MagazIN 56 by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година I * Број 56 * 14. јул 2013. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевачки

МАГАЗИН 14.7.2013.

14.7.2013.

МАГАЗИН

Отклоњене сметње за имплементацију споразума

ПРОСПЕРИТЕТН У ЕВРОПСК

НА БУДУЋНОСТ КОЈ УНИЈИ 5

о застоја у имплементацији споразума о нормализацији односа Београда и Приштине дошло је након што у Скупштини Косова није усвојен Закон о амнестији као услов за многе друге кораке попут интеграције носилаца правосудних функција, судова и тужилаштва, као и полицијских службеника. Скупштина Косова је на новном гласању минуле недеље у начелу усвојила измењен текст закона за који је гласао 91 посланик, док је 19 било против. Нацрт су подржале све парламентарне странке, изузев покрета Самоопредељење, који је проценио да ће кроз овај закон бити амнестиран злочин. Претходни предлог, за који се гласало прошле недеље, није добио двотрећинску већину због једног члана за који се сматрало да амнестира кривична дела почињена на целој територији Косова, а не само на северу земље, што се предвиђа Бри-

МАГАЗИН

14.7.2013.

селским споразумом. У новом нацрту закона тај члан је избачен, а остао је члан у коме пише да се свим починиоцима кривичних дела наведених у овом закону даје потпуно ослобађање од кривичног гоњења, или од извршења казне. Нека од тих дела су напад на уставно уређење Републике Косова, оружана побуна, угрожавање територијалног интегритета, шпијунажа, нелегални прелаз границе, кријумчарење робе, избегавање пореза, уништење или оштећење имовине, подметање пожара и друга. Министар правде Хајредин Кучи каже да закон третира амнестију у складу са уставом и законима на снази и да су узете у обзир све примедбе са претходне расправе када закон није усвојен због недостатка двотрећинске већине. Председник Косова Атифете Јахјага потврдила је, у разговору са високом представницом Европске уније за

спољну политику и безбедност Кетрин Ештон, да је Косово остварило значајан напредак у примени споразума са Београдом, уз посвећеност институција да преузму одговорности. Јахјага је похвалила посвећеност Ештон у дијалогу Београда и Приштине и оценила да ће њена посета Косову помоћи да институције и политичке партије разумеју значај нормализације односа између две земље за бољу будућност. Говорећи о Закону о амнестији, који је изазвао забринутост у друштву, Јахјага је рекла да је, упркос тешкоћама, он од посебног значаја за грађане у политичком помирењу, али да се истовремено мора обезбедити поштовање Устава Косова. Веома значајним оценила је да српска заједница у општинама на северу Косова учествује на изборима, као и у институцијама, после општинских избора који се одржавају 3. но-

вембра. За Закон о амнестији гласали су и српски посланици у Скупштини Косова јер он, како су оценили, окончава конфликт и води помирењу два народа. За Самосталну либералну странку закон је важан јер се њиме правно окончава конфликт између Срба и Албанаца, што Косово и регион води ка европској будућности. Нормализација на терену, спречавање самовољно тумачење закона за период нерешених односа и уклањање страха од тога код грађана први су мотив да се гласа за усвајање овог закона, рекао је члан ове странке Петар Милетић. Да закон води помирењу два народа верује и Радмила Трајковић са Јединствене српске листе уверена да он треба да буде етички примењен на Србе који живе на северу Косова. Приштински дневник Коха Диторе пише да организације грађанског друштва на Косову планирају да са-

купе 10.000 потписа за петицију против Закона о амнестији, а Шпенд Курсани из института КИПРЕД каже да ће петиција бити предата председници Косова Атифете Јахјаги, Скупштини, представницима међународних организација, Европском парламенту и другим институцијама Европске уније. Лист наводи и да се Влада Косова другачије односи према северној Митровици него према другим општинама, а да ће избори за градоначелника овог града бити одржани иако та општина још није успостављена. Дневник наводи и да ће општина бити успостављена по процедури која није прописана важећим законима и додаје да је од министарства за администрацију и локалну самоуправу добио писано обавештење да ће општина бити успостављена када буду потврђени резултати избора за општинске органе. Према писању приштинске штампе

министар спољних послова Енвер Хоџај је најавио уклањање барикаде на мосту преко Ибра и укидање паралелних структура на северу Косова. У интервјуу за интернет портал Јета не Косове Хоџај је изјавио да ће паралелне институције бити укинуте у оквиру примене споразума о нормализацији односа Београда и Приштине. Председница Косова Атифете Јахјага разговарала је са премијером и вицепремијером и министром правде Косова Хашимом Тачијем и Хајредином Кучијем о спровођењу споразума о нормализацији односа између Косова и Србије и остваривању функционалне државе на целој територији покрајине. У саопштењу које је тим поводом издато из кабинета председнице Јахјаге наводи се да се разговарало о међународном представљању Косова и евроатлантској агенди, а посебно је било речи о улози

14.7.2013.

МАГАЗИН

међународних мисија у подршци косовским институацијама. Посланици Скупштине Србије боравили су у суботу и недељу на Косову и Метохији и у Штрпцу разговарали са начелником Косовског округа, председником општине и другим представницима локалне самоуправе и институција, након чега су обишли ски стазу и викенд насеље на Брезовици. Данас су присуствовали литургији и манастирској слави Свети мученици Козма и Дамјан у манастиру Зочиште, након чега су обишли околину Велике Хоче и Ораховца. Директор Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију Александар Вулин рекао је у Звечану да држава Србија не одустаје и неће укинути ни једно радно место нити и једну плату у покрајини. Ништа што финансира Република Србија неће престати да буде финансирано, а оно што значи живот наставиће се и биће под пажњом и бригом Републике Србије, рекао је Вулин. То представља став Владе према свом народу и такав однос треба да се настави и појача. Осврћући се на закон о амнестији директор Владине Канцеларије је рекао

да закон није донет зато што су Срби криминалци, већ зато што имају искуства са системом у коме за хиљаду убијених постоје само две пресуде. Закон је донет, каже Вулин, да би се култура насиља, познавање система у коме се суди по предрасудама и у коме се за ратне злочине суди на основу две изјаве више никада не сме поновити. Заменик директора Канцеларије за Косово и Метохију Крстимир Пантић саопштио је данас да ће Влада Србије предложити начин и предузети конкретне кораке да се реши питање подељене Привредне коморе Косова и Метохије. Пантић је позвао на стрпљење раднике једне од две привредне коморе који су блокирали магистрални пут Приштина - Рашка у Рудару код Звечана. По Закону о привредним коморама, привредне коморе су интересне, самосталне и пословно-стручне организације предузећа, предузетника и других облика организовања који обављају привредну делатност и повезује заједнички пословни интерес. Законом је одређено да комором управљају њени чланови преко својих

представника у органима, који се бирају на начин утврђен статутом коморе, а чланом 21. предвиђено је да се средства за рад коморе образују од чланарине, накнада за услуге и из других извора. Тако Привредна комора Србије и Канцеларија за Косово и Метохију немају никакву надлежност над регионалним коморама нити могу да утичу на њихов рад, организацију и избор руководства, а интерес Владе је да на простору покрајине постоји једна Привредна комора која ће окупљати све привредне субјекте са тог подручја. У организацији Канцеларије за Косово и Метохију одржан је низ састанака са представницима обе коморе како би се пронашло заједничко и прихватљиво решење за све заинтересоване стране, а како нису усаглашени ставови њихових представника Влада Србије ће у оквиру својих надлежности предложити начин и предузети конкретне кораке да се ово питање реши. Две привредне коморе се међусобно не признају, а због кашњења зарада чланови једне од њих започели су штрајк, тако што на два сата блокирали магистрални пут и на сат времена

улицу у Косовској Митровици која води према згради Канцеларије за Косово и Метохију. Европски комесар за проширење Штефан Филе долази 17. јула у Београд како би поручио да у процесу преговора за чланство у Европској унији нема времена за губљење. Филе ће са властима Србије разговарати о следећим корацима и томе како се Европска унија и Србија припремају за преговоре. Пошто су преговори отворени постоје неке институционалне промене и адаптације које се морају учинити унутар Владе, формирати преговарачки тим, изабрати адекватног главног преговарача и укључити цивилно друштво у тај процес. Да Србија са осталим балканским државама жели просперитетну будућност у заједници европских народа зато што су судбине земаља и народа нераскидиво повезане, потврдио је председник Србије Томислав Николић. Омогућавање бољег животног стандарда грађана је у овом тренутку најважнији задатак, а држава је дужна да људима обезбеди посао и стабилност, а не изговоре за било чију неспособност, изјавио је председник Николић примајући у одвојене опро-

штајне посете више амбасадора који завршавају мандате у Србији. Како је саопштила Прес служба председника Николић је истакао да је Србија у претходном периоду много тога постигла, али да је пред њом још велики посао. Николић је примио шефа делегације Европске уније у Србији Венсана Дежера, досадашње амбасадоре Хрватске Жељка Купрешака и Данске Мете Кјуел Нилсен, као и амбасадора Велике Британије Мајкла Девенпорта, који ће убудуће преузети вођење делегације Европске уније у Србији. Дежер верује да је сада јасно да је демократија у Србији сазрела и да је изузетно јака порука Европи било то што је Николић одлучио да Србију представља као председник свих грађана. Уједно је изразио да је, након што је Србија јасно показала да је спремна да почне преговоре за прикључење Европској унији, потребно и да Унија да јасан знак да је вољна да помогне Србији на путу европских интеграција. Девенпорт је истакао да и у Бриселу и у Лондону постоји значајно већи степен поверења у Србију, што је резултат напретка који је земља остварила у претходних годину дана, и

поздравио настојање да се за приступне преговоре формира тим састављен од најстручнијих људи, без обзира на њихово политичко опредељење, који ће радити у интересу земље, а неће морати рачуне да полажу својим политичким странкама. Купрешак се, у разговору са Николићем, заложио за наставак унапређења односа између Србије и Хрватске и истакао да је посебно важно то што се већ предузимају конкретни потези, попут решавања питања пензија. Мете Кјуел Нилсен је приметила како је ангажовање државних органа у претходном периоду изведено заједно са грађанима који су много више укључени у разумевање проблема, са којима се Србија данас сусреће. Све што је нова администрација у Србији учинила у претходних годину дана отерало је дотадашње неповерење и оклевање,које је било присутно према нашој земљи у одређеним круговима у свету. Амбасадорка Данске је поздравила залагање Србије за успостављање трајне стабилности у региону и напредак који је у вези тога до сада постигнут, наводи се у саопштењу Прес службе председника Србије. Т. Радовановић

14.7.2013.

МАГАЗИН

Размимоилажења у владајућој коалицији

НАПРЕДЊАЦИ У ОПОЗИЦИЈИ?

- Из опозиционих странака стижу информације о све већем јазу међу онима које чине владајућу већину и могућој промени односа снага у парламенту већ после годишњих одмора. - Напредњаци остају у коалицији све док је то у интересу грађана и док се не коси са програмом странке. - Темељно опредељење напредњака, борба против корупције и организованог криминала. - Без добре и правно утемељене борбе против највећег зла српског савременог друштва нема ни економског ни социјалног напретка у држави

а дневном реду тринаесте седнице Скупштине града, која је трајала пуна три дана, нашла су се бројна значајна питања која побуђују интерес грађана. Више од промене статута града, реализације буџета, извештаја заштитника грађана или планова јавних предузећа и установа чији је оснивач град, обичног човека интересују цене комуналних услуга. И баш око тога дошло је до неслагања чак и између коалиционих партнера владајуће већине. Предлог Социјалистичке партије да се повећају цене услуга ЈКП „Чистоћа“ није добио подршку ни на дан раније одржаној седници Градског већа, па као такав није могао да буде уврштен у дневни ред заседања Скуштине, али је компромис нађен на самој седници кроз допуну дневног реда. Неслагања су избила на површину, па се испоставило да је услов за усвајање појединих предлога једне странке био подршка оним које је предложила друга. Испоставило се да је повећање цена услуга за изношење смећа повезано са планом Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“ који се односио на завршетак спортске хале у Рибници. И недељу дана по завршетку седнице локалног парламента страначки прваци оптужују једни друге бранећи своје статове, а из опозиционих странака долазе информације о све већем јазу међу онима на власти. Из појединих чак и такве да би већ после годишњих одмора могло да дође до промене односа снага у парламенту. На то упућују и последњи преласци одборника владајуће коалиције у редове опозиције. Шеф одборничке групе Српске напредне странке у Скупштини града Маја Даниловић оцењује да су поједини одборници свако, чак и најмање, повећање цена воде, изношења смећа или грејања, квалификовали бруталним актом блаћења животних стандарда грађана, угрожавањем њиховог физичког опстанка и слично. Из редова ове странке не оспоравају право било коме да критикује рад сваког одборника посебно, и мења власт легалним и легитимним

МАГАЗИН

14.7.2013.

средствима, али осуђује лицемерје које је овом приликом изражено. Од опозиционих странака за повећање цена комуналних услуга гласало је пет одборника Демократске странке, двоје из Покрета за Краљево као и одборници Српског покрета обнове, Либерално демократске партије. Подељена мишљења према овом питању имали су одборници владајуће већине, па су предлог за повећање подржали одборници коалиције СПСПУПС-ЈС, Уједињених региона Србије, Демократске странке Србије и Сложно за Краљево, а против били Српска напредна странка, Нова Србија, Покрет Двери и самостални одборник Драган Маринковић. - Одорничка група Српске напредне странке, и руководство странке у Краљеву, категорично одбацују све мање или више скривене, али и отворене, оптужбе да смо гласањем на последњој седници Скупштине града довели у питање функционисање једног важног комуналног система у граду. То није тачно. Увек смо имали разумевање за објективне тешкоће, које су биле алиби и за субјективне грешке и пропусте, те смо дизањем руку у Скупштини града за поједине субвенције из буџета стварали код себе осећај горког укуса. Црта мора да се подвуче и ми смо спремни за сваку анализу и сваку оцену, да све ставимо на тас почев од плата до резултата домаћинског рада и понашања. Анализираћемо рад сваког од нас и у складу са тим донети одлуку ко и како је радио – истакла је Маја Даниловић. Резултат гласања на последњој седници Скупштине града у одређеним политичким круговима повод је за размишљање о могућности стварања нове коалиције и одлазак Српске напредне странке у опозицију. Напредњаци категорички одбијају тврдње да призивају такав развој догађаја и потврђују да ће у садашњој коалицији остати све док могу да доприносе интересу грађана и док се то не коси са реализацијом програма странке. И мада већ дуже време из кругова

МАГАЗИН

14.7.2013.

опозиционих партија стижу најаве локалних избора већ у октобру ове године напредњаци верују да има много значајнијих ствари којима се треба бавити. Ипак не пропуштају да нагласе да су овог пролећа остварили убедљиву победу на свим нивоима, од допунских избора за Скупштину Војводине до избора за савете месних заједница. На локалним изборима у Зрењанину, Србобрану, Новом Саду, Старој Пазови, Косјерићу и Зајечару добили су између 40 и 50 одсто подршке грађана чиме потврђују добре намере и предан рад странке, пре свега њеног председника Алкесандра Вучића.

- Одговорна смо странка са највећим поверењем грађана и одговорно ћемо се понашати према свакој позицији јавних предузећа, а пре свега грађана. Наставићемо одлучну борбу против корупције и криминала, јер је то темељно опредељење напредњака, а без добре и правно утемељене борбе против највећег зла српског савременог друштва нема ни економског ни социјалног напретка у држави – каже Даниловић. Краљеву, као и целој земљи, недостају готови пројекти чијом би се реализацијом запослиле хиљаде људи, а инвестиција вишеструко исплатила. То

је приоритет напредњака уверених да ко тога није свестан, и не може да носи тај терет и обавезу, не може ни да буде на јавним функцијама. Како напредњаци нису подржали предлог коалиционих партнера за повећање цена комуналних услуга изостала је подршка њиховом предлогу да се обезбеди 74 милиона динара за завршетак хале спортова у Рибници. Напредњаци верују да би, уз договор са коалиционим партнерима, овај проблем могао бити превазиђен и тако обезбеђена недостајућа средства за завршетак радова. У супротном би, верују напредњаци, одговорност тре-

бало да преузму они који нису подржали предложено решење, а који годинама и деценијама истичу да краљевачки спортисти и цео град заслужују један такав објекат. - Чуди изјава председника Управног одбора Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“ дата у једном дневном листу. Председник треба да зна да се предлог измене програма Дирекције не тиче буџета, нити његовог ребаланса, а средства која су опредељена за Дирекцију се не мењају ни у једном једином динару. Треба само извршти прерасподелу да би се превазишао проблем радова на спортској

хали. Изненађује и изјава шефа одборничке групе Уједињених региона Србије у Скупштини града да је предлог измене програма Дирекције прво требало да прође Градско веће. Он не зна да је предлог измене програма прошао Градско веће, добио подршку свих чланова већа, па и једног из редова Уједињених региона Србије – каже Даниловић. Напредњаци су посебно осетљиви на примедбе везане за реализацију пројекта Краљевград, а злурадим сматрају коментаре који овај пројекат оцењују сулудим, а Српску напредну странку дезоријентисаном. Пројекат

Краљевград, кажу, град Краљево, држава и јавна предузећа нису финансирали ни са једним јединим динаром, нити ће тако бити у будуће. Иако разговора између коалиционих партнера није било након последње седнице Скупштине града односи у коалицији нису доведени у питање и све функционише нормално тврди шеф одборничке групе Српске напредне странке у Скупштини града Маја Даниловић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

14.7.2013.

МАГАЗИН

Акција младих Српског покрета обнове

И ЈА САМ З - Млади Српског покрета обнове, уз подршку Демохришћанске странке Србије, спроводе промотивну кампању за успостављање парламентарне монархије иљ промотивне кампање за успостављање монархије под називом „И ја сам за краља“, коју организује омладина Градског одбора Српског покрета обнове у Краљеву уз подршку Демохришћанске странке Србије, је да се реафирмише један од основних програмских циљева странке

и грађанима укаже на неопходност промене државног уређења који би допринео убрзаном приступању Србије Европској унији. Кампања се спроводи у целој Србији, а млади Српског покрета обнове су, у суботу у Краљеву, поред дељења промотивног материјала

организовали фотографисање у посебном оквиру свих оних који подржавају ову идеју. Ђорђе Балтић подсећа да се од самог настанка Српски покрет обнове залагао за повратак краља и успостављање парламентарне монархије, а ову идеју, према истраживањима које

ЗА КРАЉА је извршио СПО, подржава чак 39,7 одсто грађана Србије, 32 је против, а остали су неопредељени. До постизања широког консензуса за успостављање парламентарне монархије потребно је, каже Балтић, покренути широку дебату како би се размотриле све предности и недостаци ове идеје, а у Српском покрету обнове верују да је монархија много квалитетније, чвршће и боље уређење од републике. Основу за овакав став виде у чињеници да су од десет најразвијенијих земаља света седам краље-

вине. Искуство других монархија сведочи да је буџет краљевске породице директно повезан са бруто домаћим производом и да износи само 0,1 одсто. Од економске снаге државе зависи буџет краљевског дома, па он има много већи интерес да доприноси развоју земље него председник републике. Према неким истраживањима трошкови двора су два пута мањи од трошкова председника реублике. Балтић верује да подршка монархистичком систему у Србији расте и

да неће требати много времена до његовог успостављања. Иако је српско друштво подељено и по много значајнијим питањима оквирна истраживања показују да половина Краљевчана подржава повратак краља. Активности младих Српског покрета обнове објављују се на социјалним мрежама на којима ће бити и фотографије свих који су подржали акцију „И ја сам за краља“. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Стратегија интегралног урбаног развоја централне градске зоне

МАГАЗИН

14.7.2013.

ДУГОРОЧНО ПЛАНИРАЊЕ РАЗВОЈА

- На последњој седници Скупштине града усвојена је Одлука о изради Стратегије интегралног урбаног развоја централне градске зоне. - За разлику од највећег броја становника, који на развој локалне средине гледају краткорочно, урбанисти планирају дугорочно, а Краљево виде као жив, економски јак и млад град са интезивним природним прираштајем

раљево је уз подршку немачког конзорцијума Амберо Икон укључено у израду Плана генералне регулације „Индустријска зона – Стари аеродром“ у оквиру пројекта „Унапређење управљања земљиштем на нивоу локалних самоуправа у Србији“. Прва фаза пројекта, која је реализована између 2010. и 2012. године на територији 13 градова Србије, подразумевала је увођење нових инструмената планирања, односно управљања земљиштем у оквиру будуће индустријске зоне. Почетком јуна почела је реализација друге фазе увођењем Стратегије урбаног планирања као новог инструмента планирања који по први пут подразумева координацију свих релевантних институција у граду. На основу решења градоначелника Краљева формирана је радна група у коју су ушли представници 24 институције, а када након прихватања Градског већа буде усвојена у Скупштини града Стратегија интегралног урбаног развоја ће бити основ за потраживање средстава из европских фондова. Након прве у јуну претходне недеље је одржана и друга радионица за израду Стратегије интегралног урбаног развоја централне градске зоне Краљева. Радионици је претходио састанак тематских група, Пројектног центра, Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“, Завода за заштиту споменика културе и Локалног еколошког акционог плана, а задатак је био да се припреме сви потребни подаци за другу радионицу. Састанку су присуствовали и представници катастра и инспекција који раније нису били укључени у рад, али и појединци који су сматрали да могу да помогну, а договорено да се за радионицу прибаве потребни подаци, а свака од институција припреми презентацију према добијеним инструкцијама и попуни листу пројеката. Представници немачког конзорцијума стигли су ненајављено у Краљево дан раније и сами облилазили терен са циљем да стекну што прецизнији утисак о делу града на који се односи пројекат,

МАГАЗИН

14.7.2013.

Иако се од почетка реализације пројекта сматрало да границе градске зоне обухваћене пројектом нису строго дефинисане и да се могу мењати јавио се проблем количине и врсте расположивих података који се односе на њу. Да би се приступило изради Стратегије интегралног урбаног развоја било је неопходно прибавити демографске податке о природном прираштају, споменицима, попису становништва, броју запослених и незапослених, новодосељеним и лицима која су одсељена из Краљева. Први проблем су, као што се и претпостављало, представљали статистички и пописни кругови који нису давали довољну количину информација за микро локацију територије за коју се ради стратегија, па се указала потреба да се за ову сврху посебно обрађују. - Ступили смо у контакт са Заводом за статистику у Краљеву и добили инструкције да графички подаци постоје у катастру, а нумерички у Београду па смо се обратили да пробамо да са што мање новца добијемо потребне податке. Катастар нам је изашао у сусрет и доставио гафички границе статистичких и пописних кругова, али кад се границе статистичких кругова не поклапају са нашим границама. Спустили смо ниво пописног круга, уз мале корекције, и установили границу, па чекамо повратну информацију од консултаната да би упутили статистици у Београду – објашњава Марица Мијајловић руководилац Сектора за урбанизам и геодезију у Дирекцији за планирање и изградњу „Краљево“. Следећа фаза у реализацији пројекта, након уношења свих података у одговарајуће обрасце, подразумева да се у току наредних месец дана изврши анкетирање грађана као важног фактора у креирању стратегије интегралног урбаног развоја. Од њих се очекује да укажу како виде Краљево у следећих двадесетак година. У оквиру радионице извршена је анализа постојећег стања у области демографског развоја, урбаних структура, јавног простора, споменика културе, заштите животне средине и урбаних предела. Након што је из-

вршен пресек прве фазе постојећег стања сваки од чланова радне групе добио је задатак шта треба да припреми за следећи пут. - Све време причамо о слагалици која се слаже део по део, јер ово није пројекат који има коначно зацртане циљеве, већ је све време жив организам па може да дође до корекције било којег његовог дела, граница или делова пројекта. Кад се уради анализа анкете показаће се шта грађанство види као проблем, потребу или тренд за наредни период – каже Мијајловић. Планирање урбаног развоја није ствар тренутка, а стратегија има одредницу интегралног баш зато што се у њену израду укључују све структуре. За разлику од највећег броја становника који на развој локалне средине гледају краткорочно урбанисти планирају дугорочно, а Краљево виде као жив, економски јак и млад град са интезивним природним прираштајем. Након следеће радионице, чије је одржавање планирано за следећи месец, током јесени следи организација јавног форума на коме ће јавности бити приказано докле се стигло у реализацији пројекта. До тада се очекује да се, након евентуалних додатних примедби, изврши допуна података, додатне анализе и утврди шта још ко и колико треба да уради. На последњој седници Скупштине града усвојена је Одлука о изради Стратегије интегралног урбаног развоја централне градске зоне као услов за њену израду. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Марица Мијајловић

После јаког невремена у Краљеву

ПРАВОВРЕМЕНА РЕАКЦИЈА НАДЛЕЖНИХ СЛУЖБИ

МАГАЗИН

14.7.2013.

- У поподневним часовима у понедељак ужи део града погодило је јако невреме праћено олујним ветром, кишом и градом. - Пријављена оштећења на две зграде за колективно становање, три индивидуална стамбена објекта и две основне школе. – Противградна одбрана није раговала, а у близини Хидрометеоролошке станице на Берановцу није пала кап кише

ајужи центар Краљева у понедељак је погодило краткотрајно невреме праћено градом и јаком кишом, током кога је јак олујни ветар ломио гране и обарао стабла оштетивши при том неколико аутомобила и кровова кућа. У Одељењу за ванредне ситауције потврђено је да су екипе за утврђивање штете непосредно по престанку олује изашле на три градске локације, у Доситејевој улици где је ветар подигао лимени кров са дела Основне школе „Димитрије Туцовић“, испред озграде у којој је смештена саобраћајна полиција у насељу „Моша Пијаде“ и објекту преко пута ноћног клуба „Пасаж“. И док је невреме захватило само центар града у близини Хидрометоеролошке станице на Бе-

рановцу није пала ни кап кише. Начелник Одељења Градске управе за послове одбране, ванредне ситуације и инжењерско-геолошке и сеизмичке послове Здравко Максимовић потврдио је да је уже језгро града ок 16,30 захватио јак олујни ветар праћен кишом и грмљавином, а да је дошло до знатне материјалне штете на стамбеним објектима, школама, аутомобилима и великом броју махом старији стабала у граду на више различитих локација. Одмах су ангажоване спасилачке екипе ватрогасних служби и одељења полиције која је вршила регулацију саобраћаја на саобраћајницама угроженим падом стабала. Грађани су пријавили оштећења

на две зграде за колективно становање и три индивидуална стамбена објекта код којих је дошло до оштећења кровне конструкције. Највише су биле ангажоване екипе Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“ које су до касно у ноћ, и рано јутро следећег дана, радиле на уклањању грања и сечи стабала на више путних праваца. Невреме је проузроковало знатна оштећења стабала у готово свим краљевачким парковима, а последице су свуда саниране тако да није било опасности по безбедност становништва. Екипа Ватрогасно-спасилачке јединице није могла возилом да приђе и интервенише на оклањању последица на школи „Димитрије Туцовић“, па ће санација морати да буде извршена накнадно.

Кровна конструкција је оштећена и на фискултурној сали Основне школе „4. краљевачки батаљон“, а са објекта су, потврдио је Максимовић, отпадали олуци. Највише оштећења у граду било је у улици Октобарских жртава и Тргу српских ратника на згради непосредно уз Хотел „Турист“. - Екипе ватрогасаца су учиниле све што су могле да се санирају последице олујног ветра, а надлежни органи ће извршити проверу безбедности и даљу санацију. Нисмо имали већих захтева и углавном се активност односила на уклањање стабала, делова кровне конструкције и црепова, али нико није повређен – каже Максимовић. Претпоставља се да су поједине

кровне конструкције оштећене још у време земљотреса у невембру 2010. године након чега се њиховој санацији није приступило на адекватан начин. Невреме које је погодило Краљево није било таквих размера да добије карактер ванредне ситуације, а окарактерисано је само као ванредни догађај са интервенцијом одређених органа који су са успехом отклонили све последице. Према информацијама којима располаже Одељења Градске управе за послове одбране противградна одбрана није реаговала. јер се све десило у веома кратком временском периоду. Начелник Одељења Комуналне полиције Слободан Радаковић потвђује да је ова служба правовремено реаговала са циљем да заштити

људске животе и материјална добра. Постављене су траке упозорења на свим критичним местима и обавештене надлежне службе да приступе отклањању последица невремена. Проходност улица које су закрчене деловима палих стабала брзо је обезбеђена, а штета на пољопривредним усевима у околини града се још утврђује. - Грађани треба да буду смирени и сталожени и увек јаве Центру за узбуњивање ако је дошло до неких проблема, пада дрвећа, кровног покривача и предмета који могу да угрозе живот људи и материјална добра како би Центар могао да обавести све службе које су надлежне у тим ситуацијама – каже Радаковић. Т. Радовановић

МАГАЗИН

14.7.2013.

Фото: М. Радовановић

Европске интеграције и локалне самоуправе

ПРЕГОВОРИ О ПРИСТУПАЊУ

МАГАЗИН

14.7.2013.

- Због чињенице да се на локалном нивоу примењује 60 % прописа Европске уније од државних органа се очекује да у преговарачки процес буде укључена Стална конференција градова и општина Србије

мајући у виду важност процеса преговарања за успех приступања Србије Европској унији, као и одређивање датума за отпочињање преговора са њом најкасније за јануар 2014, Стална конференција градова и општина, Савез градова и општина Србије сматрају да је кључан тренутак да се започне са укључивањем свих релевантних друштвених актера у овај процес, а посебно локалне самоуправе. Иако се приступни преговори одвијају на националном нивоу, највећи ефекти приступања се осећају на локалном који је најближи грађанима и

на којем се примењује више од 60% прописа Европске уније. У процесу прилагођавања нашег правног и институционалног оквира Уније локалне власти ће се суочити са низом економских, друштвених и еколошких захтева, са обавезама у погледу примене прописа и увођења европских стандарда на локални ниво, променама надлежности и техничких, људских, административних и финансијских капацитета и ресурса. Из ових разлога, преговарачке позиције државе морају уважити реалност на локалном нивоу, могућности јединица локалне самоуправе за преу-

зимање обавеза у погледу надлежности и капацитета, потребу за материјалним и финансијским ресурсима и адекватним временским роковима за увођење стандарда. Председништво Сталне конференције градова и општина Србије сматра да се локалне власти окупљене у ову организацију морају укључити као формални члан у подгрупе Стручне групе Координационог тела за процес приступања Србије Европској унији. Ова група Координационог тела задужена је за бројна преговарачка поглавља као што су Слобода кретања роба, Слобода кретања радника, Право по-

туције. Председништво Сталне конференције градова и општина очекује од свих државних органа задужених за процес преговарања Србије са Европском унијом да подрже иницијативу да се представници локалних власти окупљених у СКГО укључе у пуном смислу у процес преговарања. Од Влада Републике Србије очекује се да донесе овакву одлуку у најкраћем могућем року и достави је ресорним министарствима која руководе подгрупама за преговоре на имплементацију. Председништво ће проследити

иницијативу најбитнијим државним органима Републике Србије који су одговорни за процес преговарања, пре свега премијеру, првом потпредседнику Владе, потпредседници за европске интеграције, министарки за регионални развој и локалну самоуправу и директору Канцеларије за европске интеграције, у нади да ће имати разумевања за интересе и улогу локалне самоуправе и утицати на Владу да донесе одлуку о чланству СКГО у преговарачким подгрупама или пронаћи други адекватан механизам за укључивање градова и општина. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

словног настањивања и слобода пружања услуга, Слобода кретања капитала, Јавне набавке, Право привредних друштава, Политика конкуренције, Пољопривреда и рурални развој, Безбедност хране, ветеринарска и фитосанитарна политика, Транспортна политика, Заштита животне средине, Енергетика, Опорезивање, Социјална политика и запошљавање, Предузетништво и индустријска политика, Трансевропске мреже, Регионална политика и координација структурних елемената, Образовање и култура, Здравствена заштита и заштита потрошача, Финансијска контрола и Инсти-

Седми пут обележен Дан Друге бригаде Копнене војске

МАГАЗИН

14.7.2013.

УСПЕШНО РЕАЛИЗОВАНИ ЗАДАЦИ СВЕ ТРИ МИСИЈЕ

- Припадници Друге бригаде Копнене војске обележили су у касарни у Рибници Петровдан, у знак сећања на исти датум из 1805. године, када су српски устаници предвођени Карађорђем Петровићем, после Боја на Карановцу, ослободили од Турака овај град, данашње Краљево

руга бригада Копнене војске формирана је 28. марта 2007. године од делова 252. оклопне, 20. моторизоване, 305. инжињеријске, 37. моторизоване бригаде и 401. артиљеријско-ракетне бригаде ПВО. У њен састав ушли су и делови 228. батаљона везе, 24. батаљона за специјална дејства. и 524. логистичке базе Генералштаба ВС. Од оснивања се као Дан Друге бригаде обележава Петровдан. Пригодној свечаности у касарни Рибница, присуствовали су комаднант Копнене војске генерал потпуковник Александар Живковић и други представници војске, као и представници орагана локалних самоуправа Краљева, Чачка и Новог Пазара, у којима су лоциране јединице бригаде. Рашки и Моравички управни округ представљали су начелници Матеја Мијатовић и Дарко Домановић, а свечаности су присуствовали и представници Српске православне цркве, Исламске верске заједнице, Министaрства унутрашњих послова Републике Србије, полицијских управа Нови Пазар, Ужице, Крушевац и Краљево, као и начелник Центра Безбедносно информативне агенције Краљево. Поред командантa Одреда Жандармерије, представника

МАГАЗИН

14.7.2013.

школа, организација и предузећа из Краљева, борачких удружења и удружења породица погинулих припадника војске у ратовима од 1991. до 1999. године, у Рибници су се окупили и пензионисани припадници војске и пријатељи бригаде. Након свечаног дефилеа јединица Друге бригаде и наступа КУД „Абрашевић“, отворена је Спомен соба и богослужбени простор за вернике. Поставка Спомен собе састављена је из више тематских целина које приказују значај Српске војске кроз историју и традицију, од српских устанака до Другог светског рата и борби за ослобођење Краљева. Приказане су и јединице, чији је правни следбеник Друга бригада, а уз сећање на погинуле официре и војнике, представљене су најзначајније активности бригаде од формирања јединице до данас. Након 70 година, у Војсци Србије поново је успостављена верска служба, а Друга бригада Копнене војске ће у свом саставу имати два богослужбена простора Српске православне цркве и један Исламске верске заједнице, у којима ће сви припадници јединице моћи да остварују верске и

духовне потребе. Поред богослужбеног простора Српске православне цркве у касарни „Рибница“, који је отвoрен на Петровдан, биће отворен и богослужбени простор у касарни „Рифат Бурџевић Тршо“ у Новом Пазару, за припаднике православне и исламске вероисповести. Поводом Дана бригаде, додељне су захвалнице организацијама, предузећима, удружењима и појединцима, за успешну сарадњу на реализацији задатака и јачању међусобног поверења, а команданти Копнене војске и Друге бригаде, за постигнуте високе резултате у протеклих годину дана, наградили су најбоље припаднике јединице новчаним наградама, одсуствима, књигама и похвлама. Командант Друге бригаде Копнене војске, бригадни генерал Маринко Павловић, поздрављајући присутне, подсетио је да ова јединица, седми пут од формирања, свечано прославља 12. јул као сећање на тај дан 1805. године, када је српски народ из морања, са 6.000 устаника под вођством Карађорђа Петровића, вођом Првог српског устанка, и са највиђенијим вођама и војводама тога времена, извојевао победу над Турцима и

ослободио Карановац. - Губици у боју су обострано били велики, али како је српски устанички талас био незаустављив, Турци су после преговора на данашњи дан напустили Карановац и кључеве утврђења предали Карађорђу, а устаници тријумфално и парадно ушли у варош. Величанствена победа је извојевана огромном храброшћу бораца, успешним командовањем и преговарачким способностима вођа устанка. Зато смо поносни што баш наша јединица чува успомену на тај дан и што је он Дан Друге бригаде Копнене војске – истакао је генерал Павловић. Друга брига бригада Копнене војске је између два празника успешно реализовала све постављене задатаке из три Мисије Војске Србије. Успешно су рализовани сви планирани садржаји обучавања, а као резулат врло добро и одлично изведене обуке, реализована је показна једнострана тактичка вежба, са бојним гађањем „Ресава 2013.“ за ниво Војске Србије. Вежби су присуствовали председник Републике Србије са сарадницима, министар одбране и начелник Генералштаба Војске Србије са колегијумима.

Председник Србије је вежбу оценио врло добром оценом, што за припаднике Друге бригаде представља подстрек за даљи рад, али и обавезу да оправдају и потврде добијену оцену. Генерал Павловић је подсетио и на успешно реализоване задатке и активности у Копненој зони безбедности, као и задатке на обезбеђењу објеката, покретних средстава и људства. - Учествовали смо у саставу снага за изградњу и очување мира у свету, у оквиру мултинационалних операција, под окриљем Организације Уједињених нација, ангажовањем једног стрељачког вода из састава 21. пешадијског батаљона у мисији на Кипру, као и учешће на три међународне војне вежбе у Немачкој, Украјини и Бугарској. Не могу а да не поменем реализацију задатака Треће мисије, где смо пружили помоћ цивилним властима на гашењу великог шумског пожара на Тари почетком септембра прошле године, становништву општина Нова Варош, Сјеница, Рашка и Нови Пазар у водоснабдевању, као и становништву у општинама Сјеница и Тутин у рашчишћавању завејаних комуникација у децембру прошле го-

дине и многим другим активностима – истакао је генерал Павловић. Између две прославе, побољшани су услове живота и рада припадника бригаде адаптацијом и уређењем више стамбених објеката за смештај људства, а формирана су и три кабинета за обуку у специјалности телекомуникација и инжињерије, док је у току израда тактичке стазе за обуку јединица у касарни „Рибница“. Уз реконструкцију бине у овој касарни, опремљен је и стављен у употребу богослужбени простор, формирана Спомен соба, оправљена и опремљена стрелишта Жича и Зимовник, и стављена у функцију стрељане за ваздушну пушку. Припаднике бригаде у наредном периоду очекују бројне обавезе и задаци који се, каже генерал Павловић, могу успешно реализовати само са јаким колективима, добрим међуљудским односима и бригом за људе, а припадници бригаде ће све постављене задатке у наредном периоду успешно реализовати са врло добрим и одличним резултатима. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 14.7.2013.

Сведочанство о НАТО агресији

ЗАПИС О НЕМОГУЋЕМ (14)

Понедељак, 26. април 1999. Дан тридесет четврти итаве ноћи је падала киша, а пада још чини ми се све јаче и јаче и нема изгледа да ће ускоро престати. Ово није добро за пољопривредне радове у селу. Иако смо све припремили за сетву кукуруза нећемо то моћи још да обавимо, јер је земља превише влажна. Примећујем да је квалитет слике на свим локалним телевизијама прилично лош. Жежељев мост у Новом Саду који је дуго одолевао нападима из ваздуха, коначно је срушен тако да је прекинута свака комуникација са сремском страном, а прекинут је и саобраћај са Сремским Карловцима у којима се налази кардиолошки центар. У 1,20 погођен је са шест пројектила, а гађана је и околина Ваљева. Поново је мета било складиште Југопетрола у Причевићима где је пало двадесетак пројектила. Шест пројектила је пало на аеродром у Сомбору, а 2 на излетиште Грмија код Приштине. Жртава ни повређених нема. Објављена је информација да је за месец дана перманентног бомбардовања на нашу земљу изручено више експлозива него у Другом светском рату за четири године. Не знам колико

МАГАЗИН

14.7.2013.

су тачне све информације које записујем, а записујем их без намере да било шта проверавам. Немам намеру ни да коментаришем а време ће показати колико је шта било тачно. Нисам одавно излазио нигде ван куће. Данас користим прилику да одем да се подшишам и свратим до Трон-а. Ни код берберина није као раније. Нема, чини ми се, оне живости. Берберница је одувек била место где се сливало доста информација, јер ту долазе најразличитији људи, место где се одувек расправљало о најразличитијим стварима, где су се сукобљавала мишљења. Сада ми делује прилично мирно. И Жико је мобилисан тако да Паракле има другог радника, а једва да смо проговорили неколико речи на растанку. Владимира сам отпратио до Мишића и успут срели Павла и Кепа који су се вратили из села где су провели неко време у убеђењу да је тамо сигурније. Кепо прича о новим тоновима који долазе из неких политичких кругова. Говори о лажном патриотизму, о изјавама Вука Драшковића које преноси инострана штампа, о јединству агресора, о нетачним информацијама које добијамо, о тоталитаризму, о неопходности да се пристане на све како би се зауставила ова трагедија. Интересује га моје мишљење о свему

томе. У неким стварима се слажемо, у неким не. И то је, ваљда, нека демократија. Не можемо много да утичемо на ситуацију у којој се налазимо па нам преостаје једино још да причамо. Свратио сам и до Кемпстона. Не бих ни свраћао да нисам видео да су врата на сервису отворена. То ме је изненадило јер и у нормалним условима, у ово доба дана, сервис не ради. Сазнајем да је демантована вест од јуче да је до детонације дошло због пробијања звучног зида. Сахрањено је шест радника РТС-а који су погинули при бомбардовању зграде претходних дана, а неизвесна је судбина још 10 радника за које се са сигурношћу зна да су у то време били у згради. И док су се у Москви састали Примаков и Черномирдин из НАТО-а поручују да улазак у савез мора бити перспектива свих балканских земаља. Јављено је да су из рушевина зграде РТС-а извађена још два тела, а да биланс није коначан. Потврђено је да је Јељцин, на лични захтев, 90 минута разговарао са Клинтоном, а да ће резултати бити објављени после обрађивања. У исто време Иванов и Черномирдин разговарају са замеником америчког државног секретара. Један италијански књижевник тврди да је агресија на

14.7.2013.

МАГАЗИН

Југославију рат Европе против саме себе. И док Клинтон жели да заплаши Европу, која је жртвовала Србе, превише се манипулише информацијама, а у медијску машинерију нове снаге укључиле су Немачка, Француска и Британија. Западна Македонија је буре барута, а полиција је у још једном селу пронашла два складишта муниције и око 5 тона најразличитијег наоружања. Клинтон каже да ће се ваздушна кампања наставити све до коначне победе, јер Срби убијају цивиле док им Американци обезбеђују храну и склоништа. У исто време настављају се протести, а у Милану је дошло до сукоба полиције и демонстраната. На Тргу Републике у Београду је почео фестивал ревијалног карактера „Пролеће на тргу“ под називом „Мој Београд срце има“. Мост између Малог Зворника и Зворника својим телима заједно бране грађани ова два града.

Читаво поподне нам је гужва у кући. Долазио је Бојан а потом Верица са Дуњом, Светлана, увече Николићи. Помажем Марини да направи наталну карту за Краљево за дан када је почела агресија. Мало ће да погледа у звезде и види шта нам доноси период који долази. Журе да се врате кући пре него се огласе сирене, јер се Јована боји да у то време буде на улици. Десетак минута пре поноћи смештам се у своју фотељу. Већ сам одспавао један сат и сада покушавам да одгледам остатак филма на „Пинку“. Чини ми се да би могао да буде интересантан иако нисам видео почетак. Не знам ни како се зове. Само ми глумци изгледају познато.

Уторак, 27. април 1999. Дан тридесет пети У тренутку када у филму, који гледам, почиње љубавна сцена која обе-

ћава да може да ми задржи пажњу, тачно у 00,00 чујем јаку детонацију у близини. Скачемо из импровизованих лежајева и носимо у приземље децу која још спавају. Чује се једна још јача детонација а затим, чини ми се, још једна. Увек избројим прве две три а онда, заузет смештањем деце, изгубим сваку оријентацију. Чује се јако хукање авиона, ипак много слабије него пре неколико дана. Од прве детонације до тренутка кад записујем ове редове прошло је десет минута, а и даље чујем авионе. Хук се појачава и чују још две детонације. Много ме више плаши хук авиона, који у мирној ноћи звучи застрашујуће, него детонације. Сећам се разговора који сам претходног дана водио са Кемпстоном. Били смо срећни што још ништа није гађано у граду, што нам је индустрија слаба, што немамо ништа од наменске производње. Да ли је то довољно да избегнемо најгоре? Колико ће све ово да

траје? Да ли то неко уопште зна? Колико су тачне информације којима нас бомбардују средства информисања, да ће се све ово брзо завршити? Прошло је 15 минута и више не чујем авионе, али се питам хоће ли се вратити? Сви досадашњи напади трајали су отприлике по пола сата. Шта ће бити ноћас? Читав претходни дан је био миран. Није било никаквог знака о постојању опасности, а не знам ни да ли су свирале сирене. У 00,20 чујем најјачу детонацију, а затим једну мало слабију, потом још јачи звук авиона. Ни замрзивач више не дрчи као раније па чујем гласове споља. Као да неко нешто виче. Љиља каже да су сирене свирале у 22,10. Нисам их чуо јер сам спавао у то време. Чује се још једна доста јака детонација, толико јака да се тресу и улазна врата. Звук авиона се потом утишава, а затим потпуно губи, готово да се не чује. Излазим пред

кућу и као да чујем некакав звук који допире са запада. Седим у лабораторији на малој столици и пишем. Испред мене на столу, поред гомиле сасвим случајно остављених ствари, стоји фотографија из складишта Беопетрола у Богутовцу. Испод ње у коверту са једном провидном страном и две фотографије срушене Основне школе у Богутовцу. То је успомена на последњи боравак у том месту. Чини ми се да чујем и четири плотуна који би могли да буду знак да противваздушна одбрана дејствује, два повезана, па још два. Да ли су то испаљне оне ракете које увек иду у пару. Прошло је већ 28 минута од прве детонације. Јесу ли то гађани авиони у одласку? Јесу ли заиста отишли? Дали она четири пуцња могу да значе да се вечерас више неће враћати? Излазим пред кућу. Мирно је. Чујем само лупање крила неке птице која је полетела са крушке. Можда сам је ја

уплашио. Од Амперове куће допиру гласови, али не могу да разумем шта причају. Успео сам да одгледам крај оног филма. Сећам се да сам још једанпут гледао исти тај део. Мирно је. У 1,25 враћамо децу на спрат. За пет минута ћу и ја бити у својој фотељи. Магловито јутро обећава да би могао да буде сунчан дан. Увек је тако. Магла би могла да омете и авионе али не може да буде на великом простору. У 8,10 чујем поново јак хук авиона. Милица још спава, па је узимам и силазимо у приземље. Где ли су сада пошли? На телевизији нема знака да је на снази ваздушна опасност. Јесу ли ово можда били наши авиони? Данас је празник, нерадни дан, Дан државности СРЈ. На данашњи дан 1992. године усвојен је Устав Савезне Републике Југославије. Чујем да су у току ноћи гађани околина Београда, Новог Сада, Ужица, Сомбора, Бачке Паланке, Краљева... Погођен је и

14.7.2013.

МАГАЗИН

уништен антенски истем на згради Пословног центра Ушће у Београду и мост 25. мај код Бачке Паланке, а неколико пројектила је оборено при нападу на Лађевце, југозападно од Краљева. Жртава нигде није било, а пројектили су падали и на Чиготу, Сомбор, падине Фрушке Горе. Двадесет је пало у реону Приштине, а гађани су још и Обилић, Липљан, Дечани, Пећ... Јављено је да је гађано село Избице код Новог Пазара. Председник СРЈ Слободан Милошевић је поводом празника положио венац на Споменик незнаном јунаку на Авали. На венцу је писало: „Палим за слободу отаџбине“. У књигу утисака записано је: „У славу СРЈ и њене херојске одбране од агресије. У славу херојског народа Југославије и борбе за слободу.“ И док је Виктор Черномирдин отказао посету Стразбуру, где је требало да чланове Европског савета упозна са ре-

зултатима разговора у Београду, Сељезнов се залаже за заказивање седнице Генералне скупштине Уједињених нација. Министри иностраних послова земаља Европске уније одложили су за петак изјашњавање о нафтном ембагу, а због противљења Француске и Италије није усвојен предлог да се југословенским спортистима забрани учешће у међународним такмичењима. Гас из Русије редовно гасоводом стиже у нашу земљу кроз Украјину и Мађарску, а испорука сирове нафте нема сврхе јер су рафинерије уништене. Из рушевина зграде РТС извађено је тело још једног радника, а јављено је да у борбама на Космету НАТО користи радиоактивну муницију. Од обилних киша која је падала ових дана, Морава је почела да се излива. Уручена су и одликовања која су додељена од почетка агресије до

данас. У 12,15 у Сурдулици је погођен стамбени блок у коме је живот изгубило 20 цивила. Из рушевина је извађено само десет тела. Срушен је и мост на путу Приштина-Србица, а гађано је село Батуси надомак Приштине. У камп НАТО снага близу Куманова, у коме су смештени француски војници, из возила у покрету бачене су две бомбе. Верује се да има погинулих који су били у шаторима. У околини аеродрома Петровец код Скопља пао је још један НАТО авион. Становници Крушева и Маврова тврде да авиони намерно испуштају пројектиле на македонску територију како би се што пре извукли после директних погодака југословенске противваздушне одбране. У Лондону је убијена позната новинарка ББЦ-а Џин ??? која се бавила истраживањем убистава. Овај догађај се у нашој земљи везује са констатацијом да су новинари легитимне мете

и да им више нико и нигде не може гарантовати сигурност. Јељцин наставља контакте са председницима западних земаља са захтевом да услов за почетак преговора буде прекид бомбардовања. Русија сматра да има простора за политичко решење, а немачки генерал Фриц Нуман тврди да бесомучно бомбардовање није донело жељене резултате. Од почетка агресије погинуло је 400, а рањено око 4000 цивила. Резултати нису коначни и страхује се да је број знатно већи. Конвој хуманитарне помоћи од девет шлепера стигао је из Грчке у Крагујевац. На ванредној Конференцији Кошаркашког савеза Југославије одлучено је да се овогодишњи плеј оф не игра, а редослед екипа у првенству одреди према тренутном положају на табели. Првак Југославије за ову сезону је подгоричка Будућност, а представници земље у међународним

такмичењима биће накнадно одређени. Немачки спортски савез је одбио иницијативу да се бојкотују југословенски спортисти са образложењем да то неће решити проблеме на Космету. Потврђена је и вест да се амерички борбени хеликоптер Апач срушио у Албанији кад је, приликом слетања, промашио писту. То је већ други хеликоптер ове врсте од укупно 24 који је ван функције. Немир у данашњи дан уноси информација „из поузданих извора“ да су авиони НАТО-а два пута због жестоког дејства противваздушне одбране одустали од намере да бомбардју центар Краљева. Иако ми се овакве ствари чине мало вероватним увек се узнемирим при помисли да би тако нешто ипак могло да се догоди. Арли се јавља са вестима „Слободне Европе“. Не знам ни шта је то „Слободна Европа“, чија је то станица и чију политику спроводи. Каже да су информације толико наивне и смешне да ми уопште није јасно ко то

слуша и може да поверује у оно што чује. Мора, каже још, вечерас раније да оде на спавање како би се пробудио да гледа ваздушну битку над градом. Он је, изгледа, у досадашњем току рата био највернији посматрач свега што се дешавало на небу изнад, и у околини, града. И док Строуб Талбот, заменик америчког Државног секретара, изјавио да је у разговору са руским званичницима сазнао и неке ствари о руским ставовима које му нису биле познате председник Горњег дома руског парламента Стројев Каже да НАТО одбацује мировне пројекте и улогу Уједињених нација. Истовремено је закључено да ступање прибалтичких земаља у НАТО представља озбиљну претњу Русији која се са тим не може сагласити, па ће да преиспита спољну политику и политику одбране земље. Т. Радовановић

У ишчекивању сета закона о информисању

МАГАЗИН

14.7.2013.

НЕИЗВЕСНА БУДУЋНОСТ МЕДИЈА У СРБИЈИ

- Циљ округлог стола „Реформа јавног информисања: пролазно време“ је да широј јавности прикаже тренутно стање реформе медијског законодавства. - Директна последица кашњења закона је што се озбиљно доводе у питање планирани рокови за повлачење државе из власништва над медијима, прелазак на пројектно и укидање буџетског финансирања. - Размере економске, финансијске и структурне кризе која потреса медијску сцену су толике да више не може да се разговара о развоју и унапређењу, него о пуком преживљавању и опстанку медија - Независни медији који критички извештавају о појавама у друштву први ће да нестану ако изостане пројектно финансирање едијском стратегијом усвојеном у септембру 2011. предвиђено је да се до марта ове године усвоји сет медијских закона који би прецизније дефинисали и уредили стање у овој области. Упркос томе претходна влада до тренутка када је морала да напусти политичку сцену није урадила ништа. Задовољила се тиме што је стратегија, после тешких преговора са медијском заједницом, усвојена и тако испуњен један од услова да Србија у то време добије статус кандидата за чланство у Европској унији. Након прошлогодишњих избора, и

конституисања нових органа извршне власти, ресорно министарство је формирало радну групу и почело да ради на изради пакета нових медијских закона иако се није знало колико ће их бити. Током времена искристалисале су се две могуће варијанте. Прва је предвиђала доношење закона о информисању и електронским медијима који би обухватао и јавне сервисе, а друга три посебна закона, о информисању, електронским медијима и јавним сервисима. Све време представници новинарских и медијских удружења са пажњом су пратили рад радне групе очекујући да се

испоштују постављени рокови. Прва два месеца ове године радило се на изради нацрта закона о информисању, а након јавне расправе наступио је двомесечени застој тако да се није знало шта се дешава са документом. Кад се крајем маја коначно појавила верзија нацрта, која се у многим елементима разликовала од оне која је била предмет расправе, изазвала је бројне недоумице и изненађења у медијској заједници, па су уследили протести након чега су неке ствари враћене, а неке нису. Председник Асоцијације медија Зоран Секулић као члан Радне групе

Фото: М. Радовановић

Зоран Секулић

МАГАЗИН 14.7.2013.

удружења више немају институционални оквир да прате шта се догађа нити да утичу на завршне верзије ових докумената. - Остаје да сачекамо да уђу у парламентарну процедутру, па да пробамо на други начин да утичемо кроз евентуално лобирање код посланичких клубова за подношење амандмана. Питање је ко ће од медија, због кашњења, дочекати ново медијско законодавство у Србији, јер су размере економске, финансијске и структурне кризе која потреса медијску сцену толике да више не можемо да разговарамо не само о развоју и унапређењу него о пуком преживљавању и опстанку медија – каже Секулић. Иако су објективни, квалитетни и независни медији идеали којима тежи већина демократских друштава рецепата за слободу нема и поред потребе грађана да буду добро информисани и на основу тога доносе мудре политичке одлуке. Медијску сцену у овом тренутку, према подацима Мисије ОЕБС у Србији, чини око 1.200 медија чији број стално расте упркос паду прихода од оглашавања чија је вредност у 2012. години процењена на 175 милиона евра. Међу њима су 664 штампана медија, 228 радио и 119 телевизијских програма, 20 агенција и 156 интернет издања. На суженом тржишту са великим бројем медија све је теже опстати. Посебно су угрожени медији који се сматрају независним, а који због начина извештавања губе приходе од оглашавања. Не добијају помоћ од државе и локалне заједнице па су стално изложени опасности од смањења прихода. Драгана Соломон, шеф медијског одељења Мисије ОЕБС у Србији сматра да је неопходно заштитити њихов опстанак пошто су они један од показатеља демократских тежњи државе. Основу медијске реформе представља Нацрт Закона о информисању који предвиђа укидање државног власништва над медијима са циљем да се ограничи могућност притисака, реши питање поремећаја на медијском тржишту и обезбеди виши степен финансијске и уређивачке независности. Рокови за предлагање медијских закона су прекорачени, а последњи рок за повлачење државе из власништва је крај следеће године, док 1. јануар означава датум преласка са буџетског на пројектно финансирање. Термин хитно није само фраза већ неопходност и нешто што треба озбиљно схватити да би медији наставили живот и након 1. јануара 2014. године, па

Фото: Медија центар

потврђује да су од почетка јуна одржана два састанка на којима су одбијени сви предлози медијске заједнице. Након двонедељног застоја, у коме није било познато да ли ова група уопште постоји, из ресорног министарства је коначно стигло обавештење којим се члановима радне групе захваљује на сарадњи. - Доставили смо завршне примедбе на верзију нацрта од 14. јуна и не знамо каква је судбина ни како ће изгледати верзија нацрта закона, јер је у току ескпертиза текста који ће бити упућен у Европску комисију на коментаре, па враћен да би био упућен на усаглашавање са другим министарствима и Канцеларијом за европске интеграције, а потом достављен Влади до краја јула. Тешко је да би могао да се нађе у скупштнској процедури пре септембра – објаснио је Секулић учесницима округлог стола који је уз подршку Фондације за отворено друштво организовало Независно удружење новинара Србије. Циљ округлог стола „Реформа јавног информисања: пролазно време“ је да широј јавности прикаже тренутно стање реформе медијског законодавства. И док постоји верзија закона о информисању нацрти закона о електронским медијима и јавним сервисима још нису дефинисани, па није могла да буде покренута ни јавна расправа о њима. Чак и ако би до ње дошло до краја овог месеца тешко да би са сигурношћу могло да се тврди када би ушли у скупштинску процедуру. Директна последица кашњења је, тврди Зоран Секулић, што се озбиљно доводе у питање првобитно планирани рокови за повлачење државе из власништва над медијима, прелазак на пројектно и укидање буџетског финансирања. Зато и није јасно да ли ће, као што предвиђа закон, од 1. јануара наредне године престати директно финансирање медија у државном власништву и да ли ће се прећи на систем пројектног финансирања медијских садржаја који су од јавног интереса. Није јасно ни да ли ће у предвиђеном року бити окончан процес повлачења државе из власништва у медијима и којим типом приватизације ће тај процес бити обављен, аукцијском или тендерском. Оно што посебно забрињава је шта ће се десити уколико ниједан о предвиђених начина промене власничке структуре не успе, да ли би могло да дође до поделе бесплатних акција или би државни медији, као што прописује закон, престали да постоје. Реформа касни, даљи ток је неизвестан, а престанком рада радне групе новинарска

14.7.2013.

МАГАЗИН

до краја ове треба расписати конкурс за пројектно финансирање које омогућава закон који би до тада морао да буде усвојен – каже Соломон. Очекује се да ће у процесу придруживања Европској унији посебна пажња бити посвећена државној контроли у заштити конкуренције, а поремећаји који сада постоје на медијском тржишту мораће да се отклањају и тежи стварању једнаких услова за рад свих медија, што не значи да држава треба да престане да помаже њихов рад. Државна помоћ би требало да се користи за финансирање медијских садржаја од јавног интереса које нико

други не производи. Наплата претплате јавног сервиса пала је испод 30 посто. Ситуација је драматична, а идеалних решења нема, а од државе се очекује да изађе са стабилним и дугорочним планом финансирња јавних сервиса како они не би престали да постоје. Потпредседник Независног удружења новинара Србије Драган Јањић сматра да ни 13 година после демократских промена друштво није у стању да изврши одговарајућу транзицију на медијској сцени. Ствари су се посебно искомпликовале након економске кризе, која је смањила општи

прилив новца, па је много већи значај оног дела средстава које држава издваја за јавно информисање. Тако овај новац постаје много важнији, па се долази до тачке на којој ће у догледно време моћи да опстану само они који добију паре. У таквој ситуацији интенција друштва треба да буде финансирање јавног интереса, а не помоћ медијима. - Средства се сада троше онако како то одговара одређеној гарнитури на власти. Новац се тако троши и за приватне медије који су у добрим односима са општином, па добијају паре и раде оно што им општина каже. Циљ

реформе није само излазак државе из власништва, већ промена система по коме се новац упумпава из политичких разлога. Два основна циља су да грађани буду на добитку и не финансира промоција скупштине општине, председника, или било кога другог, него да се финансира нешто што је јавни интерес. Власт треба да одреди шта је интерес и да се на основу тога праве пројекти. Други је да се на тржишту створе равноправни услови за све. То није само захтев европске будућности, већ захтев без кога нема развоја – сматра Јањић. Новац се одувек, а сматра се да ће то бити и убудуће, користио као сред-

ство за утицај и притисак власти на медије. Да би се то избегло држава не сме да форсира само своја јавна предузећа, па је и то разлог за захтев да се финансира јавни интерес. И поред свега постоји бојазан да на време неће моћи да буду усвојени механизми који би обезбедили транзицију и промену начина финансирања. Зато се очекује да ресорно министарство, у сарадњи са медијским асоцијацијама и удружењима, дефинише минимум правила за комисије које ће одлучивати о расподели новца. Тако би се избегло, верује Јањић, да локална самоуправа као јавни интерес прогласи пренос свих седница скупштине и на то потроши

највише паре. Иако је један најболнијих задатака реформе успостављање услова за фер тржишну утакмицу свих медија постоји бојазан да системску равноправност никада нећемо имати. Председник АНЕМ-а Саша Марковић преноси информације из Брисела да медијска реформа није заборављена и да је неопходно убрзати рад на медијским законима, јер постоје реални страхови да ће рокови бити прекорачени. Иако је још 2007. године Закон о приватизацији предвидео да сви медији у Србији буду приватизовани променило се неколико влада, а процес још није завршен. Т.Р.

14.7.2013.

МАГАЗИН

Миланко Даниловић

Краљевачка медијска сцена

НАЈВЕЋА ЖРТВА ДЕМОКРАТСКИХ ПРОМЕНА (2)

- Иако се каже да је новинарска професија тешка, да се прави велика селекција а пролазе најбољи, данас је лакше запослити се у некој новинској кући него било ком јавном предузећу или установи, чак и на местима која траже најнижу квалификацију. Они који нигде не могу да нађу посао наћиће га у медијима, јер их тамо чекају и ретко ко их одбија. Најчешће их држе по неколико месеци без плате док револт и незадовољство не достигну кулминацију и сами престану да раде

МАГАЗИН 14.7.2013.

раљевачко дописништво Радиотелевизије Србије је, по свим мерилима, одувек важило за једно од најбољих у Србији о чему сведоче бројне награде, али се продукцијска криза због, помањкања пара, све више осећа и овде. Телевизија је у тешкој ситуацији и без трајнијег решавања начина финансирања веома тешко може да опстане. Упркос свему запослени се труде да одговоре на све изазове времена објективно и на време извештавајући о догађајима у Краљеву и околини. Иако је потребама посла принуђен да прати различите догађаје Миланко Даниловић признаје да највише воли да пише о обичним људима, тешкој ситуацији и драматичним догађајима у некој породици. Задовољство се посебно појачава у ситуацији када извештавање некоме помогне да реши животни проблем. У незаборавном сећању остаје прича о малом Стефану Павловићу из Прогорелице који је, пошто су га напустили отац и мајка, наставио да живи са дедом Душаном. Као боемска душа деда је знао да се запије у селу, а Стефан пође да га тражи, па се отварала дилема ко кога чува. Кад је требало да буде послат у дом за незбринуту децу рекао је да неће, јер мора да чува деду. Нису била ретка ни путовања на југ Србије и помоћ колегама у бројним дописништвима тог дела земље. - Никад не могу да заборавим да сам само неколико дана пред бомбардовање у марту 1999. године био на југу и из уста тадашњег начелника Генралштаба Небојша Павковић чуо кад је војном врху у касарни у Бујановцу саопштио да је рат неизбежан. Запамтио сам да је као врхунски командант окупио војни врх и испред војних карти рекао да ће они који то хоће бранити отаџбину по цену живота. Ко неће има времена да размисли док не стигне кафа, да скине униформу и оде из војске без икаквих последица. Нико није отишао – каже Даниловић. Обилазили су тих дана домаћи новинаре положаје војске која је била спремна на агресију. Пролазили су на само неколико метара од ровова,

поред тенкова и војске која је тако добро била камуфлирана да се готово није ни примећивала. Ма колико тежак и неизвестан новинарски позив омогућио је присуство значајним догађајима и познанство са широком лепезом најразноврснијих ликова. У време када је објављена вест да је умро певач Станиша Стошић Миланко Даниловић се задесио у Врању. И данас драгоценим сматра искуство које је стекао гледајући како један град испраћа свог великана. Иако из сиромашног краја интересовање за одлазак на сахрану било је толико да није било довољно аутобуса који би их повезли. Још веће изненађење била је чињеница да се само годину дана касније обрео у Врању на тргу који је носио име познатог певача. - Упознао сам интересантне људе, трубачке звезде које живе у ромској махали, у окружењу споменика Бакији Бакићу. Видео сам шта за менталитет и те раздрагане душе у том крају значи кад стигну победници из Гуче. Ми не знамо тако да се радујемо и то је тешко описати. Упознао сам унуку популарне Коштане Малике Еминовић, Џику Денковић која живи у Врањској Бањи, али и Лелу Врањанку којој је посвећена позната песма, а сазнао и како је песма настала на једном балу у Врањској Бањи – каже Даниловић. Посебно велико интересовање јавности привукла је легендарна репортажа о монаху и вуку, а Даниловић је први који је успео да дође до монаха Амбросија и придобије га да проговори о необичном пријатељству. Нешто раније чуо је од свештеника из студеничког краја да у Ковиљу живе монах и вук. Па иако је у телефонском разговору пристао на снимање није био спеман да говори о необичном пријатељству. Цитирањем речи апостола Павла, да је вера поуздана извесност о ономе чему се надамо и уверење о стварима које не видимо, успео је да утиче на монаха да исприча причу коју је на сајту РТС-а видело више од 50 хиљада људи пре него што је стигла наредба црквених власти да се вук склони. На велику жалост монаха вук је смештен у азил у Ђурђеву

код Новог Сада упркос чињенице да је 25 хиљада људи потписом тражило да се врати. У азилу Монике Брукнер из Швајцарске нашао се вук међу стотинама паса луталица али више, сведочи Даниловић, није имао блистав изглед и лепоту какву је имао у природном окружењу. Зиме на Рудну са температурама испод 20 и више степени негативног дела Целзијусове скале увек су привлачиле пажњу медија. У таквом беспућу живео је деведесетпетогодишњи горштак са мачком чекајући са мештанима да се до последњих кућа пробије по која машина и омогући деци одлазак у школу. Приче за причом ређале су се оне о последњем ђаку основне школе у Пропљеници, најстаријој крчмарици у краљевачком крају Нади Милутиновић из Гледића, крчмару Александру Сарићу са Чемерна и многе друге. Искусни новинар сведочи о последњих неколико година које су медије довеле у готово безизлазну ситуацију. Волео би, каже, да доживи да се ситуација промени, понајвише због људи који су у медијима запослени, али нема наговештаја да би тако нешто мгло да се догоди у скорије време. Бројнима који су при опредељењу за будући позив тражили савет препоручивао је да се руководе оним што долази из срца, јер ту могу највише да пруже. Ако човек нешто воли, каже наш саговорник, најпоштеније је и најискреније према њему, породици, окружењу и друштву да ради оно где може да пружи највише. Понекад се покаје што је некога усмеравао на тај начин иако има и оних који су послушали савет. - Иако се каже да је новинарска професија тешка, да се прави велика селекција а пролазе најбољи, данас је лакше запослити се у некој новинској кући него било ком јавном предузећу или установи, чак и на местима која траже најнижу квалификацију. Они који нигде не могу да нађу посао наћиће га у медијима. Тамо их чекају и ретко ко их одбија. Најчешће их држе по неколико месеци без плате док револт и незадовољство не достигну кул-

14.7.2013.

МАГАЗИН

минацију и сами престану да раде. Онда долазе нови и тако све у круг, па верујем да је на стотине људи прошло кроз краљевачке медије – каже Даниловић. Узроци незавидном положају готово свих медија, и оних који су у њима запослени, лежи пре свега у промени власничке структуре. Чињеница је да су се у више од четири петине свих приватизација које су извршене на погрешан и лош начин нашли и медији. Десило се то у време када је било веома атрактивно бити власник радио или телевизијске станице што је понело бројне скоројевиће који су грлом у јагоде похрлили ка куповини медија без и минимума знања неопходног за рад. - После нестанка „Ибарских новости“ велики број сјајних професионалаца и добрих новинара у Краљеву остао је без посла. Само мали број њих успео је да се негде задржи, а неки нису могли да се снађу у новој ситуацији у којој је све девалвирано и за 70 посто. Разумем и власнике медија који су у тешкој ситуацији, јер немају где да зараде на тржишту кад је земља осиромашена, а предузећа у тешкој ситуацији. Иако свако има право да има телевизију и радио са исксутвом које имам могу да кажем да су многи ту залутали. Ако могу да опстану свака им част, али није добро да опстају по сваку цену тако што се дугује људима који немају од чега да живе, да путују, да купе сендвич кад пођу на терен, а приме плату са закашњењем од неколико месеци уз дуговања за струју, телефоне, комуналије – сматра Даниловић. Очи запослених у медијима упрте су у државу која се окренула решавању судбински важних питања. У таквој ситуацији тешко је поверовати да би неко могао да посвети више пажње и помогне медијима упркос захтевима који долазе из Европе, а везани су за хармонизацију бројних закона, међу првима онима који регулишу област информисања. Кад се у готово безизлазној ситуацији нашао јавни сервис Србије који располаже највећим и најсигурнијим примањима илузорно је

говорити о стању у локалним медијима. Приватизација „Ибарских новости“ била је преурањен корак, у читав процес ушло се неопрезно и брзо, без много размишљања о последицама, а о кредибилитету првог власника илузорно је говорити. У исто време бројне друге локалне средине успеле су да задрже првобитни статус медија који је обезбеђивао нешто извеснију судбину запослених у њима. Иако на слободном тржишту и слободној утакмици право на учешће има свако у тешкој економској ситуацији у каквој се налази Србија, Краљево посебно, четири телевизијске и неколико радо станица је превише. - Локална самоуправа чини и више од реалних могућности и мојих очекивања, а улагање у медије је више социјални аспект него потреба. Непојмљиво је да три телевизије врше пренос заседања Скупштине града. Мислим да је то лако објашњив потез и жеља да свима учине, да буде мир у кући, да их имамо и то је све. Мислим да се ту ради од случаја до случаја, утицаја до утицаја и тако иде од буџета до буџета. Ако је неко исказао веће незадовољство обећа му се ребалансом да ће то бити испеглано, али системског решења нема, а вероватно ни власници медија не чине искрен напор да помогну људима у власти и да на почетку године понуде стратегију и кажу шта ће ко да прати. Прича се о пројектном финансирању, а не зна се ко ће да одмери да ли је важније да неко представи проблеме Мланче и Тавника или Чика Љубину улицу. По мени у комисији која одлучује треба да буду представници свих странака, власти и опозиције, и процене ко ради коректно, а не ко је ближи властима – каже Даниловић. Информативним програмима све четири краљевачке телевизије доминирају извештаји са конференција за штампу без којих би, верује наш саговорник, било тешко попунити програм. Најдубљу кризу ипак доживљава писано новинарство, а само су још старије генерације задржале навику да се информишу из новина. Уз констатацију

да су новине у кризи и у много богатијим државама тешко је очекивати промене у Србији која је додатно ослабљена економском положајем становништва. У таквој ситуацији све наводи на размишљање да би на нашим просторима информисање у будућности могло да се сведе на кратке информације без озбиљнијих аналитичких текстова. - Неће бити Мирослава Радојчића, Ђуке Јулијуса, Душана Пешића, Сергеја Лукача, нити нечега што долази од интелигентне генерације, зато што то диктира време у коме живимо. Биће све мање прича о малим људима, а новинарска пажња биће усмерена само тамо где власник медија буде имао интерес и где може да оствари бар зрно профита. Судбина обичног човека ће, као што је случај у савременом друштву, доћи у запећак и неће интересовати никога – каже Даниловић. Бројни краљевачки медији заслужују више од 12 милиона динара колико је градским буџетом планирано за ову годину. Пара, верује, има али нису распоређене на прави начин и често се неоправдано троше у јавним предузећима која се финансирају из градског буџета. Трошкови само у једном јавном предузећу годишње, на путовања која нису директно везана за основну делатност, достижу износ већи од милион динара што је десети део онога што из исте касе добијају сви медији. Јавна предузећа се мегаломански понашају и троше значајна средства на радничко-спортске игре, скупе осмомартовске и новогодишње поклоне и прославе, репрезентацију, мобилне телефоне и друго, па нико није спреман да се одрекне ни дела привилегија које би у многоме могле да допринесу побољшању информисања. И док постојећи медији имају огромне проблеме око трошкова, радницима се годинама не уплаћују доприноси, а судски процеси су у току о неком укрупњавању не треба размишљати јер сви мисле да су најбољи. - Ако будемо богати и овај проблем сам по себи биће решен, а када ћемо

бити питање је. У Краљеву немамо ни једну здраву инвестицију, и то је највећи проблем у овом граду, а само са економским помацима и здравим инвестицијама можемо да очекујемо неки бољитак за медије. Ако тога не буде морам да признам са тугом да ће многи нестати. Младост је предност и привилегија, и ја им на томе завидим и желим сву срећу. Младима бих једино саветовао, ако савет вреди, да се лише сујете и послушају старије, чак и оне који су у пензији, попут Воје Благојевића, Милана Глишовиића, Марка Марковића и других. Ако то не буду урадили биће само микрофон пред лице и „шта ви мислите о томе“ – каже Даниловић који је током дуге новинарске каријере сарађивао у бројним листовима. Почео је одмах после Школе резервих официра у листу Сарајевске армијске области „Народни борац“, а наставио у „Народном фронту“, „Народној армији“, „Националу“ и другим. Међу бројним наградама које је добио за новинарски рад посебно место заузима последња која носи име капетана Мише Настасијевића. - Био сам хваљен и критикован, а кад погледам са ове дистанце мислим да је и једног и другог било у довољној мери. Остаје да ме памте више по хвалама него критикама, а посебно бих поменуо период кад сам био директор и главни и одговорни уредник. Волео бих да сам више самокритичан, али власт која је дошла после 1996. и 2000. године готово ни у чему ме није демантовала у уверењима, нити ми дала за право да су направили било шта добро за ову земљу – каже Даниловић. Новинарство је лични избор без обзира што је био у ситуацији да бира много лакши, удобнији, комфорнији и боље плаћен посао. Ситуација у којој се налази новинарска професија повод је за озбиљно размишљање да ли би се тиме бавио да је на почетку каријере. Зато ваљда ни својој деци ни по коју цену није дозволио да се баве њом. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Концерт Уметничког ансамбла „Станислав Бинички“

МУЗИКОМ О

МАГАЗИН

14.7.2013.

- Пред малобројном публиком у Дому Војске Србије, коју су углавном чинила војна лица и чланови њихових породица, Уметнички ансамбл „Станислав Бинички“, након извођења најразличитијих композиција од класике до народних песама, добро загрејао дланове присутних

оводом Дана Друге бригаде Копнене војске, у Дому Војске Србије одржан је концерт Уметничког ансамбла „Станислав Бинички“. Пред не тако великим бројем посетилаца, руководилац оркестра, диригент мајор мр Игор М. Митровић, говорио је о резултатима које је овај ансамбл постигао и композицијама које се налазе на репертоару. Поред дела класичне светске и српске музике, присутни Краљевчани, претежно војна лица и чланови њихових породица, са посебном пажњом пратили су обраде

српских народних песама. Давне 1899. године, 26. септембра, наредбом Краља Александра I Обреновића, формиран је први симфонијски „Београдски војни оркестар“, који ће деловати непосредно под министром војним. Један од утемељивача овог Оркестра био је и Станислав Бинички, композитор, војни капелник, организатор музичког живота у Србији, аутор прве српске опере „На уранку“ и патриотски надахнутог „Марша на Дрину“, који је 1899. године као диригент стао на чело

„Београдског војног оркестра“, претече данашњег Уметничког ансамбла Министарства одбране. Ансамбл „Бинички“ достојно носи његово име и деценијама наставља племениту мисију, упоредо афирмишући музику из наше и светске музичке баштине. То је уједно и први организовани облик музичког стваралаштва у Србији из којег су, неколико деценија касније, настали и други оркестри, Оркестар београдске опере (1920), Оркестар београдске филхармоније (1923) и Радио оркестар (1927).

ОКО СВЕТА

Поред маршева и форми везаних за Војску, војне музике извеле су први пут код нас оперу, оперету, симфоније, ораторијуме. Музика коју изводи Ансамбл снимљена је на преко 300 грамофонских плоча, касета и ЦД-а. На тим снимцима налази се више од 2.000 разноврсних композиција, које представљају својеврсну музичку антологију. Уметнички ансамбл МО „Станислав Бинички“, који данас чине симфонијски и естрадни оркестар, учествовао је на

многобројним музичко-сценским свечаностима и фестивалима као што су БЕМУС, БЕЛЕФ, Мокрањчеви дани, Дубровачке летње игре, Нишке хорске свечаности, Охридско лето, Мермер и звуци, Сплитски фестивал, Слободиште у Крушевцу, Велики школски час у Крагујевцу... Остварујући богату сарадњу са институцијама из иностранства, Ансамбл је гостовао у Белгији, Швајцарској, Аустрији, Бугарској, Чехословачкој, Пољској, Италији, Мађарској, Румунији,

Немачкој и Русији, где је имао чак 80 концерата. Пропутовао је на десетине хиљада километара и извео око 7.500 разноврсних музичких програма, пред више од 5.000.000 посетилаца, и преносио славу музичког блага широм наше земље и већине европских земаља. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Краљевачка музичка сцена

БЛУЗ ПРОШАРАН НАРОДЊАЦИМА

МАГАЗИН

14.7.2013.

(2)

акон осам година међу народњацима непоправљиви блузер Александар Томовић Томке одлучио је да се врати музици коју воли. Покушавао је то и много пута радније, али без успеха јер није могао да пронађе довољно аргумената којима би утицао на друге музичаре да донесу сличну одлуку. Тек 2009. године успео је да наговори двојицу проверених рокера да му се придруже у покушају да на краљевачку музичку сцену донесе нешто ново, рок музику са елементима блуза. Бас гитариста Марјан Цапудер Цапо и бубњар Драган Денчић Соле, са већ завидним искуством у различитим областима музике, показали су довољан ниво храбрости да се упусте у још једну међу бројним авантурама чији су актери били током вишегодишњег бављења музиком. Само три дана било је довољно да се постигну договори око свих детаља, а четвртог крене са пробама. Уз оно што су сва тројица раније свирали на репертоару су се нашле композиције ББ Кинга, Алберта Кинга, Стив Реј Вона... Иако је поприлично искуство била пристојна гаранција за добар звук наступ пред публиком се у многоме разликује од оног на пробама у гаражи, а прва прилика за наступ указала се на тада једином сплаву Атос усидреном на левој обали Ибра у непосредној близини Кајак клуба. Прва свирка је била и повод да се изабере име под

којим ће се наступати, а након бројних предлога прихваћен је „Гудвил“, мелодични и звучни назив чији је превод адекватан музици са репертоара бенда. Ређају се наступи поводом различитих манифестација у центру града, а потом позиви познаника из Чачка, Крагујевца, Новог Сада, Београда, Ниша, Костолца, Велике Плане, Смедерева... Поред најразличитијих клубова „Гудвил“ је од оснивања највише наступао на различитим мото скуповима широм Србије. Онако како је кренуло прве године настављено је, а траје и данас. Томке се свих ових година по много чему разликовао од других музичара. Па иако је током времена музику изводио на све бољим инструментима један је од ретких који није робовао познатим светским маркама. Поред чињенице да за оне најскупље није никада било довољно новца, нити могућности да се на суженом и осиромашеном тржишту инвестиција отплати, више од самог бренда значило је то колико добро гитара легне у руке. Ако се томе дода мало ината и жеље да се разликује од осталих онда није ни чудо да је најбоља гитара коју је имао полуелектрични фендер резонатор, слајд гитара код које се звук производи уз помоћ клизача који се ставља на прсте. Тако се добија специфични блуз тон без кога ова врста не би била то што треба да буде. Никада, каже, није куповао скупе инструменте а и остале

МАГАЗИН 14.7.2013.

две гитаре су само верне копије познатих светских марки. Од када су почетком 2010. године почели интензивнији и све чешћи наступи „Гудвил“ је три пута учествовао на „Хард рок сешну“ у Дому друштвених организација. - Свирали смо испред Дада Топића, „Атомског склоништа“, „Дивљих јагода“, „Краљевског апартмана“, „Ју групе“. Увек смо оставили добар утисак јер имамо конкретну блуз и рок свирку и не шарамо, а кад кажете „Гудвил“ тачно знате шта ћете да чујете. Сличног звука у Краљеву нема, има га у Београду а негују бендови који интернационално искуство стичу на међународним фестивалима – каже Томке. Иако добро увежбани на бројним свиркама у континуитету свака следећа је повод за озбиљну пробу условљену чињеницом да се сваки пут свира различит репертоар на коме се тренутно налази више од 80 песама. Да ли се на наступу изводи блажа или тврђа варијанта зависи само од места и састава публике пред којом се наступа. Блуз рок, објашњава Томке, представља тврђу варијанту од чистог блуза који подразумева спорије блуз тонове. Иако тврди да није имао идола коме би се клањао као икони не негира да има оних који су утицали на његово музичко сазревање. Гитару је учио од Ерика Клептона, мада у онима који су оставили трага на музицирање не заостају ББ Кинг, Стив Реј Вон, Алберт Кинг, Гари Мур, Џони Винтер и коначно Џо Бонамаса. То су музичари које је слушао од тренутка када је први пут на таласима Радио Београда 202 случајно открио звук блуза. - Никад се нисам трудио да им приђем и да их копирам. Слушам песму више пута, а ако ми се допадне и остави утисак, покрене црва који каже да је то добро, па почнем да анализирам. Од почетка до краја слушам хармонску деоницу, а потом текст и глас, па соло импровизације. Слушам без гитаре, а кад угасим тон узимам је и на основу онога што сам чуо свирам своју верзију, хармонски исто али у својој интерпретацији која може да буде рит-

мички мало померена, јер блуз углавном захтева импровизацију и никад се не свира на исти начин – објашњава Томке. Иако за савладавање хармонских елемената није потребно више од пола сата да би био потпуно сигуран потребно је много више времена, а сигурност се стиче свакодневним вежбањем током кога долазе нове идеје, поједини елементи учвршћују а други одбацују. Ни после толико година бављења музиком нема дана да Томке, без обзира да ли наступа или само вежба са колегама, не узме гитару у руке. Први контакт има већ у првим часовима новог дана док уз јутарњу кафу пребира по жицама акустичне гитаре. Кад год то дозвољава време, а чешће и финансије, као ни бројни други музичари не пропушта концерте значајних светских имена која су оставила значајан траг у музици коју волу. Више то, признање, чини из жеље да их види него да чује музику коју је толико пута слушао. Зато је и искористио прилику да буде у близини Ерика Клептона, Џое Кокера, Џони Винтера, Зи Зи Топ, Пол Роџерса, Вајт снејк... - То су људи који свирају из срца, а енергија коју дају је нешто посебно. Кад осетим ту енергију не морам ни да слушам музику. Приметим и кад понекад погреше, али је то небитно јер живи људи нису машина. Гледао сам Стинга кад су чланови бенда почели да свирају једну песму, а он да пева другу. Фалширао је три песме, али и то је природно. Смеје се сам себи јер зна да је погрешио, али су то доживљаји који се памте и то је симпатична ствар. Идем да их видим, обратим пажњу и на оно што ни је битно, а посебно на музичаре који га прате. Посматрам њихов однос према послу од држања инструмента, опхођење према инструменту и понашање на сцени музичара који нису главне звезде. Џое Кокер има два пратећа вокала и мислим кад би певали без њега сви би били задовољни. Кад запевају такве певачице ми се најежимо, а он је гестикулацијама и гласом дотакао небо – прича Томке. Посебан утисак је, признаје, оста-

вио Џони Винтер који је у то време имао више од шездесет година. Па иако је све време као кип седео непомично на столици, доведен на сцену у колицима, само прсти који су се померали стварали су звук који заувек остаје запамћен. И баш такви који су оставили значајан траг у музици заслужују посебну пажњу и утичу на формирање музичког укуса млађих. Још у време кад је као дванаестогодишњак почео да слуша музику блуз је постао главна преокупација и чврст темељ који је дозвољавао да све друго може да се мења, само то не. Зато је ваљда повремено више пажње поклањао хард рок и хеви металу, групама Дип Парпл, Леде цепелин, Вајт снејк, Јураја хип, Реинбоу. Слушао је Моторхед, Саксон, АЦДЦ, Ајрон меиден, а касније сладуњавије рокере Бон жови, Јуроп и друге. Тек од тренутка када је почео да свира посебна пажња усмерена је према гитаристима. - Музика је била најкреативнија осамдесетих година, а ми смо упијали све што се дешавало. Морали смо да се сналазимо да дођемо до одређене плоче док је то данас много лакше. Али, више нема срца, душа се изгубила и нема нагона за истраживањем музике. Нема човека који је рокер јер сви раде све. Кад погледам децу на улици могу тачно да знам шта слушају, а гледају само ТВ „Пинк“ и од музике Владу Георгијева, Жељка Васића, Жељка Јоскимовића, музику кратког даха која нема душу. Ми помињемо бендове из осамдесетих који и данас живе, и ко зна колико ће још, а ово што је кратког даха се заборави и више нико не свира – каже Томке и потврђује да је блуз присутан у Краљеву више од 40 година. Живеће док год он и другови буду свирали уколико се до тада не појави неко нов. А међу младим Карљевчанима има оних који врло добро свирају, који имају место на музичкој сцени, али недостаје мотивација која би појачала ентузијазам. Више од свега недостаје адекватан простор за наступе, а ових дана одржан Рок фестивал „Хепицентар“ једна је од ретких прилика да покажу докле су стигли у

14.7.2013.

МАГАЗИН

савладавању музичког знања. И док су пре само деценију или две краљевачки рокери пекли занат у свом граду да би каријеру наставили у другим градовима овде више, тврди Томке, нема места на којима би могли да свирају они који тек почињу. „Дечја радост“, „Говорна мана“, „Високи напон“ су бендови млађе генерације са одличним и разноврсним репертоаром хард рок, блуз и домаће забавне музике. - Баве се тиме и то одлично раде, али у Краљеву немају простор па одлазе на страну. Упркос томе рокенрол неће да умре док год има и један бенд који је свира ту врсту музике. Иако се размишљања разликују долазе млађи који ће увек имати публику – сигуран је Томке. Баш некако у време када је било потребно определити се између музичког и неког другог образовања живели су Томовићи у Смедеревској Паланци, а Томке тек кренуо у музичку школу. Пресељење у Краљево и период прилагођавања новом друштву учинили су да у други план стави овај део активности који никада није настављен. Много година касније и даље тиња жал за временима када се могло стећи образовање које би много олакшало ход ка врховима музичке сцене. Онима који у данашње време воле музику и размишљају да јој се озбиљније посвете, а нису довољно спремни да се у музичким школама баве класиком, на располагању су бројне школе готово свих инструмената до којих се

може доћи уз помоћ интернета. И док се некада давно много пута вртела плоча са које су допирали звуци нових композиција у данашње време се, каже наш саговорник, основна знања потребна за почетак могу стећи за мање од месец дана. - Као што човек има карактер, име и презиме, тако мора да препозна себе у одређеној врсти музике и определи се за њу. Ја сам се препознао у блузу, мене препознају по томе и ту нема даље приче. Сваштарење не води ничему, јер не можете да будете у свему добри. То потврђују и све велике звезде које имају правац којим се баве. Уз то младима је потребно да буду истрајни и покажу велики рад и вољу за вежбањем. Грејао сам столицу много сати, навијао сат да бих устао ујутру раније да вежбам и то ми је било као радно време. Инструмент мора да се воли и у сваком моменту препозна да ли је одсвиран тон баш онај који си у датом тренутку очекивао – објашњава Томке. Толика љубав и посвећеност музици наводе на размишљање да ће свирати док год то физичке могућности буду дозвољавале. Бројне предрасуде да са годинама опада квалитет извођења на најбољи начин демантују Би Би Кинг који је са 86 година живота

успешно наступао широм света, Џое Кокер на крају седме деценије живота наступао Београду, а од тога нису далеко ни бројни други музичари. Одбацујући сваку могућност да године могу да промене однос према музици тврди да има своју причу и посебан свет у глави без предрасуда према годинама. Музика, подсећа Томке, може само да подмлади музичара који је временом све зрелији. Као најлибералнија грана уметности, којој нема краја, доприноси и данас да сваким даном сазрева све више и достиже све виши ниво квалитета. Са посебним поносом Томовић истиче да је „Гудвил“ једини бенд у Србији који је ову врсту музике свирао и у музеју, али и да већ 15 година успешно сарађује са професором музике Сашом Филиповићем. Уз гитару и клавир наступају свуда где публика тражи блажу, тишу, лепшу и за уво пријемчивију врсту музике. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Александар Томовић Томке

14.7.2013.

МАГАЗИН

Историја џеза у Народном музеју

АХ ТАЈ ЏЕЗ

Фото: М. Радовановић

- Изложба „Џез у Краљеву“ посвећена најзначајнијим догађајима и именима која су обележила период од 1937. године, када је одржан први џез концерт, до данашњих дана када велики број младих Краљевчана наставља традицију ове врсте музике широм

Џез оркестар „Металац“, Хотел Жича 1952.

една од пратећих манифестација трећег по реду Интернационалног џез фестивала „ЏезИбар“ била је изложба краљевачког Народног музеја, чији су аутори виши кустос Мирјана Савић и уметнички директор фестивала Михајло Блам. Изложба је наставак оне која је одржана претходне године, а за тему имала развој џеза у Србији до Другог светског рата. Овогодињша изложба обрадила је период за време и после Другог светског рата. Џез је у ове крајеве стигао далеке 1937. године када се, након отварања Фабрике авиона, у Краљево доселило око 200 француских породица. Међу европским навикама Француза, које су се односиле на моду, исхрану, играње тениса и слично, нашла се и она која је укључивала задовољавање потребе за одређеном врстом музике, овога пута џеза чији су се звуци зачули прво по хотелима и на игранкама. Осека је наступила већ прве ратне године, по-

МАГАЗИН

14.7.2013.

себно након трагедије коју је град доживео у октобру 1941. Непосредно по завршетку рата, капелник Михајло Дреловски основао је оркестар који је имао доста успеха између 1948. и 1952. године, а наступао је и у београдском Коларцу. Међу првим који су се формирали независно

од институционалног дела био је оркестар гитаристе Косте Николића -Колета, поред кога је од 1949. године на пробама у кући породице Лазаревић у Хајдук Вељковој улици трубу свирао Миша Мијатовић, а тромбон Милорад Недељковић. Експанзија џеза у Југославији одра-

Забавни оркестар Косте Николића Колета, 1949.

Ансамбл „3+3“ 1968.

зила се и на Краљево, у коме се уз помоћ радио апарата слушао програм „Гласа Америке“, „Радио Монте Карла“ и других који су били једини начин да музичари чују, а потом уз италијанске шлагере усвоје прве џез стандарде. Стандарди су се прихватали спорадично све до појаве Јоже Добровца, члана Биг бенда Радио Љубљане, који је на одслужењу војног рока у Краљеву провео три године. Током боравка, каналисао је музички потенцијал и љубав према џезу, а први џез концерт одржан је августа 1955. године у башти Дома ЈНА. Добровац, који је свирао тенор саксофон, радио је аранжмане у стилу Глена Милера, а први концерти оставили су траг у свести и каналисали музичку енергију која је утицала на појаву других састава, који су на репертоару, у мањој или већој мери, имали џез стандарде. Један за другим настајали су Секстет „Слога“, Оркестар „Новица Јолић“, Секстет браће Мијатовић, Квртет

Мише Недељковића, Секстет Жарка Јосиповића Шкуле, „Дикси бенд“, бенд Лазара Тошића, оркестри „Индекс“, „Магнохром“, „МГ, „МК“, „Метроном“, „Металац“... - Крајем четрдесетих почела је да се ствара самостална музичка сцена захваљујући ватрогасном оркестру, који је уступио инструменте Индустријској школи из које је потекло језгро музичара које се касније надограђивало. Џез је свирало петнаестак бедова, сви су трајали врло кратко, а музичари су се мењали све до 1967. године када се појавио „3+3“ који је читаве 4 деценије био носилац музичких дешавања. Кроз састав од три ожењена и три неожењена члана, настао од ансамбала „Вршњаци“ и „МГ“, продефиловало је преко 140 музичара који су изводили музику различитих жанрова, староградске, народне, евергрин и џез композиције – прича Савић. У првој постави ансамбла „3+3“

саксофон је свирао Веља Обрадовић, клавијатуре Реља Петровић, трубу Миша Мијатовић, гитару Зоран Ђорђевић, бас гитару Момо Митевски и бубњеве Вујадин Исаиловић -Куки. Први ангажман имали су у Врњачкој Бањи, а свирали матинеа у времену од 17 до 18 и игранке од 22 до 2 сата ујутру. Игранке су се одржавале у Дому ЈНА и Електрокомбинату, где је каријеру отпочео и Лазар Тошић, који је касније направио фасцинантну каријеру и свирао са најзначајнијим именима џез музике у свету, а 1996. године проглашен за најбољег бубњара. Пола века касније, Краљево поново има бубњаре светског гласа, Александра Тошковића, који предаје на џез одседку Музичке академије и Петра Јањића студента мастер студија на Мекнели Смит колеџу у Минеаполису. „3+3“ свирају активно до 1981. године, а поново се на иницијативу Томислава Шћекића 2000. године окупљају као „Евергрин бенд“. Иако је

МАГАЗИН

14.7.2013.

Џез бенд Dixi, 1959.

планирано да то буде годину дана раније, бомбаровање Југославије одложило је почетак рада. Захваљујући педантној евиденцији Веље Обрадовића и Томислава Шћекића, на најбољи начин је осветљен најранији период рада, током кога је бенд имао 333 наступа на којима су се појавила 33 музичара. О постојању џеза у Краљеву постоје бројна опречна мишљења, а већина заступа став да се о џез сцени не може говорити, јер то што се годинама свирало и није прави џез. Полазећи од доста либералне дефиниције, да је џез сажето име за музичке стилове који одликује покушај креативне импровизације на задату тему, преко основе сложеног и константног текућег ритма и европске хармоније, уз преклапање различитих стилова у џезу, аутори изложбе изводе закључак да џез у Краљеву заиста постоји још од пре Другог светског рата. - Можемо да кажемо да је џез континуирано постојао у Краљеву, некад само у траговима, више од шест деценија. Златне године су педесете и шездесете, а почетком седамдесетих јавља се као саставни део репертоара хотелских бендова. Када се свирао у

Краљеву и околним бањама, обавезан је био уводни музички блок, који је трајао сат времена, а подразумевао латино музику, евергрин и неке џез стандарде. Радосалав Мијатовић сведочи да је Група „Јеж“, која свира народну музику, на репертоару имала и композиције Луја Армстронга – каже Савић. Осамдесетих година прошлог века долази до осеке, али се једна варијанта џеза и даље негује, а Зоран Милојчевић -Чомбе оснива Трио „Квартет“, који по многим краљевач-

Аутор изложбе Мирјана Савић

ким локалима и бањама све до 1987. године изводи класичну, евергрин и џез музику. Деведесетих година, у данашњем Мултимедијалном центру „Кварт“, организована су гостовања квалитетних музичара, а свирали су Јован Маљоковић, Лазар Тошић, сестре Ковач, Васил Хаџиманов, тако да континуитет постоји, јер је до краја деведесетих година постојао џез клуб у Улици цара Душана. Џез је присутан у клубовима у Улици цара Лазара, „Статусу“ и другим локалима преко различитих носача звука.

Мирјана Савић сведочи да почетком двадесет првог века долази до екпсназије џеза. Почела је две године раније, када је основан џез оркестар Музичке школе Стеван Мокрањац, који је 2003. године добио формацију биг бенда. Најзаслужнији за његово оснивање су професори хармоније Срђан Радосављевић, који руководи радом оркестра, и Саша Филиповић, који је четири године свирао у франкфуртским џез клубовима. Бројни Краљевчани су након студија у иностранству започели интернационалну каријеру, а међу њима се посебно истичу пијаниста и диригент Чедомир Поповић, који ради у Норвешкој, пијаниста Владан Мијатовић, који после бројних награда освојених у Немачкој свира у Њујорку, Петар Јањић који широм Америке наступа са најпознатијим светским музичарима. Владимир Мандић је 14 година био члан Биг бенда Радио-телевизије Србије, а још као студент прве године трубе, позван у бенд и свирао са највећим светским именима, а сада је члан оркестра Позоришта на Теразијама. Посебан део изложбе посвећен је деци краљевачких музичара, која су увелико превазишла музичко образо-

вање својих родитеља. Кћи Реље Петровића, Јованка, је професорка клавира, син Веље Обрадовића се после завршене средње музичке школе определио за професионално бављење музиком, а Владан је најуспешнији представник музичке породице Мијатовић. Син Томислава Шћекића, Зоран, у петој години је почео да свира гитару, школовао се у Аустрији и Шведској, сада је професор гитаре на џез академији у Загребу, а руководи програмом рада Биг бенда Хрватске радио-телевизије. Током последњег боравка у Краљеву, у мају ове године, склопио је уговор о сарадњи са Музичком школом. Трио из Граца чине они који су дипломирали у овом граду, бубњар Александар Цветковић и браћа Раденковић, трубач Костадин и гитариста Божидар. Посебан сегмент изложбе посвећен је Биг бенду Музичке школе који је, као једини те врсте у Србији, већ имао седамдесет наступа и више од тридесет концерата. Да је будућност џеза у Краљеву загарантована, сведоче три краљевачка студента на џез одсеку београдске Музичке академије.

Изложба је осмишљена тако да један део чини приватна колекција Мише Блама, која приказује део историје џеза у Србији у послератном периоду. Међу њима су плакати са три Њупорт џез фестивала одржаних у Београду између 1971. и 1973. године, инструменти и лични предмети великана џеза Звонимира Скерла, Рафаила Блама, Миће Марковића, Бранислава Ковачева, Милана Котлића, Војислава Симића, а у делу о краљевачком џезу лични предмети бубњара Лазара Тошића. Изложба је осмишљена тако да се у уводном делу налазе плакати из четрдесетих и педесетих година прошлог века, који сведоче о џез збивањима у Србији. Две сале посвећене су џезу у Краљеву, а експонати сведоче о његовом континуитету, почев од концерата оркестра Индустријске школе и џез оркестра „Слога“, који је наступао на тераси Хотела „Жича“ у Матарушкој Бањи. У нотни систем за чувену џез мелодију „In the mood“ уткано је 82 имена џез музичара из Краљева, а на слици академског сликара и конзерватора Народног музеја, Ненада Димитријевића, представљени главни џез носиоци краљевачке џез сцене. Т.Р.

Краљевчани дипломци Факултета примењених уметности

МАГАЗИН

14.7.2013.

НОВА ГЕНЕРАЦИЈА УМЕТНИКА

- У галерији Музеја примењених уметности приређена изложба последње генерације студената Факултета примењених уметности. - На изложби „Диплома 2013“ најуспешнијим радовима се представило стотинак студената завршне године студија. - Међу дипломцима четворо Карљевчана а Факултету примењених уметности од 1943. године школују се стручњаци за различите уметничке вештине и ликовне дисциплине које се изучавају на десет специјализованих одсека и осам атељеа. Факултет ове године обележава шездесет пету годишњицу постојања и континуираног академског деловања представљањем радова студената завршне године Основних академских студија, свих студијских програма и модула, на којима се изучавају дисциплине примењених уметности, дизајна и конзервације и рестаурације. Простор Музеја примењених уметности је, као и ранијих година, био мали за излагање свих

радова, а пред посетиоцима се овом приликом нашао резултат студиозног рада друге генерације студената који Основне академске студије завршавају по систему Болоњског процеса. Завршна изложба обухватила је радове студената индустријског дизајна, зидног сликарства, унутрашње архитектуре, примењеног вајарства, примењене графике, сценографије, костима, текстила, керамике, конзервације и рестаурације. Већина студената је, на изложби „Диплома 2013“, први пут јавности представила своје радове, а од привредних субјеката, институција културе и уметничког тржишта очекује се да препознају потенцијал и омо-

гуће дипломцима да дају максималан допринос заједници у реализацији свих вештина и знања која су стекли током школовања. - Богатство различитих стваралачких приступа, концепта, материјализације и ликовног изражавања, у разним доменима примењених уметности, пружа наду да ће, ова генерација свршених студената, у временском мору које је пред њима, дати лични печат или представљати бар делић стваралаштва савремене уметности, културе и естетизоване цивилизацијске слике њиховог времена. У салама, атељеима и радионицама Факултета примењених умет-

ности, ова генерација студената, као и претходне, традиционално је сигурно упила и понела са собом велику вештину, искуство, знање и усмерење својих уметничких визија, које су им пружили наставници и сарадници током четворогодишњег студирања. Нажалост, неће им бити лако да велику жељу, амбицију и потребу да се искажу и потврде, остваре у материјалној и духовној стагнацији овог нашег поднебља и времена у коме смо – рекао је на отварању изложбе Декан Факултета примењених уметности проф. арх. Зоран Булајић. Иако, по природи ствари, свако

од свршених студената неће постати уметник, драгоцено је то што ће нова, млада генерација школованих стваралаца примењених уметности, дизајна и конзервације, уже, шире и најшире оплеменити своју средину оним најплеменитијим и универзалним, што спашава од баналности и тривијалности, а то је уметност. У едукативном процесу наставници и стручни и технички сарадници ове угледне високошколске установе, уз велики труд, напор и посвећеност, пружили су младим колегама добру и садржајну основу за даље стручно и уметничко трагање,

усавршавање и развој. То су потврдили многи студенти, настављајући успешно студије на престижним светским универзитетима. Међу најбољима који су ове године завршили Основне студије на Факултету примењених уметности нашло се и четворо Краљевчана, Милица Радовановић са модула Сценски костим, Милица Шолајић модула фотографије, Игор Бубања са графичког дизајна и Бошко Бркушанин конзервација и рестаурација слика и уметничких дела на папиру. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 14.7.2013.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Агенција за визуелне комуникације „АРТ“, 36000 Краљево, Пионирска 19 Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs