МАГАЗИН Краљевски Година X* Број 563 * 4. септембар 2022.* Излази недељомwww.art.rs * magazin@art.rs (Online)2334-7678ISSN
563МАГАЗИН 4.9.2022. 2
3 У овом броју: Звер је пред вратима Ко хоће нађе начин, ко неће нађе изговор Највећа корист сезонцима Чека се нови министар Опрезније у саобраћају Два корака мање Дванаест сати културе Између класике и улице Коначно на две ноге На репертоару Биоскопа “Кварт” Наличја српског лица Из Мињине кухињице Више од игре Млади радник - Слога КикерВремепловОле 4442242218161262630364648545658
563МАГАЗИН 4.9.2022. 4
5
563МАГАЗИН 4.9.2022. 6 - Дневна потрошња струје у домаћинствима премашује четрдесет одсто од око деведесет гигаватсати, у зимском периоду и сто двадесет. - Вода у бојлерима шездесет степени, температура у фрижидерима четири а замрзивачима минус осамнаест степени. - Прве критике из краљевачког одбора Покрета Србија центар. –Грађани у Србији су на ивици егзистенције па се сваки месец боре да прехране своје породице и поплаћају превисоке рачуне. - Нереално је све што предлаже влада која се бави застрашивањем грађана и вређањем интелигенције народа. - Грађани Србије десет година изложени стравичној медијској тортури од стране председника државе који их свакодневно информише о несрећама које могу да очекују ЗВЕР ЈЕ ВРАТИМАПРЕД Препоруке за смањење потрошње енергије
7 РадованоовићМ.Фото:
563МАГАЗИН 4.9.2022. 8 Енергетска и економска криза на европским тржиштима изазвана повећаном тражњом у постковид периоду и ратом у Украјини, као и геополитичка превирања на глобалном нивоу, захтева од сваке земље улагање додатних финансијских средстава како би осигурала енергетску безбедност и стабилност без које нема стабилне економије и развоја привреде. Многе државе у Европи су већ прибегле доношењу драстичних мера, а уштеде у потрошњи електричне и топлотне енергије које представљају важан извор јачања енергетске безбедности повод је да Министарство рударства и енергетике пред предстојећу зиму припреми предлог препорука за уштеде у државним и јавним установама и институцијама, јединицама локалне самоуправе, привреди и домаћинствима које би требало да се примењују од 1. септембра ове до 31. марта наредне године.Уовом периоду локалне самоуправе треба да приступе смањењу јавне расвете за трећину на улицама, трговима и другим објектима, свуда где је могуће ограниче рад расвете билборда и светлећих реклама, а новогодишњег осветљења од 15. децембра до 15. јануара.Ограничењу подлежу рад рефлектора на спортским и другим манифестацијама, уз препоруку да се организовању спортских приредби приступи током дана, а свуда где је могуће пређе на ЛЕД расвету. Петнаест одсто уштеда очекује се у органима државне управе, државним предузећима, јавним установама и привреди уз обавезу да међу запосленима одреде лица која ће се, применом учесталих контрола током и по истеку радног времена, старати о томе. Уштедама треба да допринесе искључење осветљења након радног времена у просторијама у којима нико не борави, да објекти и просторије који се загревају имају температуру од највише 20 степени, са изузетком болница, установа социјалне заштите, вртића и школа.Ујавном сектору очекује се замена живиних светиљки новим ЛЕД светиљкама, инсталирање интелигентних система за управљање потрошњом енергије, инвестирање у побољшања енергетске ефикасности у смислу промене енергетски ефикасним прозорима, побољшања изолације,енергетске ефикасности система грејања и хлађења. Списку препорука додата је потреба запостављањем соларних панела и колектора на кровове објеката који су у власништву, или их користе органи из ове групе, прелазак са грејања електричном енергијом на други вид. Висок степен одговорности очекује се и од запослених у органима државне управе, државним предузећима, јавним установама и привреди,избегавањем од коришћења осветљења у јавним зградама када има довољно дневне светлости. Њима се препоручу-
9 је да не постављају тамне завесе и предмете који заклањају природну светлост са прозора, дању не спуштају ролетне, радне столове поставе тако да користе природну светлост, искључују осветљење када у просторији не борави нико, користе степенице уместо лифта, штампају само потребна документа у неопходном броју копија и по завршетку рада искључе све рачунаре, штампаче и друге уређаје. Јавним предузећима у енергетском сектору препоручено је да сачине посебан план уштеда сопствене потрошње електричне енергије.Процена да дневна потрошња у домаћинствима премашује четрдесет одсто од око деведесет гигават сати, у зимском периоду и сто двадесет, основ је на коме се темељи предлог препорука за смањења потрошње електричне и топлотне енергије. Она се остварује на топлој води коришћењем бојлера само када је потребна, уз термостат подешен на температуру загревања до шездесетПрепорукастепени.зауштеде на расхладним и грејним уређајима остварује се постављањем фрижидера на четири,а замрзивача на минус осамнаест степени, разумним коришћењем грејних уређаја, што већим коришћењем сунца за осветљење током дана и загревање простора у грејној сезони. Додатна уштеда очекује се од спуштања ролетни и навлачења завеса током ноћи и избегавања покривања грејних елемената и уређаја намештајем или одећом. Уштеде се могу остварити и код машина за прање веша и судова коришћењем кад су пуне, избегавањем сушења веша у сушилицама и коришшћењем програма на нижим температурама прања. Из уштеда није искључена ни припрема хране,па се препоручује кување у поклопљеним посудама које су величином сразмерне грејној површини. Кад вода прокључа, јачину грејања треба смањити на најнижу могућу температуру,најекономичнијеа кување обављати у експрес лонцу. Предлогом мера за ушетду електричне енергије обухваћено је искључивање рерне десет минута пре краја печења, уз што мање отварања јер се при сваком рерне изгуби петинаКодтоплоте.расвете и осталих електричних уређаја неопходно је искључити их, извршити замену обичних сијалица ЛЕД метал-халогеним а рачунар искључити након завршетка рада. Искључењу из утичница подложни су пуњачи батерија а додатном мером оцењени замена старих сијалица ЛЕД сијалицама, редовна промена филтера на грејним уређајима и искључивање декоративне расвете на стамбеним зградама и породичним кућама.За случај да дужег боравка препоручена температура просторије која се греје не би смела да прелази двадесет један степен, простор за спавање осамнаест, просторије у којима током дана нико не борави шесна-
563МАГАЗИН 4.9.2022. 10 ест а у случају дужег одсуства десет степени.Приликом куповине електричних уређаја за домаћинство треба обратити пажњу на ознаке које говоре о енергетској ефикасности и потрошњи енергије. Уређаје треба бирати тако да одговарају стварним потребама корисника јер превелики, који неће радити пуним капацитетом,беспотребно користе електричну енергију. Инвестирање у побољшање енергетске ефикасности подразумева замену класичних прозора енергетски ефикасним, побољшање изолације, енергетске ефикасности система грејања и хлађења, постављање соларних панела и колектора на кровове објеката у власништву, односно које користеПредлогдомаћинства.препорука за примену мера ради подизања јавне свести о важности енергетске ефикасности, рационалне употребе енергије и коришћења обновљивих извора енергије у циљу смањења потрошње електричне и топлотне енергије препоручује јавном сервису РТС,и другим медијима који поседују националну фреквенцију,да емитују промотивне спотове из области енергетске ефикасности и рационалне употребе енергије, у терминима повећане гледаности обезбеди учешће стручњака који ће корисним саветима и информацијама утицати на подизање свести грађана о потреби енергетске транзиције, преласка са фосилних горива на обновљиве изворе енергије, начину за повећање енергетске ефикасности и рационалној употреби енергије. Промотивне активности укључују мотивисање на стицање статуса купца-произвођача,као економске мере штедње, али и мере за повећање енергетске независности. У том смислу корисним се оцењује указивање на добре примере из јавног и приватног сектора, истицање важности ове мере у делу смањења увоза електричне енергије,јер сваки зелени киловат са крова домаћинстава значи мањи проценат увоза електричне енергије која на тржишту достиже тринаест пута вишу цену него што је била пре енергетске кризе. Препоруком су предвиђене и друге промотивне активности у циљу подизања свести о начинима за повећање енергетске ефикасности и рационалној употребиЈавноменергије.сектору се препоручује да обезбеди едукацијузапослених о мерама ефикасног коришћења енергије, начинима њихове примене и употреби обновљивих извора енергије. У овој области очекује се од истицања едукативног материјала из области енергетске ефикасности и рационалне употребе енергије на местима на којима се окупља већи број грађана, посебно у аутобусима градског саобраћаја, домовима здравља и другим који већ поседују електронске уређаје преко којих се може вршити приказивање електронских садржаја. Препоручује се да у посебне едукативне активности о начинима употребе обновљивих извора енергије, рационалној употреби енергије и повећању енергетске ефикасности буду укључени вртићи, предшколске и друге образовне установе. Енергетским субјектима се препоручује да, уз или на рачуну за испоручену енергију за сваки обрачунски период, обезбеде податке о контакту и електронској адреси на којој крајњи купац, или организација за заштиту потрошача,може да добије информације о доступним мерама за повећање енергетске ефикасности и списку мера које може да предузме у циљу уштеде, као и о другим подацима који могу бити од значаја за ефикасно коришћење енергије. Листу препорука затвара предлог да се уз рачуне за утрошену енергију штампају и шаљу флајери који промовишу и дају препоруке за штедњу.Само неколико дана након објављивања предлога мера прве критике стижу из краљевачког одбора Покрета Србија центар уз упозорење да су грађани Србије десет година изложени стравичној медијској тортури од стране председника државе који их свакодневно информише о несрећама које могу да очекују. Председнику се замера да је једног дана храбар и одлучан да заштити грађане од свих недаћа, а већ сутрадан саопштава да им нема помоћи. - Под паролом „Звер је пред вратима“ од децембра 2021. одржавају се хитне седнице Владе Србије,којима председава председник Републике,где се разматра енергетска криза у Европи и утицај на Србију. Поред свих представа које се свакодневно одигравају мало ко у Србији верује да је узрок за изузетно тешко и лоше стање у енергетском сектору рат у Украјини и тешкоће у Европи, него лоше кадровање Српске напредне странке, пословна политика у овом сектору и деценијско неулагање. Влада је у уторак донела предлог мера штедње а тај генијални предлог грађанима препоручује да замене столарију, и поставе соларне панеле, а ако се греју на струју пређу на неке друге видове грејања.То све у Србији где су грађани на ивици егзистенције,где се сваки месец боре да прехране своје породице и поплаћају превисоке рачуне. Бахата влада и бахати председник посебно не воде рачуна о грађанима Србије. Њих не занима да су већ годинама уназад све трошкове смањили на минимум,не зато што хоће дапоштују мере владе него зато што немају средства да плате. Веровати да ће заживети предлог мера, да грађани Србије замене столарију,да уграде соларне панеле и новекотловекако би прешли на нове видове грејања,је нереално. Нереално је све што предлаже влада која се бави застрашивањем грађана Србије и вређањем интелигенције овог народа, поручује Верица Милановић из Покрета Србија центар уз захтев да се влада хитно позабави сутуацијом у енергетском сектору Србије, посебно у Краљеву и престане да застрашује народ. Од челника градске управе и јавних предузећа очекује се да грађанима Краљева дају информацију о тренутном стању у енергетском сектору, снабдевености енергентима и конкретним мерама које предлажу грађанима. Очекује се да их информишу о мерама које су предузели током претходих девет месеци, од када је председник државе упозорио на звер пред вратима, и у оквиру посла за који су плаћени обезбеде редовно снабдевање грађана Краљева енергентима, уместо да им предлажу шта треба да Т.ураде.Радовановић
11Верица Милановић
563МАГАЗИН 4.9.2022. 12 - У региону 9.876 несталих лица, у Хрватско 1.953,Босни и Херцеговини 6.302 а на простору Косова и Метохије 1.621. Ни после тридесет једне године од првих сукоба на простору бивше Југославије нема видљивих резултата у расветљавању судбине несталих лица.- За годину дана идентификовано девет несталих са простора Косова и Метохије. - Ако се настави овим темпом, процес решавања судбина преосталих са листе несталих могао би бити окончан за сто осамдесет седам година К О Х О Ћ Е Н А Ђ Е Н АЧ И Н , КОК Четврт века борбе породица несталих лица
К О Н Е Ћ Е Н А Ђ Е И З ГО В О Р 13
563МАГАЗИН 4.9.2022. 14 Према подацима Међународног комитета Црвеног крста за јул прошле године на листи несталих лица са простора Косова и Метохије налазило се хиљаду шест стотина тридесет имена. Годину дана касније тај број је смањен за девет што појачава уверење да би, ако се настави овим темпом, процес могао бити окончан за сто осамдесет седам година. У ситуацији кад се чинило да је процес замрзнут у Удружењу породица косовских страдалника и овако мали помак оцењују охрабрујућим што су потврдили на Међународни дан несталих током конференције за медије под називом „Ко хоће нађе начин, ко неће нађе изговор“. Међународни дан несталих традицонално се обележава са међуетничким Ресурсним центром за нестала лица из Приштине са циљем да се, уз помоћ медија, изврши притисак на представнике власти да се процес решавања судбине несталих лица бар мало убрза. У Удружењу косовских страдалника позитивним оцењују сарадњу са Ресурсним центром за нестала лица што је повод више за уверење о могућности да представници Србије и привремених органа на простору Косова и Метохије овом проблему приђу са више спремности за решавање. Податак да још није позната судбина 9.876 лица у региону, у Хрватско 1.953, Босни и Херцеговини 6.302 а на простору Косова и Метохије 1.621. потврђује да ни после тридесет једне године од првих сукоба на простору бивше Југославије нема видљивих резултата у расветљавању судбине несталих, а кривицу за застој у процесу у Комисији занестала лица пребацују на власти у Загребу и Приштини. Уз поврду да су власти Србије испуниле све обавезе подсећају да је последња седница раднегрупе за нестала лица у оквиру дијалога Београда и Приштине одржана 16. априла прошле године. Упркос томе не јењава оптимизам да ће процес бити настављен у догледно време и да ће интензивирањем активности довести до видљивијих резултата. Иако се значајним оцењује међународни мониторинг уверење да неће трајати бесконачно, и да ће међународне снаге напустити ову територију, појачава потребу да се пронађу решења која не би зауставила процес проналажења несталих лица. Међународни дан несталих је прилика за подсећање на сва нестала лица и потребу да сеоно што се дешавало на простору бивше Југославије у последњој деценији двадесетог века више никада и нигде не понови. Сећање на жртве се оцењује значајним за млађе генерације и потребу да, без острашћености изазване политичким ставовима, овом проблему приступају са хуманитарног аспекта. Ситуацију којој се више од две деценије налазе породице несталих лица најбоље је описала председница УдружењаНаташа -Шћепановић.Четвртвекатуге, четврт века чекања и надања, четврт века патње,бола и страдања. Кажу нам да се помиримо, дазаборавимо даје био рат и да жи-
15 вот иде даље. Кажу нам да смо трауматизовани,оболели,кажу да огугламо,престанемо,одустанемо. А ми помињемо присилно отете, овоиправду,скупове,саборе,данерадионице,форуме,транзиционуПровлачегрупа,подгрупа,мисијапредставницишторањезанамникаданаммињемоТражимоухуманост,непристрасност,ефикасностмоге,Помињемононе,мучене,силоване,спаљене,смрт-заробље-страдалечлановенашихпородица.злочине,молимозаистра-молимозаистину,правду.Тражи-одоговорност,одлучност,храброст,радусвихрелевантнихчинилаца.саосећањеипризнање.По-будућностгенерацијакоједолазе,говоримодасеникомеинедогодинашасудбинаитакоданиигодинепролазе.Молимодалекунамистинуиправдузаотва-зачараногкругаукојисунасве-увуклимеђународниидомаћиљудскихправа,раднихикомисија.наскрозпројекте,едукатив-насупосленаперфиданначинзаокупирајуималоздравогразумаштонамје остало, да занемаримо предрасуде и стереотипе,да превазиђемо себе. Претворили смо сеу судбинаовиммазатона,коначнонијаћеразочарењенутештаје,резултатебудувимањиховепријатеље,комшије,дацу,родитеље,браћуко.одговоренајерчареснике,учеснике,медијаторе,уводни-говорнике,пе-иакотонисможелелинитихтели,намјејединициљбиодадобијемопитањако,зашто,гдеика-Михоћемодапронађемонашуде-исестре,дознамозасудбине,акоихнемамеђужи-даихдостојносахранимоданеННлица.Стрпљивочекамогодишњеизве-истрагакојесупокре-атобескрајнотраје.Ондаследиданемадоказа,акажудасенаставитидаље.Таконашааго-непрестаје,онајеидаљетуибес-траје.Нашесудушерањене,срцаокрње-сузенеисплакане,горкеитешке,ијенашазаједничакапорукадане-правогпомирењаинапретканапросторимабезрасветљавањанесталихлицаикажњавања онихкоји су та злодела починили. Са ове наше заједничке конференције шаљемо заједнички апел и молбу онимакоји су по свом мандату дужни да нам помогну. Господо,седите за истим столом као ми породице жртава, не прекопута него једни поред других, договорите сеи без одлагања истински помозите. Оставите политику по страни и којекаве интересе,сукобе и неслагања из прошлости и садашњости,да престаненаша агонија, неизвесност и патња, поучила је Шћепановић. На Међународних дан несталих и у Краљеву су се окупили чланови породица који више деценија трагају за онима чија судбина још није расветљена. Окупили су се у згради Градске управе, подсетили на нестале чланове породица и са Трга Јована Сарића кренули у шетњу градским улицама како би још једном подсетилина потребу хитног решавања проблема који их тишти толико година. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
563МАГАЗИН 4.9.2022. 16 Од иницијативе ОтворениБалкан очекује се да сезонскепословеупољопривредициобројусезонацапроцењујесетокоседамнаестодстоуукупнојзапослености,слениуаграруучествујусаокопотврђујеколикотинедозволе.одређенерада,одобрењезаслободанприступтржиштукедоније,талимаСрбије,пријављиватизауслугееУправенапор-радника.служитизаелектронскуидентификацијувљањуОпенБалканИДброја,јетридржавеувеликораденаупоста-економскиционалнојмљамабудувишенегорадницикојиусуседнимзе-шћикориснициновогсистема,ма,оцењујежиштурадазаграђанетридржаве.Македониједапоједноставеприступтр-говорСрбије,несесезонскимрадницима,највишекористидо-адо-АлбанијеиСевернеТосенајвећимбенефитомспоразу-јерсеочекуједасезонцибудунајче-многотражилисталнипосао.УНа-алијансизалокалниразвојууказујудаинституци-којићеНаосновуњегаграђанићесеАлбанијеиСевернеМа-какобидобилиелектронскоанаконтогаћемоћидаобављајупословебезприбављањарад-Очекујеседаћенајвећукористима-сезонскираднициупољопривреди,ајетозначајнозасветридржавеподатакдауМакедонијизапо-петнаестуСрбијиауАлбанијичактриде-осам.Иаконепостојепоузданипода-седауСрбији обавља до осамдесет хиљада људи, уАлбанијинајмањеосамнаест и по а у Македонијибаремпетнаест хиљада. Све то, подсећајуу Националној тесуунацртновогзаконаосезонскоминајвишеуАлбанији.сезонценајнижеуСрбијииЦрнојГори,куРазлогпотребношисууМакедонијииЦрнојГориевра,којиупотрошњепапираиштампањауговора,трошковеангажовањарадника,маљаидодвапутатребатребнопетдошесткоракападесетминута.јама,паскоградникабезнаконсамоједногкоракаангажујусезон-да,несарадње.спроведенаузподршкуНемачкеразвој-кауземљамаЗападногБалкана,засистемаангажовањасезонскихрадни-запошљавања,аљеодмаклаууређивањусезонскогвивишеодстозначидабиовајсистембиодоступанзаалијанси,хиљадаграђана.Расположи-подаципотврђујудајеСрбијанајда-тојепоказалаиАнали-ПослодавцимауСрбијијеомогућенозахваљујућиелектронскојпријави,контактасаинституци-цеопоступактрајемањеодУокружењујезатопо-уАлбанијисатвремена,аувећиниосталихзе-више.СветоутиченапопутСрбијидостижуупросекуполауАлбанијишестпутавише,анајви-гдејепотрошитискороосамевра.оваквомстањуогледасеуподат-дајепорескооптерећењенакнадезааОдредбеоОпенБалканИДбројууне- износуодмилијардудинара.никеуплатилипорезидоприносеудесетпорталјекористилошестхиљадасистем,густаовегодинеуСрбијије,ci.gov.rs,Премаподацимапорталаsezonskiradni-кораденапреузимањусрпскогмодела.институцијеСевернеМакедонијеувели-ђарска,каимајуисуседиизЕвропскепријавесезонскихиповременихрадни-ке.послова,имОтворениБалканолакшаодадођудометанмањаксезонскихрадникапасипријавирадника,жномповремено,јичајноипомоћукући,грађевинарству,тронскепријавенапојединепословеубивеВладеСрбије.очекуједабуденалистиприоритетано-повременомзапошљавањузакојисеНаконусвајањазакономогућиопроширењесистемаелек-угоститељству,туризмугдејеевидентиранозна-присуствораданацрно.Уситуаци-кадсеовипословиобављајуиукраткимпериодима,ва-сеоцењујефлексибилностприауНационалнојалијан-указујунаподатакдајеурегионупри-биапослодавцимаданађурадни-ОсимСрбије,поједностављениначинуније,Ма-ХрватскаиБугарска,аодјануара2019.досрединеав-крозновипријављеноскороседамдесетсезонацаупољопривреди,астотиначетр-деветпослодавацакојисузарад-Фото:М,РадовановићФото:М.Радовановић - ИнституцијеСрбије, Албаније и Северне Македоније раде науспостављањуОпенБалканИДброја, којићеслужитизаелектронску идентификацијурадника. - Сезонскепословеупољопривреди у Србији обавља до осамдесет хиљада људи, уАлбанијинајмањеосамнаест и по а у Македонијибаремпетнаест хиљада.засезонценајнижеуСрбијииЦрнојГори,ПорескооптерећењенакнадеанајвишеуАлбанији Поједностављенначинпријаве радника НАЈВЕЋА КОРИСТ СЕЗОНЦИМА
17
563МАГАЗИН 4.9.2022. 18 Чланови Уније синдиката просветних радника Србије нову школску годину обележили скраћивањем часова на пола сата, протестним скуповима, шетњама и конферецнијама за медије.- На територији Краљева и Рашке часови скраћени у шеснаест школа, а у још дванаест чланови Уније синдиката просветних радника се солидарисали са колегама и прекидали наставу петнаест минута пре завршетка часа. - Истакнут захтев за корекцијом зарада од двадесет одсто, исплату дуговања од педесет хиљада динара и приступ променама закона, правилника и упутстава из области образовања, уз социјални дијалог. - Смањење броја ученика у одељењу на највише двадесет четири Почетак школске године обележен штрајком ЧЕКА СЕ НОВИ МИНИСТАР
19 Почетак сваке школске године је по правилу прилика за указивање на неадекватан положај просветних радникакоји у многим аспектима нису задовољни оним што им пружа држава. Тако је било и првог дана септембра кад су са Трга Јовна Сарића послали поруку како ће чланови Уније синдиката просветних радника Србије нову школску годину обележити штрајком, скраћивањем часова на пола сата,протестним скуповима, шетњама и конферецнијама за медије. На територији Краљева и Рашке часови су скраћени у шеснаест школа, а у још дванаест чланови Уније синдиката просветних радника су се солидарисали са колегама и прекидали наставу петнаест минута пре завршетка часа. Овакво понашање нашло је оправдање у захтевима да се изврши корекција зарада од двадесет одсто, исплати остатак дуговања од педесет хиљада динара и приступи променамазакона, правилника и упутстава из области образовања, уз социјални дијалог и смањење броја ученика у одељењу на највише двадесет четири.Захтеви су претходних дана упућени на адресу министра просвете, науке и технолошког развоја Бранка Ружића уз подсећање да они који учествују у кршењу законитости не заслужују да буду именовани у радне подгрупе за праћење ангажовања јер тамо не заступају интересе запослених и система, већ само своје личне. Просветари траже да се буџетом за наредну годину планирају већа средства за просвету и подсећају да Влада Србије није испунила део Споразума о решавању спорних питања из 2015. који се тичу успостављања платних разреда од 1. јануара наредне. Унија синдиката просветних радника се залаже за однос зарада 1:2:3 чиме би минималне плате помоћних радника и теткица биле око тридесетпет хиљада динара. Процењено је да двоструко већи износ заслужују административни радници, а сто пет хиљада факултетски образовани у школама. Предлагачи су израчунали да би за постизање овог односа било потребно планирати повећање зарада у образовном систему од по двадесет одсто сваке од три наредне године. Рачуница да је одобрених седам процената повећања зарада у јануару ове године већ изгубљено,јер је очекивана инфлација достигла двоструко већи износ, основ је захтева да се ребалансом буџета обезбеди повећање плата од двадесет процената.-Удецембру прошле године у законе о просвети унете су две измене којима је доста нарушена ситуација која је владала у нашем систему. По једној од њих наставници који раде преко норме неплаћају се током распуста а, ма колико то изгледало логично, то што неко ради преко норме је знак да за то радно место нијемогао да се нађе наставник који би радио у оквиру
563МАГАЗИН 4.9.2022. 20 норме, а то враћа на претходно питање да нико није заинтересован за рад у просвети. Уместо да буду срећни што неко хоће да ради преко норме они хоће да их плаћајумање него кад би радио неко нов. Са друге стране законом је предвиђена могућност спајања одељења различитих виших разреда у основној школи, а то је синдикални проблем јер доводи до технолошкихМинистарвишкова.просвете је пре неколико дана рекао да од сто десет школа у којима може да дође до спајање таквих одељења у сто две до тога није дошло. И даље се ради по старом и пропушта суштина, јер није питање да ли ће неко бити технолошки вишак него како би прошла децакоја биишла на комбиновану наставу, каже председник Уније синдиката просветних радника Краљева Гордан Марковић и подсећа да је пресијом преко медија спречено спајање у сто две школе. Ситуацију оптерећује податак да то важи само за ову школску годину а већ у следећој би, у складу са законом, могло да се промени па је сва пажња усмерена према министру.Освртназваничне резултате који сведоче да је просечна плата у Србији незнатно већа од седамдесет четири хиљаде динара, а у образовању током првих пет месеци ове године четири хиљаде мање, потврђује да су зараде запослених у овој значајној области живота скоро пет процената мање од републиког просека. Ситуацију додатно оптерећује податак да у образовању ради око четири петине високообразованих кадрова што сведочи о односу државе према овој категорији запослених у јавном сектору.То је и основ захтева да се исплата личних примања у просветном систему изједначи са здравством, и 5. или 20. у месецу, поред половине редовне плате исплати још једна половина зараде. То би, верују просветари, омогућило запосленима да већ првих дана у месецу добију други део примања за претходни.Унијасиндиката просетних радника је у марту ове године потраживала по шездесет хиљада динара, а како је у међувремену запосленима исплаћено по десет хиљада захтев је коригован за тај износ. Дуг се односи на седам Светосавских и Новогодишњих награда од тридесет пет хиљада динара по запосленом за период од 2016. до ове године предвиђених Споразумом о решавању спорних питања и Посебним колективним уговором за запослене у основим, средњим школама и домовима ученика. Захтев се темељи на уштедама које је смештањем технолошких вишкова у систему остварило више од тридесет хиљада запослених. Податак да је у државној каси по овом основу остало шест милијарди динара довољно је за рачуницу по којој има довољно за исплату износа од двадесет петхиљада динара по запосленом.Листузахтева допуњава очекивање о кориговању коефицијената за обрачун зарада ненаставном особљу са четвртим степеном за више од половине, а за нијансу мање са петим степеном. Кориговање коефицијента очекују и шефови рачуноводства са четвртим и шестим степеном стручне спреме,како би се изједначили са запосленима у настави. Разлог
21 се огледа у податку да се, према постојећим коефицијентима,њихове плате допуњују до минималца који служи као основица за обрачун пензије,па би усклађивање у зачајној мери допринело адекватнијем вредновању њиховог рада. Да листа нијеконачна сведочи захтев за плаћање ангажовања и путних трошкова члановима у радним подгрупама при школским управама и Централној радној групи при Министарству просвете. Захтев се темељи на процени да су својим ангажовањем држави уштедели велики новац, па би плаћање путних трошкова било најмање што се може учинити како би се одужила невеликом броју људи. На адресу Министарства просвете, науке и технолошког развоја упућен је захтев за хитан договор о исплати дуговања запосленим просветним радницима који су радили са ученицима по индивидуалном образовном плану, како би се избегло плаћање високих, а непотребних, судских трошкова. Предмет договора требало би да буде исплата топлог оброка и регреса за све запослене који на то имају право и да се та ставка реши законски за све запослене у просветном систему, а не дуготрајним и скупим судским споровима, и противречним одлукама Касационог суда токомпоследње две године. У Унији синдиката просветних радника подсећају да се дуговања према запосленима у овој областинагомилавају, јер се годинама не решавају, а проистичу из споразума са Владом Србије и ресорним министарством.Коликојеситуација сложена најбоље сведочи податак из јунског испитног рока са факултета који школују наставнике,а потврђује једноцифрен број пријављених на групама за математику, физику из хемију. Разлог се тумачи материјалним положајем просветних радника и уверењем да делује демотивишуће на ђаке који се поистовећују са наставницима а то, каже Марковић, појачава стрепњу да, уколико сеплате не повећају, неће имати ко да предаје у школама. - Локално имамо проблем јер директорка Основне школе „4. краљевачки батаљон“одбија да преузима технолошке вишкове и тиме обесмишљава радну подгрупу чији је члан. Зато смо тражили да се промени члан радне подгрупе која има функцију да људима проглашеним за технолошки вишак омогући допуне радног времена у школама где има слободне норме. Међутим,кад је ова школа у питању,то се блокира па смо се обратили министру и централној радној групи да решимо проблем, каже Марковић. У очекивању реакцијеминистарства синдикалци потврђују спремност на договор о побољшању материјалног статуса запослених у просвети који се сматрају пониженим. Извесно затишје очекује се до формирања владе и избора новог министра након чега ће бити донете одлуке о поступању у периоду који предстоји, о протестима и евентуалном штрајку уколико спремност за то изрази довољан број чланова. На подручју Краљева и Рашке има их хиљаду и двеста што је више одполовине укупно запослених у просвети на овој територији. Т. Радовановић Фото: М, Радовановић
563МАГАЗИН 4.9.2022. 22 Почетком сваке новешколскегодинеповећава се број учесника усаобраћају, посебно пешака, а податак да шездесет пет хиљада деце првипутседа ушколске клупедобар је повод за потребу да им се посвети више пажње како би се научили основнимправилима безбедногпонашања усаобраћају. У Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ подсећају да су деца и млади са јавноздравственог аспекта посебно рањива категоријаучесника усаобраћају,а повреде на овом узрасту водећиузрок смртии инвалидности. То је разлог вишеза подсећање на значај препорука да најмлађи усвоје препоруке за безбедно понашање усаобраћају.Списакпрепорука дециза безбедно понашање на путудо школе укључује потребу да улицу увек прелазе на безбедномместу, пешачкомпрелазуна вањеосновихво,првобољеколовоз.Коликиузпостојисемафорилисаобраћајнизнацикомеобавезнозаустављањепреступањанајезначајопрезностинај-сведочиподатакопотребидасепогледалевоидесно,папоноволе-аулицапређебезтрчања.Једнаодпрепорукаодносисенаизбега-претрчвањаиистрачавањанаули-Деца и млади су посебно рањива категоријаучесника усаобраћају, а повреде на овом узрасту водећиузрок смртииинвалидности. - Коришћење сигурносних појасева смањује ризик одтешкихповреда за четрдесет до шездесет одсто. - Смањењемпросечне брзине кретања за пет процената укупанбројсудара мањи за трећину. - Усаобраћајним незгодама широм света годишње смртно страда милион и триста педесет хиљада особа од којих су више одполовине пешаци, бициклистиимотоциклисти ОПРЕЗНИЈЕ У На почетку нове школске године
САОБРАЋАЈУ 23 цу, кретање измеђувозила иизбегавање преласкаЗначајанизмеђупаркиранихвозила.бројдецејеипреполаска у школу упознат са потребом кретања десном страном тротоара, а ако га нема левомстраномулице, тако даим возила долазе усусрет.Списак препорука за безбедно понашање на путу од куће до школе, и назад, укључује потребу повећане опрезности на пешачкомпрелазу, избор пута до школе са најмање улица ираскрсница,уз посебну пажњу на поруке које шаљу семафор и саобраћајни знаци,апсолутно одсуство коришћења мобилног телефона и слушалица при преласку улице. Уциљусмањења броја погинулихи повређенихлица потребно је да се укаже на значај превентивихмера усаобраћају, али и препоруке за безбеднувожњусвих учесника усаобраћају. На првом месту је коришћење сигурносних појасева за све који се налазе у возилу,јер везивање смањује ризик одтешкихповреда за око четрдесет до шездесет одсто. Стручњаци указују на значај употребедечјих аутоседишта, седишта за бебе, малуистарију децу, као ефикасном начину запревенцијусмртнихисхода путника, јер правилно коришћена њимиранимсамазачкииспитнетељичијауправљајумоторнимвозилима,нимдејствомнаактивнену.смањењасамосмањењапросечнењацињесвестинаћају,јелестоприликомсударасмањујустопусмртностизаседамдесетједанод-кододојчадиапедесетчетирикодма-деце.Коришћењемобилногтелефоназабрањенокодсвихучесникаусаобра-ахандсфреилиблутутслушалицаминимумјеринајмањеомета-увожњиможебитифатално.Струч-упозоравајунанеопходностбрзинекретања,јерпетпроценатаможедадоведедоукупногбројасударазатрећи-Возачимакојисуконзумиралипсихо-супстанцеилековесанегатив-вожњузабрањеноједаароди-судецанедавноположилаво-битребалодадопустедауправљајувозиломукаснимвечер-јутарњимсатима.Т.РадовановићСтатистика Према статистици Агенције за безбедностсаобраћаја, на путевимаСрбије је2020. године погинуло тринаестородеце млађе од четрнаест година. Деца пешацичине трећину погинулих, путници нешто мање од две трећине а остали усвојствувозача бицикла ипутничког стиимотоциклисти.одполовинехиљадастрадаширомјуздравственебила.ПодациСветскеаутомо-организацијеуказу-даусаобраћајнимнезгодамасветагодишњесмртномилионитристапедесетособаодкојихсувишепешаци,бицикли- РадованоовићМ.Фото:
563МАГАЗИН 4.9.2022. 24
25 Резултати истраживања сведоче да 2022.здравственогсистемаСрбијеодушлоуПрограмдигитализацијеприоритетнихпрепорукалазакњиге,увођењемисију,ционарнолечење,другеспецијалистичкепрегледе,могућностдаупућујупацијентенанивоимаздравственезаштите,лекаримаспецијалистима,таграђана.јувишеодогледареопштепраксе.бљењевременазапацијентеилека-поприличаннапоринепотребногу-родице,карапацијентима,случајулидијагнозуидобилитерапију.заспецијалистичкепрегледе,браноглекара,дочетирипутаодлазеграђаниСрбијеупросекутридоиза-какобидобилиупутесазна-Удасерадиотешкоболеснимнавратаизабранихле-уместоњихкуцајучлановипо-асветопредстављаНајбољапотврдасеуподаткудагодишњеима-четранестмилионапосе-Утрагањузапроцедуромкојабинасвимдаласта-контролеилико-дошлоседоеУпутачијесеучетрнаестомиздањуСивекојујеНационалнаалијансалокалниекономскиразвојобјави-овегодине,нашлосемеђудесетикаотакводо2026.године.УСавезузаздравствоНационалне алијансе указују на жељу да се пацијенти, пацијентудостиглатрисата.сетамањедневно,изабранилекариималидоседампо-налневљањадијагнозе.упута,бројповраткарадидобијањановогдакара.Жељапотребногодласкакодизабраногле-хроничнихболесника,гледаиконтролнихпрегледакодзбогспецијалистичкихпре-растеретене-сетемељинаочекивањусеунапређењемеУпутасмањиитакоповећабрзинауспоста-ПроценеНацио-алијансеуказујудабиадабиуштедапоЗапунуприменуиунапређењесистемаеУпутпотребнојеомогући-тидалекарспецијалистакрозИнте-грисаниинформационисистемупутипацијентанадаљеспецијалистичколечење,контролу,комисијуилиста-ционарнолечење,аизабраномлека-руомогућидаимаувидусвеупутеиизвештајелекараспецијалиста.Осимдигитализације,једноодкључнихунапређењаогледасеууспоставља-њуспискапотребниханализакојејепотребнообавитипреупућивањанаспецијалистичкипреглед,какобисеипосетелекаримадешавалеузсвупотребнудокументацију.ПрименапрепорукеСивекњигепојачавауверењедабипроцедура новеупуте.враћањекодлекараопштепраксепонепотребнопонављањеанализаителечења,путкрозсистем,посећују.ма,картон,динствениелектронскиздравственисистемасвакипацијентћешње.уштедуоддвамилионаеврагоди-ствубрзо,даћеприменаеУпутакренутивеомазацијуздравствапредвиђеноПрограмомзадигитали-цију.моратиданосепапирнудокумента-нашњехиљадаистојкалкулацијивишенекимпроценамачакивише.наокоседаммилионагодишње,карумогаодасепреполовиидођебилеогромне,дакојатренутноимаосамкоракамогласесведенашестпабииуштедејербибројпосетале-поПремаодпетипоизабранихлекараћегоди-иматискорохиљадуосамстоти-посетамање,аграђанинећеПодатакдајеувођењеновемерепојачавауверењеабенефитсетемељинаиску-применееРецептакојаједонелаДигитализацијомздравственогиматије-сасвимпотребнимподаци-укојићеувидиматилекарикојеОчекујеседаћетоубрзатиунапредитирезулта-смањитилистечекања,Т.Радовановић - Лекари опште праксе годишњеимајувишеод четрнаестмилиона посетаграђана.- Изабранилекариби дневно ималидоседампосета мање, а уштедапопацијентудостиглаби трисата. - Више од пет и по хиљада изабранихлекараћегодишње иматискоро хиљаду осам стотина посета мање УнапређењееУпута ДВА КОРАКА МАЊЕ
563МАГАЗИН 4.9.2022. 26 -У Улици Топлице Милана, на потезу од Ресторана Париз до Градске терасе,презентовање садржаја туризма и културе о предстојећим догађајима у граду, књижевни програм за децу, вече поезије, пригодан програм Краљевачког позоришта, музејска изложба на отвореном, са простором за размену грамофонских плоча и стрипова, промоција занатских пивара. - У Музичком делу програма чланови групе Дечја радост и ди-џеј Пеђа Тодоровић Први фестивал Летопис ДВАНАЕСТ САТИ КУЛТУРЕ
27
563МАГАЗИН 4.9.2022. 28 Уверење да културна понуда не одговара потребама суграђана мотивисало је различита удружења на покушаје да је обогате сопственим доприносом. Последњи у низу таквих је Летопис истоименог удружења покренут последње суботе августа са циљем да се култура приближи што већем броју суграђана,пре свих најмлађим, али и да се обогате туристичка и гастрономска понуда локалне средине.Позиву да до принесу квалитету манифестације одазвали су се Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Народни музеј Краљево, Краљевачко позориште, Музичка школа „Стеван Мокрањац“, Туристичка организација Краљево, Удружење грађана „Сиџа“, Кафе Трил Бар Галерија и бројни Програмомпојединци.фестивала обухваћено је презентовање садржаја туризма и културе о предстојећим догађајима у граду, књижевни програм за децу, вече поезије, пригодан програм Краљевачког позоришта, музејска изложба на отвореном, са простором за размену грамофонских плоча и стрипова, промоција занатских пивара из Краљева, Крушевца, Крагујевца,Чачка, Ниша, Младеновца, Београда и други пратећи садржаји, а да буде обојен музиком потрудили су се чланови групе Дечја радост и ди-џеј Пеђа Тодоровић. Народна библиотека је узела учешће у фестивалском програму приређивањем целодневне акције назване „Књига на дар“, посвећене популарисању књиге и читања кроз књижевни програм намењен деци у коме су учествовали краљевачки писци за најмлађе. На штанду Библиотеке изложене су публикације настале као резултат издавачке продукције ове установе током протеклих година, у оквиру познатих едиција које афирмишу савремену српску и инострану поезију, есејистику, као и књижевну теорију и критику, посебна пажња посвећена промоцији часописа за књижевност, уметност и културу „Повеља“ а разговор са пролазницима био је прилика да библиотекари заинтересују суграђане за своја издања, али и за читање уопште. У вечерњим сатима организовано је песничко вече посвећено најмлађим суграђанима у оквиру кога су одабране стихове казивали Снежана Тодоровић, Биљана Миљковић и Милоје Радовић, који је посетиоце даривао својим књигама, а књиге на поклон добили су и сви заинтересовани посетиоци штанда Библиотеке.
29 - Успели смо да извучемо позориште из позоришта,књиге из библиотеке, а музеј изнесе део изложбе на улицу и будешто ближе суграђанима. Ове године се обележава триста година занатских пивара у Србији што је повод да на више штандова представимо двадесетак врста пивакоје праве. Пошто кафана Париз постоји овде више од једног века направили смо Мали Париз где су глумци Краљевачког позоришта извели један део „Плавог зеца“,а чула се и по која прича која сведочи о краљевачком духу по коме су препознатљиве кафане у овом делу града.Посетиоцима је пружена прилика да седну за сто са глумцима, попричају и попију кафу или неко друго пиће, каже покретач манифестације Војкан Трајковић.Каочлан Нумизматичког удружења Србије Кафе Трил Бар Галерија се постарао да представи део из богате архиве народног блага, краљевачки музеј да изложи део збирке са археолошких налазишта, а посебан део програма посвећен је најмлађима којима је омогућено да учешћем у наградној игри освоје неку од вредних награда. Организатори посебно наглашавају да је идеја о фестивалу ове врсте потекла из потребе да се прикупе средства за лечење оболеле суграђанке,а додатни мотив да запостављен простор у Улици Топлице Милана, на потезу од Ресторана Париз до Градске тересе,нуди довољно квалитетну и интимну атмосферу, никада није коришћен за програме ове врсте. - Најбитиније је да се људи друже, да виде шта има библиотека,шта има музеј, а шта у области кутуре могу да понуде други. Овога пута није билоподршке локалне самоуправе,јер смо се потрудили да ни одкога не тражимо ништа и да фестивал организујемо сопственим и средствима наших другара. „Пијаца“ нам је помогла уступањем штандоваза излагање,а Туристичка организација у прибављању потребних дозвола како би све било легитимно, каже Трајковић. Искуство стечено током дванаест сати манифестације појачава оптимизам организатора у настојању да покажу како културних дешавања никад није доста. То је и разлог за уверење да ће сличан фестивал, обогаћен и другим садржајима, бити организован већ прве наредне и свим годинама које следе. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
563МАГАЗИН 4.9.2022. 30 Миодраг Којић
31 -Од фигурације до крајње апстракције. - Чиста апстракција долази из крајње подсвести. - Фрагменти изжврљаних зидова на улицама добра основа на путу до других форми апстракције. - Слике средњег формата се лакше сагледавају у мањим просторима, а имају довољно капацитета да се на платну осете потез и експресија. - Рад на слици више месеци, неретко и годину дана. - Ноћни сликар у атељеу до раних јутарњих часова. - Уметност не сме да трпи због недостатка платна и боје. - Однос према слици као врсти било које друге робе лишен је и најмање количине духовног КЛАСИКЕИЗМЕЂУИУЛИЦЕ Краљевачка ликовна сцена: Миодраг Којић (1)
563МАГАЗИН 4.9.2022. 32
33 Уличномуметношћу се сматра коришћењемлокојанасталанајавномместуби-различитихмотива и техника, а одлике социјалногфеномена добила језбог особине да талентованиммладим уметницимаомогући слободуизраза како бисвојом вештином задивилисвеокосебе. Уједно крајњементу,свество.уличнаграфијом.ноглепезувеликибамаликагодинањегјинијепризнајемираопослередницаством,основаусмерава.нијесматрајуникајеспособностимораловањетернетаосновац.улицамаодраггденазме.јимбојамадајућимуновудозухари-однамередасветосликајунајшарени-околине,Иакочестонаилазенанеодобравањедапотпуноновиинтересантансмисао.садама,бојамакојеимајусмисла,лепначиндасесивилоградаиспунијеастаримфа-улицамаидругимобјектимауличниуметницинеодустајуУличнауметностјепослењихгоди-наишланаплоднотлоиуКраљевујојсопственипечатдајесликарМи-КојићкојијепрвеграфитепопочеодаисцртавајошкаоУвремекадјошнијебилоин-каоприликезабољеупозна-садешавањимауовојобластијевишедасемаштаацртачкеусавршавајурадом.Којићсамоједаноднеколицинезаљубље-уовајвидизражавањакојисесамоуким,јерутовремејошбилоникогакобимогаодаихУличнауметностјебиладобразакаснијебављењесликар-јерсепоказалакаозначајнаод-уметничкогживота.Иакојезавршенесредњешколедипло-награфичкомдизајнуКојићдадигиталнаобрадасликебиладовољноснажанфакторко-бигаодвојиоодсликарствакаокрај-циљакомејестремио.НеколикоуБеоградубилоједобрапри-запознанствасазначајнимосо-уовојобласти,којесуималиутицајнадаљирад,аширокуактивностинапутудокомплет-уметникадопунибављењемфото--Умојимтемамачестосепреплићууметностикласичносликар-Волимдаекспериментишем,имојесликесебазирајунаекспери-аодфигурациједошаосамдоапстракције.Свесутофазе кроз које сам прошао,а тренутно сам у некој врсти апстракције,која је за мене ограничено поље, па увек могу да додајем нове елементе. Што се тиче техника увек су комбиноване, примењујем акрилне боје а доста је и елемената који се мешају са песком тако да су текстуре нешто на шта се углавном базирам док градим слику. Градим је јако дуго и често мењам,јер никад нисам задовољан, адоста слојева боје и експеримената одвија се у процесу рада док не дођем до коначне форме.Уапстрактном сликарству не би требало да се креће са неком предидејом, јер чиста апстракција долази из крајње подсвести. Слика не треба да се планира, нити да буде нешто конкретно,па нема потребе за предлошцима, скицама и плановима. Ја никад нисам до краја задовољан,па истражујем и стално тражим нове медије и мотиве за рад, каже Којић. Најбоља потврда огледа се у серији слика, настајалих у периоду од пет година, инспирисаних планином која је негде дубоко у глави остала забележена као форма и полазна тачка за рад. Планине су апстраховане у највећој могућој мери, а апстрактни пејзаж као део ауторове маште само се назире. Којић признаје да у атеље по правилу улази са идејом ове врсте, а да су инспирација у једном тренутку били изжврљани зидови на улицама чији су фрагменти били добра основа на путу до других форми апстракције. У Којићевом опусу преовладају слике средњег формата, понајвише што се лакше сагледавају у мањим просторима, а имају довољно капацитета да се на платну осете потез и експресија. Разлог више огледа се у податку да се слике великог формата теже продају и шаљу на изложбе. Константна потреба да се нешто додаје и мења један је од разлога да рад на сликама потраје више месеци, неретко и годину дана, што не искључује могућност да као коначна буде завршена за само сат времена. Све је, каже Којић, резултат налета инспирације и уверења да прве измене често следе само неколико дана касније јер свака слика, у зависности од стрпљења аутора, увек може да се дорађује. Ово најбоље сведочи о односу према уметности и потреби да се градњи слике приступи са довољно стрпљења све док не буде засићена и задовољи стандарде који владају у овој области. Којић се сврстава међу уметнике којима није страно да слику насталу више година раније искористе као подлогу за неку сасвим нову. Ово је, каже, карактеристика продуктивних сликара које мање квалитетне слике могу да заробе па ће, ако није задовољан, увек ће имати потребу да их доради. Иако велики број слика у атељеу на најбољи начин сведочи о његовој продуктивности Којић није спреман да оцењује да ли је то тачно или није. - Имам сталну потребу да радим, па се не задовољавам малим серијама радова и увек имам потребу да радим. Имам малог сина који тражи да му се посветим,па сликам ноћу. Највећи мир налазим када ноћу сиђем у атеље и сликам до раних јутарњих часова, тако да сам постао ноћни сликар. Волим да радим са квалитетним бојама, али неизбегавам да радим са било каквим,јер уметност не сме да трпи због недостатка платна и боје. Сликати се може билогде,и било са чим,и то никада не би требало да спутава поготово младе уметнике који нису довољно афирмисани и немају довољно новца да купе Квалитетматеријале.бојане би требало да суди о квалитету слике где се најпре види шта човек жели даприкаже на платну,колико је технички избрушени колико је квалитетан сликарски потез. Међутим, боје отварају нека нова поља,па сам набавио акриле мешане са песком који дају другачију текстуру, потез је другачији што сведочи да увек треба експериментисати и опробати се уновим техникама и технологијама које, у крајњој тачки, обогаћују слику. Зато не треба бежати од тога и заглавити се довека у једној истој техници је после тога човек може да зажали, каже Којић.Тренутну ситуацију на краљевачкој ликовној сцени најбоље потврђује уверење да је слика скрајнута и замење-
563МАГАЗИН 4.9.2022. 34 на другим медијима што је допринело да однос према сликарству буде погрешан. Ситуацију додатно оптерећује податак о одсуству довољног бројагалерија,а ни колекционари не откупљују слике, па се од сликара тражи да раде комерцијалне ствари. Податак да се сматра апстрактним и стрит арт уметником утицао је на отклон од оваквог приступа раду и чврстом уверењу како би пристао да се приклони било каквом другом раду,а да уметност којој се посветио остане неупрљана и сачувана. Разлог више огледа се у искуству које сведочи о купцима који бирају слике према ентеријерима својих станова,па је однос према слици као врсти било које друге робе лишен и најмање количине духовног. - Све је, поготово у муралима, почело да буде ангажовано,повезано са политиком и навијачима, па бежим од тих тематика затошто то нијеоно каквим желим да ме виде. Та прича јемного тешка па разумем академске сликаре који су отворили радионице за тетовирање, што је јако тужна ствар. Постоје талентовани људи који су са високим оценама завршавали академије код квалитетних професора,анемаштином инепостојањм тржишта за уметност приморани да раде било шта да би егзистирали. Продаја је јако слаба,али то не сме да утиче на креативни процес јер нико није рекао нити гарантовао да ће слике да се продају.Краљевачко тржиште је пропало, а Београд има галерије и врло затворен круг сликара који успевају да продају радове. То је и разлог што многи одустају јер да би се сликало треба дапостоји тржиште, да се продаје и улаже у друге слике. До пре пар година ликовни живот Краљева је био знатно живљи. У једном сјајном периоду окупила се екипа млађих људи,наравно са старијим колегама, имали смо изложбе једном недељно, плус интернационални салон графике. Ликовни живот је био богат, па смо имали прилику да видимо разне домаће и инетрнационалне уметнике. Данас нема ко даподигне галерију и врати на пређашњи ниво како би поново могле да се организују изложбе, а нисам сигуран ни колико је власт заинтересована да сарађује са уметницима,па је све јако стегнуто и минимализовано, каже НајбољиКојић.пример је однос према галерији Удружења ликовних уметника „Владислав Маржик“ чије проблеме нико ни не покушава да решава,што појачава стрепњу да ће икада успети да стане на чврсте ноге. Од тренутка кад је престала са радом стасале су бројне генерације младих уметника жељнихизлагања и пробоја на уметничку сцену, а немају прилику да су директном сусрету са публиком провере остварене домете. Чланство у локалном удружењу ликовних уметника је прилика за потврду како нико од њих није спреман да се ухвати у коштац са проблемима, поготово што је оптерећена милионским дуговима према јавним комуналним предузећима. У таквим околностима све је јаснија потреба да галерију води менаџер, а не сликар, особа способна да набави средства за реализацију свих активности, али и да има стално запослене са задатком да реализују планиране активности.- Све је кренуло да се осипа и тешко је рећи колико има сликара, поготово активних,па бих тешко могао да набројим двадесет имена јер многи од старијихвише нису међу нама, што је велика штета. Некад је то било другачије, колоније су биле јако лепе,а сада се све свело на ужи круг и више не сарађујемо на тај начин. Председник удружења је обећавао неке изложбе али сеништа није десило,јер није направио договор са градским властима које сепитају о том сегменту наше културе. Сигуран сам дапостоје људи који желе да помогну, али до тих није лако доћи. Зато нама треба менаџер, а не сликар, треба нам јединство, више оваквих места и малих атељеа чија ће врата дабуду отворена, да људи погледају слике, тачке где љубитељи уметности могу да нађу нешто, каже Којић као један од ретких који је током година рада и великих одрицања успео да створи адекватан простор за рад. То је, признаје, био највиши циљ и једини начин да се уметност безбедно развија, јер је то без атељеа готово немогуће. О томе сведочи осврт на период кад је,као и многи на почетку професионалне каријере,био принуђен да слика у неодрживом систему каквим се оцењује стан умазан бојама. Осврт на досадашњи рад сведочи о уметнику који је у раду прошао кроз више фаза, кренуо од фигурације а апстраховањем дошао од крајње апстракције за коју верује да није крајњи домет, јер увек може да се откријенешто ново. Други део професионалне каријере везује се за комбинацију уличне уметности и сликарства по чему је постао препознатљив и далеко од средине у којој живи и ради. О томе сведочи неколико самосталних и више колективних изложби у различитим срединама све до тренутка кад је предност дао континуитету који доживљава као прилику за непрекидно истраживање. У ситуацији кад се излаже све и свашта изложба се доживљава као прилика да се представи озбиљан циклус слика као сведочанство о путу који је уметник прошао и докле је стигао док је стварао конкретну Т.серију.Радовановић Фото: М. Радовановић
35
563МАГАЗИН 4.9.2022. 36 из деветнаест земаља. - Поред домаћих аутора гости из Швајцарске и Финске. - Најбољи филм на овогодишњем фестивалу „Помрачење сунца“ који су заједнички реализовали Алиреза Гашеми и Раха Емирфазли. - Награда за најбољи тон руском филму „Улична светла“, а за монтажу мексичком „Језиво“. - Специјална награда шестоминутном финском филму „Људска бакља“ који постављапитањештазначибити „добарграђанин“.урежијиимонтажи,Збогкреативнеигресаформомфилмскогјезикажиримладихдоделионаградуфилму„Пиштољиикациге“ Завршен десети Међународни фестивал краткометражног филма КОНАЧНО Н
А ДВЕ НОГЕ 37 После четири дана, тридесет шест филмова приказаних на две локације, проглашењем победника и доделомнаграда стављенаје тачка на десетипо реду Међународни фестивал краткометражног филма Краљевски Филмски Фестивал и потврђено како је ова јединствена манифестација коначно стала на две ноге. Свих десет фестивала потврдило је оправданост покретања маниефстације са циљем да се, пре свега младим, љубитељима филма ван великих центара у којима се налазе високе филмске школе, прикаже део стваралаштва аутора који тек траже место у свету седме уметности. Жеља организатора била је да кроз сарадњу са филмским школама из региона, и подршком реномираних филмских фестивала, младим Краљевчанима понуди сусрет са професионалцима што би будућим филмским ствараоцима могло да послужи као одскочна даска у тежњи да достигну професионалноКраткометражнисавршенство.филм се одавно доказао као главни извор иновација у филмској уметности што су потврдили сви велики редитељи који су прошли кроз ову филмску форму, неки јој се и данас радо враћају, а чињеница да се у свету производи више кратких филмова него икада потврђује актуелност овог начина изражавања. Ово сазнање само је један од повода за покретање Краљевског Филмског Фестивала са жељом да се обогати културни живот града и региона, али и да се промовише и популаризује уметност краткометражног филма. Током претходних девет година краљевачки фестивал краткометражног филма је љубитељима седме уметности у овом крају Србије отворио очи према новом и мало познатом свету што су потврдили бројни посетиоци којима је пружена изузетна прилика да виде више стотина филмова аутора из свих крајева света. РадованоовићМ.Фото:
563МАГАЗИН 4.9.2022. 38 Након што су гашењем великог броја биоскопа на територији Србије фестивали постали једина прилика да љубитељи филма уживају у иновативним формама чији је квалитет из године у годину све већи Краљево је постало прилично занимљива дестинација на културној мапи Србије и место које у знатној мери доприноси децентрализацији уметности. Покретачи фестивала су млади Краљевчани који су завршили високе филмске школе, а првих девет издања доказало да Краљевски Филмски Фестивал представља један од најзначајнијих културних догађаја у овом делу Србије. На међународни конкурс расписан почетком марта пријављено је више стотина документарних, играних и анимираних филмова аутора четрдесет девет националних кинематографија са свих континената, а селекциона комисија је за приказивање одабрала четрдесет из деветнаест земаља. Фестивал је отворио деветнаестоминутни филм италијанске редитељке Емануеле Понцано „Нова перспектива“, након њега исто толико дуг „Праве вести“Луке Поповића. До краја прве фестивалске пројекције гледаоцима је пружена прилика да погледају филм „Maскирани“британског редитеља Лукаса Ревзина, француски „Политика продавнице“Саре Арнолд и „Радничка класа“ шпанског редитеља Пола Диглера. Клуб Евергрин је десету годину заредом домаћин филмовима из пратећег програма, а први ове је био „Угарци рата“кинеског редитеља Тинг Туа. На репертоару прве фестивалске вечери су били још француски „Бели носеви“ редитеља Томаса Солињака, руски „Улична светла“,чију режију потписује Владислав Икоников,и на крају „Тишина“домаће ауторке Катарине Југ. Прва пројекција другог фестивалског дна у „Кварту“ посвећена је домаћим ауторима, а међу остварењима која су приказана били су филмови „Џоника“Ане Ђуровић, „Шапа“Дамјана Паунковића, „Пиштољи и кациге“ Марка Марјановића Маринчића и „Кротки“Јована Димоског. Другу пројекцију два сата касније отворио је ирански „Помрачење сунца“који су заједнички урадили ранији учесник Краљевског Филмског Фестивала Алиреза Гашеми и његов колега Амир Хамирфазли. Филм „Моја драга девојчица“је приказан у присуству швајцарске редитељке Сераине Шерини,а до краја пројекције посетиоци су били у прилици да погледају немачки филм „Љубавна пица“Елзе ван Дамке, „Породични одмор“Катарине Кољевић и „Ђаво“румунског редитеља Јана Бујновског. У вечерњем термину у Евергрину је приказано пет филмова од којих први „Мој тата ванземаљац“финске редитељке Елин Гренблом па немачки „Свет кроз љубичасто перо“чији је аутор Клер Волке. Аниматорка Емили Вонг из Хонг Конга, стари познавалац краљевачке публике и гост фестивала пре неколико година, дошла је са двадесетдвоминутним филмом„Брашно и печурке“ који је био добар увод у пројекцију последња два друге фестивалске вечери, „Иза затворених врата“француске редитељке Латифе
39 Саид и „Mириам“румунског редитеља РадуЉубитељеНиколаеа.кратког метра сутрадан је дочекало једанаест остварења, седам у великој сали Биоскопа „Кварт“ и четири у Клубу Евергрин. Аутор првог „Људска буктиња“, фински редитељ Ристо Пека Блом,је допутовао у Краљево и по окончању пројекције се обратити посетиоцима пре пројекције филма „Ми“Нелсона Фернандеза из Португалије. Данило Пантовић и Маша Ђорђевић су аутори петоминутног филма „Драга“а Хуеи Јен Хунг са Тајвана филма „Тако уобичајено“. До краја прве поподневне пројекције приказани су још „Језиво“Фабиа Колоне из Мексика, деветоминутни „Момак са моста“ Аманде Коста де Соуса из Мађарске и „Бабил“француског редитеља Грегори Робина.Вечерњапројекција у Евергрину почела је у уобичајеном термину,апрви на репертоару је био двадесетоминутни документарац немачке редитељке Амели Бефелд „Услови и рокови“. До краја треће фестивалске вечериприказани су „Прва улога“Стевана Војводића, и „Без сигнала“француског редитеља Адриена Геноа. Последњег фестивалског дана на програму су биле три пројекције у „Кварту“, прва намењена најмлађма сат пре поднева, а четири у Евергрину два сата касније. На репертоару биоскопа нашли су се „Мој тата ванземаљац,“ „Мириам“и „Брашно и печурке“, a у Евергрину „Челкаш“Ружице Ање Тадић, словеначки „Родна груда“ Филипа Јембриха, немачки „Заљубљене панде“Елене Пилар и француски „Иза затворених врата“. Десето издање фестивала било је разлог да за чланове жирија који ће оцењивати домете пријављених аутора буду изабране стручне особе каквим се се показали проефесори Факултета драмских уметности, редитељ Предраг Велиновић и директор фотографије Милорад Глушица, и монтажерка Аника Тесла. Иако су филмове одабране за приказивање прегледали знатно препочетка фестивала четири дана у Краљеву било је прилика да среде утиске, још једном добро извагају домете аутора и донесу одлуке које ће на најбољи начин потврдити остварене домете. И поред тога требало им је више од сата пре него што су одлучили да најбољим филмом на овогодишњем фестивали прогласе „Помрачење сунца“ који су заједнички реализовали Алиреза Гашеми и Раха Емирфазли. Колико је Гашеми успео да проникне у укус жирија најбоље потврђује податак да је као двоструки победник најсупешнији учесник краљевачког фестивала. Жири оцењује да је ауторски пар, кроз прецизно дубински распоређене дуге кадрове, гледаоце вешто увео у свет три школске другарице. О томе сведоче детаљикоји јунакиње.откривањепрељуберодитељаглавневине,сањасунеизоставансегментодрастања.нираненесташлукеибелелажикојесумеђусобнуповезаност,вајуњиховведаркарактериоткри-заједничкипла-Иакотридругарицеумисијифотографи-помрачењасунцазашколскено-главнидогађајјенеочекиваноЖириоцењуједајереди-
563МАГАЗИН 4.9.2022. 40 алиодржаваногтрамваја.ногсатаибудилникапоредкреветасветалаупогону,центи,ромкојојживотностикарактердајукарактеристичномзвучноматмосфе-ситуацијивременихуређајаихулигана.апарата,масепреплићузвуцианалогнихјенјебогатимзвучнимсценамаукоји-Односстарог,слукојијепревазиђентехнологијом.носирускомостатакселекције.сујакадроваидобартемпофилмакојиупечатљивазвучнаслика,ваниукаоцелинафункционишетљивипотресандогађајанеконвенционалан,тељскитретмановогвеомаемотивногупеча-исведочидафилмсјајно.Томезначајнојмеридоприносеједноста-одличноизрежирансценарио,композици-газанијансуиздиглиуодносунаНаградазанајбољитонприпалајефилму„Уличнасветла“којидо-бајковитупричуомладићуипо-застарелогиновогобо-жаморакомшилука,деце,са-Утаквојсвакипросторјеупотпуњенак-брујањемашинаиукључивањеоткуцавањеручногглав-јунака,њихањеиритмикастарог„Уличнасве- тла“ јеоцењен као цијипричеи,поредјунакиње,векафилмовимастравеиужасапрошлогстичнимзвуком,јекласичаномажкомпозицијомкадрова,икарактери-пажљивоодабранимтекстурамаизуелноатрактиван,којипроживљаваглавнајунакиња.свеманипулацијомдужинамакадрова,тажнимпоступкомивештомњемрадње,Ауторибликанепраштаакобудеизневерена.њетешкомонтирати.гледзбог„Језиво“,гичноивеомаблиско.звучиготовостварно,јенатоплимбојамакаоицеофилм,(не)постојећисвет.цавећодпрвогкадраувлачиусвојнаративноупакованфилмкојигледао-одличанестетскоиЗвучнасликајеобо-свепомалоностал-Најбољемонтиранимоцењенјечистжанровскифилмкојије,правилаиочекивања,напрвипо-веомабилолакоауједноужасноДодатнооптереће-зааутореогледасеуставуданипу-филмасутоизбеглипонавља-грађењемсаспенсамон-аједопринелоподцртавањуужасаВи-црнобелифилмсаукомејемонтажапотпуноуфунк-чудови- штаикуће,Члановичетвртиликуфилму.жиријасенисумного двоумили приликом доношења одлуке да специјалну награду доделе интересантно решеном шестоминутном финском филму „Људска бакља“ комедије.стунагранициекспериментаиозноизведена,сесвакоможеповезатиакојајевирту-филмиздвајаидејаобичностисакојомжиријаупоследњегдатакнадиланапрепознатира...самосејединислушапоентирањенарато-(бе)смислуживота,њенасемафоруипромишљањеоконзервапивакојапеванаветру,јисеиздвајакаоелементанархије,бити„добарграђанин“.постављапитањештаустваризначикојиАутомобил,ко-чека-семафоркојичинисунекиоделеменатакојисуиузначајнојмериутицалиодлукужирија.Дајенаградаизне-иауторенајбољепотврђујепо-дасуупреподневнимчасовимафестивалскогданавратилиТемперегдеихједочекалиодлукукојасведочидајеоноштоовајуслици,трајањуитек-Каоипоследњихнеколикогодина
41 организатори су у недељама пре почетка фестивала упутили позив младима да се пријаве за учешће у жирију који ће посебно вредновати филмове из овогодишње селекције. Чланови жирија младих су у филму младих,небедникаодлукупочетнуприморалоуауторскибинале„Пиштољиикациге“.Дајескогјезикаурежијиимонтажи,Збогкреативнеигресаформомфилм-камакојисесрећужељезауспехомикомичнимпрепре-којауједињујемотивепријатељства,храброиуникатноспровођењепричедалачкогдуха,визуелниизвучниспектакл,препозналипунмла-креативностиихумора,напутудоњега.жириодлучиоданаградудоделифилмујеучиндоде-наградепрстепомалоумешаласуд-сведочиподатакдасетрочланитимпретходневечериупутиоИнђију,алиихјеизненадноневремедасеизТавникавратенапозицијугдесуисазнализажирија.Пренегоштојепроглашењемпо-утрикатегорије,доделомјед-специјалнеинаградежиријаутихнуопројекторуМултимедијалном центру „Кварт“ гледаоцима је пружена јединствена прилика да погледају дугометражни филм „Нигде“ председника жирија Предрага Велиновића којивраћа у бурнедеведесетегодинепрошлог века које су сенопронађеБригавозачрениземљуноведенрођенапријатељствасирадвојнидругуземљу.преплићуратнеизвесност,комједнедеценијеукојимасешепријатеља.ПричатрагнасудбинетројенераздвојнихоставилеРанкаБожићаиСа-Вечанскогпратињиховеживотето-бекствоуНаташа,БуреиАнтоансунераз-пријатеља,чијијеодносбалан-натанкојлинијиизмеђуиљубави.УноћикадјеТамара,Антоанјеухваћениод-утуђиратпослекога,наНаташи-инсистирање,одлучујуданапустеиодууШведску.Уновојсреди-једновремеживезаједно,адокБу-брзопроналазипосаокаотаксиАнтоанутонеполазизаруком.оТамаријеповоддаНаташапосаокојинедоносидовољ-новцакојиАнтоантрошикладећинакоњскимтркаманагрлокојеје увек последње. Наташа често дуже остаје на послу и започиње везу са шефом, кога Антоан зове Карл Билт, а како је њихово поверење на проби свако креће сопственим путем. Буре у костиму гориле почиње да ради као забављач у стриптиз клубу, а Антоан само понекад долази до велике куће у којој живе Наташа и Карл Билт, како би видео Тамару. У ишчекивању да победи грло накоје се клади живи од новца који му позајмљује Буре, а како не успева да се снађе, схвати другу културу и обичаје, жели да се врати кући, али не може да прихвати живот без Тамаре.По устаљеном обичају награђени филмови су приказани у Клубу Евергрин у пројекцији која је почела у устаљеномСаставнитермину.део фестивала и ове године су била бројна друга дешавања међу којима посебно место заузима мастерклас из филмске монтаже као прилика да младим колегама стечена искуства пренесе Јелена Максимовић. Т. Радовановић
563МАГАЗИН 4.9.2022. 42
43 Кашеј: Крадљивац невести Вечно млад и увек беспрекорно обучен Кашеј, из неког разлога,већ три стотине година не може себи да нађе одговарајућу невесту. Али једног дана постаје приморан да, под претњом смрћу, киднапује једну од првих лепотица Далеког краљевства Варвару, након чега почињу невероватне авантуре испуњене бројним изазовима. Анимирана породична авантура у 2Д формату, синхронизована на српски језик, траје шест минута дуже од сат и по а Роман Артемијев је режирао према сценарију који је написао са Генриком Неболсином. Главне улоге тумаче Роман Артемијев, Елизавета Бојарскаја, Виктор Добронравов и Антон Елдаров, а филм се приказује до 7. септембра у пројекцијама које почињу у 18 сати. Афтер: После срећног краја Док се појављује шокантна истина о породицама пара, двоје љубавника откривају да се не разликују толико једно од другог. Теса више није слатка, једноставна и добра девојка,каква је била када је упознала Хардина, као што је он окрутни, ћудљиви дечко у ког се заљубила. Љубавна драма у 2Д формату траје минут краће од два сата, Кастил Лендон је режирала према сценарију који су написале Шерон Собил и Ана Тод а водеће улоге тумаче Хиро Фајнс Тифин, Џозефин Ленгфорд, Луис Ломбард, Роб Истес и Ченс Пердомо.Филм се приказује до 7. августа, а пројекције почињу у 20 сати. Tри хиљаде година чежње Усамљена Енглескиња Алитеа током путовања у Истанбул проналази прелепу бочицу. По повратку кући покушава да је очисти, али из ње излази магично створење Џин, обећавајући да ће јој испунити три жеље.Алипостаје забринута и запитана како би комплетан процес „испуњења жеља“ могао да утиче на њен живот.Како би јој помогао да се одлучи, Џин приказује визије из своје прошлости и шта све може да се догоди, ако коначно пристане.Романтичну љубавну драму, са елементима фантазије, у 2Д формату и трајању од сто осам минута Џорџ Милер је режирао према сценарију у чијем су му писању помогли Огаста Гор и А.С. Бајат. Водеће улоге тумаче Идрис Елба, Тилда Свинтон, Амито Лагум, Николас Мојад иЕсеЈаксел, a филм се приказује до среде у пројекцијама које почињу два сата пре поноћи. На репертоару Биоскопа “Кварт”
563МАГАЗИН 4.9.2022. 44 „Екипирају“ се, и владању у док се они уче, народ им јау
уче.уче; 45 У страху смо од оног што видимо; Престрављени од онога, што не видимо. „Жута кућа“ и жута боја, постали су, мора моја!
563МАГАЗИН 4.9.2022. 46 www.minjina-kuhinjica.com
13501Потребно:кгсмокавагшећеракесицаДрЕткер Џемфикссупер 3:1 2 проври,кве.тимупосудизакувањеумешајтеусмо-помешајтесасадржајемкесице,личинешећераодвојте2правитевоћнипире.штапниммиксеромилиблендеромна-Смоквеољуштите,кашикесокаодлимунаисецкајтеиОдизмеренеко-кашикеиаза-Најакојватрикувајтедокнесталномешајући.Кадапроври,додајтеостатакшећера, чинежајуихоставитиоко5одмахокренутинаопакврха,време.алнонаставитисамешањемјошнекогле.стању.Смесанаконкувањаостајеутечномте1шајте.сокодлимунаисведобропроме-Непрестаномешајућиџемкувај-минут,доксешећернераствори.Желиратекнаконпуњењауте-Склонитипосудусаватреиевенту-Попотребискинитепену.Припремљенетегленапунитидозатворитиихпоклопцемнанавој,оиутомполо-минута.Времеприпреме:30минутаБројпорција:2теглесредњевелиИз Мињине кухињице ЏЕМ ОД СМОКАВА 47
563МАГАЗИН 4.9.2022. 48 Иако је веома рано, још као двадесетогодишњак, престао са aктивним играњем познати краљевачки привредник Слободан Ђерковић поклонио Фудбаском клубу Металац безмало педесет година живота In memoriam Слободан Ђерковић (2): ОДВИШЕИГРЕ Истраживање о пропуштеној историјској шанси фудбалера Слоге,која се указала први пут после више од четрдесет година, да током претходног првенства избори пласман у елитни ранг такмичења, довело је до значајних фудбалских личности које су широј јавности готово непознате. Једна од њих је свакако Слободан Ђерковић, познати краљевачки привредник и власник предузећа Афикс. Иако се име Бобана Ђерковића у јавности везује за новију историју краљевачког Металца мало је познато да страст према фудбалу потиче с почетка друге половине прошлог века када је са друговима из улица Цара Лазара и Цара Душана први пут на калдрми поставио два камена који обележавају гол. Сви су у то време без спортске опреме, боси и у кратким панталонама, фудбал доживљавали као велику љубав и сваки слободан тренутак користили да му се максимално посвете. Није тада било компјутера, али ни мање софистицираних уређаја, па су сви дечаци углавном трчали за фудбалском лоптом, јер других игара и није било. Трчање за лоптом прекидано је на извесно време само током изузетно хладних зимских дана, који су обиловали високим снежним сметовима, па су дојучерашњи фудбалери трчали до Љутка поткивача да им савије два комада арматурног гвожђа од кога су правили клизаљке. Некако пред крај школовања у Основној школи „4. краљевачки батаљон“, у седмом разреду, отпочело је организовано бављење фудбалом у веома јаком подмлатку краљевачке Слоге, која је једина од свих клубова у граду са љубављу гајила млађе категорије. - Тренери су нам били Ноне Бартуловић и Зоран Милошевић, касније стандарадни првотимац Слоге.Били су то су дивни људи,прави педагози и тренери уважавани у овом граду,јер су се једини бавили младим категоријама. Прве фудбалске кораке никад нећуда заборавим иако нисам играо неку значајнију улогу у изузетно јакој екипи,па сам из велике жеље да играм фудбал отишао у Металац. Слога је тада била друголигаш, а највеће задовољств било је кад нас економ Сићко изабере да дохватамо лопте иза гола. Било је испред улаза у стадион по тридесетак нас који смо са стрепњом ишчекивали на кога ће да падне избор. Били смо изузетно важни кад год смо били у ситуацији да на утакмици тадашњој екипи Слоге додајемо лопте –прича Ђерковић.На старом игралишту код Ложионице фудбал се играо на терену засутим шљаком. Користила су га чак четири фудбалска клуба, Магнохром, Трговачки, Каблар и Металац. Једна до друге биле су четири свлачионице кроз које је током године дефиловало на десетине младића који су љубав према спорту задовољавали на терену на коме ће се тек много година касније појавити прва трава.
49
Прва утакмица на овом игралишту играна је увек недељом у десет, али су се посетиоци скупљали већ пола сата раније. Игране су недељом и по три утакмице на истом стадиону у размацима од по два сата, да би потом сви заједно сишли коју стотину метара ниже и гледали Слогу. Био би то прави спортски дан са целодневним програмом.И док је Магнохром готово увек имао стабилну екипу друга три клуба нису увек имала довољан број играча, па су их позјамљивали од комшија. Играли су најчешће у нижем рангу такмичења са ретким скоковима напред и брзим враћањем у старо друштво. Свлачионице Металца и Трговачког биле су једна поред друге, па су се фудбалери ова два клуба дружили интензивније него са другима. -Тренирао сам у Металцу, а како Трговачки није имао довољно играча са 15 година, после прве званичне регистрације, почнем да играм за њих. Велики заљубљеник у овај клуб био је Радош кочијаш који је био и председник,и секретар,и економ клуба. У школу се углавном ишло пре подне,а ни тренинзи нису били интензивни као данас. Али,био сам спреман и из школе да побегнем да идем на фудбал, што се повремено и дешавало. У време када је Слога у првом делу првенства била принуђена да заостале утакмице игра средом,бежали смо са часова иако је директор Гимназије био по строгости надалеко познат Драгутин Јововић, познатији као Фирга. Ипак, поред Трговачког и Металца, моја највећа љубав, а и понос овог града, увек је била Слога –признаје Ђерковић.После само годину дана у Трговачком вратио се Бобан Ђерковић као шеснаестогодишњак у Металац и у њему остао до данашњих дана. Толико лепих ствари је доживео у овом клубу тако да се боље сећа дана почетака него дешавања у последњих десетак година. Окосницу клуба готово све време чинили су млади Краљевчани који су у њему остајали годинама. Било је повремених, додуше доста ретких, одлазака у неки од клубова из околних градова који би успео да се квалификује за такмичење у вишем рангу. Највећи број оних који су показивали добре резултате ипак је увек завршавао у Слоги. И док је Слога регрутовала млађе играче они којима се приближавао крај каријере долазили су у Металац. У то време, сећа се Ђерковић, дошли су Чери Вукићевић, Бобан Савић, Микица Стевановић. Сарадња између клубова била је 563МАГАЗИН 4.9.2022. 50
51 присна,а веома често игране су бројне пријатељске утакмице. Слога је била јака захваљујући Металцу поготово у време кад је ушао у Српску лигу и кад се у Краљеву играо квалитетан фудбал. Кад је Индустрија Магнохром била на врхунцу било је доста пара и за истоимени клуб који је добио нов стадион и напустио игралиште код Ложионице. Каблар је због одређених проблема престао да постоји,па су на игралишту као љути ривали у истом рангу такмичења остали само Трговачки и Металац у коме ће Ђерковић активно играти до двадесете године живота.-Успорту сам увек гледао да све буде чисто и исправно. Нису ме интересовали непоштени односи, али се десило нешто што нисам могао да поднесем, после чега сам се разочарао. После Гимназије уписао сам ванредно факултет, засновао породицу и добио принову, па сам, кад је егзистенција доведена у питање, морао да почнем да радим. У управи Металца била су два директора Магнохрома, два директора Фабрике вагона,директори Урбанизма, Ибра, моћни људи који су доста давали за фудбал. Ископана је шљака, направљена дренажа, постављена трава и завршен прави фудбалски терен. Директор Фабрике вагона је изводио раднике из фабрике да би радили на игралишту. И поред обећања да ће бити решено питање мог запошљавања то је изостало, па сам морао да се сналазим –прича Ђерковић који је новац за породицу зарађивао радећи на металчевој томболи, прво у кафани у Шумарицама, затим на железничкој станици, а на крају кафани Слога у ИзмеђуРибници.дветомболе радио је на утовару и истовару вагона са пшеницом на железничкој станици. Све то утицало је да млади фудбалер,коме су предвиђали блиставу каријеру,дође у ситуацију да са само двадесет година престане да игра фудбал. Почели су и озбиљнији тренинзи, јер се Металац борио за улазак у Српску лигу. Једна од последњих утакмица играна је у Чачку, а победоносни гол постигао је баш Ђерковић.Кормило Металца преузео је бивши играч Слоге Милан Рајачић коме је помагао Бобан Савић. Одбрамбену линију појачао је до тада стандардни бек Слоге Митић, па је Металац постајао једна сасвим озбиљна екипа. Слободан Ђерковић је љубав према фудбалу задовољавао помажући екипу са места члана најуже управе у којој су, како каже, били још поштени и спорту веома одани
563МАГАЗИН 4.9.2022. 52 Љубе Радуловић, Томо Ивановић, Ковачевић, Раде Поповић, Томо Оташевић. Много се лакше живело у то време, било је више пара и могућности да краљевачке фирме кроз рекламу као вид помоћи издвоје неки динар.-Зарада са томболе углавном је припадала играчима. Нису то биле паре од којих је могло да се живи, али је свака премија била слатка без обзира колика била. Сви играчи су углавном били запослени, није било уговора са клубом и свако је могао да га напусти кад пожели. Тада није ни било других интересантних клубова, да неко размишља да оде из Краљева, а није било ни пара које би неко дао за прелазак фудбалера. Водила се оштра борба за свако место у тиму, а само изузетни могли су да играју у Металцу –каже Ђерковић.Подесет година су фудбалери играли у Краљеву у неком од локалних клубова не помишљајући да оду у неки други град. Било је тренутака када је Трговачки био јачи од Металца, и обрнуто. У Краљеву које је од вајкада важило као расадник фудбалских талената одувек је било добрих играча. Посебно емотивно доживљавали су Краљевчани квалификације за улазак у Прву савезну лигу на крају сезоне 1969/70. године. Сада већ историјској утакмици против Црвенке из најслађег села у земљи претходила је још по много чему јединствена утакмица против Будућности из Подгорице. Са два гола предности из Краљева упутили су се фудбалери Слоге тог јуна 1970. године на врућ терен у Подгорици, тадашњем Титограду. После брзо примљеног гола уследио је још брже сумњиво досуђен једанаестреац у ко-
53 рист домаћина. Коначан резултат од 2:0 за домаће према наредном кругу квалификација водио је преко извођења једанаестераца. Све се тог дана уротило против Слоге, пре свих пристрасни судија који је кад год би голман Кајганић одбранио, тражио поновно извођење једанаестерца. Успела је Слога да се избори против свих зала и дође на само корак од циља. Требало је само у два дуела против Црвенке дати гол више. -Сећам се да смо у Црвенку ишли аутобусом који нам је дао Метал. Доживљавали смо емотивно ту утакмицу и после пораза у гостима надали се бољем резултату овде. Билоје то нешто због чега ниси могао да спаваш. Читав град је био обузет еуфоријом, а причало се само о утакмици. Иако смо после утакмице у Црвенки били скептици оптимизам је растао како се утакмица приближавала. Из главе ми не излази пун стадион, атмосфера, људи начичкани по брдима, по дрвећу, по вагонима на железничкој станици. Било је право фудбалско спортско време, а неуспех Слоге доживео сам тешко као и сви остали. После великог разочарања било је много прича о томе зашто се изгубило и како се то догодило. Али оно што се десило десило се и пропуштена је историјска шанса Слоге да уђе у Прву лигу–прича са сетом Ђерковић. Слога је имала јаку екипу у којој је, поред играча са стране, било много Краљевчана. Играчи са стране били су звезде у клубу, а као такви и третирани. Били су до крајњих граница одани клубу икао такви прихваћени у граду. Многи од њих су остали у Краљеву, засновали породицу и ту живе и данас. Одлазили сутешка срца само ако је то тражио клуб који их је упутио у Слогу. Т. Радовановић РадовановићМ.Фото:
563МАГАЗИН 4.9.2022. 54
55 Млади радник - Слога 2:1
563МАГАЗИН 4.9.2022. 56 Црвена звезда - Слога 9:0 Кикер - ОЛЕ 2:1
57
563МАГАЗИН 4.9.2022. 58 4. септембар 476 —Одоакар је срушио Западно римско царство и постао први варварски краљ Италије свргавањем цара Ромула929Аугустула.—Саксонска војска је после битке код Ленцена убила или заробила све Словене који су бранили тврђаву Ленцен.1479—Католички краљеви Кастиље и Арагона су потписали споразум из Алкасове са португалским краљем Алфонсом V и његовим сином, принцом Жоаом чиме је окончан Рат за кастиљанско наслеђе. 1669 —Млетачка република је предала Турцима грчко острво Крит, не успевши да одбрани град Ираклион, који је био под турском опсадом од 1648. 1843 —Тереза Кристина од Обеју Сицилија се ударала за Педра II од Бразила на државној церемонији. 1870 —Француска је постала република, чиме је окончано Друго француско царство Наполеона III. Цар је свргнут са власти након тешког пораза у бици код Седана 2. септембра у француско-пруском рату. 1886 —Поглавица Апача Џеронимо, вођа последње велике побуне америчких Индијанаца против белих поробљивача, предао се у Скелетон кањону у Аризони америчком генералу Нелсону Мајлсу. 1912 —Завршен је Албански устанак из 1912. када се турска влада сложила да испуни захтеве устаника. 1929 —Немачки дирижабл „Гроф Цепелин“ је окончао путовање око света. Лет је трајао девет дана 20 сати и 23 минута, а на ваздушном броду је било 40 чланова посаде и 14 путника. 1944 —Британске и канадске трупе ослободиле су у Другом светском рату белгијске градове Брисел и Антверпен. 1970 —У Чилеу је Салвадор Аљенде као први марксиста у западној хемисфери изабран за председника државе. Убијен је у септембру 1973. у пучу чилеанске армије. 1972 —На Олимпијским играма у Минхену амерички пливач Марк Спиц освојио је седму медаљу и тиме поставио рекорд у освојеним медаљама на једној1974Олимпијади.—САДсу као последња западна земља успоставиле дипломатске односе са Немачком Демократском Републиком. 1975 —Израел и Египат су у Женеви потписали споразум о повлачењу израелских трупа са Синаја и успостављању тампон зоне УН на полуострву. 1992 —Бивши председник Бугарске Тодор Живков, који је смењен 1989, осуђен је на седам година затвора под оптужбом за проневеру државних1995фондова.—Под геслом „Уједињени Јерусалим је наш“, Израел је започео 15месечну прославу 3000. годишњице прогласа краља Давида о том граду као престоници јеврејског народа. 1997 —У експлозији три бомбе у Јерусалиму погинуло је седам и рањено око 200 људи. 1998 —Трибунал УН за ратне злочине у Руанди осудио је бившег премијера Жана Камбанду на доживотни затвор због његове улоге у геноциду током рата 1994. 1998 —Лари Пејџ и Сергеј Брин су у Менло Парку основали Гугл да промовишу свој аглоритам за претрагу интернета који су развили као студенти на Стенфорду.1999—Нареферендуму о будућем статусу Источног Тимора 78,5% становништва гласало је за независност од Џакарте, док је свега 21% подржало аутономију под индонежанском управом. Проиндонежанске снаге су потом изазвале сукобе у којима је страдало неколико стотина људи, а десетине хиљада напустиле су главни град Дили. 2001 —Махендра Чадри, први етнички Индијац који је био премијер Фиџија, изабран је за посланика парламента, заједно са Џорџом Спејтом, који је 16 месеци раније оборио Чадријеву владу. 2020 —Србија и Приштина су потписали економску изјаву о намерама у Сједињеним Државама која је водила ка свеопштој нормализацији односа ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 4. И 10. СЕПТЕМБРА
59 који је председник привремених приштинских институција Хашим Тачи оцени као „историјски”. Последица те изјаве је израелско признавање Приштине и српско признавање Јерусалима као главнога града Израела. 5. септембар 1514 —Турски султан Селим I ушао је у Табриз у Персији. 1600 —Повељом енглеске краљице Елизабете основана је „Источноиндијска компанија“ која је добила монопол на трговину са Истоком, чиме је почела британска трговачка, а потом и колонијална експанзија на индијском1774потконтиненту.—УФиладелфији је почео Први континентални конгрес на којем су се представници 13 америчких колонија успротивили британском утицају у Северној Америци, што је био увод у Амерички рат за независност у априлу 1775.1800 —Британци под командом адмирала Нелсона преузели су од Француза Малту. Париским миром 1814. Британија је и званично добила Малту која је постала важна британска база на путу према Индији. 1864 —Флоте Велике Британије, Француске и Холандије напале су Јапанце у теснацу Шимоносеки, за одмазду због одлуке Јапана да затвори своје луке и истера странце. 1905 —Миром у Портсмуту (Њу Хемпшир), уз посредовање америчког председника Теодора Рузвелта завршен је Руско-јапански рат. Русија је предала Јапану Порт Артур и признала јапанске интересе у Кореји. 1939 —САД су прогласиле неутралност у Другом светском рату, али су касније законима Плати па носи и О зајму и најму помагали оружјем савезничке снаге. Американци су ушли у рат 7. децембра 1941. када су јапанске трупе напале америчку поморску базу Перл1960Харбур.—Председник Конга (Заира) Жозеф Касавубу сменио је вођу национално-ослободилачког покрета и првог конгоанског премијера Патриса Лумумбу.1972—Минхенски масакр - припадници палестинске терористичке организације „Црни септембар“ киднаповали су, а потом убили 11 израелских спортиста, учесника Олимпијских игара у Минхену. У 24-часовној пуцњави на аеродрому, погинула су и четворица терориста и један западнонемачки полицајац. 1977 —Западнонемачки терористи су отели председника Федерације западнонемачке индустрије Ханса Мартина Шлејера, чије је тело пронађено 19. октобра 1977. у Француској. 1990 —Премијери Северне и Јужне Кореје сусрели су се у Сеулу, на првим званичним разговорима на високом нивоу између двеју земаља подељених после Корејског рата 1953. 1995 —Француска је извела прву у серији атомских проба на пацифичком острву Муруроа, што је изазвало осуду широм света и масовне протесте, посебно у Аустралији и на Тахитију. 2001 —Државни тужилац Перуа подигао је оптужницу против бившег председника Алберта Фуџиморија због умешаности у два масакра које су извршили парамилитарни одреди раних деведесетих.2008—Томислав Николић поднео оставку на дужност заменика председника Српске радикалне странке и шефа посланичке групе СРС у Скупштини Србије, након што је Председнички колегијум странке одлучио да СРС гласа против Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском унијом. 6. септембар 394 —Битка на Фригиду: Римски цар Теодосије I поразио западног узурпатора Еугенија. Победа хришћанског цара над паганским ривалом означила је и дефинитивну победу хришћанства над традиционалистичким римским религијама.1522—Шпански морепловац Хуан Себастијан Елкано завршио прво путовање око света, које је започео Фернандо Магелан 1519 са пет бродова и 270 морнара. Елкано је преузео команду када су 1521. Магелана убили филипински урођеници и вратио се у Шпанију са једним бродом и 18 морнара.1688 —Аустријска војска под командом баварског кнеза Максимилијана II Емануела, уз помоћ српских добровољаца, је заузела Београд од Турака.1885 —Источна Румелија је прогласила своје уједињење са Бугарском. 1898 —Холандска краљица Вилхелмина ступила је на престо. 1901 —У Буфалу је анархиста Леон Чолгос извршио атентат на председника САД Вилијема Мекинлија. Мекинли је од задобијених рана умро недељу дана касније, а 14. септембра нови председник САД постао је Теодор Рузвелт.1914 — Француске трупе су уз помоћ Британског експедиционог корпуса кренуле у контраофанзиву на фронту широком 500 километара, чи-
563МАГАЗИН 4.9.2022. 60 ме је почела прва велика битка на реци Марни у Француској у Првом светском рату, у којој је за четири дана немачка војска претрпела тежак пораз. На захтев савезника да после победе на Церу у Првом светском рату предузме офанзиву преко границе, српска војска је почела операције против Аустријанаца у Срему и источној Босни, познате као Сремска операција и Битка на Дрини. Борбе су трајале до 11. новембра, када је српска војска била присиљена да се повуче. 1940 —Румунски краљ Карол II Хоенцолерн је у Другом светском рату под притиском Сила Осовине абдицирао у корист сина Михајла. 1948 —Холандска краљица Вилхелмина је абдицирала у корист кћерке принцезе Јулијане. 1955 —У нередима, оркестрираним од турске владе, побеснела руља извршила је погром над преосталим грчким становништвом Цариграда. 1965 —Нападом индијске авијације на пакистански град Лахор почео је рат између Индије и Пакистана због Кашмира. Сукоб је окончан 25. септембра посредством УН. 1970 —Палестински терористи су отели четири авиона која су летела из Европе у Њујорк. Наредног дана у Каиру је запаљен „Боинг 747“ компаније „Пан америкен“, а два „Боинга 707“ дигнута су у ваздух 12. септембра у Јордану. Четврти авион се спустио у Лондон, а отмичарка Лејла Халид је ухапшена.1975—У земљотресу у источној Турској 2.350 људи је погинуло, а рањено око 3.000. 1988 —Једанаестогодишњи дечак Томас Грегори постао је најмлађа особа која је препливала Ламанш. Пливање је трајало 11 сати и 54 минута. 1988 —Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 1991 —СССР је признао независност Литваније, Летоније и Естоније; Лењинграду је враћено име Санкт Петербург.1994 —Премијер Ирске Алберт Рејнолдс први пут се састао са вођом Шин Фејна, политичког крила ИРА-е Џеријем Адамсом и разговарао о политичком решењу дугогодишње кризе и сукоба католика и протестаната у Северној 1997Ирској.—Британска принцеза Дајана, која је погинула 31. августа у саобраћајној несрећи у Паризу, сахрањена је на породичном имању, после погребне церемоније коју је посредством ТВ преноса пратило више од 2 милијарде људи широм света. 2000 —У седишту ОУН у Њујорку отворен је „Миленијумски самит ОУН“, највећи скуп светских лидера у историји на којем је учествовало 150 краљева, председника и премијера. Од светских лидера самиту нису присуствовали само председници Ирака Садам Хусеин, СР Југославије Слободан Милошевић и Либије Муамер ел Гадафи. 2001 —Врховни суд Казахстана осудио је бившег премијера Акезана Казегелдина на десет година затвора због корупције, илегалног поседовања оружја и злоупотребе положаја. 7. септембар 1191 —У Трећем крсташком рату Енглези су под командом Ричарда Лављег срца поразили ајубидске снаге под Саладином код Арсуфа, у данашњем1701Израелу.—УХагу је потписан споразум Енглеске, Аустрије и Холандије против Француске, познат као „Друга велика алијанса“.1714—Цар Карло VI потписао је у Рахстату са Французима Баденски мир којим је окончан Рат за шпанско наслеђе, а Французима су припали Алзас и Стразбур.1764—За краља Пољске крунисан је руски штићеник Стањислав II Поњатовски, последњи пољски монарх. 1778 —Француска је напала острво Доминика и заузеле тамошњу британску тврђаву пре него што су Британци сазнали да је Француска ушла у Амерички рат за независност као савезник побуњених америчких колониста.1812—Бородинска битка, на 125 километара од Москве, једна од најкрвавијих битака у Наполеоновим ратовима, у којој су и Руси, под командом Кутузова, и Наполеон имали велике губитке. Недељу дана касније Наполеон је ушао у Москву. Ова пирова победа Наполеона једна је од преломних тачака захваљујући којима је Света алијанса успела да победи Наполеонову „Велику армију“. 1813 —Први пут је употребљен назив „Ујка Сем“ за САД, у уводнику њујоршког листа „Трој Пост“. 1822 —Гувернер Бразила, принц Педро, прогласио је независност од Португалије и прогласио се за цара. Португал је признао независност Бразила18601828.—Италијански револуционар Ђузепе Гарибалди је са својим „црвенокошуљашима“ заузео Напуљ, у рату за ослобођење земље од Аустријанаца и уједињење Италије. 1901 —Потписан је Пекиншки протокол којим је окончан Боксерски уста-
61 нак у Кини. Побуну против странаца угушиле су европске силе, Јапан и САД, а Кина је приморана да плати одштету за њихову имовину уништену током устанка.1913 —Краљ Петар I Карађорђевић потписао је Прокламацију о присаједињењу ослобођених области Краљевини Србији у Рибарској Бањи код Крушевца.1936—У Хобартском зоолошком врту угинуо последњи торбарски вук, познат као „Бенџамин“. С њим је изумрла ова врста. 1940 —Немачка авијација под командом Хермана Геринга почела је бомбардовање Лондона. Првог дана погинуло је више од 300 људи. 1944 —Јединице НОВЈ ушле су у Врање, који је су Бугари претходно напустили.1962 —Тајван је прекинуо дипломатске односе с Лаосом, након што је Лаос успоставио дипломатске односе с Кином и Северним Вијетнамом. 1964 —У месту Сип на југословенској и у Гура Ваји на румунској обали Дунава, уз присуство председника Југославије и Румуније Јосипа Броза Тита и Георгеа Георгију-Дежа, постављен је камен темељац на градилишту хидроелектране Ђердап. 1975 —Завршено је пресељавање Турака на Кипру. Под надзором УН, око 9.000 људи пребачено је са југа на север1986земље.—Бискуп Дезмонд Туту постао је надбискуп Кејптауна у Јужној Африци као први црнац поглавар јужноафричких англиканаца. 1990 —Као одговор на ревизију Устава Србије 1989. којом је значајно смањена аутономна власт у покрајинама Војводини и Косову, 144 албанска делегата Скупштине Косова прогласили су у Качанику Устав Републике Косово. 1990 —Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 1991 —У Хагу је почела са радом Међународна мировна конференција о Југославији. У раду конференције учествовали су сви чланови Председништва СФР Југославије, председник савезне владе и шесторица председника југословенских република. Председавајући Конференције, на којој је усвојена Декларација о мирном решењу југословенске кризе, био је лорд Карингтон.1994—У команди америчке војске у Берлину последњи пут је спуштена америчка застава, чиме је, након скоро пола века, формално окончано америчко војно присуство у Берлину. 1999 —У земљотресу у близини Атине, једном од најјачих у Грчкој у последњих преко 40 година, погинуло је 1012001лице.—У нигеријском граду Џос избили су хришћанско-муслимански сукоби током којих су запаљене цркве и џамије. Према подацима Црвеног крста, за непуних недељу дана насиља, убијено је најмање 500 људи, а стотине повређено.2011—Уавионској несрећи код Јарослављa у Русији погинуло је 44 особа, међу којима и хокејаши Локомотиве Јарославље. 8. септембар 1331 —На државном сабору у Сврчину (Косово) архиепископ Данило II крунисао је 23-годишњег Душана Стефана Немањића за краља српских и поморских земаља. 1380 —Велики московски кнез Дмитриј Донски је у бици код Куликова потукао татарску војску. То је била прва победа Руса над Татарима који су у 13. веку загосподарили већим делом Русије.1565 —Шпански досељеници основали су на Флориди, на месту данашњег Сент Огастин, прво европско насеље у Америци. 1664 —Предвођени пуковником Ричардом Николсом, Енглези су заузели холандско насеље на америчком континенту Нови Амстердам, названо потом Њујорк, у част војводе од Јорка, будућег енглеског краља Џејмса II. 1760 —У Седмогодишњем рату, који се из Европе проширио и на Северну Америку, Британци под командом Џефрија Амхерста поразили су Французе и заузели Монтреал. 1831 —Русија је угушила Новембарски устанак када је њена војска поразила устанике под командом Хенрика Дембињског у заузела Варшаву. 1856 —Мировним уговором у Паризу завршен је Кримски рат између Русије и Османског царства и њених савезника Велике Британије, Француске и Краљевине Сардиније. 1900 —Ураган је у тексашком граду Галвестон разрушио више од 2.500 кућа, а погинуло је најмање 8.000 људи. 1934 —Путнички брод Моро Касл изгорео је 1934. на обали Њу Џерзија на свом путовању до Њујорка из Хаване на Куби при којом приликом је погинуло 137 путника. 1926 —Друштво народа је једногласно примило Немачку у чланство. 1941 —Немци су у Другом светском рату почели опсаду Лењинграда и одсекли га од остатка земље. 1943 —Објављена је безусловна капитулација Италије у Другом свет-
563МАГАЗИН 4.9.2022. 62 ском1944рату.—Прва немачка ракета V-2 испаљена из Хага, у Другом светском рату пала је на Лондон. 1951 —У Сан Франциску је потписан мировни уговор између Јапана и 49 земаља којим су Јапану одузете све територије освојене за последњих 80 година.1954 —У Манили су САД, Филипини, Аустралија, Нови Зеланд, Тајланд, Пакистан, Уједињено Краљевство и Француска, основали СЕАТО пакт, замишљен као карика у америчкој глобалној стратегији окруживања Совјетског Савеза. Престанком Хладног рата тај пакт је изгубио значај. 1995 —Министри иностраних послова СР Југославије, Хрватске и Босне и Херцеговине прихватили су у Женеви мировни план за Босну, што је био увод у окончање најтежег сукоба на тлу Европе од Другог светског рата. 1997 —Најмање 150 људи погинуло је у близини западне обале Хаитија кад је потонуо претрпани ферибот „La Fierte Gonavienne“ (Понос Гонаве) који је пловио ка острву Гонава. 1999 —У експлозији подметнуте бомбе у стамбеној згради у Москви погинуле су 94 особе. У серији експлозија које су уследиле наредних дана у више градова у Русији погинуло је око 3002001људи.—Преко хиљаду људи, укључујући и Нелсона Манделу, окупило се на сахрани оца јужноафричког председника Табоа Мбекија. Гован Мбеки (91) је сахрањен међу обичним људима. 2002 —На светском првенству у кошарци у Индијанополису (САД) Југославија је по други пут постала првак света. 9. септембар 9 —Битка у Теутобуршкој шуми: германски поглавар Арминије наноси тежак пораз римском војсковођи Вару и уништава римску војску од три легије. 337 —После вишемесечног интерегнума синови римског цара Константина Великог Константин II, Констанције II и Констанс I су се прогласили за 1776августе.—Амерички Континентални конгрес увео званичан назив државе Сједињене Америчке Државе, уместо Уједињене колоније. 1850 — Калифорнија је примљена у Унију као 31. америчка савезна држава. Компромисом из 1850. трећина територије на које је Тексас полагао право (данас делови Колорада, Канзаса, Новог Мексика, Оклахоме и Вајоминга) је прешло под федералну управу у замену за преузимање дуга од 10 милиона долара тексашког дуга пре његове1855анексије.—Окончана је опсада Севастопоља када се руска војска повукла из града.1894—Кинески револуционар Суен Јатсен је основао Друштво за препород Кине и почео да организује устанак у Кантону, после пораза Кине у рату с Јапаном. Устанак није успео, а учесници ухваћени и погубљени. Суен Јатсен успео да побегне из земље и до револуције 1911. живео у иностранству.1907 —Завршен шаховски турнир у Карлсбаду (Карлове Вари), Чешка победом Акибе Рубинштајна. 1914 —У Првом светском рату окончана прва велика битка на Марни у Француској. У јулу 1918. вођена друга битка на Марни, последња немачка офанзива у Првом светском рату. 1944 —Дан по уласку совјетских трупа у Бугарску бугарски комунисти преузели власт у земљи. 1945 —Трупе САД искрцале се на крају Другог светског рата у Јужној Кореји, совјетске од Јапана преузеле Северну Кореју, а 38. паралела постала линија поделе две корејске државе. 1952 —У Београду, на ушћу Саве у Дунав због невремена потонуо брод „Ниш“ који је превозио путнике на линији до Земуна, удавиле се 104 особе 1987 —Ирачко ратно ваздухопловство почело серију удара на иранске електричне централе и нафтна постројења.1993 —Израел и Палестинска ослободилачка организација споразумели се о међусобном признању, отварајући пут ка окончању сукоба Арапа и Јевреја.1996 —У тајфуну који је погодио приобална подручја кинеске провин-
63 ције Гуангдунг погинуло више од 130 људи, на хиљаде повређено. 2001 —На председничким изборима у Белорусији победио Александар Лукашенко. 2002 —Виши суд у Бијелом Пољу осудио Небојшу Ранисављевића из Деспотовца на 15 година затвора због учешћа у отмици и ликвидацији путника, претежно муслимана, из воза на прузи Београд-Бару станици Штрпци у фебруару 1993. 10. септембар 1509 —Око 10.000 људи (по процени) је погинуло у Истанбулу због јакок земљотреса који је постао познат као мали Судњи дан. 1526 —Турски султан Сулејман Величанствени је, после победе над Мађарима на Мохачком пољу, ушао у небрањени Будим. 1721 —Шведска и Русија су миром у Нистаду у Финској окончале Велики северни рат, започет 1700, у којем је руски цар Петар Велики потукао Швеђане и добио излаз на Балтичко море. Русији је припала територија од Финског до Ришког залива и градови Рига, Ревел и 1813Нарва.—УРату из 1812. америчке снаге предвођене Оливером Хазардом Перијем су поразили Британце код језера Ири, код данашњег Пут ин Беја. 1906 —Изашао је први број хумористичко-сатиричног листа „Шабачка чивија“. Лист је излазио до 1909. 1919 —Аустрија и Савезници су потписали мир из Сен Жермена, којим је Аустрија признала независност Пољске, Мађарске, Чехословачке и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. 1939 —Канада је објавила рат Немачкој. Канадске јединице су се у Другом светском рату бориле у саставу британске армије. 1942 —Краљевско ратно ваздухопловство је у Другом светском рату напало Диселдорф са 476 авиона, који су избацили 100.000 бомби на тај немачки град.1942 —У Подгори основана Морнарица НОВЈ (после рата прерасла у Југословенску ратну морнарицу). 1943 —После капитулације Италије у Другом светском рату, Немци су окупирали Рим и ставили под протекторат1945Ватикан.—Видкун Квислинг, шеф марионетске норвешке владе (1942—45) проглашен је кривим за издају и осуђен на смрт због сарадње са нацистичком Немачком у Другом светском рату. 1967 —Грађани Гибралтара одбацили су на референдуму припајање Гибралтара Шпанији и определили се да остану под британском управом. 1976 —У судару путничких авиона „Трајдент“ британске компаније „Бритиш ервејз“ и „Даглас DC-9“ југословенске компаније Инекс Адрија северно од Загреба, погинуло је свих 176 људи у оба авиона. 1981 —Слика „Герника“ Пабла Пикаса враћена је у Шпанију. Насликана 1937, после нацистичког бомбардовања баскијског места Герника у Шпанском грађанском рату, „Герника“ је од 1939. била у Њујорку. Према Пикасовом завету, слика није могла бити враћена док се у Шпанији поново не успостави демократска држава. 1989 —Мађарска је отворила границу према Западу и допустила одлазак око 7.000 избеглица из Источне Немачке у Западну Немачку. Тај масовни егзодус довео је до пада Берлинског1994зида.— Папа Јован Павле II стигао је у Хрватску, у прву посету поглавара римокатоличке цркве региону бивше Југославије. Папа се заложио за мир на Балкану.1995 —Током ваздушне операције против Републике Српске, НАТО је, са америчког брода „Нормандија“ у Јадранском мору, крстарећим ракетама „томахавк“ почео да гађа противваздушне положаје у околини Бање Луке. 2000 —У сукобима присталица различитих политичких опција током локалних избора у Македонији рањено је неколико десетина људи. Напетост између Албанаца и Македонаца ескалирала је у пролеће 2001. у сукобе који су земљу довели на ивицу грађанског рата. 2001 —Савет безбедности УН укинуо је ембарго на продају оружја СР Југославији. Ембарго је уведен 31. марта 1998. због, како је образложено, насиља који режим Слободана Милошевића спроводи на Косову.
Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Т. Радовановић Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs
