МАГАЗИН Година X * Број 559 * 7. август 2022. * Излази недељом
www.art.rs * magazin@art.rs
ISSN 2334-7678 (Online)
Краљевски
2
МАГАЗИН 558 7.8.2022.
У овом броју: 6 12 16 22 28 32 34 40 54 64 66 68 70
Фото: М. Радовановић
Сећање на “Олују” не бледи Највећа вредност у људима Бахаћење под заштитом Историја са укусом горчине Иступи за дојење - едукуј и подржи Довољно простора за побољшање Инкубатор невладиних организација Краљево Тозовцу Деда Уметничке школе На репертоару Биоскопа “Кварт” Наличја српског лица Из Мињине кухињице Времеплов
3
4
МАГАЗИН 558 7.8.2022.
5
Највећа колона избеглица после Другог светског рата
МАГАЗИН 558
7.8.2022.
СЕЋАЊЕ НА „ОЛ
6
ЛУЈУ“ НЕ БЛЕДИ - Док се 4. август у Хрватској слави као „Дан побједе и домовинске захвалности“ у Србији и Републици Српској обележава се као дан жалости. - Војска Срба у Крајини имала је на располагању само педесет пет хиљада војника што није било довољно да се чува фронт дужине шест стотина километара у Хрватској и још сто уз границу са Бихаћким регионом у Босни и Херцеговини. - Хрватске снаге су бројале између сто и сто пет хиљада војника у западним деловима и око тридесет хиљада у Славонији. - Хрватске и бошњачке армије су, и поред ембарга на увоз, имале ново и модерније наоружање али и стратешку предност која се огледала у знатно краћим линијама комуникације. - Иако су званично порицале умешаност у „Олуји“, америчке снаге су активно подржавале операцију етничког чишћења. - Подручје захваћено офанзивом напустило готово двеста педесет хиљада становника српске националности
7
7.8.2022.
МАГАЗИН 558
8
а дан 4. августа 1995. године отпочела је војна операција названа „Олуја“ са циљем да се овлада највећим делом територије Републике Српске Крајине. Операција је званично трајала четири дана, а завршена успостављањем контроле Републике Хрватске над том територијом. Међународни кривични трибунал за бившу Југославију је, у првостепеној пресуди хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу, операцију окарактерисао као удружени злочиначки подухват са циљем трајног и присилног протеривања највећег дела Срба са простора бивше Републике Српске Крајине, али су у другостепеној такве тврдње одбачене. Генерали су ослобођени услед политичких притисака на пороту, чиме је направљен међународни преседан и изругивање правди и жртвама. У Хрватској, феде-
Н
ралном делу Босне и Херцеговине и хрватској дијаспори одлука је дочекана са неописивим слављем, а оптуженике су током суђења у Хашком трибуналу подржавали хрватски државни и војни врх и Римокатоличка црква. Иако је са територије Републике Српске Крајине коју је заузела хрватска војска избегло око две стотине хиљада Срба Међународни суд правде је у фебруару 2015. одбацио међусобне тужбе Хрватске и Србије за геноцид. Насупрот потврде да су се током и након операције „Олуја“ догодили злочини који би могли бити елементи геноцида, није доказана специфична геноцидна намера. И док се 4. август у Хрватској слави као „Дан побједе и домовинске захвалности“ у Србији и Републици Српској обележава се као дан жалости.
Након што су у јануару 1992. године председници Србије и Хрватске, Слободан Милошевић и Фрањо Туђман, потписали споразум о прекиду ватре између Хрватске армије и Срба у Хрватској, које је подржавала Југословенска народна армија, уследио је период припрема за следећу битку против већинског српског становништва. Током следеће три године, хрватске војне операције су на овом простору биле ограничене на проверавање способности српске одбране, с изузетком Операција „Медачки џеп“ у септембру 1993. кад су хрватске снаге сравниле три српска села у планинама личког региона. Хрватска армија је играла важну улогу у западној Босни и Херцеговини и Посавини где су се, заједно са снагама босанских Хрвата, борили против снага Војске Републике Српске. Након заустављања хрватско му-
слиманског сукоба и потписивања Вашингтонског споразума, почела је припрема за операцију названу „Олуја“. У септембру 1994. хрватска влада је, уз одобрење Стејт дипартмента, потписала уговор с америчком војно-консултантском компанијом МПРИ под називом „Демократски транзициони програм“ према коме су службеници ове фирме, које је предводио пензионисани амерички генерал Карл Вуоно, интензивно радили на обуци хрватске војске и официра у војном училишту „Петар Зрињски“ у западном делу Загреба, али и другим гарнизонима. Због тога је група грађана Чикага „Крајинске жртве геноцида“ тужила суду у Илиноису компанију Л-3 Комјуникејшнс јер је МПРИ, данас део холдинга Л-3, обучавала и опремала хрватске снаге и учествовала у планирању и спровођењу акције „Олуја“.
Пензионисани пуковник Анте Котромановић је изјавио да су, поред наведене фирме, хрватској војсци у припреми акције „Олуја“ помогли француски војни стручњаци који су у Шепуринама код Задра основали подофицирску школу и оспособљавали официрски кадар. Током 1995. војна ефективност крајишких Срба и Војске Републике Српске је значајно опала, јер нису били способни да одржавају и обнављају залихе оружја. Бољи познаваоци прилика у овом периоду сведоче да су морал и ефективност били на ниском нивоу, многе српске трупе биле слабо обучаване, а разарали су их унутрашњи политички конфликти и лоше војно вођство. Војска Срба у Крајини имала је на располагању само педесет пет хиљада војника, што није било довољно да се чува фронт дужине шест стотина
километара у Хрватској и још сто уз границу са Бихаћким регионом у Босни и Херцеговини. Ако се зна да је од укупног броја војника шеснаест хиљада било стационирано у Источној Славонији онда је јасно зашто тридесет девет хиљада преосталих није било у могућности да се значајније супростави бројчано знатно надмоћнијем нападачу. Борбени извештај начелника Главног штаба српске војске у Крајини Главном штабу Војске Југославије потврђује да је на дан напада хрватских снага на западне делове српска војска у деловима Книнске Крајине, Лике, Баније и Кордуна имала само двадесет четири хиљаде бораца, што је последица медицинског одсуства и дезертерства пре почетка напада. У исто време хрватске снаге су бројале између сто и сто пет хиљада војника у
9
7.8.2022.
МАГАЗИН 558
10
западним деловима и око тридесет хиљада у Славонији. У светлу чињенице да је са територије Босне и Херцеговине нападало око седам хиљада војника, а да је у операцији учествовало и три хиљаде припадника хрватске Специјалне полиције, процењује се да се број нападача на западне делове Републике Српске Крајине кретао између сто десет и сто петнаест хиљада што, потврђује однос од седам према један у корист агресора. Насупрот српској војсци, хрватске и бошњачке армије су, и поред ембарга на увоз, имале ново и модерније наоружање али и стратешку предност која се огледала у знатно краћим линијама комуникације. Након што су се хрватске и муслиманске снаге удружиле заузеле су стратешки важне висококрајишке градове Гламоч, Босанско Грахово, касније и Дрвар, као и
доње Ливањско поље где су већинско становништво чинили Срби. Последица се огледа у пресецању линије снабдевања и окружење Книна са три стране због чега је велики број становништва са ових простора морао да напусти домове и исели се у Републику Српску и Савезну Републику Југославију. Четири сата после поноћи на православни празник Благе Марије, америчке ваздухопловне снаге су, само пар сати пре почетка операције „Олуја“, бомбардовале два радара снага крајишких Срба, што је још више деморалисало њихове борце. Иако су званично порицале умешаност у „Олуји“, америчке снаге су активно подржавале операцију етничког чишћења, јер је њихова опрема коришћена за ометање српских комуникација због чега је њен командни сектор био потпуно од-
сечен. Акција је отпочела нападима на секторе „Север“ и „Југ“, фронта дугог седам стотина километара на коме су хрватске снаге пробиле прве линије одбране на тридесет тактичких смерова у бјеловарском, загребачком, карловачком, госпићком и сплитском подручју. Великим успехом првог дана акције оцењено је заузимање Светог Рока и окружење Книна пред којим су хрватске јединице биле на само неколико километара. Око поднева 5. августа објављена је вест да су хрватске јединице ушле у Книн, а на средњовековној тврђави у овом месту постављена је огромна хрватска застава. Заузета су и околна места, Врлика, Кијево, Дрниш, Житнић, Бенковац, Грачац, Ловинац, Љубово, али и Плашки, Примишље и Хрватска Дубица, а како је до вечери остварено четири петине плана акције српски ци-
вили су преко Срба и Дрвара напустили заузета подручја. До 6. августа Прва хрватска гардијска бригада је пробила територију око Слуња и напредовала до границе са Босном и Херцеговином где се састала са снагама Армије Босне и Херцеговине, а једино снажан отпор пружен је у Глини и код Петриње. Кад су се на реци Корани код Тржачких Раштела хрватске снаге спојиле са војском босанских Хрвата и Петим корпусом Армије Босне и Херцеговине пресечен је стратешки правац српског снабдевања између Бихаћа и Книна у који је после подне дошао и председник Хрватске Фрањо Туђман. Након потврде да су трећег дана „Олује“ српске снаге у расулу, 21. кордунашки корпус је био у окружењу, а 15. лички и 39. банијски пред разбијањем па је у недељу ујутро хрватска вој-
ска ушла у Петрињу, а сат пре поноћи и у Глину. Последњег дана „Олује“ пали су Турањ и Тушиловић, Војнић, Топуско, Горњи и Доњи Лапац... Хрватски министар одбране Гојко Шушак је у касним поподневним сатима објавио да је акција „Олуја“ с војног аспекта успешно завршена, јер је већина границе са Босном била под контролом, а пар преосталих дивизија српске војске предале су се у року од неколико следећих дана. Након операције, Република Српска Крајина престала је да постоји јер је подручје захваћено офанзивом напустило готово двеста педесет хиљада становника српске националности. И док су колоне избелица на тракторима и другим пољопривредним возилима преко подручја под контролом Републике Српске у западној и северној Босни кренуле ка Србији, изложене
честим нападима хрватских снага, у Хрватској је отпочело темељно минирање и рушење празних српских кућа. После завршетка акције настављени су злочини над преосталим српским становништвом, а процењује се да је спаљено више од двадесет хиљада кућа, а остале опљачкане и разорене. Евиденција Документационо-информативног центра „Веритас“ сведочи о именима 2.313 погинулих и несталих Срба од којих 1.205 цивила, међу њима 522 жене и 12 деце. Током 2013. године у Србији је живело четрдесет две хиљаде Срба из Хрватске са статусом избеглице. Њихов повратак после почетка нормализације односа између Београда и Загреба тече споро, и са скромним резултатима, а углавном се у одређеном броју враћа само старије становништво. Т. Радовановић
11
Изостало свечано обележавања Дана авијације
МАГАЗИН 558
7.8.2022.
НАЈВЕЋА ВРЕДН
12
НОСТ У ЉУДИМА - Дан рода авијације обележава се у знак сећања на датум кад је, „Уредбом о формирању целе војске“ од 2. августа 1893. године, предвиђено увођење балонских чета у састав сваке дивизије српске војске. - Србија се сврстала међу малобројне земље које су разумеле значај и могућности употребе авијације у ратним дејствима. - Сећање на све који су уградили животе у одбрану земље. - Најављена па отказана свечаност на аеродрому у Лађевцима. - Очување достигнутих способности уз максимално могућу одрживост исправност постојеће и успешно овладавање новом техником
13
разник авијације обележава се у знак сећања на дан кад је, „Уредбом о формирању целе војске“ од 2. августа 1893. године, предвиђено увођење балонских чета у састав сваке дивизије српске војске. Од визије до формирања Војног ваздухопловства морало је да прође скоро две деценије кад је, 24. децембра 1912. године, на основу одлуке Војног министарства и Главног ђенералштаба, војвода Радомир Путник донео Решење о формирању Ваздухопловне команде са седиштем у Нишу у чији су састав ушли сви сегменти тадашњег ваздухопловства, Аеропланско и Балонско одељење, Водоничка централа и Голубија пошта. Група официра је 1912. упућена на обуку у Француску, а упоредо са школовањем пилота извршена набавка првих авиона. Формирањем Ваздухопловне команде, Србија се сврстала међу малобројне земље које су разумеле значај и могућности употребе авијације у ратним дејствима. Прва ле-
МАГАЗИН 558
7.8.2022.
П
14
тачка искуства српски пилоти су стицали у балканским и Првом светском рату, а на Солунском фронту извршили више од три хиљаде борбених летова током којих су дали значајан допринос пробоју и коначном ослобођењу Србије. У годинама и деценијама које су следиле авијација се развијала у складу са степеном научно-технолошког развоја друштва, економским могућностима државе као и војно-политичким приликама у региону. После Првог светског рата, и формирања Југословенског ваздухопловства, краљевим указом од 1924. године 2. август, црквени празник Свети Илија „Громовник“, дефинисан је као ваздухопловна слава која се обележавала до 1941. године када је традиција прекинута да би, на иницијативу ваздухополоваца, била враћена на аеродроме 1992. Иако је развој авијације зависио од степена научно-технолошког развоја друштва, економских могућности државе и војно-политичких прилика, а
успони и падови од унутрашњих и спољних фактора, свест о све већем значају и потреби да се сачува и унапређује, никад није доведена у питање. Празник авијације је увек прилика за подсећање на обавезу сећања на све који су током више од века постојања српске авијације дали животе извршавајући летачке задатке, почев од прве жртве, наредника пилота Михајла Петровића страдалог над Скадром 1913. године, преко бројних других током Првог и Другог светског рата и НАТО агресије 1999. године. Дан авијације је прилика за подсећање да, после вишедеценијске стагнације, изостанка озбиљнијег улагања и опремања савременим ваздухопловима, српској авијацији, Ратном ваздухопловству и противваздухопловној одбрани предстоје боља времена због чега се празник сваке године прославља са више оптимизма. Он је заснован на опремању новим транспортним хеликоптерима и новим ловачким авионима уз очекивање да се овај тренд
настави и у периоду који предстоји. Поверење указано опремањем савременим наоружањем пред припаднике овог рода Војске Србије ставља обавезу да га оправда радом и правилним односом према техници. Чврсто уверење да је највећа вредност у људима, њиховом знању и одговорном приступу сваком задатку, основним циљем у наредном периоду дефинише се очување достигнутих способности уз маскимално могућу одрживост исправност постојеће и успешно овладавање новом техником. Дан авијације је на аеродрому Лађевцима, где је стационирана 98. ваздухопловна бригада, годинама уназад обележаван пригодном свечаношћу, свечаним постројавањем јединица и одавањем почасти преминулим припадницима Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране. Иако је најављена и за 2. август ове године свечаност је изненада отказана из разлога који никада нису објашњени. Они који пажљивије прате збива-
ња у овој области верују да је разлог затегнутост на административној линији раздвајања Аутономне покрајине Косово и Метохија због најаве нових рестриктивних мера и одсуства спремности да се од првог дана августа признаје валидност докумената и регистарских таблица возила грађана Србије.
Ратно ваздухопловство и ПВО Ратно ваздухопловство и противваздухопловна одбрана је високоманеварски вид Војске Србије намењен за контролу и заштиту суверенитета ваздушног простора, одвраћање од агресије, противваздухопловну одбрану територије, важних објеката, административних и индустријских центара и снага Војске Србије од дејства из ваздушног простора, ватрена дејства из њега и подршку копнених снага у извођењу операција. Одликује га способност да ефикасном и флексибилном
применом ваздухопловне моћи одлучујуће утиче на ток оружаног сукоба, пре свега због деструктивног ефекта на способност и вољу непријатеља да изводи операције. Као основни задаци Ратног ваздухопловства и ПВО дефинисани су изградња оперативних и функционалних способности, контрола и заштита суверенитета ваздушног простора, одвраћање од агресије ваздухопловним снагама и спречавање изненађења, противваздухопловна одбрана територије и снага Војске Србије, извиђање из ваздушног простора, ваздухопловна ватрена подршка, ваздушни транспорт и учешће у извођењу десаната, трагање и спасавање, учешће у међународној војној сарадњи и мултинационалним операцијама, подршка цивилним властима у супротстављању унутрашњем оружаном угрожавању и супротстављању неоружаним претњама безбедности. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
15
Узурпација споменичког комплекса у Дракчићима
БАХАЋЕЊЕ ПОД ЗАШТИТОМ
МАГАЗИН 558
7.8.2022.
- Уређење споменичког комплекса на Ружића брду онемогућено због бахатог понашања првих суседа. - Дивљање и намерно стављање прста у око као потврде да на том простору могу да раде шта хоће. - Две породице јаче од свих у селу, па се сумња да имају нечију заштиту. - Инат првих комшија након судског решења којим се потврђује да спорна територија није њихова. - Уз увреде и физички напад. - Комунална полиција немоћна, од Полицијске управе само записник. - Поред споменика шатра и педесетак аутомобила, после прославе гомиле смећа које се данима развлачи по селу
16
17
7.8.2022.
МАГАЗИН 558
18
ао научна дисциплина култура сећања се користи за формирање колективног идентитета и колективног сећања а темељи на уверењу како велики број људи нема довољан ниво свести о томе да историја и друштво не почињу сада, него се заснивају на прошлости. Зато је дуг према прошлости да се ослика и фиксира онаквом каква је заиста била и на основу тих закључака настави даље, а не враћати се стално у прошлост и мењати је. Потреба сећања на значајне датуме из историје има потврду у чињеници да су они који не памте прошлост, осуђени да им се понови, посебно они најнепријатнији и најстрашнији делови. Због тога је разумљиво ангажовање све мањег броја организација и појединаца на неговању културе сећања. На територији Краљева у томе истрајава још само Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова „Јово Курсула“ чији чланови различитим активностима подсећају да још није избледело сећање на значајне догађаје из историје. Један од њих је везан за
К
дешавања на Ружића брду у Дракчићима одакле су почетком октобра 1941. испаљене прве артиљеријске гранате на окупирано Краљево. Био је то повод да по завршетку рата 7. октобар буде установљен као Дан артиљерије који се свечано обележавао све до распада државе. Културу сећања на ове догађаје у последње време покушава да чува Савет Месне заједнице Дракчића, а активности су интензивиране од тренутка кад се на челу овог тела нашла Оливера Дражинац и првим кораком оценила уређење простора споменичког комплекса на Ружића брду који се простире на две катастарске парцеле. Једна површине сто осамдесет квадратних метара је у државном власништву и правом коришћења пренетим на Јавно предузеће „Србијашуме“. На седам квадрата окарактерисаних као земљиште под зградом и другим објектима смештен је споменик првом партизанском топу и три јарбола на којима су у дане празника постављане заставе. На другој
парцели површине хиљаду сто деведесет три квадратна метра, у својини града Краљева, двеста шездесет седам је окарактерисано као грађевинско земљиште ван граница градског грађевинског земљишта под зградом и другим објектом, а деветсто двадесет шест шума треће класе. У Месној заједници сведоче о жељи да се споменички комплес уреди, а први корак је урбанистичко уређење и омеђавање које је подржао Завод за заштиту споменика културе који је издвојио финансијска средства да се префарбају јарболи и покоси трава на простору на коме су прве комшије напасале овце. На путу реализације других активности испречили су се мештани чији се посед граничи са простором на коме је смештен амфитеатар намењен различитим програмима а, према информацијама званичника месне заједнице, годинама узурпирали овај простор и користили га сматрајући да је њихов. Врхунац су верски празници кад се на овом простору поставља шатра за окупљање, а о пона-
шању гостију најбоље сведоче остаци пивских флаша и различитог отпада који се у дугом периоду развлачи по селу. Прича се понавља из године у годину, по правилу кад се славе Тројице, па није необично да у непосредној близини споменика буде паркирано до педесет аутомобила. Разлог се огледа у чињеници да се на овом месту налази храст са урезаним крстом који се на овај дан обнавља сваке године што, кажу у Месној заједници, не даје право за окупљање на површини у туђем власништву. - Дописом од 3. јуна обратила сам се Комуналној полицији са информацијом да ће се и ове године одржати скуп. Отишла сам на одмор, а током 12. јуна добијала фотографије које сведоче да се прича поновила. По повратку сам отишла у Комуналну полицију и тражила извештај који сведочи да су 9. јуна изашли на лице места и упозорили организатора да овде не може да се поставља шатра. На питање шта се догодило речено ми је да је тог дана била градска слава Тројице, па нису
имали екипу да дође овде а сазнала сам и да су се 6. јуна дописом обратили Полицијској управи, али нису добили никакав одговор. Обраћала сам се заменику градоначелника, и послала му податке које је тражио, али се није догодило ништа јер изгледа да са организаторима оваквих скупова нема разговора, јада се Оливера и указује на бахато понашање тројице браће Димитријевић који се нису устручавали ни од физичког напада. О томе сведочи прошлогодишње искуство након што се обележавање Тројица продужило на три дана, а сваки покушај да се са проблемом упознају различите институције завршавао увредама и претњама које су Оливеру спречавале да дође до сопствене куће. Нису много помогле ни пријаве надлежним органима, у првом реду Полицијској управи Краљево, што подгрева сумњу о сарадњи са онима који спречавају да споменични комплекс буде оно што би требало да буде. То што се дешава не би било необично да локална самоуправа не из-
дваја средства за уређење простора на две катастарске парцеле, а подршку пружају Јавно предузеће за уређивање грађевинског земљишта, Завод за заштиту споменика, Јавно комунално предузеће „Чистоћа“ и друге институције. Ни након што су судском пресудом принуђени да уклоне жичану ограду којом су оградили простор који им не припада Димитријевићи нису били спремни да се суоче са чињеницом да спорни простор није њихов па су, каже Оливера, ту наставили да саде некакво дрвеће. - Од Већа месних заједница добили смо педесет хиљада динара да оградимо простор, с обзиром да смо га у омеђили и о томе имамо потребне доказе. Тачно се зна који простор припада том комплексу па су прошле године по ивици убетонирани метални стубићи, а Полицијској управи пријављена сумња да ће бити склоњени, што се и десило. После два дана сви су ишчупани, јер је бетон још био свеж, па су после месец дана поново ставље-
19
20
МАГАЗИН 558 7.8.2022.
ни кочићи и развучена жица. Сада видим да су на њу постављене неке расходоване скије од којих су направили ограду, каже Оливера која опструкцију Полицијске управе види у примедби службеника да стубићи нису причвршћени довољном количином бетона. У Месној заједници сведоче о жељи да на основу важећих решења ограде и друге делове споменичког комплекса за шта имају сагласност државног правобраниоца. Да ово није једини проблем сведочи одсуство могућности да се у непосредној близини споменика лоцира стајалиште и постави контејнер за одлагање смећа. Разлог се огледа у узурпацији сто осамдесет једног квадрата државног земљишта повереног на коришћење Јавном предузећу „Србијашуме“ од стране мештанке Дракчића, због чега не може да се легализује део пословног објекта од чврстог материјала подигнутог на том месту. Ситуацију додатно компликује сумња на блиску сарадњу две породице које се солидаришу, и штите једна другу, јављајући сваки пут кад неко из Савета месне заједнице посети ову локацију са представницима институција од којих се тражи помоћ у решавању проблема. - Направили су локал пре петнаестак година и једино ја сам кренула да сређујем ствари, али сам наишла на проблем широких размера. Проблем је постојао и раније, али ја хоћу да уредим овај простор јер видим да долазе бициклисти и одмарају се. „Чистоћа“ не може да нам постави контејнер па смо у угао ставили једну бетонску кацу за бунар и у њој повремено палили отпад, али су је Димитријевићи одгурали низ пут. Неколико пута смо је враћали на место све док једног дана није буквално измрвљена и више није за употребу. Обраћала сам се начелници Градске управе која је наложила заменику начелника Комуналне полиције да ми се јави, а он на моје питање потврдио како су се обратили Полициј-
ској управи која нема одговор на допис, каже Оливера чврсто решена да истраје у реализацији идеје о сређивању некада запуштеног простора. Да није проблема са првим суседима до сада би већ биле постављене клупе за одмор, доведена здрава пијаћа вода и постављена расвета. Месна заједница нема средства за било какве радове, па се ослања на градски буџет и добру вољу суграђана који деле исти однос према споменицима који сведоче о догађајима из ближе и даље историје. - Ово што се дешава не могу окарактерисати другачије него као дивљање и намерно стављање прста у око као потврде да је њихов и да на том простору могу да раде шта хоће. Зато тражим помоћ да се стане на пут дивљању због кога не могу да прођем путем а да ме не вређају, а прошле године сам била физички
нападнута па сам пријавила полицији која је направила записник. Добривоје Гавриловић је био председник СУБНОР-а и док је био жив све је било у реду, а простор се поштовао. Ту су додељиване књиге породицама чији су чланови погинули у рату, обележавао се 4. јул и 7. октобар, организован културно-уметнички програм а ђаке изводили из школе да на споменик полажу венце и цвеће. Кад је преминуо кренуло је уништење, јер су те две породице јаче од свих у селу па се сумња да имају нечију заштиту, каже Оливера уз сумњу да разлог све агресивнијем понашању треба тражити у инату првих комшија након судског решења којим се потврђује да спорна територија није њихова. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
21
Шеснаести рели олдтајмера
МАГАЗИН 558
7.8.2022.
ИСТОРИЈА СА УКУСОМ ГОРЧИНЕ
22
- Олдтајмери су саобраћајна возила на моторни погон стара најмање тридесет година, сачувана и одржавана у исправном стању, која се не користи као свакодневно превозно средство а део су техничке и културне баштине. - На Тргу српских ратника седамдесетак од око стотину аутомобила из свих крајева Србије, неколико из других република бивше Југославије и других земаља. - Разочарање односом који је према манифестацији показала Туристичка организација Краљева. - Без послужења за све учеснике. - Под сумњом даља сарадња. - Уз Улицу олдтајмера и Музеј старих аутомобила
23
а историјско возило, веома стар аутомобил или мотоцикл, у народу се одавно одомаћио назив олдтајмер, а у такве се сврстава свако на моторни погон старије од тридесет година, које што приближније одговара оригиналном моделу. Иако тачна старосна дефиниција ове врсте аутомобила варира широм света, свима је заједничко да возило прелази тридесет година старости због чега се сврстава у групу историјских. Светска федерација за историјска возила дефинише их као саобраћајна возила на моторни погон која су стара најмање
МАГАЗИН 558
7.8.2022.
З
24
тридесет година, сачувана и одржавана у исправном стању, не користе се као свакодневно превозно средство а део су техничке и културне баштине. Према годинама старости, односно почетка производње одређеног модела, и стању очуваности примерка олдтајмери се групишу у седам класа. У прву A ancestor сврставају се возила произведена пре истека 1904. године, B veteran између 1905. и 1918. а C vintage од 1919. до 1930. Возила произведена између 1931. и 1945. године сврстана су у класу D post vintage, од 1946. до 1960. E postwar, 1961. до 1970.
F oldOmer а након тога, ако су старија од тридесет година, у класу G oldOmer. Према стању примерка деле се на савршен, одличан, врло добар, добар, некомплетан и стање база делова. Љубав према моторним возилима старијег датума производње, колико аутомобила толико мотоцикала и других, један је од разлога за формирање Олдтајмер клуба Врњачка Бања као непрофитног удружења грађана које окупља власнике и љубитеље ове врсте возила са циљем да их у што већем броју очувају од пропадања и
складиштења на отпаде. Клуб окупља стотинак чланова који поседују више од две стотине историјских аутомобила међу којима је најстарији „мерцедес кабрио“ произведен 1928. године. Највећи број њих је из Врњачке Бање и оближњих градова, Краљева, Крушевца, Чачка и Крагујевца, али и из Београда, Новог Сада, Апатина, Сомбора и Будве. Председник клуба Горан Барлов подсећа да је највише ових аутомобила произведено након четрдесете године прошлог века, а број оних који су у возном стању свакодневно се увећа-
ва након озбиљних радова усмерених ка жељи да добију изглед из периода кад су били у редовној употреби. Једна од ретких прилика да се покажу великом броју грађана су повремени скупови власника на различитим дестинацијама, а у Врњачкој Бањи ауто рели који је ове године, као тродневна манифестација, одржан шеснаести пут на траси која је од прошле године продужена до Краљева. Учесници релија су се у предвечерје претходног викенда окупили у Врњачкој Бањи, следећег дана допутовали до Вранеша а у недељу на-
ставили према Краљеву где је стигло седамдесет од око стотину аутомобила из свих крајева Србије, и неколико из других република бивше Југославије, колико је учествовало у овој несвакидашњој манифестацији - Више до двадесет година бавим се олдтајмерима, а ово је шеснаеста заредом како организујем скупове и релије. Као непрофитабилна организација удружење грађана окупља власнике љубитеље и симпатизере старовременских аутомобила, а за сада имамо сто једног члана из свих градова Србије, углавном из Врњачке
25
МАГАЗИН 558
7.8.2022.
Бање, Краљева, Трстеника, Крагујевца и Чачка и других градова, Београда, Сомбора, Апатина, Новог Сада, Зајечара, али и Подгорице Будве и Сарајева. У клубу имамо око сто двадесет регистрованих аутомобила, ако рачунамо и друге више од две стотине. Учествујемо на свим манифестацијама широм бивше Југославије, у Мађарској и Бугарској, где смо позвани а поред овог релија организујемо скупове љубитеља олдтајмера у градовима који немају клубове а жељни су да виде наше аутомобиле, каже Барлов. Један за другим по ободу централног градског трга ређали су се аутомобили типа фолксваген, ситроен, волво, мерцедес и други међу којима је настарији остин из Олдтајмер клуба Осијек произведен пре скоро осамдесет година. Колико су олдтајмери заинтригирали Краљевчане најбоље сведочи податак да је до доласка скоро празан
26
трг заврвео од радозналаца, баш као што је дан раније било у Врњачкој Бањи а пре тога у Вранешима. Да заљубљеника у старе аутомобиле има и у другим срединама сведочи интензивна сарадња са клубовима у Србији, али и ван ње, из Мађарске, Бугарске и скоро свих држава насталих од република бивше Југославије, а прилика за дружење и потврду умешности да аутомобиле старе више деценија одржавају у возном стању су скупови у Мађарској, Бугарској, Македонији, Босни и Херцеговини... Да све што је лепо по који пут не траје довољно дуго сведочи негативно искуство које је обележило овогодишњи рели. Позитивни утисци и обећања дата пре годину дана били су довољни за уверење да ће сарадња ове године бити подигнута на виши ниво. Упркос томе уследило је разочарање односом који је према манифе-
стацији показала Туристичка организација Краљева. - Могу да похвалим прошлогодишњу сарадњу са градоначелником који је, нажалост, ове године ову манифестацију пребацио на Туристичку организацију Краљева са којом не бих могао да будем задовољан. Директорка је на годишњем одмору, а заменик је два дана искључио телефон и не јавља се. Морали смо сами да тражимо струју како би прикључили озвучење, а ово што смо доживели баца сумњу на постојање озбиљне туристичке организације. Након што сам добио поруку да нема озвучења ни послужења за све учеснике, мислим да је градоначелник направио велику грешку што то није одрадио у оквиру локалне самоуправе, него је пребацио на Туристичку организацију. У Туристичкој организацији немају слуха јер их то не интересује, а ни ми-
зерни ручак није како смо се договорили. Иако сам пре дан два добио информацију како одређени број учесника не може да руча сви ће ипак да буду угошћени и почашћени о нашем трошку, а да одлуку ли ћемо да наставимо даљу сарадњу донеће управни одбор, каже Барлов и подсећа да су се чланови клуба недавно одазвали на позив Туристичке организације Краљева и са неколико возила, поред обавеза везаних за снимање емисије Шареница, као и прошле године без надокнаде увеличали „Весели спуст“. У клубу најзначајнијим оцењују податак да су им сви учесници одали признање и потврдили како је рели један од најорганизованијих манифестација ове врсте на простору бивше Југославије, а речи хвале нису штедели ни гости из Бугарске и Мађарске. Олдтајмер клуб Врњачка Бања, ка-
же Барлов, не би постојао, нити имао сто једног члана са две стотине аутомобила, да није председника општине Бобана Ђуровића који у потпуности разуме и подржава све њихове активности. Досадашња сарадња повод је за реализацију заједничког пројекта чијим је циљем окаракетрисана потреба да Врњачка Бања добије Улицу олдтајмера. Основна идеја је да се мештанима и гостима омогући да је посећују свакодневно и фотографишу се у неком од изложених експоната. Да ово није једина жеља потврђује идеја о реализацији озбиљног пројекта чији је главни циљ оснивање Музеја олдтајмера у Врњачкој Бањи. Оптимизам чланова клуба о позитивном исходу темељи се на податку који сведочи о великом разумевању председника општине који није изневерио ниједно од ранијих обећања. Податак да међу члановима клуба
нема значајнијег броја Краљевчана повод је за позив власницима аутомобила старијих од тридесет година из ове средине да се придруже онима који скоро две деценије настоје да им продуже живот. Разлог више огледа су у податку да су се међу учесницима овогодишње манифестације нашли власници старих аутомобила из Италије, Црне Горе и Босне и Херцеговине. Шеснаести рели олдтајмер аутомобила окончан је завршном свечаношћу у Краљеву на којој су додељене захвалнице и медаље свим учесницима, а гостима из иностранства и пехари. Иако манифестација нема такмичарски карактер било је посла за техничку комисију која је проверавала старост, аутентичност и квалитет рестаурације као основу на којој се темељи процена вредности аутомобила. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
27
28
МАГАЗИН 558 7.8.2022.
Светска недеља дојења и Национална недеља промоције дојења
ИСТУПИ ЗА ДОЈЕЊЕ – ЕДУКУЈ И ПОДРЖИ - Дојење представља најједноставнији, најздравији и најекономичнији начин да се обезбеди задовољење потреба новорођенчета за правилном исхраном. - Заједнички циљ овогодишње кампање је скретање пажње здравствене и шире јавности на значај дојења као најоптималнијег начина исхране за правилан раст и развој, заштиту и унапређење здравља детета и мајке, као и указивање на значај пружања подршке и помоћи трудницама и мајкама дојиљама да остваре успешно дојење. - Конкурс за избор најбољих ликовних и литерарних радова на тему „Подржи дојење: Мајчино млеко најбоља храна“. - Национална недеља промоције дојења у Србији се обележава четрдесете недеље у години, која симболично представља трајање трудноће
29
30
МАГАЗИН 558 7.8.2022.
ветска недеља дојења се сваке године обележава у више од сто седамдесет земаља света како би се повећало знање и свест о значају и предностима и обезбедила подршка дојењу. Кампању је иницирала Светска алијанса за подршку дојењу како би се интензивирале активности на заштити, промоцији и подршци дојењу, а пажња је сваке године усмерена на различите теме од значаја за ову област. Светска здравствена организација и Уницеф су још 1989. препоручили водич под називом „Десет корака до успешног дојења“ као одговор на све очигледнији агресивни продор произвођача млечне формуле, који су током низа година доста допринели драстичном смањењу дојења у целом свету. Оваква ситуација утицала је на усвајање и креирање Међународног кодекса за забрану рекламирања адаптиране млечне формуле, који је укључен у законодавства већине европских земаља. Иако на глобалном нивоу Светска недеља дојења траје од 1 до 7. августа, државама, организацијама и институцијама је предложено да за обележавање и активности тим поводом изаберу најприкладније датуме у њиховим земљама. Тако се Национална недеља промоције дојења у Србији обележава четрдесете недеље у години, која симболично представља трајање трудноће, а ове у периоду од 3. до 10. октобра под слоганом „Иступи за дојење – Едукуј и подржи“. Циљевима Светске недеље дојења у овој години утврђена је потреба за информисањем људи о вези између дојења и социјалне подршке родитељима, јачање подршке вредностима родитељства и родно уједначеним социјалним нормама на свим нивоима ради пружања подршке дојењу, сарадња са појединцима и организацијама који пружају подршку родитељима и повећање подстицаја родне равноправности у области социјалне заштите како би се унапредило дојење. У Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ посебно истичу податак да дојење представља најједноставнији, најздравији и најекономичнији начин да се обезбеди задовољење потреба новорођенчета за правилном исхраном. Мајчино млеко је потреба сваког новорођенчета, одојчета и детета до навршене друге године живота, а његов састав и количина прилагођени су узрасту и потребама детета. Осим тога дете сисањем остварује повезаност са мајком и задовољава потребу за блискошћу, стимулише развој својих чула, постиже бољи психомоторни и развој интелигенције. Дојење се сматра кључним фактором преживљава-
С
ња, здравља и благостања одојчади и мајки и представља витални део одрживог развоја и значајну компоненту глобалне акције окончања поремећаја ухрањености. Здравствени радници упозоравају да дојење није искључива одговорност жена, па заштита, промоција и подршка дојењу представљају колективну друштвену одговорност. Због тога је неопходна подршка мајкама које доје, а остварује се на различите начине. Иако је традиционално пружа породица, потребна је подршка шире околине, а поред здравствених радника и саветника за дојење подршка пријатеља и заједнице у целини. Упркос међународним препорукама, само две петине беба млађих од шест месеци у свету су искључиво дојене, а мање од половине наставља дојење до навршене друге године живота. Познато је да дојење пружа бројне погодности, јер новорођенчету обезбеђује правилан раст и развој, подстиче развој и сазревање одбрамбеног система, смањује ризик од гојазности, подстиче развој интелигенције, штити од многих болести и инфекција, смањује ризик од пролива, појаве алергија и синдрома изненадне смрти. Предности дојења за мајку огледају се у податку да помаже успостављању емоционалне везе са дететом, смањује крварење после порођаја, доприноси нормализацији телесне масе а смањује ризик од појаве остеопорозе, малигних обољења дојке и јајника, постпорођајне депресије и анемије. Обележавања Светске и Националне недеље дојења је повод да Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, као и свих ранијих, распише конкурс за избор најбољих ликовних и литерарних радова за децу предшколских установа и ученике основих школа. Овогодишња тема је „Подржи дојење: Мајчино млеко најбоља храна“, а циљ конкурса да се подстакне здравственоваспитни рад на тему подршке дојењу као најоптималнијем начину исхране новорођенчади и одојчади. У Институту за јавно здравље Србије подсећају да ће у оквиру обележавања Светске и Националне недеље дојења бити организована бројна предавања, трибине и изложбе на тему дојења. Заједнички циљ активности кампање је скретање пажње здравствене и шире јавности на значај дојења као најоптималнијег начина исхране за правилан раст и развој, заштиту и унапређење здравља детета и мајке, као и указивање на значај пружања подршке и помоћи трудницама и мајкама дојиљама да остваре успешно дојење. Т. Радовановић
31
Само десет одсто општина и градова има потпуно дигитализоване процедуре
МАГАЗИН 558
7.8.2022.
ДОВОЉНО ПРОСТОР
32
- Градови и општине успели да дигитализују само петину поступака из своје надлежности. - Грађани и привреда деведесет пет одсто захтева предали на папиру, односно шалтеру. - Само четрнаест одсто градова и општина стратешки размишља о развоју електронских услуга. - Просечни буџет осам и по хиљада евра. - Претежна старост рачунара између пет и осам година, а само петина општина има новији хардвер. - Четрнаест одсто локалних самоуправа нема лиценцу ни за један програм који користи. - Ниједна општина не стимулише грађане да више користе електронске процедуре ако су развојПорталаеУправаипандемија корона вируса у великој мери популаризовали административнепроцедуре„наклик“, пуну слику развијености електронских услуга уСрбијидајуиподацисалокала о чему сведочи податак да су градовииопштинеуспели да дигитализују само петину поступака из своје надлежности. Када се од укупног броја изузмемалибројпосебноуспешних, просек пада на тек пет процената па не чудиподатакдасуграђаниипривредадеве-
И
десет пет одсто захтева предалинапапиру, односно шалтеру. Истраживање које је Национална алијанса за локални економски развој, у оквиру пројекта Локални индекс еУправе, спровела уз подршку Европске уније потврђује да постоји велика потреба за снажнијом подршком локалним самоуправамауразвојуелектронскихуслугаизаштити података о личности, унапређењу кадровскихкапацитетаиинфраструктуреза електронско пословање. У Савезу за еУправу Националне али-
јансе указују на податак да само четрнаест одсто градоваиопштинастратешкиразмишља о развоју електронских услуга, о чему сведочи чињеница да за развој еУправе у просеку издвајају само четрдесет хиљада евра годишње. Ако се од укупног броја изузмунајуспешнијелокалне самоуправе просечни буџет се смањује на осам и по хиљада евра што јасније осликава ситуацију укојој само десет процената градоваиопштина у Србији има више од деведесет одсто дигитализованих поступака. Подаци
истраживања су основ на коме се темељи очекивање да до краја лета буде окончано рангирање локалних самоуправа по нивоу развијеностиеУправекако би добијенииндекс послужио промоцији добрих примера са врха листе, али и да се путем обука и израдом Водича најбољих пракси подрже општинекојесузабележилеслабијерезултате. Отежавајућим се оцењује стањеинфраструктуре и податак да претежна старост рачунара који се користе за вођење поступакаизноси измеђупетиосамгодина, а да само петина општина има новији хардвер. Спорном се оцењује и безбедност података у базама, с обзиром да половина градоваиопштинаималиценцезасвепрограме, а четрнаест одсто ни за један програм који користи. Истраживање је било добра прилика да се идентификују безбедносни недостаци рачунарске мреже, који их чине додатно рањивим на хакерске нападе. Недовољно оптимистички делује и податак да свегадесетинаградоваиопштинаимавебпрезентације на .гов домену, нешто мање од половинезапошљавасамоједногИТстручњака, а једанаест одстонеманиједног. Про-
вера оспособљености за успостављање и одржавање безбедности система сведочи да у две трећине локалних самоуправа ниједан њихов експерт из области информационих технлогија у протеклих неколико година није прошао обуку на ту тему. На задовољавајућем нивоу није ни расположивост обученог кадра, јер је у просеку мање од четрдесет шест службеника по локалној самоуправи овлашћено да води поступкенапапируилиелектронски, алије тек сваки четврти прошао било какав вид обуке за електронско пословање. Упркос томе верује се да постоји простор за унапређењеподстицањакоришћењае-услуга и укључивања грађана у доношење одлука.Доказ се огледа у податку да ниједнаопштина умањењем пратећих такси или накнада нестимулишеграђанедавишекористеелектронскепроцедуре. Сем тога скоро четири петине локалних самоуправа није развило посебну апликацију за лакшу комуникацију с грађанима, али је готово дветрећинеомогућилоелектронскопостављање питања градоначелнику, или председнику општине, и подношење захтева за добијање информације од јавног значаја. Већинаопштинанекористиподаткеиз
електронских процедура за боље доношење одлука, а деведесет четири одсто њих нијеукључилограђанеудизајнирањеуслуга,па поступцинисуприлагођенињиховим потребамаинавикама. То је и разлог што се једним од циљева пројекта оцењује оснаживањеорганизацијецивилногдруштваза активно укључивање у развој еУправе у својим заједницама. ЛокалнииндексеУправе, чијујеизраду подржала Европска унија, биће представљен у виду интерактивне мапе Србије на сајтуwww.lei.rsи,као иновативни алат,омогућитиграђанимаданаосновуобјективних показатеља у сваком тренутку прате ниво развијености еУправе, а доносиоцима одлука да виде где се налазе у односу на друге у процесу дигитализације, и шта је потребно да унапреде. Израду Локалног индекса еУправе подржало је Министарство за државну управу и локалну самоуправу, а у истраживању су учествовали и Републички завод за статистику, Регулаторна агенција за електронске комуникације и поштанске услуге, Канцеларија за информационе технологијеиеУправуиРепубличкигеодетскизавод. Т. Радовановић
Фото: М. Радовановић
РА ЗА ПОБОЉШАЊЕ
33
Носиоци демократских промена: Драган Брадић (2)
МАГАЗИН 558
7.8.2022.
ИНКУБАТОР НЕВЛАДИНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА
34
- Опозициони рад у Србији се у оквиру нестраначког сектора јавио спонтано и самоиницијативно, а први носиоци били су усамљени појединци као опоненти владајуће политике. - Невладине организације су биле иницијатори побуне против политике коју је водио Слободан Милошевић, али на начин различит од онога који су примењивале политичке странке. - У време док у другим градовима, а ни на националном нивоу, још увек није сазрела идеја о потреби приступања Европској унији у Краљеву основано Локално веће Европског покрета у Србији. - Ни после две деценије нема јединственог става о улози и значају Отпора за демократске промене. – Значајна финансијска средства из иностранства довела до корумпирања цивилног друштва које ће потпуно дезавуисати оригиналну идеју. - Група Г17 је ушла у финансијски систем земље и потпуно уништила банкарски систем, а чак и банке које су могле да опстану приватизоване су па је Србија без и једне која би могла да води развојну политику
Драган Брадић
35
7.8.2022.
МАГАЗИН 558
36
ад је након локалних избора 1996. године опозиција преузела власт у великом броју српских градова сем Београда одахнули су и активисти тек формираних невладиних организација, јер су створени услови за слободнији рад и медијску промоцију без страха од евентуалних санкција. Претходно искуство и жеља за окупљањем мањих група особа са истим циљевима, од чијег би деловања користи могле да имају шире друштвене групације, повод су за прва окупљања у омаленом локалу у Карађорђевој улици где су организоване различите приредбе, позоришне представе, концерти, трибине на којима се разговарало о бројним значајним питањима. То је, потврђује адвокат Драган Брадић, била ћелија из које су се касније развиле прве невладине организације у Краљеву, пре свих Креативна радионица. Довољно сазнања о улози и значају цивилног друштва за развој демократије било је повод за покушај да се у бројне активности укључи што већи број грађана, али и да се формирају нове не-
К
владине организације које би се бавиле одређеном проблематиком. У својеврсном инкубатору невладиних организација после Креативне радионице створене су Женске грађанске иницијативе, Креативни центар за промоцију дечјих права, Асоцијација приватних предузетника, асоцијација која се бавила проблемима младих на селу и друге, а све повезане у јединствену мрежу. Велику подршку од почетка је пружао Центар за развој непрофитног сектора, који је направио први Директоријум невладиних организација у Србији, и Грађанске иницијативе са тимом стручњака који су се бавили едукацијом и тренинзима активиста других органзација, подучавали их како се спроводе раличите кампање, организују протести, пишу пројекти, сарађује са медијима. Врло брзо ће и ове невладине организације бити укључене у талас грађанских иницијатива на промовисању демократије и организовању људи у тежњи за променама у друштву, пре свега свргавању са власти председника Србије Слободана Милошевића и ње-
гове политике. Опозициони рад у Србији се у оквиру нестраначког сектора јавио спонтано и самоиницијативно, а први носиоци били су усамљени појединци као опоненти владајуће политике. У почетку су се само противили насилној регрутацији у својим срединама и бавили питањима рата чврсто решени да у њему не учествују. Невладине организације су биле иницијатори побуне против политике коју је водио Слободан Милошевић, али на начин различит од онога који су примењивале политичке странке. Краљевачке су у то време биле препознате и ван локалних оквира, можда и због чињенице да сличних није било много у другим градовима, што је било повод за подршку београдских централа и укључивање у мреже које су организоване широм земље. - Укључени смо у мрежу невладиних организација Комитет правника за људска права, које је организовала Биљана Ковачевић Вучо, и у свим ситуацијама када је било потребно пружали правну заштиту људима који су били прогања-
ни, шиканирани и злостављани од стране Милошевићеве политике. Правна помоћ је углавном пружана људима из медија, поготову опозиционих, који су били на мети ове политике. Са друге стране укључени смо у рад Центра за слободне изборе и демократију Цесид, организације која је основана да прати регуларност избора, што је био један од услова за спровођење демократских промена. У време док у другим градовима, а ни на националном нивоу, још увек није сазрела идеја о потреби приступања Европској унији ми смо у Краљеву основали Локално веће Европског покрета у Србији желећи да проширимо ту идеју у овој средини, прича Брадић. Прве активности невладиних организација укључивале су различите протесте засноване на уверењу о потреби да се скрене пажња јавности на неопходност пружања отпора како би се поданички менталитет, толико присутан у социјалистичкој Југославији, заменио новим грађанским. Он подразумева формирање личности способне да
схвати како има одређена права и слободе и спремна је да се за њих бори. Основна жеља иницијатора за формирање била је оснаживање других да крену истим путем у решавању најразличитијих питања, али и да их што чешће постављају представницима власти. Први активисти краљевачких невладниних организација укључени су и у активности на националном нивоу и реговали на све потезе власти који су се чинили штетним по највећи број становника. Кад је на санкције које је наметнула међународна заједница државни врх реаговао увођењем посебних такси за излазак из земље, што је додатно погоршало ионако тешку ситуацију у којој се налазио све већи број грађана, начин за скретање пажње био је појављивање у медијима а посебно погодним у то време се показао Радио Глобус који је деловао у оквиру Асоцијације независних електронских медија. Након што је у оквиру исте медијске куће прорадила телевизија Драган Брадић је био међу првима који су погодност новог медија користили за
промоцију идеја о поштовању људских права, слобода и демократије. Број оних који су били спремни да следе најпрогресивније није још био посебно значајан и најчешће се сводио на десетак оних који су чинили чврсто језгро око кога су се, у време различитих активности, окупљали све незадовољнији грађани. Посебно значајним се све време чинило настојање за повећање видљивости као начина да се анимира што већи број људи до критичне масе неопходне за спровођење било каквих промена. Са дистанце од две деценије лакше се говори о ефектима борбе него тада када је у највећем делу становништва, и поред све израженије жеље за променама, и даље преовладавао страх од учешћа у било каквим активностима упереним против власти. - Мени и мојим пријатељима је изгледало да много тога што смо радили не наилази ни на какав одговор, а могло је да доведе до нежељених последица. Кад сам почео интензивније да се бавим радом у оквиру невладиних ор-
37
7.8.2022.
МАГАЗИН 558
38
ганизација напустио сам сигуран посао у адвокатури због уверења како не могу да га обављам у постојећој ситуацији, па сам решио да урадим нешто да се ситуација промени како бих могао после да се вратим професији. Пријатељи и познаници су вршили притисак на мене и супругу да не улазимо у такву врсту ризика, јер је такво ангажовање могло да изазове одређене последице, како политичке тако и егзистенцијалне. Чудили су се томе што радим јер још увек није била сазрела идеја, а ни данас није довољно, да људи треба да раде не само нешто што је лични интерес, него да се социјално ангажују у решавању проблема од којих зависи живот ширег круга људи, каже Брадић и подсећа на време када су се у причу о променама и обарању актуелног режима укључили представници Отпора. Ни после две деценије нема јединственог става о улози и значају Отпора за демократске промене. Оно што се и аље заборавља, или се потискује, је чињеница да су се невладине организације и појединци у Србији организовали много пре него што се Отпор и појавио и деловали кроз мрежу која је промовисала људска права и слободе и активно се борила против политике тадашње власти. Отпор се појавио у финишу борбе пре свега захваљујући чињеници да је имао довољно финансијских средстава, па се наметнуо масовношћу и потиснуо у други план велики број невладиних организација иза којих стоје године стрпљивог рада у борби за остварење људских права. Не може се избећи чињеница да су баш оне биле аутентични представници цивилног друштва, да су настале самоинцијативно, саме се организовале и финансирале и биле потпуно независне. Касније свима, кроз различите пројекте, првенствено из иностранства стижу значајна финансијска средства што води у корумпирање цивилног друштва које ће потпуно дезавуисати оригиналну идеју. Из тог периода датирају термини плаћеници и страни шпијуни који се приписују припадницима невладиних организација ма колико били уверени да њихове активности, колико год биле усмерене на обарање лоше
политике, нису биле у супротности са интересима српског народа. - Оно што нисмо знали, а што већина у Србији још увек не зна, је да Отпор није био прва таква организација употребљена за рушење недемократског система. Многи сматрају да је Отпор парадигма и пројекат који је касније мултипликован у више других држава, а данас познат под именом обојених револуција. Бављење теоријом политике, историјом и тако даље, довело ме је до сазнања да се нешто слично дешавало седамдесетих година у Чилеу, што је битно променило моју визуру свих догађаја из тог периода и изградило мишљење о садашњој политичкој ситуацији у свету. Салвадор Аљенде је у Чилеу седамдесетих година био први марксистички политичар који је на демократски начи добио изборе, иако је био оспораван од стране америчких политичара и њихових покушаја да га на све начине спрече да дође на власт. Када је дошао, ЦИА је подржала пуч после кога Пиноче заводи диктатуру, па први пут имамо рушење демократски изабране владе од стране америчке политике и обавештајне службе што је познато из декласираног документа њихове обавештајне службе. По доласку на власт Пиноче преузима све полуге моћи и заводи диктатуру, ауторитарни политички режим током кога прогања лево мислеће интелектуалце, синдикате и све који у себи имају било какву социјалистичку идеју. Укида медије, спроводи диктатуру и уводи оно што ми касније знамо као неолиберални поредак. Пиноче је био један од последњих диктатора које је спољном политиком одржавала Америка која након тога уводи нову парадигму промовисања људских права као идеологије. У Чилеу америчке невладине организације и фондације финансирају грађанске протесте, формирају и финансирају организације, обучавају медије, формирају цивилно друштво које укључује у протесте као што ће бити касније код нас. Кампања је вођена на начин да се изврши уплив у медије, што су створени нови синдикати и купљени одређении интелектуалци унутар система тако што су им даване одређене повласти-
це. Према томе Отпор је био пројекат и организација финансирана из иностранства, иако они то оспоравају. Циљ те политике није био да се увде демократија него да се инсталира друга која ће бити у интересу међународних фактора. Као што су такозвани „чикаго бојс“ били економисти едуковани на чикашком универзитету да би спровели резове у Чилеу, на исти начин ће касније то код на урадити Група Г17. Имамо групу економиста која се обучава и припрема да, након протеста и спроведених промена, изврши економске промене у правцу неолибералне политике. Група Г17 је одмах ушла у финансијски систем земље и потпуно уништила банкарски систем, а чак и банке које су могле да опстану приватизоване су па је Србија без и једне која би могла да води развојну политику, објашњава Брадић. Погубност економске ситуације на најбољи начин је могао да сагледа адвокат укључен у бројне привредне спорове. У свим у којима дужник не би платио повериоцима дуг зарачунавана је камата од 74 посто али је, у ситуацији кад је инфлација достизала четвороструко већи износ, било кристално јасно да је сваком од њих одговарало да што дуже не плаћа робу да би у кратком времену дуг био потпуно обезвређен. Иако је државна администрација имала добар увид у такву ситуацију није чинила богзна шта, па се као последица јавља уништавње домаћих предузећа. Значајном се чини улога политичке врхушке преко експонената у јавним предузећима који су из њих извлачили огромну корист, а користили монополски положај у куповини и пласману роба и услуга уништавајући друштвену имовину. Уништавање државних предузећа је толерисано, као и нелегална приватизација, првенствено због потребе да се због што бржег преласка на капиталистички систем створи јак приватни капитал, а једини начин је био пљачка друштвене имовине што није превише сметало ни међународној заједници. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
39
Велики концерт на Тргу српских ратника
МАГАЗИН 558
7.8.2022.
КРАЉЕВО
40
- На великој позорници постављеној на централном градском тргу последње јулске вечери одзвањали су звуци најлепших Тозовчевих песама. - Прве професионалне музичке кораке направио кад је имао само десет година. - Као певач и хармоникаш Тозовац је био узор и инспирација генерацијама вокалних и инструменталних солиста. - Оштрицу тадашње власти осетио на сопственој кожи када је испевао „Јеремију“. - Тоза је сваки концерт завршавао срдачним поздравом Краљеву и свим Србима, ма где били. - Да је неизмерно волео град у коме је рођен сведочи песма „ Краљево, Краљево“. - Најлепшу песму „Јесен у мом сокаку“ посветио сокачету у Обилићевој улици у којој је рођен
О ТОЗОВЦУ
41
42
МАГАЗИН 558 7.8.2022.
43
7.8.2022.
МАГАЗИН 558
44
Краљеву је првих дана априла прошле године са великом тугом примљена вест да је у Београду, у осамдесет шестој години живота, преминуо прослављени естрадни уметник, певач, хармоникаш, композитор, глумац, телевизијски водитељ, забављач и велики шармер Предраг Живковић Тозовац. Последње недеље живота провео је на лечењу од болести коју изазива корона вирус али, упркос великим напорима лекара да стабилизују његово здравствено стање, није успео да се одупре пошасти која је захватила велики део човечанства. У историји ће остати записано да је популарни Тозовац рођен 22. јануара 1936. године у Краљеву а надимак добио по оцу Светозару, чувеном хармоникашу из тридесетих година прошлог века. Светозара који је до окупације земље у априлу 1941. држао и кафану у Матарушкој Бањи Немци су стрељали са хиљадама других Краљевчана у октобру исте године. Хармоника коју је
У
наследио од оца, и онолико музичког знања које је успео да добије од њега, било је довољно Предрагу да започне успешну музичку каријеру. Прве професионалне музичке кораке направио је кад је имао само десет година, а они који су га познавали сведоче да је по-
ред хармонике са успехом свирао трубу и бубњеве. Након завршене основне школе и гимназије у Краљеву Тозовац се уписао на студије економије, а како би обезбедио средства за школовање све време је интензивно наступао по различитим београдским
ресторанима. Изузетан таленат није остао незапажен, посебно у круговима издавача грамофонских плоча који су му половином 1965. указали поверење и омогућили да сними први сингл. После непуне две године пажњу шире јавно-
сти привукао је песмом „Испод липе, крај потока“, а исте снимио још четири сингла са тада изузетно популарном Силваном Арменулић. Каријера у сталном успону крунисана је 1971. године након победе на фестивалу „Песма лета“ са композицијом „Мирјана“.
Оштрицу тадашње власти Тозовац је осетио на сопственој кожи када је годину дана касније испевао „Јеремију“, а сврставање песме међу четничке принудило га да се на извесно време склони са естраде и проведе две године у својеврсном изгнанству, код пријатеља у Немачкој. Да оно што му је приписивано као негативан став није заборављено било је јасно по повратку кад му је одузет пасош и ускраћена могућност наступа ван граница земље. Иза Предрага Живковића остало је небројано значајних наступа на концертима, у радио и телевизијским програмима, а у сећању бројних познавалаца ове врсте музике остали су наступи са најзначајнијим естрадним именима, Предрагом Гојковићем Цунетом, Мирославом Илићем, Лепом Лукић, Миром Васиљевић и другим. Допринос промоцији родног краја утицао је на одлуку Скупштине града да му додели Диплому заслужног грађанина Краљева за 2012. годину, а свеукупни рад на пољу естраде да на
45
46
МАГАЗИН 558 7.8.2022.
47
7.8.2022.
МАГАЗИН 558
48
концерту поводом шездесет година постојања и рада Радио телевизије Србије добије „Златни микрофон“ Радио Београда. На иницијативу Завичајног друштва „Краљево“ прошле године је први пут организован фестивал „Златне хармонике Краљева“ који је и ове окупио врсне хармоникаше одлучне у намери да одају почаст великом народном уметнику у његовом родном граду. На великој позорници постављеној на централном градском тргу последње јулске вечери одзвањали су звуци најлепших Тозовчевих песама које су извели Мирослав Илић, Славко Бањац, Александар Тирнанић, Јован Михаљица и Снежана Копуновић, а специјални гост била Лепа Лукић. Учеснике су пратила три оркестра, Оркестар Мише Мијатовића, Никола Пековић и Ансамбл „Уметничка породица“ и Народни оркестар Радио-телевизије Србије под управом Владе Пановића, а због спречености да допутује у програм се посредством видео линка укључио Оркестар Александра Софронијевића. Била је то прилика за подсећање да је певач и хармоникаш, у слободно време и трубач и бубњар, текстописац, композитор, аутентичан српски шмекер, боем и шерет, кога су Краљевчани од миља звали Драган, детињство и младост провео у родном Краљеву, али и на селу са баком, њеним другарицама и комшиницама, где је упијао народне песме. Још тада је у себи дубоко осетио вредност народног умећа, духа и хумора, проникао у менталитет српског народа и пренео га у песме које су постале део народне баштине. Податак да је хармоника заузимала значајно место у његовом животу најбоље се огледа у потврди да их је имао неколико, а сваку познавао у душу и наденуо јој име. И док је Белка добила име по боји, Лави-
цом је ословљавао црну „далапе“ хармонику коју је највише волео и на којој је најчешће свирао. Свирао је Тоза и Мицику са сто двадесет басова, мању и лакшу од осталих, али и прелепу Златицу златне боје коју је сматрао личним трофејом. Као певач и хармоникаш Тозовац је био узор и инспирација генерацијама вокалних и инструменталних солиста, а као аутор познат по томе што је за све песме сам писао музику. Чуло се ове јулске вечери да је композицију „Ти си ме чекала“ написао за пола сата а песма „Циганине ти што свираш“ настала, како је говорио, очас посла. Добри познаваоци Тозовца подсећају да је инспирацију за песме налазио у непосредном окружењу, а врцав и шеретски дух преточио у песму „Прича мала, е па шта“. Да је неизмерно волео град у коме је рођен сведочи песма „ Краљево, Краљево“ а да је можда и најлепшу песму „Јесен у мом сокаку“ посветио сокачету у Обилићевој улици у којој је рођен. Концерт „Краљево Тозовцу“ био је прилика да његова супруга Емилија Мима Живковић упути речи захвалности организаторима и подсети да је Тоза сваки концерт завршавао срдачним поздравом Краљеву и свим Србима, ма где били. И на крају подсећање на најлепше песме Предрага Живковића Тозовца, Виолино не свирај, Влајна, Данче, Дозволи ми да те заборавим, Донеси вина крчмарице, Иде Миле Лајковачком пругом, Зоки Зоруле, Ја сам лола, Јеремија, Љубави, моја туго, Крчмо стара, Лено, Лено, Магдалено, Луло моја сребром окована, Мађарица, Мирјана, Овамо цигани, Очи једне жене, Празна чаша на мом столу, Путеви се наши разилазе, Ти си ме чекала, Сирома’ сам, ал’ волим да живим, Скелеџијо на Морави, Ти си туђа жена, Тражићу љубав нову, Узми све што ти живот пружа, Чича пече ракију... Т. Радовановић
49
50
МАГАЗИН 558 7.8.2022.
51
52
МАГАЗИН 558 7.8.2022.
53
54
Ђорђе Симић
МАГАЗИН 558 7.8.2022.
Краљевачка ликовна сцена: Ђорђе Симић (3)
ДЕДА УМЕТНИЧКЕ ШКОЛЕ - Иако је генерације будућих уметника у свет сликарства уводила Оливера Симић велике заслуге опредељење да му се посвете до крајњих граница, мада тога није био ни свестан, има Владислав Маржик који је оловком забележио све куће у Краљеву пре него су препустиле место модерним грађевинама. – Прву изложбу четворице младих сликара видело три хиљаде Краљевчана. – Иако је у Скупштини општине донета одлука о додели простора за заједнички атеље, и објављена у локалном листу, до реализације није дошло ни после пола века. - Међу тридесет троје сликара који су 1971. године примљени у Удружење ликовних уметника Србије, уз касније светски познату Марину Абрамовић и Милоша Шобајића, били су краљевачки сликари Ђорђе Симић и Мића Маравић. - Од прве изложбе пре више од пола века нанизало се више од педесет самосталних и шест пута више колективних у земљи и иностранству
55
56
МАГАЗИН 558 7.8.2022.
агли развој града почетком друге половине двадесетог века на најбољи начин се огледао у повећаном броју ученика због чега се све чешће јављала потреба за отварањем нових основних школа. Кад је из најпренатрпанијих „4. краљевачки батаљон“, „Светозар Марковић“ и „Чибуковачки партизани“ издвојено по шест одељења, а придодата издвојена из Грдице и Јарчујака, почела је да ради школа „Браћа Вилотијевић“, а за одељењима којима је и раније предавао кренуо и Ђорђе Симић. Поред ових током четрдесетогодишњег рада у просвети, укључујући и честе замене, предавао је ученицима у Рибници и Берановцу. Утисак из тог времена потврђује да је Краљево било типична српска паланка у којој се до школе путовало улицама поплочаним турском калдрмом. Асфалт је прво постављен у Улици октобарских жртава, можда и због тога да се, онима који би се од аутобуске и железничке станице упутили ка центру града, бар мало ослаби утисак паланке. Изглед града се споро мењао
Н
све до тренутка кад су „Магнохром“ и „Фабрика вагона“ почели да запошљавају већи број радника за које је требало обезбедити довољан број станова. Ни до данас није избледело уверење да је захваљујући баш њима, уз то „Јасену“ и „Каблару“, изграђено пола града који је добио потпуно нов изглед. Због тога се посебно депресивним сматра податак да већина таквих предузећа више не постоји. Краљево је било паланка и у културном смислу, а прилично изражену монотонију у овој области покушали су да поремете четворица младих сликара, Ђорђе Симић, Стеван Арсић Стив, Раша Дугалић и Мића Маравић који се од рођења аматерски бавио сликарством, а био исто тако добар као сликари са академским звањима. У Симићевој соби од 16 квадрата настао је „Атеље четворице“ власника стотина слика различитог квалитета које су понајвише скупљале прашину по њиховим становима. Уверење да далеко од очију јавности још више губе на вредности био је повод за размишљање о изложби за коју би свако од њих из-
двојио неколико радова које сматра најбољим. Први проблем је сазнање да су у граду врло ретко организоване било какве изложбе, по која тек повремено у музеју са сталном поставком из рата, чешће у библиотеци на средини Омладинске улице у којој се данас налази продавница колонијалне робе. Изложбе су повремено организоване у Хотелу „Интернационал“ у коме је било седиште Синдикалног већа, а излагали само Владислав Маржик, Чеда Поповић, Ђокица Томовић и талентовани Миодраг Јанић који је бављење уметношћу касније подредио политичком раду. - Маржику је потпуно попустио вид, па није могао да црта, Чеда Павловић се одселио за Београд, Ђокица Томовић такође, а Јанић се бавио политиком баш у време кад је почело зидање града а сви простори у којима су организовене изложбе срушени. Пронађемо да за изложбу можда може да послужи хол испред велике сале новосаграђене зграде Дома друштвених организација, под условом да се направе неки панои. Ово није могло да
57
7.8.2022.
МАГАЗИН 558
58
се догоди да директор Милијан Живковић као озбиљан човек није примио на себе ту обавезу, а организације се прихватио директор Радничког универзитета Миле Арсенијевић. После прве две изложбе следеће су у континуитету организоване сваких 15 дана и биле праћене одличним каталогом са црно белим репродукцијама. Све изложене слике су откупљиване да би временом био створен озбиљан фонд који је, након укидања Радничког универзитета после десет година, нашао место у Народном музеју. Преко пута је добијен простор за галерију са три просторије на спрату, а мала галерија је остала у подруму Господар Васиног конака. Овај период се сматра периодом рађања ликовног живота у Краљеву у коме данас постоји и уметничка школа. Директор је мој ђак кога сам наговорио да иде у Уметничку школу у Нишу, па често кажем да сам деда краљевачке Уметничке школе – прича Симић. Иако је генерације будућих уметника у свет сликарства уводила Оливера Симић велике заслуге за опредељење да му се посвете до крајњих граница,
мада тога није био ни свестан, има Владислав Маржик који је оловком забележио све куће у Краљеву пре него су препустиле место модерним грађевинама. Владислав Маржик, по коме носи име удружење ликовних и примењених уметника, је у Високој школи у Београду био ђак Љубе Ивановића и Бете Вукановић, а на академији у Прагу студент чувеног сликара из Цавтата Влахе Буковца. Његов отац Јосиф је као војни лекар из Чешке добровољно дошао у Србију која је пред крај 19. века, док је ратовала против Турака, имала само осам лекара. Ту је остао и засновао породицу, а Владислав рођен у Краљеву. Како пред крај живота није добро чуо, али није испуштао из руку блок и оловку, није ни био свестан присуства заљубљеника у цртање који су га посматрали са одушевљењем. Посебно је импоновало велико стрпљење којим је исцртавао сваку ћерамиду на кућама што је било додатни мотив за покушај да се имитира по повратку кући. Значајном се чини подршка медија посебно новинара Воје Благојевића који је у Политици објавио како је изло-
жбу четворице младих сликара видело три хиљаде Краљевчана. Уверење да постају важни чиниоци културне сцене било је добра основа за захтев да им се додели простор за атеље у коме би заједнички стварали, а иако је скупштинска одлука о томе објављена и у локалном листу до реализације није дошло ни после више од пола века. - Раша Дугалић је био илустратор у „Ибарским новостима, али добије посао дизајнера у „Галеници“ и пресели се у Београд за бољу плату, и Стив се одвоји па Мића и ја, као мачићи бачени на ледину, почнемо заједно да радимо и сналазимо се како знамо и умемо. Захваљујући изложбама у Дому друштвених организација упознали смо велики број еминентних југословенских аутора, а ја никад нећу заборавити да сам као млад и надобудни сликар, који мисли како ће да помери планету, три сата разговарао са Мићом Поповићем. Он је пажљиво слушао шта причам и, не држећи никакво предавање са намером да натури своје мишљење, полако ми стављао коцкице у глави да би се мој став према уметности од тог тренутка променио и
59
7.8.2022.
МАГАЗИН 558
60
није се мењао до данас. Зато баш он има велике заслуге за мој став према уметности и уметничким делима, себи и свом раду, другима и туђем раду – признаје Симић. Половина шездесетих година сматра се значајном због првог путовања у иностранство и седмодневног боравка у Венецији као седишту у то време највеће изложбе слика на свету. Била је то прилика да се, колико су могућности дозвољавале, завири у сваки музеј, галерију и цркву. Податак о постојању рођака у различитим деловима света била је посебна повољност и прилика да се читава лета проводе у иностранству у посети бројним галеријама. Показало се да сусрет са делима светских великана, колико подстицајан, може да буде и повод за закључак како је све већ насликано и да за новајлије нема места у овој области. Познанство са значајним именима из света сликарства било је повод за препоруку краљевачким сликарима да конкуришу за пријем у Удружење ли-
ковних уметника Србије, а међу тридесет троје који су 1971. године примљени у удружење били су краљевачки сликари Ђорђе Симић и Мића Маравић. Каталог са именима новопримљених чланова и данас сведочи да се на првом месту листе налази светски позната уметница Марина Абрамовић, а на последњем ништа мање значајан Милош Шобајић. Текст који је тим поводом у „Политици“ објавио у то време најцењенији ликовни критичар Павле Васић потврђује да би у будућности нешто могло бити од Симића и Шобајића. Пријем у удружење много значајнијим се чинило сликарима из провинције где је доживљаван као верификација професионалног статуса која отвара многа до тада затворена врата, а значајан је и податак о доступности информација које се односе на изложбе и ликовне конкурсе. Иако није било значајнијег утицаја било кога на рад, у смислу имитирања било ког сликара, Симић потврђује ка-
ко је још у раној фази схватио да се не треба љутити на светске великане што млађима нису оставили ни сантиметар квадратног простора, па морају да измишљају нове стилове. - Довољно је да човек види ретроспективну изложбу Анри Матиса, који је правио експерименте и све пробао, да човек схвати како више нема шта да се проба. Седи па сликај шта се теби слика, а не шта је у моди, било је довољно да се свако окрене себи, па сам неко време пре 15 година, пре него сам се вратио пејсажу, правио само апстрактне слике. Сматрам да је апстрактна слика права слика, а да је све остало призор који се третира на овај или онај начин. Било који други мотив тражи од човека да се сети како изгледа облик, да се присети какве је боје дрвеће, одело или лице. Апстрактно сликарство је сести преко пута белог платна и смислити нешто што нигде не постоји. Мало ме оговарају због тога, јер су мало више у облацима а ја мало више на земљи, иако свака жврљоти-
на није апстрактна слика. Она има цртеж, боју, композицију, валер и све ликовне елементе које поседује свака друга слика с тим што је композиција најважнији део, па могу то да буду само две линије и тачка које се на белом платну могу распоредити на безброј различитих начина – објашњава Симић. Од прве изложбе пре више од пола века нанизало се више од педесет самосталних и шест пута више колективних у земљи и иностранству, а чланство у удружењу сликара из јужнокорејског града Кунсана прилика да слике из Краљева стигну до Сеула и Јапана. На списку градова у којима је излагао налазе се мађарски Чонград, Женева, Торонто и многи други, а повод за радост је увек сазнање кад се нађе међу хиљаду изабраних од три пута више уметника који се појављују на конкурсима. Посебан изазов увек су биле хуманитарне изложбе, посебно оне намењене прикупљању средстава за обнову Манастира Хиландара и
градњу Храма Светог Саве. Иако нема тачну евиденцију о броју слика процењује се да стваралачки опус Ђорђа Симића чини неколико хиљада акварела. Сазнање да нема довољно података о месту где се сви налазе, због интересовања за слику само док није завршена, повод је за став како је тешко и размишљати о ретроспективној изложби. Одговор на сувише истрошено питање када је једна слика завршена потврђује да је код акварела тренутак када неко од другара потрди да више ништа не треба додавати. Можда је и због тога међу акварелистима присутна шала и упозорење сваком да не дира ништа већ од тренутка кад је узео четкицу у руке. - Акварел је најтежа сликарска техника јер све мора да се смисли унапред, направи јасна концепција, редослед потеза, одреди шта је доминантно, шта је у трећем плану а шта напред, шта треба да се нагласи, која је густина боје и слично. Грешка не може да се поправи јер не може да се стави
густа боја и покрије се као код уља где на једну слику целог живота може по нешто да се додаје или одузима. Приметио сам да су индустријски препарирана платна прилично посна, па ми је пало на памет да пробам да сликам на њима воденим бојама иако то нико не ради. Пробам и видим да се добро прима и да могу до миле воље да се играм. Времена су тешка за све, а за сликаре погубна, а иако слике нису никада биле јефтиније никада се нису слабије продавале. Некада их је куповао средњи слој као поклон у различитим приликама. Ситуација је очајна, а није боља ни у другим градовима о чему сведоче разговори са колегама приликом учешћа на различитим колонијама. Кад направим изложбу сви ме тапшу по рамену, а нико ни не пита за цену, људи којима се то свиђа немају паре, а онима који имају више се свиђа мерцедес – јада се Симић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
61
62
МАГАЗИН 558 7.8.2022.
63
На репертоару Биоскопа “Кварт” ДЦ Лига суперљубимаца Ејсу се никако не свиђа идеја супер-пса, али ће се то убрзо променити кад упозна Бетмена. Љубимце
10. августа у пројекцијама које почињу у 19 сати.
Брзина метка
МАГАЗИН 558
7.8.2022.
Од режисера филма „Дедпул 2“ Дејвида Лича, крај пута је тек почетак дивље, незаустављиве и делиричне вожње кроз модерни Јапан . У филму „Брзина метка“ Бред Пит се појављује као Бубамара, баксузни
64
предводи Суперменов вољени пас Крипто. Њих двојица су нераздвојни пријатељи, који деле супер-моћи и заједно се боре против криминала у Метрополису. Када Супермена и остатак Лиге правде отму, Крипто мора да увери офуцану екипу из склоништа за животињем пса Ејса, свињу ПБ-ја, корњачу Мертона и веверицу Чипа, да овладају новонасталим моћима и помогну му да спасу отете суперјунаке. Анимирана породична авантура у 2Д формату, синхронизована на српски језик, траје сто шест минута а Џеред Стерн је режирао према сценарију који је написао са Џоном Вајтингтоном. Гласове анимираним јунацима позајмили су Александар Радојичић, Тамара Крцуновић, Марко Мрђеновић, Марко Марковић и Милош Тимотијевић, а филм се приказује до
професионални убица одлучан да овог пута, будући да је превише претходних покушаја пошло по злу, на мирнији начин обави свој посао. Судбина, како то обично бива, има друге планове јер најновија мисија доводи Бубамару у сукоб са смртоносним противницима из целог света са којима има повезане и међусобно сукобљене циљеве, а све то у најбржем возу на свету. Акциони трилер у 2Д формату траје шест минута дуже од два сата а настао је по сценарију који су написали Зак Олкевич и Котаро Исака. У водећим улогама појављују се Арон Тејлор-Џонсон, Сандра Булок, Зези Биц и Џоји Кинг, а филм се приказује до среде 10, августа у прјекцијама које почињу у 21 сат.
65
МАГАЗИН 558
7.8.2022.
Што се ув
66
Квази-политичка „елита“, све на крају – „улита“!
Добрица Кобрица
ЧАКАНОВИЋ
више бране и „спасавају главу,,; веравају: народ је у праву!
,
У Србији је све мање свиња, али, све више – „свињарија”!
Све је више, разних „колонија“! Брине, што је Србија - колонија!
67
МАГАЗИН 558
7.8.2022.
www.minjina-kuhinjica.com
68
Из Мињине кухињице
ТИКВИЦЕ СА ПАРМЕЗАНОМ Тиквице су омиљено летње поврће и нека лепша и бржа јела су направљена управо са тиквицама. Код мене на сајту имате пар баш добрих рецепта и довољно је само у претраживачу да укуцате тиквице. Иначе тиквице спадају у нискокалорично поврће, па су између осталог омиљене и због тога.
Потребно: 1 млада тиквица уље морска со бибер бели лук у гранулама слатка млевена паприка пармезан За дип: 100г грчког јогурта 25г мајонеза
Провансалска мешавина Тиквицу оперите, обришите и исеците на тање колутове. Ставите у чинију па прелијте уљем аонда додајте морску сок бибер, бели лук у гранулама и слатку млевену паприка. Промешајте да се зачини задрже на тиквицама. Сложите на плех обложен папиром а печење па на сваки колут ставите редани пармезан. Пеците 220 °Ц 10-15 минута, а онда још 5 минута али са укљученим грилом. Напомена: Уместо грчког јогурта можете ставити киселу павлаку, а ако тиквице исечете довољно танко, можете имати чипс од тиквица.
69
ВРЕМЕПЛОВ
МАГАЗИН 558
7.8.2022.
ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 7. И 13. АВГУСТА
70
7. август 1830 — Француска скупштина изабрала је Луја Филипа за краља Француске, након што је Шарл X био присиљен да абдицира у Јулској револуцији. Нови краљ је постао познат као „краљ грађанин“. 1858 — Краљица Викторија је за престоницу британског доминиона Канаде одабрала Отаву. 1912 — Русија и Јапан су потписали споразум о подели интересних сфера у Монголији и Манџурији. 1942 — Искрцавањем америчких поморско-десантних снага на острво Гвадалканал почела је битка за Гвадалканал на Пацифику у Другом светском рату. 1947 — Експедиција норвешког етнолога Тора Хејердала на сплаву „Кон Тики“ стигла је, након 101 дана пловидбе од Перуа, на архипелаг Туамоту у Полинезији. 1959 — Амерички сателит Експлорер 6 лансиран је из Кејп Канаварела. То је био први сателит који је послао фотографије Земље из свемира.
1960 — Кубански премијер Фидел Кастро објавио је одлуку о национализацији свих америчких компанија на Куби. 1990 — Афрички национални конгрес Нелсона Манделе одустао је, после 29 година, од оружане борбе против власти беле мањине у Јужној Африци, а заузврат је влада те земље прихватила разговоре о окончању система апартхејда. 1995 — Најмање 20 људи погинуло је у експолозији бомбе коју је у згради владе у Коломбу, у Шри Ланки, активирао један тамилски побуњеник, бомбаш-самоубица. Отворен је Варшавски метро 1996 — У Атини су се састали председници Србије и Хрватске Слободан Милошевић и Фрањо Туђман и постигли договор о нормализацији односа између СР Југославије и Хрватске. Споразум је озваничен 23. августа 1996. 1997 — Камбоџански министар иностраних послова Унг Хуот је формално преузео дужност првог премијера, заменивши збаченог принца Нородома Ранарита.
Илегална организација косовских Албанаца Ослободилачка војска Косова преузела је одговорност за низ оружаних напада на полицијске станице на Косову и Метохији и позвала је Албанце у покрајини да подрже оружану побуну против српске власти. 1998 — У експлозији два аутомобила-бомбе у америчким амбасадама у Кенији и Танзанији погинуло је најмање 215 људи у Најробију и 11 у Дар ес Саламу, а рањено је више од 5.000 људи. Одговорност је преузела до тада непозната група Исламска армија за ослобођење светих места. 1999 — Исламске међународне бригаде стациониране у Чеченији су напале суседну руску републику Дагестан. 1999 — У Брчком, у Босни и Херцеговини, одржан је „Рок маратон ‘99“ на којем су се први пут од распада бивше СФРЈ и тиме узрокованог рата, окупиле рок групе из бивших југословенских република. Концерт је најављен као „скуп високог ризика“, али инцидената није било. 2000 — Група америчких и швајцарских научника саопштила је откриће девет нових планета које се крећу у орбити изван нашег сунчевог система, што је од значаја за напоре научника да открију живот на неком другом месту у свемиру. На Корзици убијен је из заседе оснивач главне герилске групе на том острву Жан-Мишел Роси и његов сарадник Жан-Клод Фратачи. 2001 — Филипинска влада и муслиманска сепаратистичка група, Исламски ослободилачки фронт Моро, потписали су примирје, што је корак напред у правцу окончања борби које трају декадама у јужним Филипинима. 2008 — Грузија је покренула офанзиву на сепаратистичку област Јужну Осетију, започевши шестодневни Руско-грузијски рат. 2008 — Наступом олимпијске фудбалске репрезентације у мечу са Аустралијом (резултат 1:1) започело учешће Србије на XXIX Олимпијским играма у Пекингу, прво самостално учешће Србије још од VI Олимпијских игара у Стокхолму 1912. године.
8. август 870 — Западнофраначки краљ Карло Ћелави и источнофраначки краљ Лудвиг Немачки склопили су Мерсенски споразум о подели Средње Франачке после смрти Лотара II. 1539 — Турци су преотели Херцег Нови од Шпанаца. Посредовањем Француза Млечани су се због свега тога издвојили из Светог Савеза. 1570 — Француски краљ Шарл IX и вођа хугенота Гаспар де Колињи су потписали мир из Сен Жермена којим је окончан Трећи хугенотски рат. 1588 — Енглеска флота под командом лорда Хауарда и сер Франсиса Дрејка поразила шпанску Непобедиву армаду код Гравелена. 1918 — Почела је битка код Амијена која је означила почетак савезничка Стодневне офанзиве на Западном фронту у Првом светском рату. 1929 — Немачка летелица Граф Целепин започела је пут око света. 1881 — Основана је Гимназија „Бора Станковић“ у Врању. 1945 — Склопљен Лондонски споразум о Међународном војном трибуналу. 1949 — Бутан је постао независна држава. 1963 — Петнаесточлана банда је украла 2,6 милиона фунти из воза који је ишао од Глазгова ка Лондону. 1967 — Индонезија, Малезија, Филипини, Сингапур и Тајланд су основали Удружење држава југоисточне Азије. 1974 — Амерички председник Ричард Никсон је у телевизијском обраћању нацији најавио да ће сутрадан поднети оставку због афере Вотергејт. 1986 — Премијера дугометражног цртаног филма Трансформерси. 2008 — У Пекингу су отворене XXIX. летње олимпијске игре.
9. август 480. п. н. е. — Персијанци су, под вођством краља Ксеркса, победили у тродневној бици код Термопила војску спартанског краља Леониде. Та побе-
71
7.8.2022.
МАГАЗИН 558
72
да омогућила је Ксерксу да освоји Атину. 48. п. н. е. — Гај Јулије Цезар је однео одлучујућу победу над Помпејем у бици код Фарсала у грађанском рату. 378 — Готи су тешко поразили Римљане у бици код Хадријанопоља, у којој је погинуо је источноримски цар Валенс. 1842 — САД и Велика Британија потписале су споразум којим је одређена граница између САД и Канаде од Мејна до Великих језера. 1942 — Током кампање “Напустите Индију” Свеиндијског конгреса, британске власти су у Бомбају ухапсиле индијског националног вођу Махатму Гандија и још 50 његових следбеника. Ганди је у затвору 21 дан штрајковао глађу, а пуштен је из затвора 1944. под притиском јавности. 1945 — Американци су бацили атомску бомбу на Нагасаки. Погинуло је 73.000 људи, а хиљаде су умрле током наредних година од последица радијације. Јапан је капитулирао 15. августа, чиме је рат окончан. 1945 — На трећем заседању у Београду АВНОЈ проглашено је за привремену Народну скупштину Демократске Федеративне Југославије. 1954 — Као одговор на претње Совјетског Савеза и источног блока Југославији, Грчка, Турска и Југославија закључиле су на Бледу Балкански савез о политичкој сарадњи и узајамној помоћи у наредних 20 година. Отопљавањем совјетско-југословенских односа после 1956. године, тај савез је губио на значају, иако формално никада није отказан. 1965 — Малезија је избацила Сингапур из свог састава због жестоког идеолошког сукоба њихових владајућих странака. 1969 — Следбеници Чарлса Менсона су убили глумицу Шерон Тејт, жену филмског редитеља Романа Поланског, и још четири особе у њеној кући
на Беверли Хилсу. 1974 — Потпредседник САД Џералд Форд постао је председник, након што је Ричард Никсон, због умешаности у аферу Вотергејт, поднео оставку. 1992 — У Барселони су завршене 25. олимпијске игре, на којима је учествовало 15.000 спортиста из 172 земље. Спортисти СР Југославије, због санкција УН, нису могли да учествују у екипним спортовима, али су медаље изборили стрелци. Јасна Шекарић сребрну, а Аранка Биндер и Стеван Плетикосић бронзану. 1998 — У сукобу са индијском полицијом у Кашмиру погинуо је Али Мохамад Дар, самопрокламовани заменик врховног команданта забрањене сепаратистичке исламске оружане групе Хизб-ул-Муџахедин, која тежи да Кашмир припоји Пакистану. 1998 — Кошаркашка репрезентација СР Југославије постала је светски шампион у кошарци. 2000 — У катастрофалним поплавама у Индији, Непалу, Бутану и Бангладешу живот је изгубило 300 људи, а милиони су остали без домова. 2004 — Тери Николс осуђен је у Америци на 161 годину затвора, односно на доживотну робију без права на помиловање и скраћење казне, због постављања бомбе у згради државних органа у Оклахома Ситију 1995. године, када је погинуло 168 особа.
10. август 955 — У бици на Лешком пољу, свети римски цар Отон I је поразио Мађаре, окончавши педесетогодишњу мађарску инвазију у средњој Европи. 1519 — Магеланових пет бродова је испловило на пут око света. 1628 — Шведски војни брод Васа је потонуо у стокхолмској луци после само 20 минута свог првог и јединог пу-
товања. 1792 — Париска руља је током Француске револуције заузела палату Тиљерије и масакрирала краљеву Швајцарску гарду. 1793 — Музеј Лувр је званично отворен у Паризу. 1809 — Кито, данас главни град Еквадора, је објавио независност од Шпаније. 1821 — Мисури је признат као 24. америчка савезна држава. 1878 — Српски кнез Милан Обреновић издао је указ о оснивању Војног музеја у Београду. 1904 — Одиграла се битка у Жутом мору између руске и јапанске флоте током Руско-јапанског рата. 1913 — У Букурешту су Грчка, Румунија, Србија и Црна Гора потписале с пораженом Бугарском уговор о миру, којим је окончан Други балкански рат и прецизиране границе Бугарске према Румунији и Србији. 1936 — Почео је шаховски турнир у Нотингему, Енглеска. Победио је Михаил Ботвиник. 1940 — Путнички брод РМС Трансилванија потонуо је након торпедовања одневши 36 живота. 1948 — Премијерно је приказана на америчкој телевизији Еј-Би-Си емисија “Скривена камера” Алена Фанта. 1990 — Свемирска сонда „Магелан“ је стигла до Венере. 2017 — Отворена прва Икеа у Србији, код Београда.
11. август 480. п. н. е. — Персијанци су победили удружену грчку флоту у тродневној поморској бици код рта Артемизиј. 355 — Римски војсковођа Клаудије Силван прогласио се за цара у Келну. 490 — Теодорих и његов савезник Аларих II су поразили Одоакрову војску у бици код Аде. 1492 — Прва папска конклава са-
звана у Сикстинској капели је изабрала Родерика Борџију за папу Александара VI. 1804 — Франц I проглашен за првог цара Аустријског царства. 1870 — Основана Палилулска полугимназија, касније Друга београдска гимназија 1898 — Америчке трупе улазе у град Мајагез у Порторику за време Шпанско-америчког рата. 1918 — Први светски рат - Амијенска битка се завршава. 1919 — Усвојен је Устав Вајмарске Републике. 1934 — Отворен федерални затвор на острву Алкатраз у Калифорнији. 1943 — Други светски рат - Прва конференција у Квебеку почиње. На њој присуствују Винстон Черчил, Френклин Д. Рузвелт, Це Вен Сунг и Вилијам Лион Мекензи Кинг. 1951 — Рене Плевен постаје Премијер Француске 1952 — Краљ Хусеин је проглашен за краља Јордана. 1960 — Чад проглашава независност. 1966 — Џон Ленон одржава конференцију за штампу у Чикагу и извињава се за „Исус Аферу“. 1972 — Последња америчка војна копнена јединица напушта Јужни Вијетнам. 1973 — Почетак хип хоп културе, музике и покерета који је створен на журци Back to School Jam, а диск џокеј је био Кул Херк. 1979 — Два Тупољева Ту-134 компаније Аерофлот су се сударили изнад града Дњепродзержинска, усмртвиши свих 178 особа у оба авиона. 1984 — Амерички председник Роналд Реган, за време тестирања звука за интервју у једној радио-станици је рекао „Драги грађани, данас сам потписао закон који уништава право Русије да постоји. Почињемо са бомбардовањем за пет минута.“
73
1999 — Тотално помрачење Сунца у Европи и Азији. 2003 — НАТО преузима команду над мировним снагама у Авганистану. То је прва интервенција изван Европе у 54 године дугој историји НАТО-а.
МАГАЗИН 558
7.8.2022.
12. август
74
1099 — Крсташи под командом Готфрида Бујонског су бици код Аскалона поразили фатимидску војску предвођену Ал-Афдалом Шаханшахом. 1450 — Енглези у Стогодишњем рату Французима предали лучки град Шербур, чиме је француски краљ Шарл VII завршио освајање Нормандије. 1687 — Аустријска и мађарска војска под командом Лудвига Вилхелма Баденског у одлучујућој бици код Мохача победила турску војску Мухамеда IV. 1708 — Отпочела опсада Лила током Рата за шпанско наслеђе. 1759 — Руске трупе генерала Салтикова и аустријске под Лаудоном у бици код Кунерсдорфа, у Седмогодишњем рату, поразиле пруску армију, коју је предводио краљ Фридрих II Велики. Дрезден пао у аустријске руке. 1813 — Аустрија објавила рат Наполеону. 1849 — Аустријска војска уз помоћ Русије угушила Мађарску револуцију, национални лидер Лајош Кошут напустио земљу. 1898 — Потписивањем протокола, којим је Шпанија уступила САД Кубу и Порторико, завршен Шпанско-амерички рат. САД истовремено анектирале Хаваје. 1914 — Велика Британија у Првом светском рату објавила рат Аустроугарској. Почела Церска битка, завршена 20. августа победом српске војске над аустроугарском. Прва српска и савезничка победа у Првом светском рату.
1916 — Кости Петра II Петровића Његоша пренете на Цетиње. 1944 — Прорадио први нафтовод под морем, којим је испод Ламанша нафта испоручивана савезничким снагама у Француској. Кроз нафтовод дневно пролазило 700 тона нафте. 1960 — САД лансирале први комуникацијски сателит Ехо 1. 1970 — У оквиру нове источне политике, канцелар Немачке Вили Брант у Москви потписао споразум којим су се Западна Немачка и СССР одрекли силе у међусобним односима и признале постојећу границу између две немачке државе. 1976 — Припадници либанске деснице, после једномесечне опсаде и жестоких борби, освојили палестински логор Тел ел Затар. 1978 — Јапан и Кина у Пекингу потписали споразум о миру и пријатељству. 1981 — IBM је представио IBM Personal Computer, први у низу IBM-компатибилних персоналних рачунара. 1982 — Мексико је објавио да није у стању да плати свој велики страни дуг, што је изазвало дужничку кризу која се раширила широм Латинске Америке. 1984 — У Лос Анђелесу завршене 23. Олимпијске игре на којима је учествовало 140 земаља. Репрезентација Југославије освојила седам златних медаља, четири сребрне и седам бронзаних. 1985 — Џапан ерлајнс лет 123 се срушио на врх планине Такамагахара у јапанској префектури Гунма, усмртивши 520 од 524 људи у авиону у највећој авионској несрећи у којој је учествао један авион. 1992 — Република Српска променила име из Српска Република Босна и Херцеговина у данашњи назив Република Српска САД, Канада и Мексико постигли споразум о стварању јединствене зоне слободне трговине, чиме је створен
највећи светски трговински блок. 2000 — У Баренцовом мору потонула руска нуклеарна подморница Курск, после две експлозије узроковане кваром, у којој је погинуло свих 118 чланова посаде. 2001 — Краљ Камбоџе Нородом Сиханук парафирао закон којим је установљен специјални камбоџански суд међународног карактера за суђење бившим вођама Црвених Кмера за злочине против човечности, почињене током владавине од 1975. до 1979. Више од 11.000 становника јапанског острва Окинава евакуисано пре демонтирања америчке бомбе тешке 36 килограма, преостале из Другог светског рата.
13. август 1521 — Шпански конкистадор Ернан Кортес је након тромесечне опсаде заузео астечки град Теночтитлан и заробио краља Квотемока. 1532 — Војводство Бретања је припојено Француској. 1624 — Француски краљ Луј XIII за премијера поставио кардинала Ришељеа. 1792 — Француски револуционари ухапсили чланове краљевске породице три дана по укидању монархије и збацивања краља Луја XVI. 1806 — Српски устаници су поразили османлијску војску у бици на Мишару. 1814 — Уједињено Краљевство и представници Низоземске републике су потписали споразум којим су Холанђанимаа враћене територије у поседу пре Наполеонових ратова осим Рта довре наде. 1868 — У Перуу и Еквадору серија земљотреса усмртила око 25.000 људи. 1898 — Америчке снаге у Шпанскоамеричком рату заузеле Манилу. 1898 — Карл Густав Вит је открио
433 Ерос, први откривени астероид близак Земљи. 1914 — Француска у Првом светском рату објавила рат Аустроугарској. 1914 — Путнички брод СС Барон Гауч ударио је у морску мину 8 mi (13 km) од Ровиња усмртивши 250 путника. 1923 — Мустафа Кемал Ататурк постао први председник Турске. Током владавине, до смрти, 1938, спровео радикалне реформе у земљи, приближивши Турску Европи. 1961 — Власти Источне Немачке затвориле границу између Источног и Западног Берлина код Бранденбуршке капије и почеле изградњу 155 km дугачког зида према граници са Западном Немачком. 1964 — У Уједињеном Краљевству извршене последње смртне казне вешањем два затвореника у Ливерпулу и Манчестеру, осуђених на смрт због убиства. 1993 — Више од 120 људи погинуло када се у Тајланду срушио шестоспратни хотел. 1998 — Швајцарске банке и јеврејске групе постигли споразум којим је предвиђена сума од милијарду и 250 милиона долара компензације за жртве холокауста у Другом светском рату. 2001 — Политички лидери Македонаца и Албанаца у Охриду потписали мировни споразум којим су окончани вишемесечни сукоби у Македонији. 2003 — Либија и породице жртава бомбашког напада на авион Пан Ама над језером Локерби у Великој Британији, око 20 година раније, постигли договор о надокнади штете од 2,7 милијарди долара. У експлозији авиона страдало 270 особа. 2003 — Непознате особе су убиле двоје српске деце у селу Гораждевац док су се купали у реци Бистрици. 2008 — Руска војска је заузела град Гори током рата у Грузији.
75
Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Т. Радовановић Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs