени су Станка Пејановић из Горења, Зафирис Лампадаридис из хотела Хајат, Данијел Николић из Генералног секретаријата Владе Србије, вођа тима Србија ствара Ана Илић и амбасадор Белгије у Србији Кун Адам. Организатор свечане доделе признања најистакнутијим покровитељима је Етно мрежа под покровитељством Координационог тела за родну равноправност и у сарадњи с Националном алијансом за локални еконоски развој агенцијом UN Women и амбасадом Канаде. Т. Радовановић Фото: З. Петровић

МАГАЗИН 555

10.7.2022.

Више од хиљаду производа нарушава квалитет ваздуха

ОДЛУЧНО ПРОТИВ З - Три четвртине грађана зна за лакоиспарљива једињења која нарушавају квалитет ваздуха. - Лакоиспарљива једињења један од главних загађивача ваздуха у савременом свету. - Четвртина испитаника познаје неке од начина помоћу којих се може смањити штетан утицај ових једињења. - Две петине грађана увек, или често, чита етикете на производима за домаћинство, а трећина углавном не купује оне који имају штетно дејство на здравље и животну средину. - У Србији око триста педесет компанија у процесу производње користе супстанце са лакоиспарљивим једињењима ако грађани Србије три највећа извора загађења виде у индустрији, саобраћају и грејању домаћинстава, вожња аутомобила или паљење индивидуалног ложишта нису једини начин како се доприноси нарушавању квалитета ваздуха. Разлог се огледа у податку о недовољно знања да се сваки пут кад се код куће користи козметика, дезодоранси, детерџенти, омекшивачи или средства за чишћење, у ваздух отпуштају и лако испарљива органска једи-

њења. Стручњаци процењују да их има у око хиљаду производа који се свакодневно употребљавају, а на листи су и цигарете, ауто козметика, освеживачи ваздуха, лепкови, и многи други. Истраживање које је Национална алијанса за локални економски развој спровела са Технолошко –металуршким факултетом, у оквиру пројекта „Имплементација европског законодавства у области емисија испарљивих органских једињења“ које је

финансирала амбасада Краљевине Норвешке, сведочи како је три четвртине грађана потврдило да зна за ова једињења. Готово деведесет одсто препознало је да настају у производњи лакова и лепкова,док је трећина навела погрешне одговоре. Три петине испитаника је појаснило како та једињења утичу на стварање смога и утичу на повећање суспендованих честица што указује на потребу додатне едукације становништва. Директор за одрживи развој у Нацио-

ЗАГАЂИВАЧА ПЛУЋА налној алијанси за локални економски развој Слободан Крстовић истиче да се лакоиспарљива једињења јављају као један од главних загађивача ваздуха у савременом свету, поред суспендованих честица, сумпордиоксида, азотних оксида, амонијака и метана чија се концентрација најчешће прати. Проблематичним се оцењује податак да су одговорне за настанак финих суспендованих честица ПМ2.5 чијим удисањем настају озбиљне последице по здравље људи. То је и разлог за упозорење на неопходност да се њихово кретање у ваздуху ограничи у оквиру дозвољених вредности предвиђених законом. Лакоиспарљива једињења су опасна јер испаравају на собној температури, па су веома присутна у ваздуху, а податак да не настају само употребом производа наводи на закључак да се емисије ових једињења јављају и у процесу производње употребом органских растварача приликом штампања, хемијског чишћења, производње боја, лакова и грађевинског материјала. Иако половина грађана који су учествовали у истраживању признаје како препо-

знаје пиктограм за лакоиспарљива једињења на етикети производа који упозорава да је опасан по здравље, вероватнијом се оцењује могућност да у пракси мањи проценат употреби знање о њиховој емисији. У таквим околностима позитивним се оцењује податак да три четвртине испитаника познаје неке од начина помоћу којих се може смањити штетан утицај ових једињења, каошто су мања употреба агресивних хемикалија, избегавање коришћења ацетона, лакова, спрејева за косу, освеживача и коришћење козметике на бази природних материјала а боја на бази воде. Истраживање сведочи да само две петине грађана увек, или често, чита етикете на производима за домаћинство, а трећина од њих углавном не купује оне за које процени да имају штетно дејство на здравље и животну средину. У Србији је тренутно активно око триста педесет компанија које у процесу производње користе супстанце са лакоиспарљивим једињењима. Кључни документ за њихово пословање је уредба којом је пописана листа активности у којима долази до испара-

вања, као и мере које је потребно предузети како би пратили количину испарења и држали их у дозвољеним вредностима. Ефикасним механизмима који би умногоме допринели да лакоиспарљива једињења што мање нарушавају квалитет ваздуха сматрају се измене у процесу производње, елиминација опасних супстанци и прелазак на зелене технологије. Због тога је потребно и даље радити на усклађивању националних прописа са Директивом о индустријским емисијама Европској унији и јачању административних капацитета надлежних органа. Савез за заштиту животне средине Националне алијансе израдио је анализу еколошких фискалних инструмената, и приказао њихову улогу у смањењу загађења ваздуха, из које су произашли предлози за унапређење обрачуна накнаде за заштиту и унапређење животне средине, накнаде за загађивање животне средине и пореза у области саобраћаја и енергетике како би се у пуној мери примењивао принцип „загађивач плаћа“. Т. Радовановић

Бесплатна телефонска линија као помоћ

НИКАД НИЈЕ КАСНО

- Пушење један од најчешћих облика рекреативне употребе дрога. - Дуван се сматра једним од водећих узрока многих болести као што су рак и хронична опструктивна болест плућа, срчани удар, еректилна дисфункција и конгениталне аномалије - Саветовање становништва једна од значајних мера за сузбијање употребе дувана. - Дуван и дуванске производе користи безмало трећина становника Србије старости петнаест година и више.

ознато је да пушење има негативне здравствене ефекте јер удисање дима представља изазове различитим физиолошким процесима, међу њима и дисању. Здравствени радници упозоравају да болести повезане са пушењем дувана, у поређењу са просечним стопама смртности са којима се суочавају непушачи, убијају апроксимативно половину дуготрајних пушача. Најбоља потврда огледа се у податку да је пушење, у периоду од 1990. до 2015. узроковало више од пет милиона смртних случајева годишње. Као најпопуларнији облик који у свету практикује више од милијарду људи, од којих је већина у земљама у развоју, пушење се сматра једним од најчешћих облика рекреативне употребе дрога. Иако се цигарете првенствено производе индустријски могу се и ручно ваљати од млевеног дувана и папира за увијање, а остали уређаји укључују луле, цигаре, бидије, наргиле и бонг. Пушење датира из периода од пет хиљада година пре нове ере, забележено је у многим културама широм света а развијало се у контексту верских обреда, као понуда божанствима, у ритуалима чишћења или омогућавање шаманима и свештеницима да мењају мисли у сврху прорицања или духовног просветљења. Након европског истраживања и освајања Америке пракса пушења дувана брзо се проширила на остатак света, па се у регионима Индије и субсахарске Африке

МАГАЗИН 555

10.7.2022.

спојила са постојећим праксама пушења, углавном канабиса, што је у Европи довело до увођења нове врсту друштвене активности и облика уноса дрога. Перцепција о пушењу варирала је током времена, и од једног места до другог, а пушење је у двадесетом веку посматрано у негативном светлу, посебно у западним земљама, због дувана који се сматра једним од водећих узрока многих болести као што су рак и хронична опструктивна болест плућа, срчани удар, еректилна дисфункција и конгениталне аномалије. Штете по здравље биле су разлог да многе државе уведу високе порезе на дуванске производе, приказују огласе како би одвратиле становништво од њихове употребе, ограниче огласе који их промовишу и пружају помоћ у одустајању од пушења. Са циљем да додатно мотивише и пружи одговоре на питања пушача који су одлучили да престану да пуше, као и онима који су већ престали а покушавају да одрже непушачи статус, Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ је покренуо бесплатну телефонску линију, а савети се могу добити сваког радног дана од једанаест до четрнаест сати позивом на број 080 020 0002. У Институту посебно указују на научне доказе који показују да је саветовање становништва од стране здравствених радника о штетности пушења једна од значајних мера за сузбијање употребе дувана. Здравствени радници упозоравају да се штетне последице употребе дувана од-

ражавају на особе свих узраста, а никада није касно за престанак пушења јер су неке благодети за организам готово тренутне. О томе сведочи податак да дванаест сати од престанка пушења ниво угљенмоноксида у крви пушача пада на нормалне вредности, током првих неколико недеља циркулација и функција плућа се побољшавају, дисање је лакше, кашаљ се смањује, а обављање свакодневних активности постаје лакше. У периоду између пет и петнаест година након престанка пушења ризик од можданог удара се смањује до нивоа који имају непушачи, а значајно се смањује и ризик оболевања од рака плућа. Посебно значајном оцењује се потреба за престанком пушења током лечења болести плућа и малигних обољења. Истраживање здравља становништва Србије из 2019. године показује да дуван и дуванске производе користи безмало трећина становника старости петнаест година и више, да је сваки четврти пушач покушао да остави пушење а сваки други био забринут за сопствено здравље због штетних последица пушења. Да има основа за забринутост сведочи податак о седам хиљада различитих супстанци које садржи дувански дим, од којих је више од двеста токсично а више од седамдесет изазива малигна обољења. Податак да пушење негативно утиче на читаво тело појачава уверење да се престанком смањује ризик од многих болести и продужава живот. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 555 10.7.2022.

Расте број оболелих од ковид-19

КОРОНА ПОНОВО ПРЕТИ - Последње две недеље приметан пораст броја оболелих од ковид-19. - Очекује се даље погоршање епидемиолошке ситуације и постепени пораст броја оболелих без наглих скокова. - У Србији се региструје омикрон варијанта корона вируса и све његове субваријанте. - Ношење заштитних маски у затвореним просторијама или на отвореном у ситуацијама окупљања већег броја особа, посебно кад није могуће одржавати физичку дистанцу од два метра. - Од 26. јуна до 3. јула на присуство корона вируса тестирана хиљаду сто двадесет четири узорка назофарингеалног бриса. - Присуство вируса потврђено код сто пет особа. - Укупан број инфицираних на територији Краљева од почетка епидемије за сто деведесет девет премашио четрдесет пет хиљада

д проглашења епидемије корона вируса на територији Србије половином марта 2020. године становништво се константно суочава са бројним искушењима. Ванредне околности због страха од ширења инфекције у значајној мери су утицале на промену односа према болести коју изазива вирус, а повремено смањење опасности по живот и здравље били прилика за краткотрајни предах. Период сузбијања ширења инфекције последњих неколико месеци довео је до извесног опуштања у односу на придржавање препоручених мера заштите, а податак да је последње две недеље приметан пораст броја оболелих од ковид19 појачава стрепњу о новим ограничењима у понашању. Посебно забрињава податак да је пораст броја оболелих у Србији праћен и повећањем броја пацијената на болничком лечењу. Анализа података које свакодневно прикупља Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ је основа за очекивање о даљем погоршању епидемиолошке ситуације и постепеном порасту броја оболелих, а мало повода за оптимизам пружа процена да у наредном периоду не треба очекивати нагле скокове. Према подацима са терена у Србији се региструје омикрон варијанта корона вируса и све његове субваријанте. Стручњаци указују да је, у поређењу са ранијим циркулишућим варијантама, мање вероватно да ће инфекције омикрон варијантом довести до озбиљног клиничког исхода који захтева болничко лечење или пријем у јединицу интензивне неге. У складу са тренутном епидемиолошком ситуацијом и карактеристикама вируса, очекује се да ће у наредном периоду бити стабилна и одржавати се на контролисаном нивоу. Приближавање јесени је повод за препоруку грађанима који још нису вакцинисани да то учине током лета, а онима који су се вакцинисали са две дозе да приме и бустер дозу, прву најмање три месеца од последње вакцинације. Друга бустер доза се препоручује особама са посебним ризицима од инфекције, у које се убрајају особе са хроничним обољењима и стањима ослабљеног имунитета, старијим од шездесет година и здравственим радницима. Другу бустер дозу вакцине могуће је примити уколико је од претходне прошло више од пет месеци.

МАГАЗИН 555

10.7.2022.

И поред реласкације рестриктивних мера свим грађанима се, независно од вакциналног статуса, препоручује ношење заштитних маски у затвореним просторијама или на отвореном у ситуацијама окупљања већег броја особа, посебно кад није могуће одржавати физичку дистанцу од два метра. Препорука се посебно односи на боравак у средствима јавног превоза, чекаоницама, канцеларијама, лифтовима и другим местима где се окупља већи број особа. Уз то, пепоручује се појачано одржавање хигијене руку и респираторне хигијене, а особама у повећаном ризику од тешких форми болести да избегавају места где се стварају гужве. Уколико их посећују, упозоравају у Институту за јавно здравље, препоручује се ношење заштитних маски. Свим особама које имају симптоме инфекције, посебно инфекције дисајних органа, препоручује се изолација у кућним условима и јављање лекару у ковид амбуланти. Проветравање природним путем где год је могуће, препоручује се за радну или животну средину уз нагласак на потребу редовног чишћења и добре вентилације затворених простора. Повољни метеоролошки услови су добра прилика за препоруку за чешћи боравак на отвореном простору, а организацију окупљања и дружења са мањим бројем особа. Поред препорука које се односе на грађане прописане су и мере за посебне категорије, обавезно ношење маски у здравственим установама и установама социјалне заштите и забрана посета пацијентима у здравственим установама. О побољшању епидемиолошке ситуације у локалној средини могло би се се закључивати и на основу извештаја које Завод за јавно здравље Краљево објављује једном недељно. Према последњем, у периоду од 26. јуна до 3. јула у здравственим установама на територији града на присуство новог корона вируса тестирана су укупно хиљаду сто двадесет четири узорка назофарингеалног бриса. Провером здравствене исправности присуство вируса је потврђено код сто пет особа, чиме је укупан број инфицираних на територији Краљева од почетка епидемије за сто деведесет девет премашио четрдесет пет хиљада. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 555 10.7.2022.

Почела примена вакцине против хуманог папилома вируса

БЕЗБЕДНИЈЕ КРОЗ ЖИВОТ - Активна имунизација деце старије од девет година пре првих сексуалних односа, првенствено ученика седмих разреда основних школа. - За децу од девет до четрнаест година, вакцина се примењује са две дозе у размаку од шест месеци, а са петнаест и старије апликују се три дозе. - Другу дозу треба применити најмање један месец након прве, трећу три месеца након друге а све три у року од једне године. - Имунизација уз претходну писмену сагласност лица, односно његовог законског заступника ако је млађе од петнаест година. - Рак грлића материце у Србији сваке године однесе око шест стотина живота. - Са око хиљаду и пет стотина оболелих Србија се налази у европском врху по оболевању и умирању од ове болести. - Почела примена деветовалентне вакцине против хуманог папилома вируса

10.7.2022.

МАГАЗИН 555

умани папилома вирус је најчешћа сексуално преносива инфекција и узрок појаве карцинома грлића материце, што је повод да спровођење препоручене имунизације буде дефинисано у складу са Законом о заштити становништва од заразних болести, Правилником о имунизацији и начину заштите лековима и Правилником о програму обавезне и препоручене имунизације становништва од заразних болести. Деветовалентна вакцина Гардасил је о трошку државе тренутно доступна свима који желе да је приме, а здравствени радници су обавезни да је препоруче у складу са програмом имунизације становништва против одређених заразних болести. Активна имунизација препоручује се код деце старије од девет година пре првих сексуалних односа, првенствено ученика седмих разреда основних школа током спровођења систематских прегледа. За децу од девет до четрнаест година, вакцина се примењује са две дозе у размаку од шест месеци, а са

петнаест година и старије апликују се три дозе. Другу дозу треба применити најмање један месец након прве, трећу три месеца након друге а све три у року од једне године. Здравствени радници указују на податак да вакцина, уколико се прими пре првог сексуалног односа, пружа стопостотну заштиту што потврђују и искуства великог броја земаља широм свет где се успешно примењује пуних тринаест година. Имунизација се спроводи уз претходну писмену сагласност лица, односно његовог законског заступника ако је млађе од петнаест година, на обрасцу који је саставни део Правилника о имунизацији и начину заштите лековима. У складу са њим родитељи треба да се обрате изабраном лекару у дому здравља, а деца старија од петнаест година могу и сама. Као један од најчешћих облика карцинома међу женама, рак грлића материце сваке године однесе око шест стотина живота у Србији која се, са око хиљаду и пет стотина оболелих, налази

у европском врху по оболевању и умирању од ове болести. Разлог високе стопе умирања тумачи се чињеницом да се болест не открива на време, а у Институту за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ процењују да мање од десет одсто жена одлази на годишње превентивне гинеколошке прегледе. Здравствени радници упозоравају да свака трећа или четврта особа има ХПВ инфекцију, која некад прође асимптоматски а некад са манифестним променама на гениталним органима. Дуготрајним присуством у организму вирус у каснијем периоду може да доведе до рака грлића материце, јер му треба доста да направи такве промене. Иако смањује ризик од појаве рака грлића материце вакцинација га не искључује, па се и вакцинисаним особама препоручује да се редовно одазивају на позив за скрининг прегледе Папаниколау тестом. Вакцинација пружа ефикасну заштиту од два најчешћа типа вируса одговорних за скоро две трећине свих случајева рака грлића матери-

це и многе абнормалне резултате Папаниколау теста, али не и од свих способних да изазову рак грлића материце. Искуство примене вакцине показало се као поуздано о чему сведоче клиничка испитивања која указују само на благе реакције, типичне за било коју вакцинацију, оток, свраб, црвенило на месту инјекције и ређе температуру, мучнину и вртоглавицу. Пре нешто мање од месец дана у Служби за здравствену заштиту деце предшколског и школског узраста Дома здравља Краљево почела је примена деветовалентне вакцине против хуманог папилома вируса, која се препоручује особама закључно са двадесет седмом годином живота. Ограничење за примену нису ни блажа акутна обољења, а искључене су само труднице. Податак да је од почетка примене аплицирано између седамдесет и сто доза сведочи да интересовање није посебно велико, а здравствени радници верују да ће, по окончању годишњих одмора и периода високих температура, бити

знатно веће. Краљевачки Дом здравља се сврстава међу ретке који су радили без прекида и у ванредним околностима које је изазвала епидемија корона вируса па није било поремећаја ни у примени редовних вакцина, а начином да се са тим упозна што већи број грађана оцењују се медијске кампање. Начелница Службе за здравствену заштиту деце школског и предшколског узраста др Наташа Миленковић значајном оцењује подршку Завода за јавно здравље Србије и податак да се, према резултатима из прва три месеца ове године, примена ММР вакцине врши планираном динамиком. То је добар повод за очекивање да интензивним позивањем и укључивањем Центра за социјални рад врло брзо буде остварен план за прво полугодиште. Са четири нова лекара опште праксе у школској амбуланти Дома здравља ојачан је тим за пружање здравствених услуга. У овој здравственоој установи значајним оцењују податак да су се слу-

жбе Завода за јавно здравље преселиле у нову зграду и, после више од десет година, ослободиле простор за регионални центар за Рашки округ намењен деци са поремећајем у расту и развоју. Лето је доба кад се код деце интензивира активност стомачних вируса који утичу на повећање телесне температуре, повраћање, појаву пролива, кашља и болова у грлу, а нису необичне ни појава губитка свести и дехидрације као последица излагања високим температурама. То је и повод за препоруку да се због појачаног ултравиолетног зрачења избегава излагање сунчевим зрацима у периоду од три сата иза поднева, поготово за млађу децу. Због коришћења различитих хемикалија проблеми у виду бола у ушима јављају се и након боравка у базенима, чак и у домаћим условима, а својеврстан проблем ове године је створила појава водених змија. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

10.7.2022.

МАГАЗИН 555

Од 10. до 17. јула осамнаести Врњачки карневал

КРУНА ДЕШАВАЊ - Врњачка Бања је постала карневалски град још шездесетих година прошлог века. - Први „Међународни Врњачки карневал“ 2005. објединио више од четрдесет забавних, културних и спортским манифестација. - Карневалска поворка прве године окупила тридесет четири карневалске групе из земље и иностранства са више од хиљаду и по учесника. - Врњачки карневал уз Гучу и Егзит највећа туристичка манифестација у Србији. - Ове године осамнаести карневал. - Очекује се око три стотине хиљада посетилаца. - Током осам дана четрдесет различитих дешавања

д оснивања модерне бање у Врњцима, које се везује за 1868. годину, становници овог краја су велики значај придавали баловима, маскенбалима, кермесима и сличним дешавањима, а овај дух се задржао до

данашњих дана. Датум оснивања Основателног фундаторског друштва кисело вруће воде у Врњцима, као прве туристичке организације на Балкану, узет је као повод да се установи манифестација

под називом „Врњачки Карневал“, а карневалска дешавања буду распоређена у недељи која је везана за 14. јул. Старији Врњчани сведоче да је Бања постала карневалски град још шездесетих година прошлог века али је,

након неколико карневалских поворки организованих следећих година, манифестација почела да губи на значају и полако падала у заборав све до тренутка када је 2005, на иницијативу Туристичко-спортског центра „Врњачка Бања“, у периоду између 12. и 17. јула одржан први „Међународни Врњачки карневал“ који је објединио више од четрдесет забавних, културних и спортским манифестација. Централно дешавање је велика Међународна карневалска поворка која је већ прве године окупила тридесет четири карневалске групе из земље и иностранства са више од хиљаду и по учесника. Током другог карневала формирана је и дечија карневалска поворка, а Врњачки карневал постао члан Федерације европских карневалских градова. Врњачки карневал заузима

значајно место у календару светских карневалских дешавања а уз Гучу и Егзит, се сматра највећом туристичком манифестацијом у Србији која, као круна дешавања током сезоне, окупи више од двеста хиљада посетилаца. Током недељу дана у јулу цела Врњачка Бања постаје велика сцена на којој се одржава велики број маскенбала, фестивала изложби, концерата, позоришних представа, спортских дешавања... Досадашње искуство сведочи да манифестација из године у годину окупља све више учесника и посетилаца из земље и света, а најбоље признање за досадашњи рад огледа се у награди за најбољу туеристичку манифестацију у земљи „Туристички цвет“ коју, уз подршку Министарства тргодине и туризма, додељује Туристичка организације Србије.

У периоду између 10. и 17. јула Врњачка Бања ће и ове године осамнаести пут бити домаћин карневала на коме се очекује око три стотине хиљада посетилаца којима се пружа прилика да, током осам дана, присуствују неком од четрдесет различитих дешавања. Међу њима су концерти Марије Шерифовић, Бајаге, Ане Бекуте, Марине Висковић, Неверних беба, Славка Бањца и других, а очекује се и долазак Бразилки из Рио де Жанеира које наступом сваке године направе праву карневалску атмосферу. Велика међународна карневалска поворка креће у суботу, 16. јула, а међу више од две хиљаде учесника очекују се гости са Кубе, из Мексика, Малезије, Арубе, Италије, Словеније, Северне Македоније, Румуније, Бугарске... Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ЊА ТОКОМ СЕЗОНЕ

Краљевачка ликовна сцена: Бобан Босић (1)

МАГАЗИН 555

10.7.2022.

ЛЕПОТА ЈЕДНОСТАВНОСТИ

- Најмлађи академски сликар освежење на ликовној сцени којом су суверено владали доајени краљевачког сликарства Драгољуб Босић, Мића Маравић, Ђорђе Симић, Стеван Арсић, Павле Поповић и Мића Ђокић. - Удружење ликовних уметника „Владислав Маржик“ окупљало све вредно на краљевачкој ликовној сцени. - Рад Бобана Босића штафелајно сликарство. - Ликовни израз везан за слику и цртеж. - Од фигурације до асоцијативне апстракције. - Жеља уметника да улази у свођење и лепоту једноставности. - Апстракција везана за експресивни гест и боју која преовладава на сликама великог формата. - Од уметности не може да се живи, али може за уметност ако се број активних чланова краљевачке ликовне сцене мери десетинама много је мање оних који су достигли високе домете и на њој оставили дубок траг, а пажљивији осврт на дешавања у овој области сведочи како нема породица у којима се ликовна традиција преноси са колена на колена као што су Босићи. Прве кораке у овој области направио је Драгољуб Босић, а наставио његов син Бобан као представник једне од три генерације ове породице који су посветили живот ликовној уметности.

Као једино дете у породици Зоре и Драгољуба Босића Бобан је у најранијем детињству, у скромном наставничком стану, задојен љубављу према сликарству. Први додири са ликовном уметношћу датирају из периода кад се степениште испред стана показало као најбоље место да се задовољи потреба за цртањем и сликањем, а дечачка инспирација биле куће, ограде и други симболи везани за детињство. Оно што није стигао да нацрта код куће Бобан је настојао да надокнади у школи, по који пут и у првој клупи

на седницама наставничког већа док су наставници, међу њима и његов отац, жучно расправљали о различитим школским темама. Драгољуб Босић је у Основну школу „29. новембар“ у Рибници, данас „Свети Сава“, дошао као први стручни, и једини, наставник ликовне културе који је искуством и несицрпном енергијом оставио снажан утисак на све ђаке тог дела града. Међу њима је био и Бобан који се и после много година радо сећа простора специјализоване учионице, кабинета ликовне културе, у којој је

Бобан Босић

МАГАЗИН 555 10.7.2022.

ђацима било угодније него у другим. Разлог се огледа у могућности да, уз уметничку музику и телевизијске емисије школског програма везане за ликовну културу и визуелне уметности, граде специфичан однос према догађањима у средини која их окружује како би, са мање или више талента, што боље одговорили на постављене задатке. Неоспорни таленат Бобана Босића, утемељен на генетици, постепено је утицао на развој маште уз жељу да се остваре што бољи резултати у оквиру предмета ликовна култура. - Добро сам цртао, сликао и вајао тако да сам се уклапао у установљени систем вредновања, али сам волео да помогнем и другим ђацима из одељења, да им нацртам или обојим неки део рада, тако да је све то било симпатично и за моје другове до осмог разреда школе. Биле су то године када се јављају и друге младалачке емоције, па се све мало збркало у глави јер се школовање одвијало по систему усмереног образовања а прве две године на друштвеном смеру у Техничкој школи нису могле да дају јасан одговор на питање да ли да се упустим у уметничке воде или кренем на другу страну. Ту ми је помогао отац кад је рекао како би требало да се бавим послом који највише волим и у коме бих био најсигурнији. Мало сам ослушнуо себе, а мало оно што ми је он казао, и одлучио да пробам да упишем Средњу уметничку школу у Нишу. Драгољуб је својевремено сишао са Гоча и на необичан начин сазнао за могућност да се упише у Уметничку школу, кад му је нека жена из Станишинаца изнад Врњачке Бање за ужину дала комад сира умотан у новину. Када је отворио новину на полувлажном папиру је прочитао текст конкурса за упис у Уметничку школу, па се посаветовао са наставником ликовног који му је показао неке технике и основе цртања. Кад је са првим искуством рекао свом оцу како би

желео да упише Уметничку школу овај није био одушевљен, јер је мислио да то није нешто што доноси новац. Драгољуб је био упоран и отишао на пријемни испит у народној ношњи коју је позајмио од брата, јер тада није имао градско одело. До објаве резултата следећег дана целу ноћ је шетао кроз Ниш и разгледао град, а ујутру дошао возом у Врњце и са станице трчећи дошао до села како би јавио родитељима да је положио, прича Бобан који је после две године заједничких основа кренуо у Ниш добро припремљен како би наставио у Уметничкој школи. Две године рада под будним оком професора сликања, изузетног педагода и занесењака у уметност Момчила Милића, било је довољно да се открију тајне слике и боје и потврди напредак а код разредног старешине Славице Ердељановић чврсто утемељи студија фигуре. Специфично школовање утемељено на дружењу, размени искустава и расправама о уметности, обележено је лутањима у покушају да се пронађе сопствени уметнички правац. Али, било је довољно да спреман изађе на пријемни испит за упис на сликарски одсек Факултета ликовних уметности у Београду и студије током којих је, уз консултације са професорима, и упутства у фиозофском смислу кад је у питању поетика ликовног стваралаштва, загазио још дубље у сликарске воде. - Од ликовне академије која је трајала пет година нисам много очекивао, али сам наставио јер сам знао да је то прави пут и да је једна таква институција добра за мене. Уписао сам прву годину код професорке Анђелке Бојовић, која је била сјајан цртач, а са свим оним што носим у себи наставио да радим и будем марљив јер је то једини пут ка успешном бављењу сликарством. Знао сам да је Краљево мања средина и морам да се докажем у Београду, да својим радовима скренем пажњу професора. У Београду је све било доступно сту-

дентима али су касније наишле године са политичким превирањима, Србија је била под санкцијама међународне заједнице па је студентим било јако тешко, али сам се сналазио а становао приватно зато што сам желео да имам свој мир. Ликовна академија је пружала велике могућности, јер смо могли да разговарамо са професорима и будемо у факултетској библиотеци богатој књигама из уметности и часописима које је добијала из иностранства. Боравак у таквом простору оплемењује и испуњава сваког, па и мене тако да ми је студентски живот све више пријао, посебно од треће године кад је био обележен сјајним дружењем. Када смо могли да бирамо професора и простор одлучио да будем у матичној згради факултета, међу зидовима где су били великани српског сликарства. Као студент из унутрашњости желео сам да будем у центру, за разлику од колега из Београда који су волели мир и одлазили у друге делове града, прича Бобан код кога се постепено развијала поетика и учвршћивала одлука да се посвети фигуративном сликарству. Боравак у великој средини са значајнм количином различитих енергија обележен је одсуством жеље да падне под утицај професора који се успешно бавио енформелом и оставио значајан траг на српској ликовној сцени. Преовладала је жеља да полако изађе из тих оквира и размишља о животним ситуацијама у којима централно место заузима људска фигура доминантна у експресивном гестуалном стилу. Резултат су прве слике већег формата у интензивном колориту што се свидело професорима, посебно професору Момчилу Антоновићу под чијом контролом су окончане двогодишње постдипломске студије сликарства. Повратак у Краљево је последица жеље да се врати средини из које је потекао, и у којој се осећа најбоље, а да није погрешио сведочи податак да

МАГАЗИН 555

10.7.2022.

је ту настало највише слика које завређују пажњу. Најмлађи академски сликар тог доба показао се као освежење на ликовној сцени којом су суверено владали доајени краљевачког сликарства Драгољуб Босић, Мића Маравић, Ђорђе Симић, Стеван Арсић, Павле Поповић и Мића Ђокић. Заједнички проблем свих њих био је одсуство адекватног простора за рад и излагање које се преселило у неке алтернативне. Излагање у њима није прошло незапажено поготово након оснивања Удружење ликовних уметника „Владислав Маржик“ које је окупљало све вредно на краљевачкој ликовној сцени. Заједничким ангажовањем неколицине, међу којима су предњачили Зоран Китић, Велимир Зеленовић и Слободан Маринковић, напуштени простор је преуређен у галеријски а колико је потез био значајан најбоље сведочи податак да је ликовни живот постао још јачи и осмишљенији. Допринеле су му годишње изложбе чланова удружења, оснивање подружнице Удружења ли-

ковних уметника Србије, Новембарски ликовни салон и друга дешавања. - Кад сам завршио магистарске студије засновао сам радни однос у Основној школи „Вук Караџић“ као наставник ликовне културе и ту радио десет година, док се нису стекли услови за оснивање Уметничке школе. Сликар Велимир Зеленовић и начелница Школске управе Маријана Семић су направила везе, а Министарство просвете препознало снажан ликовни живот и велики број младих који би у таквој школи могли да развијау таленат. То је била велика ствар за Краљево, јер пуне тридесет три године до тада није отворена ниједна средња стручна школа, а и освежење да ђаци наставе са школовањем у четворогодишњој државној школи. До сада смо одшколовали велики број талентоване деце из Краљева, Новог Пазара, Рашке, Ушћа, Горњег Милановца, Чачка, Крагујевца, Крушевца, Трстеника, Врњачке Бање и других места. Школа следеће године обележава

двадесет година од оснивања, а значајан јубилеј је прилика за подсећање на освежење за мене због рада са младим талентима који имају пуно позитивне енергије. То ми посебно прија што је у суштини жеља сваког ко се бави педагошким радом, каже Босић чији је рад обележило штафелајно сликарство, а ликовни израз везан за слику за цртеж. Од фигурације која је обележила прве године озбиљног стваралаштва Босић је постепено скретао према асоцијативној апстракцији што потврђује жељу сваког уметника да полако рашчишћава овај формат и улази у свођење и лепоту једноставности. Апстракција је везана за експресивни гест и боју која преовладава на сликама великог формата насталим у изнајмљеним просторима на различитим местима. Променио их је неколико због жеље да ствара у различитим условима и уверења да то мотивише на више рада. Колико је у праву сведочи велики број слика насталих последњих не-

колико година које одликује асоцијативна апстракција и душевни енергетски потенцијал. Олакшавајућом околношћу за сликарство Босић оцењује податак да нема граница, могућност да се увек врати на нешто препознатљиво, фигуративно сликарство или неки други уметнички правац. Потврда више огледа се и у појави младих људи са интересовањем за ликовну уметност што на најбољи начин доказује Уметничка школа. - Дешавају се нове генерације, нови уметници који касније на факултету развијају ликовни израз и баве се тим послом, а то је антрополошка потреба откад постоји цивилизација. Није случајно што су се у пећинама Алтамире и Ласка нашле непоновљиве слике, па су биле својеврсне галерије уметничких дела тог тренутка. Кроз векове и историју уметности све се градило, а у најлепшем смислу доживело у ренесанси, када су значајна дела оставили Да Винчи и Микеланђело, касније непоновљиви Рембрант у бароку па сјајни

импресионисти који задивљују читав свет да хрли музејима како би се напио уметности. Својеврсну ренесансу представљају редови људи пред музејима који стрпљиво чекају да виде шта је уметник стварао у одређеном тренутку, каже Босић уз потврду да од уметности не може да се живи. Насупрот томе може да се живи за уметност што је потврдио Драгољуб Босић иза кога је остало више од две хиљаде радова насталих различитим сликарским техникама. Живот за уметност је био идеал коме је стремио за живота, а да није погрешио сведочи податак који потврђује да су сви уметници по природи такви, јер нису материјално везани за своје стваралаштво. Иако ни сликарство није успело да се ослободи хиперпродукције, каква је присутна у различитим сферама живота па и образовању, није тајна да је један од услова за издвајање квалитета. Отуда поштовање према младима који одаберу неку од школе уметничког опредељења

Значајан број година проведених у просвети повод је за задовољство послом заснованом на таленту дограђиваном током студија. А крај академског школовања, каже Босић, био је прилика за уверење како је цео свет његов, све док се није суочио са околностима које нису могле да га препознају као уметника. У њима ни средина у којој ствара није имала довољно разумевања за бројне идеје чија реализација, због начина на који у овом тренутку функционише, нису одмакле даље од жеља. У таквим околностима не преостаје ништа друго до да причека неко друго време уз жељу да то друштво препозна и подигне на виши ниво. До сада остварени домети приближени су љубитељима ликовне уметности на бројним изложбама у земљи и иностранству од којих се најзначајнијим сматрају у Београду, Крагујевцу, Чачку, Врњачкој Бањи, Неготину, Пироту... а посебно место заузима ретроспективна у краљевачком Народном музеју. Т. Радовановић

На репертоару Биоскопа “Кварт”

МАГАЗИН 555

10.7.2022.

Малци 2: Груов почетак

Највећа анимирана франшиза свих времена, и глобални културни феномен, представиће овог лета до сада неиспричану причу „Малци 2: Груов почетак“, о дванаестогодишњем дечаку који машта да постане највећи супер-зликовац на свету. У јеку седамдесетих година прошлог века, у сред помаме за бујним распуштеним косама и звонцарама, Гру одраста у предграђу и, као велики фан супер-групе супер-зликоваца, смишља план како да постане довољно зао како би могао да им се придружи. Срећом, у томе има велику помоћ верних поданика, Малаца. Кевин, Стјуарт, Боб и Ото, нови Малац који носи протезу и има очајнич-

ку потребу да угађа, заједно развијају вештине док са Груом граде прво склониште, експериментишу првим оружјем и крећу у прву мисију. Када је група зликоваца свргла свог вођу, легендарног борца Вилија Кобру, Гру добија прилику да постане њихов члан. Интервју не пролази добро, а постаће још горе када их надмудри и постане њихов смртни непријатељ. Док је у бекству Гру ће се обратити за помоћ најнеочекиванијој особи, Вилију Кобри, и открити да је чак и лошим момцима потребна помоћ пријатеља. Анимирана породична авантура у 2Д формату, синхронизована на српски језик, траје тачно сат и по, Кајл Ебда и Бред Ејблсон су је режирали према сценарију који су написали Метју Фогл и Брајан Линч, а гласове анимираним јунацима позајмили су Ђурђина Радић, Сандра Бугарски, Немања Живковић, Љубиша Динчић, Бојан Хлишћ, Милена Моравчевић, Данијел Корша, Марко Марковић, Лако Николић, Душица Новаковић Филм је на репертоару до среде 20. јула у пројекцијама које почињу у 19 сати.

Тор: Љубав и Гром „Тор: Љубав и гром“ из студија Марвел проналази Бога грома на путовању, за разлику од било чега са којим се икада суочио, у потрази за унутрашњим миром. Али, Торово пензионисање прекида галактички

убица познат као Гор Бог Месар, који тражи истребљење осталих богова. Да би се изборио са претњом, Тор тражи помоћ краља Валкирије Корга и бивше девојке Џејн Фостер, која на његово изненађење необјашњиво рукује магичним чекићем Мјолнир. Заједно се упуштају у мучну космичку авантуру како би открили мисте-

рију освете Бога Месара и зауставили га пре него што буде прекасно. Акциону авантуру у 2Д формату Таика Ваитити је режирао према сценарију у чијем писању су помогли Џенифер Кејтин Робинсон и Стен Ли. Филм траје минут краће од два сата, приказује се до 29. јула у пројекцијама које почињу у 21 сат, а главне улоге тумаче Крис Хенсворт, Натали Портмен, Теса Томпсон, Кристијан Бејл и Крис Прат.

МАГАЗИН 555

10.7.2022.

Кажу: „ Није тачно

За „демократску“ Србију, наступио је дан „Д“!

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

„Само кокодачу, а не носе јаја“! о: „Међу њима је, највише – јајара“!

„Демократске власти“ користе Вијагру? Осећај је „широких” народних маса!

Што голији пупкови, то празнији – дупкови!

МАГАЗИН 555

10.7.2022.

www.minjina-kuhinjica.com

Из Мињине кухињице

Мекан и укусан ролат којим можете обрадовати непца ваших укућана или спремити за неко славље и госте. Свакако комбинације су разне, од фила који можете обогатити неком пршутом, ренданим жутим сиром, зачинима, итд, зависно од вашег укуса. Испробајте рецепт и јавите како вам се свиђа и у којој прилици и комбинацији га волите и правите.

Потребно је: 4 јајета 1/3 кашичице соли 4 кашике брашна 6г прашка за пециво 2 кашике уља 350 г тиквица 200 г крем сира 75 г грчког јогурта 75 г мајонеза штапићи пуњени кикирикијем Пре само припреме ролата тиквицу припремите тако што је оперете, убрусом обришете и на крупно ренде изрендате. Посолите и оставите док припремате кору. Беланца одвојте од жуманаца. Беланца умутите миксером да запене, па додате со и наставите да мутите миксером. Након тога додајте и одвојена жуманца и још мало умутите. Сједините брашно и прашак за пециво

па додајте просејано у суд са умућеним јајима. Шаптулом промешајте да се смеса уједначи па додајте у уље. Тиквице благо оцедите и додајте у смесу. Промешајте па сипајте у плех величине 25x35цм који сте претходно обложили папиром за печење, а папир подмазали уљем. Пеците на 200 Ц, 1518 минута. Печену кору заједно са папиром уролате, још док је врућа, по ужој страни. Оставите да се охлади. За фил сједините креми сир, грчки јогурт и мајонез. Премажите преко коре, па сложите штапие и уролате ролат. Оставите да се охлади и стегне најбоље преко ноћи. Као декорацију, користиле сам благи ајвар, киселу павлаку, чери парадајз, рузмарин и измрвљене штапиће по бочној страни. Напомена: Ако спремате за нека славља па ће он бити на тањиру уз остало предјело, можете га оставити без премазивања. Када сам се спремала да правим овај ролат, тражила сам тиквицу са тамно зеленом кором али нажалост нисам је нашла, јер је много декоративнији патишпањ, али укус је исти, па чисто да знате.

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 10. И 16. ЈУЛА

МАГАЗИН 555

10.7.2022.

10. јул

48. п. н. е. — У бици код Дирахијума Јулије Цезар је једва избегао тежак пораз од Помпеја. 1461 — Стефан Томашевић постао краљ Босне 1553 — Џејн Греј, праунука Хенрија VII, крунисана за краљицу Енглеске, 9 дана касније свргла је Елизабета I Тјудор. 1584 — Балтазар Герард је у Делфту убио принца оранског Вилема I Оранског. 1609 — У Минхену је основана Католичка лига као одговор на оснивање Протестантске уније (1608), што је појачало тензије у Немачкој које су довеле до избијања Тридесетогодишњег рата (1618—48) у централној Европи. 1774 — Након шестогодишњег рата, Русија и Османско царство склопиле су Кучуккаинарџијски мир мир којим је Османско царство изгубило Крим, прихватила руско-турску границу на Бугу и признала Русији покровитељска права над Влашком и Молдавијом, као и над православним поданицима у Турској. 1789 — Александар Макензи је стигао до делте реке Макензи (река). 1821 — САД су преузеле Флориду након куповине од Шпаније. 1897 — У борби за превласт на подручју горњег Нила, француске трупе запоселе су Фешоуде (Кодок) у Судану, што је изазвало озбиљну кризу у англофранцуским односима. Компромисним решењем 1899. године, Француска је добила западни Судан, а долина Нила остала је под британском контролом. 1940 — Почела је битка за Британи-

ју у Другом светском рату нападом немачких бомбардера на британске конвоје у Ламаншу. 1940 — Француска Народна скупштина поверила је власт маршалу Филипу Петену, који је током Другог свеског рата предводио колаборационистичку владу са седиштем у Вишију. 1943 — Англо-америчке трупе у Другом светском рату искрцале су се на Сицилију. 1953 — Совјетски лидер Никита Хрушчов сменио је министра унутрашњих послова Лаврентија Берију, блиског Стаљиновог сарадника и егзекутора у стаљинистичким чисткама. 1962 — Из Кејп Каневерала је лансиран је први телекомуникациони сателит „Телстар“, који је омогућио пренос ТВ програма преко Атлантског океана. 1973 — Бахамска острва су стекла независност у оквиру Британског Комонвелта, после 190 година британске колонијалне владавине. 1976 — Због пуцања вентила у хемијској фабрици „Икмеза“ у близини Милана, облак хемијских материја, међу којима и диоксина, тешко је загадио четири општине. Севеза, Меда, Дезио и Чезена. То је била прва еколошка несрећа те врсте у Европи. 1985 — Агенти фрацуског Генералног директората за спољашњу безбедност су поставили бомбу и потопили брод Гринписа Дугин ратник у окландској луци. 1992 — Амерички суд осудио је бившег панамског диктатора Мануела Норијегу на 40 година затвора јер је дозволио кријумчарење дроге у Панами.

1992 — Завршиле се демонстрације у Београду 1992. — Студентски протест. 1994 — Леонид Кучма победио је на председничким изборима у Украјини. 1995 — Војне власти ослободиле су из шестогодишњег кућног притвора вођу бурманске опозиције и добитницу Нобелове награде за мир Аун Сан Су Ћи. 1999 — Шест афричких влада пот-

писало је споразум о прекиду ватре, чиме је окончан грађански рат у Демократској Републици Конго. Споразум је потписан без учешћа побуњеничких група умешаних у сукобе. 2000 — У гомили смећа која се срушила на сиротињско насеље, названо Обећана земља, у Манили (Филипини) страдало је више од 200 људи. 2001 — Цртеж Леонарда да Винчија продат је у аукцијској кући Кристи’с за рекорних 8,1 милиона фунти (11,4 милиона долара). 2011 — Потонуо је речни крузер Булгарија, при чему је страдало 105 путника.

11. јул 1276 — Папа Адријан V је наследио Иноћентија V као 186. римски папа. 1533 — Папа Климент VII екскомуницирао је енглеског краља Хенрија VI-

II, одбивши претходно да поништи његов брак с Катарином Арагонском и озакони везу с Аном Болен. 1796 — Одиграла се завршна фаза битке код Мартинића, након које Пипери и Бјелопавлићи улазе у састав Црне Горе 1882 — Британска медитеранска флота је почела са бомбардовањем Александрије у оквиру Англо-египатског рата. 1921 — Монголија је прогласила независност под називом Народна Република Монголија. Одржано је прво званично првенство Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у ватерполу. Победило је Сомборско спортско друштво. 1940 — Француски херој из Првог светског рата Филип Петен је постао председник Вишијевске Француске. 1960 — Премијер провинције Катанга у Конгу Моиз Чомбе прогласио је независност те покрајине, чиме су почели вишегодишњи немири у тој афричкој земљи. 1978 — У експлозији цистерне с течним гасом у шпанском медитеранском туристичком кампу у месту Сан Карлос де ла Рапита погинуло је око 200 људи. 1979 — Америчка свемирска станица „Скајлаб“, након шестогодишњег кружења око Земље, распала се приликом приземљења. 1987 — УН су прогласиле за петомилијардитог становника планете новорођеног дечака у Загребу Матеја Гаспара. 1991 — Авион са ходочасницима из Нигерије срушио се у пламену у Џеди, у Саудијској Арабији. Погинули су сви путници и чланови посаде (261). 1995 — У рату у Босни и Херцеговини Војска Републике Српске је заузела Сребреницу. Више од 30.000 људи, углавном жена и деце, пребачено је на територију под контролом владе у Сарајеву. Снаге Војске Републике Српске осуђене су касније да су на том подручју извршиле масакр и да је убијено око 8.000 босанских муслимана.[1][2] 1996 — Судско веће Хашког трибунала потврдило је оптужнице за ратне злочине и геноцид против председни-

ка Републике Српске Радована Караџића и војног команданта Ратка Младића. Суд је за њима расписао међународне потернице. 2000 — Уз посредовање председника САД Била Клинтона, у Кејмп Дејвиду су почели преговори о питању суверенитета над Јерусалимом између израелског премијера Ехуда Барака и палестинског вође Јасера Арафата. 2001 — У Камбоџи је одобрено доношење закона који би омогућио суђење бившим лидерима Црвених Кмера, током чије владавине је убијено 1.700.000 људи. 2003 — На осму годишњицу масакра у Сребреници у Поточарима код тог града сахрањени су посмртни остаци идентификованих 282 особе муслиманске националности, убијених у лето 1995. Том чину присуствовало је око 20.000 људи. 2004 — Борис Тадић свечано ступио на дужност председника Србије.

12. јул 1191 — Енглески краљ Ричард Лављег Срца заузео је у Трећем крсташком рату град Акру. 1543 — Енглески краљ Хенри VIII оженио се шести и последњи пут. Овог пута са Катарином Пар, удовицом лорда Латимера. 1690 — У бици на Бојну током Славне револуције, енглески краљ Вилијам III Орански победио је католичке снаге Џејмса II. 1806 — У Паризу је формирана Рајнска конфедерација у коју је ушло шеснаест немачких држава под протекторатом Наполеонове Француске. То је означило и крај Светог римског царства, које је укинуто 6. августа када се Франц одрекао царске немачке круне. Конфедерација се распала 1813. године након Наполеоновог пораза у Битке код Лајпцига. 1913 — Српска војска је у Другом балканском рату започела опсаду Видина. 1920 — Званично је отворен Панамски канал, шест година након што је кроз њега прошао први брод. 1941 — На Петровданском сабору

10.7.2022.

МАГАЗИН 555

Цетињу је у Другом светском рату проглашена квислиншка суверена и независна Црна Гора под протекторатом фашистичке Италије. Након напада Немачке на СССР у Другом светском рату, совјетска влада и Велика Британија потписале су у Москви споразум о узајамној помоћи и заједничкој борби против нацистичке Немачке. 1943 — У бици код Прохоровке у Другом светском рату, немачке и совјетске војске су се сукобиле у највећој тенковској бици свих времена. 1960 — Француска је признала независност колонија у Африци: Дахомеја, Нигера, Горње Волте, Обале Слоноваче, Чада, Централне Африке и Конга. 1979 — Гилбертова Острва у Тихом Океану су стекла независност у оквиру Британског комонвелта под називом Република Кирибати после 87 година британске колонијалне управе. 1993 — Земљотрес на северу Јапана активирао је клизишта и покренуо џиновске морске таласе (цунамије), у којима је око 200 људи изгубило живот. 1997 — Кубанска влада је, након лабораторијских испитивања, потврдила аутентичност посмртних остатака легендарног герилског вође Ернеста Че Геваре, пронађених у Боливији, где је убијен, а потом пребачен на Кубу, на основу споразума влада двеју земаља. 1998 — Француска је победом над Бразилом у Паризу у финалу светског фудбалског првенства, први пут постала првак света у фудбалу. 2001 — САД су објавиле црну листу земаља које нису започеле борбу против трговине људима. На том списку налазе се 23 земље, укључујући Израел, Грчку и Саудијску Арабију. Бивши бугарски цар Симеон II прихватио је кандидатуру за премијера те земље. На ту дужност је званично изабран у парламенту 24. јула. 2002 — У Београду је започела рад Комисија за ираду Уставне повеље будуће државне заједнице Србије и Црне Горе. 2003 — Савет безбедности УН продужио је мандат међународним ми-

ровним снагама у Босни и Херцеговини (СФОР) за годину дана и затражио да сви оптужени за ратне злочине буду приведени правди. Снаге Сфора размештене су у Босни и Херцеговини у јануару 1996. 2006 — Акцијама Хезболаха започео је Либански рат против Израела.

13. јул 1573 — Окончана је седмомесечна опсада Харлема у оквиру Осамдесетогодишњег рата. 1822 — Грчка војска код Термопила победила турску војску у рату за независност Грчке. 1837 — У Бакингемску палату палату у Лондону уселила се Викторија I, као први британски монарх. 1878 — Окончан Берлински конгрес којим су Србија, Румунија и Црна Гора добиле независност, Аустроугарска монархија право да окупира османску Босну и Херцеговину а Бугарска аутономију унутар Османског царства. 1887 — У Београду започела званична метеоролошка мерења и осматрања на Провизорној опсерваторији. 1919 — Британски дирижабл R34 слетео у Норфок чиме је постао прва летелица која је прелетела Атлантски океан, од Уједињеног Краљевства до САД. Путовање је трајало 182 часа ефективног лета. 1930 — У Монтевидеу, главном граду Уругваја почело је прво светско фудбалско првенство. 1941 — У Црној Гори је почео Тринаестојулски устанак против италијанског окупатора. 1943 — Кључна фаза Курске битке у Другом светском рату окончана је победом совјетске војске. У бици је учествовало око 6.000 тенкова. Немачка војска је изгубила око 2.900 тенкова. Погинуло је и повређено најмање 230.000 војника. 1944 — Почела је совјетска офанзива на Прибалтик у Другом светском рату. Црвена армија заузела је град Вилњус у Литванији. 1968 — У експлозији бомбе у биоскопу „20. октобар“ у Београду које је

подметнуло Хрватско револуционарно братство погинула је једна особа, а 77 је повређено. 1975 — Лансиран је амерички свемирски брод „Аполо“ из Кејп Канаверала у Флориди. Овај свемирски брод учествовао је у првој совјетско-америчкој мисији у свемиру. 1977 — Њујорк због нестанка струје остао у потпуном мраку. Полиција је ухапсила око 3.000 пљачкаша. 1985 — Рок концерти под називом „Live Aid“ у организацији певача и хуманитарног радника Боба Гелдофа одржани напоредо у Лондону и Филаделфији. Преко 60 милиона долара је било прикупљено. Телевизијски пренос концерта је пратило око 1,5 милијарда гледалаца широм света.

Совјетски скакач мотком Сергеј Бубка први пут у историји тог спорта прескочио шест метара у Паризу, чиме је постигао и светски рекорд. 1992 — Јицак Рабин преузео дужност премијера Израела и рекао да је спреман посетити престонице арапских земаља ради постизања мира на Блиском истоку. 1995 — На Цетињу проглашена аутокефална Црногорска православна црква, коју досад није признала ниједна православна црква на свету. Свечаности је присуствовало око 300 верника. 1996 — У Берлину је одржан фестивал под називом „Love Parade“. На улицама Берлина уз техно музику играло је око 500.000 људи. Био је то највећи

јавни скуп у том граду после Другог светског рата. 1999 — У центру Техерана више хиљада иранских студената сукобило се с полицијом због одлуке власти да забрани све митинге и незванична окупљања. 2000 — На Косову и Метохији полиција Уједињених нација саопштила је да се током првих шест месеци 2000. године у региону догодило преко 1.900 инцидената; да је убијено 19 особа и да је извршено низ напада, отмица, силовања и подметања пожара. 2001 — Генерал Первез Мушараф, пакистански председник, стигао у Индију на самит посвећен смиривању односа Пакистана и Индије. Ли Шаомин, кинеско-амерички научник, осуђен у Кини због шпијунирања у корист Тајвана. Кинеске власти наредиле његову депортацију. САД су затражиле од Кине да реши и случајеве пет затворених научника, такође америчких држављана. Формиран Одбојкашки клуб “Борац” из Бање Луке. 2006 — Почео је рат нападом Израела на Либан, где је Израел у задња 3 дана рата бацио преко 4 милиона касетних бомби, од чега је остало неексплодирано око 1 милион. Због велике количине бачених касетних у веома кратком року, дошло је до великог страдања цивила. После овог догађаја је почела кампања за забрану касетних која је резултирала доношењем конвенције о забрани касетних 1. августа 2010. у Уједињеним Нацијама. 2008 — У Малаги ватерполисти Црне Горе на дебитантском наступу освојили Европско првенство победом над репрезентацијом Србије. 2016 — Тереза Меј преузела место председника Владе Уједињеног Краљевства након повлачења њеног партијског колеге Дејвида Камерона. Меј је тако постала тек друга жена на месту премијера после Маргарет Тачер.

14. јул 765 — Цар Сјуан-цун из династије Танг је побегао из престоница Си’ана пошто су се Ан Лушанове снаге при-

ближиле граду током Ан Луашнове побуне. 1789 — Народ у Паризу заузео затвор Бастиљу, симбол монархије, у ком је било заточено свега неколико затвореника. Тај дан се сматра почетком Француске револуције и преокретом у европској историји. Тај се дан прославља као национални празник у Француској. 1867 — Код енглеског града Редхила шведски изумитељ динамита, Алфред Нобел, први пут демонстрирао свој изум. 1889 — Одржан скуп социјалистичких и комунистичких организација из Немачке и Француске, познат као Друга интернационала. Поред оснивања Друге интернационале, донета је резолуција о осмочасовном радном дану и о прослави 1. маја као дана међународне солидарности радника. 1900 — Војске Алијансе осам држава су заузеле Тјенцин током Боксерског устанка. 1901 — Отворено прво радничко позориште у Србији представама изведеним у кафани „Радничка касина“. 1902 — Основано је Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ у Сарајеву. 1933 — Националсоцијалисти у Немачкој, који су у јануару под вођством Адолфа Хитлера дошли на власт, забранили све опозиционе странке. 1933 — Почела је нацистичка еугеника са усвајањем Закона за спречавање наследно оболелог потомства који је захтевао обавезну стерилизацију сваког грађанина који пати од неког наводног генетског поремећаја. 1958 — Под вођством генерала Абдула Карима у Ираку извршен војни удар у ком су убијени краљ Фејсал II и премијер Нури ел Саид, чиме је Ирак постао република. 1959 — Поринут је први брод на атомски погон, USS Long Beach у Квинслију, у Масачусетсу. Брод је постизао брзину од 30 чворова на сат а имао је два нуклеарна реактора. 1965 — „Маринер 4“, америчка сонда лансирана 1964. године, направио је прве фотографије Марса. 1969 — После пораза репрезента-

10.7.2022.

