Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година X * Број 557 * 24. jул 2022. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

24.7.2022.

МАГАЗИН 557

2

У овом броју: Прво полугодиште успешно У знаку музике и пасуља Два у један Недеља “Веселог спуста” Доследна примена мера заштите Најважнија превентива Повећана опасност од пожара Пут преко Голготе Ручак са укусом терпентина На репертоару Биоскопа “Кварт” Наличја српског лица Из Мињине кухињице Времеплов

6 10 14 18 38 40 44 46 52 60 62 64 66

3

Фото: М. Радовановић

4

МАГАЗИН 557 24.7.2022.

5

Извештај о реализацији буџета у првих шест месеци

МАГАЗИН 557

24.7.2022.

ПРВО ПОЛУГОДИ И

6

ИШТЕ УСПЕШНО

- У првих шест месеци ове године буџет града Краљева остварио укупне приходе и примања нешто мање од две милијарде и двеста шездесет четири милиона динара што је скоро три процента више од половине планираних средстава. - Укупни расходи и издаци незнатно премашили милијарду и девет стотина двадесет милиона динара. - Буџетски суфицит триста тридесет пет милиона. - У односу на претходну годину приходи и примања већи за триста деведесет два милиона динара, или скоро један проценат више од петине. - Месној заједници Ушће милион динара за измирење судских трошкова, а два за исплату обавезе неисплаћених зарада по правноснажној пресуди

7

П

МАГАЗИН 557

24.7.2022.

очетак друге половине године је време кад се сумирају резултати пословања у првом полугодишту, а у локалној самоуправи то најбоље показује извештај о реализацији буџета од почетка јануара до краја јуна. Дукумент који се средином недеље нашао пред члановима Градског већа сведочи о оствареним финансијским резултатима, прегледу остварених прихода и примања и расхода и издатака према функционалној, економској и програмској класификацији буџетских корисника. У првих шест месеци ове године буџет града Краљева је остварио укупне приходе од и примања од продаје нефинансијске имовине нешто мање од две милијарде и двеста шездесет четири милиона динара што је скоро три процента више од половине планираних средстава. У истом периоду укупни расходи и издаци за набавку нефинансијске имовине незнатно су премаши-

8

ли милијарду и девет стотина двадесет милиона што је имало за резултат исказивање буџетског суфицита од триста тридесет пет милиона динара. Извештај сведочи да је буџетски суфицит коригован за примања по основу отплате кредита и продаје финансијске имовине, умањено за издатке по основу датих кредита и набавке финансијске имовине, за скоро сто четрдесет седам хиљада премашио триста тридесет пет милиона динара. Према Правилнику о систему извршења буџета аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе градови и општине су почетком прошле године кренуле са продукцијом информационог система буџета кроз који се усаглашавају стања и подаци из главне књиге трезора града. Систем показује да су укупни приходи, примања од нефинансијске имовине, задуживања и примања од финансијске имовине у првих шест месеци достигли износ од

2.263.464.041,75 динара, што чини 52,76% у односу на планирана средства Одлуке о буџету за ову годину. У поређењу са истим извештајним периодом из претходне године укупни приходи и примања су већи за триста деведесет два милиона динара или скоро један проценат више од петине. У истом периоду са подрачуна извршења буџета расходи и издаци извршавани су непосредно за директне кориснике буџетских средстава у које су сврстани Скупштина, Градоначелник, Градско веће, Градско правобранилаштво и Градска управа. Индиректним буџетским корисницима средства за седам установа културе, Предшколској установи „Олга Јовичић – Рита“, Дечјем одмаралишту „Гоч“, Туристичкој организацији Краљево, месним заједницама и Центру локалних услуга трансферисана на подрачуне код Управе за трезор, а у оквиру планираних апропријација.

У складу са одредбама Одлуке о буџету, а због обезбеђивања ликвидности, економичности и ефикасности у коришћењу буџетских средстава Одељење за привреду и финансије је донело Упутство за израду финансијских планова извршења одлуке за првих шест месеци у години којим је дефинисан обим средстава које корисници могу да преузимају на терет буџета. У складу са њим достављали су финансијске планове за коришћење средстава на које је дало сагласност Одељење за привреду и финансије. Укупно опредељена средства за коришћење из буџета града утврђена су у висини до четрдесет пет одсто планираних, а према усаглашеним подацима са корисницима укупни консолидовани расходи и издаци реализовани у износу од 1.928.317.125,60 динар, или 39,59% у односу на укупно планиране. Градско веће је током првих шест месеци у години донело више решења

о трошењу средстава текуће буџетске резерве, па је двеста педесет хиљада динара намењено обезбеђивању недостајућих средстава за исплату помоћи активном салону венчаница за отклањање штетних последица које су задесиле предузетнике на територији града Краљева који су као претежну делатност регистровали делатност производње остале одеће. Посебним решењем више од тридесет једног милиона динара исплаћено је на име обезбеђивања недостајућих средстава за исплату солидарне помоћи за побољшање задравственог, материјалног и социјалног положаја запослених у радном односу у јавним установама чији је оснивач град Краљево. Месној заједници Ушће су у два наврата обезбеђивана недостајућа средства, милион динара за измирење судских трошкова, а два пута већа сума на име обезбеђивања додатних средстава за исплату обавезе на име неис-

плаћених зарада по правноснажној пресуди Основног суда у Краљеву која је потврђена пресудом Апелационог суда у Крагујевцу. Петсто педесет хиљада је било потребно Центру локалних услуга за потребе кречења и глетовања зграда социјалног становања на Берановцу и Борачком насељу, просторијама Дневног центра за старе на Берановцу и радове на електричним, водоводним и комуникационим инсталацијама за нове просторије у Улици Зелена Гора, а седам милиона динара за покривање дела месечних обавеза за мај и јун по Одлуци о праву на накнаду дела трошкова боравка деце у предшколској установи чији је оснивач друго правно или физичко лице. Списак ванредних трошкова затвара осам стотина педесет хиљада динара текуће буџетске резерве за подмирење трошкова поправке и израде додатне инсталације грејања дворане Краљевачког позоришта. Т. Радовановић Фоото: М. Радовановић

9

24.7.2022.

МАГАЗИН 557

10

Тридесет трећи весели спуст

У ЗНАКУ МУЗИ - Део седмодневне манифестације дводневни Фестивал занатског пива као увод у дуго очекивани концерт Рибље чорбе коме је претходио наступ локалног бенда Дечја радост. - У предвечерје „Веселог спуста“ концерти Бојана Маровића и Нелета Карајлића. - На четири локације у граду организован традиционални Јегер парти. - Ручак за све учеснике на тераси испред Хотела Термал. - Тридесет четврти „Весели спуст“ половином јула наредне године. - Седмнодневни музички програм затворен концертом Зорице Брунцлик. - „Веселом спусту“ придружено надметање кулинара у припремању пасуља под називом „Сребрни казан“

ековима уназад, од подножја средњовековног града Маглича до двадесет пет километара удаљеног Краљева. Ибар представља мешавину букова и брзака са деоницама благих равничарских токова. Више од три деценије то доприноси да речна клисура последњег викенда у јуну, од ове године половином јула, буде украшена великим бројем чамаца и других пловила са веселим посадама које са обала поздрављају они који нису имали могућности, или храбрости, да се упусте у јединствену авантуру. Ово се понавља од 1989. године кад је организована прва туристичко-спортска

манифестација названа „Весели спуст“ чије су одржавање само у неколико наврата на кратко помериле временске прилике. Прве године низ Ибар се спустило тек двадесетак пловила са око сто педесет учесника да би у каснијим њихов број нарастао на неколико хиљада. Дужина трасе основни је разлог да се сплаварење Долином векова на кратко прекине у Матарушкој Бањи, где се за учеснике највеселије регате традиционално припрема пасуљ. И док многи чамци и сплавови већ овде остају усидрени само најупорнији путовање настављају мирнијим делом

реке и завршавају у Краљеву. Шароликом декору „Веселог спуста“ сваке године додатно доприносе трубачи који подижу ниво адреналина љубитеља дружења и узбуђења у долини Ибра. „Весели спуст“ је најстарија манифестација на води која се активно одржава на Ибру, а датум помера у зависности од временских услова како би се максимално избегле потенцијалне незгоде, учесници забавили а спуст заиста био весели. Окупљање најоданијих манифестацији по правилу почиње неколико дана раније, у највећем броју дан пред старт, а подножје средњовековног гра-

Фото: М. Радовановић

В

Фото: М. Радовановић

ИКЕ И ПАСУЉА

11

24.7.2022.

МАГАЗИН 557

12

да се током последње три деценије показало идеалним местом за различите врсте дружења. У исто време у центру Краљева се организују концерти и спортско – рекреативни сусрети, а за оне који нису обезбедили пловила и превоз за себе, на дан када почиње „Весели спуст“, до стартне позиције се организује превоз аутобусима и камионима. Манифестација нема такмичарски карактер па је, више од тога којим ће редоследом пловила стићи до циља испред просторија Кајак клуба „Ибар“, битно дружење и добра забава за све учеснике. „Весели спуст“ су годинама уназад карактерисала атрактивна пловила, различите врсте сплавова, чамаца, кајака и све што може да плови или плута по води, маштовити сплавови од дрвета, стиропора, флаша, војни десантни чамци и друго.

Проблеми које су организатори имали претходних година, кад је манифестација у више наврата одлагана због неповољних временских прилика које су утицале на повећање водостаја, разлог су да почетак највеселије регате буде померен две недеље унапред. Иако је годинама уназад било уобичајено да се у предвечерје „Веселог спуста“ на Тргу српских ратника организује концерт неке од познатих личности са естрадне сцене више пута најављивана жеља организатора да манифестација траје више дана ове је почела да добија нове обрисе. Недеља „Веселог спуста“ почела је знатно раније, а отворена концертом Тонија Цетинског на Тргу српских ратника. Следећих неколико дана на централном градском тргу смењивали су се краљевачки фолклорни ансамбли и различити извођа-

чи. Део седмодневне манифестације је био и дводневни Фестивал занатског пива као увод у дуго очекивани концерт Рибље чорбе коме је претходио наступ локалног бенда Дечја радост. Предвечерје великог спуста обележило је традиционало Капетанско вече које ове године није привукло превелико интересовање медија. Била је то прилика за сусрет градских челника са представницима партнерских и других градова који су допутовали како би учествовали на овогодишњој манифестацији. Музички програм отворио је Бојан Маровић, а наставио др Неле Карајлић који је после четири деценије паузе подсетио присутне на највеће хитове Забрањеног пушења. На четири локације у граду организован је традиционални Јегер парти за оне који нису морали рано ујутро следећег дана да

путују према Магличу. Весела колона аутобуса и теретних камиона са различитим пловилима кренула је пут Маглича два сата пре старта заказаног за десет сати. После кратког задржавања на два одморишта, у Богутовцу и код Златне обале, два сата иза поднева, први учесници почели су да пристижу у Матарушку Бању где је за њих организован ручак на тераси испред Хотела Термал. И док многи чамци и сплавови већ овде остају усидрени само најупорнији настављају путовање мирнијим делом реке до циља испред просторија Кајак клуба „Ибар“. Како број учесника „Веселог спуста“ никада није ни приближно утврђен хроничарима не преостаје ништа него да верују организаторима који тврде да је на делу реке између Маглича и Ма-

тарушке Бање ове године било око хиљаду пловила. Податак да посаду највећег броја од њих чини више особа требало би поверовати да је неколико хиљада учесника, како кажу организатори, било знатно више него претходних година. Задовољство организатора повод је за најаву нових дешавања у оквиру тридесет четврте манифестације „Весели спуст“ половином јула, уколико непредвиђене околности не буду разлог за неку до неочекиваних промена. Седмнодневни музички програм затворен је концертом Зорице Брунцлик. Да лутањима везаним за организацију туристичких манифестација није дошао крај сведочи податак да је „Веселом спусту“ придружено надметање кулинара у припремању пасуља под

називом „Сребрни казан“. Манифестација која је ранијих година трајала два дана, првог када су се окупљали најбољи кувари рибље чорбе а другог пасуља, скраћена је на тек неколико сати а још једном пресељена на нову локацију, овога пута поред стазе са десне обале Ибра у Матарушкој Бањи, низводно од висећег моста. Они који се сећају такмичења ове врсте организованог на централном градском тргу, потом премештеног на шеталиште у Улици „4. краљевачки батаљон“ па коју десетину метара ниже према Ибру, овогодишње такмичење оцењују као бледу слику популарне пасуљијаде. Доказ виде и у оцени да није могла да опстане као самостална манифестација па је прикључена веселом спусту и, за највећи број Краљевчана, прошла готово незапажено. Т. Радовановић

13

24.7.2022.

МАГАЗИН 557

14

Такмичење кувара у припремању пасуља

ДВА У ЈЕДАН - „Сребрни казан“ важи за највећу гастрономску манифестацију у овом делу Србије. - Гости бољи у кувању рибље чорбе. - Најбољи пасуљ скувала екипа Добровољног ватрогасног друштва Краљево

М

ного пута је доказано да су српска традиционална јела веома издашна, а како састојци за њихову припрему нису скупи углавном имају једноставан начин кувања. Посебно уживање представља кување доброг пасуља за које врсни кулинари често користе старе рецепте обогаћене маштом која му даје нову димензију. Окренутост традицији, кулинарске тајне старих мајстора и заборављени начин припреме старих јела су ставке које у збиру могу да опишу

манифестацију „Сребрни казан“ која је ове године одржана нешто раније него претходних. Дугогодишња традиција доказ је настојања да се допринесе очувању манифестације у славу пасуља који представља омиљено јело многих народа света. Иако се после много лутања чинило да је манифестација пронашла место на коме ће се задржати више него на било ком другом још једном се потврдило да трагању нема краја. После деценија одржавања на Тргу српских

ратника, где је надметање краљевачких кулинара и њихових колега трајало само један дан, жеља да потраје дуже утицала је да на истом месту, дан пре популарне пасуљијаде, буде одржано такмичење у кувању рибље чорбе под називом „Рибљи котлић“. Како је манифестација из године у годину привлачила све већи број учесника и посетилаца незадовољство становника околних зграда утицало је на одлуку да се дислоцира, а најбољим решењем се показала пешачка стаза дуж

15

24.7.2022.

МАГАЗИН 557

16

Улице „4. краљевачки батаљон“. На прву пасуљијаду на овој локацији данима су подсећале масне флеке на тек реновираном тротоару због чега је морало ангажовати додатна средства како би се вратио у почетно стање. Проблем представља и одвијање саобраћаја, па је већ следеће године почело да се размишља о новој сеоби, овом приликом ближе обали реке. Идеја о томе реализована је кад је у близини спортских терена поред Ибра, испод педесетак као снег белих балда-

хина, обезбеђен простор за такмичаре. Манифестација „Сребрни казан“ отпочела је скромно кад је директор Угоститељско-туристичког предузећа „Србија“ Јовица Алексић успео да на Тргу српских ратника окупи екипе десетак краљевачких ресторана. До пре неколико година све што се дешавало трајало је између 10 и 14 сати једног дана, а настојање да се манифестација подигне на виши ниво огледа се у покушају да постане исплатива и по-

крије што већу количину средстава која се улажу у организацију. И док се већ доказане туристичке манифестације у земљи диче стотинама хиљада посетилаца током неколико дана трајања краљевачки туристички посленици су много скромнији. По њима је успех долазак и неколико стотина учесника са стране, и нешто већи број посетилаца, који би током два дана потрошили по који динар. Они који се сећају такмичења ове

врсте организованог на централном градском тргу, потом премештеног на шеталиште у Улици „4. краљевачки батаљон“ па коју десетину метара ниже према Ибру, овогодишње такмичење оцењују као бледу слику популарне пасуљијаде. Доказ виде и у оцени да није могла да опстане као самостална манифестација па је прикључена веселом спусту и, за највећи број Краљевчана, прошла готово незапажено. Упркос томе у Туристичкој организацији Краљева потврђују да „Сребрни

казан“ важи за највећу гастрономску манифестацију у овом делу Србије, уједно и са најбогатијом традицијом, јер не постоји ни једна сличног карактера која траје толико година. Бољи познаваоци прилика у овој области могли су да примете како међу такмичарима нема многих који су годинама били заштитни знак манифестације, али ни нових лица. Они који су преостали својски су се потрудили да употребе кулинарске способности и, уз по који тајни састојак, припреме пасуљ

који ће оставити најјачи утисак на чланове жирија. Овом приликом то је боље пошло за руком гостима којима су припале награде за прва три места у припремању рибље чорбе а друго и треће у припремању пасуља. Част домаћина успели су да сачувају чланови Добровољног ватрогасног друштва Краљево којима је ове године додељено признање за најбоље припремљен пасуљ. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

17

18

МАГАЗИН 557 24.7.2022.

НЕДЕЉА “ВЕСЕЛОГ СПУСТА”

19

20

МАГАЗИН 557 24.7.2022.

21

22

МАГАЗИН 557 24.7.2022.

23

24

МАГАЗИН 557 24.7.2022.

25

26

МАГАЗИН 557 24.7.2022.

27

28

МАГАЗИН 557 24.7.2022.

29

30

МАГАЗИН 557 24.7.2022.

31

32

МАГАЗИН 557 24.7.2022.

33

34

МАГАЗИН 557 24.7.2022.

35

36

МАГАЗИН 557 24.7.2022.

37

МАГАЗИН 557

24.7.2022.

Убрзан пораст броја оболелих од ЦОВИД-19

38

ДОСЛЕДНА ПРИМЕН - Од 13. јуна до 19. јула број ооболелих повећан четрнаест пута. - Пораст регистрованог броја оболелих у мањој мери праћен повећањем броја особа на болничком лечењу. - Ризик од смртности услед болести коју изазива корона вирус у континуираном паду од новембра 2020. - Очекује се даљи пораст броја оболелих као последицом инфекције омикрон варијантом вируса и свим његовим субваријантама

П

оследње две недеље јуна и током јула у Србији је забележен континуиран пораст броја оболелих од болести коју изазива корона вирус. Најбоља потврда огледа се у подацима Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ који сведоче да је од двеста седамдесет три, колико је забележено 13. јуна, до 19. јула број оболелих нарастао на три хиљаде девет стотина дванаест што сведочи о повећању које је достигло четрнаест пута.

Пораст регистрованог броја оболелих, посебно изражен током јула, у мањој мери је праћен повећањем броја особа на болничком лечењу јер је осамдесет осам, колико је забележено 16. јуна, до 18. јула нарасло на двеста педесет. И поред тога ризик од смртности услед болести коју изазива корона вирус у континуираном је паду од новембра 2020. до јуна ове године, а одржава се на нивоу од 0,8% што се може приписати вакцинацији. Осврт на територијалну дистрибуци-

ју сведочи да се нагли пораст бележи у Београду, подручју Западне Србије и Шумадије, Шумадијском, Колубарском, Мачванском и Поморавском округу, док се на територији Војводине уочава нешто спорији пораст а у Источној и Јужној Србији ситуација још увек релативно мирна, са изузетком општина Димитровград, Велика Плана и Бојник. На основу анализе података који се свакодневно прикупљају у Институту за јавно здравље, а имајући у виду време годишњих одмора и туристичке сезоне

НА МЕРА ЗАШТИТЕ коју карактерише интензивније кретање становништва, очекује се даљи пораст броја оболелих као последицом инфекције омикрон варијантом корона вируса и свим његовим субваријантама. Поређење са ранијим циркулишућим варијантама вируса указује на мању вероватност да ће инфекције омикрон варијантом довести до озбиљног клиничког исхода који захтева болничко лечење, или пријем у јединицу интензивне неге. У складу са тренутном епидемиолошком ситуацијом и карактеристикама вируса, очекује се да ће епидемиолошка ситуација у наредном периоду бити нестабилна уколико се доследно не примењују мере превенције. Због тога се грађанима који нису вакцинисани препоручује да то учине у овом периоду, а они који су се вакцинисали са две дозе да приме бустер дозе вакцине, прву најмање три месеца од

последње вакцинације. Друга бустер доза се препоручује особама са посебним ризицима од инфекције, у које се убрајају хронични болесници и особе ослабљеног имунитета, старији од шездесет година и здравствени радници. Ову дозу вакцине могуће је примити уколико је од претходне прошло најмање пет месеци. Независно од вакциналног статуса, свим грађанима се препоручује ношење заштитних маски у затвореним просторијама или на отвореном у ситуацијама окупљања већег броја особа када није могуће одржавати физичку дистанцу од најмање два метра, нарочито у средствима јавног превоза, чекаоницама, канцеларијама, лифтовима и другим местима где се окупља већи број особа. И даље се посебно важним оцењује појачано одржавање хигијене руку и респираторне хигијене. Особама које имају повећан ризик од тешких форми болести посебно се

указује на потребу да избегавају места на којима се стварају гужве и да, уколико их посећују, обавезно користе заштитне маске. Свима који имају симптоме инфекције, посебно дисајних органа, носа, грла или плућа, препоручује се изолација у кућним условима и јављање лекару у ковид амбуланту. У радној или животној средини потребно је практиковати редовно чишћење и омогућити добру вентилацију затворених простора и проветравање природним путем, где год је то могуће. У периодима високих температура добром превентивном мером оцењује се чешћи боравак на отвореном, а окупљања и дружења са мањим бројем људи. Поред препорука које се односе на све грађане, прописане су и мере за посебне категорије, обавезно ношење маски у здравственим и установама социјалне заштите, као и забрана посета пацијентима у њима. Т. Радовановић

39

Како се заштитити током екстремно високих температура?

НАЈВАЖНИЈА

МАГАЗИН 557

24.7.2022.

- Деца су посебно осетљива на екстремне температуре, и могу се прегрејати три до пет пута брже него одрасле особе, па у случају прегрејавања може доћи до топлотног удара са фаталним последицама.

- Особама које осећају вртоглавицу, слабост, узнемиреност, интензивну жеђ или главобољу, препоручује се да што пре пређу у охлађен простор, измере телесну температуру и попију неколико гутљаја воде или воћног сока собне температуре. - Обраћање лекару препоручује се и при појави неуобичајених симптома, или ако дуго трају, а хитној помоћи појава топле, суве коже и бунцања, грчева или несвестице, односно губитак свести било ког од чланова породице или других особа

40

ПРЕВЕНТИВА У

позорење Републичког хидрометеоролошког завода да се у последњој декади јула очекује веома топло време са максималним температурама у распону између тридесет четири и тридесет осам степени повод је да Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ упути грађанима низ препорука како би лакше пребродили овај период. Основна указује на потребу да животни простор увек буде расхлађен што се постиже одржавањем собне температуре испод тридесет два степена по Целзијусовој скали током дана, а испод двадесет четири током ноћи.

Здравствени радници упозоравају да је ово нарочито важно за децу узраста до две године, особе старије од шездесет и хроничне болеснике. Податак да су новорођенчад, одојчад и деца узраста до четири године посебно осетљива на високе температуре ваздуха, при чему често не испољавају брзо знаке и симптоме као одрасли, води ка потреби да се избегава извођење напоље за време трајања топлотног таласа. Уколико је то неопходно за бебе и децу узраста до годину дана препоручује се боравак у хладовини уз избегавање боравка на отвореном у најтоплијем делу дана, од

десет до седамнаест сати. Током боравка напољу, потребна је одговарајућа заштита од сунца, памучна широка гардероба светлих боја која не стеже и шешир, а при коришћењу клима уређаја или вентилатора неопходним се оцењује избегавање усмеравања директно на бебу, односно дете. Током најтоплијег дела дана препоручљиво је избегавање интензивне физичке активности, а старије особе не би требало излагати сунчевом зрачењу, посебно не срчани болесници и оболели од шећерне болести. Уколико је неопходно да старија особа изађе из куће, препоручује се да то уради у ју-

41

24.7.2022.

МАГАЗИН 557

42

тарњим или вечерњим часовима. Високе температуре намећу потребу за уношењем доста течности, највише воде, уз избегавање пића и напитке који садрже алкохол, кофеин и шећер. Временским условима треба прилагодити и исхрану која треба да садржи лаке оброке, уз избегавање тешке и високо калоричне хране са високим садржајем шећера. Током боравка на отвореном препоручује се кретање по хладовини и чешћи одмори, туширање неколико пута на дан, примена хладних облога, пешкира, сунђера, купки за стопала, и слично. Пре уласка у возило које је стајало на сунцу, обавезно је на неколико минута отворити прозоре и врата, укључујући и пртљажник, ради проветравања и расхлађивања аутомобила, а употребом клима уређаја

омогућити да унутрашња температура буде пет до седан степени нижа од спољашње. У току вожње по високим температурама, и дужим релацијама, потребно је да се праве петанестоминутне паузе на свака два сата. Проветравање возила, унос довољне количине течности и лагано истезање отклониће прве знаке умора који се обично јављају након другог сата вожње. Посебне мере предострожности неопходно је применити према деци која се налазе у аутомобилу, а најважнија да се никад не остављају у паркираном возилу. Познато је да су деца осетљива на екстремне температуре, и могу се прегрејати три до пет пута брже него одрасле особе, па у случају прегрејавања може доћи до топлотног удара са фаталним последицама. Чак

и са отвореним прозорима, ако је напољу 25°Ц, температура у ауту се за десет минута може попети на четрдесет, а ако је напољу 35°Ц достиже и педесети подељак. Препоруке за општу популацију указују на потребу да се за расхлађивање домова користи ноћни ваздух, што се постиже отварањем прозора и подизањем ролетни током ноћи и раног јутра, када је спољашна температура нижа а током ноћи коришћење памучне постељине. Топлотно оптерећење у стану или кући у најтоплијем делу дана остварује се затварањем прозора и прозорских застора, посебно на сунчаној страни, уз искључење вештачког осветљења и свих електричних уређаја који нису неопходни. Делотворним се показало постављање влажних чаршава на отворене прозо-

ре, како бисе расхладио ваздух у соби уколико нема клима уређаја, а ако је стамбени простор климатизован затварање врата и прозора уз штедњу струје која се не користи за расхлађивање. Није тајна да вентилатори могу делимично да расхладе просторију, али ни да при температурама изнад тридесет пет степени не могу да спрече опасност од појаве поремећаја здравља изазваних топлотом. Због тога је неопходно избегавање излагања топлоти и боравак у најхладнијој просторији у стану, поготово током ноћи. Особама које нису у могућности да расхладе свој стамбени простор препоручује се да два до три сата дневно проведу у расхлађеном ван куће, у климатизованим јавним зградама. У Институту за јавно здравље указују на потребу провере чланова породи-

це, пријатеља и суседа који живе сами, јер би особама под здравственим ризиком могла да затреба помоћ током врелих дана, а ако неко од њих узима лекове, потребно је са њиховим лекаром проверити да ли утичу на терморегулацију. Особама са здравственим проблемима препоручује се да лекове држе на температури испод двадесет пет степени, а онима који пате од неког хроничног обољења, или истовремено узимају више различитих лекова, да затраже медицински савет. Особама које осећају вртоглавицу, слабост, узнемиреност, интензивну жеђ или главобољу, препоручује се да што пре пређу у охлађен простор, измере телесну температуру и попију неколико гутљаја воде или воћног сока собне температуре. У случају појаве болних грчева у мишићима, који су че-

сто последица дужег вежбања по веома топлом времену, посебно ако су се јавили у мишићима ногу, руку или стомака, неопходно је склонити се у хлад или ући у расхлађени простор уз постепено уношење течности, најбоље воде, а ако топлотни грчеви потрају дуже од једног сата потражити лекарску помоћ. Обраћање лекару препоручује се и при појави неуобичајених симптома, или ако дуго трају, а хитној помоћи појава топле, суве коже и бунцања, грчева или несвестице, односно губитак свести било ког од чланова породице или других особа. Док не стигне помоћ потребно је расхладити је хладним облогама, ослобађање од вишка одеће и конзумирање течности. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

43

Непажња узрок великих штета

ПОВЕЋАНА ОПАСН

МАГАЗИН 557

24.7.2022.

- У току јуна и јула евидентирана 4.982 ванредна догађаја од којих су најбројнији пожари. - Од укупно 3.836 пожара 2.884 настала на отвореном простору. - Сектор за ванредне ситуације ће са припадницима других линија рада Министарства унутрашњих послова, надлежним инспекцијским службама републичког и локалног нивоа, интензивирати обилазак терена у циљу откривања и процесуирања неодговорних грађана који не поштују законом прописане одредбе. - За непоштовање прописаних одредби закона запрећене новчане казне, за правна лица од триста хиљада до милион а за физичка десет хиљада динара

44

Д

угогодишње искуство указује да пролепшање времена појачано интересовање грађана за боравак у природи и интензивно обављање пољопривредних радова веома погодују настанку пожара на отвореном простору па је, у намери да се предупреди њихов настанак, грађанима упућен апел да не врше неконтролисано паљење ватре, јер је спаљивање стр-

них усева, смећа и биљних остатака на отвореном простору забрањено. Повољне временске прилике утичу на повећано присуство грађана у природи, а од оних које је лепо време измамило очекује се да пре повратка покупе опушке од цигарета, угасе ватру испод роштиља и не остављају жар, али и да не пале ватру на отвореном уколико места за то нису посебно предвиђена и

обезбеђена. Надлежни подсећају да је Законом о заштити од пожара и другим прописима забрањено спаљивање траве, ниског растиња и смећа на отвореном простору, остатака стрних усева, као и ложење ватре у шуми на удаљености од двеста метара од руба, изузев на за то одређеним и обележеним местима. Од надлежних органа стиже и упозо-

рење да се запаљиви материјал не сме смештати на простору који није удаљен најмање шест метара од објекта, или дела објекта, ако то прописима није другачије одређено. За непоштовање прописаних одредби закона запрећене су новчане казне, како за правна, тако и за физичка лица. Уколико уоче заосталу ватру, или мањи пожар, од грађана се очекује да покушају гашење, ако је то безбедно, или о томе обавесте надлежне органе. Код пожара већих размера препоручује се да не покушавају сами да га гасе, због личне сигурности, већ да о томе одмах обавесте надлежне органе позивом на број 193, или најближу шумску управу. Законска обавеза грађана је и да се, на позив надлежних органа, укључе у акцију гашења, посебно ако су власници шума и земљишта захваћеног пожаром, или коме прети непосредна опасност. Подршка и помоћ у заштити очекују се од невладиних организација, ловачких удружења, еколошких покрета и других удружења грађана љубитеља и заштитника при-

роде. С обзиром да је само у току јуна и јула ове године евидентирано 4.982 ванредна догађаја од којих су најбројнији пожари, а од укупно 3.836 пожара на отвореном простору настало 2.884 ,из Управе за ватрогасно-спасилачке јединице Сектора за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова грађанима је упућен апел да не пале траву и ниско растиње, јер се пожари на отвореном веома брзо шире, захватају велике површине, и представљају реалну опасност за животе и здравље грађана, а често наносе велике материјалне штете. Разлог више огледа се у податку да се у наредном периоду очекују дужи сушни период без падавина са високим температурама, који погодују настанку пожара на отвореном простору и његовом брзом ширењу и да је узрок свих ових пожара, у највећем броју случајева, неодговорно понашање самих грађана. Уз апел и подсећање да је одредбама Закона о заштити од пожара забрањено спаљивање траве, ниског

растиња и смећа на отвореном простору и остатака стрних усева, и да је непоштовање ове одредбе закона запрећена казна за правна лица од триста хиљада до милион, а за физичка десет хиљада динара. Овим законом забрањено је ложење ватре у шуми и на удаљености од двеста метара од руба, изузев на одређеним и за то обележеним местима, у складу са прописаним мерама заштите од пожара, а за непоштовање је запрећена казна за физичка лица од десет до педесет хиљада динара. Сектор за ванредне ситуације ће и у наредном периоду, заједно са другим линијама рада МУП-а, надлежним инспекцијским службама републичког и локалног нивоа, наставити активност појачаног надзора и обиласка терена ради проналажења неодговорних грађана који не поштују законске одредбе и њиховог процесуирања, а све у циљу смањења броја пожара на отвореном простору и повећања безбедности наших грађана. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

НОСТ ОД ПОЖАРА

45

46

Зоран Вукадиновић

МАГАЗИН 557 24.7.2022.

Сведоци демократских промена: Зоран Вукадиновић (3)

- Након демократских промена у октобру 2000. године није дошло до бољитка због лажне слоге припадника нове власти засноване на личним интересима и тежњи да се узме што више од онога што су деценијама пре тога стварале генерације радника у свим областима живота. - Осветничко понашање представника нових власти није имало упориште у важећим законима, па су уследиле тужбе и пресуде п о основу којих је држава из буџета морала да исплати знатна средства.

- Од половине деведесетих се није много тога променило, ситуација је све гора, незапосленост све већа, а са њом и мањи прилив средстава у градски буџет. – Слаб ефекат рада значајне снаге каквом се чини п осланичка репрезентација Краљева у Народној скупштини

Фото: М. Радовановић

ПУТ ПРЕКО ГОЛГОТЕ

47

24.7.2022.

МАГАЗИН 557

48

К

ао први већи град од границе са Аутономном покрајином Косово и Метохија Краљево се деценијама, током друге половине двадесетог века, чинило сигурним уточиштем за све који су се у јужној покрајини осећали угроженим. Почетак ратних операција пред крај века довео је у Краљево до тада највећи број особа са статусом интерно расељених лица, а обавезе да им помогну први су се прихватили активисти Социјалистичке партије Србије и Југословенске левице. Како није било могућности да се свима обезбеди колико толико прихватљив смештај, барем за оне који у овој средину нису имали раније изграђену кућу или родбину, најлогичнијим се сматрало да се прекобројни упуте према суседним градовима. Најближи је био Чачак чији је председник општине Велимир Илић прихватио да пружи гостопримство и, до решења коначног статуса, бар мало смањи притисак на Краљево у коме су

били све виднији проблеми везани за смештај и исхрану прогнаних чији се број из дана у дан повећавао. Значајним се чини и уверење да у тим моментима у граду није било подела на позицију и опозицију јер је најважније било сместити прогнане, у првом реду оне који су већ изгубили по којег члана породице. Зато је као велико олакшање је прихваћена потврда Велимира Илића да је Чачак спреман да прими неколико хиљада људи.

- Послали смо их у колони за Чачак а он је у Љубићу, и на свим успутном деловима, препречио пут па их послао у Ивањицу из које су сишли до Ушћа и вратили се у Краљево. Они имућнји су се раније уселили у своје куће, а напаћена ситротиња шетала у круг, јер нико није хтео да помогне. Тек после је дошло до суноврата власти, а велико је питање да ли је Слободан Милошевић побеђен. Зграду Народне скупштине у Београду није

срушио ни Хитлер, већ су је палили Срби, али је добро што није дошло до крвопролића. Жао ми је премијера који је убијен неколико година касније, то је ружно јер нам није требало да се убијамо између себе, а посебно је питање како би се ствари одвијале да је остао жив. Са друге стране од тада је све кренуло низбрдо – каже Зоран Вукадиновић који је као председник Окружног одбора Југословенске левице за Рашки округ годинама пре октобарских догађаја заузимао значајно место у владајућим структурама. Током деведесетих година је било евиденто велико незадовољство народа, а све бројнији изрази незадовољства на улицама, под утицајем из иностранства, претили су да доведу до ексцеса са несагледивим последицама. Због тога и међу тада пораженим снагама влада уверење да је било значајније избегавати оружане сукобе него по сваку цену држати власт.

И историчари се слажу у ставу да је петнаест година мало да би се могли доносити поуздани закључци о оправданости свега што се дешавало у том периоду и ма колико представници нових власти најављивали корените промене у друштву, које треба да донесу просперитет, то се није догодило ни до данас. Зоран Вукадиновић основни узрок види у ставу да је њихова слога била лажна колико и дружење засновано на личним интересима и тежњи да се узме што више од онога што су деценијама пре тога стварале генерације радника у свим областима живота. У време кад је почео прогон свих који су до промена заузимали значајнија места у државној администрацији, јавним предузећима и установама, на мети се нашао и Зоран Вукадиновић. Жестину нове власти осетио је који месец после других ма колико у Краљеву међу снагама које су преузе-

ле власт било и појединаца који нису делили слично мишљење. Локални ченици су настојали да елиминишу све који би могли да им буду сметња, а најлакши начин био је контролом радних места на којима су се налазили. Тако се и Вукадиновић са групом радника Царине нашао у Београду да би им, у левом крилу зграде некадашњег Савезног извршног већа, било саопштено како ће до даљег бити без конкретних задужења, а примати само половину плате за радна места на која су до тада били распоређени. Кад им је после извесног времена и то укинуто једино што их је још везивало са некадашњом државом било је право на здравствено осигурање. Осветничко понашање представника нових власти није имало упориште у важећим законима, па су уследиле тужбе и пресуде по основу којих је држава из буџета морала да исплати знатна средства.

- Прошао сам голготу горе него на

Солунском фронту, јер се показало како се понашају Срби једни према другима, па није чудо све ово што нам се догађа. Ипак, верујем да ће се са овом влашћу нешто променити. Радио сам у парламенту са Томиславом Николићем и Александром Вучићем за кога сматрам да је честит и поштен човек који има добре намере, а зашто се овако односи према Краљеву ја то не знам. Спреман сам да помогнем колико могу, јер имам обавезу према граду и отаџбини, и зато ћу затражити пријем и замолити премијера да помогне напаћеном Краљеву јер смо то заслужили. Бранили смо отаџбину, велики број грађана је гласао за Српску напредну странку, па би по више основа требало да нам помогне, а мислим да хоће. Мора само да постоји добра воља да одемо и замолимо, а мислим да је до сада није било – каже Вукадиновић који се више од двадесет година са места одборника у локалном парламенту зала-

49

24.7.2022.

МАГАЗИН 557

50

гао за решавање значајних проблема. На последњим изборима у априлу ове године због болести није био у могућности да прихвати исту обавезу, а досадашње искуство потврђује да се од половине деведесетих до данас није много тога променило, ситуација је све гора, незапосленост све већа, а са њом и мањи прилив средстава у градски буџет. Народ је осиромашио до мере да не може да плати више од 120 динара за килограм живе ваге прасетине што, уз 16 динара откупне цене по килограму пшенице, не може да води оздрављењу пољопривреде. Шанса се види у оздрављењу привреде и јачању индустрије која је до настанка кризе упошљавала највећи број становника овог краја. Мала је утеха подсећање да су производи „Магнохрома“ и „Фабрике вагона“ стизали до најудаљенијих крајева света, да су грађевинари „Каблара“ изградили пола Србије, а намештајем из „Јасена“ опремани бројни капитални објекти какав је „Сава центар“. У добром делу Краљевчана влада

незадовољство изазвано чињеницом да је председник владе избегао долазак у ову средину чак и у време кад су отварани значајни инфраструктурни објекти попут моста преко Ибра у продужетку Скопљанске улице, или нове спортске дворане. Незадовољство је веће кад се зна да је присуствовао много мање значајним догађајима у далеко мањим срединама. Све то је повод за сумњу да га, због подела у редовима владајуће партије неко није ни звао, а није показао валидну потврду супротног. Зато се након избора новог градоначелника после априлских избора очекује заокрет и поред недоумица везаних за састав тима који би требало да му помаже у руковођењу. Веће ангажовање очекује се од начелника Рашког управног округа, других Краљевчана који заузимају значајна места у државној администрацији, али и значајне снаге каквом се чини посланичка репрезентација Краљева у Народној скупштини.

- Очекујем да ће се нешто позитивно догодити и да ће се кренути на бо-

ље, али сви морамо да помогнемо, а не да убадамо кочеве једни другима и на скупштини причамо свашта. Где су данас они који су се деведесетих пели по споменицима као мајмуни, они који су говорили како ће метлом све да побришу, који су са споменика све обећавали? Где су им паре, где су Слобове паре у Грчкој, што погибе Борка Вучић? Где је Динкић да га ухапсе да робија за обећане паре, оних хиљаду евра, и што је угасио банке и ко држи њега и њему сличне који су све уништили? То је Краљево платило, а ми само причамо приче. Мислим да народ мора мало да се стрпи, да премијер врати плате и пензије, да се заузме за Краљево као за многа мања места, да дође и каже капу у шаке, рад, ред и дисциплина. По седам посланика у прошлом и овом мандату је снага и нема посла који не могу да заврше, а ефекат никакав. Све док не почну да пуше димњаци као у „Магнохрому“ нема од нас ништа – каже Вукадиновић. Схватили су то многи, понајпре млади који одлазе из града без превише

жеље да се врате. Изостало је и формирање градских општина за шта су услови створени у тренутку кад је Краљево добило статус града, поготово у Ушћу које је некада било центар истоимене општине и Рибници у којој живи довољан број становника за административну трансформацију. Све су то проблеми о којима треба разговарати са премијером и добити толико значајну подршку која се сматра потребнијом у време кад је изостала веза са многима који су се у у дугом периоду успешно бавили политиком. Чињеница да држава руководи привредом, пољопривредом, инфраструктурним и сваким другим развојем, повод је за уверење да се кључ решења налази у рукама њених највиших представника. И баш због тога се важном чини комуникација са државним органима какву у дужем перидоу нису успели да успоставе представници локалних власти. Ма колико да је ситуација тешка и у другим деловима земље стиче се утисак да је нешто боља у мање развијенијим деловима

округа што води ка закључку да је Краљево у убедљиво најгорем положају.

- Све имамо и Жичу и Студеницу и бање, а Краљево је деценијама била важна раскрсница, железничко и путно чвориште. Али, нема значајније привреде а и то мало што има гасимо неким мерама, не помажемо никоме и губимо примат над другим општинама. Податак да ће Краљево председавати Конференцијом градова и општина Србије може да буде шанса у време кад постајемо гори него Тутин, немамо ништа и крећемо од нуле. Надам се да ћемо обновити град, али немојмо да одмажемо једни другима и делимо се по било којим основама. Треба помоћи малим привредницима који се муче да запосле по неког радника. Отишли су „Амига“, „Кеопс“, „Валве профил“, „Машинац“, а људи остали без посла – подсећа Вукадиновић. Очекивање да ће држава прискочити у помоћ темељи се на ставу да је Краљево током више од пола века поднело велике жртве, па се са још више горчине прихвата чињеница да је оста-

вљено на цедилу и препуштено пропадању. Незадовољство локалног становништа темељи се и на податку да је највећи број придошлих, а он се у последње две деценије мери цифром од неколико десетина хиљада, врло брзо решио питање запошљавања што води ка потреби о изједначавању положаја при чему би, верује Вукадиновић, значајну помоћ могао да пружи актуелни премијер Србије. Зоран Вукадиновића припада онима који су спремни да се ставе на располагање јер желе да помогну макар и по питању смиривања ситуације и утицаја на бунтовне да све напоре подреде колективним интересима. То је основ за очекивање да би кроз пет година Краљево поново могло бити град каквог се сећају само још припадници старијих генерација. Корак даље могло би да представља отварање по које високошколске установе чије је присуство у граду претходних година изостало само због тога што то није одговарало појединцима из ове средине, а понуда је било. Т. Радовановић

51

52

Ђорђе Симић

МАГАЗИН 557 24.7.2022.

Краљевачка ликовна сцена: Ђорђе Симић (1)

- Жесток отпор окупаторима од првих дана живота. – Са две године у партизанима. – Деда као отац и мајка. - Пуне 22 године, све док као један од ретких просветних радника није добио стан, Ђорђе Симић провео у соби од 16 квадарата туђе куће без водовода и канализације. – У одељењу са 49 ученика.

– Смањено интересовање за школу од тренутка кад је приметио да постоје девојчице и да су све лепше и лепше. – Мајка Оливера најоданији и најактивнији читалац краљевачке библиотеке.

- У време кад још није било телевизије књига је увече била добар друг. – Цртање као наследно оптерећење. – Старије генерације далеко маштовитије од данашњих. - Уравниловка у сиромаштву поспешивала велику солидарност, велико другарство и пријатељство међу људима

Фото: М. Радовановић

РУЧАК СА УКУСОМ ТЕРПЕНТИНА

53

МАГАЗИН 557

24.7.2022.

К

54

олико је погрешно уверење да се у знамените Краљевчане могу уврстити само они рођени на подручју које се сматра градским на најбољи начин потврђује Ђорђе Симић, сликар и ликовни педагог који се, стицајем различитих околности, нашао у овом граду и ту остао. На прве дане живота у Београду ратне 1942. године подсећају само приче мајке Оливере о томе како је током тешког порођаја у седмом месецу трудноће донела на свет здраво мушко дете коме је, због примитивног инкубатора у породилишту близу Вазнесењске цркве у Улици народног фронта, претила опасност да прерано прекине живот. Немци који су само спрат ниже држали патријарха Гаврила често су долазили до породилишта узменирени несносном виком тек рођеног Ђорђа који је много пута касније у шали подсећао како је од првих дана живота пружао жесток отпор окупаторима не допуштајући им да трену ни једног момента. Из никада довољно јасних разлога Оливера и Младен су одлучили да, још док је Ђорђе био у колицима, крену свако на своју страну, па за ратни период везује податак да је повремено био код мајке и оца који се брзо након развода оженио Немицом из Панчева. То је био разлог што је и Ђорђе једно време живео у породици у којој се говорило искључиво немачки, па је уз оца врло рано савладао овај језик. Кад су се створили услови да, после прележаних дечјих болести, поново буде са мајком на Ускрс 1944. се, кад је отпочело савезничко бомбардовање Београда, нашао у колони која је спас тражила у Кумодражу. Наизглед сигурно склониште у једној сеоској кући чинило се таквим све до тренутка кад је у близини експлодирала бомба, а велика количина земље затрпала добар део куће до мере да је требало откопавати оне који су склониште нашли у подруму. Међу њима је са Оливером био и њен двогодишњи син Ђорђе коме је све што се дешавало живот чинило још чуднијим. Закључак да је живот ван Београда сигурнији, поготово са тако малим де-

тетом, водио је ка Оливериној одлуци да се, користећи низ чудних превоза, упути према Лесковцу. Њен отац Василије Поповић је био свештеник, уједно последњи, педесет први по реду, члан породице у којој су се сви мушки опредељивали за овај позив. За судбину највећег броја његове деце побринуле су се болести и ратови, па их није много претекло тако да ни један од синова није наставио овај позив. Један је још пре рата био официр, други учитељ, трећи вуновлачар...

- Дођемо ми некако до Лесковца да се склонимо код фамилије, а Енглези га готово сравне са земљом. То није било ни мало случајно јер је познато да је Лесковац због текстилне индустрије одувек био српски Манчестер, па су га баш зато детаљно бомбардо-

вали. Сећам се да је дуго после рата цела страна улице наспрам кући у којој смо становали била потпуно уништена, а соба у којој смо били смештени, полусрушена и опасна за становање. Приликом бомбардовања и немачки војници из малог гарнизона бежали су са народом уз брдо Хисар дубље према планини, а мене је мајка мање више носила док нисмо доспели у партизански одред на Радан планини где смо провели неколико месеци до краја рата. Мени не требају два сведока као потврда да сам био у партизанима. Неки докони шнајдер ми је од неке старе сашио униформу и шајкачу по мери, а нашао се и неко ко је имао фотоапарат па је то зебележено тако да, сем успомене, имам и доказ што је било повод

55

56

МАГАЗИН 557 24.7.2022.

да приликом одласка у пензију питам да ли ми се време проведено у партизанима рачуна дупло у радни стаж – прича Симић. Оливера је пре рата била активни спортиста, и члан соколске организације, а како након завршетка није било довољно стручног кадра у лесковачкој гимназији је поред цртања предавала и фискултуру. И по завршетку Другог светског рата у Србији је било на снази правило да се железничари, официри и просветни радници премештају тамо где су најпотребнији, па је Оливера 1947. године добила решење Министарства просвете да се јави на посао у Краљеву. Како у решењу није одређено где ће да буде смештена до решавања стамбеног питања Ђорђе је осуђен на ново сељакање, поново у Београд код деде Жике Симића који се сматра најзаслужнијим за одрастање. Жика је рођени Крагујевчанин

као и његов отац Филип, ковач и пушкар у „Тополивници“ коју је основао кнез Милош Обреновић. Кад је стасао за занат отац је, што је било доста интересантно за оно време, смогао снаге да пошаље сина у Беч на даље школовање. Више од чињенице да је као обичан радник за то могао да одвоји довољно пара чини се свест о потреби да Жика научи језик, упозна другу културу и научи се швапској дисциплини. Кад се са два заната вратио у земљу настанио се у Београду где је постао врло цењен индустријалац, оснивач и власник Ливнице „Југ“.

- Живео сам у Београду, ту пошао у први разред основне школе и могу да кажем да сам све што је важно у животу научио код деде који је био шећераш. Кад су му одсекли ногу није био покретан, па је имао мого више времена за мене него шесторо своје деце због које је морао много да ради. Био

је паметан и образован човек па сам све што је битно за живот, фундаменталне животне погледе на свет и околину и став према било чему, примио од њега. Потпуно ми се посветио, био ми је и отац и мајка па ми се чини да сам њега волео више него и оца и мајку – прича Симић који се већ после првог разреда обрео у Краљеву у Основној школи „4. краљевачки батаљон“ као јединој у граду. Следеће 22 године, све док као један од ретких просветних радника није добио стан, Симић је провео у соби од 16 квадарата туђе куће без водовода и канализације. У њој је формирао породицу, а чињеница да је и сликао води ка уверењу да је и ручак често мирисао на терпентин. Убрзана индустријализација после рата довела је у Краљево велики број, претежно младих, људи који су ту заснивали породице, па се већ после не-

57

24.7.2022.

МАГАЗИН 557

58

колико година показало да је једна школа била недовољна. Нова под називом „Јово Курсула“ смештена је у зграду дотадашње болнице која је премештена у друге објекте. Колико су школе у то доба биле пребукиране сведочи податак да је већ у седмом разреду у одељењу било 49 ученика што преведено на данашње услове сведочи да су у једном била два одељења. Податак да му је цртање предавала мајка у значајној мери ће утицати на касније опредељење за сликарство у коме је, поред пастела, графике и других ликовних техника, преоладава акварел.

- Акварел је прва техника са којом сам се упознао, а прве бојице су биле водене. Мајка је предавала цртање, па је имао ко да ми покаже како се ради са њима што је пресудно утицало да се целог живота у континуитету бавим акварелом. Био сам добар ђак у основној школи, али ми је интересовање за школу опало чим сам приметио да постоје девојчице и да су све лепше и лепше. Имао сам савршено памћење за историју и волео да читам што није последица добро одабране школске лектире, него утицаја мајке која је сваке године у краљевачкој библиотеци добијала награду као најактивнији и највернији читалац. У време кад још није било телевизије књига је увече била баш добар друг уз кога сам стекао навику да читам. Цртање ми је, као што каже мајка, било наследно оптерећење а након две године у гимназији, током којих ми је предавала, из Београда је дошао млад професор Чеда Павловић, изврстан акварелиста и колориста који је обраћао пажњу само на ђаке са смислом за цртање – прича Симић. Често загледан у даљину кроз прозор Павловић би тек по који пут прошетао између клупа, погледао шта раде ђаци и по правилу на сваки од радова додао по који потез четкицом. Тако на неким акварелима које Симић чува из гимназијског периода и данас има потеза професора Павловића међу ђацима познатог као Чеда Кориже, због

корекција које је изводио на цртежима. Првим послератним генерацијама при упису на највећи број факултета није био превише значајан успех из средње школе, јер је било места за све. Пријемни испит се полагао само на уметничким факултетима, а давнашње опредељење да крене мајчиним стопама и упише се не ликовни одсек Више педагошке школе основни разлог због кога Симић није обраћао превише пажње на природне науке и учио тек колико је било потребно да се преживи до следећег разреда.

- Што се тиче детињства и ране младости, кад се ради о дружењу, забављању и игрању, мислим да су наше генерације биле далеко маштовитије него данашње, а и много смо се више дружили него садашњи клинци. Сада постоји Фејсбук, интернет, мобилни телефони који су као компјутери, тако да су деца некако довољна сама себи, па не испушатју из руке мобилне телефоне ни кад гледају филмове. Ми као деца нисмо имали никаве реквизите за игру, у почетку ни најобичнију лопту, па смо били принуђени да их правимо и измишљамо игре које су се до данас потпуно изгубиле. Још као дете сам нагињао екстремним спортовима, а бицикл је био давнашњи сан. Нисам волео групне спортове са много играча јер сам увек сматрао како могу да будем у животној форми а осталих десет мангупа у екипи да трчкарају, и да се не озноје, па велики напор који тог дана уложим не донесе никаквог резултата. Ако возим бицикл онда све зависи од моје спремности, одлучности, тренинга и физичке конституције. Никад се нисам бавио спортом у такмичарском смислу, али сам волео да трчим а док сам трчао замишљао да сам Фрањо Михалић. Пратио сам сваку етапу бициклистичке Трке кроз Југославију, о јучерашњој могао сам да сазнам у новинама тек следећег дана, пратио сам, навијао и секирао се што се неком пробушила гума па је морао да одустане. Кад сам се у 21. години запослио, и добио прву

плату, прво сам купио тркачки бицикл. Како више нисам био у годинама да почнем озбиљно да се бавим бициклизмом само сам замишљао да сам у трци. У гимназији сам био у чисто мушком одељењу, а половина мојих другова је тренирала фудбал или кошарку. Волели смо да играмо пинг понг мада је у Краљеву било једва два стола, па је било тешко доћи на ред, а није било ни лоптица. Постојала је нека уравниловка у сиромаштву што је у неком смислу поспешило велику солидарност међу људима, велико другарство и пријатељство. Комшије су много лепо живеле. Све што је могло позајмљивало се, а то је важило и за клинце, па ако неко има лопту он је цар и саставља екипу. На месту где је дом армије била је празна општинска пољана па, чим се заврше часови пређемо на њу, ставимо ташне уместо статива и играмо лопте. Морали смо да носимо капе са ознаком разреда, а фотограф Митић који је становао близу у пролазу је видео децу, скупио нас и фотографисао баш на мој рођендан 10. маја 1952. или треће године кад смо били пети разред – прича Симић и скреће пажњу на неколико занимљивих ликова пз одељења. Међу њима су чувени џез бубњар Лазар Тошић, у то време познатији као Лале Тошке, највиши у одељењу и први у врсти на часовима фискултуре. За време школских дана одмах до њега је био Симић који скромно признаје да је касније мало прикочио са растом. Четврти по реду био је чувени новинар, још чувенији спикер Радио Београда Душан Марковић, а потом остали до редног броја 49. Т. Радовановић

59

60

МАГАЗИН 557 24.7.2022.

На репертоару Биоскопа “Кварт”

Малци 2: Груов почетак

Највећа анимирана франшиза свих времена, и глобални културни феномен, представиће овог лета до сада неиспричану причу „Малци 2: Груов почетак“, о дванаестогодишњем дечаку који машта да постане највећи супер-зликовац на свету. У јеку седамдесетих година прошлог века, у сред помаме за бујним распуштеним косама и звонцарама, Гру одраста у предграђу и, као велики фан супер-групе супер-зликоваца, смишља план како да постане довољно зао како би могао да им се придружи. Срећом, у томе има велику помоћ верних поданика, Малаца. Кевин, Стјуарт, Боб и Ото, нови Малац који носи протезу и има очајничку потребу да угађа, заједно развијају вештине док са Груом граде прво склониште, експериментишу првим оружјем и крећу у прву миси-

ју. Када је група зликоваца свргла свог вођу, легендарног борца Вилија Кобру, Гру добија прилику да постане њихов члан. Интервју не пролази добро, а постаће још горе када их надмудри и постане њихов смртни непријатељ. Док је у бекству Гру ће се обратити за помоћ најнеочекиванијој особи, Вилију Кобри, и открити да је чак и лошим момцима потребна помоћ пријатеља. Анимирана породична авантура у 2Д формату, синхронизована на српски језик, траје тачно сат и по, Кајл Ебда и Бред Ејблсон су је режирали према сценарију који су написали Метју Фогл и Брајан Линч, а гласове анимираним јунацима позајмили су Ђурђина Радић, Сандра Бугарски, Немања Живковић, Љубиша Динчић, Бојан Хлишћ, Милена Моравчевић, Данијел Корша, Марко Марковић, Лако Николић, Душица Новаковић Филм је на репертоару до среде 27. јула у пројекцијама које почињу у 19 сати.

Тор: Љубав и Гром „Тор: Љубав и гром“ из студија Марвел проналази Бога грома на путовању, за разлику од било чега са којим се икада суочио, у потрази за унутрашњим миром. Али, Торово пензионисање прекида галактички убица познат као Гор Бог Месар, који тражи истребљење осталих богова. Да би се изборио са претњом, Тор

тражи помоћ краља Валкирије Корга и бивше девојке Џејн Фостер, која на његово изненађење необјашњиво рукује магичним чекићем Мјолнир. Заједно се упуштају у мучну космичку авантуру како би открили мистерију освете Бога Месара и зауставили га пре него што буде прекасно. Акциону авантуру у 2Д формату

Таика Ваитити је режирао према сценарију у чијем писању су помогли Џенифер Кејтин Робинсон и Стен Ли. Филм траје минут краће од два сата, приказује се до 27. јула у пројекцијама које почињу у 21 сат, а главне улоге тумаче Крис Хенсворт, Натали Портмен, Теса Томпсон, Кристијан Бејл и Крис Прат.

61

МАГАЗИН 557

24.7.2022.

Е, т Срб

62

У порасту је број певачких хор Најмасовнији су хорови „српских к

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

тако се с народом „барата“; бин „гољо“, „елита“ - богата!

рова! кукаваца“!

Пред изборе, лажу, „мажу“, обећавају; па до краја мандата, рају – зајебавају!

Ко данас влада Србијом? Партократија, плутократија, клептократија и бирократија!

63

МАГАЗИН 557

24.7.2022.

www.minjina-kuhinjica.com

64

Из Мињине кухињице

САМОСА ОД ТОРТИЉЕ И ПИЛЕТИНЕ Сигурно и вама некад преостало месо од ручка и нисте знали шта с њим. Ево предлог како да искористите месо и направите нови укуси оброк, а да уједно будете економични. Код нас је то била грилована пилетина, коју сам одвојила од костију и на крају када сам измерила било је око 200г. Ако је код вас то неко друго месо, рецимо неке шницле, само што ситније исецкајте и припремите ове самосе. Самоса је пржено или печено пециво са сланим пуњењем, попут зачињеног кромпира, лука, грашка, сира, говедине и другог меса или сочива. Оно може имати различите облике, укључујући троугласте, конусне или полумесечне облике, у зависности од региона. Индијски стил, често праћен чатнијем, вероватно је најпознатији из широке породице рецепата од Африке до Кине, који потичу из средњег века или раније. Самосе су популарно предјело, прилог или грицкалица у локалним кухињама Јужне Азије, Западне Азије, Југоисточне Азије, Медитерана и Африке. Због емиграције и културне дифузије са ових простора, самосе се данас често припремају у другим регионима.

Потребно: 200 г гриловане пилетине 85 г траписта 85 г киселе павлаке 20%мм 1 јаје

50 г празилука 85 г шампињона паковање мањих тортиља 40 г брашна 30 мл хладне воде млевени бибер суви биљни зачин Цоца-Цола Гриловану пилетину ситно исецкајте или исцепкајте. Додајте рендани трапист, киселу павлаку и јаје. Промешајте. Празилук ситно исецкајте и 2-3 минута пропржите, па додајте исецкане шампињоне и све заједно пропржите. Мало прохладите па додајте у претходни фил. За лепак сједините брашно и хладну воду да нема грумуљица. Тортиљу исеците на пола. Премажите лепком на делу где је приказано у видеу, па пресавијте и притисните да се залепи. Пуните припремљеним филом, па опет лепком затворите. На исти начин направите и преостале самосе. Направљене самосе пржите у загрејаном уљу или пеците у рерни, по вашем укусу и жељи. Послужите док су топле и крцкаве уз неки дип и добро охлађену

65

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 24. И 30. ЈУЛА

МАГАЗИН 557

24.7.2022.

24. јул

66

1567 — Шкотска краљица Мери Стјуарт приморана је да абдицира због антипротестантске политике. Наредне године побегла је у Енглеску где је затворена, а након 18 година тамновања оптужена је за учествовање у издаји и погубљена.

1701 — Антоан да ла Мот Кадилак основао је на обали језера Мичиген трговачки центар Поншартрен, који се касније развио у град Детроит.

1704 — Британске снаге под командом адмирала Џорџа Рука преузеле су Гибралтар од Шпанаца.

1783 — Краљевство Картли-Кахети и Руска Империја су потписали Георгијевски споразум, чиме је Грузија постала руски протекторат.

1799 — Наполеон је извојевао своју последњу победу у освајању Египта, потукавши турску војску код Абукира.

1804 — Српска потера предвођена Миленком Стојковићем ухватила је и погубила на дунавском острву Ада Кале београдске дахије Аганлију, Кучук Алију, Мулу Јусуфа и Мехмеда Фочића.

1824 — Резултати првог испитивања јавног мњења у свету објављени су у америчкој држави Делавер уочи председничих избора у САД.

1866 — Тенеси је постао прва америчка држава која је поново примљена у Унију након Америчког грађанског рата.

1883 — Метју Веб, први човек који је 1875. препливао канал Ламанш, утопио се приликом покушаја да преплива реку изнад Нијагариних водопада.

1923 — У Лозани је потписан мировни уговор између Турске и савезничких сила којим се Турска одрекла

свих нетурских територија које је изгубила у Првом светском рату, али је добила Једрене и источну Тракију, чиме су дефинитивно одређене границе европског дела турске државе.

1943 — Бомбардовањем Хамбурга, савезничко ваздухопловство је у Другом светском рату почело операцију „Гомора“.

1946 — САД су извеле прву подводну атомску пробу на коралским острвима Бикини у западном Пацифику.

1967 — Француски председник Шарл де Гол завршио је свој говор у Монтреалу ускликом „Живео слободни Квебек!“, што је изазвало оштар протест канадског премијера Лестера Пирсона. Де Гол је био приморан да скрати посету Канади.

1972 — Југословенске службе безбедности су ухватиле последње чланове Бугојанске групе.

1974 — Константин Караманлис је, после седмогодишње владавине војне хунте, образовао у Грчкој прву цивилну владу и прогласио општу амнестију за све политичке затворенике.

1976 — Амерички свемирски брод „Викинг 1“ спустио се на Марс да испита да ли постоје могућности за живот на тој планети.

1981 — У кинеској провинцији Сичуан у поплавама је погинуло више од 700 људи, а милион и по је остало без домова.

1990 — Амерички ратни бродови у Персијском заливу стављени су у стање приправности због концентрације ирачких трупа на кувајтској граници.

1993 — Централна банка Русије саопштила је да ће у оквиру драстичне монетарне реформе предузете у борби против инфлације, из оптицаја по-

вући све новчанице штампане пре 1992.

1995 — Бомбаш-самоубица, члан милитантне исламске организације Хамас, активирао је бомбу у аутобусу у Тел Авиву од чије је експлозије погинуло шест, а рањено 32 човека.

1996 — У предграђу Коломба, главног града Шри Ланке, погинуло је 57, а рањено више од 500 људи у експлозији две бомбе подметнуте у приградски воз, за шта су оптужени тамилски побуњеници.

1999 — У селу Старо Гацко, на Косову, убијено је 14 српских сељака док су

на својим имањима жњели пшеницу.

2001 — СР Југославија је добила шесту савезну владу с премијером Драгишом Пешићем на челу, функционером Социјалистичке народне партије Црне Горе.

2003 — Босански Србин Дарко Мрђа признао је пред Трибуналом у Хагу кривицу за убиство око 200 Муслимана и Хрвата на планини Влашић у лето 1992, а Тужилаштво је заузврат одустало од оптужбе за истребљење и злочин против човечности.

2013 — У исклизнућу воза код шпанског града Сантијаго де Компостела погинуло је 80 особа, а повређено око 140.

25 јул.

306 — Римска војска у Ебуракуму (данашњи Јорк) извикала за цара Константина I, сина преминулог Констанција I Хлора.

1261 — Алексије Стратигопул, царски војсковођа Михаила VIII Палеоло-

га ушао у небрањени Константинопољ, чиме је престало да постоји Латинско царство.

1593 — Краљ Француске Анри IV, краљ Наваре пре доласка на француски престо 1589. и вођа француских протестаната, прешао у католицизам.

1712 — Војска швајцарских протестанских кантона у бици код Вилмергена потукла снаге католичких кантона, чиме су у Швајцарској окончани верски ратови.

1848 — Аустријанци у бици код Кустоце поразили снаге Сардинске краљевине, сузбивши први значајнији напор за уједињење италијанских територија у јединствену државу.

1878 — Прва кинеска дипломатска мисија у САД стигла у Вашингтон.

1893 — Званично је отворен Коринтски канал који спаја Коринтски залив и Егејско море.

1898 — Завршен шаховски турнир у Бечу победом Зигберта Тараша.

1898 — Војска САД у шпанско-америчком рату окупирала Порторико, који је Париским мировним уговором исте године уступљен САД. Истог дана 1953. добио статус придружене државе САД.

1907 — Јапан прогласио протекторат над Корејом с правом контроле владе те земље.

1909 — Француски пилот Луј Блерио први авионом прелетео Ламанш. Раздаљину од 40 километара од Лебарака, код Калеа, до Довера прелетео за 37 минута.

1917 — Холанђанка Мата Хари је осуђена на смрт под оптужбом да је шпијунирала за Немце током Првог светског рата.

1934 — Нацисти у Бечу убили канцелара Аустрије Енгелберта Долфуса.

1943 — Италијански диктатор Бенито Мусолини приморан, после седнице Великог фашистичког већа, да поднесе оставку. Краљ Виторио Емануеле III за премијера именовао маршала Пјетра Бадоља.

1952 — Ступио на снагу уговор о Европској заједници за угаљ и челик, што је била прва фаза стварања Европске уније.

1956 — У судару италијанског и

шведског брода “Андреа Дорија” и “ Стокхолм” испред обале САД у Атлантском океану погинуле 52 особе.

1957 — Тунис је постао република, а за првог председника је изабран Хабиб Бургиба.

1963 — СССР, САД и Уједињено Краљевство закључили уговор о забрани нуклеарних проба у ваздуху, под водом и у космосу.

1968 — Папа Павле VI забранио верницима Римокатоличке цркве све вештачке методе спречавања зачећа.

1982 — Вођа Палестинске ослободилачке организације Јасер Арафат у Бејруту потписао декларацију којом је прихватио резолуције Уједињених нација о постојању државе Израел.

1991 — Совјетски председник Михаил Горбачов предложио лидерима Комунистичке партије Совјетског Савеза нову платформу у којој изградња комунизма више није основни циљ и позвао их да одбаце застареле идеолошке догме.

1992 — Италијанска влада послала 7.000 војника на Сицилију, у настојању да разбије мафију.

1994 — Израел и Јордан у Вашингтону потписали декларацију којом је окончано ратно стање између две државе.

1995 — Међународни суд за ратне злочине на простору СФРЈ у Хагу подигао оптужнице против Радована Караџића, Ратка Младића, Милана Мартића и још 21 особе, углавном команданата и стражара затвореничких логора у Босни. Председник Републике Српске Радован Караџић и генерал Ратко Младић оптужени за геноцид, ратне злочине и злочине против човечности.

2000 — Суперсонични авион “конкорд” компаније Ер Франс срушио се близу Париза непосредно по полетању, при чему је погинуло 109 путника и чланова посаде и четири особе на земљи.

2001 — Генерал Хрватске војске Рахим Адеми, оптужен за злочине над Србима 1993. у Медачком џепу, код Госпића, у Хрватској, предао се Хашком трибуналу. На основу одлуке Судског већа 20. фебруара 2002. Адеми пуштен

67

на слободу до почетка суђења.

2002 — Председник Русије Владимир Путин потписао закон којим се Русима дозвољава да продају и изнајмљују земљишне поседе, први пут од 1917.

2011 — Специјалне јединице Косовске полицијске службе, Росу, започеле заузимање административних пунктова Јариње и Брњак на северу Косова. Као одговор на акције власти у Приштини, локални Срби су започели блокаду најважнијих путних праваца.

МАГАЗИН 557

24.7.2022.

26. јул

68

811 — Бугари под каном Крумом су у бици код Плиске нанели тежак пораз Византинцима под царем Нићифором I, који је тада погинуо.

1815-Одиграо се бој на Дубљу, у ком су устаници под водством Милоша Обреновића потукли војску Ибрахим Марјаш-паше из Никшића 1847 — Либерија, држава ослобођених америчких робова који су се доселили у Африку, постала прва независна република у Африци.

1817 — У Радовањском лугу код Велике Плане у зору, убијен је вођа Првог српског устанка Ђорђе Петровић Карађорђе.

1822— Почетак битке код Дервенакије, у којој су грчки револуционари предвођени Теодорисом Колокотронисом победили Отоманске снаге Махмуд Драмали паше.

1858 — Лајонел Ротшилд постао први Јеврејин члан доњег дома британског парламента.

1887 — Излази прва књига о Есперанту Лудвика Заменхофа 1909 — Покушај Владе Шпаније да у Каталонији мобилише резервисте за борбе у Мароку довео до устанка у Барселони, који је крваво угушен.

1941 — Председник САД Френклин Делано Рузвелт „замрзао“ сву јапанску имовину у САД и тиме обуставио америчко-јапанску трговину.

1945 — На парламентарним изборима у Уједињеном Краљевству победили лабуристи и њихов лидер Клемент Атли на месту премијера заменио Винстона Черчила.

1950 — Амерички војници, током Корејског рата, починили масакр над стотинама ненаоружаних избеглица у селу Но Гун Ри.

1953 — Нападом на касарну „Монкада“ у граду Сантијаго де Куба, Фидел Кастро почео борбу против режима диктатора Фулгенсија Батисте.

1956 — Египатски председник Гамал Абдел Насер национализовао Суецки канал, који је био под контролом англо-француске компаније.

1963 — У земљотресу у главном граду Македоније, Скопљу, погинуло више од 1.000 људи, а град разрушен.

1965 — Малдивска острва у Индијском океану, британски протекторат од 1887, стекла независност.

1974 — Константин Караманлис формирао прву цивилну владу после седмогодишњег војног режима у Грчкој.

1995 — Перу и Еквадор се споразумели о демилитаризованој зони од око 500 km² у пограничном амазонском подручју, окончавши једномесечан рат.

1999 — Окончан Каргилски рат.

2001 — Хашки трибунал отпечатио оптужницу против пензинисаног генерала Војске Хрватске Анте Готовине, који је окривљен за злочине над Србима за време и после операције „Олуја“ 1995. у Крајини, у Хрватској. Готовина од тада у бекству.

2002 — У Хашком трибуналу саопштено да је пензионисани адмирал ЈНА Милан Зец, у недостатку доказа, ослобођен оптужби за ратне злочине у околини Дубровника 1991.

27. јул 1189 — Велики жупан Стефан Немања угостио је у Нишу немачког цара Фридриха I Барбаросу на његовом пропутовању кроз Србију у Трећем крсташком рату, и понудио му савез против Византије.

1214 — Филип II Август је у бици код Бувина поразио удружене војске Светог римског царства, Енглеске и Фландрије, чиме је срушено Анжујско царство Јована без Земље.

1794 — Национални конвент је на-

редио хапшење и погубљење вође Владавине терора Максимилијана Робеспјера након што је позвао на погубљење више од 17.000 „непријатеља Француске револуције“.

1540 — Под оптужбом за велеиздају, погубљен је Томас Кромвел, главни саветник енглеског краља Хенрија VIII. 1675 — У бици код Сазбаха, у Холандском рату, погинуо је француски војсковођа Анри Тирен, командант француске војске у Тридесетогодишњем рату.

1789 — Конгрес САД основао је Одељење за спољне послове, које је

касније постало Стејт департмент.

1830 — У Француској је избила тродневна „Јулска револуција“ изазвана одлуком краља Шарла X Бурбонског да укине слободу штампе, распусти тек изабрану скупштину и промени изборни закон. Краљ је абдицирао и емигрирао у Шкотску.

1839 — Почео је Први опијумски рат Кине и Велике Британије када су кинеске власти у луци у Кантону заплениле и уништиле 20.000 сандука опијума.

1874 — У Крагујевцу је покренут лист „Глас јавности“, гласило социјали-

ста Светозара Марковића.

1921 — Канадски лекари Фредерик Грант Бентинг и Чарлс Бест изоловали су инсулин, што је убрзо омогућило ефикасно лечење дотад смртоносне шећерне болести.

1941 — Нападом герилских одреда под вођством комуниста на Срб, Дрвар и Босанско Грахово почео је организовани устанак у Босни и Херцеговини и Хрватској.

1950 — Отворена је прва деоница аутопута Братство и јединство ЗагребБеоград дужине 382 km.

1953 — У Панмунџому је потписан споразум о примирју у Корејском рату, чиме је окончан трогодишњи рат у којем је погинуло 1,6 милиона Корејаца и Кинеза и преко 118.000 припадника трупа УН.

1954 — Велика Британија и Египат постигли су споразум о окончању 72годишње британске контроле над Суецким каналом.

1955 — Аустрија је обновила државни суверенитет пошто су земљу након 17 година напустиле стране трупе немачке по завршетку Другог светског рата, а савезничке 10 година касније.

1985 — У државном удару у Уганди свргнут је председник Милтон Аполо Оботе, који је био шеф државе од 1966. до 1971, када га је оборио Иди Амин Дада. Други пут је постао председник 1979.

1989 — Кристер Петерсон проглашен је кривим и осуђен на доживотну робију због убиства шведског премијера Олофа Палмеа 1986. Он је касније ослобођен, а убиство је остало неразјашњено.

1990 — Белорусија је прогласила независност од тадашњег Совјетског Савеза.

1996 — Током Олимпијских игара у Атланти експлодирала је бомба у забавном парку. Погинуло је двоје и рањено 110 људи.

1998 — Бивша стажистикиња у Белој кући, Моника Луински дала је прву изјаву истражитељима и тиме прекинула шестомесечну ћутњу у вези са љубавном афером са америчким председником Билом Клинтоном.

2001 — САД су продужиле санкци-

је Ирану и Либији на још пет година.

2007 — У селу Јабуковац надомак Неготина, 39-годишњи мештанин села Никола Радосављевић, наоружан ловачком пушком, убио девет а теже ранио двоје особа. После злочина покушао самоубиство, али је спречен и ухапшен.

28. јул 1330 — Српски краљ Стефан Дечански потукао у бици код Велбужда војску бугарског цара Михајла Шишмана. Шишман погинуо у тој бици.

1586 — Томас Хериот из Колумбије донео прве кромпире у Енглеску. Крајем XVI века кромпир пренет и у Шпанију. У почетку гајен као украсна биљка, али због пораста становништва, ратова и глади широм Европе ушао и у исхрану.

1737 — Аустријанци окупирају Ниш и Османлије им предају кључеве града.

1821 — Перу прогласио независност од Шпаније.

1858 — Први пут употребљен отисак прстију као знак идентификације. Употребио га Вилијам Хершел у Индији, када је узео отисак од Рађјадара Конаија са полеђине једног уговора.

1868 — Ратификован је 14. амандман Устава САД, којим су црнци добили право на држављанство САД.

1876 — У бици на Вучјем долу, код Билеће, Црногорци победили турску војску под командом Муктар-паше и нанели јој тешке губитке, око 4.000 мртвих и рањених и 310 заробљених.

1914 — Аустроугарска објавила рат Србији, месец дана после атентата на престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву. Даљи ток догађаја довео до Првог светског рата.

1919 — У Амстердаму почео Међународни синдикални конгрес, на којем је основан Интернационални савез синдиката, познатији под називом Амстердамска синдикална интернационала.

1937 — Јапанци у Другом кинескојапанском рату заузели Пекинг.

1940 — Британци у Другом светском рату одбили немачки напад на

69

24.7.2022.

МАГАЗИН 557

70

медитеранско острво Малту.

1941 — У одмазди за пожаре у немачким гаражама Немци у Београду у Другом светском рату стрељали више од 120 људи, махом Јевреја, комуниста и њихових симпатизера.

1943 — Краљевско ваздухопловство је у операцији Гомора бомбардовало Хамбург, изазваши ватрену стихију која је усмртила 42.000 немачких цивила.

1945 — Амерички бомбардер Б-25 у густој магли ударио у „Емпајер стејт билдинг“ у Њујорку, тада највишу зграду у свету.

1976 — У земљотресу у којем је потпуно разорен кинески град Тангшан погинуло најмање 242.000, а повређено 164.000 људи.

1984 — Председник САД Роналд Реган отворио Олимпијске игре у Лос Анђелесу, које су бојкотовали СССР и још неке земље тадашњег совјетског блока као реванш за амерички бојкот Олимпијских игара у Москви 1980.

1999 — Европски суд за људска права прогласио француску државу кривом за тортуру над затвореником осумњиченим за растурање дроге. То је била прва пресуда овог суда једној европској земљи.

2000 — Мировне трупе Уједињених нација ушле у делове граничног подручја између Либана и Израела. Израел 24. маја, после 22 године, повукао трупе из окупационе зоне од 15 km.

2001 — Алехандро Толедо преузео дужност председника Перуа, као први председник индијанског порекла у историји те земље.

29. јул 1014 — Византијски цар Василије II је у бици на Беласици нанео тежак пораз војци цара Самуила.

1148 — Опсада Дамаска је окончана тешким поразом крсташа и водила је до прекида Другог крсташког рата.

1526 — У походу на Угарску, турска војска после тронедељне опсаде заузела Петроварадин. Турци потом освојили суседне градове у Срему и код Осијека изградили мост на реци Драви, прешли у Угарску и 29. августа поту-

кли, код Мохача, војску краља Лајоша II. 1588 — Енглеска флота под командом лорда Хауарда и сер Франсиса Дрејка поразила шпанску Непобедиву армаду код Гравелена.

1878 — Почела аустроугарска окупација Босне и Херцеговине, на основу договора европских сила на Берлинском конгресу.

1900 — Анархиста Гаетано Бреши у Монци убио италијанског краља Умберта I. Наследио га син Виктор Емануел III. Атентатор 1901. извршио самоубиство.

1910 — Убијен је српски четнички војвода Глигор Соколовић од стране два турчина.

1937 — Јапанске трупе окупирале, у Другом кинеско-јапанском рату, кинески град Тјенцин.

1940 — Почела битка за Британију Немачке на Уједињено Краљевство у Другом светском рату.

1941 — Вишијевска Француска и Јапан потписали споразум о заједничком протекторату над Индокином. Француска наставила управљање Индокином, а Јапан послао трупе.

1946 — У Паризу почела мировна конференција земаља-победница у Другом светском рату. Мировни уговори, усаглашени током заседања конференције од 29. јула до 16. октобра, потписани 10. фебруара 1947.

1948 — На стадиону „Вембли“ у Лондону отворене прве Олимпијске игре после Другог светског рата.

1967 — Током Вијетнамског рата, у пожару оштећен амерички носач авиона Форестал при чему је погинуло 130 људи.

1973 — Грци се на референдуму, који је расписала војна хунта, изјаснили за укидање монархије, а вођа војне хунте, пуковник Јоргос Пападопулос, постао председник Грчке.

1981 — У катедрали светог Павла у Лондону венчали се наследник британског престола принц од Велса Чарлс и Дајана Спенсер.

1985 — Алан Гарсија инаугурисан за новог председника Перуа и с 36 година постао најмлађи шеф државе на свету.

1992 — Бивши источнонемачки комунистички лидер Ерих Хонекер дошао у Берлин после осам месеци боравка у чилеанској амбасади у Москви, да се суочи са оптужницом за смрт многих немачких грађана који су преко Берлинског зида покушали да

побегну у тадашњи Западни Берлин.

1994 — Бивши италијански премијер Бетино Кракси осуђен на осам и по година затвора под оптужбом за превару. Кракси пресуду дочекао у избеглиштву у Тунису, где је и умро.

1996 — Кина извела нуклеарну

пробу јачине 4,3 степена Рихтерове скале на Лоп Нору, а потом обећала да ће се убудуће придржавати мораторијума на нуклеарне пробе.

1999 — У Сарајеву почео самит Пакта за стабилност Југоисточне Европе. Делегације 39 земаља и представници 17 међународних организација 30. јула усвојили декларацију о демократизацији и економској обнови Балкана. Србији, која није позвана на Самит, поручено да може да се прикључи Пакту када прихвати демократске промене.

2005 — Астрономи су објавили откриће Ериде.

30. јул 101. п. н. е. — Римски конзул Гај Марије је поразио Кимбре у бици код Верцела и тиме на дуже време отклонио опасност од Германа.

1419 — Хусити, следбеници погубљеног чешког верског реформатора Јана Хуса, испровоцирани бацањем камења на њихову процесију, упали су у Градску већницу у Прагу и кроз прозор избацили католичке чланове градске управе, заједно с градоначелником. То је био почетак хуситских ратова.

1930 — Уругвај у Монтевидеу, победом у финалу Светског фудбалског првенства, над Аргентином 4:2, постао први светски шампион у фудбалу.

1935 — У Уједињеном Краљевству објављена прва џепна књига, према идеји Алена Лејна да направи „књигу која ће имати цену као 10 цигарета“. Прва књига била „Аријел“ Андреа Мороа.

1941 — На Ливањском пољу извршена масовна убиства Срба од стране хрватских усташа. Више: Покољ у Челебићу, Доњи Рујани.

1945 — Јапанска подморница И-58 је потопила америчку крстарицу Индијанаполис, усмртивши 883 морнара.

1971 — Амерички васионски брод „Аполо 15“ с космонаутима Дејвидом Скотом и Џејмсом Ирвином спустио се на Месец. У судару јапанског борбеног и путничког авиона „боинг 727“ погинуле

162 особе.

1974 — Турска, Грчка и Велика Британија потписале споразум о прекиду ватре на Кипру.

1975 — У Хелсинкију почела Конференција о европској безбедности и сарадњи која је окупила државнике 35 земаља, укључујући лидере СССР и САД Леонида Брежњева и Џералда Форда. Југословенску делегацију предводио Јосип Броз Тито. КЕБС касније трансформисан у Организацију за европску безбедност и сарадњу.

1980 — Пацифички архипелаг Нови Хебриди стекао независност под називом Република Вануату, после 74 године британско-француске управе.

1989 — Радикални чланови совјетског парламента формирали групу за притисак за брже реформе. Групу водили Борис Јељцин и Андреј Захаров.

1993 — Лидери босанских муслимана, Срба и Хрвата постигли, на мировним преговорима у Женеви, договор о уставном уређењу Босне и Херцеговине као савеза република Републике Српске, Херцег-Босне и Републике Босне. И поред договора, рат у Босни настављен и трајао до децембра 1995, када је у Дејтону потписан мировни споразум.

1997 — У експлозијама бомби два арапска бомбаша-самоубице на препуној јерусалимској пијаци погинуло 18, повређено најмање 170 људи. САД укинуле дванаестогодишњу забрану путовања америчких грађана у Либан пошто су добиле гаранције владе у Бејруту да ће учинити све да спречи тероризам.

1999 — Напуштајући обале Панамског канала после готово једног века, САД званично затвориле „панамску операцију“.

2001 — Канада прва држава на свету која је, упркос великим протестима лекара, дозволила тешким болесницима да узгајају марихуану и користе је за лечење.

2002 — За премијера Хрватске поново изабран Ивица Рачан.

2008 — Бивши председник Републике Српске Радован Караџић изручен из Београда Хашком трибуналу.

71

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Т. Радовановић Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs