Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година X * Број 556 * 17. jул 2022. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН 556

17.7.2022.

У овом броју:

Професионално и квалитетно Значајна помоћ пољопривредницима Краљево међу иноваторима Више цене превоза Унапређење пословног окружења Часно је радити за Србију Одлучно против комараца Сто жена - сто минијатура Елита града Краљева “Арт зона” уместо “Маржика” Богата сезона музичких догађања На репертоару Биоскопа “Кварт” Наличја српског лица Из Мињине кухињице Времеплов

6 12 16 18 22 24 30 34 36 42 46 56 58 60 62

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 556 17.7.2022.

17.7.2022.

МАГАЗИН 556

Свечано обележени Дан Копнене војске и крсна слава Друге бригаде

ПРОФЕСИОНАЛН - Служењем Литургије и сечењем славског колача у част светих апостола Петра и Павла, који представљају заштитнике ове јединице, отпочело обележавање Дана Копнене војске и крсна слава Друге бригаде. - Друга бригада Копнене војске свечано прославља 12 . јул у знак сећање на Бој на Карановцу који се одиграо на овај дан 1805. године. - Између два узастопна празника бригада успешно реализовала постављене задатке из све три мисије Војске Србије. - Честитка начелника Генералштаба генерала Милана Мојсиловића. - Награде припадницима јединице који су се између два празника истакли резултатима у раду

з дочек заставе и почасни поздрав пред припадицима Друге бригаде Копнене војске и овог 12. јула отпочело је обележавање Дана Копнене војске, дана јединице и њене славе. Војној свечаности прославе присуствовали су заменик команданта Копнене војске генерал мајор Слађан Стаменковић, команданти јединица из Гарнизона Краљево, директор Техничко-ремонтног завода Чачак, претходни команданти Друге бригаде, начелнике Чатвртог центра Војно-безбедносне агенције из центра Министарства од-

бране Краљево, представници Златиборског и Рашког управног округа, градова Краљево, Ужице и Нови Пазар, општина Врњачка Бања, Пожега, Прибој, Пријепоље, Ивањица, Рашка и Сјеница, Министарства унутрашњих послова и Безбедносно-информативне агенције, Српске православне цркве, католичке верске заједнице, јавних предузећа, Факултета за машинство и грађевинарство, удружења војних пензионера, учесника ратова и ратних војних инвалида, пријатељи и поштоваоци. Пригодној свечаности у

Касарни Рибница претходило је служење свете Литургије и сечење славског колача у част светих апостола Петра и Павла који представљају заштитнике ове јединице. Преносећи поздрав команданта Копнене војске генерал Стаменковић је потврдио уверење да ће Друга бригада и у наредном периоду извршавати све задатке и, уз помоћ претпостављених команди, учинити све да се побољша животни стандард њених припадника. Друга бригада Копнене војске све-

Фото: М. Радовановић

О И КВАЛИТЕТНО 7

17.7.2022.

МАГАЗИН 556

чано прославља 12 . јул као свој празник у знак сећање на Бој на Карановцу који се одиграо на овај дан 1805. године. Тада је српски народ, са око шест хиљада устаника под вођством Карађорђа Петровића и највиђенијим вођама и војводама тога времена, извојевао победу над Турцима и ослободио тадашњи Карановац, а данашњи град Краљево. Иако су губици у боју били обострано велики српски устанички талас је био незаустављив па су Турци, након преговора, на Петровдан 1805. године напустили Карановац а кључеве утврђења предали Карађорђу, након чега су устаници тријумфално ушли у варош. Историчари сведоче да је величанствена победа резултат огромне храбрости бораца, успешног командовања и преговарачких способности вођа устанка, што је повод за осећање посебног поноса изазваног чињеницом да баш ова јединица чува успомену на тај дан. Између два празника Друга брига-

да Копнене војске је успешно и на професионалан начин извршила планиране и ванредне задатке из све три мисије Војске Србије, које је пред њене припаднике поставила препостављена команда, и у сваком тренутку била поуздан и стабилан ослонац војном и државном руководству у очувању безбедности Републике Србије у додељеној зони одговорности. Једним од тежих задатака оцењено је обезбеђење административне линије са Косовом и Метохијом и контрола копнене зоне безбедности у Сектору Север, а потпуна контрола административне линије са Аутономном покрајином Косово и Метохија у дужини од близу сто педесет километара остварена је захваљујучи врехунској обучености и одговорности припадника јединице. О постигнутим резултатима сведочи податак да је само у овој години у копненој зони безбедности спречено више од четири стотине педесет покушаја илегалних прелазака

административне линије и више десетине бесправних покушаја сече шуме од стране наоружаних група са простора Аутономне покрајине Косово и Метохија. - У претходној години дана јединице Друге бригаде успешно су изршиле све планиране садржаје обуке појединаца и јединица, као и планиране вежбовне активности. Извели смо више од пет стотина гађања из личног и колективног наоружања, при чему су постигнути врло добри и одлични резултати. Извели смо више од стотину практичних облика обуке, један наш војник 21. пешадијског батаљона учествовао је на међународној вежби Здружени одговор у Републици Немачкој, а бригада је успешно учествовала на свим здруженим тактичким вежбама са бојним гађањем које су изводиле јединице Копнене војске Србије. У претходном периоду отпочело је интензивно опремање бригаде савременим модернизованим средствима

ратне технике, од којих посебно истичемо спремање противоклопних система, модернизовање ве-бе-еровима, самоходним хаубицама, противавионским топовима, оклопним борбеним возилима точкашима, борбеним оклопним возилима и радарима. Сва наведена средства ратне технике су успешно имплементирана у јединице Друге бригаде Копнене војске, људство обучено за њихову употребу, а отпочела је и модернизација борбених возила пешадије из Дванаестог моторизованог батаљона. Опремањем јединица канцеларијским намештајем, и отпочињањем инфраструктурних у касарни у Рашки, унапредили смо значајно услове за живот и рад припадника бригаде и смештај ратне технике, а ускоро очекујемо отпочињање инфраструктурних радова на делу објеката и у Касарни Рибница, каже командант Друге бригаде пуковник Синиша Сташевић нагла-

ском да је све то допринело да се одржи, и делимично унапреди, стање функционалне и оперетивне способности. Припадници Друге бригаде успешно су извршили и задатке из Друге мисије Војске Србије међу којима посебно место заузима ангажовање у мултинационалној операцији Уједињених нација у Либану. Након што су успешно извршени сви задаци постављени пред јединицу прошлог месеца се из ове операције вратила пешадијска чета из састава бригаде, а у две мултинационалне операције тренутно се налазе још три припадника ове јединице. У оквиру могућности, а на основу захтева цивилних власти, бригада је извршила значајан број задатака из Треће мисије. Поред традиционалних акција „Војни лекар на селу“ и „Цивилно-војна патрола“ кроз обуку инжињеријских јединица пружена је помоћ сестринству Манастира Жича на уређе-

њу простора, а органима локалне самоуправе на територији општине Ивањица у рашчишћавању трасе за електро мрежу. Да допринос припадника бригаде није окончан сведочи податак о реализацији пројекта „Водно обезбеђење са техничком водом у општини Сјеница“ који је у току. - У периоду који је пред нама кључни задатак бригаде биће да одржава и, кроз извођење обуке и наставак опремања модернизованим и савременим средствима ратне технике, стално унапређује своје способности. Један од првих задатака који нам предстоји у наредном периоду јесте формирање и стављање у употребу 211. брдско-планинарског батаљона у Прибоју. Наставићемо и са константном изградњом и јачањем наших војних колектива, а тежиште у раду биће нам да приђемо сваком припаднику на обуци и јединица у одржавању и чувању средстава ратне технике. Стално ценећи могуће ризике, изазове и претње, у својој зони

одговорности бригада мора имати способности да у свим условима, и у сваком тренутку, успешно изврши задатке добијене од стране војног и државног руководства у одбрани територијалног интегритета и суверенитета Републике Србије. Као посебан императив Друга бригада Копнене војске има заштиту безбедности и опстан-

ка српског народа на северу Аутономне покрајине Косово и Метохија, поручио је пуковник Сташевић. Обележавање дана јединице прилика је да, на основу Закона о Војсци Србије, Уредбе о радном времену, одморима и одсуствима војних лица и Правилника о признањима и неновчаним наградама, наградним одсустви-

Честитка

МАГАЗИН 556

17.7.2022.

Поводом дана Друге бригаде Копнене војске пристигле су многе честитке од којих се посебно истичу честитке начелника Генералштаба Војске Србије. - У име припадника Војске Србије и своје лично припадницима Друге бригаде Копнене војске честитам 12. јул Дан бригаде. Данашњи дан прослављате у знак сећања на ослобођење Карановца, данашњег Краљева, од турске власти срцима храбрих Карађорђевих устаника. У претходном периоду сте, захваљујући стручности и оспособљености, функционално одговорили намени и задацима јединице и допринели унапређењу оперативвне способности Војске Србије, чиме сте потврдили да сте важан чинилац функционисања Копнене војске. Уз жељу да и убудуће професионално и квалитетно извршавате постављене задатке честитам вам празник, поручио је начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић.

ма буду награђени припадници који су остварили изузетне резултате на функционалним дужностима.

Копнена војска Копнена војска је најбројнији и најопремљенији вид Војске Србије, a њена организација, састав, оружје и опрема прилагођени су додељеним мисијама и задацима, пре свега за дејства на копну. Oсновне јединице Копнене војске су батаљони и дивизиони, настали преформирањем некадашњих бригада, пукова или јединица сличног ранга, избором најбољег људства, најбоље и најперспективније опреме. Копнена војска, под командом генерал-пуковника Милосава Симовића, састоји се од седам јединица ранга бригаде, четири самостална батаљона, Техничког ремонтног завода и Центра за обуку јединица за мултинационалне операције. Команда се налази у Нишу, а њене јединице су размештене на целој територији Републике Србије. Као основни задаци дефинисани су одвраћање од оружаног угрожавања,

обезбеђење административне линије према Косову и Метохији и контрола Копнене зоне безбедности, обезбеђење услова за мобилизацију и развој Војске и других органа и организација система одбране, учешће у међународној војној сарадњи и мултинационалним операцијама и пружање помоћи цивилним властима у случају природних непогода, техничко-технолошких и других несрећа. Претеча српске војске, али и Копнене војске као најстаријег и најмасовнијег вида, јесу прве регуларне трупе које су формиране за време Првог српског устанка 1808. године, када је Карађорђе основао батаљон „регулаша“ и батерију топџија. Развојем српске државе развијала се и војска, а добијање независности 1878. године, и увођење стајаће војске са резервом састављеном од три позива према годиштима, прилика је да Србија добије савремено организовану и наоружану војску која је успешно водила ослободилачке ратове од 1912. до 1918. године. Између многих битака изузетно значајно место припада Колубарској

бици због чега се датум почетка 16. новембар обележава као Дан вида Копнене војске и Дан рода пешадије. У историју ратовања ова битка је ушла као јединствени пример да се војска, којој је предвиђен потпун слом, за кратко време реорганизује, пређе у контраофанзиву и нанесе непријатељу одлучујући пораз.

Друга бригада Копнене војске Друга бригада Копнене војске формирана је са циљем да извршава мисију и задатаке Војске Србије кроз развијање и унапређивање оперативних способности и достизање потребне расположивости снага за извођење операција и пружање помоћи цивилним властима приликом природних непогода, техничко-технолошких и других несрећа. Јединица се састоји од пешадијских, оклопно-механизованих, артиљеријских и артиљеријско-ракетних јединица ПВО, инжињеријских и јединица везе. У њеном саставу су команда 11 јединица ранга батаљона-ди-

визиона под командом пуковника Жељка Кузмановића, а јединице су стациониране у Рашки, Новом Пазару, Ваљеву и Краљеву. Бригада је формирана 28. марта 2007. године, од делова 252. оклопне, 20. моторизоване, 305. инжињеријске, 37. моторизоване бригаде и 401. артиљеријско-ракетне бригаде ПВО, а у њен састав ушли су и делови 228. батаљона везе, 24. батаљона за специјална дејства и 524. логистичке базе. Као основни задаци дефинисани су изградња и одржавање оперативних способности за извршавање задатака у оквиру све три мисије Војске Србије, обезбеђење административне линије према Косову и Метохији и контрола Копнене зоне безбедности, обучавање и увежбавање команди и јединица за извршење наменских задатака учешће припадника бригаде у мултинационалним операцијама припрема и ангажовање јединица за пружање помоћи цивилним властима у санацији последица природних непогода, техничкотехнолошких и других несрећа. Т. Радовановић

Потписани уговори са добитницима подстицаја

МАГАЗИН 556

17.7.2022.

ЗНАЧАЈНА ПОМОЋ ПО О

- Подстицај у висини од тридесет одсто вредности инвестиције, на подручју са отежаним условима рада у пољопривреди четрдесет пет. - Максималан износ ограничен на двеста педесет хиљада динара по пројекту. - Од тридесет седам милиона и четири стотине двадесет пет хиљада динара расподељено тридесет милиона двадесет хиљада и сто деведесет динара. - До истека рока стигло сто педесет пријава од којих сто четрдесет пет подносилаца захтева испуњава услове конкурса. - Деведесет уговора произвођачима млека, четрдесет један меса, девет у области воћарске производње а пет пчеларства

ОЉОПРИВРЕДНИЦИМА

онд за развој пољопривреде града Краљева основан је у децембру 2011. године да, као индиректан корисник, средствима градског буџета финансира регресирање трошкова осигурања усева, плодова, младих вишегодишњих засада, расадника и животиња, трошкова вештачког осемењавања уматичених крава и јуница и камата за пољопривредне кредите. Додатна средства намењена су подстицању развоја пољопривредне производње, побољшања квалитета живота и ширења економских активности на селу кроз субвенционисање дела трошкова за пројекте из области примарне пољопривредне производње и узгоја животиња, повртарске производње за пластенике, системе за наводњавање, садни материјал и заштиту биља, а пројеката из области воћарства за системе за наводњавање и садни материјал. Сем њих планирана су и средства за унапређење органске производње, пчеларства, рибарства и производње печурака, спровођењу програма саветодавних и стручних послова у пољопривреди кроз едукацију пољопривредних произвођача.

МАГАЗИН 556

17.7.2022.

Конкурс Носиоцима пољопривредних газдинстава са територије града Краљева, уписаним у Регистар пољопривредних газдинстава са активним статусом, упућено је обавештење којим локална самоуправа потврђује да је расписан оглас за давање у закуп на коришћење пољопривредног земљишта у државној својини за агроекономску 2022/2023. годину. Обилазак пољопривредног земљишта које се даје у закуп и коришћење може се извршити 20. јула, а рок за подношење документације за пријављивање истиче у тринаест сати седам дана касније. Oглас за јавну лицитацију у првом кругу истакнут је на званичном сајту града Краљева, огласној табли Градске управе и Управе за пољопривредно земљиште Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде. На основу Програма подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја у овој години, Правилника о условима, поступку и начину коришћења средстава за подстицаје инвестицијама у физичку имовину пољопривредних газдинстава и Статута града Краљева, Градско веће је на седници од 20. априла расписало јавни оглас за доделу средстава за подстицање инвестиција у физичку имовину пољопривредних газдинстава. Јавним позивом су позвани пољопри-

вредници са пребивалиштем на територији града Краљева, уписани у Регистар пољопривредних газдинстава као носиоци комерцијалног пољопривредног позоришног газдинства у активном статусу којима је пољопривреда основна делатност а обављају је на територији града, да поднесу захтев за остваривање права на подстицај у висини од тридесет одсто вредности инвестиције. Изузетак су инвестиције на подручју са отежаним условима рада у пољопривреди којима је намењено че-

трдесет пет одсто вредности укупне инвестиције, а максималан износ је ограничен на двеста педесет хиљада динара по једном. Јавним позивом је дефинисано да се у Сектору Млеко средства могу користити за набавку квалитетних приплодних грла млечних раса, говеда, оваца и коза, а у Сектору Месо за набавку квалитетних приплодних грла говеда, оваца, коза и свиња које се користе за производњу меса. Пољопривредним произвођачима у Сектору Воће, грожђе, поврће средства се додељују за подизање нових или обнављање постојећих вишегодишњих засада воћака, хмеља и винове лозе, подизање и опремање пластеника за производњу воћа, поврћа, цвећа и расадничку производњу, набавку машина и уређаја и опремање система противградне заштите у воћњациам са вишегодишњим засадима. У Сектору Остали усеви, који укључују житарице, индустријско ароматично и зачинско биље, инвестиције су намењене куповини машина и опреме за наводњавање, а Сектору Пчеларство за набавку

нових пчелињих друштава и опреме за пчеларство. Подстицајна средства искључују коришћење за плаћање пореза, укључујући и порез на додату вредност, царинских, увозних и осталих административних такси и накнада за потребе сагласности од државних институција и јавних предузећа, трошкове банкарскох провизија, јемстава и слично, превоза, монтаже и других каквим се сматрају куповина половне опреме, механизације и материјала и допринос у натури кроз сопствени рад и материјал. Бодовање подносилаца захтева за доделу средстава дефинисано је посебним правилником, па се пољопривредницима који ранијих година нису користили буџетска за ове намене додељује тридесет бодова, лицима са четрдесет и мање година двадесет, подносиоцима са најмање четвртим степеном стручне спреме и са пребивалиштем у месту реализације инвестицције по петнаест, а са више од пет чланова домаћинства, и ако је подносилац жена, по десет бодова. Рок од

тридесет дана почео је да тече 5. маја, а задатак да спроведе поступак, изврши оцену поднетих пријава и утврди предлог решења за доделу тридесет седам милиона и четири стотине двадесет пет хиљада динара поверен је Савету за пољопривреду. До истека рока стигло је сто педесет пријава, а комисија задужена за спровођење поступка оценила да сто четрдесет пет подносилаза захтева испуњава услове конкурса, четири не испуњавају а један је одустао. Од укупно планираног износа средстава додељено је тридесет милиона двадесет хиљада и сто деведесет динара од којих деведесет произвођачима млека, четрдесет један меса, девет у области воћарске производње а пет пчеларства. Након што је четрдесет добитника средстава потписало уговоре неколко дана раније, а додељен износ већ исплаћен, прилика да то учине остали пружена је половином минуле недеље уз очекивање да за неколико дана добију новац намењен реализацији пројеката којима су учествовали на јавном позиву. Т, Радовановић

МАГАЗИН 556

17.7.2022.

Признања Министарства заштите животне средине

КРАЉЕВО МЕЂУ - Признања добило једанаест тимова иноватора из јавног, приватног, невладиног и истраживачког сектора, као и шест локалних самоуправа. - Србији не мањкају иновације у приватном и јавном сектору, али ни у научним институцијама и невладиним организацијама. - У реализацију иновативних решења уложено око једанаест милиона долара. - Награђене иновације реализоване у оквиру пројекта „Локални развој отпоран на климатске промене“

инистарство заштите животне средине и Програм Уједињених нација за развој доделили су признања најуспешнијим иноваторима који су у пракси спровели решења за смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште, и тако градове и општине у Србији учинили отпорнијим на климатске промене. Решења су реализована захваљујући подршци Глобалног фонда за животну средину, а очекује се да допринесу смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште у Србији еквивалентом пола милиона то-

на угљендиоксида. Према проценама стручњака то је једнако пошумљавању сто четрдесет пет фудбалских стадиона, или садњи сто петнаест хиљада стабала дрвећа. Признања је добило једанаест тимова иноватора из јавног, приватног, невладиног и истраживачког сектора, као и шест локалних самоуправа. Спроведени пројекти су показали да Србији не мањкају иновације у приватном и јавном сектору, али ни у научним институцијама и невладиним организацијама чија решења већ показују велики утицај у локалним заједницама.

Уз све то Министарство заштите животне средине је уложило значајне напоре да обједини релевантне податке локалних самоуправа и приватног сектора за климатске промене. То ће кроз обједињени информациони систем радити и убудуће, а на основу тачних података планирати активности и финансијска средства за њихово спровођење. Од иновација чије је спровођење подржано у пракси, и награђено, очекује се да допринесу очувању здраве животне средине и отварању нових, зелених радних места чиме се помаже Ср-

бији да ублажи утицај климатских промена на развој привреде и друштва. Признања за Лидере у иновацијама додељена су шабачком Јавно-комуналном предузећу Топлана, предузећима Есотрон, Југо-Импекс Е-рециклажа, GreenEnergy Point, Sanicula, Телефон – Инжењеринг, Global Sustainabiliy Experts, Институту Михајло Пупин, Институту за мултидисциплинарна истраживања, организацији цивилног друштва Национална асоцијација аутохтоних и електричних возила и граду Краљеву. Разлог се огледа у податку да примена њихових решења у пракси доприноси повећању енергетске ефикасности система даљинског грејања а удела обновљивих извора енергије у укупном енергетском миксу, дигитализацији и уштедама ресурса у пољопривредној производњи. Уштеда се огледа и у искоришћавању отпада за добијање нових производа, ђубрива и енергије, увођењу циркуларних модела пословања, промоцији одрживог модела саобраћаја, пречишћавању ваздуха у урбаним

срединама, као и раној најави и спречавању шумских пожара. Сем тога значајним се оцењује податак да је захваљујући њима отворено тридесет пет нових зелених радних места. Укупна вредност средстава која су награђени тимови уложили у реализацију иновативних решења, и су-финансирања које су обезбедили Глобални фонд за животну средину и Министарство заштите животне средине, процењена је на износ од око једанаест милиона долара. За увођење информационих система за прикупљање и отварање података о емисијама гасова са ефектом стаклене баште, и израду локалних планова ниско-угљеничног развоја, признавања за иновације добило је шест локалних самоуправа, Крагујевац, Крушевац, Краљево, Ниш, Шабац и Сремска Митровица. Ови системи и акциони планови ће им омогућити бољи увид у податке о емисијама гасова са ефектом стаклене баште у секторима енергетике, саобраћаја, управљања отпадом, пољопривре-

де и шумарства, како би на основу њих могле да прате спровођење постојећих мера за смањење емисија и боље планирају нове мере у будућности. Специјална признања додељена су предузећу Југо-Импекс Е-рециклажа из Ниша у категорији Допринос смањењу угљеничног отиска, Јавном комуналном предузећу Топлана Шабац за Најбоље дигитално решење а организацији цивилног друштва БиоИдеа за Највећи утицај у локалној заједници, док су у категорији Најбоља иновација признање поделили Институт за мултидисциплинарна истраживања и Институт Михајло Пупин. Све награђене иновације реализоване су у оквиру пројекта „Локални развој отпоран на климатске промене“, који је у протеклих пет година, у партнерству са Министарством заштите животне средине, спровела Канцеларија Уједињених нација за пројектне услуге, уз финансијску подршку Глобалног фонда за животну средину. Т. Радовановић

Фото: УНДП

ИНОВАТОРИМА

Усвојен захтев краљевачких таксиста

МАГАЗИН 556

17.7.2022.

ВИШЕ ЦЕНЕ

Е ПРЕВОЗА

- Од прошле године цена горива повећана за скоро трећину. - Укинута подела на дневну и ноћну тарифу. - Изузетак прва два дана у години и период божићних и ускршњих празника. - Јединствена тарифа у прилог корисницима услуга. - Неопходна измена нормативних аката којима би елементи такси тарифе представљали минималну цену превоза. - Старт двеста динара, седамдесет три по пређеном километру и пет стотина за сваки сат чекања. - Првог и другог дана у години, на Божић и Ускрс, старт двеста педесет динара, за сваки пређени километар а чекање седам стотина динара. - Разлози за повећање цена темеље се на реалном расту трошкова пословања који не може да се надокнади на други начин. - Реални трошак зараде четири хиљаде динара дневно

начајно повећање цена горива и пораст бруто зарада запослених у односу на 1. јул прошле године повод су за захтев такси превозника да се преиспита цена по којој обављају услуге на територији града Краљева. Разлог се огледа у процени да ова врста трошкова са четвртином, а зарада запослених са око половином, учествује у укупним трошковима пословања. То је показала анализа рада такси превозника спроведене у циљу утврђивања минималне цене превоза која би им омогућила да покрију трошкове пословања и остваре добит од највише десет процената. Приликом анализе коришћен је принцип утврђивања цене елемената такси превоза из јула прошле године којим је утврђено да се радним данима и суботом, у периоду од шест до двадесет два сата, старт наплаћује сто шездесет динара, пређени километар шездесет седам, време чекања четири стотине динара по сату а превоз

МАГАЗИН 556

17.7.2022.

пртљага тежег од тридесет килограма педесет. Радним данима у периоду од двадесет два до шест сати ујутро, недељом државним и верским празницима, старт је наплаћиван сто шездесет динара, вожња за сваки пређени колометар седамдесет пет а цене чекања и превоз пртљага тежег од тридесет килограма нису мењане. Једним од елемената оперативних трошкова претпостављено је да просечно возило троши десет литара течног нафтног гаса и један литар безоловног бензина на сто пређених километара, да је цена гаса била осамдесет два а безоловног бензина нешто мање од сто шездесет девет динара по литру и да возило у току дана пређе сто шездесет седам километара. Минимална цена гаса је 30. маја ове године достигла износ од скоро сто један а бензина сто осамдесет седам динара по литру, па повећање у односу на претходни период износи тридесет

три, односно двадесет, одсто што је повећало цену горива за скоро трећину. Анализа је потврдила да се у претходном периоду, због могућности злоупотребе, подела на дневну и ноћну тарифу није показала сврсисходном па је за наредни период предложено увођење јединствене у трајању од двадесет четири сата радним даном укључујући суботу и недељу, која би ишла у прилог корисницима услуга. Изузетак би била прва два дана у години и период божићних и ускршњих празника. Такси превозници траже од надлежних служби да изврше измене нормативних аката којима би елементи такси тарифе представљали минималну цену превоза. Овим би се, верују, у овој области увео принцип тржишне економије који омогућава конкуренцију и одрживо пословање, а онемогућавају злоупотребе каквих је било претходних година. Нове минималне цене подразуме-

Фиксне трошкове допуњава издавање дозволе за возило и возача, накнада за коришћење стајалишта, регистрација, осигурање путника и возила, чланарина у удружењу, реклама и остало што је процењено на хиљаду динара дневно. Просечна зарада запосленог је процењена на нешто више од осамдесет хиљада динара месечно, а како је због рестриктивних законских услова приметан недостатак радне снаге да би се возило максимално експлоатисало, и поштовале одредбе којим се уређује радни однос, неопходно је имати три запослена по једном па је реални трошак зараде запослених процењен на четири хиљаде динара дневно. Оперативни трошкови израчунати су на основу процене да просечно возило троши десет литара гаса и један литар бензина на сто пређених километара што, по тренутним ценама, износи више од две хиљаде и триста динара дневно. Трошкови одржавања

возила достижу три динара по километру што, са претпостављених сто шездесет седам, износи око пет стотина динара сваког дана. Израчунато је да просечан број вожњи једног возила не прелази тридесет а просечна дужина два и по километра па, с обзиром да је кратка, покривеност наплаћеним километрима не прелази четрдесет пет одсто. С обзиром да укупни трошкови, као збир фиксних и оперативних, по дану износе најмање осам и по хиљада динара, уз претпостављену добит од десет процената, таксисти су израчунали да би укупан приход у току једног дана требало да изнесе нешто више од девет хиљада и триста динара. Разлоге такси превозника усвојило је Градско веће и на последњој седници донело нову одлуку о ценама елемената такси тарифе за обављање такси превоза путника на територији града Краљева. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

вају двеста динара за старт, седамдесет три по пређеном километру и пет стотина за сваки сат чекања без трошкова превоза пртљага тежег од тридесет килограма и доласка на назначену адресу. У дане државних празника, првог и другог дана нове године, на Божић и Ускрс, старт би се наплаћивао двеста педесет динара, за сваки пређени километар сто а чекање седам стотина динара по сату чиме би цена просечне вожње такси превозом поскупела за око десет процената. Разлози за повећање цена темеље се на реалном расту трошкова пословања који не може да се надокнади на други начин. Таксисти су израчунали да вредност просечног возила, опремљеног за вршење услуге превоза, достиже шест стотина хиљада динара што значи да се током двадесет четири месеца, колико износи његов век, амортизује нешто више од осам стотина динара дневно.

Представљени прелиминарни резултати пројекта

МАГАЗИН 556

17.7.2022.

УНАПРЕЂЕЊЕ ПОСЛО О

- Истраживање у сто четрдесет локалних самоуправа и градских општина са циљем прикупљања података за успостављање локалног индекса еУправе који ће мерити напредак у развоју електронске управе. - Први резултати до краја јула. - Кључни документ у области еУправе и еПословања треба да буде усвојен до краја ове године. - Обука из информационе безбедности за тридесет пет систем администратора из локалних самоуправа. - Завршна обука за електронско фактурисање за више од сто педесет полазника из државних предузећа, јавних установа и јединица локалних самоуправа а састанку Савеза за еУправу, коме је присуствовало око четрдесет чланова, презентовани су први прелиминарни резултати пројекта ЛЕИ у оквиру којег је спроведено истраживање у сто четрдесет локалних самоуправа и градских општина са циљем прикупљања података за успостављање локалног индекса еУправе који ће мерити напредак у развоју електронске управе. Пројекат се спроводи уз финансијску подршку Европске уније, а први резултати за појединачне општине, градове и градске општине очекују се до краја јула. Члановима је представљена и нова координаторка која ће у наредном периоду водити Савез за еУправу и истакнут значај Акционог плана за Програм развоја за период од 2023. до 2025. године. Акциони план је кључни доку-

мент у области еУправе и еПословања, који треба да буде усвојен до краја ове године. У оквиру њега посебно се истичу четири циља, Развој инфраструктуре у електронској управи и обезбеђивање интероперабилности, Унапређење правне сигурности у коришћењу електронске управе, Повећање доступности електронске управе грађанима и привреди кроз унапређење корисничких сервиса и Отварање података у јавној управи, а на иницијативу Националне алијансе за локални економски развој у докумет је уврштена мера Унапређења доставе у електронској управи (еДостава). У сарадњи са Националним центром за превенцију безбедносних ризика у ИКТ системима спроведено је десет обука из информационе безбедности за тридесет пет систем администратора из локалних

самоуправа, а у сарадњи са Министарством финансија организована завршна обука за електронско фактурисање за јавни сектор, на којој је учествовало више од сто педесет полазника из државних предузећа, јавних установа и јединица локалних самоуправа. Савез за еУправу основан је у јулу 2016. године са циљем дефинисања препорука привреди за унапређење пословног окружења кроз развој електронске управе и електронских сервиса, промовисања и пружања подршке унапређењу еУправе у Србији. У саставу има седамдесет седам чланова из привредног сектора у области нформационих и комуникационих технологија, финансија и осигурања, трговине, локалних самоуправа и других институција, удружења и организација цивилног друштва. Т. Радовановић

Фото:М. Радовановић

ОВНОГ ОКРУЖЕЊА

Сведоци демократских промена: Зоран Вукадиновић (2)

МАГАЗИН 556

17.7.2022.

ЧАСНО ЈЕ РАДИТИ ЗА СРБИЈУ

- Када је опозиција 1996. године после силних перипетија, много касније од проглашења првих резултата, ипак успела да обезбеди подршку 37 од 70 одборника у Скупштини општине социјалисти и јуловци су се осетили превареним. - Дан када су демократске снаге најавиле нов период у историји Краљева они који су изгубили власт сматрају почетком пропадања. - Инсистирање на елиминисање свега што би подсећало на претодних пола века, и одрицање од многих добрих ствари, повело град у суноврат. - Краљево од 2000. године проживљава најтежи период у дугогодишњој историји без имало изгледа да би ситација у догледно време могла бити значајније промењена на боље. - Време лудовања левих и десних довело је до суноврата. - Људи који су положили животе у одбрани отаџбине занемарени су и о њима нико не води рачуна

Зоран Вукадиновић

17.7.2022.

МАГАЗИН 556

страживање узрока који су 2000. године довели до промена на челу државе, и локалним самоуправама, потврђује да петнаест година након тог периода и даље постоје бројне недоумице и дијаметрално супростављени ставови оних који су били приморани да, после полувековне владавине, препусте власт и других који су их наследили на најзначајнијим местима система. И док су све гарнитуре на власти након 2000. године разлоге за драстичан пад стандарда највећег броја становника тражиле у ранијем периоду представници поражених снага су склони веровању да је то резултат неспособности они који су је преотели уз помоћ из иностранства. Историчари се још не оглашавају, јер сматрају да је период од деценију и по исувише кратак да би се изводили мериторни закључци, а ставови за и против свега што се дешавало и даље су честа тема неформалних скупова и приватних разговора. Ма колико чињенице о неким дешавањима биле егзактне није неуоби-

чајено да се тумаче на различите начине, а свака од супростављених страна настоји да у њима пронађе елементе који би умањили значај оне друге. У том надмудривању се не бирају речи како у осуди туђих тако и величању својих активности, па старијим генерацијама остаје да се сећају а млађим да закључке изводе на основу информација које им се чине реалнијим. Неке чињенице је ипак тешко побити, па у време када је припадност политичким странкама на власти добар начин да се из државне касе извуче што је могуће више готово невероватно звучи податак да је посланик Социјалистичке партије Србије у Народној скупштини Милош Нешовић сваког месеца принадлежности које му следују по закону упућивао као донацију краљевачком Центру за социјални рад. О томе сведочи тадашњи посланик Југословенске левице у републичком парламенту Зоран Вукадиновић који је, уз прописно овлашћење, подизао овај новац и предавао га као донацију. То је добар повод за питање колико је било

ко од данашњих посланика спреман на овакву жртву и да ли је место у парламенту само награда за партијску ослушност. Пљуштале су пред крај деведесетих година оптужбе упућене на рачун владајуће коалиције како ненаменски троши и оно мало пара које се слива у државну касу, а циљ је био да се створи што веће незадовољство у и онако незадовољном бирачком телу пред долазеће изборе. У време кад је нападе у Краљеву требало да амортизује реконструкција интернистичког дела зграде Здравственог центра „Студеница“ били су незадовољни и локални грађевинари због тврдње да паре опет одлазе предузећима из других градова. Зоран Вукадиновић много година касније уноси мало више светла у те догађаје потврдом да из државне касе у реконструкцију није уложен ни један динар, а да су сви радови резултат донације друштвено одговорних предузећа. Најближи сарадник председнице Југословенске левице Мире Марковић у то време је била Лепосава Милиће-

вић којој је, као министру здравља, упућен захтев за средства потребна за реконструкцију болничке зграде. У ситуацији кад за то није био пара соломонско решење нађено је у договору са представницима ваљевске компаније „Вујић“ која у време санкција међународне заједнице, због све тежих услова привређивања, није била у могућности да плаћа доприносе за здравствено осигурање запослених. Део обавеза према фонду здравственог осигурања подмирен је израдом комплетне столарије за потребе краљевачке болнице, а сличним путем кренули су свилајиначки „Компо“ изградњом намештаја, Електронска индустрија из Ниша која се произвела фиксаторе и другу опрему, али и друга предузећа. - Радове је водио директор Западне Мораве Миленко Стефановић, а радници улазили у катакомбе испод нивоа тла и износили огромне количине земље из подрума. Помагали су „Амига“ и „Радијатор“ а кад фирме којима је унапред плаћено да изврше стерилизацију целог објекта то нису

учиниле директор Института за јавно здравље омогућио да то ураде њихови стручњаци како би била добијена дозвола за рад. Стефановић је са подизвођачима направио болницу као у Америци, а довели смо у Краљево председника Владе Мирка Марјановића и председника државе Слободана Милошевића. Гласање у парламенту иницирано је захтевом да општине Краљево, Врњачка Бања и Рашка плате износ доприноса, а ко је од наших посланика гласао у интересу Краљева а ко против, како се понашала лева а како десна страна, најбоље сведочи стенограм са седнице – каже Вукадиновић. Када је опозиција 1996. године после силних перипетија, много касније од проглашења првих резултата, ипак успела да обезбеди подршку 37 од 70 одборника у Скупштини општине социјалисти и јуловци су се осетили превареним. Дан када су снаге које су се прогласиле демократским најавиле нов период у историји Краљева они који су изгубили власт сматрају почетком

пропадања, а ни деценију и по касније Вукадиновић нема лепих речи за власт која дуго није успела да успостави добру сарадњу са републичком. Основ је сазнање да се по сваку цену инсистирало на елиминисање свега што би подсећало на претодних пола века, па су се врло лако одрекли многих добрих ствари и повели град у суноврат. То потврђује тезу да је Краљево увек било пробни балон, како за уличне протесте и отимање власти тако и за принудну управу само коју годину касније кад су се сукобили интереси коалиционих партнера. Све води ка уверењу да Краљево од 2000. године проживљава најтежи период у дугогодишњој историји без имало изгледа да би ситуација у догледно време могла бити значајније промењена на боље. Емотивно везан за село из кога потиче Вукадиновић подсећа на не тако давно време кад је, као најмлађи председник месне заједнице у Србији, пресудно утицао да до Ратине са 15 километара удаљеног извора стигне здрава пијаћа вода, адаптира се стара

17.7.2022.

МАГАЗИН 556

и изгради нова школска зграда, асфалтирају бројни сеоски путеви. Одговор на тврдње супротне стране како то није ништа посебно потврђује да би ово село у експанзији на улазу у град врло брзо могло постати руина. Ма колико се чинило да су две стране непомирљиве по питању бројних проблема не би се могло рећи како у скупштини оштине нису уопште сарађивале. Сарадња је постојала ма колико представници нове власти истрајавали у тежњи да не користе полувековно искуство представника дојучерашње. Поприлично непријатна атмосфера утицала је да се бројни угледни људи одрекну даљег политичког ангажовања након смена са одговорних места током дуготрајног процеса. Последњи од оних који је смењен био је Зоран Вукадиновић. - То време лудовања левих и десних довело је до суноврата. Сећам се кад су у Скупштину дошли Черномирдин и Ахтисари који су посланицима причали једно само дан пре него што су почеле да падају бомбе. Њима је

требало Косово и рудна богатства на том простору, па су тражили неког изнутра да им помогне, а Краљево је опет жртва јер је на хиљаде људи мобилисано. Био сам и ја и први пут у животу видео како људи горе кад су бомбардовали шиптарску колону код Ђаковице, јер су мислили да је наша војска. Људи који су положили животе у одбрани отаџбине занемарени су и о њима нико не води рачуна. Кад је погинуо Ивица Драгањац Буцко из Ратине направили смо спомен чесму испред школе у коју је ишао, а јединој улици у селу дали његово име. Моја је дужност била да замолим одборнике да гласамо и није било проблема, али су нас преварили за много тога, као и за тенк на Тргу Светог Саве који су склонили јер је некоме сметао. Што нам је сметао тенк који су, приликом ослобођења Краљева, возили четници. Нису га померили партизани него демократска власт – каже Вукадиновић уверен да се у Краљеву назиру боља времена првенствено захваљујући тиму младих

и образованих људи који након априлских избора полако заокружују локалну власт. Заоштравање између две супростављене стране погоршало се након погибије високох функционера Српског покрета обнове на Ибарској магистрали, а уверење да је то био покушај атентата на председника Вука Драшковића повод за бројне расправе на различитим нивоима како би се утврдили кривци за све што се догађало. Расправљало се о томе и у Скупштини Србији у оквиру одбора за утврђивање истине на чијем се челу налазио Зоран Вукадиновић, а већину чланова чинили представници Социјалистичке партије Србије и Југословенске левице. Задатак одбора био је да утврди чији је камион коришћен, какав је улога онога ко га је регистровао и много шта друго а, поред чињенице да је све утврђено, подаци о истрази нису објављени ни до данас. НАТО авијација је током 78 дана 1999. године направила пустош у свим деловима земље да би врло брзо на-

остало без значајне инвестиције. - Почели смо обнову мостова на путевима и пругама, а ја добио задатак да радим мост у Пријепољу, а добили смо налог да правимо мост у Богутовцу и све друге до Ушћа. „Беопетрол“ је својим парама направио порушене куће у Богутовцу, направили смо школу у овом месту и започели зграду ветеринарске станице која ни до данас није завршена. Тако смо радили и у Витановцу, „Магнохром“ је плаћао да се оцарине аутомобили за инвалиде, а било је и много других донатора. Било је другачије време, а другачији су били и људи. Позвао сам премијера да дође и кренемо возом до Рашке како би се уверили шта је све урађено. „Фабрика вагона“ ни у то време није имала мајсторе који врше закивање закивцима, па су ангажовани пензионери који су овај посао радили тридесетак година раније. Иако је урађено много у кратком периоду, тек неколико месеци дужем од годину дана, кад је дошло до смене на челу државе појавиле су се прве информације при-

падника некадашње опозиције да ништа није било добро, да су мостови од стиропора а да путеви и пруге нису безбедни – каже Вукадиновић. Значајним за тај период чини се седница Окружног одбора Јуословенске левице коме су присуствовали чланови странке из Краљева, Врњачке Бање, Рашке, Новог Пазара и Тутина, а председавала Мира Марковић. Била је то прилика да се упозна са проблемима овог дела земље и добије подршка за њихово решавање. Подршка руководства Југословенске левице огледа се у податку да је Краљеву обезбеђено све што је Вукадиновић тражио. На челу општинског одбора у то време је био Мишо Милошевић након што је дотадашњи председник Томислав Кујунџић постао помоћник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Крај једне успешне епохе означило је решење којим је Зоран Вукадиновић смењен са места управника Царинарнице Краљево. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

кон потписивања Кумановског споразума, који је означио крај бомбардовања, отпочела обнова и изградња земље. Председник Слободан Милошевић је формирао посебан одбор за реализацију комплексног посла, а за рад не територији Рашког, Расинског и Моравичког округа задужен Вукадиновић. Један од првих задатака обимног пројекта на који и данас подсећа назив „Часно је радити за Србију“ била је изградња стамбеног насеља са школом и обдаништем на Ратарском имању. Планирано је да се направи велико насеље за младе брачне парове и државне чиновнике у коме ће бити места за све који искажу интерес за живот на овој локацији. Иако је након октобарских промена стидиљиво најављиван наставак радова то се није догодило да би, неколико година касније, били порушени изграђени темељи и уз велике трошкове градилиште затрпано како би на овом простору био засејан кукуруз. Интересантним се чини податак да је реализацију пројекта финансирала држава, а да је Краљево још једном

Потврђен први случај грознице Западног Нила

МАГАЗИН 556

17.7.2022.

ОДЛУЧНО ПРОТИВ КОМАРАЦА

- Код особе са територије Јужнобанатског округа регистрован први потврђени случај оболевања од грознице Западног Нила у хуманој популацији. - Четири петине инфицираних нема никакве симптоме и знаке болести, док код осталих подсећају на обољење слично грипу, са наглом појавом повишене телесне температуре, главобољом, боловима у мишићима и зглобовима, умором, благим пролазним осипом и лимфаденопатијом. - Код мање од једног процента инфицираних долази до асептичног менингитиса или енцефалитиса, односно неуроинвазивног облика болести који захтева хоспитализацију. - Симптоми су главобоља, укочен врат, тупост, дезоријентисаност, кома, премори, конвулзије, слабост мишића и парализа, а није необично да инфекција остави дуготрајне последице које се манифестују као умор, губитак памћења, тешкоће приликом ходања, мишићна слабост и депресија

а основу података достављених Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, и лабораторијских критеријума, на територији Републике Србије је код особе са територије Јужнобанатског округа 7. јула регистрован први потврђени случај оболевања од грознице Западног Нила у хуманој популацији. Институт је мрежи института и завода

за јавно здравље још 1. јуна проследио Препоруке за надзор над грозницом Западног Нила у хуманој популацији, а они клиникама за инфективне и тропске болести и инфективним одељењима општих болница на територији своје надлежности, уз напомену да се посебна пажња обрати на неуроинвазивне облике болести. У сарадњи са Националном рефе-

рентном лабораторијом за арбовирусе Института за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“, на тај начин је омогућена етиолошка дијагностика енцефалитиса или менингитиса, а Институт од тада, у складу са одговарајућим протоколом, прикупља релевантне податке о оболелим особама. Грозница Западног Нила је сезонско обољење, најзаступљеније у пери-

17.7.2022.

МАГАЗИН 556

оду највеће активности комараца. За подручје Србије карактеристично је да постају активни у пролеће, већ током марта и априла, период интензивне активности траје од краја маја до септембра а сезона трансмисије вируса уобичајено од јуна до новембра. Интензивни надзор над грозницом Западног Нила у хуманој популацији спроводи се од јуна до прве половине новембра, а пасивни у осталом периоду године. Како се први оболели најчешће региструју у другој половини јула највећи број случајева се пријављује током августа. Грозница Западног Нила је присутна на појединим подручјима Европе још од шездесетих година прошлог века, а спорадични случајеви и мање епидемије у хуманој популацији су током последњих петнаест година регистровани у неколико земаља источног и јужног дела континента. Обољење се првенствено јавља у руралним областима, али је крајем прошлог века регистровано епидемијско јављање и у урбаним срединама. Нагло повећање броја оболелих, и појава овог обољења у неким земљама где га раније није било, видљиво је након што је у земљама Европске уније и суседним пријављено триста четрдесет вероватних или потврђених аутохтоних случајева, а четрдесет један са смртним исходом. Највећи број оболелих регистрован је у Грчкој, а аутохтоне случајеве инфекције пријавиле су Северна Македонија, Румунија, Мађарска, Италија и Шпанија. У сезони надзора ове године у земљама Европске уније до 29. јуна нису пријављени случајеви оболевања у хуманој популацији. Током сезоне надзора прошле године у Србији је пријављено осамнаест случајева оболевања, а у земљама Европске уније регистровано укупно сто тридесет девет оболелих. Инфекција је на територији Србије први пут званично регистрована крајем јуна ове године а пре тога, у периоду од 2012. до 2021. регистровано је укупно хиљаду педесет случајева од којих се сто један може довести у везу са оболевањем од грознице Западног Ни-

ла. Грозница Западног Нила је вирусно обољење које се преноси убодом зараженог комараца, а главни преносилац је врста комарца која је одомаћена на просторима Србије. Главни резервоар заразе су различите врсте птица, у којима се вирус одржава а човек је случајни домаћин са кога се инфекција не преноси даље. У Институту за јавно здравље истичу да четири петине инфицираних нема никакве симптоме и знаке болести, док код осталих подсећају на обољење слично грипу, са наглом појавом повишене телесне температуре, главобољом, боловима у мишићима и зглобовима, умором, благим пролазним осипом и лимфаденопатијом. Досадашња искуства потврдђују да код мање од једног процента инфицираних долази до асептичног менингитиса или енцефалитиса, односно неуроинвазивног облика болести који захтева хоспитализацију. Симптоми су главобоља, укочен врат, тупост, дезоријентисаност, кома, премори, конвулзије, слабост мишића и парализа, а није необично да инфекција остави дуготрајне последице које се манифестују као умор, губитак памћења, тешкоће приликом ходања, мишићна слабост и депресија. Здравствени радници упозоравају да је леталитет већи код старијих особа, нарочито код оних које су загазиле у девету деценију живота. Да би случај инфекције био потврђен код пацијента, уз испољену клиничку слику неуроинвазивног облика

болести, неопходно је да се потврди присуство одговарајућих антитела у ликвору оболелог пацијента. У циљу смањења ризика од заражавања препоручује се примена мера личне заштите од убода комараца која подразумева употребу репелената на откривеним деловима тела приликом боравка на отвореном, ношење комотне одеће светлих боја, дугих рукава и ногавица, избегавање боравка на отвореном у периоду најинтензивније активности комараца, у сумрак и у зору, и употреба заштитне мреже на прозорима, вратима и око кревета. Опасност смањује редукција броја комараца у затвореном и боравак у климатизованим просторима, избегавање подручја са великим бројем инсеката, смањење броја комараца на отвореном исушивањем извора стајаће воде, јер се тако смањује број места на које могу да положе јаја. Најмање једном недељно треба испразнити воду из саксија за цвеће, посуда за храну и воду за кућне љубимце, из канти, буради и лименки, уклонити одбачене аутомобилске гуме и друге предмета који могу да прикупљају воду. У случају путовања у иностранство, поготово у тропском и субтропском подручју, препоручује се стриктно придржавање свих мера превенције, а у случају појаве било каквих симптома компатибилних са неуроиназивним обликом болести, јављање изабраном лекару. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Сузбијање комараца На основу оперативног плана, којим су предвиђени ларвицидни третман и третман oдраслих форми, на територији Краљева је у току сузбијање комараца за 2022. годину. Третман ће се, у складу са временским условима, вршити у периоду од 18.30 до једног сата пре поноћи како би се обезбедила ефикасна и економична санитарна заштита становништва и животиња од болести коју преносе комарци, безбедност за људе, животиње и нециљане врсте инсеката и висок степен еколошке одговорности. Локација сузбијања ларвицидних и одраслих форми комараца планирана је на територији града и приградских насеља Грдица, Јарчујак, Сијаће Поље, Матарушке Бање, Жиче и Рибнице.

17.7.2022.

МАГАЗИН 556

Позив мајсторима ручног рада

СТО ЖЕНА - СТО МИНИЈАТУРА

- Занатским удружењима, женама и младима широм Србије који се баве старим техникама ручног рада, упућен позив да своје умеће представе јавности у оквиру девете по реду регионалне жириране изложбе под називом „100 жена - 100 минијатура“. - Позив отворен до 15. септембра. - Позив упућен општинама, канцеларијама за локални развој и месним заједницама са препоруком да информишу и анимирају ауторе

Н 34

ационално удружење произвођача рукотоворина Етно мрежа је, уз подршку Националне али-

јансе за локални економски развој, упутило позив занатским удружењима, женама и младима широм Србије,

и региона југоисточне Европе, који се баве старим техникама ручног рада, да своје умеће представе јавности у окви-

ру девете по реду регионалне жириране изложбе под називом „100 жена 100 минијатура“. Позив је отворен до 15. септембра, а на изложбу са темом „Чувари традиције“ заинтересовани могу да пошаљу експонате у техникама веза и златовеза, нецања и хеклања, пустовања, ткања, керамике и минијатуре израђене комбинованим техникама. Аутори који пријаве учешће имају прилику да се афирмишу и добију признање струке и јавности, али и вредне награде, а позив је упућен и општинама, канцеларијама за локални развој и месним заједницама са препоруком да информишу и анимирају ауторе за пријаву учешћа. Организатори посебно истичу да ће локална заједница са највећим бројем експоната добити специјално признање дипломатског жирија. Као дипломатска покровитељка изложбе минијатура супруга канадског амбасадора Валери Лејн, посебан зна-

чај придаје манифестацији која слави културно наслеђе и креативно предузетништво жена и младих. Разлог се огледа у потврди да овакви комади појединачно представљају израз креативности аутора, иза којих стоје десетине сати посвећености и вредног рада. Сваки од њих, наглашава Лејн, садржи вековима старе, традиционалне мотиве и технике, осавремењене од стране нове генерације, уз подршку локалних заједница и занатских удружења које окупља Етно мрежа. Изложба оцењена као јединствена манифестација, која поставља високе стандарде у техникама за израду рукотворина са циљем активног очувања традиционалног наслеђа Србије, организује се по угледу на сличне у иностранству, а циљ јој је да мотивише жене и младе који се баве производњом рукотворина. Поред медијске пажње и признања стручне јавности, учешће на изложби се оцењује веома

важним за регистроване предузетнице, али и за жене које раде од куће. Пријавни формулар се може преузети са сајтова 1000zena.rs и etnomreza.rs, за најуспешније минијатуре и младе ауторе припремљене су новчане награде а изложбена поставка ће бити одржана у Београду. Мотиви које аутори треба да обраде везани су за традицију Србије, могу бити средњовековна орнаментика, етнолошка грађа или у вези са ћириличним писмом, а технике којима се могу служити приликом израде су ткање, вез и златовез, керамика и пуст, нецање и хеклање или комбинована. Етно мрежа је кровна асоцијација произвођача рукотворина из целе Србије организованих у занатска удружења и задруге, које израђују аутентичне рукотворине применом традиционалних техника. Т. Радовановић Фото: НАЛЕД

17.7.2022.

МАГАЗИН 556

Захвалнице најбољима са републичких такмичења

ЕЛИТА ГРАДА КРАЉЕВА - Пригодне награде намењене ученицима који су, у оквиру календара такмичења Министарства просвете, науке и технолошког развоја, освојили једно од прва три места на републичким такмичењима. - Међу награђенима осамдесет четири ученика основних и средњих школа и педесет један просветни радник. - Одборници Скупштине града подржали предлог за установљење Видовданске награде. - Од идуће године најбољима и новчане награде

Фото: М. Радовановић

17.7.2022.

МАГАЗИН 556

рај школске године је прилика за сумирање десетомесечног рада и валоризацију резултата постигнутих у различитим фазама образовног процеса, како ученика тако и просветних радника. То је и време кад локална самоуправа, крајем јуна или првих дана јула, додељује пригодна признања ученицима основних и средњих школа који су освојили једно од прва три места на такмичењима које организује Министарство просвете, науке и технолошког развоја, али и просветнм радницима који су допринели да се остваре. Уверење да су знање и успеси вредни пажње јавности повод је за пригодну свечаност у Свечаној сали Градске управе коју су овом приликом испунили најуспешнији са републичких такмичења, њихови родитељи и

просветни радници чији су посвећеност послу, амбициозност и истрајност у припреми ученика у значајној мери допринели да таленат и рад допринесу постизању врхунских резултата. Ништа мање значајним није оцењена ни жеља да резултати буду додатни мотив за даље напредовање, а да они који су ове године постигли најбоље резултате по завршеном школовању постану одговорни чланови друштва, лидери у својим областима и добри примери за друге. Из Школске управе стиже подсећање да су пригодне награде намењене ученицима који су, у оквиру календара такмичења Министарства просвете, науке и технолошког развоја, освојили једно од прва три места на републичким такмичењима, а да би већ наредне године требало очекивати да

обухват буде проширен. Међу награђенима су осамдесет четири ученика из основних школа „4. краљевачки батаљон“, „Свезозар Марковић“, „Браћа Вилотијевић“, „Живан Маричић“, „Доситеј Обрадовић“, „Димитрије Туцовић“, „Олга Милутиновић“ и Музичке школе „Стеван Мокрањац“, Гимназије, Електро-саобраћајне техничке школе „Никола Тесла“, Медицинске школе и Пољопривредно-хемијске школе ,, Др Ђорђе Радић“. Остварени резултати су повод да одборници Скупштине града на послењој седници подрже предлог о установљењу Видовданске награде као основу на коме се темељи жеља да ученици који остваре запажене резултате на такмичењима у организацији Министарства просвете буду и новчано награђени. Уз очекивање да се ме-

ђу добитницима нађе и добар део оних који су ове године морали да се задовоље захвалницама није без основа уверење да ће то мотивисати и друге да се више посвете учењу и за то буду адекватно награђени. Ученицима Основне школе „4. краљевачки батаљон“ припало је седам награда на републичким такмичењима, две прве, три друге и две треће. Димитрије Мајсторовић је победник такмичења из географије у категорији ученика седмог разреда, а Теодор Јаковљевић у бацању кугле за годину млађих. Друга места у својим старосним категоријама освојили су Искра Васиљевић на такмичењу из познавања српског језика и књижевности и физике, а Милан Максимовић из физике. Милан је учествовао и на такмичењу из математике на коме је морао да се

задовољи трећом позицијом. баш као и Владимир Вучинић. Светозарцима је припало осамнаест награда, девет за прво, шест друго и три за треће место на републичким такмичењима. Марија Главчић Милетић и Лука Обућина су освајачи прве и друге награде на такмичењу у познавању технике и технологије, Марија и друго на такмичењу из физике а Тијана Ђаковић из географије. Андреа Молнар, Ленка Богојевић и Тијана Ђаковић су чланице екипе која је победила на Републичком такмичењу тадиционалног соло певања, а Богдан Миловановић је показао најбољи резултат на Републичком дечјем сабору „Дани ћирилице“ на коме је његовој вршњакињи Јелени Ђорђевић припало друго место. Прве награде на 27. смотри дечјег музичког стваралаштва

„Деца композитори“ припале су Николети Баланчевић, Сашки Николић, Магдалени Гочанин и Лазару Гвозденовићу. Међу награђенима је дванаест ученика Основне школе „Браћа Вилотијевић“, Огњен Жупањац за друго место на такмичењу из географије у категорији малих матураната, а Хана Срећковић, Михаило Ђоковић, Жељана Петровић, Петра Радовановић, Катарина Јеротијевић, Андрија Данчетовић, Тамара Савић, Исидора Шекуљица, Мина Вељовић, Љубица Жарковић и Николина Карапанџић за најбоље извођење традиционалне песме на такмичењу из музичке културе. Трећа места на републичким такмичењима освојили су Сунчица Ђорђевић из школе „Живан Маричић“ на такмичењу из математике, Валентина

МАГАЗИН 556

17.7.2022.

Симовић из школе „Доситеј Обрадовић“ из географије а Милутин Обрадовић из школе „Димитрије Туцовић“ међу атлетичарима. Ученица школе „Олга Милутиновић“ Јефимија Милетић је понела титулу вицешампионке на такмичењу из познавања технике и технологије у категорији најмлађих из виших разреда. Списак најбољих основаца затварају ученици нижих разреда Музичке школе „Стеван Мкрањац“ којима је током претходне године припало осам награда, по четири за освојено прво и друго место. На Републичком фестивалу музичких и балетских школа у Нишу Ленка Динић је била најбоља међу пијанистима, а Мина Вељовић у категорији флауте. Друга места на истом такмичењу припала су Марти Жуковски у категорији виолина, а Марку Стевановићу међу гитаристима. Награде су освајане и на Републичком такмичењу у Београду одакле су се као прво-

пласиране у својим старосним категоријама вратиле флаутисткиње Вишња Драшковић и Наталија Драшковић, а друга места на истом инструменту достигли Олга Младеновић и Страхиња Црнчанин. Међу будућим гимназијалцима Вук Барлов је доминирао на два такмичења из математике, Математика и Кенгур без граница, док је на такмичењу Мислиша морао да се задовољи са вицешампионском титулом. Трећа места на такмичењима из физике достигли су Милена Павловић и Тијана Савић. Матуранти Ана Киковић и Владислав Вукосављевић добитници су треће награде на такмичењима из физике, а Јована Гарић из познавања књижевности на Књижевној олимпијади. Међу награђенима су и три ученика Електро-саобраћајне техничке школе „Никола Тесла“ који су остварили значајне резултате на 26. Републичком

такмичењу електротехничких школа Србије, Михајло Анђелковић, Урош Кундовић и Петар Васић у познавању енергетске електронике. Првом наградом за групно певање на 7. Републичком такмичењу традиционалне песме окитиле су се ученице Медицинске школе Сара Мајсторовић, Василија Шебовић, Валентина Нешковић, Неда Зиројевић и Ивана Ивановић која је била најбоља међу соло извођачима. Најбољи у бацању кугле био је ученик Пољопривредно-хемијске пколе „Др Ђорђе Радић“ Алекса Маринковић. Списак награђених на републичким такмичењима затвара деветнаест ученика средње Музичке школе „Стеван Мокрањац“. Камерном трију ученика трећег разреда, међу којима су соло певач Маша Миловановић, виолончелиста Вук Младеновић и пијаниста Давид Стојковић, припала је друга награда на надметању са вршњацима

у Београду. Прва места на истом такмичењу припала су фрулашима Матеји Стевановићу, Јовани Вучковић, Јулијани Јовић и Љубиши Ђорђевићу, а најбољи у српском традиционалном певању на истом такмичењу били су Милица Бошковић, Јана Новковић, Ирена Столић и Марта Матковић. Друга награда у истој категорији припала је Александру Којић и Нађи Бурмаз, а наградама су се окитили и солисти на различитим инструментима. Анастазији Терзић је припала трећа награда међу извођачима композиција на клавиру, а Софији Јовановић међу флаутистима. Међу ученицима трећег разреда највише домете у савладавању хорне достигао је Андрија Јевтић, код матураната Саво Живаљевић, а о достигнућима у овој области сведочи и друга награда која је припала Дуњи Миљковић. Списак награђених ученика ове школе затвара трећепласирана у категорији соло певање Маша Мило-

вановић. О напорима да ученике добро припреме за такмичења сведоче захвалнице које су приупале педесет једном просветном раднику.

Упис По истеку рока за упис у средње школе објављени су резултати расподеле у складу са жељама ученика која потврђује да је од хиљаду сто педесет једног само осам није распоређено у првом уписном року. Пред почетак другог круга у Школској управи сведоче да места има довољно, али само у школама које нису попуниле сва одељења. Осврт на жеље ученика потврђује највеће интересовање за упис у Економско-трговинску, Медицинску Електро-саобраћајну техничку школу „Никола Тесла“ и Машинско-техничку школу „14. октобар“, а да слободних места има у Шумарској школи и Пољо-

привредни-хемијској школи „Др Ђорђе Радић“. Сва места су попуњена у Музичкој школи „Стеван Мокрањац“ и Уметничкој школи, а у Гимназији је остало пет слободних на природно-математичком смеру.

Успех ученика Медицинске школе на пријемном испиту Медицинска школа у Краљеву је на другом месту по проценту кандидата који су са успехом положили пријемни испит за упис на Медицински факултет. Потврда о томе стигла је из ове високошколске установе где су од краљевачких медицинара бољи били једино ученици ужичке гимназије, а они који су се определили за студије медицине за собом оставили вршњаке из београдских и гимназија Бајине Баште, Сремске Митровице, Чачка, Зрењанина. Т. Радовановић

Краљевачка ликовна сцена: Бобан Босић (2)

МАГАЗИН 556

17.7.2022.

„АРТ ЗОНА“ УМЕСТО „МАРЖИКА“

- Интересовање за ликовна дешавања није на жељеном нивоу. - Нико са сигурношћу не може да потврди да ли постоји удружење ликовних уметника које је деценијама било окосница ликовног живота у граду. - Публике још има, али не у мери каква је постојала. - Све мања спремност купаца да одвоје макар и скромна средства у замену за слику, или продукт примењене уметности. - Симболичне цене тек да се покрију трошкови материјала. - Уметност тражи богато друштво. - Скликарство је везано за сазревање које може да потраје годинама.

еценијама уназад краљевачки сликари су бар део проблема са којима се срећу у свакодневном раду решавали уз помоћ удружења које је носило име Владислава Маржика. По чврстом уверењу највећег броја чланова удружење је добро функционисало, посебно од тренутка кад му је додељен простор који је након адаптирања добио обрисе адекватног за окупљања и организацију изложби. Са позиције председника у два мандата Бобан Босић сведочи да су сликари били изузетно активни, а остварени резултати у значајној мери утицали да се скрене пажња на по мало скрајнут локални ликовни круг. Да све што је лепо не траје довека потврдило се и у удружењу ликовних

уметника где, после својеврсног засићења, није било спремних да прихвате изазов који носи посебно значајна функција председника. Олакшање је наступило у тренутку кад је један од њих пристао да прихвати одговорност за даљи рад и у значајној мери допринео оживљавању ликовног живота који се манифестовао изложбама током највећег дела године. Стицајем различитих и недовољно јасно дефинисаних околности ситуација се додатно искомпликовала, што је допринело да ликовни живот још једном буде потиснут у други план. У тренутној ситуацији, каже Босић, готово да нико са сигурношћу не може да потврди да ли удружење уопште постоји, и ко је његов председник, али се

поуздано зна да је ликовни живот у галерији у потпуности замро. У недостатку поузданих информација све је чвршће уверење како је удружење до те мере урушено да оно мало чланова, ако их уопште има, постоји само на папиру. Незавидна ситуација у којој су се нашли амбициознији ствараоци у овој области повод је за оснивање новог удружења ликовних професионалаца, под називом „Арт зона“, чију окосницу од краја прошле године чине млади уметници који су окончали академске студије. Основао га је Бобан Босић вођен жељом да са дипломраним ликовним и примењеним уметницима још једном покрене учмали ликовни живот у граду. Босић не крије жељу да, у одсу-

Бибан Босић

МАГАЗИН 556

17.7.2022.

Атеље-галерија легат Босић

ству адекватнијег, просторије удружења буду у оквиру комплекса атељеа и галерије легата Босић у Рибници. Док не буде способан да прими прве чланове прилику за излагање пружа у значајној мери активна Галерија Културног центра Рибница, а чланство у Уметничком савету оцењује се значајним за покушаје да се афирмишу млади уметници из Краљева и околине. Иако тренутна ситуација не даје превише повода за оптимизам, и појачава уверење да интересовање за ликовна дешавања није на жељеном нивоу, не јењава жеља да се центар за стварање адекватне публике пресели у Уметничку школу. Осврт на ликовна дешавања у граду са довољно аргумената потврђује да публике још има, али не у мери каква је постојала, а већи оптимисти значајнији помак очекују у сарадњи са наставницима ликовне културе у основним школама. Поражавајуће делује одсуство података о тачном броју сликара, али се процењује да их има више од педесет. Сваки од њих се, каже Босић, на разли-

чите начине сналази како би опстао у поприлично компликованим животним условима, па какву такву егзистенцију обезбеђују као педагози у школама сликања и цртања. Примењени уметници се баве графичким дизајном а неки су прилику за рад нашли у водама световног сликарства и осликавању манастира и цркава. Познати су и појединачни примери дизајнирања текстила, упливом у свет моде, али и они који су прилику за рад потражили ван Краљева, неретко у иностранству. Разлог се огледа у све мањој спремности купаца да одвоје макар и скромна средства у замену за слику, или продукт примењене уметности, што је потврдила и недавна изложба намењена прикупљању средстава за изградњу атељеа и галерије у оквиру легата са именом сликара Драгољуба Босића. - Расположење за куповину слика није на очекиваном нивоу, иако смо путем медија покушали да анимирамо неке од привредника Рашког и Моравичког округа. Ово је својеврстан експеримент, пошто се ради о јако лепој

причи, али је продато тек неколико слика што потврђује да су људи прилично заокупљени својим пословима и немају довољно слуха за идеје које предлажемо. Нешто се ипак продаје, више пријатељски, али није објективно кад су у питању цене које су више симболичне, па се углавном покрију трошкови материјала. Уметност тражи богато друштво, а ово није у тој мери такво. Појединци јесу, али су ретки и потичу из клубова који могу да осете потребу за уметничким делом. Ова средина је прилично нестабилан терен, па не очекујем превише, сем да реализујем неке идеје као што је ова која се везује за изградњу објекта за легат. Свестан сам да ће то потрајати, али ће сигурно бити остварено, каже Босић са жељом за активнијом улогом уметника који би допринели да се, притиском на органе локалне самоуправе задужене за културу, ствари у овој области покрену са мртве тачке. Није необично да напредак у областима каквом се сматра ликовна уметност по који пут спречава сујета

појединаца, посебно у срединама у којима укупан број стваралаца није претерано велики. Значајним за тренутну ситуацију у области ликовног стваралаштва оцењује се податак да се и читаво друштво у великој мери разликује од оног какво је било седамдесетих и осамдесетих година прошлог века када се живело лагодније, а уметници боље сарађивали и дружили се, најчешће у оквиру ликовних колонија. Године за нама, транзиција и све што се дешавало током последње три деценије, одлучујуће су утицали на промену размишљања које је највећи број уметника довело у ситуацију да се окрену себи. - Култура је некако увек била на крају, а власти нису имале много разумевања за уметност о чему сведоче поражавајуће пароле чак и у периодима кад су проглашавали годину културе и сличне помпезне наслове. Када би се у Француској или Италији прогласила година културе то би можда изазвало подсмех, јер је на тај начин мало банализовано нешто што је саставни

део живота. Свака година би требало да буде нешто што ће обележити културу која је по мало везана за сваког, од начина одевања и индустријског дизајна до свега оног што се налази у нашем окружењу, каже Босић уз подсећање да ни значајни удари нису могли да поремете оптимизам и жељу за наставком истраживања и озбиљног рада у периоду који тек предстоји. Разлог се огледа у податку да је скликарство везано за сазревање које, за разлику од бројних области у којима се везује за одређен период живота, може да потраје годинама. Задовољство појачава податак о подршци породице, супруге Јасне која има довољно разумевања за посао којим се бави па и сама слика, али и кћери Нине која, као матурант Уметничке школе, наставља традицију породице Босић. - Велико је задовољство што је породица уз мене и што сам ја уз њу. То су велике ствари за сваког тако да је мој предлог младим уметницима да оснују породицу и да иду даље, стварају и не окрећу се назад него иду напред.

Преко друштвених мрежа сада могу боље да комуницирају, да се повежу, сарађују и стварају уметничке групе као што је шездесетих година била Медијала, или француски круг наших уметника који су тесно сарађивали. То је прилика да направе продор не само у простору Краљева, већ и других градова, и иду ка свету, да их свет препозна као групу и то је једна алтернатива, поручује Босић. Уметност се оцењује као специфична област живота у којој се никада са сигурношћу не може предвидети када би ко могао да се наметне јер то може да се догоди врло брзо, у првим годинама, али и након више деценија преданог рада. Примера и једне и друге врсте има у различитим срединама, па и у Краљеву, а добрим начином да се напредује брже сматра се сарадња са онима који деле приближне ставове, најчешће у оквиру удружења какво претендује да буде „Арт зона“. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Концерт Рибље чорбе

МАГАЗИН 556

17.7.2022.

БОГАТА СЕЗОНА МУЗ

ЗИЧКИХ ДОГАЂАЊА

МАГАЗИН 556 17.7.2022.

На репертоару Биоскопа “Кварт”

Малци 2: Груов почетак

Највећа анимирана франшиза свих времена, и глобални културни феномен, представиће овог лета до сада неиспричану причу „Малци 2: Груов почетак“, о дванаестогодишњем дечаку који машта да постане највећи супер-зликовац на свету. У јеку седамдесетих година прошлог века, у сред помаме за бујним распуштеним косама и звонцарама, Гру одраста у предграђу и, као велики фан супер-групе супер-зликоваца, смишља план како да постане довољно зао како би могао да им се придружи. Срећом, у томе има велику помоћ верних поданика, Малаца. Кевин, Стјуарт, Боб и Ото, нови Малац који носи протезу и има очајнич-

ку потребу да угађа, заједно развијају вештине док са Груом граде прво склониште, експериментишу првим оружјем и крећу у прву мисију. Када је група зликоваца свргла свог вођу, легендарног борца Вилија Кобру, Гру добија прилику да постане њихов члан. Интервју не пролази добро, а постаће још горе када их надмудри и постане њихов смртни непријатељ. Док је у бекству Гру ће се обратити за помоћ најнеочекиванијој особи, Вилију Кобри, и открити да је чак и лошим момцима потребна помоћ пријатеља. Анимирана породична авантура у 2Д формату, синхронизована на српски језик, траје тачно сат и по, Кајл Ебда и Бред Ејблсон су је режирали према сценарију који су написали Метју Фогл и Брајан Линч, а гласове анимираним јунацима позајмили су Ђурђина Радић, Сандра Бугарски, Немања Живковић, Љубиша Динчић, Бојан Хлишћ, Милена Моравчевић, Данијел Корша, Марко Марковић, Лако Николић, Душица Новаковић Филм је на репертоару до среде 20. јула у пројекцијама које почињу у 19 сати.

Тор: Љубав и Гром „Тор: Љубав и гром“ из студија Марвел проналази Бога грома на путовању, за разлику од било чега са којим се икада суочио, у потрази за унутрашњим миром. Али, Торово пензионисање прекида галактички

убица познат као Гор Бог Месар, који тражи истребљење осталих богова. Да би се изборио са претњом, Тор тражи помоћ краља Валкирије Корга и бивше девојке Џејн Фостер, која на његово изненађење необјашњиво рукује магичним чекићем Мјолнир. Заједно се упуштају у мучну космичку авантуру како би открили мисте-

рију освете Бога Месара и зауставили га пре него што буде прекасно. Акциону авантуру у 2Д формату Таика Ваитити је режирао према сценарију у чијем писању су помогли Џенифер Кејтин Робинсон и Стен Ли. Филм траје минут краће од два сата, приказује се до 20. јула у пројекцијама које почињу у 21 сат, а главне улоге тумаче Крис Хенсворт, Натали Портмен, Теса Томпсон, Кристијан Бејл и Крис Прат.

МАГАЗИН 556

17.7.2022.

Умес влад

„Наше је право, да знамо све Ко је „водитељке,, обукао и нацију

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

сто да изграде и завештавају; дике изграђено – освештавају!

е,,!? у – свукао!

„Дично вођство“, како смеш; да „простиреш, прљав веш“?

Косово, није на продају! Оно је – на поклон!

МАГАЗИН 556

17.7.2022.

www.minjina-kuhinjica.com

Из Мињине кухињице

МАФИНИ СА КАЈСИЈАМА И БРАШНОМ ОД ПИРИНЧА Потребно: 2 јајета 100г шећера 1 Ванилин сwеет зеро 6 кашика млека 6 кашика уља 1/2 прашка за пециво 100г брашна од пиринча (без глутена) 2 кашичице какао праха кајсије Измиксајте јаја, ванилу и шећер. Додајте млеко и уље и наставите са мућењем. Сједините брашно са прашком за пециво и додајте просејано у претходну смесу. Од смесе одвојте једну већу кутлачу у коју додате какао и добро

промешате да нема грумуљица. ову смесу оставите по страни. У калуп за мафине ставите 12 папирних корпица На дно распоредите светлију смесу и ставите да се пече 5 минута на 200°Ц. Након тога, плех извадите из рерне. Преко жуте смесе ставите полутку кајсије. Тамну смесу ставите у дресир кесу са мањим отвором и сипајте око кајсије. Плех вратите у рерну и пеците још 17-20 минута, зависно од ваше рерне. Напомена: Када печете жуту смесу, она ће нарасти то врха корпица, али када извадите плех да ставите кајсије, смеса ће спасти, тако да знате да је то нормално.

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 17. И 23. ЈУЛА

МАГАЗИН 556

17.7.2022.

17. јул

1440 — Пољски краљ Владислав III Јагелонац крунисан за краља Угарске као Владислав I у Стоном Београду. 1453 — У бици код Кастијона Французи победили Енглезе, што је означило крај Стогодишњег рата. 1890 — Сесил Роудз је постао премијер колоније Рт добре наде у Јужној Африци. 1917 — Британска краљевска кућа променила је своје име Сакс-КобургГота у Виндзор због антинемачког расположења у Британији током Првог светског рата. 1918 — Бољшевици су стрељали царску породицу Романов у Јекатеринбургу. 1936 — Војним пучем у Мелији у Шпанском Мароку против недавно изабране левичарске владе Народног фронта премијера Мануела Асање у Шпанији је почео Шпански грађански рат. 1945 — У Потсдаму је почела Потсдамска конференција о послератној будућности Европе. 1955 — Волт Дизни је у Анахајму отворио први Дизниленд. 1968 — У Ираку је оборена влада Абдула Арефа, а на власт је дошло десно крило партије Баас. Председник републике, а касније и владе, постао је генерал Ахмед Хасан ел Бакр. 1969 — У Шпанији, генерал Франсиско Франко именовао је за свог наследника принца Хуана Карлоса, који је преузео вођство државе 22. новембра 1975, два дана након диктаторове смрти. 1973 — У Авганистану је проглашена република након војног удара којим

је прекинута четрдесетогодишња владавина краља Мохамеда Захир Шаха. Председник је постао бивши премијер Мохамед Дауд Кан. 1975 — Амерички и совјетски васионски бродови „Сојуз 19“ и „Аполо 18“ спојили су се у Земљиној орбити. Команданти летјелица, Алексеј Леонов и Том Стафорд, разменили су честитке, при чему је Рус говорио енглески, а Американац руски. 1979 — Диктатор Никарагве Анастасио Сомоза Дебајле дао је оставку и побегао из земље, а власт је преузео левичарски сандинистички покрет Данијела Ортеге Сааведре. 1981 — Више од 100 људи је погинуло, а 550 рањено када су израелски авиони бомбардовали палестинска подручја Бејрута. 1981 — 114 особа је погинуло, а више од 200 је повређено због пада висеће стазе у хотелу Хајат риџенси у Канзас Ситију. 1984 — Лансиран је совјетски свемирски брод „Сојуз Т12“, а члан посаде Светлана Савицкаја постала је прва жена која је „прошетала“ свемирским простором изван летелице. 1994 — Бразил је на светском фудбалском првенству у САД освојио четврту шампионску титулу. 1996 — Амерички путнички авион „Боинг 747“ на линији Њујорк-Париз експлодирао је изнад Атлантског океана, након што је полетео са аеродрома Кенеди. Погинуло је свих 230 путника и чланова посаде. 1998 — Посмртни остаци руског цара Николаја II Александровича и чланова његове породице, пренети из Јекатеринбурга 80 година након убиства, сахрањени су у Санкт Петербургу.

Свечаној церемонији присуствовао је и председник Русије Борис Јељцин. Цунами изазван снажним земљотресом на дну Пацифика однело је шест села на северозападној обали Папуе Нове Гвинеје. Погинуло је око 2.000 људи. На конференцији ОУН у Риму, представници 120 земаља усвојили су статут којим је успостављан први стални Међународни кривични суд за ратне злочине. САД су одбиле да се прикључе том суду. До марта 2003. споразум је ратификовало 89 земаља. 2000 — Башар ел Асад постао је

председник Сирије, обећавши приликом инаугурације да ће наставити непопустљиву политику према Израелу какву је водио његов отац Хафиз ел Асад, који је умро 10. јуна. 2001 — На основу одлуке владе СРЈ, принц Александар Карађорђевић и чланови његове породице уселили су се у краљевску резиденцију у Београду која је југословенској краљевској породици одузета после Другог светског рата. Након завршетка сукоба на Косову и Метохији и престанка ваздушних напада НАТО-а на СРЈ, истражитељи Међународног суда за ратне злочине из Хага пронашли су, према изјави портпарола тужилаштва суда Флоренс Артман, током 1999. и 2000. године 876 гробница на Косову и ексхумирали 4.392 жртве од којих је 2.099 идентификовано. 2014 — Малезијски путнички авион Боинг 777, који је летео из Амстердама за Куала Лумпур, оборен је ракетом изнад Донбаса, при чему је

погинуло је свих 298 путника и чланови посаде.

18. јул 1290 — Краљ Едвард I је протерао Јевреје из Енглеске. 1536 — Енглески краљ Хенри VIII издејствовао од парламента доношење одлуке о непризнању папске власти. Тиме се утро пут ка стварању независне протестантске Англиканске цркве. 1870 — На Првом ватиканском концилу проглашена је догма о папиној непогрешивости (инфалибилитет) о питању вере и морала свих верника. 1870 — Почео шаховски турнир у Баден-Бадену, Немачка. Победио је Адолф Андерсен. 1877 — Почео шаховски турнир „Франкфурт 1887.“, Немачка. 1925 — Адолф Хитлер, будући нацистички лирдер Немачке објавио је први том свог личног манифеста Мајн Кампф. 1942 — Окончана је битка на Козари у Другом светском рату немачка војска је, уз помоћ војске НДХ, после више од месец дана борбе, победила југословенске партизане на планини Козари. у Босанској Крајини. Многа села су била спаљена, а око 50.000 људи одведено је у логоре. 1942 — Сједињене Америчке Државе су објавиле рат Бугарској, Мађарској и Румунији у Другом светском рату. 1971 — Шест емирата у Персијском заливу: Абу Даби, Дубаи, Шарџа, Ум ел Кајвејн и Фуџејра склопило је споразум о оснивању федерације Уједињени Арапски Емирати. 1972 — Власти Египта су затражиле од власти Совјетског Савеза да повуку свих 20.000 војних саветника, при чему су оптужиле совјетске власти да нису послале обећано оружје. 1976 — Нађа Команечи је постала први гимнастичар у историји Олимпијских игара која је добила маскималну просечну оцену 10 на Олимпијским играма 1976. 1991 — Председништво СФРЈ донело је на седници у Београду одлуку о

повлачењу Југословенске народне армије из Словеније, пошто је Словенија 25. јуна прогласила самосталност. 1992 — Ратни бротови НАТО пакта упловили су у Јадранско море ради контроле спровођења санкција Савета безбедности Уједињених нација. Ово је била прва таква операција у Европи после Другог светског рата. 1994 — У Буенос Ајреса, главног града Аргентине, у експлозији подметнуте бомбе у центру јеврејске заједнице погинуло је 96 људи. 1995 — Након дугог периода мировања, вулкан Суфријер је започео еруцију која је нанела велике штете острву Монтсерат. 2000 — Индонежанска војска признала је учешће неких својих трупа на муслиманској страни у дуготрајном хришћанско-муслиманском рату на острвима Малуку. 2001 — Скупштина Србије усвојила је законе о радио-дифузији, о борби против организованог криминала и мафије, као и закон којимсе Ресор државне безбедности (РДБ) МУП-а Србије трансформише у самосталну Безбедносно-информативну агенцију (БИА). 2003 — Здравко Муцић, босански Хрват, пуштен је из затвора Хашког трибунала после одслужења седам година од деветогодишње казне на коју осуђен за злочине над Србима у логору Челебићи код Коњица у Босни и Херцеговини. 2013 — Градско веће Детроита, са дугом од 20 милијарди долара, поднело је захтев за одлазак у стечај, што представља највећи банкрот једне општине у историји САД.

19. јул 64 — Изгорело две трећине Рима у пожару, а цар Нерон је оптужио хришћане да су подметнули пожар, чиме је себи дао изговор да их прогна из Рима. 711 — Омејадске снаге предвођене Тариком ибн Зијадом су победили у бици код Гвадалете Визиготе предвођене краљем Родериком. 1333 — Едвард III је поразио у бици

17.7.2022.

МАГАЗИН 556

код Хелидон Хила Арчибалда Дагласа у последњем рату за независност Шкотске. 1545 — Брод „Мери Роуз“, понос ратне флоте енглеског краља Хенрија VIII, потонуо је у каналу Солент између обале јужне Енглеске и острва Вајт. Живот је изгубило више од 700 људи. 1553 — Мери Тјудор проглашена је за краљицу Енглеске. Удајом за шпанског принца Филипа приближила се Ватикану и прогонила протестанте, због чега је названа Крвава Мери и Католикиња Мери. Током њене владавине, Енглеска је изгубила Кале (1558), своје последње упориште у Француској. 1864 — Победом у Трећој бици за Нанкинг кинеска династија Ћинг је угушила Тајпиншки устанак. 1870 — Француски цар Наполеон III објавио је рат Пруској, који је имао тешке последице по француско Друго царство. Француска војска претрпела је тежак пораз у бици код Седана (2. септембра), цар је заробљен, а у Паризу је проглашена република. 1877 — Одржан је први тениски турнир у Вимблдону. Победио је енглески тенисер Спенсер Гор. 1883 — На брду Стражилово изнад Сремских Карловаца сахрањени су посмртни остаци српског песника Бранка Радичевића, након што су, 30 година после његове смрти, пренети из Беча. 1900 — Отворена је париска подземна железница (метро). 1936 — Отпочела је социјална револуција у Шпанији, коју је у дело спроводила анархо-синдикалистичка Национална Конфедерација Рада - ЦНТ 1937 — У Београду је дошло до сукоба полиције и демонстраната (“крвава литија”) који су протестовали због подношења скупштини на ратификацију конкордата између Ватикана и Краљевине Југославије. Конкордат је потписан у јулу 1935, али због отпора јавног мњења није ступио на снагу. 1941 — Британски премијер Винстон Черчил почео је кампању под називом „В за победу“ (V for Victory) у Другом светском рату. 1943 — У намери да ослабе италијански фашистички режим, савезници

су у Другом светском рату из 700 авиона засули бомбама аеродроме и војне полигоне у близини Рима. 1956 — Лидери Југославије, Индије и Египта - Јосип Броз Тито, Џавахарлал Нехру и Гамал Абдел Насер, потписали су Брионску декларацију о заједничкј противблоковској политици, што је означило почетак стварања Покрета несврстаних земаља. 1974 — Шпански диктатор Франсиско Франко због болести је привремено предао власт принцу Хуану Карлосу, који је 1975, после Франкове смрти, постао краљ Шпаније. 1980 — У Москви су отворене 22. Олимпијске игре, које је бојкотовало више од 40 земаља због совјетске инвазије на Авганистан. 1985 — Услед бујице блата изазване рушењем насипа у долини Става у Италији погинуло је 268 особа. 1989 — Пољска Народна скупштина изабрала је генерала Војћеха Јарузелског за председника Пољске. 1994 — Народна скупштина Републике Српске одбила је План територијалног разграничења у Босни који је почетком месеца Контакт група понудила зараћеним странама. СР Југославија, од које се очекивало да утиче на босанске Србе да прихвате предложени план, кажњена је пооштравањем међународних санкција, а у Босни је настављен рат. 1996 — На захтев међународних представника у послератној Босни председник Републике Српске Радован Караџић поднео је оставку на све јавне функције. 1997 — Ирска републиканска армија објавила примирје у својој 28-годишњој кампањи против британске власти у Северној Ирској. 2000 — Русија је представила светском тржишту ново противтенковско оружје монтирано на приколици кроскантри мотоцикла. 2001 — Британски политичар и писац Џефри Арчер осуђен је на четири године затвора за кривоклетство и злоупотребу правде. 2021 — Педро Кастиљо је изабран за 63. председника Перуа.

20. јул

1054— Патријарх Михаило је сазвао сабор који је одржан 20. јула у Цариграду. На овом сабору је донета одлука да се поступци папских легата одбаце и осуде, а на саме легате је бачена анатема. Након тога дошло је до Великог раскола, oдносно до трајног одвајања Римокатоличке црквe од васељенског Првославља. 1654 — Потписан англо-португалски споразум којим су почели дугогодишњи савезнички односи Енглеске и Португалије. 1866 — Аустријска флота под командом Вилхелма фон Тегетофа је потпуно разорила италијанску флоту код острва Вис. 1917 — Потписана Крфска декларација о стварању заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца. Декларацију потписали премијер Србије Никола Пашић и председник Југословенског одбора Анте Трумбић. 1944 — Немачки пуковник Клаус Шенк гроф фон Штауфенберг, извршио атентат на нацистичког лидера Адолфа

Хитлера подметањем бомбе под његов сто у бункеру „Вучја јама“ код Берлина. Хитлер лакше повређен, а завереници погубљени. 1954 — У Женеви склопљен споразум о примирју у Индокини, којим је завршен Први индокинески рат против француске колонијалне управе у том делу света. 1969 — Амерички космонаут Нил Армстронг постао први човек који је ступио на Месец. Армстронг на Месецу био два сата и 21 минут, после чега се вратио на свемирски брод „Аполо 11“. 1974 — Турске снаге извршиле инвазију на Кипар, заузеле луку Киренију и кренуле према Никозији. 1976 — Америчка сонда Викинг 1 спустила се на Марс после 11 месеци лета и почела да шаље на Земљу јасне снимке те планете. 1982 — У експлозијама бомби које су поставили припадници Ирске републиканске армије у Хајд парку и Риџентс парку у центру Лондона погинуло 10 британских војника.

1988 — Јужноафричка Република, Ангола и Куба прихватиле споразум о повлачењу страних трупа из Анголе и о признавању независности Југозападне Африке, данашње Намибије. 1994 — Шеф израелске дипломатије Шимон Перес допутовао у посету Јордану као највиши израелски функционер који је до тада посетио Јордан. 1996 — Побуњеници из племена Хуту напали избеглички логор супарничког племена Тутси у Бурундију и побили око 320 особа, махом жена и деце. 2000 — После девет дана преговора завршен блискоисточни мировни самит у Кемп Дејвиду. Решење за вишедецинијски сукоб није нађено, а сукоби Израела и Палестинаца настављени. Корзикански националисти прихватили, после преговора у Паризу, понуду француске владе о аутономији острва. Тиме окончане 20-годишње тензије између сепаратиста и власти. 2001 — После 20 година паузе из Багдада кренуо први путнички воз ка Турској, који је наредног дана стигао у Газиантеп. Немачки лидери полагањем венаца званично одали пошту официрима за атентат на Адолфа Хитлера пре 57 година. Карло Ђулијани, италијански активиста и анархиста је убијен током демонстрација против Групе 8 у Ђенови 2001. године од стране италијанских карабинијера. 2011 — Ухапшен Горан Хаџић, бивши председник Републике Српске Крајине.

21. јул 230 — Папа Понтијан је наследио Урбана I као 18. папа. 285 — Диоклецијан је именовао Максимијана за цезара и свог савладара. 365 — Критски земљотрес је изазвао цунами који је разорио Александрију. 976 — Основана аустријска кнежевска лоза Бабенберга која је владала Аустријом до 1246. Њихов породични

архив постао основни фонд данашњег Државног архива у Бечу. 1242 — Луј IX је у бици код Тајбура окончао побуну својих вазала Хенрија III и Хјуа X Лизињана. 1403 — У бици код Шрузберија краљ Хенри IV је победио побуњенике. 1542 — Папа Павле III формирао инквизицију, конгрегацију кардинала са овлашћењима да прогоне јеретике, како би појачао борбу против протестантизма. 1542 — Прво искрцавање француских војника на обалу острва Вајт током француске инвазије острва Вајт. 1542 — У бици код Јемгума током Осамдесетогодишњег рата Фернандо Алварез де Толедо је победио Луја од Насауа. 1718 — Закључен је Пожаревачки мир којим су окончани Аустријско-турски рат и Турско-млетачки рат. 1773 — Папа Климент XIV издао папску булу „Dominus ac Redemptor“ којом је распустио језуитски ред. 1774 — Русија и Турска су склопиле Кучуккаинарџијски мир којим је окончан Руско-турски рат. 1798 — Наполеон Бонапарта после победе у бици код пирамида завладао Египтом. 1820 — Дански физичар Ханс Кристијан Ерстед представио своје откриће, електромагнетизам. 1861 — Снаге Конфедерације су однеле победу у првој бици код Бул Рана, првом великом окршају Америчког грађанског рата. 1873 — Почео шаховски турнир у Бечу. Победио је Џозеф Хенри Блекбурн. 1897 — Едвард, принц од Велса је отворио галерију „Тејт” у Лондону. 1904 — Завршена градња Транссибирске железнице од Москве до Нахотке код Владивостока. Железница грађена 13 година. 1925 — На Скоупсовом суђењу средњошколски наставник биологије Џон Т. Скоупс је осуђен због предавања еволуције и кажњен са 100 долара. 1940 — У балтичким државама Литванији, Летонији и Естонији успостављена совјетска власт.

17.7.2022.

МАГАЗИН 556

1944 — Америчке трупе су се искрцале на Гвам започевши битку за Гвам. 1948 — У Београду у Дому Гарде у Топчидеру отпочео седмодневни Пети конгрес КПЈ, на ком је изабран нови ЦК КПЈ и подржано југословенско руководство у борби против Информбироа. 1949 — Сенат САД је ратификовао Северноатлантски споразум. 1954 — На Женевској конференцији Вијетнам је подељен на Северни и Јужни Вијетнам. 1960 — Сиримаво Бандаранаике постала премијер Цејлона, као прва жена у свету која је дошла на чело владе. Она је на то место дошла по убиства њеног мужа Соломона. 1970 — Након 11 година изградње завршена је Асуанска брана у Египту. 1973 — Упркос протестима светског јавног мњења Француска почела серију нуклеарних проба у јужном Пацифику. 1974 — Грчка је прихватила резолуцију Уједињених нација о прекиду ватре на Кипру, дан после турске инвазије. Наредног дана исту резолуцију прихватила и Турска. 1977 — Избио је четвородневни Либијско-египатски рат. 1983 — У Пољској укинуто ратно стање, уведено у децембру 1981. 1983 — Најнижа забележена температура на свету на насељеној локацији од −89,2°C је измерена у станици Восток на Антарктику. 1993 — У поплавама и клизиштима проузрокованим једномесечним кишама у Индији, Бангладешу и Непалу погинуло око 1.000 људи, а више милиона принуђено да напусти домове. 1994 — Руски писац Александар Солжењицин стигао у Москву после двомесечног путовања по Русији, из које је 20 година раније отишао у егзил. 1995 — Представници 16 земаља на Међународној конференцији о Босни у Лондону упозорили босанске Србе да ће, ако нападну „заштићену зону“ УН у Горажду, бити суочени са узвраћањем које укључује употребу ваздушне силе. 2008 — У Београду ухапшен хашки оптуженик Радован Караџић, бивши

председник Републике Српске. 2011 — Окончан је Насин програм спејс-шатлова слетањем шатла Атлантис после мисије СТС-135.

22. јул 838 — Војска Абасидског калифата је у бици код Анзена поразила византијску војску којм је командовао сам цар Теофило. 1209 — Крсташи су убили више хиљада становника града Безијеа током Албижанског крсташког рата. 1456 — Неуспешно завршена турска опсада Београда. Угарске снаге предводио је Јанош Хуњади. 1739 — Турска војска у бици код Гроцке победила Аустријанце и приморала их да напусте Србију и Београд. Београдским миром 18. септембра Београд и територије северно од Западне Мораве после 21 године поново припали Отоманском царству. 1812 — У бици код Саламанке, у Шпанији, Британци под командом војводе од Велингтона поразили Наполеонову војску којом је командовао маршал Огист Мармон. 1933 — Амерички пилот Вили Пост је постао прва особа која је сама облетела Земљу након скоро осам дана. 1934 — Америчког пљачкаша банака и убицу, „државног непријатеља број један“ Џона Дилинџера, у Чикагу, после 13 месеци потере, убили агенти ФБИ. 1941 — Почео устанак против њемачког окупатора у Словенији, под организацијом комуниста. 1943 — Савезничке снаге у Другом светском рату заузеле италијански град Палермо, на острву Сицилија. 1944 — У Лублину у Другом светском рату група пољских политичара, послата из СССР, формирала Комитет народног ослобођења, који је Москва признала као привремену пољску владу насупрот избегличкој влади у Лондону. 1946 — У експлозији бомбе коју је у хотелу „Кинг Давид“ у Јерусалиму подметнула екстремна јеврејска ционистичка организација Иргун, погинуло више од 90 особа, махом британских

официра и војних службеника. 1972 — Совјетска космичка сонда „Венера-8“ спустила се на површину Венере са које је 10 минута, пре него што су изгорели инструменти, емитовала податке. 1981 — Турски терориста Мехмет Али Агџа осуђен на доживотну робију због атентата на папу Јована Павла II 13. маја. После 20 година пуштен из затвора и у јуну 2000. предат Турској. 1988 — У екплозији аутомобилабомбе у близини сиријске војне базе у западном Бејруту погинуло седам, а повређено 48 особа. 1991 — Председништво СФРЈ је издало наредбу о разоружавању и демобилизацији свих илегалних војних формација у Хрватској. 1992 — Највећи колумбијски кријумчар дроге Пабло Ескобар побегао из затвора. 1994 — Позивајући се на економску кризу председник Рафаел Калдера суспендовао уставна права у Венецуели. 1996 — Испуштањем пакета с храном из авиона Уједињене нације почеле програм хуманитарне помоћи за

око 700.000 људи у јужном Судану, којима је запретила смрт од глади. 1997 — Италијански суд осудио нацистичког СС официра Ериха Прибкеа на пет година затвора за злочине почињене у Италији за време Другог светског рата. 2001 — Почеле припреме професионалних ронилаца за извлачење нуклеарне подморнице „Курск“, која је у августу 2000, током вежби у Баренцовом мору, потонула на дубину од 107 m, а свих 118 чланова посаде погинуло. 2011 — У два повезана терористичка напада у Ослу и на острву Утоја Андерс Брејвик је убио 77 особа.

23. јул 1759 — Руси у Седмогодишњем рату, под командом генерала Петра Семјоновича Салтикова, потукли пруску армију у бици код Каја, на истоку Немачке. 1828 — Вилијем Барт из Мичигена, САД, патентирао „типографер“, који се сматра првом писаћом машином.

1840 — Британски парламент донео закон о уједињењу Горње Канаде, с претежно енглеским, и Доње, с претежно француским становништвом, у провинцију Канаду са заједничким парламентом. 1914 — Аустроугарска упутила ултиматум Србији да спроведе истрагу поводом атентата на престолонаследника Франца Фердинанда 28. јуна у Сарајеву, захтевајући да у истрази учествују и аустроугарски полицајци. Србија одбила захтев сматрајући да је то задирање у суверенитет државе. Аустроугарска 28. јула објавила рат Србији. 1920 — Француске трупе савладале арапску војску краља Фејсала I, ушле у Дамаск и учврстиле свој мандат над Сиријом. 1942 — Немачке трупе почеле надирање према Стаљинграду, где је вођена једна од највећих битака Другог светског рата. Завршена 2. фебруара 1943. немачким поразом. 1942 — Почеле су са радом гасне коморе у логору Треблинка, убивши око 6.500 Јевреја који су дан раније транспортовани из Варшавског гета. 1946 — У експлозији бомбе коју је у хотелу „Кинг Давид“ у Јерусалиму подметнула екстремна јеврејска ционистичка организација Иргун, погинуло више од 90 особа, махом британских официра и војних службеника. 1952 — У Паризу је основана Европска заједница за угаљ и челик, прва претеча Европске уније. 1967 — У центру Детроита насељеног претежно Афроамериканцима су избили расни немири у којима су на крају страдало 43 особе, повређене су 342, а око 1400 зграда је запаљено. 1974 — Грчка војна влада позвала Константина Караманлиса да се врати из избеглиштва у Паризу и формира Владу, што је био крај седмогодишње владавине војне хунте у Грчкој. 1982 — Међународна комисија за лов на китове донела одлуку о потпуној забрани комерцијалног лова на китове. Забрана ступила на снагу 1985. 1983 — Борба за независност Тамила ескалирала у грађански рат у Шри Ланки, када су тамилски побуњеници

убили 13 војника, а синхалешка већина одговорила убијањем хиљаде тамилских цивила на југу земље. 1991 — Комунистичка партија СССР објавила нацрт платформе којом се прихватају приватна својина, интеграција економије у светско тржиште и слобода вероисповести. 1995 — Ален Хејл и Томас Боп су открили Хејл-Бопову комету. 1995 — Уједињене нације издале наредбу о распоређивању Снага за брза дејства на подручју Сарајева. 1996 — У Сарајево стигао први контингент оружја из америчког програма „Опреми и обучи“, намењен армији Федерације Босне и Хецеговине. 1997 — Скупштина СР Југославије изабрала Слободана Милошевића, дотадашњег председника Србије, за председника СРЈ. Испред скупштинске зграде окупило се више хиљада људи, једни су изражавали подршку, а други протестовали, док су београдски студенти акцијом „Једна изгубљена глава, једна ципела“ обележили осам година Милошевићеве владавине, током које је огроман број младих људи напустио земљу. 1999 — Руски космонаут Сергеј Авдејев поставио, боравећи у свемирској станици „Мир“ 712 дана, нови рекорд у непрекидном боравку у свемиру. 1999 — У селу Старо Грацко, на Косову и Метохији убијено је 14 Срба док су на својим имањима жњели пшеницу (Масакр у Старом Грацком).[1] 2000 — Ленс Армстронг другу годину заредом победио на престижној трци „Тур де Франс“, иако су лекари током његовог лечења 1996. проценили да су мале шансе да преживи јер болује од рака. 2001 — Једини међународни аеродром у Шри Ланки затворен када су „Тамилски тигрови“ извршили терористички напад на оближњу војну ваздухопловну базу. У нападу убијено 18 људи, а уништено или оштећено 13 авиона. 2007 — Први Омбудсман у Србији положио заклетву у Скупштини Србије.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Т. Радовановић Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs