Kraljevski MagazIN

Попис

становништва, домаћинстава и станова сматра се најкомлекснијом, најобимнијом и најскупљом статистичком акцијом која се проводи са циљем да се прикупе појединачни подаци о становништву и стамбеним објектима једне земље. Као такав попис даје одговоре на неколико кључних питања, колико земља има становника, каква је полна и старосна структура, економске, образовне, миграторне, етнокултуралне и друге карактеристике становништва, а кроз призму одговора о становима, површини и њиховој опремљеностипојединим просторијама и инсталацијама, врсти енергенатакоји се користе за загревање и слично на питања где се и како живи. На основу прикупљених података добија се нумерички оквир популације и стамбеног фонда што јеоснова доброг

планирањаи развоја економских, популационих, социјалних и других политика,али и основа за научна истраживања и поређења са другим државама. Одредница да је попис најкомплекснија статистичка акција не односи се само на методологију и садржај пописних образаца,већ и на организацију свих активности и број учесника о чему најбоље сведочи податак да је за потребе спровођења овогодишњег пописа ангажовано две хиљаде двеста инструктора и око петнаест хиљада пописивача. Већина земаља у свету спроводи пописна традиционалан начин, изласком пописивача на терен и непосредним прикупљањем података од врата до врата. Да се метод прикупљањаподатака често разликује најбоље сведочи податак да у неким земљама пописивачи попуњавају папирнате

упитнике, или одговоре испитаника уносе помоћу лап топ или таблет рачунара, док се у другим грађани самостално пописују путем интернета. Поједине земље комбинују различите методе па у првој фази пописа најчешће организују самопописивање, а након тога прелазе на теренско прикупљање података. Познат је и случај земаља које са традиционалног прелазе на комбиновани начин тако што део података прикупљају на терену а део преузимају из административних извора, док поједине то чине у потпуности на бази регистара. У пописном циклусу око 2020. године државе чланице Европске уније су спровеле попис тако да десет то чини на бази регистара, једанаест на комбинован а шест традиционалан начин. У Србији се попис ове године врши традиционалном методом, на основу по-

датака које пописивачи добијају директно од грађана, причему први пут у пописној пракси уносе у електронске упитнике лап топ рачунара. У пописусе користе два основна обрасца, један за свако лице у домаћинству, други за стан и домаћинство који садрже по тридесетак питања. Зависно од старости свако лице нећеодговарати на сва питања,па се она о брачном статусу и фертилитету, као и сетпитања о економској активности, неће постављати млађима од петнаест година а читав блок се прескаче захваљујући правилима логичке контроле уграђеним у електронски образац. На основу одговора из пописних образаца утврђује се број становника, односи у релацији полне и старосне структуре, економске, образовне, миграционе, етнокултуралне и друге карактеристике становништва,а кроз

призму одговора на питања о становима, површини, опремљености појединим просторијама и инстаалцијама, врсти енергената које користе за загревање и слично, где се и како живи.У Републичком заводу за статистику процењују да просечно време задржавања пописивача у домаћинству неће бити дуже од пола сата. Према Закону о попису становништва, домаћинстава и станова,држављани Србије са пребивалиштем или боравиштем на територији земље, као истално настањени страни држављани са боравиштем у Србији, дужни су да учествују у пипису а на сва питања дају тачне и потпуне одговоре. Према Уставу Србије нису дужни да се изјашњавају о националној и верској припадности а свако одбијање, давање нетачних и непотпуних одговора, повлачи прекршајну одговорност и казну

од двадесет до педесет хиљада динара. Безбедност података прикупљених пописом гарантована је Законом о попису становништва, домаћинстава и станова, Законом о статистици и Законом о заштити података о личности, а подаци се могу користитиискључиво у статистичке сврхе у збирном облику,а никако као појединачни. У циљу што ефикаснијег пописа грађанима је од 15. септембра на располагању и инфо-центар чији оператери дају потребне информације и одговоре на питања. Позиви су бесплатни и доступни са територије целе земље из фиксне и мобилних мрежа Телекома од осам до двадесет сати сваког дана, а све информације у вези пописа могу се наћи на сајту Републичког завода за статистику и посебном пописном сајту. Т. Радовановић Фото. М. Радовановић

ОСОВСКОГ СЛОМА

Као

надстраначко удружење најугледнијих српских јавних личности, Покрет за одбрану Косова и Метохије делује на спречавању предаје јужне српске покрајине у руке албанских сецесиониста и њихових НАТО заштитника и реинтеграцији у уставно-правни поредак Србије.Представници Покрета су почетком минуленедеље предочили медијима постојање озбиљних наговештаја последње фазе предаје покрајине одметнутим косметским Албанцима нашта указује додатно ангажовање Француске и Немачке у тактици ултимативних притисака на државно руководство Србије у правцу кретања ка неповратном решењу. Разлогом за бригу оцењено је неодговарајуће држање државног руководства и његовог лидерау намерно створеној драматичној завршници досадашњих преговора. Посебно опасним сматра се стално повлачење и попуштање београдских власти, од Бриселских споразума преко споразума о предаји електроенергетског система на Косову и Метохији,нелегалном режиму у Приштини до најновијег признања „косовских“ докумената и неометане изградње полицијских база на северу покрајине. У Покрету за одбрану Косова и Метохије указују на одсуство политике одвраћања на домаћој сцени и избегавање захтева да у преговорима учествује руски представник, прихватање преговора без јасних предлога посредника, непоседовање сопствене преговарачке позиције и ограничавање на пасивну и реактивну позицију, уз одбијање да затражи повратак преговора подокриљеУједињених нација. Ситуацију додатно отежавају постојање незваничног документа западних учесника у којем се јасно заговара предаја покрајине од стране српских власти, стварање губитничке атмосфере у земљи, заговарањем катастрофичних сценарија,и одсуство било каквог покушаја српских власти да се заустави убрзана продаја српске земље јужно од Ибра. Тако се, верују у Покрету, Србија ставља пред свршен чин фактичког разграничења на српски север и албански југ.Учесници конференције за медије упозоравају да је на делу опасна игра свршених чињеница и фаталистичког сценарија с циљем да се пацификује сва-

ки отпор неумитном току догађаја и изнели предлоге другачијег гледања и деловања на конкретну ситуацију. У саопштењу упућеном медијима члановиПредседништваПокретазаодбрануКосоваиМетохије, проф. дрСлободанСамарџић, проф. дрЧаслав Копривицаипроф. дрМилошКовић, упозоравају дајеупреговоримаикризи, захваљујућипритискуНАТОдржаваипогубнојполитицисрпскихвласти, наступиокритичантренутаккојиможедаима несагледивепоследице. Проф. дрСлободанСамарџићсматра да усрпскомполитичкомживотунема потребногјединствапопитањуКосоваи Метохије, а да консензуснијенужансамозбогстабилностиунутрашњегполитичкогживотанегоидабиседржавама којеводеполитикураспарчавањаСрбијепружиозначајнији отпор. Да такавконсензуснијенедостижан сведочи податак да је постојаоувреме владеВојиславаКоштуницеипочиваона поверењуукосовскуполитику а, после спорнихизјава, попуштањаНАТОдржавамаиалбанскимшовинистима, више непостоји. Управо то је, сматра дрСамарџић, главниразлогнеслогепопитањуКосоваиМетохије усрпскомјавном животу па је, да би се успоставилоповерење, неопходан дијалогквалификованихиуставноодговорнихполитичких личности. У томе бимогао да учествује и председникСрбије, алинаосновуУстава небимогаодаиграодлучујућуулогу. Могућиважникорацикојинезахтевајубилокаквоучешћеспољногфактора воде ка доношењу уставногзаконаоКосову иМетохији, штопредстављанеиспуњенуобавезусрпскихдржавних органа. Зато је ПокретзаодбрануКосова и Метохије израдиоконцептзаконакоји је, подименомПројекатреинтеграције КосоваиМетохијеууставноправнипоредакРепубликеСрбије, доступаннаинтернетсајтуове организације. Слично уверење дели ЧаславКопривицауказивањем да је веомалошекада председникрепубликеговориотомекаконећепредатинипедаљтериторије, а министарунутрашњихпословаизнова заговараполитикуразграничењаСрбаи Албанаца. Уверење да то нису самоконтрадикторнепоруке, неговелеиздајнич-

каполитика,води ка ставу да пројекат „ОтворениБалкан“, засрпскиноваци кредите, подразумеваповезивање земаљанакојеправо полажу албанскишовинисти. По његовом уверењу положај СрбанаКосову и Метохији светежи, исељавањане губе на масовности апредставнициСрпскелисте, којиучествујуу нелегалнојалбанскојвласти, немају угледниауторитетусрпскомнароду. У ситуацији кадје положајСрбијетежак, сматра он,морајусе повлачитипотези којићегаолакшати. Због тога се веома важним оцењујеодустајањеодпогубног Бриселскогспоразумакојије, збогстава албанскихсецесиониста, остаомртво словонапапиру. Поводзаобраћање јавности су два важнадогађаја, изградњаполицијских базанасеверупокрајине заштајекриза околичнихдокуменатаирегистарских таблицапослужилакаодимназавеса. ДругиважандогађајјеиступањеамбасадораСједињених Америчких Држава КристофераХилазавремекризеоко Европрајда,које је показало дајењегова вољаизнадвољепредседникарепублике, српскеполицијеисудства. У оваквим околностима све је израженија сумња у способност властидаодбраниКосовоиМетохију, јер су базе на северуипризнањекосовскихдокуменатанаставакпогубногпроцесапостепеног повлачењаСрбијесатериторије покрајине започетогБриселскимспоразумом. КатастрофаланположајСрбајужноод Ибракарактеришеубрзанараспродаја имовине, некажњенинапади инасумичнахапшењапричемуниковишенепомињежртвесудскихпрогона. Прогона нису поштеђени ни члановиПокретаза одбрануКосова

чему сведочи скандалознопротеривањесапосла

Метохије

Октобар се деценијама уназад сматра једним од најзначајнијих месеци у историји Краљева, првенствено због догађаја из прве године окупације у Другом светском рату кад су припадници немачке војске, током само неколико дана, стрељали више хиљада грађана. Млађе генерације октобар памте због догађаја у јесен 2000. кад је наговештен значајан заокрет у животу земље чији су домети и две деценије касније обавијени велом тајни. У зависности од политичке перспективе посматрања овај догађај је у јавности познат као Пети октобар, петооктобарска револуција, контрареволуција, државни удар, пуч, окупација, демонстрације, промене, Демократске промене или Булдожер револуција. Све што се дешавало првих октобарских дана те године везивано је за свргавање председника државе Слободана Милошевића који је, након масовних демонстрација у Београду, прихватио резултат избора за председника Савезне Републике Југославије који је објавила Демократска опозиција Србије. Након објављивања резултата председничких избора на којима је опозициони кандидат Војислав Коштуница добио довољну већину за победу у првом кругу избораДемократска опозиција Србије је позвала грађане да се 5. октобра окупе испред Савезне скупштине како би се супротставили изборној крађи за коју се веровало да јеспроведена по налогу председника Милошевића. Од њега је затражено да, до четвртка 5. октобра у 15 часова, призна изборну вољу грађана изражену на савезним, председничким

и локалним изборима од 24. септембра. Захтевано је да генерални директор, главни уредник и уређивачки колегијум Радио-телевизије Србије поднесу оставке, а да се промени уређивачка политика и омогући објективно информисање

о збивањима у земљи. Уз то постављен је захтев да се на слободу пусте сви ухапшени, а повуку потернице и кривичне пријаве покренуте против оних који су протестовали за поштовање изборне воље грађана. Протест је отпочео штрајковима рудара у рудницима Колубаре 29. септембра, након чега је дошло до већег застоја производње струје. Кад је председник Савезне изборне комисије обавестио председнике изборних комисија изборних јединица о припремним радњама за други круг председничких избора наступили су масовни протести, а Војислав Коштуница затражио од Слободана Милошевића да призна пораз у првом кругу и указао на опасност избијања отворених сукоба. Опозиција је одбила излазак у други круг избора са образложењем да би тиме саучествовала у крађи бирачких гласова па су, у првим данима октобра, учестали случајеви масовне грађанске непослушности и блокаде функционисања државе. Протести су данима трајали у Краљеву све до повратка неколико стотина суграђана са демонстрација у Београду, дан након што се поверовало да почиње нова, значајно боља, фаза у историји земље. Политички теоретичари, научници и аналитичари владавину тадашњег председника описују као ауторитарну или аутократску, са бројним оптужбама за изборне преваре, политичка убиства, сузбијање слободе медија и полицијску бруталност. Слободан Милошевић је оцењен главним кривцем за увођење санкција међународне заједнице због рата на простору Косова и Метохија, а постао је први председник неке државе против којег је подигнута оптужница за ратне злочине.Подсећања ради, авијација северноатланске алијансе је, након неуспелих преговора у Рамбујеу, 24. марта 1999. отпочела бомбар-

довање оптужујући југословенске и српске власти да плански врше етничко чишћење косовских Албанаца. Напади су трајали до јуна исте године када је у Куманову потписан војно-технички споразум о повлачењу југословенске војске и полиције са подручја јужне српске покрајине. Октобарски догађаји 2000. године представљају кулминацију незадовољства великог броја грађана из претходног периода. У историји ће бити записано да је годину дана раније, на захтев министра информисања Александра Вучића, усвојен Закон о јавном информисању, запамћен по томе што је увео високе новчане казне за новинаре чије се писање косило са политиком режима Слободана Милошевића. Након тога дошло је до гашења редакција независних медија, а 11. априла 1999. убијен је један од оснивача и уредника независних листова Славко Ћурувија. Опозициона коалиција Савез за промене организатор је неколико демонстрација против режима Слободана Милошевића,почевши од августа 1999. године, а у октобру је извршен покушај атентата на опозиционог политичара Вука Драшковића у коме су животе изгубиле четири особе. Почетком 2000. формирана је коалиција опозиционих странака названа демократска опозиција Србије,а након што је на њега у јуну још једном извршен покушај убиства Драшковић је напустио ДОС. Након што се уочи савезних избора 2000. Иван Стамболић

РСКА ПРИЗНАЊА

Свечана

седница Скупштине града поводом Дана Краљева Краљевдана прилика је да се уруче значајна признања појединцима и организацијама који су у периоду између два празника постигли значајне резултате у областима којима се баве. Поред звања почасног грађанина додељују се дипломе заслужног грађанина, предузећа и установе, спортске организације, образовне установе и удружења грађана, Октобарска награда града Краљева и специјална награду за подстицај хуманости која носи име Миломира Главчића. Звање почасног грађанина града Краљева додељује се као највиша лична почаст и израз посебног поштовања онима који уживају велики углед у земљи и

свету, за учињена хумана дела, дугогодишњи рад и остварења у области научно- истраживачког рада, здравства, просвете, културе, уметности, физичке културе, спорта, производног рада и другим областима друштвеног и јавног живота, који су од изузетног значаја и представљају трајну вредност за град. Диплома се може доделити и грађанима који немају пребивалиште на територији града, као и страним држављанима уколико је њихов допринос од изузетног значаја за Краљево,што је повод да ове године, на предлог Удружења Пријатељство за нова времена, буде додељена игуману манастира Хиландар Методију, за пастирско бдење над хиландарском светињом и монашким братством,

Диплома заслужног грађанина додељујeсе за учињена хумана дела, дугогодишњи рад и остварења у области научно-истраживачког рада, здравства, просвете, културе, уметности, физичке културе,спорта, производног рада и другим областима друштвеног и јавног живота одизузетног значаја која представљају трајну вредност за Краљево. Mожесе доделити и грађанима који немају пребивалиште на територији града, као истраним држављанима, уколико је њихов допринос од изузетног значаја за Краљево, а ове године је процењено како ово престижно признање заслужује чак седам кандидата. Комисија за доделу награда и признања Скуштине града је прихватила

предлог Месне организације пензионера Ушће да се диплома додели др Драгославу Дугалићу, за бригу о пацијентима из ушћанског краја. У Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ сматрају да исто признање заслужује протојереј-ставрофоре Љубинко Костић, за бригу о православљу и Цркви и љубав којом свештени, у Краљевачком позоришту да признање заслужује Миле Цвијовић, за глумачке домете и бригу о овој установи, а у Спортском удружењу за атлетски спорт „АК Краљево“ и Спортском савезу Краљева Предраг Цвијовић, за несебичну љубав и пожртвовање према младим спортистима. Комисија је прихватила и предлог да се Диплома заслужног грађанина града Краљева за 2022. годину додели протојереју-ставрофору др Велибору Џомићу, за верно служење Српској православној цркви и борбу за њена права. У Спортском савезу Краљева је процењено, а на седници Скупштини града потврђено, да исто признање постхумно треба доделити двојици преминулих

спортиста, легендарном центaрхалфу Ратомиру Митићу, за фудбалско умеће и верност ФК „Слога“, иСлободану Ђерковићу, за приврженост и развој фудбалског спорта. Прилика да понесу звање заслужних пружа се предузећима и установама за дугогодишњи рад и изузетне успехе у привреди, науци, здравству, просвети, култури, уметности, физичкој култури, спорту и другим областима, као и за друге успехе, којима се доприноси развоју и афирмацији града. Диплома се може доделити и предузећима и установама чије седиште није на територији Краљева као и страним предузећима и установама, ако се процени да њихов допринос за град има изузетан значај.Запослени у Народном музеју таквим су оценили Краљевачко позориште, а основу за предлог нашли у уверењу да ову установу краси вишедеценијско трајање у позоришној уметности. Право на Диплому заслужне спортске организације имају оне које су дугогодишњим радом и изузетним успесима

у спорту и физичкој култури допринели развоју и афирмацији Краљева, а признање се може доделити и спортским организацијама чије седиште није на територији града, као и страним спортским организацијама, ако је њихов допринос од изузетног значаја за локалну средину. Спортски савез Краљева сматра да ове услове испуњаваОдбојкашки клуб „Рибница“, јер остварује врхунске резултате у одбојци и стварању репрезентативних асова. Заслужном образовном установом сматра се она која докаже да је дугогодишњим радом остварила изузетне успехе у области просвете којима се доприноси развоју и афирмацији града. Диплома се може доделити и образовним установама чије седиште није на територији Краљева, као и страним образовним установама за допринос од изузетног значаја.Таквим није оцењена ниједна, па се признање није ни нашло на списку који је утврдила Скупштина града. Диплома заслужног удружења гра-

ђана града Краљева додељује се удружењима грађана за хумана дела, дугогодишњи рад и изузетне успехе у привреди, науци, здравству, просвети, култури, уметности, физичкој култури, спорту и другим областима, као и за друге којима се доприноси развоју и афирмацији града. Поред локалних може се доделити и удружењима чије седиште није на територији Краљева, као и страним удружењима грађана, ако је њихов допринос од изузетног значаја за град. Комисија која је проверавала валидност пристиглих предлога уважила је уверење игуманије манастира Жича, Музичке школе „Стеван Мокрањац“, Удружења БеННеМ, ПСД „Гвоздац“ и Добровољног ватрогасног друштва Краљево да се Диплома заслужног удружења грађана града Краљева за 2022. годину додели Друштву гуслара „Жича“ за допринос у очувању традиције и промоције културне баштине српског народа. Највише признање је Октобарска награда града Краљева додељујесе појединцима или групама аутора за

заједничко остварење, за дело које представља највредније достигнуће у науци, култури, уметности, просвети, здравству, физичкој култури, спорту, новинарству, производном раду или другим областима привредног и друштвеног живота. Услов је да је постало доступно јавности публиковањем, излагањем или на други начин у периоду од 1. августапрошле до 31. јулаове године, може се доделити и за целокупно стваралаштво, додељује се лицу које је држављанин Републике Србије а процењено је да услове за доделу испуњава доцент др Владимир Јовановић, за дугогодишњи предан рад и врхунске домете у области медицине.

Као признање установљено пре неколико година Специјална награда за подстицај хуманости „Миломир Главчић“ додељује се грађанима, предузећима, установама, удружењима, организацијама или месним заједницама за хумана дела и подстицај хуманости у различитим областима друштвеног и јавног живота у периоду од 1. августа

претходне до 31. јуланареднегодине. Специјална награда се може доделити и грађанима, предузећима, установама, удружењима, организацијама или месним заједницама чије пребивалиште, односно седиште, није на територији Краљева, као и страним држављанима, предузећима, установама, удружењима или организацијама, уколико је њихов допринос значајан за град Краљево. Награда је ове године припала Марији Митровић, за племенитост, хумана дела и љубав која лечи. Градоначелник Краљева је доделио захвалнице Школској управи, за изузетан допринос успешном функционисању краљевачких основних и средњих школа, подизању квалитета наставе и афирмисању најбољих наставника и ученика, а Регионалном центру КраљевоБанке Поштанска штедионицаза стабилан и сигуран ослонац грађанима Краљева и допринос општем развоју и напретку града Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Међународни

дан смањења ризика од катастрофа под називом „Сендај 7 - 7 циљева, 7 година“, као иницијатива за подстицање спровођења Сендаи оквира за смањење ризика од катастрофа са циљем спасавања живота, смањења смртности и унапређења управљања ризиком од катастрофа, обележава се 13. октобра сваке године. Приближавање овог датума у Краљеву је повод за састанак са директорима школа у циљу припре-

ме заједничке акције евакуације у објектима основног образовања у кризним ситуацијама. Другипут заредом акција се спроводи у објектима свих основних школа, а ове године уз подршку Добровољне фондације Српске православне цркве Човекољубље, Школске управе Краљево, Сектора за ванредне ситуације и Канцеларија за управљање јавним улагањима, уз учешће повереника цивилне заштите у месним заједницама где се налазе.

Тема састанка били су битни елементи за припрему и одржавање вежбе уз нагласак на битне активности везане за обележавање Међународног дана смањења ризика од катастрофа и вежбе цивилне заштите.

- Желимо да после вежбе сва деца у Краљеву,од првог до осмог разреда, буду упозната са процедурама,а знају чак и за мере које не треба да раде током евакуације. То је не вичи,не трчи, не гурај се,и не враћај се кад се крене

вичи,не

кад се крене

евакуацију

И НЕГО ЛЕЧИТИ

у евакуацију што морамо дапонављамо сваки дан како би то била наша рутина кад настане катастрофа. Другу ствар коју желимо да истакнемо је да у објектима основног образовања постоје и деца са посебним потребама, попут деце са инвалидитетом и обољењима. Желимо да скренемо пажњу јавности, наставника и директора школа, на планирање потреба за реаговање у ванредним ситуацијама, али и свакодневно кад су у питању њихове потребе, а јавност усмеримо на свест о томе да око нас постоје и они који не могу да ураде оно што смо неким плановима предвидели, каже руководилац Одељења за послове цивилне заштите Здравко Максимовић. Састанак са представницима Школ-

ске управе и локалне самоуправе био је прилика за представљање резултата пројекта реализованог уз подршку Светске банке у периоду након проглашења епидемије корона вируса. Пројекат је усмерен на сеизмичку отпорност школских објеката због чега су стручњаци за ову област обишли тридесетак општина и градова на територији Србије, међу њима и Краљево, како би проверили сеизмолошку безбедност школских објеката и дали препоруке за спровођење структрних и неструктурних мера које би требало применити како би били отпорни на будуће земљотресе. Податак да ће значајан број ових мера бити уврштен у програм реконструкције објеката јавне намене значајном је оцењенапотреба да се утврди тренутно стање

сеизмичке отпорности школских објеката. Прегледом је утврђено да, поред мера које ће бити примењене при реконструкцији, постоји и значајан број оних које директори школа са својим тимовима могу да спроведу како би обезбедили безбедности у случају земљотреса. Иако Канцеларија за јавна улагања приликом реконструкције објеката јавне намене континуирано примењује препоручене мере неопходном је оцењена потреба да буде и у школама које још нису ушле у програм, а оцена да ће се то десити у будућности појачава потребу да буду уврштене у пројектну документацију неопходну за реконструкцију. Т. Радовановић

Први

октобра је време кад се, у складу са резолуцијом коју је

Генерална скупштина Уједињених нација, у целом свету обележава Међународни дан старијих особа. Овај датум је установљен половином децембра 1990. године, са циљем да се нагласи важност прилагођавања животног окружења потребама и способностима становни-

ка трећег доба. Генерална скупштина је већ следеће године усвојила принципе који се односе на старије особе, а на Светској скупштини о старењу 2002. усвојен је Мадридски

Уједињене нације подсећају на предвиђање које потврђује да ће до

прве половине овог века број

старијих од шездесет пет година широм света бити више него

ЗАЈЕДНИЦИ И ДРУШТВУ

су бројније у старијој доби у свим старосним категоријама. У Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ истичу да жене у Србији чине више одполовине популације старости између шездесет пет и седамдесет девет година и скоро две трећине популације старије од осамдесет година. То јеи повод да Међународни дан старијих особа ове године буде усмерен на старије жене а тема „Отпорност и доприноси старијих жена“.

Бројни показатељи указују да је пандемија корона вируса повећала постојеће неједнакости, а да су у последње три године посебно интензивни социјално-економски, еколошки, здравствени и климатски утицаји на животе старијих особа, пре свега старијих жена које чине већину старијих особа. Иако у таквим околностима настављају значајно да доприносе политичком, грађанском, економском, друштвеном и културном животу, њи-

хови доприноси и искуства остају углавном незапажени, занемарени и ограничени родном неравноправношћу која се током живота нагомилава. Због тога се сматра да укрштање дискриминације на основу старости и пола ствара нове,и повећава постојеће, неједнакости, укључујући негативне стереотипе који комбинују ејџизам и сексизам. На Међународни дан старијих особа ове године упућен је позив на акцију а обележавање значајног датума оцењено као прилика да се чују, препознају и уваже гласови старијих жена, покаже њихова отпорност и доприноси у друштву, промовише политички дијалог за унапређење заштите људских права старијих особа и препозна допринос жена одрживом развоју. Циљевима овогодишње кампање оцењени су истицање отпорности старијих жена у суочавању са еколошким, друштвеним, економским и целоживотним неједнакостима и подизање

свести о важности побољшаног прикупљања и анализе података према старости и полу, како би се обезбедили основни научни докази за ефикасне јавне политике. Њима се придружује заговарање да државе чланице, специјализоване агенције Уједињених нација и други ентитети светске организације, као и цивилно друштво, укључе старије жене у све јавне политике, осигуравајући родну равноправност како је описано у извештају генералног секретара под називом „Наша заједничка агенда”. Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ са мрежом института и завода, и ове године је обележио Међународни дан старијих особа са циљем да се, организовањем различитих едукативно-промотивних активности, промовише допринос старијих жена у породици, заједници и друштву. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

у производњу, услуге

- Три милиона и четири стотине хиљада евра намењено

развоја

А

ИНФРАСТРУКТУРУ

израде техничке документације у сврху развоја пословне инфраструктуре. У Министарству за европске интеграције указују на податак да Влада Србије континуирано ради на стварању услова за привредни раст и постизање равномерног развоја у свим деловима земље, а да ће подршка Европске уније допринети јачању конкурентности локалних самоуправа и њихових економија. Градови и општине, уз бесповратна средства Европске уније, имају прилику да унапреде пословну инфраструктуру у индустријским зонама и своју туристичку инфраструктуру и тако створе прилике за нове инвестиције и радна места. У Министарству верују да локалне самоуправе на овај начин граде капацитете, припремају пројекте и користе европске фондове како би унапредили квалитет живота грађана у својим срединама. Шеф Делегације Европске уније у Србији амбасадор Емануеле Жиофре истиче да Европска унија пружа подр-

шку привредном развоју Србије са посебним пажњом усмереном на мање развијене делове земље, где је важно створити повољан пословни амбијент за улагања и могућности запошљавања. Пружањем нових прилика и радних места, посебно млади ће бити подстакнути да остану и раде у местима у којима су рођени и тако оживе привредне перспективе земље. Три милиона и четири стотине хиљада евра од укупног износа намењено је подршци развоја индустријских зона, научно-технолошких паркова, иновационих центара или бизнис-инкубатора, а милион развоју одрживог туризма. Локалним самоуправама пружа се прилика да конкуришу и за подршку развоју техничке документације за развој пословне инфраструктуре, пројеката за грађевинску дозволу, извођачких пројеката и студија изводљивости, за шта је издвојено четири стотине хиљада евра. Сразмерно степену развијености, општине из че-

тврте категорије треба да обезбеде средства за суфинансирање у висини од десет одсто укупне вредности пројекта, а петнаест, двадесет или тридесет ако припадају трећој, другој и првој категорији.

Прва фаза програма усмерена је на подношење концепта предлога пројекта, док друга подразумева подношење пријаве само за подносиоце чији је концепт оцењен позитивно.

Више информација о овом позиву, као и документација за пријављивање, доступно је на интернет страници програма, а рок за подношење концепта истиче 25. октобра.

Више информација о пројектима пословне инфраструктуре биће доступно на скуповима у Аранђеловцу, Златибору, Врању, Сокобањи и онлајн инфо-сесији за све који се пријаве искључиво путем онлајн обрасца на страници јавног позива. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

Негативни ефекти пушењаи последице које оставља по здравље пушача, али и особа из њиховог окружења, повод је да Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ у јуну ове године покрене бесплатну телефонску линију са циљем да додатно мотивише и пружи одговоре на питања оних који су одлучили да престану са овом навиком, али и онима који су већ престали и поку-

здравље блиских особа које пуше. Одлука за мотивацију да се на овај начин помогне свима код којих је још присутна дилема о престанку пушења темељи се на научним доказима који показују да је саветовање становништва од стране здравствених радника о штетности

ризик од можданог удара смањује се на ниво који имају непушачи, а значајно се смањује и ризик оболевања од рака плућа. Посебно је важно оставити пушење током лечења болести плућа и малигних обољења. Истраживања здравља становништва Србије спроведено 2019. године показује да дуван и дуванске производе користи безмало трећина становника старијих од петнаест година, сваки четврти пушач је покушао да остави пушење а сваки други, због штетних последица, забринут за сопствено здравље. Довољан разлог за забринутост огледа се у податку да дувански дим садржи више

група,

ћину њих главни мотив

престанак пушења брига

Поред

су, поред особа које су већ престале да пуше, потражили и они који су забринути за

шача подршку

последица болести срца и крвих судoва у свету сваке године умре више од осамнаест и по милиона особа, а процењује се да ће до 2030. тај број порасти на двадесет три милиона. То је добар разлог да Светска федерација за срце упозори како, контролом главних фактора ризика у које се убрајају пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност, може да се спречи најмање осамдесет одсто превремених смртних исхода од срчаног и можданог удара. Опасности које прете од болести срца и крвних судова повод су да 2000. године буде установљен Светски дан срца, са циљем да се јавност широм света информише да су ове болести водећи узрок смрти. За тај дан установљен је 29. септембар који се ове године обележава под слоганом „Свим срцем за сва срца“. Здравствени радници упозоравају да је за четвртину смртних случајева од ових болести, што чини седам милиона смрти годишње, одговорно загађење ваздуха а и психолошки стрес може да удвостручи ризик од срчаног удара. У таквим околностима подсећају да физичка активност, дружење са драгим особама и довољно квалитетног сна, помажу у смањењу нивоа стреса. Епидемиолошка ситуација у Србији

Према званичним подацима у Србији је прошле године од болести срца и крвних судова умрло више од педесет шест хиљада особа што их, са учешћем од 41,4% у свим узроцима смрти, чини водећим узроком умирања. И овај податак иде у прилог потврди да су исхемијске болести срца и цереброваскуларне болести, водећи узроци смртности у овој групи обољења. У кардиоваскуларне болести сврставају се реуматска, хипертензивна, исхемијске, цереброваскуларне и остале болести срца и система крвотока. Као најтежи облик исхемијских болести, акутни коронарни синдром је водећи здравствени проблем у развијеним земљама света, последњих неколико де-

ценија и у земљама у развоју. У ову врсту обољења сврставају се акутни инфаркт миокарда, нестабилна ангина пекторис и изненадна срчана смрт. О опасности којима прете сведочи податак да је акутни коронарни синдром прошле године био узрок нешто више од половине свих смртних исхода од исхемијских болести срца. Уистом периоду дијагноза акутног коронарног синдрома постављена је код скоро двадесет три хиљаде случајева од којих је умрло безмало четири хиљаде и три стотине особа.

крвни притисак Хипертензија је широм света водећи узрок кардиоваскуларних болести, јер висок притисак често није праћен знацима упозорења или симптомима, па многи људи и не знају да га имају. Крвни притисак се евидентира као однос два броја од којих горњи означава притисак у артеријама у тренутку када је срчани мишић у контракцији, а други кад је опуштен између две контракције. Нормалним се сматрају измерене вредности горњег мање од сто двадесети доњег од осамдесетмилиметара живиног стуба, прехипертензионим када се у више мерења добије горњи између сто двадесети сто двадесет девет, а доњи осамдесетмилиметара живиног стуба. Висок притисак имају особе код којих се горњи притисак креће у ганицама између сто тридесет и сто тридесет девета доњи између осамдесет и осамдесет деветмилиметара живиног стуба. Здравствени радници упозоравају да на глобалном нивоу скоро милијар-

Употреба дувана

Процењује се да је пушење узрок настанка скоро десет процената свих кардио васкуларних болести а да пушачи, у поређењу са непушачима, имају два до три пута већи ризик за појаву срчаног и можданог удара. Ризик је већи уколико је особа почела да пуши пре шеснаесте године живота, а расте са годинама и виши је код жена него код мушкараца. Бројни су показатељи који потврђују да се две године од престанка пушења, ризик од исхемијских болести срца знатно смањује, а у року од петнаест година изједначује са ризиком који постоји код непушача. Познато је да у свету има милијарду свакодневних пушача дувана, да је највиша учесталост забележена у Европском региону где се процењује да их има више од тридесет одсто, а најнижа у Афричком где је тај проценат три пута мањи. Изложеност пасивном пушењу сваке године проузрокује смрт шест стотина хиљада особа од којих су скоро тридесет одсто деца. Подаци бројних истраживања сведоче да у Србији дуванске производе свакодневно конзумира двадесет девет одсто мушкараца, а шест одсто мање жена. Шећерна болест Шећерна болест се дијагностикује у случају када су вредности јутарњег нивоа шећера наташте у крви 7,0 ммол/Л

или више, а здравствени радници упозоравају да је ризик од кардиоваскуларних болести два до три пута већи код особа са типом један или два болести. Ризик расте са повишеним нивоом вредности шећера, па је и прогноза обољевања

квалитет живота људи са шећерном болешћу.

неактивност

Физичка неактивност спада у водеће факторе ризика за хроничне незаразне болести, а особе које су недовољно физички активне имају двадесет до тридесет одсто већи ризик од превремене смрти у поређењу са особама које су физички активне. Особа је недовољно физички активна када мање од пет пута недељно упражњава получасовну физичку активност умереног интензитета, или је мање од три пута недељно интензивно активна мање од двадесет минута. У свету је недовољна физичка активност заступљена

код скоро трећине одраслог становништва, а у Србији је недовољно физички активно 46,3% одраслих. Подаци истраживања указују да је ексцесивном седентарном стилу живота, који укључује седење од седам и више сати током уобичајеног дана, у Србији изложена скоро четвртина старијих од петнаест година. Неправилна исхрана

У Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ указују

повезаност високог уноса засићених

као

низак

воћа, поврћа и рибе са ризиком за настанак кардиоваскуларних болести. Здравствени радници сматрају да је

недовољан унос воћа и поврћа одговоран за настанак петине свих болести срца и крвних судова, а да прекомерна телесна маса и гојазност у дечјем узрасту три до пет пута повећавају ризик за настанак срчаног и можданог удара пре шездесет пете године живота. До настанка гојазности доводи учестало конзумирање високо-енергетских намирница, као што су прерађене намирнице богате мастима и шећерима, а повезано је са срчаним болестима, док њихова елиминација из исхране и замена засићених масти са полинезасићеним биљним уљима смањује ризик од настанка коронарне болести срца. У исто време правилна исхрана може да допринесе одржавању пожељне телесне масе, пожељног липидног профила и нивоа крвног притиска.

Прекомерна ухрањеност и гојазност

Гојазност је уско повезана са главним кардиоваскуларним факторима ризика, као што су повишен крвни притисак, нетолеранција глукозе, дијабетес типа 2 и дислипидемија, а резултати истраживања здравља становништва Србије 2019. године, на основу измерене вредности индекса телесне масе, сведочи да је више од половине становништва старијег од петнаест година било прекомерно ухрањено. Предгојазним је оцењено нешто више од трећине,а гојазним мање од процента преко једне петине становника ове старости. Истраживање потврђује о приближно истој распро-

страњености гојазности код особа оба пола, иако је за мање од два процента израженија код мушкараца.

Непроменљиви фактори ризика

У факторе ризика на које не може да се утиче спадају године старости, пол и болести у породици,што је додатни мотив да особе из ових група редовније контролишу своје здравље. Кардиоваскуларне болести су све чешћа појава у старијем животном добу јер, како човек стари, срце пролази кроз постепене физиолошке промене, чак и у одсуству болести. У таквим околностима срчани мишић са старењем не може у потпуности да се опу-

сти између две контракције, коморе постају круте и раде мање ефикасно због чега промене настале са процесом старења могу да допринесу додатним компликацијама и проблемима при лечењу. Доказано је да мушкарци имају већи ризик за појаву болести срца од жена у пременопаузи,а кад уђу у менопаузу изједначавасе па је исти . Породична историја кардиоваскуларних обољења указује на повећани ризик код потомака ако је првостепени крвни сродник имао коронарну болест срца или мождани удар пре педесет пете године живота код мушкараца а шездесет пет код жена.

је љупкипаскојимаштадапостанесамурај, па крећенапутовањеупотрагузасвојомсудбином.

оноштоћепронаћијечуданинегостољубивградКакамучо, укомеонболноштрчијерјеонпасасвиостали…

које не волепсе.

Роб Минхоф

Крис Бејли су је

Било да су оне слатке или слане, танке или дебеле, оне су неодољиве. Због разноликости филова готова да нема особе која их не воли. Данашње палачинке, у свету познатије као црêпес, воде порекло из Француске. За разлику од палачинки које се спремају у Европи, америчке палачинке су мање и дебље. Сем по изгледу, оне се разликују и по саставу за основно тесто.

Основно тесто за палачинке (10-12 ком):

200 г брашна

2 јајета

2 кашике уља

200 мл млека

200 мл киселе воде прстохват соли

Јаја умутите. Додајте половину брашна и млека и наставите са миксањем. Додајте остатак брашна и млека као и прстохват соли. Миксером умутите да нема грумуљица. Додајте минералну газирану воду и уље, а онда кутлачом промешајте да се смеса изједначи. Оставите да смеса одстоји 30 минута пре него што спремите палачинке. Потребнозафилодјабука:

2 кашикемаслаца

Из Мињине кухињице

4 ренданејабуке

1 кашичицацимета

3 кашикесокаодлимуна

150 гшећера Карамелфил:

150 гшећера

150 млслаткепавлаке

Смесуприпремитепоосновномрецептузапалачинкеипржитеих.

Утигањуистопитиисједините маслацисокодлимуна. Помешајтешећерициметипадодајтемаслацусалимуном. Наконтога додајтеренданејабукеипромешајте, панаумеренојтемператури динстајтеупоклопљенојпосуди, а ондаснизитетемпературуипромешајтејабукенасваких4-5 минута. Динстанејабукесклонитеса ринглеипоклопитепосуду. Јабуке припремитенајмање30 минута пресервирања.

Карамелфил: Истопитешећер насуво, каозакарамел. Кадасеистопио, полакододајтеслаткупавлакуикувајтедоксесавшећерне истопи. Оставитедасекарамелмалопрохлади.

Испеченепалачинкефиловати филомодјабука, увитикаосарме, апрекопрелитисакарамелом.

ЗА КОРАК ДАЉЕ

Означајним успесима које су последњих година остварили краљевачки спортисти на најбољи начин сведочи победа Женског кошаркашког клуба Краљево у финалу Купа Милан Цига Васојевић и прво место у лигашком делу сезоне 2019/20. године. Исти успех су прошле године остварили одбојкаши Рибнице и први пут после четрдесет три године поново донели ово значајно признање у Краљево. Да ово није једини успех одбојкаша сведочи податак да су колекцију трофеја обогатили вицешампионском титулом у националном првенству. Лепезу успеха краљевачких спортиста допунили су кошаркаши Слоге који су последњу првенствену трку завршили на првом месту и квалификовали се за учешће у међународном такмичењу у оквиру АБА2 лиге. У локалној самоуправи верују да су успеси спортиста резултат значајног улагања у ову област која се из године у годину повећавају а да уложена средства нису довољна све-

дочи потрага за додатним од спонзора друштвено одговорних предузећа. Повод је уверење да комерцијално спонзорствогодинама уназадпредстављаједаноднајбржерастућих областимаркетиншкихактивностиу спорту, акао такво представљаефикасаналаткојиомогућаваповећање свестиобрендукојижелидасе представи. Сем што је посталоефективна маркетиншкастратегијазамноге компаније,спортскоспонзорство је и ефективанизворприходаспортских организација.

Да и привреда и спортисти имају заједнички интерес ових дана потврђује потписивање уговора о спонзорству између Одбојкашког клуба „Рибница“, компаније „Електромонтажа“ д.о.о. Краљево, фирме „VS Energy DOO“ и Хотела „Фонтана“ из Врњачке Бање којима су се придружили Амига, Ђуђа столарија и низ мањих спонзора. Интерес који су показали за финансирање спорта добра је основа за очекивање да истим путем крену и други како би се оства-

рио план да неки од краљевачких клубова поново буде шампион државе у колективном спорту. Мотив да се одбојкашима олакша првенствена трка огледа се у уверењу да друштвена одговорност у спорту и култури, или помоћ онима којима је најпотребнија, није само део промотивне стратегије и декларативне корпоративне културе. Спонзори сматрају да је то широко прихваћена етичка норма којом се свакодневно руководе, а различите могућности привредних субјеката потврда да је опште добро заједнички циљ јер се тако, и најмањим кораком, доприноси благодати целокупне заједнице на радост оних који су имали могућност и привилегију да буду део племенитих иницијатива. Колико је финансијска помоћ значајна потврђује уверење представника клуба да ће у значајној мери допринети лакшем остваривању планираних циљева.

Радовановић

Радовановић

9. октобар

1621 —Завршена је битка код Хотина повлачењем турске војске.

1701 —У Њу Хејвену, у америчкој држави Конектикат, основан Универзитет Јејл.

1806 —Пруска прекинула неутралну политику према Наполеону и објавила рат Француској, у ком је поражена уз тешке територијалне губитке.

1915 —Немачке и аустроугарске трупе у Првом светском рату заузеле Београд.

1934 —Владо Черноземски је извршио атентат на југословенског краља Александра Карађорђевића у Марсељу.

1940 —Немачки Луфтвафе бомбардовао је Катедралу Светог Павла током битке за Британију.

1944 —Почела Трећа московска конференција на којој су британски премијер Винстон Черчил и лидер СССР Јосиф Висарионович Стаљин разматрали проблем Пољске, Грчке и Југославије и договарали се о уређењу Европе после Другог светског рата.

1949 —Отворен је фудбалски стадион ЈНА.

1962 —Уганда стекла независност после готово 70 година британске колонијалне управе.

1963 —Више од 2.000 људи погинуло у поплавама када је велики одрон изазвао велики талас који је надвисио брану Вајонт код Лонгаронеа, у североисточној Италији.

1970 —У Камбоџи је председник парламента Ин Там објавио укидање монархије.

1975 —Совјетски физичар и дисидент Андреј Сахаров добио Нобелову

награду за мир.

1983 —У експлозији бомбе у Рангуну, главном граду Бурме, убијено 18 владиних функционера Јужне Кореје, међу којима четири министра и шеф дипломатије Ли Бум Сук. Јужнокорејске власти за подметање бомбе оптужиле агенте Северне Кореје. 1992 —У покушају да спречи даље разбуктавање рата у Босни и Херцеговини Савет безбедности Уједињених нација усвојио резолуцију о забрани војних летова у ваздушном простору БиХ, а мировним снагама наложено да надгледају забрану.

1997 — Више од 200 људи погинуло када је ураган „Паулина“ погодио мексичко летовалиште Акапулко. Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђује Петар Свидлер.

1998 —Аријел Шарон постао министар спољних послова Израела задужен за мировне преговоре с Палестинцима.

2001 —Амерички научници Ерик Корнел и Карл Вимен и Немац Волфганг Кетерле добили Нобелову награду за физику. Они су открили ново стање материје, ултрахладан гас, чија примена отвара нове могућности за развој прецизне електронике. 2002 —Први пут у историји српског парламентаризма одржан ТВ-дуел Војислава Коштунице и Мирољуба Лабуса, кандидата за председника Србије

су ушли у други изборни круг.

— Норвешки Нобелов Комитет је

10. октобар

680 —У страначким борбама које су довеле до расцепа исламског света на суните и шиите, у бици код Карбале, на Еуфрату, убијен Хусеин, претендент на калифски престо династије Алида. Касније постао шиитски светац. 1733 —Француска објавила рат аустријском цару Карлу VI због његове подршке кнезу Августу III у намери да постане пољски краљ, уместо француског кандидата Станислава Лешћин-

ског. Рат за пољско наслеђе трајао до 1735.

1911 —Кинески национални вођа Суен Јатсен у Вучангу прогласио републику и почео револуцију у којој је оборена династија Манчу. Тиме завршена владавина кинеских царева која је трајала 2.000 година. Политички наследници ове кинеске републике су се после победе комуниста непосредно после Другог светског рата повукли на Тајван и тамо наставили политички континуитет Републике Кине.

1913 —Завршена изградња Панамског канала дугог 81,6 km, којим су спојени Атлантски и Тихи океан.

1917 —Бразил у Првом светском рату објавио рат Немачкој пошто су Немци торпедовали бразилске бродове. 1918 —Прва српска армија под командом војводе Петра Бојовића почела операције за ослобађање Ниша у Првом светском рату. Град заузет 12.

октобра, а аустроугарска војска приморана да се повуче ка северу. 1941 — У Загребу су усташе срушиле синагогу

1954 —Вијетнамски лидер Хо Ши Мин ушао у главни град Вијетнама Ханој, који су два дана раније напустиле француске колонијалне трупе.

1964 —У Токију отворене Олимпијске игре, прве у Азији.

1975 —Филмске звезде Ричард Бертон и Елизабет Тејлор венчале се по други пут. Следеће године поново се развели.

1980 —У катастрофалном земљотресу у Алжиру погинуло 2.590 особа, а око 330.000 становника града Ел Аснам остало без домова.

1982 —САД увеле санкције против Пољске због одлуке пољске владе да забрани синдикат „Солидарност“.

1990 —СССР и Немачка потписали уговор о повлачењу совјетских војника из Немачке до краја 1994. У Источној Немачкој било стационирано 380.000 совјетских војника с 220.000 чланова породица.

1991 —Скупштина Србије донела одлуку да републичка застава буде тробојка, без комунистичког симбола, звезде-петокраке.

1995 —Израел у складу с мировним споразумом с Палестинском ослободилачком организацијом почео повлачење са Западне обале и ослободио из затвора око 300 Палестинаца.

1996 —Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија.

2001 —Нобелову награду за економију добили Американци Џорџ А. Акерлоф, Мајкл Спенс и Џозеф Е. Стиглиц. Својом „анализом тржишта са асиметричним информацијама“, они су показали у којој мери информације утичу на функционисање тржишта, од продаје половних аутомобила до успона и

VIII је 12 година касније оспорио ауторитет римокатоличке цркве, а 1534. се прогласио поглаваром англиканске цркве. 1531 —Војска швајцарских католичких кантона поразила је код Капела снаге града Цириха и његових протестантских савезника. 1698 —Споразум у Ден Хагу између Енглеске и Француске.

1871 —Аустроугарске власти су угушиле Раковичку буну и убиле њеног вођу Еугена Кватерника.

1882 —Илкин атентат: Јелена-Илка Марковић покушала, у чину личне освете, да убије српског краља Милана Обреновића у београдској Саборној цркви. 1899 —Почео је Други бурски рат између јужноафричких бурских држава Трансвал и Орање и Велике Британије. 1939 —Група америчких научника, међу којима и Алберт Ајнштајн, обавестили су председника САД Френклина Д. Рузвелта о могућности производње атомске бомбе.

1942 —Америчка морнарица је у бици код рта Есперанс код северозападне обале Гвадалканала пресрела и поразила јапанску флоту послату да уништи Хендерсоново поље.

1962 —Папа Јован XXIII отворио је у базилици Светог Петра у Риму Други ватикански сабор, први такав скуп од 1870. Сабор је трајао до 1965. и најавио је значајне реформе католичке цркве у њеном прилагођавању модерном свету.

1976 —У Кини је, под оптужбом за заверу ухапшена Четворочлана бандаудовица Мао Цедунга Ђанг Чинг и три бивша висока функционера.

1980 —Двојица совјетских космонаута окончали су дотад најдужу мисију у космосу. У броду „Саљут 6“ они су провели у свемиру

дана.

1985 —Четири америчка ловца пресрела

отмичарима

египатски

брода „Акиле Лауро“

сле-

ухап-

1988 —Говор папе Јована Павла II прекинут је у Европском парламенту у Стразбуру када је британски посланик из Северне Ирске, протестантски свештеник Ијан Пејсли, почео да узвикује „антихрист“, развивши транспарент на којем је писало „Јован Павле II - антихрист“.

1993 —У атентату у Ослу тешко је рањен Вилијам Нигард, норвешки издавач „Сатанских стихова“ Салмана Рушдија, британског писца индијског порекла, којег је ирански верски вођа Хомеини осудио на смрт.

1998 —Ни након седмочасовних разговора у седмој рунди преговора, председник СР Југославије Слободан Милошевић и специјални амерички изасланик Ричард Холбрук нису постигли договор око решавања косовске кризе на основу резолуције УН од 23. септембра. Поред претњи војном интервенцијом НАТО-а, Милошевић је одбио Верификациону мисију која би пратила спровођење резолуције.

2002 —Војни суд у Нишу осудио је четири припадника Војске Југославије на вишегодишње казне затвора због ратних злочина над цивилним становништвом током рата на Косову.

2018 —Немачки ланац трговине „Лидл” је свечано отворио првих 16 маркета у 12 градова Србије. На отварање је већ првог дана похрлило стотине хиљада грађана, што није прошло без инцидената, а у Лесковцу је интервенисала и полиција након што је избила туча за јефтином пилетином.

12. октобар

1810 —Дан када су се венчали баварски принц Лудвиг и саксонска принцеза Тереза постао је догађај године и временом се претворио у баварске Октобарске свечаности пива и кобасица у Минхену (Октоберфест).

1860 —Издат Канун за Лесковац.

1897 —У Београд су из Беча пренети посмртни остаци Вука Стефановића Караџића, реформатора српског језика, и сахрањени у порти Саборне цркве.

1928 —У дечјој болници у Масачусетсу први пут су на пацијенту оболе-

лом од полиомиелитиса примењена

„гвоздена плућа“.

1934 —Једанаестогодишњи Петар II Карађорђевић проглашен је краљем Југославије, након што је 9. октобра у атентату у Марсељу убијен његов отац краљ Александар I.

1941 —У селу Засавица код Сремске Митровице, нацистички окупатор је стрељао 1057 Јевреја: 56 из Шапца, 800 избеглица из Аустрије и 201 избеглицу из Немачке, Словачке, Пољске и Русије.

1942 —У бици на пацифичком острву Гвадалканал Американци су у Другом светском рату поразили Јапанце и зауставили њихово надирање ка Аустралији.

1944 —Започела Београдска операција којом је Београд ослобођен од немачких окупатора 1960 —Током дебате о колонијализму у Генералној скупштини УН, изнервиран што је велики број посланика у Генералној скупштини спавало, совјетски лидер Никита Хрушчов скинуо је ципелу и треснуо њоме о сто неколико пута. 1964 —У орбиту око Земље лансиран је совјетски васионски брод „Васход 1“, прва свемирска летјелица са вишечланом посадом. 1968 —Предвођена пуковником Омаром Торихосом Ерером, Национална гарда Панаме оборила је проамеричког председника Арнулфа Аријаса Мадрида. 1984 —Током годишње конференције Конзервативне партије у хотелу „Гранд“ у Брајтону, у којем је боравила Маргарет Тачер, британски премијер, експлодирала је бомба коју су подметнули припадници ирске терористичке организације ИРА.

преузео је генерал Первез Мушараф.

2001 — У пожару је изгорела Саборна црква у Нишу, једна од највреднијих у Србији. Грађена је од 1856. до 1872, а пројекат је израдио најпознатији српски архитекта 19. века Андреј Дамјановић. Нобелова награда за мир додељена је Уједињеним нацијама и генералном секретару Кофи Анану.

2002 —У бомбашком нападу на ресторан и дискотеку на индонежанском острву Бали, погинуле су 202 особе, углавном страни туристи.

2011 —Европска комисија препоручила да се Републици Србији одобри статус кандидата за пријем у Европску унију.

2014 —Др Санда Рашковић Ивић избрана за председницу ДСС-а

13. октобар

409 —Вандали и Алани су прешли Пиринеје и из Галије упали у Хиспанију.

1307 —Војници француског краља Филипа IV су ухватили већину витезова темплара, који ће касније под мучењем признати кривицу за јерес.

1792 —Председник САД Џорџ Вашингтон положио камен-темељац Беле куће, председничке резиденције у Вашингтону.

1860 —Прва фотографија из ваздуха направљена из балона изнад Бостона у САД.

1884 —Лондонска четврт Гринич установљена као универзалан, нулти меридијан, од ког се рачунају географске дужине и временске зоне на Земљи.

1921 —Совјетске републике Русија, Јерменија, Азербејџан и Грузија су потписале Карски мир са Великом народном скупштином Турске чиме су утврђене данашње границе између Турске и јужнокавкаских држава.

1923 —Турски парламент прогласио Анкару, бившу Ангору, престоницом Турске.

1943 —Италија после капитулације објавила рат Немачкој, свом бившем савезнику у Другом светском рату.

1944 —Ресник ослобођен од Нема-

ца.

1972 —Совјетски путнички авион „Иљушин 62“ срушио се у близини московског аеродрома. У до тада највећој авионској несрећи погинуло свих 176 путника и чланова посаде.

1976 —Боливијски теретни авион „боинг 707“, ком је по полетању отпао један мотор, пао на главну улицу Санта Круса. Погинула три члана посаде и више од 100 особа на тлу. 1977 —Четири Палестинца отела изнад Медитерана авион немачке компаније “Луфтханса” који је летео из Мајорке и преусмерили га у Могадиш у Сомалији. Немачки командоси успешно савладали отмичаре и ослободили путнике 17. октобра.

1988 —Лабораторијско испитивање показало да је „Торински покров“, у ком је, према веровању многих хришћана, сахрањен Исус Христос, лажан и да потиче из Средњег века.

1990 —У цркви Светог Василија Блаженог на Црвеном тргу у Москви одржана прва литургија после 73 године.

1993 —Суд у Хамбургу прогласио кривим Немца Гинтера Пархеа због рањавања ножем југословенске тенисерке Монике Селеш. Осуђен условно на две године затвора. 1997 — Британски премијер Тони Блер срео се с лидером Шин Фејна Геријем Адамсом, што је био први сусрет британског премијера и лидера Северне Ирске после више од 70 година. Британски суперсонични аутомобил први успео да на тлу пробије звучни зид, постигавши брзину од 1.222,7 km/h. 1998 —После седмодневних интензивних преговора и под претњом војне интервенције НАТО председник Југославије Слободан Милошевић прихватио долазак Верификационе мисије ОЕБС која ће пратити спровођење резолуције Уједињених нација о Косову од 23. септембра и ваздушну

2021 —Тероризам: Данац који је осумњичен да је насумице гађао на улици где је убио пет, а ранио две особе у нападу луком и стрелом у норвешком граду Конгсбергу, прешао је у исламску веру и био је познат од раније полицији. Две особе су повређене, а међу њима је био и један полицајац који тада није био на дужности. Цео тај догађај се одиграо у само 34 минуте у ноћи између 18.13 и 18.47 сати.

14. октобар

1066 —Војска Вилијама Освајача је поразила енглеску војску код Хејстингса и убила Харолда Годвинсона, последњег крунисаног англосаксонског краља Енглеске.

1322 —Војска шкотског краља Роберта I у бици код Биланда тешко поразила енглеске трупе краља Едварда II. Тај пораз присилио Енглеску да призна независност Шкотске.

1702 - Битка код Фридлингена током Рата за шпанско наслеђе. Француска војска извојевала је Пирову победу над војском Светог римског царства. 1806 —Наполеонове трупе победиле Прусе и Саксонце у биткама код Јене и Ауерштата. У наредних шест недеља Наполеон покорио Пруску.

1809 —Бечким миром Аустрија принуђена да Трст, део Хрватске и Далмације преда Наполеоновој Француској, Галицију Пољској и Русији, а дистрикт Ин Баварској.

1892 —Први трамвај у Београду

1912 —У Милвокију непознато лице пуцало у председника САД Теодора Рузвелта. Дебели капут и свежањ рукописа у унутрашњем џепу спречили да метак дође до тела.

1913 —У најтежој рударској несрећи у Уједињеном Краљевству, у руднику угља код Гламоргена у Велсу погинуло 439 рудара.

1933 —Нацистичка Немачка напустила Лигу народа и Конференцију о разоружању у Женеви.

1939 —Више од 800 британских морнара погинуло када је, на почетку Другог светског рата, немачка подморница „У 47“ упловила у британску ратну луку и торпедима потопила брод

„Ројал оук“. 1941 — Немци у Другом светском рату стрељали око 6.000 цивила из Краљева и околине. Истог дана стрељано 2.950 цивила у месту Драгинац код Лознице. 1944 —Британске и грчке снаге ослободиле Атину која је била под немачком окупацијом од априла 1941. 1947 —Током пробног лета америчког војног авиона на млазни погон, капетан Чарлс Јегер постао први човек који је пробио звучни зид. 1964 —Нобелову награду за мир добио амерички борац за људска права црнаца Мартин Лутер Кинг. 1973 —У Тајланду влада Танома Китикачорна приморана да поднесе оставку пошто је армија одбацила његов захтев да силом угуши студентске демонстрације. 1988 —Египћанин Нагиб Махфуз постао први арапски писац који је добио Нобелову награду за књижевност. 1994 —Нобелову награду за мир поделили премијер Израела Јицак Рабин, шеф израелске дипломатије Шимон Перес и вођа Палестинске ослободилачке организације Јасер Арафат.

2000 —Алија Изетбеговић, последњи ратни лидер на простору бивше Југославије, повукао се из Председништва Босне и Херцеговине. Заменио га Халид Гењац.

2001 —У нигеријском граду Кано убијено најмање 200 антиамеричких демонстраната који су два дана палили цркве, џамије и радње.

2012 —Феликс Баумгартнер успешно скочио на земљу из хелијумског балона из стратосфере у пројекту Ред Бул Стратос, са висине од 38.045 m, у току кога је поставио три светска рекорда у падобранству.

2014 — У снежној олуји и лавини

шком нападу у Пакистану убијено најмање 7, а повређено 13 особа.

2017 —У бомбашком нападу камионом са експлозивом у Сомалији убијено 358 људи а повређено више од 400.

15. октобар

1066 —Едгар Етелинг је проглашен краљем Енглеске, али никад није крунисан. Владао је до 10. децембра 1066. године.

1529 —Завршена прва опсада Беча повлачењем турске војске султана Сулејмана Величанственог. 1582 —У Шпанији, Португалу и папским државама у Италији почела примена грегоријанског календара, тако што је елиминисано 10 дана, а 5. октобар 1582. постао 15. октобар. 1783 —Балон на врућ ваздух браће Монголфје начинио је први људски узлет којим је пилотирао Жан-Франсоа Пилатр де Розје. 1793 —Француска краљица Марија Антоанета осуђена је на смрт, а наредног дана погубљена на гиљотини. 1815 —Наполеон I Бонапарта прогнан је на острво Света Јелена. 1894 —Под оптужбом за велеиздају у Паризу ухапшен француски официр Алфред Драјфус, чиме је почела бурна афера која је годинама потресала друштвени и политички живот Француске. 1928 —Немачки дирижабл „Гроф Цепелин“ обавио први комерцијалан лет преко Атлантика. 1940 —Председник Каталоније, Луис Компанис, погубљен је у шпанској диктатури Франциска Франка, чинећи га јединим европским председником који је икад погубљен.

1941 —Краљевачки октобар - Немачка масовна одмазда над недужним становницима Краљева.

1949 —У Мађарској погубљени Ласло Рајк, Тибор Соњи и Андраш Салај. На монтираном судском процесу они су осуђени на смрт као „буржоаски ревизионисти и титоисти“. Посмртно рехабилитовани 1956. као жртве култа личности. 1964 —Никита Хрушчов смењен са места првог секретара Совјетске кому-

нистичке партије, на његово место дошао Леонид Брежњев. Нови премијер постао Алексеј Косигин. 1987 —У Буркини Фасо, предсједник Томас Санкара је у пучу убијен. На мјесто новог предсједника дошао Блез Компаоре. 1993 —Нобелову награду за мир добили председник Јужне Африке Фредерик Вилем де Клерк и вођа Афричког националног конгреса Нелсон Мандела за допринос окончању режима апартхејда у Јужној Африци.

1997 — Конгоански побуњеници ушли у главни град Бразавил и збацили председника Паскала Лисубу. После четворомесечног грађанског рата, на власт се вратио бивши председник Денис Сасу Нгуесо.

1998 —На основу договора председника Југославије Слободана Милошевића и изасланика САД Ричарда Холбрука, начелник Генералштаба Војске Југославије Момчило Перишић и командант НАТО Весли Кларк потписали споразум о успостављању ваздушне посматрачке мисије на Косову. 2000 —Убедљивом победом на парламентарним изборима Либерална демократија Словеније Јанеза Дрновшека вратила се на власт. Тиме окончана шестомесечна владавина деснице на челу са Андрејем Бајуком. 2008 —У Србији први пут пуштен у рад IPTV. Провајдер је Телеком Србија 2021 —Тероризам: У шиитској џамији у другом највећем граду Кандахару у Авганистану дошло је до експлозије где је 41 особа погинула, а 73 је повређено током молитве петком, које су по правилу најпосећеније молитве у недељи. Тројица бомбаша самоубица су учествовала у нападу, од којих се један разнео на улазу у џамију, а двојица су детонирала експлозив унутар објекта. Најрадикалнија оружана исламистичка група у Авганистану (ИСИС-К), преузела је одговорност за самоубилачки напад у шиитској џамији, где су терористи убили чуваре џамије, упали унутра и разнели се између две групе вернике током молитве. У једној од тих група је било око 300 људи.