Kraljevski MagazIN

Page 1

МАГАЗИН Година X * Број 571 * 6. новембар 2022. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски


2

МАГАЗИН 571 6.11.2022.


Годишњица обележена новим потресом Да се не заборави Одговори на изазове трећег доба Наставак пута ка Европи Масован дигитализација Повећањем плата против рада на црно Корак ка пуној дигитализацији Карате као начин живота На репертоару Биоскопа “Кварт” Наличја српског лица Из Мињине кухињице Спартак - ЖКК Краљево Слога - Дунав Слога ББ - Слога Времеплов

6 12 22 28 34 36 38 40 46 48 50 52 54 56 58

Фото: М. Радовановић

У овом броју:

3


4

МАГАЗИН 571 6.11.2022.


5


Дванаест година од катастрофалног земљотреса

МАГАЗИН 571

6.11.2022.

ГОДИШЊИЦА ОБЕЛЕЖЕ

6


- У првим јутарњим часовима новембра 2010. године Краљево и околину погодио земљотрес магнитуде 5,4 степена Рихтерове скале. - Земљотрес однео два људска живота и причинио велику материјалну штету. - Мање или веће оштећење на око шеснаест хиљада индивидуалних стамбених објеката и осам хиљада стамбених јединица у зградама за колективно становање. - Комисије за процену штете утврдиле оштећења шесте категорије на око осам стотина стамбених објеката. - Кад буду завршене све у њима ће бити триста шездесет шест станова, а сви који су живели у лошим социјалним условима добиће стамбене јединице исте површине или веће. - У четвртак 3. новембра у 13.28 по локалном времену, регистрован земљотрес магнитуде 2,3 јединице Рихтерове скале

Фото: М. Радовановић

ЕНА НОВИМ ПОТРЕСОМ

7


авршило се дванаест година од тренутка кад је потрес разорне снаге у првим јутарњим часовима 3. новембра 2010. подигао на ноге све становнике Краљева и ближе околине. Иако је трајао тек неколико секунди земљотрес је извео на улице десетине хиљада људи који у том тренутку, сем што су били свесни јачине потреса, нису могли ни да претпоставе какве је последице изазвао. Разлог је шок због јачине потреса, али и несташица струје у већем делу централног дела

МАГАЗИН 571

6.11.2022.

Н

8

града. И док су они који су у журби стигли да понесу само телефон одговарали на позиве рођака и пријатеља из различитих делова земље међу другима су само храбрији покушавали да на кратко утрче у кућу, или стан у приземнијем делу зграде, да би узели комад одеће или ћебе и умотали најмлађе чланове породице. Прве информације о јачини потреса стигле су посредством телефона, а да по који пут и нису биле баш веродостојне сведочи поређење са истим из различитих извора што је

опрезнијима било довољно да се уздрже од коментара који би могли додатно да подгреју ионако неизвесну ситуацију. Тек кад се разданило биле су видљиве прве последице земљотреса магнитуде 5,4 степена Рихтерове скале, поломљени излози, попадали црепови, срушени димњаци. Ма колико су прве информације прихватане са резервом потврђено је да су живот изгубиле две особе. Град је наредних неколико месеци функционисао у стању ванредне си-


туације и ма колико да је постепено нормализовано на неким објектима су годинама након земљотреса видљиве последице природне катастрофе. Непосредно по престанку опасности према свим стамбеним објектима на подручју погођеном земљотресом упутиле су се екипе стручњака грађевинске струке који су у Краљево дошле из свих крајева земље, а након што су сређени записници са терена констатовано је мање или веће оштећење на око 16 хиљада индивидуалних стамбених обје-

ката и осам хиљада станова у зградама за колективно становање. Локална самоуправа је уз помоћ државе реаговала брзо, првенствено у решавању највећих проблема, па је већ након месец дана отпочела изградња прве монтажне куће никле на месту порушених објеката пре завршетка календарске године. Иако су комисије оштећења шесте категорије утврдиле на око осам стотина стамбених објеката у следећих неколико месеци изграђено је 465 монтажних кућа, а разлика између ова два броја

резултат је чињенице да сви власници нису могли да докажу да су у њима становали у време кад се догодила катастрофа. Власницима објеката на којима су утврђена оштећења из првих пет категорија исплаћено је онолико новца колико су комисије процениле да је довољно за извођење радова на санацији. Новац за реконструкцију исплаћиван је по утврђеној процедури, а на основу унапред дефинисаних критеријума.

9


6.11.2022.

МАГАЗИН 571

10

Свима за које је утврђено било какво оштећење омогућено је да надлежној служби локалне самоуправе,

током наредне две године, поднесу захтев за надокнаду штете што је било довољно да потребне услове испуне и они

Нови земљотрес Према информацијама Републичког сеизмолошког завода, у четвртак 3. новембра у 13.28 по локалном времену, на територији града Ктраљева, са епицентром у Жичи, регистрован је земљотрес магнитуде 2,3 јединице Рихтерове скале. Оцена да земљотреси оваквог интензитета, III степен Меркалијеве скале, не могу изазвати оштећења на објектима у епицентралној области повод је да Градски штаб за ванредне ситуације града Краљева упути апел грађанима да не шире панику и нетачне информације а да информације у вези са регистрованим земљотресима на територији Републике Србије потраже на званичном сајту Републичког сеизмолошког завода

који то нису могли у време земљотреса. Након истека предвиђеног рока утврђено је да нема нерешених случајева, а власницима стамбених објеката незадовољним решењима стручних комисија остављена могућност да право на надокнаду остварују на друге начине. Стамбени објекти сврстани у једну од прве три категорије нису захтевали обимнију санацију, док је за оне из четврте и пете била неопходна израда пројекта од стране сертификованог лица или овлашћене фирме. Власницима стамбених објеката код којих је утврђен први степен оштећења исплаћено је по двадесет хиљада динара, онима чије су


куће сврстане у другу категорију по тридесет, а у трећој четрдесет хиљада динара. То право је остварило 3.530 лица из прве, 4.759 из друге и 2.713 из треће категорије. Знатније оштећење је у четврту категорију уврстило 1.188, а у пету 625 објеката чијим је власницима исплаћена прописана надокнада. Уз то су сви добили и одређену количину грађевинског материјала према опису из записника које су направиле комисије. Власницима објеката сврстаних у прве три категорије исплаћено је око 322 милиона динара, додељен је и грађевински материјал вредан скоро 146 милиона, а онима чији су стамбени објекти сврстани у четврту и пету кате-

горију оштећења, поред материјала потребног за санацију оштећења, исплаћено је 318 милиона динара. У ову суму урачунат је паушал од 100 хиљада за оштећења четврте и 120 пете категорије намењен првенствено изради пројеката неопходних за извођење обимнијих радова. После скоро једанаест година кључеве нових станова примили су станари дела насеља у Доситејевој улици који су најдуже чекали на решење стамбеног питања. После више одлагања коначно је почело усељавање у прву од четири стамбене зграде изграђене средствима кредита Развојне банке Савета Европе, а кад све буду завршене у њима ће би-

ти триста шездесет шест станова. Намењени су станарима овог дела насеља који су деценијама живели у неадекватним социјалним условима. Развојна банка Савета Европе подржала је овај пројекат са тринаест милиона и петсто хиљада евра, а град обезбедио прикључке и довољно средстава за простор за градњу. Уз помоћ Канцеларије за јавна улагања завршена је изградње нове зграде Завода за јавно здравље и после пуних дванаест година предата на коришћење како би запослени обављали делатности од значаја за јавно здравље становника Краљева, Рашке и Врњачке Бање. Т. Радовановић

11


МАГАЗИН 571 6.11.2022.

ДА СЕ БЕ ЗАБОРАВИ

12


13

Фото: М. Радовановић


14

МАГАЗИН 571 6.11.2022.


15


16

МАГАЗИН 571 6.11.2022.


17


18

МАГАЗИН 571 6.11.2022.


19


20

МАГАЗИН 571 6.11.2022.


21


22

МАГАЗИН 571 6.11.2022.


Брига Удружења пензионера о старијим суграђанима

ОДГОВОРИ НА ИЗАЗОВЕ ТРЕЋЕГ ДОБА

- Краљево се међу првим градовима у Србији укључило у процес који обједињује социјалне, здравствене, хуманитарне, синдикалне и друге установе, међу којима су Удружење пензионера, Друштва за бригу о старима, културне и спортске организације, али и органи државне управе и локалне самоуправе. - На скупу у организацији Удружења пензионера суграђани старији од деведесет година, брачни другови са више од шездесет година брака и они који примају пензију дуже од четрдесет година. - Од безмало шеснаест хиљада чланова од око тридесет хиљада пензионера таквих је свега сто седамдесет шест. - Старијим суграђанима омогућено да бесплатно присуствују једној представи у Краљевачког позоришта

23


6.11.2022.

МАГАЗИН 571

24

роцес демографског старења, и повећан број старијих особа, увећава потребу да се одговори на специфичне изазове у поштовању њихових права, иако ни на међународном ни на европском нивоу не постоји документ који се искључиво односи на припаднике овог дела популације. Како се демографска слика у свету мења, а старије особе постају већинско становништво, у фокус долазе бројни проблеми са којима се ова популација суочава. Процес демографског старења присутан је и у Србији, о чему сведочи све већи број старих у укупној популацији становништва. Из Канцеларије за људска и мањинска права стиже податак да удео старијих особа износи 17,40 одсто од којих 5,1 отпада на старије од осамдесет година и скоро четири пута

П

више старијих од шездесет пет. Оно по чему Србија одступа је очекивана дужина живота за особе од шездесет пет година и старије, која износи 16,9 година за жене и 14,3 за мушкарце, док је у Европској унији у просеку 21,3 за жене и 17,9 за мушкарце. Међу старијим лицима распрострањено је сиромаштво и социјална искљученост, а услови становања и структура потрошње лошији су у поређењу са осталом популацијом. Овај ризик у Србији износи 43,4% за млађе од шездесет пет година и 35,7% за старије, а у Европској унији 25,9 односно 18,2%. И док животни век и квалитет живота старијих у развијеним земљама расте, у Србији свака десета стара особа живи испод границе сиромаштва, више од једанаест хиљада старијих од шездесет пет година прима

социјалну помоћ, а готово пола милиона минималну пензију. Све то води ка ставу о потреби унапређења њиховог положаја обезбеђивањем адекватне здравствене заштите, посебно онима из руралних средина, женама и особама са инвалидитетом. Податак о постојању бројних механизама којима би држава могла да интервенише, како би се унапредио положај ове осетљиве друштвене групе, повод је за доношење посебног закона о заштити права пацијената у коме би биле садржане антидискриминационе клаузуле, укључујући и оне које се односе на старосно доба. Највећим изазовом за старије особе у Србији означени су дискриминација, сиромаштво, насиље, злостављање и недостатак специфичних мера и услуга, што је разлог да су


препознате као једна од осетљивих друштвених група у Стратегији превенције и заштите од дискриминације и пратећем акционом плану коју је усвојила Влада Србије. Акционим планом је предвиђено иницирање рада на припреми „кровног“ закона који би се односио на старије особе, као и унапређивање нормативног оквира њихове кривично-правне заштите од насиља у породици, кроз редефинисање кривичног дела насиља у породици којим би се квалификованим обликом сматрало и дело насиља извршено према старијој или немоћној особи. Неопходним је оцењено и креирање политика које унапређују међугенерацијску солидарност и спречавају дискриминацију и маргинализацију старијих особа. Генерална скупштина Уједињених

нација je резолуцијом 45/106 од 14. децембра 1990. године прогласила Међународни дан старијих особа са циљем да се нагласи важност осигуравања животне средине која се може прилагодити потребама и способностима становника трећег доба. Проглашењем овог дана, који се обележава 1. октобра сваке године, државе се подстичу да осигурају задовољење њихових потреба и омогуће им учествовање у друштву у складу с њиховим способностима. Међународни дан старих особа обележава се од 1992. године, а Краљево се међу првим градовима у Србији већ следеће укључило у процес који обједињује социјалне, здравствене, хуманитарне, синдикалне и друге установе међу којима су Удружење пензионера, друштва за бригу о стари-

ма, културне и спортске организације, али и органи државне управе и локалне самоуправе. Бројни су примери односа према старима од стране деце, па и друштва у целини, од оних који су позитивни пример брига синова и кћери за своје родитеље и жеље да им увек буду при руци у борби са годинама, до лоших који су заборавили људе који су их родили, подигли и отхранили. Одласком у пензију и старењем, пензионери често постају маргинализовни, заборављени, дискриминисани, занемарени, пасивизирани и искључени из живота. Кидају се социјални контакти, осим уколико су очувани по основу породичне, фамилијарне комшијске, пријатељске, генерацијске или колегијалне везе у бројним удружењима. У супротном долази до изо-

25


6.11.2022.

МАГАЗИН 571

26

лације, самоизолације, усамљености, депресије, па чак и суицида. Бригу о старијима, превасходно својим члановима, у Краљеву води Удружење пензионера које је и ове године, поводом месеца посвећеног повећаној пажњи о старијим особама, још једном организовало традиционални скуп. Била је то прилика да се на ручак у просторијама удружења позову чланови који су већ загазили у десету деценију живота, брачни парови са више од шест деценија заједничког живота и они који користе пензију више од четири деценије. Међу безмало шеснаест хиљада чланова, од око тридесет хиљада пензионера у Краљеву,

таквих је свега сто седамдесет шест, углавном болесних и изнемоглих, што је основни разлог да се позиву одазове скроман број. На списку позваних ове године су били најстарија чланица удружења рођена 1923. године, брачни пар из Адрана који су склопили брак 1959. године и суграђанин са пензијским стажом започетим 1967. Онима који нису били у ситуацији да се одазову позиву на дружење пригодан поклон у вредности од две хиљаде динара уручиће председници месних одбора Удружења пензионера чији је задатак да обилазе старије чланове и помажу оне са најмањим месечним примањима. О активностим

Удружења пензионера сведочи податак да годишње организује различите врсте окупљања, дружења различитим поводима и излете. Број од осам излета и два дружења организована током ове године није коначан а за прво наредно окупљање током наредне недеље, на коме се очекује између четири пет стотина пензионера, изабран је ресторан Бристол. О тешком положају пензионера сведочи податак да од сто деведесет са најнижим примањима, који су поднели захтев за доделу пакета помоћи Фонда пензијског и инвалидског осигурања, сто осамдесет седам има месечна примања мања од десет хиљада


оцењују податак да се број чланова смањује, током прошле године за хиљаду и педесет осам колико је преминуло од последица различитих болести. Да традиционални ручак није усамљен гест пажње према најстаријим суграђанима потврђује податак да је у месецу посвећеном старијим особама омогућено бесплатно присуство једној представи Краљевачког позоришта. Сусрет са најстаријим суграђанима прилика је за подсећање на потребу боље комуникације са пензионерима, али и отклањања урбанистичких препрека којима се омогућава лакши приступ различитим локацијама. Податак

да су пензионери заслужни за стварање бројних институција у граду остаје у сенци потврде да су пензиони фондови сиромашнији него икада пре. Мала је утеха подсећање да су средства потрошили неодговорни људи и да ће, већ од следећег месеца, пензионери моћи да рачунају на повећање пензија. Иако слични сигнали долазе и из филијале Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, и указују да би од почетка наредне године пензије могле бити још веће, значајнијим се оцењује уверење да је од висине пензије значајнији период у коме се она прима. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

динара. Посебно забрињавајућим оцењује се податак да су то једина примања великог броја породица, па и две хиљаде динара квартално које добијају од Удружења представља значајну помоћ. Свим осталим то су бескаматне позајмице у износима од десет до сто хиљада динара, са обавезом враћања у десет месечних рата, за шта је у првих десет месеци ове године потрошено двеста милиона динара. У Удружењу потврђују да захтеве за позајмице углавном подносе пензионери са ниским месечним примањима, а средства користе за куповину огрева и различитих животних намирница. У овој асоцијацији забрињавајућим

27


Експозе председнице Владе Србије Ане Брнабић (2)

МАГАЗИН 571

6.11.2022.

НАСТАВАК ПУТА КА ЕВРОПИ

28

- Увођење модела дуалног образовања, по угледу на Немачку, Швајцарску и Аустрију је, једна од најзначајнијих реформи у последњих неколико деценија. - Просечна плата средњошколаца по дуалном моделу је 80,441 динара, а по класичном 65,361 динара. - До 2026. године просечна плата у Србији хиљаду а пензија пет стотина евра. - У наредних годину дана завршетак пет аутопутева и брзих саобраћајница, деоница Моравског коридора до Крушевца, Сурчин - Нови Београд на аутопуту Милош Велики, обилазница око Београда до Бубањ Потока, брза саобраћајница Ваљево - Лајковац и аутопут од Руме до Шапца. - . Преко 65% страних инвестиција су инвестиције из земаља чланица ЕУ. - Преко 70% извоза се пласира у ЕУ ао што сам нагласила на почетку, свако на свету је мислио да након пандемије корона вируса долазе бољи дани – дани стабилности, мира и просперитета. Уместо тога, десило се нешто што је било тешко замисливо након Другог светског рата – рат на европском континенту. Од 24. фебруара ове године, када је започео рат у Украјини, све у свету, а посебно на европском тлу, се проме-

К

нило. Готово једина спољнополитичка тема је Украјина и однос према Руској Федерацији. Две искључиве економске теме постале су: енергетика и инфлација. Свет полако, од тог 24. фебруара клизи у Трећи светски рат, са све чешћим и све озбиљнијим звецкањем нуклеарним наоружањем и све мањим шансама за мир који би се склопио у кратком року.

У политичком смислу, све више делује да су емоције надвладале разум, а да ће највећа јагма у будућности бити јагма за енергентима и храном. У таквом свету Србија треба да се позиционира, задржи своју стабилност и настави свој раст и развој и, то је, најједноставније речено, основни задатак будуће Владе. Колико ће то бити тешко и колико ћемо напорно сви заједно морати да


29


МАГАЗИН 571

6.11.2022.

радимо, у тиму са председником Републике Србије Александром Вучићем, и уз разумевање и подршку Народне скупштине Републике Србије, а на корист свих наших грађана и целог нашег народа, можда најбоље говоре и речи једног од најпроминентнијих европских лидера, председника Француске Емануела Макрона, који је крајем августа ове године рекао да „тренутак у којем живимо изгледа као да је саздан од низа криза, од којих је свака озбиљнија од претходне“, и упозорио да долази крај „обиља и безбрижности“. Никога, зато, неће чудити што ће нам апсолутни приоритет у мандату ове Владе бити енергетика, односно, како је то једном приликом нагласио и председник Републике Србије, Александар Вучић – нова енергетска политика Србије. На исти начин на који смо се фоку-

30

сирали на здравство у мандату претходне Владе, суочени са опасношћу коју пандемија корона вируса представља за наше људе и нашу земљу, тако ћемо сада морати да се бавимо енергетиком. Мораћемо у ово да унесемо сво своје знање и енергију, да будемо храбри, покушавамо нове ствари, мењамо устаљен начин размишљања и усвајамо иновације, да се ослонимо на сопствене капацитете, и покажемо да и сада, у овој области, можемо да поновимо оно што смо урадили у здравству. У енергетици, након деценија стагнација, већ смо кренули да мењамо ствари, тако да следеће године можемо да рачунамо на нове енергетске капацитете. Завршавамо изградњу блока Б3 термоелектране Костолац Б, што значи додатних 350 MW за наш енер-

гетски систем. Завршавамо изградњу гасне интерконекције до Бугарске који ће нам обезбедити алтернативну руту за доток гаса и спојити нас са терминалима за течни природни гас у Грчкој. Настављамо са изградњом хидроелектране Бук-Бијела у БиХ, заједно са Електропривредом Републике Српске, што ће за наш електроенергетски систем значити додатни капацитет до 115 MW. Мораћемо да кренемо у изградњу ревирзибилних хидроелектрана Бистрица и Ђердап 3, како бисмо обезбедили балансирање за неколико хиљада мегавата из обновљивих извора енергије у будућности. Мораћемо да радимо и на изградњи нафтовода, како бисмо и ту диверсификовали извор и руте снабдевања. За већу енергетску одрживост, сигурност и независност Републике Србије,


ми не смемо да се ослањамо на само један извор или једног партнера, посебно када те стране покажу да су непоуздане и несигурне, и да користе питања енергетике за политички обрачун и наметање политичке агенде. С тим у вези, Република Србија ће у најкраћем року кренути у изградњу нафтовода ка Мађарској и ово ће бити један од приоритетних пројеката будуће Владе. Све у свему, у нову енергетску политику Републике Србије уложићемо око 12 милијарди евра у наредним годинама у оквиру развојног плана „Србија 2025“. Нова енергетска политика Србије подразумева и наставак зелене транзиције и улагање у зелену агенду и заштиту животне средине. Уз веће капацитете зелене енергије, морамо да наставимо да улажемо у

постројења за пречишћавање отпадних вода, санитарне депоније, смањење и поново коришћење отпада. Треба да имамо у виду да ће климатске промене бити све драстичније и да ће њихове последице бити све веће и ми за то морамо да се припремимо. Ово је посебно осетљиво питање за нашу пољопривреду, али и питање које ће утицати на формирање нове енергетске политике Србије. Питање је како да, у овако тешким околностима, наставимо капиталне инвестиције у путну и железничку инфраструктуру, увећамо инвестиције у енергетску инфраструктуру, и задржимо тренд континуираног раста плата и пензија, а да све то урадимо на фискално одговоран начин, држећи јавни дуг испод 60% нашег БДП-а и постепено смањујући буџетски дефицит. Једини одговор на то је - додатним

повећањем наше конкурентности и продуктивности наше привреде. И у једној и у другој области имамо простора за додатни раст. Тај раст, пре свега, треба да буде резултат додатног унапређења нашег образовног система, већег улагања у науку и иновације, и употребе савремених технологија, као што је вештачка интелигенција (ВИ). Зато нам је толико важна имплементација једног од најамбициознијих пројеката у мандату будуће Владе – БИО4 кампуса. Са дигитализацијом смо урадили много, али ми сада морамо да идемо даље, а даље значи биотехнологија. У мандату ове Владе морамо додатно да ојачамо дуално образовање. Увођење модела дуалног образовања, по угледу на Немачку, Швајцарску и Аустрију је, без сумње, једна од најзначајнијих реформи у нашој земљи у

31


6.11.2022.

МАГАЗИН 571

32

последњих неколико деценија. Ученици који се школују по дуалном моделу се у већем проценту запошљавају, са вишим почетним платама и краће чекају на запослење него ученици по класичном моделу. Такође, знатно је више предузетника међу свршеним ученицима по дуалном моделу. Када погледамо генерацију ученика који су средње стручно образовање завршили 2020. године, међу ученицима који су школу похађали по дуалном моделу, чак 69% је већ запослено, док је од оних који су школу завршили по класичном моделу 42% запослено. Просечна плата средњошколаца по дуалном моделу је 80,441 динара, а по класичном 65,361 динара. Морамо да повећамо обухват дуалног модела образовања и на факултетима и да анимирамо више компанија да се укључе у дуални модел образовања, али и да објаснимо и ученицима и њиховим родитељима какве су предности дуалног модела. Морамо да наставимо да будемо једна од најнапреднијих земаља на европском континенту по квалитету и иновацијама у нашем наставном програму.

То смо постигли када смо 2017. године увели програмирање као обавезан предмет у основне школе. Већ 2018., драматично смо повећали број ИТ одељења у средњим школама, затим смо увели предмет Дигитални свет од 1. разреда ОШ, а од 2021. године и основе разумевања вештачке интелигенције у основним и средњим школама. Данас смо једна од само 11 земаља на свету која је ово успела да уради. Основали смо Институт за вештачку интелигенцију и увели мултидисциплинарне магистарске студије, које нашим студентима омогућавају да стекну много боље знање и вештине у иновативној привреди. Настављамо да улажемо и у квалитет повезивања школа на интернет и опремање компјутерима, а почетни циклус повезивања и опремања, започет 2017. године, завршавамо управо ове школске године. Морамо више да уложимо у науку, јер улагање у науку значи иновације и бољу конкурентност. Ми смо 2019. основали Фонд за науку, почели да запошљавамо младе научнике и докторанте, и данас видимо резултате тога.

Међутим, очигледно је да морамо да нађемо начин да стимулишемо привреду да уради више у том смислу, да се мења и улаже у науку, истраживање и развој. То ће повећати и конкурентност и продуктивност наше привреде. Имајући у виду да је наша стопа незапослености 8,9%, једина два начина да се генерише додатан раст је – запошљавање странаца или раст продуктивности коришћењем иновација и технологије. За ово је наука, и веза између науке и привреде, кључна. Зато ће улога науке, иновација и технолошког развоја за нашу земљу, наше грађане и нашу привреду у мандату ове Владе значити више него икада пре. Током следеће године завршићемо изградњу БиоСенс института, као европског центра изврсности у дигиталној пољопривреди, завршићемо и Центар изврсности у Крагујевцу и започети реализацију треће фазе Државног дата центра у Крагујевцу за његово проширење и прерастање у Иновациони дистрикт. Почећемо да градимо Индустријско-технолошки парк у Крушевцу, до-


датну зграду ЕТФ-а у Београду, и да проширујемо постојеће научно-технолошке паркове у Београду, Чачку и Нишу. Почињемо реконструкцију и изградњу објеката „Ложионице“ у Београду, у склопу пројекта успостављања креативног мултифункционалног центра. Када смо отворили Центар за секвенцирање генома на Институту за молекуларну генетику и генетичко инжењерство и завршили Идејни пројекат, направили смо прве конкретне кораке ка оснивању и изградњи БИО4 кампуса. Ово остаје један од наших најважнијих задатака за даљи раст и развој. Ово ће нам, такође, помоћи да додатно унапредимо наше здравство у мандату нове Владе. Уз инфраструктуру у здравству и повећање плата медицинским радницима, наставићемо са комплетном дигитализацијом здравства, како би наш здравствени систем направили ефикаснијим, више фокусираним на кориснике, а медицинске раднике ослободили непотребне администрације. Влада мора да настави да ради на имплементацији програма „Србија

2025“. Наш план је да у наредних годину дана завршимо 5 аутопутева и брзих саобраћајница, укључујући: деоницу Моравског коридора до Крушевца, Сурчин - Нови Београд на аутопуту Милош Велики, обилазницу око Београда до Бубањ Потока, брзу саобраћајницу Ваљево - Лајковац и аутопут од Руме до Шапца. Све наведено је начин да дођемо до зацртаног циља да до 2026. године просечна плата у Србији буде 1.000 евра, а просечна пензија 500 евра. Да бисмо ово остварили, предуслов је да учинимо све да сачувамо мир и стабилност на овим просторима. Зато ћемо, без обзира на све проблеме и многа неслагања око значајних питања, наставити да радимо на европским интеграцијама Србије. Србија ће наставити свој европски пут, јер Србија припада породици европских народа и земаља. Преко 65% страних инвестиција у Србији су инвестиције из земаља чланица ЕУ. Преко 70% нашег извоза се пласира у ЕУ. Уз подршку ЕУ градимо многе инфраструктурне пројекте и реализујемо јавна улагања у школе, болнице, ге-

ронтолошке центре и слично. Читав наш регион може бити дугорочно стабилан, боље повезан и просперитетан, само као део шире европске породице. Европској унији се може свакако много замерити, али она је најуспешнији мировни пројекат читавог човечанства и, стратешки, наша крајња дестинација јесте у Унији. Ми смо током мандата претходне Владе, прихватили нову методологију за преговоре са ЕУ. У претходне две године, ЕУ је потврдила да је Србија отворила Кластер 1 (Основе), а 2021. отворили смо и Кластер 4 (Зелена агенда и одрживо повезивање). Србија је спремна за отварање Кластера 3 (Конкурентност и инклузивни раст) и у своја последња два Извештаја о напретку, Европска комисија је позвала државе чланице да се овај Кластер отвори. Колико ће успешни бити наши преговори са ЕУ у наредном периоду свакако зависи од читавог низа фактора, али, да будемо сасвим искрени, нажалост, делује да најмање зависи од брзине и квалитета наших реформи. Фото: М. Радовановић

33


Приоритет нове Владе Србије

МАСОВНА ЛЕ - Наставак рада на иницијативама које ће допринети да Србија буде најбоље место за инвестирање. - У оквиру еАукција током прошле године организовано скоро четрнаест и по хиљада лицитација за продају имовине у поступцима извршења и уведена транспарентност у ову процедуру. - За скоро четири године кроз еШалтер поднето више од милион и по захтева за упис у катастар. - Просечно време решавања предмета за мање од трећине премашује пет дана. - Ускоро нови Закон о легализацији. - На сателитском снимку Републичког геодетског завода евидентирано више од два и по милиона нелегалних објеката игитализација поступка и масовно спровођење озакоњења нелегалних објеката, увођење система еПростор за израду просторних и урбанистичких планова и поједностављење процедуре постављања

МАГАЗИН 571

6.11.2022.

Д

34

базних станица мобилне телефоније, три су кључна приоритета које ће, за решавање у наредне две године, новој Влади Србије номиновати Савез за имовину и инвестиције Националне алијансе за локални економски развој.

У приоритете које су дефинисали чланови Савеза сврстани су и укидање конверзије уз накнаду која је заробила пет хиљада хектара грађевинског земљишта, бољи порески третман самосталних произвођача зелене енер-


ЕГАЛИЗАЦИЈА гије и решавање спорова над пољопривредним земљиштем између задруга и компанија које су то земљиште купиле, насталих услед нејасног тумачења Закона о задругама. Све ово требало би да допринесе бржем отклањању препрека које отежавају, или онемогућавају, улагања у Србији. У Савезу за имовину и инвестиције наговештавају наставак рада на иницијативама које ће допринети да Србија буде најбоље место за инвестирање, за шта је неопходно додатно дефинисање имовинско правних односа. Зато се посебно значајним оцењује решавања горуће теме енергетске транзиције, за шта је потребно формирање подстицајног система за зелене изворе енергије. Кључним резултатима Савеза оцењен је допринос успостављању два важна електронска система, пре свега

еАукције у оквиру које је током прошле године организовано скоро четрнаест и по хиљада лицитација за продају имовине у поступцима извршења и уведена транспарентност у ову процедуру. Томе треба додати и еШалтер кроз који је за скоро четири године поднето више од милион и по захтева за упис у катастар уз просечно време решавања предмета које за мање од трећине премашује пет дана. Из Републичког геодетског завода стиже информација да је у претходном периоду доста урађено на унапређењу целог система ове институције, а да ће ускоро бити донет нови Закон о легализацији као што је предлагано у Нациоалној алијанси. Дигитализацијом поступака уписа у катастар омогућена је комуникација између различитих државних органа, што је грађане лишило одласка на неколико шалтера, а

поступак уписа скратило на пет дана. Спровођење масовне легализације има посебан значај ако се зна да је на сателитском снимку Републичког геодетског завода евидентирано више од два и по милиона нелегалних објеката. У ситуацији кад градови и општине, због ограничених ресурса, месечно успевају да реше у просеку тек нешто више од двадесет предмета на сваког службеника дође више од хиљаду и сто захтева па би, иако је као рок за завршетак одређена наредна година, тим темпом озакоњење било окончано тек за неколико деценија. Поступак окончања легализације оцењује се значајним за грађане јер им онемогућава да у пуној мери користе своју имовину, лакше је прометују, заложе за кредит и слично. Т. Радовановић Фото: НАЛЕД

35


Пореско оптерећење минималца мање за трећину?

ПОВЕЋАЊЕМ ПЛАТА П - Повећање неопорезивог дела плате на ниво минималца смањило би обавезе на мање од шеснаест хиљада динара, а укидање доприноса за здравство на дванаест хиљада и седам стотина што је за скоро трећину мање у односу на садашњи износ. - Високи порези и доприноси највећи проблем с којим се суочавају привредници, а више од три четвртине их види као кључни узрок неформалног пословања. - Најнижу зараду добија између триста педесет и четити стотине хиљада особа, односно сваки пети запослени одатак да пореско оптерећење минималне нето плате износи педесет седам процената значи да послодавац на сваких сто динара исплаћене зараде мора да издвоји још педесет седам за обавезе на име пореза и доприноса. На минималну зараду од тридесет две хиљаде динара током прошле године тај издатак је износио двеста динара преко осамнаест хиљада што сведочи да су, како би се постигло веће растерећење, неопходне

МАГАЗИН 571

6.11.2022.

П

36

значајније промене модела опорезивања. Проста рачуница сведочи да би повећање неопорезивог дела плате на ниво минималца смањило обавезе на мање од шеснаест хиљада динара, а укидање доприноса за здравство на дванаест хиљада и седам стотина што је за скоро трећину мање у односу на садашњи износ. Ово је показала анализа „Систем опорезивања рада и могући правци реформе“, која ће ускоро бити пред-

стављена са прегледом опција како смањити пореско оптерећење плата у корист радника и послодаваца. Овогодишње истраживање ставова привреде о сивој економији показује да је највише привредника, само проценат мање од половине, високе порезе и доприносе наводи као највећи проблем с којим се суочавају. Исто истраживање сведочи да их више од три четвртине види као кључни узрок неформалног пословања.


ПРОТИВ РАДА НА ЦРНО У Националној алијанси за локални економски развој указују да је систем опорезивања рада веома комплексан, па би се најпре требало фокусирати на пореско растерећење најнижих плата. Разлог се огледа у потврди да су у Србији високо опорезоване у односу на друге земље, јер је једна од карактеристика система низак ниво прогресивности опорезивања. Сем што би се отворио простор за повећање плата и смањење рада на црно треба имати у виду да, према постојећим проценама, најнижу зараду добија између триста педесет и четити стотине хиљада особа, односно сваки пети запослени. Према подацима Републичког завода за статистику, просечна нето плата у августу ове године износила је нешто више од седамдесет пет хиљада динара, што значи да је половина запослених остварило нижа примања од медијалне нето плате која је вредела безмало педесет осам хиљада. У Националној алијанси указују како постоји више начина на које се мо-

же значајније утицати на пореско растерећење рада, од повећања неопорезивог дела зараде, преко промене стопе пореза, до умањења основице за обрачун појединачних или свих доприноса за пензијско и инвалидско осигурање, здравство и незапосленост. Из ове асоцијације стиже и подсећање да треба размотрити могућност да се оптерећење рада не посматра само на нивоу запосленог, већ да се узму у обзир и издржавани чланови његове породице. Управо на том нивоу анализе највидљивији је висок ниво фискалног оптерећења зарада у односу на упоредиве земље региона, на шта је указивао и Фискални савет. Предлог да се размишља о укидању доприноса за здравство и прелазак на финансирање из буџета, односно општих пореза, води ка ставу да би сви грађани имали здравствено осигурање. Зато се разматра неколико могућих варијанти за реализацију ове идеје, са калкулацијом како надоместити губитак прихода по основу овог

доприноса. Иако је систем опорезивања рада постављен тако да део обавеза сноси радник, а део послодавац, у пракси све обавезе исплаћује послодавац. Док обавезе за доприносе радник и послодавац деле, порез на зараду је, барем на папиру, обавеза радника. Анализа Националне алијансе показује да је у периоду од 2014. до 2021. године значајно повећан неопорезиви део зараде. Упркос томе збирна стопа пореза и доприноса на терет запосленог практично се није мењала и износи безмало тридесет процената. У том периоду допринос за пензијско и инвалидско осигурање повећан је за један процентни поен за колико је смањен допринос за здравство. До растерећења је дошло у делу обавеза на терет послодавца, пре свега захваљујући укидању доприноса за незапосленост 2019. а пензијско иинвалидско осигурање 2020. у укупном износу од свега 1,25 процентних поена. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

37


МАГАЗИН 571

6.11.2022.

Још два месеца до почетка пуне примене е-фактура у привреди

38

КОРАК ДО ПУНЕ Д - До почетка јула у систему електронских фактура регистровано више од четрдесет шест хиљада привредних субјеката. - У систему регистровано више од десет хиљада корисника јавних средстава и око сто седамдесет три хиљаде привредника. - Средином новембра ће бити представљене новине у систему еФактура и законском оквиру планиране за наредну годину. - Значајно сужавање простора за сиву економију

д 1. јануара наредне године размена е-фактура биће у потпуности обавезна и у трансакцијама унутар приватног сектора што значи да је привредницима остало још само два месеца да се припреме и пријаве на систем електронских фактура. Након што је у систем прво ушао јавни сектор, уз обавезу да у међусобним трансакцијама издају и примају електронске фактуре, али и део приватног очекује се да од почетка 2023. буде окончан процес преласка на нови начин рада, започет у мају ове године. Нов систем је од тог датума обавезивао

О

привреднике који послују с јавним сектором да их издају и примају кроз систем електронских фактура, а од 1. јула да их примају и од приватника који одаберу да им се доставе кроз електронски систем. Колико је систем заживео најбоље потврђује податак да је до почетка јула у систему регистровано више од четрдесет шест хиљада привредних субјеката. У Јединици за конкурентност Националне алијансе за локални економски развој очекују да од 1. јануара заживи пуна примена система еФактура, а оптимизам се темељи на податку да је у

систему већ регистровано више од десет хиљада корисника јавних средстава и око сто седамдесет три хиљаде привредника. У Националној алијанси очекују да број буде и већи јер у систем могу да се региструју и они који нису обвезници пореза на додату вредност, попут предузетника паушалаца који ће бити третирани као добровољни корисници. Уколико послују са јавним сектором сви ће морати да шаљу електронске фактуре кроз систем да би уопште наплатили извршене услуге. У Министарству финансија најављују да ће средином новембра бити орга-


низована конференција на којој ће бити представљене новине у систему еФактура и законском оквиру планиране за наредну годину. Имајући у виду да су увођење еФискализације и еФактура, као и даљи развој инфраструктуре за прихват безготовинских плаћања, кључни помаци ка пуној дигитализацији пословања и ефикасности привреде и јавног сектора најаву Министарства подржала је Национална иницијатива за безготовинско плаћање – Бољи начин. Од система еФискализације и еФактура очекује се да обезбеде велике количине података, а да њихово повезивање омогући ресорним институцијама ефикаснији надзор поштовање закона, посебно код привреде која послује и са фактурама и са фискалним рачунима. Уз то, могућност дата кроз еФискализацију да привредници обезбеде all-in-one уређаје за издавање рачуна и прихват безготовинских плаћања додатно ће унапредити видљивост финансијских токова, дати им

шансу да привуку нове муштерије и даље развијају пословање.Једним од додатних разлога за увођење дигитализације промета фактура и рачуна, посебно плаћених безготовински, оцењује се очекивање за значајно сужавање простора за сиву економију. Креатори увођења еФискализације посебно значајним оцењују унапређење транспарентности трансакција у малопродаји, а са пуном применом еФактура то ће бити постигнуто и у велепродаји. Поред сигурније и транспарентније наплате потраживања, од еФактуре се очекује да донесе велико административно растерећење, јер ће папирне фактуре готово у потпуности отићи у прошлост. Увођење новог система издавања рачуна је један од дугогодишњих приоритета Националне алијансе за локални економски развој која је, кроз Сиву књигу и Национални програм за сузбијање сиве економије, иницирала решавање административних изазова које је стварало фактурисање на папиру. Од

новог система се очекује да унапреди процес повраћаја пореза на додату вредност што је један од важних захтева привреде. Податак да ће се фактуре чувати у електронском облику значи додатно смањење трошкова, тим пре што се фактуре јавног сектора морају чувати трајно, а фактуре приватног најмање десет година. О олакшицама за оне који буду издавали алектронске фактуре сведочи податак да ће све бити архивиране у систему, или код информационог посредника преко којег се шаљу. Национална иницијатива за безготовинско плаћање је заједнички пројекат Немачке организације за међународни развој ГИЗ и компанија Мастеркард и Виза, који се спроводи под окриљем девелоППП програма Немачког савезног министарства за економску сарадњу и развој у сарадњи са Националном алијансом за локални економски развој и Министарством финансија Србије. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ДИГИТАЛИЗАЦИЈЕ

39


Шеста деценија каратеа у Краљеву: Велибор Димитријевић (2)

МАГАЗИН 571

6.11.2022.

КАРАТЕ КАО НАЧИН ЖИВОТА

40

- Карате подразумева животну филозофију која развија менталне и духовне потенцијала једне особе кроз физичко вежбање. - Суштина каратеа као животне филозофије састоји се у настојању да се истражује даље тек кад појединац дође до сазнања како се буди унутрашња енергија, концентрација и трбушно дисање које човеку са 60 до 70 година омогућава да буде виталан и омогућава да са сигурношћу и лакоћом са много већом снагом демонстрира све то што карате пружа. - Током последњих двадесет година начин вежбања се до те мере променио да карате само иманом подсећа на изворни карате


Фото. М. Радовановић

Велибор Димитријевић

41


6.11.2022.

МАГАЗИН 571

42

ве чешћа појава организације бројних такмичења на којима се у савладавању борилачких вештина надмећу деца већ од пете године живота наводи на закључак о потпуној деградацији племените идеје и потреби забране сличних активности. То не значи и од одустајања од бављења овом вештином која се показала као најблаготворнији вид физичког вежбања. Негативним се оцењује учење о ступању у сукоб као неминовним завршетку ограниченог периода припрема за такмичење на том узрасту. Да би неко схватио суштину сукоба мора да има одређену зрелост. Сукоб је последица агресивности настале из љутње, срџбе, беса, мржње, ствари које су дубоко усађене у свест људи. Да би неко схватио како оне могу да се контролишу потребна је одређена зрелост какву нема дете измеђи пет и девет година. Кад се на таквом узрасту доведе на такмичење, и постави у положај наспрам вршњака сличних година, ауторитет тренера је довољно

С

обавезујући да се беспоговорно извршавају сви задаци што код детета развија погрешан однос према бројним стварима у животу. Непобитно је утврђено да тек од дванаесте године деца почињу да схватају и разлучују ментално од физичког што наводи на закључак да све што му се тог периода сугерише представља својеврстан вид манипулације. Искуство показује да постоје бројни турнири на којима сваке недеље учествује на стотине деце чији су родитељи пресрећни кад се кући врате са медаљама. Новине су пуне чланака у којима се тренери такве деце хвале, а успешност потврђују чињеницом да је клуб освојио и по 1.700 медаља. Прво што код људи који се озбиљно баве спортом ствара дилему је питање да ли на таквим такмичењима учествује још неко. А сазнање о хиљадама медаља које је освојио само један клуб, и то углавном његови најмлађи чланови, сведочи о активностима појединаца који добар извор зараде виде у бизнису у коме учествује и велики број роди-

теља. - Такмичења треба да постоје и у каратеу, треба да постоји надметање, али се пре свега поставља питање како, и на ком нивоу, треба да буде организовано. Чему води такмичење у коме сви добију медаљу. Шта се ту учи и како се види разлика између шампиона и оног ко то није. Сви добију пехаре и дипломе да би се задовољили и да деца не би плакала. На семинаре које организујемо не долазе такви људи, јер је ово сувише озбиљан концепт који они не могу да прихвате. Кад би дошли на семинар ученици би видели да њихови тренери не могу да ураде ни најмање од овога што се ради, а то би била брука. Зато морају да задрже имиџ величине у ономе што раде. Двадесет година сам се такмичио, и направио неке резултате, и имам право да аргументовано причам о томе. У време кад сам почео да се такмичим, са 17 или 18 година, нису се такмичили они са десет година, јер нису постојала такмичења за њих. Деца


су вежбала али се нису такмичила, јер су такмичења за озбиљније узрасте – каже Велибор Димитријевић, један од најближих асистената Таиђи Казеа, члан Техничке комисије и један од водећих инструктора Светске Казе Ха Шотокан Риу Карате-До Академије. Петнаестак учешћа на светским и европским шампионатима било је довољно да се дође до сазнања о осећају испражњености пред зидом од кога се не може даље. Сама помисао да би истим путем требало наставити до краја живота деловала је исувише поразно и изазивала довољну дозу разочарања због сазнања да би то чиме се бавио толико дуго требало да представља животну филозофију. А то ни након двадесет година није била никаква филозофија, него само напоран спорт који није водио даљем продубљивању личности, тела, свести, нити било чега другог на шта је упућивао имиџ које је важио за карате. А карате подразумева животну филозофију која развија менталне и духовне потенцијале једне особе кроз физичко

вежбање. - Физичко вежбање сам прошао кроз тих 20 година, али ове друге потенцијале нисам успео да докучим ни на какав начин, а онда сам схватио да ни људи који су ми преносили знање то нису знали, нису се тиме бавили и то је био крај па сам престао да се такмичим јер је даље бављење каратеом дошло у питање баш из тих разлога – сведочи Димитријевић. Искуство показује да бављење каратеом на начин који је најприсутнији престаје након прве две или три године, јер интересовање слаби након што дете покупи петнаестак медаља на различитим такмичењима организованим за најмлађи узраст. Они који воде клубове већ су завршили добар део посла, остварили планирану зараду, па даље крећу са другом децом, јер увек има оних на узрасту који је најпогоднији за манипулацију. Колико се разликује приступ у оквиру Светске Казе Ха Шотокан Риу Карате-До Академије сведочи податак да на семинарима међу педесетак уче-

сника нема млађих од 20 година. Они су схватили да карате има шта да понуди, да је он за људе који су достигли одређен ниво зрелости и свести да могу да схвате постојање невероватних потенцијала због којих се баш на том узрасту треба бавити овом борилачком вештином. У том смислу и опредељење ка бављењу различитим борилачким вештинама треба усмеравати према одређеном узрасном добу, посебно за млађе од 12, затим узраст између 12 и 16, и коначно старије када је на прави начин могуће развијање менталних и физичких потенцијала. Тек кад их постану свесни у довољној мери они који су достигли довољан ниво увежбаности могли би да се доказују као такмичари у сталном истраживању нових потенцијала које имају тело и свест. Суштина каратеа као животне филозофије састоји се у настојању да се истражује даље тек кад појединац дође до сазнања како се буди унутрашња енергија, концентрација и трбушно дисање које човеку са 60 до 70

43


МАГАЗИН 571

6.11.2022.

година омогућава да буде виталан и омогућава да са сигурношћу и лакоћом са много већом снагом демонстрира све то што карате пружа. За тако нешто је потребно много свести каква код деце још није развијена, па им треба пружити оно што могу да разумеју, а не црни појас у седмој години живота. Са аспекта искусног учитеља борилачке вештине каква је карате све друго чини се исувише неозбиљним. Седамдесетих година прошлог века Краљево је било један од најважнијих центара каратеа у Србији. Ситуација се током деценија које су уследиле постепено разводњавала до мере да на нивоу земље постоји неколико федерација које покушавају да се одрже и остваре неке интересе. Слично је и у Краљеву у коме егзистира доста клубова од којих је сваки нашао уточиште у једној од федерација. Иако у томе не види ништа лоше Димитријевић оне који воде клубове позива на усавршавање и виши ниво сазнања о

44

свему што пружа карате. Најбоље место је, каже, Академија као организација која се бави вишим развојем каратеа у којој свако може да види колико се начин рада разликује од осталих. Дугогодишње присуство у овој области је и добра основа за сазнање о бројним злоупотребама каратеа у коме се за пола века готово ништа није променило. - Постоје страшна клубашења, клике, одвајања и вођење политике да би се појединци одржали у свему томе, а све утиче на стварање ружне слике која се не мења. Кад најпопуларнији спортови, попут фудбала и кошарке, доживљавају јаке потресе унутар својих организација, доживљавају поразе, износе на видело афере и сукобе између људи који их воде, шта се може очекивати од каратеа у коме је све сведено на врло приземан ниво. Иако се праве неки резултати и у целом свету је све сувише разводњено, а ни код нас не би постојало шест федерација

да то није дошло са стране. Нисмо то ми измислили, сем што смо успели до максимума да деградирамо све и да свако има свој клуб са по тридесет клинаца. Овог викенда ја правим турнир, ти доведеш децу да плате по 10 евра за учешће, а ја ти дам нешто од тога. Онда ти правиш турнир, па одемо код неког трећег. Сви су задовољни, а после пар година нема више никога од те деце и када причамо о каратеу видимо да то није ни било озбиљно – каже Димитријевић не негирајући чињеницу да на нивоу свих федерација вероватно има и оних који раде озбиљно. Проблем је што је због неадекватног приступа све разводњено до мере да се не може очекивати да карате постане олимпијски спорт. Ма колико да су током првих 25 година само две федерације које су постојале настојале да се договоре и уједине како би пред Међународним олипијским комитетом издејствовали да буде бар демонстративни спорт увек се догађало да бар


једна не би била задовољна оним што би донело уједињење, јер би неко изгубио фотељу. Током последњих двадесет година они који су у каратеу од настанка сведоче да се начин вежбања до те мере променио да он само именом подсећа на изворни. - Некада се борба водила до једног ипона и очекивало да оба противника буду толико добро припремљени и у правом моменту са праве дистанце изведу само један ударац који би у реалности могао да елиминише човека. Да би све било мало атрактивније, и трајало дуже, направили су да се до победе дође са три ипона или шест вазарија, односно шест пута по пола поена. Критеријум се спуштао да би било атрактивније за публику, а нису приметили да је публике мање него раније. Сад у каратеу резултат може да буде 18:12, критеријуми су се још више срозали, правила променила, а изгубили се елементарни принципи и модели на којима се карате вежба. Ка-

рате није нешто што је урођено и све мора да се научи од нуле. Али, изгубили су се основни принципи и није више важно како се држи нога, колено, кук, раме, како се дише. Важно је само како направити покрет да би се добио неки поен што је довело до тога да спортска дисциплина са класичним каратеом нема никаквих додирних тачака јер више не говори ни о каквом менталном ни духовном развоју кроз вежбање – објашњава Димитријевић. Зато и није спорт већ борилачка вештина заснована на филозофији која у основи нема циљ да се направи поен да би се неко победио. Она треба да омогући спремност за сукоб са реалношћу и нечим што представља опасност тако да излази из домена спорта, па зато и није спорт него вештина. Суочавање са елементима менталне надградње отпочиње у периоду кад се стиче осећај за простор, дистанцу у односу на противника, правовремено реаговање, повреду, поен, пораз.

- Треба да схватиш да можеш и да победиш и да изгубиш, да те повреде и да повредиш, да имаш трему и да победиш трему, а то можеш једино ако одеш на такмичење. Није спорно да постоје такмичења, али је споран коначни циљ вежбања, а то није такмичење. То је само једна етапа у којој схватиш неке ствари. Кад се каже да је неко шампион сматра се да је крај, јер је већ све научио. У каратеу тек тад постаје развој и зато се карате разликује од спорта. Кад у спорту постанеш шампион то је крај, а у каратеу тек тада почињеш што ову вештину чини величанственом – каже Димитријевић. Академија би требало да буде надградња над оним што је савладано до степена који се у такмичењу сматра врхунским. Међутим, није једноставно пронаћи људе који ће то да схвате и увек ће њихов број бити мањи од оних који се баве лакшим, масовнијим и што је доступно већем броју људи. Т. Радовановић

45


На репертоару Биоскопа “Кварт”

МАГАЗИН 571

6.11.2022.

Дечак делфин

46

Након пада авиона у море, делфин Данило спасава малог дечака из побеснелих таласа. Од тада пријатељи, скоро браћа, безбрижно одрастају заједно у чаробним морским дубинама. Мир њиховог радосног малог света једбног дана ће уништити зла хоботница протерује дечака на копно, где ће морати да научи да живи међу људима и схвати тајну свог порекла. Нови пријатељ, добродушни капетан, и делфин Данило помоћи ће дечаку да се носи са свим недаћама - било на дну мора или на мистериозним далеким острвима, а гледаоце на том путу очекују фантастичне авантуре. Анимирана породична авантура у 2Д формату траје тачно сат и по, а Мохамад Кејрандиш је режирао према сценарију који је написао са Јаном Кузмином. У верзији синхронизованој на српски језик водеће улоге тумаче Наташа Балог, Марија Стојић, Предраг Дамјановић, Југослава Драшковић, Јована Цавнић, Марко Долаш, Мирко Јокић, Миомира Драгићевић, Милица Тодоровић, Јована Шутановац, Нора Пелеуца, Петар, Петар Спасојевић и Ивана Костић. Филм је на репертоару још данас а последња пројекција почиње у 17,30.

Жена краљ

„Жена краљ“ је прича о стриктно женској војној јединици Агоџи која је, вештинама и неустрашивошћу какве свет никада до тада није видео, око 1800. године штитила Афричко Царство од Дахома. Филм инспирисан истинитим догађајима прати емотивно епско путовање генерала јединице Наниске која обучава нове генерације регрутованих ратница и припрема их за борбу против непријатеља одлучног да уништи њихов начин живота. Историјска драма у 2Д формату траје петнаест минута дуже од два сата, а Дејна Принс Бајтвуд ју је режирала према сценарију који су написале Дејна Стивенс и Мариа Бело. Водеће улоге тумаче Лашана Линч, Вајола Дејвис, Тајсо Мбеду, Хиро Фајнс Тифин и Шеила Етим, а филм се приказује још данас у пројекцији која почиње у 19,30.

Претња у етру Водитељ преузима позив непознате особе која прети да ће убити целу породицу шоумена. Да би спасио најмилије, радио водитељ ће морати да игра игру преживљавања, а једини начин да победи је да открије идентитет злочинца.

Трилер у 2Д фоермату, и трајању од сто четири минута, Ромалд Боланџер је режирао према сопственом сценарију, а водеће улоге тумаче Мел Гибсон, Вилиам Мосли и Кевин Дилон. Филм је на репертоару до среде 9. новембра, а пројекције почињу два сата пре поноћи.

Гајин свет 2 У породици која се труди да превазиђе последице развода родитеља четрнаестогодишња Гаја се суочава са завишћу и подметањима вршњака. Кад доживи крађу идентитета на друштвеним мрежама, и спозна значај истинског пријатељства, упоредо учествује у разрешавању криминалне истраге. Радња филма великим делом одвија се у кампу на обали мора где током празника отац води Гају и њену старију сестру на дуго очекивани одмор. Али, уместо да, како се очекује од девојчице њених година, ужива у назнакама првог заљубљивања, Гаја уз помоћ пријатеља и полицијског инспектора успева да спаси власника бара од уцењивача а истовремено уједини породицу и учини оца срећним. Динамична прича, пуна хумора,


емоција и неизвесности, врти се око свакодневних проблема, првенствено родитељског раздвајања, али на врло директан начин дотиче питања опасности интернета, криминалног окружења и борбе за истину и правду. Романтичну породичну авантуру у 2Д формату, и трајању које за седам минута премашује сат и по, режирао је Петер Братуша а главне улоге тумаче Ума Штадер, Себастиан Кавац, Енеј Черне Берчич, Нежа Смолинскy, Јуриј Зрнец и Катарина Час Филм се приказује до 9. новембра, а пројекције почињу у 18 сати.

шка, имају будућност као пар, или су ипак род... Комедију у 2Д формату, и трајању од равно сто минута, Ивица Видановић је режирао према сценарију Божидара Кнежевића. Водеће улоге тумаче Игор Ђорђевић, Зорана Бечић, Јелица Ковачевић, Ненад Ј. Поповић, Тамара Шустић, Данило Петровић, Никола Угриновић, Марко Гверо, Андрија Кузмановић, Јована Гроздановић, Јасминка Хоџић, Нађа Костић и Мина Стојковић, а филм се приказује до 9. новембра у пројекцијама које почињу у 20 сати.

Џем од кавијара Прича почиње случајним сусретом Аце и Сашке, двоје младих који се заљубљују на први поглед а њиховој љубави на пут може да стане само шармантни Гвозден, заводљиви ласкавац и преварант који добро скрива прави идентитет и користи заводничке способности не би ли уграбио што више за себе, неки динар, афекцију или интимни однос. Гвозденова љубавница Љиља и жена Ружа су два света, два сензибилитета, али са истим циљем, па показују невероватну солидарност не би ли раскринкале Гвоздена, који их вероватно вара са трећом. Уједно желе да сазнају да ли њихова деца, Аца и Са-

47


МАГАЗИН 571

6.11.2022.

За „ За

48

Пети октобар, пети фебруар Петице су непрелазне – пали


Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

„ситне лопове“, важе закони! крупне, важе – „заклони“!

р…? и су!

Ако се, од политике не овајдиш, тај „прљав“ посао, немој да радиш!

Уместо, да их гризе савест; вође се гризу међусобно!

49


МАГАЗИН 571

6.11.2022.

www.minjina-kuhinjica.com

50


Из Мињине кухињице

КРЕМ ЧОРБА ОД ШАМПИЊОНА Потребно: мања главица црног лука (30-40г) 350-400 г шампињона суви зачин бибер оригано 200 мл павлаке за кување 1,2 л воде 40 г густина На мало уља пропржите ситно исецкан црни лук. Додајте шампињоне које сте пре тога очистили и у блен-

деру уситнили. Пржите док течност коју су шампињони пустили не испари. зачините сувим зачином млевеним ибером и ориганом. Налијте павлаком за кување и промешајте. Након тога сипајте литар воде и наставите да кувате, а у 200 м хладне воде растворите густин да нема грумуљица. Сипајте у чорбу и кувајте до жељене густине. По укусу додано зачините. Сервирајте док је топло уз киселу павлаку и куглице за супу или препечени хлеб.

51


МАГАЗИН 571

6.11.2022.

Спартак - ЖКК Краљево 67:87

52


53


МАГАЗИН 571

6.11.2022.

Слога - Дунав 73:65

54


55


МАГАЗИН 571

6.11.2022.

Слога ББ - Слога 0:1

56


57


ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 6. И 12. НОВЕМБРА

МАГАЗИН 571

6.11.2022.

6. новембар

58

355 — Римски цар Констанције II је у Милану прогласио свог брата од стрица Јулијана за свог савладара-цезара. 1632 — Шведски краљ Густав II Адолф, велики војсковођа и војни реформатор, погинуо у Тридесетогодишњем рату, у бици код Лицена, у којој је његова војска потукла снаге Противреформације под командом генерала Валенштајна. 1860 — За председника САД изабран Абрахам Линколн. У јануару 1863. прогласио ослобађање робова, током његовог мандата вођен Амерички грађански рат, од 1861. до 1865, у ком је Унија северних држава победила робовласнички југ. Шест дана по завршетку рата убијен у позоришној ложи у атентату који је извршио глумац Ј. В. Бат. 1880 — Француски микробиолог Шарл Лаверан, добитник Нобелове награде за медицину 1907, открио узрочника маларије, али није могао да објасни како доспева у организам. Енглески лекар Роналд Рос 15 година касније утврдио да маларију преносе комарци. 1911 — Франсиско Мадеро, вођа револуције против диктатора Порфирија Дијаза, постао председник Мексика. 1917 — После пет месеци борби, у Првом светском рату, победом западних савезника над Немцима, окончана трећа битка код белгијског града Ипра. Линија фронта померена непуних 10 километара, погинуло 240.000 војника. 1931 — Одржан антирежимски протестни скуп на Београдском универзитету, студенти потом кренули у

протестну шетњу Кнез-Михаиловом улицом. Полиција ухапсила 13, повређено шест студената. 1943 — Совјетска армија у Другом светском рату ослободила Кијев, после двогодишње немачке окупације. 1950 — Основан Музеј примењене уметности у Београду 1964 — У саобраћајној несрећи погинуо Слободан Пенезић Крцун, председник Извршног већа СР Србије и функционер КПЈ и КП Србије. После Другог светског рата био начелник ОЗНА за Србију, потом министар унутрашњих послова Србије. 1975 — На иницијативу краља Хасана, почео Зелени марш. 350.000 Мароканаца са заставицама и Кураном у рукама прешло у Западну Сахару, тражећи деколонизацију те области. Наредних дана у Мадриду потписан споразум којим је Шпанија предала Западну Сахару Мароку и Мауританији. 1986 — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија, победом Александра Бељавског. 1996 — Бивша република СФРЈ Хрватска постала 40. чланица Савета Европе. 1999 — Аустралијанци на референдуму с 55% гласова одбацили предлог да британски монарх као шеф државе буде замењен републиканским устројством државе. 2001 — Медијски магнат, републиканац Мајкл Блумберг, изабран за градоначелника Њујорка. Наследио Рудолфа Ђулијанија. 2005 — Монсињор Киро Стојанов у Скопљу, у катедрали Пресветог срца Исусовог, постављен за скопског бискупа и апостолског егзарха у Македонији. Први Македонац после 104. године на руководећем положају у католичкој

цркви у тој земљи.

7. новембар 680 — У Цариграду отпочео са радом Шести васељенски сабор под покровитељством византијског цара


Константина IV 1185 — Византијски генерал Алексије Врана је нанео тежак пораз Норманима у бици код Деметрича, чиме је окончана норманска инвазија. 1659 — Француска и Шпанија закључиле Пиринејски мир, завршен рат две земље избио 1635. 1875 — Британски истраживач Вернеј Камерон стигао на атлантску обалу Африке. Први Европљанин који је прешао Африку од обале до обале. На пут кренуо 1873. из Занзибара. 1917 — Под вођством Владимира Лењина, лидера бољшевика, у Петрограду почела Октобарска револуција и срушена привремена руска влада Александра Керенског.

1940 — Срушио се висећи мост у теснацу Такома, услед резонанције са ветром, отворен 1. јула те године. 1944 — Френклин Делано Рузвелт је изабран рекордни четврти пут, за председника САД. 1946 — Завршена прва савезна радна акција омладине Југославије, на железничкој прузи Брчко-Бановићи. Око 70.000 младих из целе земље и 2.000 из иностранства за 190 дана изградило пругу дугу 90 km. 1956 — Током Суецке кризе, Генерална скупштина Уједињених нација изгласала резолуцију којом је Уједињеном Краљевству, Француској и Израелу наложено да одмах повуку трупе из Египта. 1972 — Ричард Никсон други пут изабран за председника САД. 1973 — САД и Египат успоставили пуне дипломатске односе, прекинуте после Шестодневног рата 1967, у ком је израелска армија поразила египатске снаге и заузела Синај, подручје Газе и Голанску висораван у Сирији. 1983 — Почела је вежба НАТО пакта Моћни стрелац 83, што је совјетско руководство протумачило као увод у напад нуклеарним оружјем. 1987 — У Тунису, у државном удару који је предводио премијер Зин ел Абидин ибн Али, оборен Хабиб Бургиба, председник државе од стицања независности 1956. Али је за 84-годишњег лидера, који је 1974. проглашен доживотним председником Туниса, рекао да је исувише сенилан да би владао. 1990 — Мери Робинсон на првим председничким изборима после 17 година, постала прва председница Ирске. 1996 — У паду нигеријског путничког авиона Боинг 727, око 40 km источно од Лагоса, погинули сви путници и чланови посаде, њих 142. 2000 — Председнички избори у САД због спора око резултата довели земљу у политичку кризу без преседана. Одлуком Врховног суда САД 13. децембра за председника изабран републикански кандидат Џорџ Буш Млађи. 2001 — Белгијска национална авио-

компанија Сабена поднела захтев за банкрот. Прва европска авио-компанија која је то урадила због великих губитака после напада у САД 11. септембра 2001. 2002 — У Ирану забрањено рекламирање свих америчких производа. На референдуму на Гибралтару великом већином гласова одбијен британско-шпански план о подели суверенитета над том колонијом, што је изазвало застој у преговорима Лондона и Мадрида. 2007 — Пред Хашким трибуналом почело суђење лидеру Српске радикалне странке, Војиславу Шешељу.

8. новембар 960 — Битка код Андрасоса: Византијци под командом Лава Фоке Млађег победили су Хамданида емира Алепа, Сејф ал-Давлу. 1519 — Шпански освајач Ернан Кортес стигао је у Мексико, где су га Астеци и њихов владар Монтезума II, верујући да је он реинкарнација астечког божанства Кецалкоатл, примили у Теночтитлану с највећим почастима. 1520 — По наредби данског краља Кристијана II извршен је покољ више од 80 шведских свештеника и племића. „Стокхолмско крвопролиће“ подстакло је устанак којим је, под вођством Густава Васе 1521. Шведска ослобођена данске власти. 1576 — Осамдесетогодишњи рат: Хентски мир: Сталешке скупштине Низоземља се састају и удружују како би се супротставиле шпанској окупацији. 1602 — Библиотека Бодлеана на Универзитету у Оксфорду отворена је за јавност. 1620 — Одиграла се битка код Беле планине, прва битка у Тридесетогодишњем рату, у близини Прага. 1793 — Први пут је за јавност отворен Лувр, дворац француских краљева од 1204, који је одлуком револуционарне владе 1791. претворен у музеј. 1805 — Смедеревски диздар Мухарем Гуша Бошњак предао је кључеве града вођи Првог српског устанка Карађорђу. Тим чином Смедерево се уврстило међу прве српске вароши које је

59


6.11.2022.

МАГАЗИН 571

60

Карађорђе ослободио од Турака. 1858 — После победе над турском војском на Грахову, Црна Гора је добила међународно утврђене границе према Османском царству, за које су гарантовале велике силе - Русија, Аустрија, Француска и Пруска. 1889 — Монтана је постала 41. држава САД. 1895 — Немачки физичар Вилхелм Конрад Рендген открио је икс-зраке који су по њему названи Рендгенови зраци. За тај изум добио је 1901. Нобелову награду за физику. 1901 — Нереди због јеванђеља: крвави сукоби се одвијају у Атини после превода јеванђеља на демотски Грчки. 1917 — Совјет народних комесара успостављен је као нова влада Русије с Лењином на челу. Лав Троцки постао је комесар за иностране послове, а Стаљин комесар за народности. 1923 — Спречен је покушај Адолфа Хитлера у Минхену да с генералом Ерихом Лудендорфом изведе Пивнички пуч. Вођа нациста ухапшен је четири дана касније и осуђен на пет година затвора, али је крајем 1924. амнестиран. Током боравка у затвору написао је књигу „Мајн кампф“ (Моја борба), која је касније постала библија нацизма. 1933 — Велика криза: Нови уговор: амерички председник Френклин Делано Рузвелт основао је Управу за цивилне радове, организацију која је дизајнирана да створи послове за више од 4 милиона незапослених. 1936 — Шпански грађански рат: Франкове трупе не успевају да заузму Мадрид, али започињу трогодишњу опсаду Мадрида. 1937 — Нацисти су у Минхену приказали изложбу “Der ewige Jude” (“Вечни Јевреј”). 1939 — Инцидент Венло: Два британска агента Secret Intelligence Service (SIS)-а су заробили Немци. 1939 — У Минхену обележавајући 16. годишњицу Пивничког пуча, Адолф Хитлер је уско избегао покушај атентата од стране немачког радника Георга Елсера. 1940 — Грчко-италијански рат: Италијанска инвазија на Грчку није успела, јер бројне грчке јединице одбацују

Италијане у бици код Елеа-Каламаса. 1941 — Основана је Албанска комунистичка партија. 1942 — Други светски рат: Француски покрет отпора изводи ударе у Алжиру, у којима 400 цивилних француских патриота неутралише XIX корпус војске Вишијевског режима а након 15 сати борби и хапси неколико вишијевских генерала, омогућавајући непосредан успех Операције Бакља у Алжиру. 1942 — Савезничке снаге под командом генерала Двајта Ајзенхауера почеле су искрцавање у северној Африци у Другом светском рату. Борбе против немачко-италијанских трупа завршене су 13. маја 1943. победом Савезника. 1944 — У Народноослободилачкој борби ослобођени су Штип, Неготино и Струга. 1950 — Корејски рат: Командир у Америчком ратном ваздухопловству Расел Ј. Браун, док је пилотирао на F80 (Lockheed P-80 Shoo\ng Star), пуцао је на два севернокорејска МиГ-15 као први оперативни реактивни ловац Америчких ваздухопловних снага. 1957 — Pan Am Flight 7 је нестао у лету између Сан Франциска и Хонолулуа. Олупина и тела страдалих пронађени су недељу дана касније. 1957 — Операција Грабље X, Рунда Ц1: Велика Британија спроводи свој први успешни тест хидрогенске бомбе над Киритимати у Пацифику. 1960 — Џон Кенеди је победио Ричарда Никсона на председничким изборима и тако постао најмлађи човек који је икада изабран на ту функцију. 1960 — Створена је Британска територија Индијског океана, која се састоји од острва Архипелага Чагос, Алдабра, Фаркуар (острва) и Дерош (острва) . 1965 — Законом о убиству (укидање смртне казне) из 1965. године додељена је Краљевска сагласност, за формално укидање смртне казне у Уједињеном Краљевству, изузев у случајевима велике издаје, “пиратерије насиљем” (пиратерија са намером да убије или изазове тешка телесна повреда ), паљевина у краљевским дво-

риштима и шпијунажа, као и друга кривична дела према војном праву. Одређено је да би се смртна казна укинула у свим случајевима 1998. године. 1965 — Вијетнамски рат: Битка између аустралијских снага и Виет Конга у бици Ганг Тои. 1966 — Бивши државни правобранилац у Масачусетсу Едвард Брок постаје први Афро-Американац изабран у сенат Сједињених Држава од реконструкције. 1966 — Председник САД Линдон Џонсон потписује закон о изузећу из протокола, дозвољавајући Националној фудбалској лиги да се споји са Аме-


ричком фудбалском лигом. 1966 — Бечка конвенција о друмском саобраћају потписана је како би се олакшао међународни саобраћајни промет и повећала безбедност на путу стандардизацијом јединствених саобраћајних правила међу потписницима. 1971 — Објављен је четврти по реду албум Led Zeppelin IV британске групе Лед зепелин, на ком се налазила и њихова најпознатија песма “Stairway to Heaven”. 1977 — Грчки археолог Манолис Андроникос открио је гробницу Филипа II Македонског у Кутлешу (Вергина).

1989 — Даглас Вајлдер изабран је за гувернера Вирџиније, као први црнац у историји САД који је постао гувернер једне америчке државе. Истог дана Дејвид Динкинс изабран је за првог црног градоначелника Њујорка. 1992 — Здруженим нападом јединица Војске Хрватске, ХВО-а и Армије БиХ на Невесиње почела једна од најжешћих битака Рата у БиХ, позната као Митровданска офанзива. 1995 — Република Македонија званично је постала 38-а чланица Савета Европе. 1998 — Суд у Бангладешу осудио је на смрт 15 бивших официра, оптужених за убиство бангладешког председника шеика Муџибура Рахмана у војном удару у августу 1975. 2001 — Припадници Јединице за специјалне операције Србије (“црвене беретке”) почели су протест у центру за обуку у Кула. Четири дана касније они су транспортерима блокирали цео центар и део ауто-пута у Београду. Протест је завршен 17. новембра након преговора с владом Србије. 2001 — Француски горњи дом парламента, Сенат, усвојио је закон којим се Корзици дозвољава ограничена аутономија, из којег су претходно избачени многи кључни чланови. 2002 — Савет безбедности УН на јавној седници једногласно је усвојио Резолуцију 1441 о разоружању Ирака. 2006 — Проглашен модерни Устав Републике Србије који дефинише Космет као саставни део Србије.

9. новембар 694 — Краљ Визигота на Пиринејском полуострву Егика, оптужује Јевреје да помажу муслимане и осуђује на ропство. 1494 — Породица Медичи постаје владарска у Фиренци. 1799 — Државним ударом Наполеон Бонапарта Жозеф СијесЖозефа Сијеса збачен је са власти директоријум и уведено Конзулат. 1867 — Последњи шогун Токугава Јошинобу је понудио своју оставку цару Мејџију. 1872 — Велики пожар у Бостону.

1884 — Оснивање Основне школе Стеван Чоловић Ариље. 1918 — Немачки цар Вилхелм II је абдицирао, а Филип Шајдеман је прогласио републику. 1937 — Јапанска војска улази у Шангај. 1938 — Кристална ноћ, први масовни чин антијеврејског насиља у нацистичкој Немачкој. 1953 — Камбоџа је постала независна од Француске. 1985 — Гари Каспаров је победом над Анаталијом Карповим са 22 године постао најмлађи светски првак у шаху. 1989 — Гинтер Шабовски грешком најављује ступање на снагу нових прописа за путовање, дан раније него што је требало. Источнонемачке власти као последицу укидају забрану преласка из источног у западни део Немачке, и исто вече хиљаде грађана се окупља на граници два Берлина, чиме отпочиње рушење Берлинског зида. 1993 — Мостарски стари мост се срушио у Неретву после вишедневног бомбардовања са хрватске стране. 1996 — Мајк Тајсон доживљава свој други пораз, први од Ивандер Холифилда, који осваја трећу титулу у супертешкој категорији. 2005 — Венус експрес мисија Европске свемирске агенције је лансирана из Бајконура у Казахстану. 2016 — Доналд Трамп проглашен је победником америчких председничких избора и постао 45. Председник Сједињених Америчких Држава. 2020 — Оружани сукоби у НагорноКарабаху завршени су потписивањем споразума о прекиду ватре у Москви између лидера Јерменије, Азербејџана и Русије.

10. новембар 1444 — Османски султан Мурат II је у бици код Варне однео убедљиву победу над крсташком војском чији вођа краљ Пољске и Угарске Владислав III Јагело погинуо. 1793 — Национални конвент је прогласио култ Разума као замену за католицизам током Француске

61


6.11.2022.

МАГАЗИН 571

62

револуције. 1910 — На иницијативу Павла Поповића, Александра Белића и Јована Скерлића, основано Друштво за српски језик и књижевност, ради усавршавања наставе српског језика и књижевности у школама. 1928 — Хирохито крунисан за 124. јапанског цара. 1942 — Немачка је напала Вишијевску Француску након што је адмирал Франсоа Дарлан потписао споразум са Савезницима у северној Африци. 1943 — Ради лакшег управљања окупираном територијом, немачке власти у Другом светском рату успоставиле квислиншку „Народну управу” у Црној Гори. 1945 — Нацистичког колаборационисту и фашисту Секулу Дрљевића ликвидирала четничка црна тројка док се скривао у Јуденбургу 1969 — Први пут емитована америчка дечја ТВ емисија “Улица Сезам”. 1975 — Владе Југославије и Италије потписале уговор о дефинитивном решењу граничних и других питања између двеју земаља. 1975 — СС Едмунд Фицџералд, највећи број на северноамерички Великим језерима, је потонуо уз губитак живота 29 особа. 1983 — Бил Гејтс је представио Виндоуз 1.0. 1989 — Бугарски комунистички лидер Тодор Живков смењен с власти након 33-годишње владавине.

11. новембар 308 — Римски цар Галерије прогласио свог старог саборца и земљака Лицинија за свог августа-савладара. 1500 — Француски краљ Луј XII и Фердинанд Арагонски потписали су тајни споразум у Гранади о подели Италије. 1889 — Вашингтон је постала 42. држава САД. 1918 — Склопљено примирје између победничке Антанте и немачке војске у Компијењској шуми (Француска), чиме је окончан Први светски рат.

Маршал Јозеф Пилсудски прогласио је независну републику Пољску. 1941 — С територије Совјетског Савеза у Другом светском рату почело је емитовање програма радио станице „Слободна Југославија“. 1942 — Немачке трупе су у Другом светском рату запоселе и неокупирани део Француске, под контролом квислиншке владе у Вишију. Истог дана немачке и италијанске трупе су окупирале и француско острво Корзика. 1944 — Почела је Батинска битка у којој су јединице совјетске Црвене армије и Народноослободилачке војске Југославије у Другом светском рату, после тешких борби 23. новембра поразиле немачке снаге. 1945 — Одржани су први послератни избори у Југославији на основу којих је конституисана Уставотворна скупштина Демократске Федеративне Југославије. 1952 — Џон Мулин и Вејн Џонсон у Лос Анђелесу су први пут приказали свој изум - видео рекордер. 1958 — На Клиници „Кири” у Паризу, извршено прво успешно пресађивање коштане сржи. 1961 — Совјетски град Стаљинград је преименован у Волгоград. 1965 — Премијер Родезије Ијан Смит једнострано је прогласио независност од Уједињеног Краљевства, која је режим беле мањине прогласила илегалним и увела трговинске санкције. 1971 — Сенат САД је ратификовао уговор којим је Јапану враћено острво Окинава, одузето крајем Другог светског рата. 1975 — Проглашена је независност Анголе, после пет векова португалске колонијалне власти. Први председник Народне Републике Анголе постао је Агостињо Нето. 1992 — Енглеска англиканска црква је напустила вековну традицију и допустила женама да буду свештенице. 1996 — Председник Гватемале Алваро Арсу је саопштио да је с герилским покретом постигнут споразум о окочању 36-годишњег грађанског рата у тој централноамеричкој земљи.

2000 — У запаљеној жичари у једном тунелу испод глецера Кицштајнхорна у масиву Хохен Тауерн, у аустријски Алпама, живот је изгубило 159 особа. Ступио је на снагу Закон о Централној банци Црне Горе, чиме је заокружена монетарна власт у Црној Гори, инаугурисана пре годину дана, увођењем немачке марке у платни промет те републике. 2001 — Дан након пријема Кине у Светску трговинску организацију, члан те организације постао је и Тајван. 2002 — Председник компаније Мајкрософт, Бил Гејтс поклонио је 100


милиона долара за борбу против АИДС-а у Индији. 2003 — Бугарски председник Георги Прванов допутовао је у дводневну посету Србији и Црној Гори. Он је први бугарски шеф државе који је након 53 године, званично посетио Београд. Сједињене Америчке Државе увеле су економске и дипломатске санкције Сирији, због подршке „палестинском отпору израелској окупацији“. 2004 — Парламент Литваније ратификовао је нови Устав Европске уније. Литванија је прва чланица Уније која је усвојила европски устав.

12. новембар 1812 — Након повлачења из Москве, остаци Наполеонових трупа претрпели су тешке губитке на реци Березини. 1918 — Проглашена је Прва аустријска република, дан после капитулације Немачке у Првом светском рату и абдикације цара Карла I. 1920 — Потписан је Рапалски уговор којим је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, под притиском Велике Британије и Француске, уступила Италији Истру, Јулијску крајину, Задар и острва Црес, Лошињ, Ластово и Палагружу, касније и Ријеку. 1927 — Лав Троцки, једн од лидера „леве опозиције“ унутар партије, искључен је из бољшевичке партије, а Стаљин је постао неприкосновени лидер СССР. Троцки је интерниран у Алма Ату, потом 1929. прогнан из земље, а 1940. по налогу Стаљина убијен у Мексику. 1932 — Национал-социјалистичка радничка партија Адолфа Хитлера добила је изборе и преузела власт у Немачкој. 1942 — Британска Осма армија генерала Бернарда Монтгомерија је у Другом светском рату заузела Тобрук у Либији и заробила најмање 30.000 немачких и италијанских војника. 1944 — У фјорду Тромзо на северу Норвешке савезници су у Другом светском рату потопили “Тирпиц”, последњи велики ратни брод нацистичке Немачке. 1948 — Јапански суд за ратне злочине осудио је на смрт бившег премијера, генерала Хидекија Тоџоа и још шест јапанских вођа у Другом светском рату. 1956 — Београдско позориште „Атеље 212” је у адаптираном делу зграде „Борбе“ извело прву представу, „Фауста“ Јохана Волфганга Гетеа. 1969 — Руски писац Александар Солжењицин избачен је из Савеза совјетских писаца због жестоких критика стаљинизма у роману „У првом кругу“. Указом Врховног совјета, најчувенији совјетски дисидент је 1974. протеран

из СССР. 1970 — У снажном циклону и високим таласима у Источном Пакистану (Бангладеш) живот је изгубило најмање 200.000 људи. 1974 — Јужна Африка је суспендована из Генералне скупштине УН због политике апартхејда. 1981 — Амерички спејс-шатл „Колумбија“ је други пут полетео у орбиту око Земље, поставши прва свемирска летелица која је употребљена по други пут. 1993 — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 1995 — Потписан је Ердутски споразум којим се територија Сремско-барањске области (део самопрокламоване Републике Српске Крајине) утврђује као део Републике Хрватске. Споразумом је предвиђен једногодишњи период под међународном управом. 1998 — Немачки Дајмлер-Бенц се спојио са америчком фирмом Крајслер групом и настао је Дајмлер-Крајслер. 1999 — На подручју планине Бајгора, на Косову срушио се авион Светског програма УН за храну типа „АТР-42”. У несрећи су погинули сви путници (21) и три члана посаде. 2001 — Југословенски вицеадмирал у пензији Миодраг Јокић, оптужен за ратне злочине на подручју Дубровника 1991, добровољно се предао Међународном суду за ратне злочине у Хагу. У оквиру нагодбе са Тужилаштвом Јокић је 27. августа 2003. признао кривицу, а 18. марта 2004. осуђен је на седам година затвора. 2001 — У удесу авиона америчке компаније Аирбус-300, који је пао на оближње куће одмах по полетању са њујоршког аеродрома „Џон Ф. Кенеди“, погинуло је свих 260 путника и пет особа које су се нашле на месту несреће. 2004 — За председника Румуније изабран је градоначелник Букурешта Трајан Басеску, који је био кандидат опозиционе Алијансе Националне либералне странке и Демократске странке.

63


Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Т. Радовановић Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs


Turn static files into dynamic content formats.

Create a flipbook
Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.