Kraljevski MagazIN

Краљевчани који су првог дана у недељи морали рано да изађу из својих домова били су видно изненађени неочекивано лошим калитетом ваздуха који је код осетљивијих у значајној мери иритирао дисајне органе. Изненађење је појачано податком да грејна сезона још није почела,а и погодни метеоролошки услови у доброј мери демотивисали власнике породичних кућа да ложе. Да ситуација буде додатно компликована допринела је густа магла која се спустила на скоро читаво подручје централног градског језгра,а све утицало да видљивост буде смањена на тек неколико метара. И док су једни били поприлично збуњени други су кривицу за такво стање пребацивали на Јавно комунално предузеће „Чистоћа“ под чијом је ингеренцијом одржавање градске депоније. Потврда да су били у праву стигла је током дана кад је у овом предузећу обелодањено да су се први проблеми јавили још у суботу 22. октобра кад је на више локација градске депоније из-

био пожар. Иако су проблеми ове врсте присутни годинама, о чему сведоче жалбе становника Доситејеве улице, у „Чистоћи“сумњају да су пожар изазвала лица која без дозволе улазе на депонију како би сакупљала секундарне сировине.

Једино што јемогло да се уради је покушај да се пожар угаси а у „Чистоћи „ су проценили да су за то довољне две цистерне са водом, комбинованамашина и камион кипер којим је довожена земља како би булдожери прекривали запаљене делове. Колико је процена била исправна сведочи податак да пожар није угашен током ноћи,па су следећег дана у помоћ позванизапослени у Водопривредном предузећу „Западна Морава“. Саопштење упућено медијима сведочи да су радници „Чистоће“ наставили гашење и у понедељак а поред сопствене механизације, четири камиона цистерне, комбиноване машине, камиона кипера и два булдожера, ангажовани су комбинована машина и камион кипер Јавног комуналног пред-

узећа „Водовод“. Како локалне снаге нису могле да угасе пожар у помоћ су, са четири камиона земље,прискочили запослени у компанији „Бехтел-Енка“, ангажовани на изградњи аутопута и „Радмонт“из Бајине Баште која изводи радове на канализационој мрежи поред депоније која је дала багер за утовар земље и камион. У „Чистоћи“ сведоче да су од настанка пожара помоћ у гашењу пружали припадници Сектора за ванредне ситуације и Полицијске управе Краљево. Иако је отворени пожар локализован настављено је прекривање критичних делова земљом што је било довољно за очекивање да до краја дана пожар буде у потпуности саниран. Пожари на краљевачкој депонији нису реткост па,иакопредстављају проблем који нико није ни покушавао да реши у дугом низу година, а у „Чистоћи“ истичу да решавање захтева масксимално ангажовање шире друштвене заједнице. И поред потврде да је у претходном периоду учињено све што се могло овакве ситуације прева-

зилазе техничке могућности овог предузећа.

Прва реакција уследила је од чланова иницијалног одбора Покрета Србија центар уз подсећање да неодговорноствластинијеувеквидљиваупрвоммоменту, алисе непогрешивоманифестујеуоблицимакојиимају далекосежнепоследице пограђане. Оцењујући дешавања на депонији еколошком катастрофом у покрету наглашавају да је узрокована неодговорношћувластикојатрајегодинама, априсутнајеусвимсферама живота.

- Проблемкраљевачкедепонијеје старвишедесетинагодинаипростоје невероватнодадосаданијерешен. Штавише, тимпроблемомсеактуелна властуопште небави, иакознамодаје начелуКраљевавећдругимандат. С обзиромнаоколностичакинемајунамерудапроблемреше, поштосмосведоципожаранадепонијибардвапута годишње. Краљевоје јутрос освануло сазатрованимваздухом, саколичином ПМчестицавишенегодесетоструко ве-

ћомоднормалнихвредности, асве збогпожаранаградскојдепонијикоји трајечитаввикенд, истакао је у писаном саопштењу за медије члан покрета Владимир Савић. Актуелна дешавања током викенда и првог дана у недељи су повод за питање градоначелнику Краљева и члану Градског већа задуженомзазаштиту животнесредине, заштонисуна време упозорилисуграђанеостањуваздуха и заштитили их од штетних последица. Нешто касније стигло је и саопштење Одсека за заштиту животне средине Одељења за инспекцијске послове Градске управе града Краљева са обавештењем да је, поводом пожара на градској депонијиу суботу и недељу, дошло до прекорачења граничних вредности суспендованих честица ПМ10 што је допринело да, по индексу квалитета, ваздух у граду буде сврстан у категорији –загађен. Иако је гранична вредност за дневни ниво ових честицалимитирана на педесет микрограма по кубном метру у суботу и недељу је достигла шездесет пет и шездесет шест.

Поремећај је евидентиран и у количини суспендованихчестица ПМ2,5 о чему сведочи податак да прелиминарна вредност износи тридесет а у критичним данима је достигла седамдесет три микрограма по кубном метру. У овом одсеку подсећају да гранична вредност за календарску годину износи двадесет микрограма по кубном метру,а да на дневном нивоу није дефинисана. Грађанима Краљева је послата утешна информација да концентрације сумпор-диоксида и азотових оксида нису биле прекорачене. У време кад је ситуација, бар према информацијама из „Чистоће“ била стабилизована,у Одсеку за заштиту животне средине препоручују избегавање физичке активности у спољашњој средини, скраћивање боравка на отвореном и преусмеравање обављања уобичајених активности у затворени простор,док се не побољша квалитет ваздуха. Препоруке се односе на целокупну популацију, а посебно на осетљиве групе,старије особе, децу и особе са обољењима срца и плућа.

Т. Радовановић Фото: Србија центар

Приближавање

почетка грејне сезоне сваке године је повод да се интензивирају разговори о квалитету ваздуха у граду, а главни заговорник је удружење Краљевачки

развојни центар које се у дужем периоду залаже за побошање квалитета ваздуха у овом периоду. Порука која после бројних активности у оквиру пројекта„Променама у загревању јав-

них објеката до чистијег ваздуха у Краљеву“ стиже из ове организације указује на неопхподност промене понашања одговорних у циљу унапређења

РУШТВЕНИ КОНСЕНЗУС

ком грејне сезоне. Заснована је на низу анализа спроведених у претходних неколико месеци међу којима су анализе квалитета ваздуха у граду, План квалитета ваздуха и оцене јавних политика везаних за праћење квалитета ваздуха у граду као и Анализа утицаја индивидуалних котларница јавних објеката које користе фосилна горива на подручју Генералног урбанистичког плана града Краљева. Јавно слушање као начин да се од релевантних представника Градске управе, Регионалне привредне коморе за Рашки и Моравички округ, Завода за јавно здравље Краљево и представника организација цивилног друштва добије верификација предлога „Краљевачког развојног центра“ за активности и мере које би јавна управа требало да спроведе, у циљу унапређења квалитета ваздуха током грејне сезоне. Након уводног обраћања представника „Краљевачког развојног цен-

тра“и локалне самоуправе,о квалитету ваздуха у граду Краљеву и тренутном мониторингу говорио је инжењер заштите животне средине Владимир Савић, о локалним енергетским политикама и њиховом утицају на квалитет ваздуха енергетски менаџер града Краљева Зорица Сретеновић а улози цивилног сектора у побољшању квалитета ваздуха

од-

да без сарадње и заједничког деловања јавног и цивилног сектора,привреде, образовних институција,медија и грађана није могуће решавање озбиљног проблема загађеног ваздуха у граду током грејне сезоне.Оно треба да буде плод најширег друштвеног консензуса, а не само садржајодлуке локалног парламента о усвајању стратешког документа План квалитета ваздуха у граду Краљеву за период 2022 до 2027.

године. Нацрт овог документа Градско веће је усвојило на седници од 21. октобра након чега је упућен на јавну расправу која траје до 23. новембра. Искуства стечена бављењем проблемом квалитета ваздуха у зони обухваћеној Генералним урбанистичким планом Краљева у протекле три године, темељ су на коме се „Краљевачки развојни центар“ залаже за заједнички приступ јавног,привредног, образовног и цивилног сектора, као и локалних медија,у креирању и спровођењу низа мера на отклањању бројних узрочника загађеног ваздуха, уобличених у стратешки документ јавних политика града.Јавно слушање је било прилика да се прокоментаришу изнети подаци и дају предлози за заједничко деловање чији ће исход бити унапређен квалитет ваздуха у Краљеву током грејне сезоне. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Србија

развој у свим областима.

енергетика и инфлација. - Након деценија стагнација у енергетици почеле да се дешавају промене. - Већ наредне године нови енергетски капацитети. У наредним годинама, у оквиру развојног плана „Србија 2025“. у енергетику улагање од дванаест милијарди евра. - Додатно повећање конкурентности и продуктивности привреде растом који треба да буде резултат додатног унапређења образовног система, већег улагања у науку и иновације и употребе савремених технологија. - Наука основа за иновације

Две најзначајније

Брнабић. Мандатарка за састав владе поручила је да рад у свим областима мора да се настави како би Србија даље јачала и да би се,упркос свим проблемима и изазовима са којима се земља суочава, унапређивао квалитет живота. Према њеним речима влада ће се суочити са изазовима много већим и захтевнијим него што је могло да се замисли пре две године, посебно након 24. фебруара ове кад је,

након почетка рата у Украјини, дошло до значајних промена у свету, посебно на европском тлу. У експозеу који је поднела на седници парламента потврђено је да су две најзначајније економске теме постале енергетика и инфлација, а у политичком смислу, утисак како емоције све више надвладавају разум.

да је након деценија стагнација у енергетици почеле

па се већ наредне године могу очекивати нови енергетски капацитети.Оптимизам се заснивана податку о скором завршетку изградње

терминалима у Грчкој. Наставља са изградња хидроелектране Бук–Бијела у Босни и Херцеговини што ће, заједно са Електропривредом Републике Српске, за електроенергетски систем Србије значити додатни капацитет. Премијерка наговештава изградњу реверзибилних хидроелектрана Бистрица и Ђердап 3, како би се у будућности обезбедило балансирање за неколико хиљада мегавата из обновљивих извора енергије, и изградњу нафтовода како би се диверсификовали извор и руте снабдевања.За ово је у наредним годинама, у оквиру развојног плана „Србија 2025“. потребно обезбедити

евра

гаса и спајање са

увећано улага-

ње у енергетску инфраструктуру, оцењено је као једини начин да се задржи тренд континуираног раста плата и пензија, а јавни дуг држи испод 60 одсто бруто домаћегпроизвода. Одговором на значајне изазове оцењено је додатно повећање конкурентности и продуктивности привреде, уз оцену да у овим областима има довољно простора за додатни раст који треба да буде резултат додатног унапређења образовног

них

предније земље на европском континенту по квалитету и иновацијама у наставном програму, темељи се на већим улагањима у науку каооснови за иновације и бољу конкурентност. Први потпредседник Владе, задужен за спољну политику и безбедност, је министар спољних послова Ивица Дачић коме ће у раду помагати три потпредседника, министар финансија Синиша Мали, одбране Милош Вучевић и

културе Маја Гојковић. Министар унутрашње и спољне трговине је Томислав Момировић, привреде Раде Баста, пољопривреде, шумарства и водопривреде Јелена Танасковић,а заштите животне средине Ирена Вујовић. Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре поверено је Горану Весићу, рударства и енергетике Дубравки Ђедовић, правде Маји Поповић а државне управе и локалне самоуправе Александру Мартиновићу. Министар за

наредном периоду водити Милан Кркобабић, телекомуникацијама и информисању Михаило Јовановић,а јавним улагаима Марко Благојевић. Двадесетпеточлану владу употпуњавају и три министра без портфеља, Новица Тончев, Ђорђе Милићевић и Един Ђерлек.

Еспозе Поштовани

избора, министар за науку, иновације и технолошки развој биће Јелена Беговић, здравља Даница Грујичић,а рад,

водимои у годинама пред нама. Када сам представљала Програм Владе пре две године, у октобру 2020., у години када јеЕвропу и свет задесила највећа пандемија једног вируса од пандемије Шпанског грипа1918. године, мало ко је мислио да ће тешка и изазовна времена тек доћи. Сви у свету су очекивали да ће, након успешне борбе против корона вируса, доћи времеекономског опоравка, напретка, стабилности и сарадње.

Нажалост, десило се све супротно томе.Пандемија је економски исцрпела и најјаче земље на свету, али смо из пандемије могли даизвучемо важне поуке, а најважнија је била та

живота и омогућили грађанима који суболовали од других болести да се током пандемије лече. Први смо у континенталној Европи, а други у Европи, након Велике Британије, набавили вакцине против COVID-19 и започели вакцинацију децембра 2020. Набавилисмо чак 5 различитих вакцина: Фајзер, Спутњик, Синофарм, АстраЗенека и Модерна. Захваљујући електронској управи, направили смо један од најефикаснијих система насвету за исказивање интересовања за вакцинисање, избор вакцине и заказивање термина,како бисмо максимално олакшали нашим грађанима. Србија је, захваљујући томе, била главна вест у свим светским медијима, у најпозитивнијем светлу –и то у медијима као што су CNN, BBC, Reuters и осталим. Србијаје земља у коју су људи из иностранства похрлили да се вакцинишу, и земља која јепритекла у помоћ другим државама у региону, и партнерима из ЕУ, Африке и Азије, којимасмо током претходне две године донирали вакцине, тестове, али и храну. Паралелно смо наставили, без икакве паузе услед пандемије, јачање нашег здравственогсистема –кроз улагање у инфраструктуру, повећање плата здравственим радницима иубрзану дигитализацију здравства. Током претходне две године, завршили смо реновирани КЦ Србије. Започели сморадове на реконструкцији и изградњи

радимо на при-

Војводине (у мандату ове Владе завршавамо). Наставили смо

дици

Кисић, туризам и омладину Хусеин Мемић а спорта Зоран Гајић. Бригу о селу ће и у

Током пандемије смо 3 пута повећали плате здравственим радницима –у априлу 2020.(10%), јануару 2021. (5%), и јануару ове године (8%). У децембру 2020. здравственирадници су добили и једнократну финансијску стимулацију од 10.000 динара. Обећали смо, такође, да ћемо се, без обзира на изазове, даље борити за бољи животнистандард грађана Србије.

Кроз 3 економска пакета за подршку привреди и грађанима, током пандемије, инвестирали смо близу 9 милијарди евра, како бисмо сачували радна места, продуктивност и конкурентност компанија у Србији, а пре свега микро, малих и средњих предузећа. И у овој области смо показали снагу и отпорност –према подацима Светске банке,Србија је једна од само 10 држава на свету која је имала смањење незапослености у2020. Данас је незапосленост у Србији на историјски

најнижем нивоу од 8,9%,просечне плате су преко 600 евра (641 евро у августу ове године) и очекујемо да буду преко 700 евра до краја ове године.

Од када је започела пандемија, пензионерима смо исплатили 500 евра једнократнепомоћи, а свим пунолетним грађанима, као и младима до 30 година старости, 200евра, нашим људима на КиМ смо исплатили по 100 евра за оне који имају посао, и по200 евра за незапослене. Поред тога што се овај новац вратио у нашу економију крозпотрошњу, чиме смо генерисали додатан раст, ова мера је имала позитиван психолошкиефекат и послужила да наши људи верују у своју државу и економију, и да знају даћемо успети да се изборимо са пандемијом. Наставили смо са привлачењем инвестиција. У 2021. смо имали рекордни ниво странихдиректних инвестиција од 3,7 милијарди евра. Ове године, према тренутнимпоказатељима, очекујемо приближно исти или чак и виши ниво инвестиција. Од октобра 2020. године, имали

смо 66 отварања фабрика или постављања каменатемељаца за нове фабрике. Укупна вредност само тих инвестиција је 2,4 милијарде евраи обезбедиће преко 26.000 нових радних места. Међу најзначајнијим инвестицијама сусвакако TOYO TIRES, NIDEC, Con nental, ZF, BROSE, NCR. Посебно је, у претходне две године, био приметан раст инвестиција које обезбеђују већудодатну вредност, истраживачких и развојних центара, софистицираних послова ипроизводње, што значи квалитетније и боље плаћене послове.

Ово, као и пројекти изградње капиталне путне и железничке инфраструктуре, омогућилонам је да, кумулативно, имамо једну од најбољих стопа економског раста у Европи, односно, да будемо други у Европи, након Ирске, у две кризне пандемијске године.

Наш БДП је у 2020. години пао за само 0,9%, а раст у 2021. години нам је био 7,5%.

Током мандата претходне Владе за-

почели смо изградњу већег броја аутопутева и брзихсаобраћајница. У овом тренутку имамо 12 пројеката у имплементацији у укупнојдужини од око 500 км.

Увелико се ради Рума –Шабац –Лозница, и завршава се мост преко Саве на аутопутуКузмин –Сремска Рача. Започели смо радове на Фрушкогорском коридору, аутопуту Ниш –Мердаре, радове наизградњи саобраћајнице Пожаревац –Велико Градиште –Голубац.

Завршили смо још једну деоницу аутопута Милош Велики, од Прељине доПаковраћa, чиме смо направили обилазницу око Чачка. На обилазници око Београда завршена је деоница од Остружнице до излаза из тунелаСтражевица. Као један од највећих резултата претходне Владе и историјских искорака, остаће тода смо отворили прву брзу пругу у Србији. Данас се возом од Београда до Новог Садапутује нешто више од 30 минута, брзином од 200 км/h. Одмах смо наставили изградњу

брзепруге од Новог Сада до границе са Мађарском, која треба да буде завршена у мандату овеВладе. У претходне две године, без обзира на све изазове са којима смо се суочавали, започелисмо и завршили реконструкцију и модернизацију железничких праваца Суботица – Хоргош, започели Ниш –Брестовац, а ускоро ће почети и Ниш –Димитровград.

У мандату ове Владе крећемо и са радовима на изградњи брзе пруге од Београда до Ниша,чија је припрема у току.

Захваљујући расту који смо забележили, БДП Србије је први пут у историји прешао50 милијарди евра (53,3 милијарде евра у 2021. години), а ове године очекујемо да ћеићи и преко 60 милијарди евра. Много је овим резултатима допринео наш сектор информационих и комуникационихтехнологија који је постао генератор половине нових радних места у 2021. години,најјачи нето извозни сектор и једна од најбољих референци напредне Србије.

Наш рад од 2016. године, и то што смо дигитализацију дефинисали као основни приоритетВладе Србије 2017., дао је невероватне резултате. Прошле године забележили смо рекордан број стартап компанија, инвестиција и аквизиција у наш стартап екосистем. Извоз нашег ИКТ сектора, наших идеја, решења, памети, прошле године је достигаоблизу 2 милијарде евра, а ове године очекујемо да ће извоз прећи 2,6 милијарди евра. Према процени Еуростата, раст броја запослених у ИКТ сектору у Србији од 2016.године је 51,2%, што је једна од највећих стопа раста у Европи. У области владавине права, у претходне две године смо направили највеће искоракеу протеклих 20 година. На транспарентан и инклузиван начин, уз учешће стручнихорганизација и организација цивилног друштва, представника правних факултета и струке,и уз сталне консултације са Венецијанском комисијом, припремили смо уставнеамандмане у области правосу-

ђа, а у јануару ове године спровели и референдум на комесу грађани потврдили да желе да се Устав Републике Србије промени на начин који ће деполитизовати правосуђе и обезбедити независно судство и самосталнотужилаштво. Ово ће остати једна од најважнијих тековина претходне Владе и резултата СНС инаше коалиције.

Ово ће спречити да се у Србији икада више понови срамна „реформа“ правосуђа из2009. године, када је, буквално преко ноћи, 837 судија остало без посла, иако им је Уставгарантовао сталност функције. Оваква

једнаки и да немазаштићених. Омогућиће, уз низ других мера које спроводимо, ефикасније судство, иолакшаће грађанима да остваре своја права пред судовима брже и лакше. Поред измена Устава које су, уз здравство и борбу за бољи животни стандард грађанаСрбије, обележиле мандат претходне Владе, урађене су још многе ствари у областивладавине права, као што је имплементација препорука Савета Европе за борбу противкорупције (ГРЕКО); имплементација препорука Канцеларије ОЕБС за изградњудемократских институција и људска права (ОДХИР), отварање нове Палате правде у Крагујевцу, усвајање читавог низа стратегија важних за унапређење тзв. „основних права“грађана Србије.

Још много посла је пред нама када је реч о реформама –и у области правосуђа, а свакакои у јачању слободе медија, унапређењу медијске сцене и усвајању медијских закона, штоће бити приоритети будуће Владе и због чега

дрога, недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја иексплозивних материја и силовање. И ово је један од најважнијих резултата Владе упретходном мандату. Грађани Србије су данас безбеднији захваљујући раду наше полиције, безбедноснихслужби, и бескомпромисној борби против организованог криминала. Данас немамафијашких убистава и обрачуна на нашим улицама –током 2021. и 2022. године није билони једног мафијашког убиства. Ипак, посао није завршен и на овоме ћемо наставити дарадимо како би Србија била једна од најсигурнијих држава на европском тлу. Много других ствари смо покренули и урадили у претходне две године –и у областизаштите животне средине (кроз чишћење дивљих депонија, изградњу канализационихмрежа и постројења за пречишћавање отпадних вода, пошумљавање, одсумпоравање нанашим термоелектранама, итд), популационе политике (никада већа давања зановорођену децу, финансијска подршка мајкама и породицама са децом), културе(представљено Идејно решење нове Концертне дворане у Београду, комплетна реконструкција и уређење археолошког налазишта Бело брдо у Винчи, огромна улагања унашу ТВ и филмску продукцију, увођење програма Национална престоница културе, подршка Новом Саду који је постао најуспешнија Европска престоница културе, итд),иновација (никада веће финансирање кроз Фонд за иновациону делатност и Фонд занауку), пољопривреде (никада већи буџет за субвенције пољопривредним произвођачима,улагање у системе за наводњавање, аутоматску противградну заштиту, подршку органскојпроизводњи, итд), војног оснаживања земље, бригe о селу и равномерног регионалногразвојa (кроз подршку задругама и доделу сеоских кућа са окућницама младим брачним паровима), такође и у области спорта, као и у осталим виталним аспектима живота и радау Србији. Рад у свим тим областима мора да се настави како би Србија наставила да јача, побеђује, и да би квалитет живота у Србији наставио да се побољшава, упркос свимпроблемима, изазовима и недаћама са којима се наша земља суочава. Свакако ће се, међутим, наредна Влада суочити са изазовима много већим и многозахтевнијим него било шта што смо могли да замислимо пре 2 године.

програмима од општег интереса Министарство омладине и спорта подржава изградњу, опремање и одржавање објеката од значаја за развој спорта водећи рачуна о регионалној покривености и степену развоја спортске инфраструктуре у јединицама локалне самоуправе. Средства за финансирање различитих програма планирана су у буџету за сваку календарску годину, а одлучујући фактор за одабир оних који се финансирају су захтев да се реализацијом стварају услови за остваривање општег интереса и да имају значајан и дуготрајан утицај на развој спорта. Локалне самоуправе које аплицирају за средства у обавези су да обезбеде локацију за изградњу спортског објекта на земљишту у јавној својини, да су радови на изградњи и капиталном одржавању предвиђени одговарајућом урбанистичко-планском документаци-

јом и да носилац програма из сопствених средстава сноси трошкове припреме терена, израде техничке документације, ангажовања стручног надзора, техничког пријема и сличног. На конкурсу Министарства омладине и спорта град је аплицирао пројектом „Изградња рекреативног амбијента у Борићима“за градњу теретане на отвореном и трим стазе на локацији између Пољопривредно-хемијске школе „Др Ђорђе Радић“ и насеља Хигијенски завод, а ресорно министарство га је сврстало међу десет најбоље образложених предлога чиме су створени услови за коришћење буџетских средстава која незнатно премашују милион и по динара. Пројекат подразумева активности на уређењу трим стазе и постављању теретане на отвореном, а све у циљу стварања услова за промоцију и упражњавање здравих и безбедних стило-

ва живота у јединицама локалне самоуправе прилагођено потребама свих категорија младих. Почетак радоваје најављен у мају ове године а нов спортски објекат предат на коришћење последњег дана прве половине децембра. Поред градоначелника Краљева др Предрага Терзића отварању су присуствовали руководилац Групе за сарадњу са удружењима и канцеларијама за младе Министарства омладине и спортаЗорица Лабудовић, координатор UniCreditбанкеза регион Западне Србије Јелена Мојсиловић, краљевачки основци, средњошколци, спортисти, представници Канцеларије за младе и Службе за управљење пројектима и локални економски развој.. У Борићима је, захваљујући донацији UniCredit банке, постављено игралиште за рекреацију деце најмлађег узраста што је допринело новом изгле-

ду и већем додатном квалитету целог амбијента.

Министарство омладине и спорта од оснивања ради на изради,унапређењу и спровођењу стратегије и закона о младима, а најважнији партнери у спровођењу стратешких докумената су јединице локалне самоуправе,удружења младих, њихови савези и међународни донатори. - Од 172 јединице локалне самоуправе у Србији 132 имају канцеларије за младе. Краљево је бригу о младима препознало 2013. године и од тада има Канцеларију за младе, а одмах по отварању координатор и комплетно руководство су показали проактивност жељу за радом,напредовањем и постизањем резултата што је препознало Министарство омладине и спорта. У прилог томе говори чињеница да смо претходне две године подржали два пројекта Канцеларије за младе Краље-

ва, прошле смо финансирали отварање теретане на отвореном у граду,а ове изградњу трим стазе и теретане на отвореном у Борићима. Финансирали смо и осам пројеката удружења из Краљева у укупном износу од пет милиона динара,а за ове две активности дали смо два и по милиона–каже Лабудовић.

Полазећи од податка да петину становништва Србије чине млади Министартсво настоји да им, у срединама у којима живе, створи исте могућности заквалитетно провођење слободног времена,промоцију здравих стилова и унапређење квалитета живота што је и био повод да се овај пројекат препозна као један од значајнијих. Значајним се чини и допринос локалне самоуправе која је обезбедила одговарајући простор и потврдила добру вољу да уради нешто за младе, али и остало становништво.

Одпочетне идеје о изградњи трим стазеод шездесет пет, па сто, коначна дужина доведена је до 400 метара, а додатна средства је обезбедило Јавно предузеће за управљање грађевинским земљиштем из кога поручују да већ током наредне године на овом простору треба очекивати постављање расвете, корпи за отпатке, клупа за одмор и чесме чиме се стварају услови за давање коначног изгледа једном од најлепших делова града. Иако је као циљ пројекта дефинисано стварање услова за бављење рекреативним спортом нови објекат је намењен свима који покажу потребу за његовим коришћењем, како рекреативцима тако и активним спортистима који локацију у Борићима користе за део припрема на отвореном. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Казе

Ха Шотокан Риу Карате-До Академија Србије је школа за стицање знања и искустава о каратеу као борилачкој вештини чији је циљ очување идеје и принципа стила Казе Ха Шотокан Риу Карате-Докао Будо вештине и дисциплине за ментални и духовни развој која се базира на визији, учењу и духу њеног оснивача Шихан Таиђи Казеа 9ДАН. Ово потврђује Краљевчанин Велибор Димитријевић, један од најближих асистената Таиђи Казеа, члан Техничке комисије и један од водећих инструктора Светске Казе Ха Шотокан Риу Карате-ДоАкадемије. Разговор о Академији и каратеу започињемо од чврсто укорењеног става да је Србија дуги низ година важила за спортску нацију, али то све више није. Основ за такав став лежи у сазнању да се у последњих неколико деценија драстично променио однос према бављењу спортом које је до тада имало сасвим другу димензију. Спорт је имао другачији статус у држави, а бављење спортом било мотив и идеал највећег броја младих људи који је у јавном мњењу прихваћен као нешто што је потребно првенствено због здравља. Спортиста са светским реномеом и вишедеценијским интернационалним искуством склон је веровању да је после распада земље, и стварања бројних других држава, изгубљен компас, а да се бављење спортом свело на стварање резултата изузетних појединаца који су тиме омогућавали преживљавање породици и широј фамилији. У таквој ситуацији нико не оспорава изузетне појединце у различитим спортовима, фудбалу, кошарци, рукомету, ватерполу...

Због специфичних услова, и стања у држави које је утицало на третирање физичког васпитања у школи, али и ван ње, људи су се бавили спортом са циљем да постигну врхунске резултате. У исто време родитељи су почели да се баве децом на начин да хоће да имају „мале Ђоковиће“, па објективно не постоје услови за тврдњу да смо се, због појединаца који су на специфичан начин улагали у своју децу, доказали као спортска и тениска нација. Озбиљан рад у бројним спортским

клубовима давао је одређене резултате који су се манифестовали кроз озбиљну фудбалску, кошаркашку и друге лиге чији су чланови биле и екипе изван великих центара. Све више се стиче утисак да тога нема, а да се само трага за појединцима који у локалним клубовима траже ухлебљење и одскочну даску за повољнији ангажман у земљи или иностранству. И док се ово препознаје као основни мотив за бављење спортом поставља се оправдано питање колико се људи спортом бави зато што је то здраво. Приступ деце, школске и средњошколске омладине, и познавање основних елемената о телу, показује да физичко бављење у школама није више ни изблиза озбиљно као што је некада било. Пре четрдесетак година тачно се знао период када се савладавала гимнастика, а ученици су били обавезни да посебно савладају елементе сваке справе. У атлетици је морало да се зна како се баца кугла, како и колико се скаче у даљ и у вис, а у оквиру спортских игара посебно савладавани елементи одбојке, кошарке, фудбала. Летимичан поглед на гимнастичке справе у школама данас показује да су углавном израбљене, а да је једини реквизит који се користи лопта. Последњих тридесетак година интензивног праћења дешавања у овој области показује да је дошло до великог расула, иако још постоје појединци који су остали доследни старим принципима. Остали су морално и етички уземљени, али и даље верују у идеале који ће увек бити присутни. - Кад сам постао шампион Европе 1981, 1982. године ситауција је била слична садашњој. Са женом и двоје деце живео сам у подруму и нисам имао посла, а ни она. Иако су времена била друга за мене су била иста, али ни у једном тренутку нисам посумњао у то што радим, нити сам се коме жалио. Данас су сви некако постали мекши и врло лако налазе изговоре да нешто не раде. Прва и основна ствар је да су се изгубили модели и идоли у свим сферама друштва, па више нема примера да видимо како и шта треба да се ради.

Не могу да прихватим да неко не дође на тренинг зато што нема паре кад видим да носи телефон који кошта 400 евра. Долазак на један тренинг кошта 20 евра, 30 евра за семинар који траје три дана, али ће многи радије да потроше 500 евра за телефон. У време када ми је било важно оно чиме сам се бавио штедео сам да бих то могао да радим. Хтео сам да уложим у нешто што ми је било важно, а било је важно зато што је углед у друштву био другачији. Данас више нема тога –каже Димитријевић.

бројним градовима Србије више нема

спортских дисциплина, па је неопходан повратак неким основним стварима. Држава која има само седам милиона становника има светске шампионе и врхунске спортисте у бројним спортовима, који су у истом рангу са онима који долазе из земаља са 300 милиона становника, што само по себи потврђује да постоји велики потенцијал. Са друге стране бављење спортом је представљало престиж и прилику да се изађе из просечности и постане неко, а дочек шампиона на трговима и стадионима постао потреба због свести и духа нације која је изгубила неке основне моралне и етичке вредности. Али, изгубљен је и контакт са другим сегментима које би једно друштво требало да има, са основним изворима живота, производњом, пољопривредом.., па све више постајемо потрошачко друштво у коме се отварају једино продавнице, трафике, мењачнице, кафићи... Све се пореметило, а млади усмерени ка бројним стварима по којима би се у друштву разликовали. Људско тело је састављено од 650 мишића, 206 костију и сто зглобова, и функционише као савршени инструмент, али треба да се креће, да буде мобилан да би могао да буде здрав, конструктиван, виталан, репродуктиван и креативан. Бављење собом и развојем тела требало би да буде императив сваког човека, јер се то подразумева у сваком здравом друштву. Нажалост, супротно понашање није ка-

рактеристично само за нас. Стручњаци предвиђају да ће кроз десетак, или двадесет, година Америка имати педесет посто гојазне популације од 150 милиона људи. И у Европи велики број држава има исти проблем, јер су модернизација, савремена технологија и начин живота учинили да се људи деформишу. Повећао се број обољења, повишен је крвни притисак, све су чешћа срчана и обољења зглобова, различите повреде које утичу на радну способност, па у савременим друштвима осигуравајуће компаније плаћају огромне своте новца због вишедневног одсуства са посла људи због болести које су последица модерног начина

ја

оно што смо били. Повећан је број гојазних људи, поготово код младих који одају утисак много старијих особа, па све потврђује да су одавно изгубљени репери који су постојали ду-

ги низ година. - Идеално би било кад би деца од четврте године почела да се баве спортом у форми игре која би их мотивисала да се крећу, да повећавају флексибилност, осећај за координацију и простор, и да им помогне да њихов мишићно-скелетни систем почиње да израста, сазрева и изграђује се на здравим основама. Тек након тога према афинитетима треба да се опредељују за оно што воле да раде. На западу постоје организовани видови таквог рада, а код нас не знам колико са тако младим узрастом може озбиљно да се ради, јер је у основним школама физичко васпитање сведено на минимум, смањује се број часова уместо да се повећава, па ово и није бављење већ само информација о физичким активностима –каже Димитријевић. Забрињава и податак да велики број деце избегава да се у школи бави физичким активностима, а као оправдање доноси папирић на коме пише да

се не осећа добро. Тако се производи све више неспособних који беже од обавеза и суочавања са нечим што би требало да раде првенствено за своје добро. Извесну дозу слабости према најмлађима показују и родитељи, а изостанак строгости и истрајности у стварању услова за здрав живот након неколико следећих година доводи у веома незавидан положај генерације младих људи. Истрајност треба да буде основа за понашање које би тек после неколико година рада дало пуни ефекат. У том смислу недопустиво је да деца сама одлучују о начину васпитања, па их треба усмеравати према исправним моделима како би по аутоматизму стварали навику за исправно понашање. Након 44 године бављења каратеом,и 20 година активног присуства у Академији,Велибор Димитријевић верује да је спортски вид бављења каратеом посебна врста деградације ове борилачке вештине, али и младих који

се злоупотребљавају у име каратеа. Тако деца између пет и девет година после само два до три месеца вежбања, и двадесетак тренинга, већ имају освојен по неки појас који у каратеу означава степен савладаности борилачке вештине.

Створен је имиџ да је то нешто изузетно важно, па се из недеље у недељу воде са турнира на турнир како би стекли услов за добијање вишег звања. - Пошто је свако од родитеља

пристане. На турниру се појави на стотине деце од 7, 8 или 9 година и прва три освоје медаље, а другој да не би плакала дају дипломе. Тако правимо криминалну радњу деградирајући свест младих људи већ од старта. Сви идемо тамо и сви добијемо нешто. Сви смо шампиони, па се после питамо зашто у друштву немамо ђаке какве треба да имамо, или имамо људе који се понашају дели-

квентно зато што не стварају осећај за праве вредности –каже Димитријевић указујући на понашање родитеља који, идући линијом мањег отпора, са тренерима хушкају децу од 5 до 7 година да се туку како би победили. У каратеу, објашњава наш саговорник, постоји учитељ, а не тренер. То је особа која учи нечему, а свако тренира сам понављајући покрете на које је указао учитељ. Јапански израз сенсеи значи учитељ и одређује особу која је за корак испред оне коју учи, неко ко показује ученику да следи учитеља на његовом путу. Учитељ је

одела, ставе

озбиљношћу деци

са

имају пет или шест година и од тога правимо нешто озбиљно.

Ја не могу да прихватим да је то озбиљно. То је неозбиљно, деградација и то би требало забранити. Нека деца тренирају карате, јер је концепцијски гледано бављење каратеом на прави начин најблаготворнији вид физичког вежбања. Бавио сам се фудбалом, кошарком, гимнастиком и знам све да могу довољно аргументовано да причам. Ниједан од тих видова није толико комплетан, не може да пружи тако комплетну обуку и унапређење у васпитању, школовању и одрастању деце. У каратеу се све ради симетрично и левом и десном страном, унапред, уназад, лево и десно. Имате подједнако развијање тела у свему томе. Развијате осећај за дисциплину, координацију, повезивање техника, контролу тела, дисање, толико елемената којих у спорту има,али нису толико наглашени баш зато што је ово борилачки спорт –објашњава Димитријевић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Дечак делфин

Након пада авиона у море, делфин Данило спасава малог дечака из побеснелих таласа.Од тада пријатељи, скоро браћа, безбрижно одрастају заједно у чаробним морским дубинама. Мир њиховог радосног малог света једбног дана ће уништити зла хоботница протерује дечака на копно, где ће морати да научи да живи међу људима и схвати тајну свог порекла. Нови пријатељ, добродушни капетан, и делфин Данило помоћи ће дечаку да се носи са свим недаћама - било на дну мора или на мистериозним далеким острвима, а гледаоце на том путу очекују фантастичне авантуре. Анимирана породична авантура у 2Д формату траје тачно сат и по,а Мохамад

Комедија на три спрата

језик водеће улоге тумаче Наташа Балог, Марија Стојић, Предраг Дамјановић, Југослава Драшковић, Јована Цавнић, Марко Долаш, Мирко Јокић, Миомира Драгићевић, Милица Тодоровић, Јована Шутановац, Нора Пелеуца, Петар, Петар Спасојевић и Ивана Костић. Филм је на репертоару до 2. новембра, а пројекције почињу у 18 сати.

Филм „Комедија на три спрата“ прати комичне и често сулуде авантуре станара наизглед обичне стамбене зграде у Београду. Галерија отуђених и саможивих ликова, али доброћудних душа,супростављена је усамљеној згради у којој живе а која,као и заједница коју су запустили, почиње убрзано да пропада. Захваљујући лошим цевима и мистериозним подземним водама Београда ситуација кулминира и све их затекне неспремне. Комедију у 2Д формату, са драмским елементима, која траје тачно сто минута, Сандра Митровић је режирала према сценарију који је написалс са Ноде Додсон.

необичан ратник, млада часна сестра Ен. Иако је часним сестрама забрањено да изводе егзорцизме, професор препознаје њену надареност и пристаје да је тренира па јој је, уз подршку ментора, допуштено да посматра и присуствује стварним праксама. Када се сусретне с једним од најтежих случајева, спласнуће њена жеља и воља за доказивањем јер се током мучних сусрета суочава лицем у лице с демонском силом која напада установу у којој ради и има тајанствене везе с њеном прошлошћу. Тек тада се у потпуности разоткривају моћ зла и њене властите запањујуће способно-

Хорор трилер у 2Д формату траје три минута дуже од сат и по,а Дениел Стем га је режирао према сценарију

Из Мињине кухињице

ТОРТА МЕДОВИК

Потребно за 10 кора:

2 јајета 220 г шећера прстохват соли 100 г путера

2 кашике меда 1/3 кашичице бикарбоне соде 400 г брашна, меко Т400 За фил:

1 кг киселе павлаке 20%мм 200 г шећера у праху За декорацију:

50 г шлаг крема са укусом слатке павлаке 100 мл хладног млека 150 слатке павлаке

У суд ставите јаја и шећер. Миксером кратко умутите па додајте со, путер и мед. На ватри кратко загрејте да се све лепо отопи.

Склоните са ватре, додајте бикарбону соду и оставите мало да се прохлади, а онда сипајте брашно и мешајте шпатулом да се уједначи. Можете

Округлим

тањиром пречника

Остатак теста одвојте од круга

оставите

папиру

Пеците у загрејаној рерни на 170

око 4-5 минута. На исти начин припремите и преостале коре. Оставите да се охладе,а вишак теста који сте исто пекли, у блендеру самељите. За фил је потребно само лагано шпатулом да промешате киселу павлаку и шећер у праху.

На тацну ставите прву кору, сипајте око 3 кашике фила и премажите. На исти начин премажите све коре, као и бочну страну. Измрвљено тесто поспите по торти и украсите по жељи. Ја сам торту оставила да преноћи и данас сам умутила шлаг и слатку павлаку. Додала сам мало wилтон гел боју у боји слоноваче и украсила торту. Белу и црну чоколаду сам истопила у микроталасној и кашичицом сипала на пар места на оној пуцкавој фолији. Оставила да се чоколада стегне у фрижидеру, па скинула са фолије и ставила на торту. Додала пар цветића, јестиве златне листиће и листове нане и наравно свећице.

Напомена: Што се тиче кора, плех нисам вадила из рерне, већ кад је кора печена, хватала сам за крајеве папира и тако вадила кору и одмах стављала другу да се пече. У принципу, можете пећи по две коре истовремено, јер имате места на плеху.

октобар

1485 —Крунисањем Хенрија VII окончани су енглески Ратови ружа.

1864 —Потписан Бечки мир којим је Данска принуђена да Пруској препусти покрајине Шлезвиг, Холштајн и Лауенбург.

1905 —Током Прве руске револуције руски цар Николај II Александрович Романов „Октобарским манифестом“ понудио шире бирачко право, изабран парламент са законодавном влашћу и гаранцију грађанских слобода.

1918 —Капитулацијом Турске, која је у Први светски рат ушла 1914. на страни Централних сила, престала да постоји Отоманска империја.

1922 —Два дана после Марша на Рим Бенито Мусолини формирао прву фашистичку владу у Италији.

1938 —Орсон Велс је својим радијским извођењем драме Рат светова Херберта Џорџа Велса изазвао панику код дела слушалаца у САД.

1961 —Совјетска хидрогенска Цар бомба, најјаче нуклеарно оружје које је икада детонирало, је испробана изнад Нове Земље у Северном леденом океану.

1974 —Нокаутом над Џорџом Форманом Мухамед Али се у 32. години вратио боксу.

1975 — Принц Хуан Карлос преузео вођство Шпаније од тешко оболелог диктатора Франсиска Франка.

Код Прага се срушио авион Даглас DC-9 југословенске компаније ИнексАдрија, у ком је погинуло 75 путника, чехословачких туриста који су се враћали са летовања на Јадрану.

1990 —Кина објавила резултате

пописа становништва према ком њена популација 1,013 милијарди људи.

1995 —Са 50,6% гласова „за“ становници Квебека изјаснили се на референдуму против независности те канадске провинције.

1998 —На основу споразума представника Војске Југославије и НАТО, потписаног 15. октобра, авиони НАТО почели мисију надгледања ваздушног простора Косова под називом „Орлово око“.

2000 —Судија Врховног суда Шпаније, његов телохранитељ и возач убијени, још 35 особа повређено у експлозији аутомобила-бомбе у Мадриду, за коју су осумњичени припадници баскијског сепаратистичког покрета ЕТА.

2001 —Лондонски клуб поверилаца смањио Југославији дуг за 600 милиона долара, са 2,8 на 2,2 милијарде.

31. октобар

475 —Ромул Августул је проглашен за цара Западног римског царства.

683 —Током опсаде Меке, у пожару је уништена Каба. 1848 —Мексички цар Агустин де Итурбиде је распустио Мексички конгрес и заменио га војном хунтом.

1848 —Царске чете под вођством фелдмаршала Алфреда Виндишгреца заузеле су Беч, чиме је угушен осмомесечни Бечки устанак током којег је била успостављена револуционарна влада.

1864 —Невада је постала савезна држава САД.

1871 —На основу Устава из 1869. (Намеснички устав), донет је први закон о пороти у Србији, који је ступио на снагу 1. јануара 1872.

1912 —Град Пећ и цела Метохија су ослобођени од Турака.

1918 —Угарска влада је раскинула персоналну унију са Аустријом, чиме је званично распуштена Аустроугарска. 1922 —Бенито Мусолини је дошао на власт у Италији.

1925 —Реза Шах Пахлави је дошао на ирански престо и основао династију Пахлави, која је владала том земљом до Исламске револуције 1979.

1940 —Победом британске авијације завршена је битка за Британију коју су у јулу почели Немци снажним бомбардовањем и поморском блокадом Уједињеног Краљевства. Пошто су Британци преузели ваздушну контролу над Ламаншом, Немци су одустали од инвазије.

1941 —Припадници ЈВуО су током опсаде Краљева, по први пут употребили тенкове у борбама против окупатора. На челу тенковског вода се нашао поручник Сима Узелац, касније опеван у песми Над Краљевом жива ватра се-

ва. У ЈНА, ВЈ и данашњој ВС се 31. октобар обележава као празник оклопно-механизованих јединица. 1956 —Бомбардовањем египатских аеродрома, Уједињено Краљевство и Француска су почеле напад на Египат, током Суецке кризе.

1961 —У процесу дестаљинизације Совјетског Савеза, Стаљинови посмртни остаци премештени су из маузолеја на Црвеном тргу у гробницу која се налази уз зидине Кремља.

1984 —Индијска премијерка Индира Ганди је убијена у атентату који су извршили двојица њених телохранитеља Сика.

1991 —На првим вишепартијским изборима у Замбији, Фредерик Чилуба је победио противкандидата Кенета Каунду, лидера у борби за независност и првог председника земље.

1999 —Током 113. фудбалског дербија између „Партизана“ и „Црвене звезде“ у сукобима навијача погинуо је седамнаестогодишњи Александар Радовић. То је био први случај насилне смрти на фудбалским утакмицама прве лиге у Југославији.

2000 —Из Бајконура је лансирана руска ракета Сојуз ТМ-31 у којој су се налазили први становници Међународне свемирске станице.

2011 —Светска популација званично достигла 7 милијарде. Овај датум УН обележавају као дан седам милијарди.

2015 —Терористи повезани са ИД оборили изнад Синаја путнички лет 9268 руске компаније Метроџет. Погинуло је 224 путника и чланова посаде.

2017 —Самопроглашена Каталонска Република престала је да постоји, а све њене институције стављене су под директну контролу Краљевине Шпаније и краљевске владе у Мадриду.

вио друг пут из Хелевутслојсa да био преотео круне Енглеске, Шкотске и Ирске од краља Џејмса II током Славне револуције.

1755 —У земљотресу у Лисабону, који је разорио две трећине града, погинуло 60.000 људи.

1755 —Британски парламент је усвојио Закон о таксеним маркама из 1765. за Тринаест колонија како би их натерао да помогну у плаћању британских војних операција у Северној Америци. 1886 —У Београду основана Српска краљевска академија, касније Српска академија наука и уметности. Први председник био Јосиф Панчић. Прве едиције које је издавала биле су Глас и Споменик, а најкрупнији подухват био је израда „Речника српског књижевног језика“, почета 1893.

1918 — Прва српска армија под командом војводе Петра Бојовића у Првом светском рату ослободила Београд. Италијани потопили бојни брод Вирибус Унитис у Пули: више од 200 мртвих.

1928 —У Турској, арапско писмо замењено латиницом, као део реформи оснивача модерне турске државе Мустафе Кемала Ататурка.

1936 —Грађански рат у Шпанији: отпочела је битка за Мадрид.

1944 — Председник Националног комитета ослобођења Југославије Јосип Броз Тито и председник избегличке владе Краљевине Југославије Иван Шубашић у Београду потписали споразум о образовању јединствене југословенске владе која треба да припреми изборе за Уставотворну скупштину. Сремска Митровица ослобођена у Другом светском рату.

вулкана Везув.

морепловци

залив Свих Светих у Бразилу.

представљене слике на плафону Сикстинске капеле које је насликао Микеланђело.

—Вилијам Орански је испло-

1945 —Уједињено Краљевство саопштила да је лидер нацистичке Немачке Адолф Хитлер највероватније извршио самоубиство у свом бункеру у Берлину.

1946 — Карол Војтила постао је капелан. Генерална скупштина Уједињених нација основала Међународни фонд Уједињених нација за помоћ деци, УНИЦЕФ.

1952 —САД на Маршалским острвима извршиле пробу прве хидрогенске бомбе.

1954 —У Алжиру почео устанак против француске колонијалне власти, завршен 1962, стицањем независности.

1956 —На предлог Југославије, Генерална скупштина Уједињених нација усвојила резолуцију којом је тражено да Велика Британија, Француска и Израел одмах обуставе оружане акције, повуку се са територије Египта и омогуће отварање Суецког канала.

1963 —У војном удару у Јужном Вијетнаму убијени председник Нго Дин Зјем и његов брат Нго Дин Ну.

1964 —Привремено је отворен пролаз у Берлинском зиду.

1981 —Антигва и Барбуда је добила независност.

1987 —Лидер Кине Денг Сјаопинг повукао се са свих функција у Комунистичкој партији.

1993 —Настала је Европска унија.

1995 —У америчкој војној бази Рајт-Патерсон у Дејтону, Охајо, почели мировни преговори о Босни и Херцеговини. После три седмице, мировни споразум којим је окончан рат у тој бившој југословенској републици парафирали председници Србије, Хрватске и БиХ - Слободан Милошевић, Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић.

1998 —Основан је Европски суд за људска права.

2000 — Савезна Република Југославија примљена у Уједињене нације. Власти Југославије по распаду СФРЈ и формирања нове државе СРЈ, 1992, одбиле да поднесу захтев за пријем у Уједињене нације као нова држава, инсистирајући на континуитету с бившом државом. Скупштина Црне Горе усвојила Закон о Централној банци, а марка, која је од 2. новембра 1999. била паралелна валута, постала једино средство плаћања у Црној Гори.

2001 — Турска, чланица НАТО-а, као прва муслиманска земља, послала трупе у рат против Авганистана.

2003 —Мађарска увела визе за грађане Србије и Црне Горе, у складу са стандардима Европске уније. Ма-

ђарска постала чланица Европске уније у мају 2004.

2004 —Пољска је постала пуноправна чланица Европола.

2007 —Отворен је Делта сити у Београду.

2. новембар

1642 —Швеђани су у другој бици код Брајтенфелда, у Тридесетогодишњем рату, победили аустријске царске трупе под надвојводом Леополдом, који је изгубио најмање 10.000 људи. 1687 —У побуни јањичара у Цариграду, збачен је са власти турски султан Мухамед IV, а на престо је дошао његов млађи брат Сулејман II. 1721 —После ратова против Османског царства и Шведске, којима је учврстио Русију на Црном мору и Балтику, Петар Велики је проглашен царем целе Русије. 1785 —Лондонски произвођач кочија Лионел Лукин патентирао је први чамац за спасавање.

1841 —Револтирани британском окупацијом Кабула, Авганистанци су масакрирали 24 британска официра, што је изазвало Други авганистански рат.

1789 —У Француској је конфискована имовина католичке цркве, што је био први тежак ударац католичкој цркви у њеној историји.

1914 —Русија је објавиле рат Турској.

1917 —Британски министар иностраних послова Артур Џејмс Балфор објавио је Балфорову декларацију, о оснивању јеврејске државе у Палестини.

1920 —У САД је настала прва друштвена радио станица.

1930 —Хајле Селасије крунисан је за цара Етиопије.

1938 —Мађарска је анектирала јужну Словачку, прикључивши се распарчавању Чехословачке након потписивања Минхенског споразума у септембру.

1949 —За време конференције округлог стола призната је независност Индонезије.

1953 —Пакистански парламент је прогласио Исламску републику Пакистан.

1956 —Мађарска влада је одбацила чланство у Варшавском пакту и затражила помоћ Уједињених нација због напада совјетских трупа; СССР је

ставио вето у Савету безбедности Уједињених нација на захтев западних сила да се размотри криза у Мађарској. 1963 —Председник Јужног Вијетнама Нго Дин Зјем је убијен у државном удару који је извела Армија Јужног Вијетнама.

1964 —У Саудијској Арабији је свргнут краљ Сауд, а за новог краља проглашен је принц Фејсал.

1978 —Двојица совјетских космонаута - Јуриј Романенко и Георгиј Гречко - вратила су се на Земљу са свемирске станице “Саљут 6” након 139 дана и 14 часова, што је био нови рекорд боравка у васиони.

1988 —На Интернету се по први пут у историји јавио вирус.

1994 —Више од 430 људи погинуло је у пожару после експлозије у великом складишту нафте близу једног села у јужном Египту.

1995 —Врховни суд Аргентине донео је одлуку о екстрадицији нацистичког официра Ериха Прибкеа Италији, где је оптужен за ратне злочине током Другог светског рата.

1998 —Ураган Мич, који је харао кроз Централну Америку седам дана, изазвао је огромна разарања, посебно у Хондурасу и Никарагви, а најмање 9.000 људи је погинуло.

1999 —Црна Гора је увела немачку марку као паралелну валуту уз југословенски динар.

2001 —После више од пола века, у школе у Србији поново је уведена веронаука.

2003 —Свештеник Кенон В. Џин Робинсон именован је за бискупа америчке Епископалне цркве, као први свештеник који је јавно признао да је хомосексуалац.

2004 —Џорџ В. Буш победио на изборима за председника САД против демократе Џона Керија.

2020 —У терористичким нападима у Бечу погинуло је пет особа, док је више од 17 њих рањено.

3. новембар

1534 —Енглески парламент усвојио је Акт о супремацији чиме је краљ Хенри VIII постао поглавар цркве, а папи одузета власт над црквом у Енглеској.

1812 —Руска војска је поразила одступницу Наполеонове Велике армије у бици код Вјазме.

1839 —Британске фрегате су код

Кантона потопиле неколико кинеских џунки. Тиме је почео Први опијумски рат против Кине, који је завршен потписивањем мировног споразума 1842. у Нанкингу, под веома неповољним условима за Кину.

1867 —Битка код Монтане. 1883 —Српска војска је угушила Тимочку буну.

1903 —Панама је, уз подршку САД, које су послале у панамске воде крстарицу “Нешвил”, прогласила независност од Колумбије.

1912 —Закључено примирје у Првом балканском рату.

1918 —Представници аустроугарске војске потписали су у Падови капитулацију у Првом светском рату, што је био последњи државни акт 700-годишње Хабзбуршке монархије.

1918 —Побуном морнара Немачке царске морнарице у Килу почела је Немачка револуција.

1946 —Јапански цар Хирохито одрекао се, изјавом преко радија, божанских атрибута, а царска власт прешла је на изборни парламент.

1957 —СССР је лансирао вештачки сателит Спутњик 2 са псом Лајка на њему.

1956 —Велика Британија и Француска прихватиле су прекид ватре на Блиском истоку, уз услов да у подручје Суецког канала буду послате мировне снаге Уједињених нација.

1961 —У Тант је изабран за генералног секретара Уједињених нација, након погибије Дага Хамаршелда.

1964 —За председника САД је изабран Линдон Џонсон.

1970 —Кандидат Фронта народног јединства Салвадор Аљенде постао је председник Чилеа, као први марксиста у западној хемисфери изабран на слободним изборима.

1976 —Џими Картер је постао председник САД.

1978 —Доминиканска Република је добила независност.

1991 —Хрватске паравојне формације протерале су становништво и разориле 18 српских села на подручју западне Славоније.

1992 —Кандидат Демократске странке Бил Клинтон је на изборима за

председника

победио републиканца Џорџа Буша, дотадашњег шефа државе.

2002 —На парламентарним изборима у Турској победила је Странка правде и развоја, али је њеном лидеру Тајипу Ердогану забрањено да преузме премијерски положај јер је раније осуђен због исламистичких побуна.

2004 —Џорџ Буш је постао председник САД по други пут.

2010 —Земљотрес је погодио Краљево.

4. новембар

1307 —Швајцарска Конфедерација је прогласила независност од Аустрије.

1576 —Шпанија је заузела Антверпен током Осамдесетогодишњег рата.

1780 —Тупак Амару II је повео устанак Ајмара, Кечуа и местика против шпанске власти у Вицекраљевству Перу.

1814 —Проглашен је устав Норвешке, којим је та земља постала независна краљевина, везана за Шведску персоналном унијом.

1890 —У Лондону је отворена прва линија подземне електричне железнице у свету.

1917 —Завршена је битка код Капорета италијанским поразом и повлачењем италијанске војске све до реке Пијаве.

1931 —Друштво народа оптужило је Јапан због агресије на Манџурију. Због осуде светске јавности, Јапан је напустио Друштво народа у марту 1933.

1939 —На предлог председника Френклина Рузвелта, амерички Конгрес је донео закон Плати па носи о продаји ратног материјала.

1942 —Завршена је друга битка код Ел Аламејна у Другом светском рату у којој су Британаца под командом генерала Бернарда Монтгомерија поразили немачко-италијански Афрички корпус генерала Ервина Ромела. Тиме је отворен пут искрцавању Савезника у северној Африци.

1942 —Бихаћ су координираном акцијом заузеле партизанске снаге из Хрватске и БиХ у Бихаћкој операцији.

1946 —Основан је УНЕСКО (Организација УН за образовање, науку и културу).

1956 —Совјетске трупе су заузеле Будимпешту током гушења побуне у Мађарској, а за новог премијера постављен је Јанош Кадар.

1956 —Генерална скупштина УН усвојила је резолуцију о слању мировних снага на Блиски исток.

1966 —Река Арно је поплавила Фиренцу, оставивши на хиљаде људи без дома и уништивши или оштетивши милионе књига и слика.

1970 —Салвадор Аљенде је ступио на место председника Чилеа, као први марксиста који је постао први председник неке латиноамеричке државе изабран на изборима.

1976 —Велика Британија је предложила независност Јужне Родезије под владавином црначке већине од 1. марта 1978.

1979 —На хиљаде иранских студената је заузело америчку амбасаду у Техерану, започевши 444 дана дугу талачку кризу.

1980 —Републиканац Роналд Реган изабран је за председника САД који је на положају остао два мандата пошто је добио и изборе 1984. године. 1983 —У Либану је погинуло више од 40 израелских војника у детонацији камиона напуњеног експлозивом коју је изазвао арапски терориста-самоубица.

1991 —Корасон Акино је дала председнички опроштај бившој првој дами Филипина Имелди Маркос и дозволила јој да се врати из изгнанства. 1991 —Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђује Гари Каспаров.

1995 —У Тел Авиву је убијен израелски премијер Јицак Рабин, који је по доласку на власт 1992. почео процес помирења са Арапима. Атентат је извршио израелски екстремиста Јигал Амир, након мировног скупа на којем је учествовао премијер. 1998 —Након краћег примирја, на

Космету су обновљени сукоби српских снага безбедности и наоружаних група косовских Албанаца.

1998 —Завршен шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Победио је Ви-

шванатан Ананд.

2000 —У Београду је изабрана нова влада СР Југославије, прва од 1990. у којој не учествују чланови Социјалистичке партије Србије Слободана Ми-

лошевића.

2002 —Кина и десет држава чланица АСЕАН-а, потписале су уговор којим је основана највећа бесцаринска трговинска зона на свету, са преко 1,7 милијарди људи.

2004 —Сједињене Америчке Државе признале су Македонији њено уставно име Република Македонија.

2008 —На изборима за председника САД, убедљивом већином изабран је Барак Обама, први Афроамериканац на тој функцији.

2012 —Угашена ТВ Авала у 20:00 часова.

5. новембар

1605 —Гај Фокс је откривен у подруму Вестминстерске палате како планира да дигне у ваздух Дом лордова у Барутној завери.

1630 —Мировним споразумом у Мадриду завршен је Англо-шпански рат, у којем су Шпанија и њена савезница Аустрија поражене на мору и копну. На страни Енглеза борили су се Французи и Холанђани.

1688 —Вилијам III Орански се током Славне револуције са војском искрцао у југозападној Енглеској.

1838 —Почео је распад Федерална Република Центроамерике отцепљењем Никарагве из уније.

1911 —Италија је анектирала турске покрајине у Либији, Триполи и Киренаику, и држала их до 1943, када су немачко-италијанске снаге у Другом светском рату потиснуте из Африке. 1914 — Француска и Велика Британија су у Првом светском рату објавиле рат Турској. Под командом генерала Оскара Поћорека у Првом светском рату почела је нова аустроугарска офанзива на Србију, а српске снаге су присиљене да се повуку. Уследила је контраофанзива 3. децембра под командом Живојина Мишића која је завршена победом српске војске у Колубарској бици половином децембра.

1926 —Након четвртог атентата на Мусолинија, у Италији је донет Закон о заштити државе, којим је уведен то-

талитарни фашистички режим.

1940 —Италијански авиони су бомбардовали Битољ, и изазвали смрт неколико особа.

1943 —У Јајцу је у Другом светском рату основана Телеграфска агенција Нове Југославије - Танјуг. Први директор био је Владислав Рибникар.

1956 —Британски падобранци су извели десант на Порт Саид током британско-француско-израелске агресије на Египат; Совјетски Савез је запретио да ће употребити ракете уколико Французи и Енглези не прихвате прекид ватре.

1991 — Председници Србије и Црне Горе Слободан Милошевић и Момир Булатовић одбацили су на Међународној конференцији о Југославији у Хагу четврту верзију Споразума за опште решење југословенске кризе, коју су понудили међународни посредници. Британски медијски магнат чешког порекла Јан Роберт Максвел нађен је мртав у водама код Канарских острва где је крстарио јахтом. 1996 — Пакистански председник је сменио премијера Беназир Буто под оптужбом да је њена влада огрезла у корупцији и непотизму. Кандидат Демократске странке Бил Клинтон поново је изабран за председника САД, победивши републиканца Боба Дола.

2000 —Последњи етиопски цар Хајле Селасије сахрањен је у саборној цркви Свете Тројице у Адис Абеби, 25 година након што је, у 83. години, умро под сумњивим околностима, а потом сахрањен на начин који не доликује једном владару. Харизматични афрички вођа, који је по легенди директни потомак краља Соломона и краљице од Сабе, свргнут је након 44 године владавине у војном удару 1974. 2001 —У Београду је потписан споразум о сарадњи југословенских власти и УНМИК-а, којим су, по мишљењу српске стране, потврђени основни принципи и обавезе из резолуције 1244 Савета безбедности УН, чиме је отворен пут за учешће Срба на изборима на Косову.