МАГАЗИН 555

ције Хондураса од Салвадора у квалификацијама за Светско првенство у фудбалу 1970. и нереда усмерених против салвадорских миграната у Хондурасу, војска Салвадора је напала Хондурас. 1976 — Кинески грађевинари завршили железничку пругу названу „Танзам“, која је повезала луку Дар ес Салам у Танзанији и Замбију. У Канади је укинута смртна казна. 1992 — Амерички бизнисмен српског порекла, Милан Панић, постао први премијер Савезне Републике Југославије. 1997 — Хашки трибунал осудио босанског Србина Душана Тадића на 20 година затвора због учешћа у етничком чишћењу босанских Муслимана на подручју Приједора, у северозападној Босни. 1999 — После 17 година од краја рата између Аргентине и Уједињеног Краљевства за Фолкландска Острва, обновљени летови између Аргентине и тих острва у јужном Атлантику. 2000 — 25 година по завршетку Вијетнамског рата САД и Вијетнам склопили трговински споразум, који је Вијетнаму отворио врата Светске трговинске организације. Суд у Мајамију донео пресуду по коме највеће америчке компаније за производњу цигарета морају платити 145 милијади долара на име одштете пушачима са Флориде због угрожавања здравља. 2001 — Влада Србије је саопштила да је откривен камион-хладњача у акумулационом језеру хидроелектране Перућац, где је нађено између 50 и 60 лешева за које се претпостављало да су жртве рата између Савезне Републике Југославије на једној и НАТО пакта и побуњених Албанаца са простора Косова и Метохије на другој страни. 2016 — Најмање 84 људи изгубило је живот, а 100 је повређено на шеталишту у Ници пошто је камион улетео међу шетаче током прославе Дана пада Бастиље. Возач камиона убијен, у возило пронађене ручне гранате и наоружање.

15. јул 1099 — У Првом крсташком рату Крсташи су освојили Јерусалим. 1399 — Прво писано спомињање Јагодине, града у централној Србији, у извештају кнегиње Милице дубровачкој општини. 1240 — Новгородска војска кнеза Александра Невског је поразила шведску војску у бици на Неви. 1410 — пољско-литвански краљ Владислав II Јагело победио је Тевтонски ред у бици код Гринвалда. 1795 — Марсељеза постала званично химна Француске. 1813 — Почела велика Турска офанзива на свим фронтовима. Са запада је надирао босански везир са око 100.000 војника. Турска војска је сломила отпор Срба на Морави, Дрини и Тимоку. 1834 — Шпанска инквизиција је званично распуштена након скоро 356 година терора. 1869 — Француз Иполит Меж Морис је пантентирао маргарин, прехрамбени производ којим се покушала спречити масовна глад сиромашних слојева становништва. 1918 — Почела је Друга битка на Марни у Првом светском рату офанзивом немачке војске под командом генерала Ериха Лудендорфа. 1920 — Одлуком Привременог народног представништва, име државе Краљевство СХС је промењено у Краљевина СХС, тако да је од тог датума званичан назив државе био Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. 1937 — Пуштен у саобраћај канал Москва-Волга. Канал је дуг 128 km, дубок 5,5 метара и широк 85 метара. Тиме је регулисана река, а Москва је постала лука повезана са пет мора. 1941 — Први пут употребљене „каћуше“, прво ракетно оружје уведено у ратна дејства. То плотунско ракетно оружје употребљено је у бици код Орше у Другом светском рату. 1946 — Завршен је Београдски процес, суђење Драгољубу Михаловићу и још двадесеттројици оптуженика. 1958 — На захтев председника Камија Шамуна, америчке снаге искрца-

ле су се у Либану, чиме је започета њихова интервенција. Тиме су власти САД омогућиле Камију Шамуну да се поново кандидује за место председника. 1968 — На линији Москва-Њујорк успостављен први директни путнички авио-саобраћај између САД и СССР. Летове су почели обављати авиони компанија Аерофлот и Пан Америка. 1974 — Група грчких официра у кипарској Националној гарди и присталица припајања Кипра Грчкој извршила војни удар збацивши са власти председника и архиепископа Макариоса III. Власт је преузео Никос Сампсон, бивши лидер странке ЕОК, a архиепископ Макариос III привремено напустио Кипар. 1975 — Сојуз 19 ракета којом је управљао астронаут Алексеј Леонов и Аполо 18 под командом Томаса Ста-

форда лансирани су у орбиту око Земље, у оквиру совјетско-америчког програма којим је предвиђено њихово спајање у свемиру, два дана касније летелице су се спојиле у орбити, а посаде су размениле поклоне и руковале се. То је била прва права сарадња у свемиру два, у то време, непомирљива непријатеља. 1983 — Јерменски терористи напали просторије турске ваздухопловне компаније на париском аеродрому Орли. Том приликом погинуло је шест и рањено 46 људи. 1992 — Одржан скуп под називом „Жута трака“ чији је циљ био протест против дискриминације и претњи припадницима других етничких група. Скуп су организовали невладина организација Центар за антиратну акцију и странка Грађански савез Србије, а не-

посредан повод за протест било је присилно исељавање Хрвата из војвођанског села Хртковци. 1995 — Акцијом војске Шри Ланке окончана највећа офанзива тамилских побуњеника од 1987. године. Током те акције погинуло је најмање 300 људи. 1999 — На Косово и Метохију стигао шеф цивилне администрације Уједињених нација, Бернар Кушнер, а после доласка међународних мировних снага. Војни званичници су прогласили Косово и Метохију једним од најопаснијих места на свету због великог броја мина које су поставиле све стране у рату. 2000 — Зимбабве је поново уредио законом статус црних сељака на фармама у поседству белаца. 2001 — Шеик Хасина, премијер Бангладеша, после пет година напустио свој положај. На њему се задржао дуже од свих својих претходника. 2016 — Део турске војске је покушао државни удар против турског председника Реџепа Тајипа Ердогана.

16. јул 1054 — Кардинал Хумберт од Силва Кандиде, изасланик папе Лава IX, и цариградски патријарх Михајло су екскомуницирали један другог, што се узима за крајњи чин Великог раскола. 1212. - Битка код Лас Навас де Толоса, једна од најзначајнијих битака реконкисте. 1661 — Први пут у Европи једна банка је издала папирне новчанице. То је учинила Стокхолмска банка. 1790 — Амерички председник Џорџ Вашингтон је потписао Закон о резиденцији, одобравши место дуж реке Потомак за будући главни град САД, што ће касније постати Вашингтон. 1861 — Основано је Српско народно позориште у Новом Саду. 1867 — Жозеф Моније, француски врлтар, патентирао је у Паризу армирани бетон. 1917 — Спречен покушај бољшевика у преузимању власти у Русији. Лав Троцки је био ухапшен, а Лењин се повукао у илегалу.

1925 — У Багдаду је почело заседање првог изабраног парламента Ирака. 1935 — Постављен први паркинг мерач на свету у Оклахома Ситију. 1945 — У пустињи код града Аламогордо у држави Нови Мексико војска САД је извршила Тринити тест, прву пробу атомске бомбе. 1950 — На стадиону Маракана у Рио де Жанеиро фудбалска екипа Уругваја у финалу светског првенства победила екипу Бразила резултатом 2:1. 1951 — Белгијски краљ Леополд III абдицирао у корист сина Бодуена. 1965 — Отворен је 11,6 km дуг тунел испод Монблана који је повезао Италију и Француску. 1969 — Аполо 11, амерички свемирски брод, лансиран је из Кејп Канаварела у историјску мисију ка Месецу. 1976 — Бивша португалска колонија Источни Тимор анектирана од стране Индонезије, чиме је постао индонежанска 27. покрајина. 1979 — Садам Хусеин је постао председник Ирака. 1990 — У земљотресу на Филипинима погинуло више од 1.600 људи. 1994 — Делови комете ШумејкерЛиви 9 су почели да ударају у планету Јупитер, а први фрагмент је изазвао ватрену лопту чија је температура достизала око 24.000 К. 1998 — Албанци са Косова и Метохије конституисали паралелан косовски парламент. Полиција је запосела просторије и запленила документа о раду парламента. 2001 — Хуан Антонио Самаран, председник Међународног олимпијског комитета од 1980. године, пензионисан а затим именован за почасног председника МОК. Наследио га је Жак Рог, белгијски хирург. Кинески и руски председници Ђанг Цемин и Владимир Путин потписали пријатељски пакт којим су постављени принципи партнерства две земље у функцији заштите својих интереса. 2003 — Војним ударом је свргнута влада афричке острвске државе Сао Томе и Принсипе. То се догодило док је председник Фрадике де Менезес био у приватној посети у Нигерији.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Т. Радовановић Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs