Kraljevski MagazIN

д 2005. године у Србији је, на првим часовима у свим основним и средњим школама, 11. новембар прилика за подсећање на Дан примирја у Првом светском рату. Због значаја који има за историју земље седам година касније проглашен је за државни празник што је било прилика да се обележавање подигне на виши ниво. Прва активност тог дана у Краљеву билоје полагање венаца на смоменик ратницима страдалим у ослободилачким ратовима Србије од 1912. до 1918. године у центру града, а прилика за подсећање на догађаје из тог периода и свечана академија приређивана на различитим локацијама. Обележавање дана примирја у Великом рату ове године јеотпочело полагањем венаца и цвећа крај споменика крајпуташа, посвећених младим људима из краљевачког краја који су,током балканских и Првог светског рата,уткали животе у слободу отаџбине, а положили су их представници локалне самоуправе, Рашког управног округа, Војске Србије, Полицијске управе Краљево и организација цивилног друштва. Крајпуташи се у Србији везују за период Првог светског рата,камене обелиске је поред путева подизала родбина бораца који су незнано где остали на ратиштима а њихови посмртни остаци никада нису пронађени због веровању увреженог у српскомнароду да душа погинулог обитава у камену. Да обележавање Дана примирја у Првом светском рату не прође без помињања значаја који има у светској, посебно српској, историји допринео је доктор историјских наука Јован Симијановић подсећањем да тај чин представља de facto крај оружаних дејстава и крвопролића, по жртвама и материјалној штети неупоредивих са сукобима икада раније виђених у свету. На тај дан, пре тачно сто четири годинe у шуми крај француског гра-

да Компјења, у вагону маршала Фердинанда Фоша, Немачка је потписала примирје које је у пракси значило капитулацију. Примирје је потписано рано ујутру, у 5:20, али је симболично ступило на снагу у 11 часова, 11. дана 11. месеца 1918. године. Иако је примирје већ било потписано са Бугарском 29. септембра, Османским царством 30. октобра и Аустроугарском 3. новембра, овим чином су обустављена непријатељства са до тада последњом од Централних сила. Након капитулације Немачке наступила је тишина топова, пушака и осталог оружја и оруђа које је Европа прижељкивала више од четири године. Предвиђено је да примирје траје тридесет шест дана након чега би било

пацификоване оне припаднице Централних сила које су биле под ударом, усхићене, жедне слободе и жељне отаџбине Српске восјке. Нападом на Србију је све почело, али након величанствених победа на Церу и Колубари и након бројних других битака, затим након страдања, Албанске голготе, Топличког устанка, српски народ је из праха и пепела, захваљујући успесима српске војске на Кајмалчалану и херојском пробоју Солунског фронта, започео и крај овог рата. Да бисмо сагледали значај тада наступајућег мира, који је данашњи датум пре 104 године донео морамо се непрестано подсећати на жртве и памтити сва страдања која је наш народ претрпео током тог Великог рата. А жртве су почеле одмах тог 28. јула 1914.

године, дана напада Аустроугарске на Србију, као прва жртва рата сматра се ученик београдске Трговачке школе Душан Ђоновић који је погинуо од аустроугарске гранате. До краја рата број жртава, према подацима Конференције мира у Паризу 1919. године, процењивао се на око, 1.247.435 људи који су изгубили животе, односно 28% од целокупног броја становника које је Србија имала по попису из 1914. год. Од овог броја погинуло је или умрло од рана и епидемије 402.435 војника. Приликом преласка преко Албаније умрло је 77.455 војника, у борбама на Солунском фронту 1916—18. године 36.477. У заробљеништву је побијено или умрло 81.214, а 34. 781 војник је умро од рана или болести на територији Србије 1915. годи-

не. Губици цивилног становништва, су износили око 845.000. Само епидемија пегавог тифуса 1914/15 однела је око 360.000 људи, а 140.000 цивила разне животне доби је изгубило живот приликом повлачења заједно са војском преко албанских планина на зиму 1915 на 1916. годину. У последњим месецима рата од последица пандемије изузетно смртоносног вируса грипа, такозване „Шпањолке“,преминуо је такође велики број становника већ десетковане и намучене Србије. Жртве нашег народа нису биле само мученичке, већ и јуначке. Заиста је много познатих и мање познатих примера јуначке и чојствене борбе српске војске против многоструко јачег непријатеља. Сви знамо, ако и не довољно

требало би, за Церску битку –прву победу српске војске, а уједно и прве победе Антанте у Великом рату. Колубарску битку, која је у ствари била контранапад Прве српске армије тада под командом генерала Живојина Мишића. Српска војска је тиме натерала аустро-угарске трупе на повлачење. Србија је у 1915. годину ушла без иједног непријатељског војника на своме тлу, осим заробљеника који су уједно и убрзали ширење тифуса. Између многобројних славних битака, морамо издвојити и из наше најближе околине Битку на Чемерну, која се одвијала управо ових дана новмбра 1915. А којом се успешно чувала одступница државном врху и главнини српске војске. Затим, након поменуте

Албанске голготе Српска војска као Феникс из пепела побеђује на Кајмакчалану у септембру 1916. и на крају Величанственим пробојем Солунског фронта који је започео 15. септембра 1918. године када је српска војска, уз помоћ савезника, за месец ипо дана напредовала око 650 километара и на крају првог новембра ослободила Београд. У том победничком налету је 22. октобра ослобођено и наше Краљево. Рат је оставио изутетне последице, превасходно демографске. Сурово и нагло је пресечен економски, модернизацијски, па и културни развој Србије. Величанствене победе српске војске су материјализоване у тада новој државној форми. Државотворност српског народа и победе српске војске су стављене у темељ, нечег сасвим но-

вог, зарад, како се тада чинило, племените и прогресивне идеје о заједничкој држави Југословенских народа. Историја је, а у великој мери и још ће, доказати који су разноразни комплексни чиниоци утицали на неуспех те племените идеје, појаснио је Симијановић. Повод за обележавањем дана примирја у Првом светском рату је потреба друштва да свесност, знање и памћење о томе колико пакао рата мора бити суров и убитачан. Знањем се указује поштовање жртвама предака, а памћењем стално држе у фокусу вредности због којих су били спремни на најтежу жртву. Памћење нам је неопходно и због чврстог уверења да без њега нема ни идентитета, ни одговорности. Т. Радовановић

Фоото: М. Радовановић

еветдомаћихстартап пројеката, деветтимоваијош десетмалих исредњихпредузећапонудили сунајиновативнијеидејенадругомгодишњемконкурсуStarTechпрограма. Они су заслуженоосвојилибесповратнасредствау вредности одмилиондолара који ће импомоћидаунаредних годинуиподанаразвијусвојепроизводеипласирају их надомаћеииностранотржиште. Средства су добијена у конкуренцијисто деведесет седам пријављенихпројеката међу којима су се истаклемногеинтересантнеидеје, развојсамоодрживихеколошкихкућа, антикаријесгела, гелазагашењепожара, кошакојивраћалоптепослешута, паметнечеткицезазубепасаипаметне кућицезаљубимце, блоковизаизградњукућасаготовонултомпотрошњом топлотнеенергије, узгајањепчелау сопственомдомуилипаметнекантеза одлагањеамбалаже. На свечанојцеремонијипроглашења најуспешнијих пројеката добитницима су чекове уручилиминистар информисањаителекомуникацијаМихаилоЈовановић, министарканауке, технолошкогразвојаииновацијаЈеле-

наБеговић, директоркорпоративних пословакомпанијеФилипМорисзајугоисточнуЕвропуИванМилетићиизвршнадиректоркаНационалне алијансе за локални економски развој Виолета Јовановић.Била је то прилика за подсећање да је ВладаСрбијејош2017. као приоритет поставиладигитализацију, јер је уновимтехнологијамавидела развојнушансу. Уверење о потреби да се искористи нанајбољи могући начин добило је потврду током претходних пет година значајним улагањима у развојинфраструктуре, датацентре, развој многобројнихсервиса, система исуперкомпјутер. Бројне активности у том периоду везане су за унапређење правнихоквира иподстицајепривреди засновано на уверењу да ће знањеи креативност, у адекватним условима за растиразвој, омогућитијош бржи развој удигиталномдобу. StarTechпрограмвреданпетмилионадолара, покренуткрајем2020. уциљуподршкедигиталној трансформацијималихисредњих предузећа, деојетрогодишњегпројектакомпанијеФилипМорисзапромоцијуиновацијаитехнолошкогразвоја,

којиНационална алијанса за локални економски развој спроводисаВладом Србије.

У Министарствунауке, технолошког развојаииновација истичу да идејакојасереализуједругугодинузаредом представљазначајнуподршкупостојећимстартапкомпанијамаиохрабрење истраживачимадаотвореовакаввид компанијаикренупутемпредузетништва. То је оцењено као најбољи начин да се покаже коликојебитнаподршка државе, цивилногиприватногсектора јачањуиновационогекосистема итехнолошкиразвојчитавогдруштва. Општи утисак потврђује да су бројнипројектиокренутикадобробитиљуди, међу њима апликацијасааватаром којивидеосадржајепретвараузнаковнијезикзаглувонеме, уређајкојипомажепарализованимособамадаповрате изгубљенефункције, платформазателемедицинскеонлајнконсултацијес лекаримаипсихолозимаилиапликацијазафитнестренингеудомукојапутем софтвераихардверапративиталнепараметреисугеришеначинвежбања.

У ситуацији кад новациидејанекад нисудовољниаконемаподршкедржа-

ве,од подстицајнерегулативе очекује се даохрабрииолакшанекиминовативнимзамислима дадобијеупотребну вредностиместоудруштву. StarTechје препознаткаопројекаткојијачасарадњунауке, привредеидржаве, аунапређујеиприступфинансирању, што потврђују до сада остварени резултати. Уједно је изамајацкојијеу значајној мери допринео развоју иновација у друштву. Висинаподршкекојусудобилипоједини пројекти крећесеизмеђу двадесет два и по и шездесет пет хиљада долара, адобитници ћемоћидакористеиваучерскипрограмзаекспертску помоћуобластимазаштитеинтелектуалнесвојине, маркетингаиизласкана странотржиште. Пореддиректнефинансијскеподршкеиноваторима, програмје фокусиранинаунапређење иновационогекосистемаукојемпослујуиразвијајусвојепројекте. У Националној алијанси подсећају да толикодобрихидејаобавезује ову асоцијацију на још интензивнији рад на обезбеђењу условапословањапонајвишимстандардима. У том циљу из StarTechкухињеће ускороизаћидруго

издањеСивекњигеиновацијаса предлогомпроцедураипрописакојејепотребноунапредити. ВладиСрбије су упућене идвеиницијативезаунапређењеположајапредузетникапаушалацакојетребаусвојитидокрајагодине, запродужењеограничењамаксималногповећањапорезаипроменумоделаопорезивањаза онекојирадена интернету.

Свечаност је била прилика да се учесницидогађајауЕкспериенсзониупознајусапроизводимапроистеклимиз подршкедобијененапрошлогодишњемконкурсу, одкојихсунекивећу продаји. Првије мобилниЦТскенерчијијеразвојфинансиранкрозовај програм,а већ јестигаонатржиште Америке,након кога следи иновативни препаратпротивхеликобактеријекоји једобиодозволуинституцијаСједињених Америчких Држава. Креиранјеи првисофтверзаоткривањефалсификатабрендиранихпроизводауонлајн продаји, каоирегрутербазираннавештачкојинтелигенцијикојићенасебе преузетивеликидеопословаХРслужбиокоизборакандидатазапосао. Поред њих израђенјепрототип

вишесензорскогпострехабилитационог уређајанабазивидеоигара, ауфази тестирањајеииновативнипробиотик задијабетес. Највишегрантова, укупно осамнаест, додељеноподршципочетницимау пословањударазвијуиновативнуидејуупрототиппроизвода, седам је намењено подршциизласкуиновативног производанатржиштеа три изласкуна иностранотржиште. Приликудаизабересвогфаворитаове године је ималаи публикакојајенајвишегласовадала пројекту усмереном наразвојеколошкиодрживихмикрообјекатазастановањеитуризам. Јединственост StarTechпрограма огледа се у потврди да,уместодржавнихфондова, подршкуразвојуиновацијапружаприватнакомпанија, аса скупајеупућенпозивидругимдруштвено-одговорнимфирмамадана овајначинподржеразвојиновативног предузетништва. Кандидатимакојисе ове године нисунашлимеђугрантистима, алиисвимосталимсаиновативним идејама, нова прилика да се пријаве пружа се већ на пролеће наредне године. Т. Радовановић Фото: НАЛЕД

Д

ео кључних приоритета Клуба градова и општина са повољним пословним окружењем који ће бити кандидовани новој Влади Србије су унапређење управљања комуналним делатностима на локалу, као и јавном имовином општина и градова, и успостављање јединственог онлајн регистра паса луталица у циљу спречавања злоупотреба са одштетним захтевима за уједе. На представљању реформских циљева за бржи развој градова и општина министар за јавна улагања Марко Благојевић је нагласио да ће министарство наставити посао који је започела Канцеларија за јавна улагања и да се приоритети у одабиру пројеката неће мењати, а кандидоваће их локалне самоуправе према својим потребама.Иако се буџет за јавна улагања неће смањивати, број пројеката ће бити мањи јер ће се више финансирати велики. У министарству подсећају како

је најважнијом оцењена потреба да буду добро припремљени,па ће финансирање најпре добити они који имају потпуну документацију и дозволе. У ситуацији кад је за бржи развој веома важан дијалог са министарствима од државе се очекује да у наредном периоду промени поједине законе,а локалне самоуправе отворе бројна питања и укажу шта на локалу није добро. Од градова и општина се очекује да обезбеде основну инфраструктуру, пре свега неопходну за улагања као што су путеви и индустријске зоне, али и остало што је важно за квалитетан живот грађана, а то су образовне и здравствене установе. Овакав однос је мотив више за подстицај министарству да додатно вреднује градове и општине који имају цертификат о повољном пословном окружењу, а да што више локалних самоуправа уђе у процес цертификације.

Успостављање управе по мери привреде подржава Министарство за државну управу и локалну самоуправу, а доказ колико цени концепт цертификације огледа се уконкурсима када од два кандидата са истим бројем бодова, предност добијају општине које имају цертификат. Клуб градова и општина са повољним пословним окружењем окупља двадесет пет градова и општина које су успешно прошле или се налазе у процесу цертификације са циљем да раде на унапређењу услова пословања на локалу. Важећи цертификат у Србији тренутно има десет локалних самоуправа, а у пет земаља региона, у коме су још Хрватска, Босна и Херцеговина,Црна Гора и Северна Македонија, укупно четрдесет четири, док је кроз процес цертификације прошло више од сто градова и општина. Т. Радовановић Фото: НАЛЕД

вреде о значају сузбијања сиве економије, уједно мотивација за поштовање прописа и побољшање примене Закона о фискализацији. Сивомекономијом се сматрасвака економскаактивносткојасеобављана начиндасеизбегнезакон, опорезивањеинадзордржаве, а уциљустицања личне користинаштетудржаве, одговорнепривредеиграђана.Суштинаактивностиусивојзоније непријављивањеприхода које подразумеваизбегавањеплаћањапорезаинепорескихнаметакакобисеувећала зарада. Иако усивојекономијипослују и регистроване фирме, познато је даналазеприликеза избегавање обавеза премадржавинанедозвољененачине, исплаћивањемделазарада„наруке“, непријављивањемделаилисвихрадника, неиздавањемрачунаислично. Екстремнијаформасивеекономије позната је каоцрнаекономијаукојој

послујунерегистрованисубјекти који производеробуилипружајууслугеу непријављенимобјектимаирадњама ипласирајује нелегалнимпутембез пратећедокументацијеииздавањарачуна. Црнаекономијаје и синонимза прекограничнишверцпутемкојегроба улазиуземљубезплаћањацарине, а најчешћесеповезујесаорганизованим криминалом. Напојавуирастсивеекономијенајвишеутичунеповољниусловипословања, пресвегависокниво порескихзахватања, компликованабирократијаисмањењерасположивогкапиталанатржиштууследекономских криза. Сиваекономијани у једној земљи нијеупотпуностиискорењена, а значајнијапојаваусветубележисеод шездесетихгодинапрошлогвека, нарочито одизбијањакризе2008. И док се унајуспешнијимдржавамаобимпословањаусивојзоникрећеокоизносаод

седам проценатабрутодомаћегпроизводауземљамауразвојусе крознеформалнеактивностиобрнеизмеђу двадесет и тридесет одсто и више. У таквим околностима сузбијањесивеекономијепредстављавеликиизазовзасвевладесвета али се, због чињеницеданеформалнозапослени ипакостварујуприходе, прећутнотолеришејеррешавадеосоцијалнихпроблема. Упркос томе, дугорочноштети онимакојиуњојрадејерсузакинутиза бројнаправа, адржаваидруштвозбог мањкаприходагубеновацкојиможе

уго смо слушали о томе да је за наше интеграције најважније да остваримо значајан напредак у области владавине права. Данас потпуно јасно разумемо поруке из ЕУ да даљи напредак зависи од два питања: (1) да ли ћемо се већ сада усагласити са Заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, односно да ли ћемо увести санкције Русији; (2) колико брзо и на који начин је могуће доћи до финалног споразума о нормализацији са Приштином –што је по себи прилично цинично јер Приштина ни данас, скоро 10 година након потписивања Бриселског споразума, чију имплементацију гарантује ЕУ, није имплементирала саму срж тог споразума –Заједницу српских општина. У сваком случају, у интересу наше земље и нашег народа је да ми са реформама на европском путу наставимо, на првом месту зато што су те реформе добре за нас, зато што снаже нашу економију и привреду, зато што нашу јавну управу чине ефикаснијом и транспарентнијом, и зато што је владавина права важна за нас. Ми градимо европску Србију,

само од нас. Србија ће, такође, наставити да улаже у своја пријатељства и партнерства и са осталим државама.Зато нам је било толико важно што смо у мандату претходне Владе, у октобру прошле године, организовали Комеморативни састанак поводом 60-годишњице прве конференције Покрета несврстаних земаља, на којем је учествовало 120 делегација. Међународни углед Србије најбоље се огледа у броју посета страних званичника нашој земљи током претходне две године, броју разговора које је имао председник Александар Вучић, броју билатералних сусрета и учешћу на мултилатералним форумима у свету.Међу најзначајније билатералне посете Србији од октобра 2020. године спадајуопроштајна посета канцеларке Ангеле Меркел и посета канцелара Олафа Шолца, као и одлична посета председнице ЕК, Урсуле фон дер Лајен. Задржали смо интензивну динамику контаката са Француском - председник Вучић се у претходне две године редов-

свакако

састајао са председником Макроном, а ја сам имала прилику да се састанем са председником Владе Француске током посете Паризу у фебруару ове године.Од огромне важности нам је била посета председника Арапске Републике Египат, Абдела Фатаха ал Сисија, као важан сигнал за даље јачање и сарадњу између Србије и Египта.Остаће упамћено да је посета премијера Шпаније, Педра Санчеза, у јулу ове године, била прва у историји посета председника Владе Краљевине Шпаније Републици Србији.Имали смо част да угостимо и председника Турске, Реџепа Тајипа Ердогана, апредседник Вучић је у претходне две године имао 3 састанка са председником Руске Федерације, Владимиром Путином.Изузетно значајна за даљи развој нашег челичног

јуотворену подршку иницијативи Отворени Балкан изузетно ценимо, и са којима градимо све успешнију привредну сарадњу.Са пријатељима из УАЕ смо потписали Уговор о сарадњи две Владе. Била нам је изузетно значајна посета председника УАЕ, Шеика Мухамеда бин Заједа, у октобру ове године, као велики знак пријатељства у тешким временима. Наставили смо да развијамо односе и са другим партнерима, попут Јапана, са чијим премијером Фумиом Кишидом сам имала прилике да се сусретнем пре нешто мање од месец дана. Угостили смо савезног канцелара Аустрије; кнеза Алберта II од Монака; председника Словеније; председницу Мађарске; председника Владе Мађарске, Виктора Орбана и одржали 6. заједничку седницу Влада Србије и Мађарске, у септембру 2021. године у Будимпешти. Ту су и посете председника Владе Црне Горе, Грчке, Чешке, министара спољних послова Италије, Турске, Ватикана/Свете Столице; Данске; Кипра; Летоније и многе друге. Влада Србије има обавезу да, у стал-

ним консултацијама и најближој могућој сарадњи са председником Вучићем, у овим изазовним временима чува и брани нашу независност и самосталност, води самосталну политику и стално има на уму наше националне интересе. Ми желимо да постанемо чланица ЕУ и на томе ћемо радити, али истовремено, ми тражимо да сви покажу поштовање према нашем територијалном интегритету као међународно признате државе, на исти начин како се данас, потпуно исправно, брани територијални интегритет других међународно признатих држава.

Ми тражимо да се принципи међународног права поштују неселективно, као и Повеља УН, и да се доследно поштују и примењују СВЕ резолуције Савета безбедности УН.

Остајемо земља која по овим питањима има принипијелан и непоколебљив став.

По леђима Србије је, први пут после Другог светског рата, на европском континенту, извршена агресија на једну суверену државу, оснивача УН. На самом

крају 20. века, 1999. године, бомбардована је, без одлуке СБ УН, земља која није крочила нa територију друге државе. Почињена је брутална агресија, којом је уведен принцип права јачег на уштрб међународног права. Затим је, у првој деценији овог века, 2008. године, једностраним проглашењем независности од стране Приштине и признањем те независности од стране неких држава, брутално прекршена Резолуција 1244 СБ УН. Ове ствари су отвориле Пандорину кутију и створиле преседане који су довели свет у стање у ком он данас јесте. Зато сви који данас Србији спочитавају како треба да се понаша, шта да мисли и у шта да верује, треба прво да се запитају: ,,Да ли смо ми, који смо учествовали у бомбардовању СРЈ 1999. године, имали право да нападнемо једну међународно признату државу, без консултација и одлуке СБ УН?“ ,,Да ли ми, у случају Србије, поштујемо основни принцип међународног јавног права, а то је неповредивост територијалног интегритета међународно признатих дражава?“И коначно: ,,Да

ли смо ми, у случају Србије, поштовали релевантну Резолуцију СБ УН, или смо је једноставно игнорисали?“ У одговорима на ова питања ће се можда наћи и разумевање за тренутну позицију Србије, која само тражи да се принципи међународног права не тумаче како коме одговара, и у зависности од времена, околности и прилика, већ апсолутно и неселективно. И сви министри у Влади Републике Србије морају то да поштују, и да на сваком кораку и у свакој ситуацији бране такав став наше земље. Наше црвене линије су сасвим јасне. Светиња су нам: - интерес Републике Србије, - пуна самосталност Србије у одлучивању о свим питањима унутрашње и спољне политике, у складу са сопственим националним интересима и принципима међународног права, и - очување виталних интереса и безбедност нашег народа на КиМ. Уложићемо максималне напоре да сачувамо мир, и даћемо све од себе да наставимо да градимо боље повезан, економски отворен, стабилан и просперитетан регион. Наставићемо да радимо на иницијативи „Отворени Балкан“ и надамо се да ће нам се ускоро придружити и Црна Гора и БиХ. Инцијатива је отворена и за Приштину, јер ће обезбедити дијалог о најважнијим темама за квалитет живота свих људи на овим просторима, а самим тим и безбедност Срба на КиМ. Остајемо посвећени дијалогу са Приштином, али пре било каквих договора о даљим споразумима о нормализацији, Први споразум о нормализацији, Бриселски споразум, мора бити у потпуности имплементиран. Очекујемо од ЕУ и Приштине да без даљег одлагања, јер прошло је скоро већ 10 година

ма, обезбеде

српских

свим

из Бриселског

подржавамо

јединство српског народа на КиМ и да пружамо сву подршку Српској православној цркви

(СПЦ) и улажемо у реконструкцију, обнављање и очување нашег верског и културног наслеђа на КиМ. Наставићемо борбу за наш територијални интегритет. У последње две године, још 8 земаља нам је уручило званичну ноту о повлачењу признања једнострано проглашене независности од стране Приштине. Влада Републике Србије ће наставити да помаже и подржава наш народ у земљама региона. Подршка ће пре свега бити усмерена на очување нашег језика и писма, што је од суштинског значаја за очување нашег националног идентитета, али и на подизање животног стандарда нашег народа. Неговаћемо специјалне и посебне везе са Републиком Српском, поштујући Дејтонски споразум чији смо гарант, и инсистирајући на све бољим односима са БиХ, а што показујемо и изградњом аутопута између Београда и Сарајева. Још више ћемо радити на враћању наших људи из иностранства. Током мандата претходне Владе, основали смо организацију „Тачка повратка“, која је свакодневно у контакту са стотинама наших људи из дијаспоре који размишљају о повратку, започињању бизниса, или улагању у своју земљу. Многи од њих су се претходних година већ вратили у Србију, па смо тако на крају 2021. забележили повратак од 29.000 наших људи у земљу у односу на 2020. годину. Све су ово ствари које су важне за наш даљи напредак. У овако тешким временима, не постоји ствар која није важна и не постоји дан који имамо право да изгубимо узалуд. Због тога очекујем од министара да дају све од себе, да се у потпуности посвете свом послу који треба да схвате као највећу дужност према својој земљи и свом народу. Очекујем да покажу, у сваком тренутку, сваког дана, дужно поштовање према свим грађанима Републике Србије, у чијем интересу, и за чији интерес искључиво треба да радимо. Поштовани народни посланици, тим који ово треба да изнесе је:

1. Први потпредседник Владе, задужен за спољну политику и безбедност, министар

спољних послова, Ивица Дачић

2. Потпредседник Владе, министар финансија, Синиша Мали

3. Потпредседник Владе, министар одбране, Милош Вучевић

4. Потпредседник Владе, министар културе, Маја Гојковић

Министар унутрашње и спољне трговине, Томислав Момировић

Министар привреде, Раде Баста

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде, Јелена Танасковић

Министар за заштиту животне средине, Ирена Вујовић

Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Горан Весић 10. Министар рударства и енергетике, Дубравка Ђедовић 11. Министар правде, Маја Поповић

12. Министар за државну управу и локалну самоуправу, Александар Мартиновић

13. Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Томислав Жигманов

14. Министар унутрашњих послова, Братислав Гашић

15. Министар за европске интеграције, Тања Мишчевић 16. Министар просвете, Бранко Ружић 17. Министар за науку, иновације и технолошки развој, Јелена Беговић

Министар здравља, Даница Грујичић

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Никола Селаковић

Министар за бригу о породици и демографију, Дарија Кисић

Министар за туризам и омладину, Хусеин Мемић

младих тог доба, искристалисала потреба за специфичним начином изражавања. Упркос томе никада није била превасходна преокупација, већ само споредна активност која је у знатној мери утицала на формирање личности. Добар начин за ближи контакт са дешавањима у овој области биле су посете различитим изложбама, поред не тако честих у Краљеву значајније у другим деловима земље, неретко у Београду или Загребу. Искуство стечено током дугог присуства у овој области сведочи да се у широј јавности култури не посвећује пажња коју заслужује. - Култура је постала медијски експонент, па је важније битипознат и привући пажњу,а не оно што је по мени добро сликарство. Привилегија уметника је да чини живот лепшим. То

познато.

своје мишљење. Ја се држим критеријума по коме уметност мора да производи лепоту и да је привилегија сваког уметника да производи лепо, не да провоцира по сваку цену и ради глупости. Дошли смо до парадокса да је неко нацртао црну слику, то изложио. Скоро сам видео галерију у којој нема слика, само публика која гледа у зидове. Уметност је у слепој улици и више нема где, патреба да се врати на пут где је почела, каже Мирковић. Скромна колекција слика последица је дуге паузе у раду узроковане бројним разлозима, пре свега недостатком времена и простора у коме би могао да реализује бројне идеје, а услови за то полако се стварају завршним радовима на довољно простра-

ном атељеу. Све то је, каже Мирковић, добра прилика да се, за годину или две, озбиљније посвети интензивнијем раду. По сопственом признању Мирковић се сврстава у конзервативне сликаре који предност над новим материјалима дајумирису разређивача, терпентина, ланеног уља и уљаних боја које дају довољно простора да се

исправе евентуалне грешке и

дише са сликом. А тек неколико насталих у дугом периоду повод је за жељу да се допуни до најмање петнаест колико се сматра довољним за озбиљну изложбу слика великог формата. Озбиљно бављење сликарством подразумева свакодневни рад који у локалним условима не пружа довољ-

но услова за финансијску верификацију,па академски сликари прилику за егзистенцију траже у просвети што ликовној сцени даје карактер тужне. Посебним проблемом оцењује се тренутна ситуација у којој нема заинтересованих за куповину слика. То је последица уверења да је нестала средња класа, а богати имају изопачен укус па купују оно што мисле да је добро и што их чини познатима. Много тога што се дешава на културној сцени града мотивисало је Мирковића да пре више од деценије формира Културни центар„Евергрин“чије је отварање запамћено по изложби краљевачких сликара. Поразну слику на краљевачкој ликовној сцени додатно је уздрмала епидемија корона вируса и немогућност

да се на једном месту окупи већи број особа. - Галерија Културног центра „Евергрин“ никадније имала изложбу у којој није било бар тридесет људи, а данас је и десет велики успех. Добре изложбе су својевремено биле у Галерији Удружења ликовних уметника „Владислав Маржик“ коју су формирали Гордана Михајловић, Велимир Зеленовић и Цујо Вујашанин. Касније је дошло до сукоба који су произвели негативну енергију и „Маржик“ је почео да тоне у дугове,јер начин финансирања није био решен на адекватан начин. Новембарски салон је годинама био лепа прича,али је било страшно кад се на изложби појаве само два човека. Медији су заказали у извештавању,а удружење због дугова изгубило судски спор са једним од својих чланова па је решење тражено у формирању новог.

ђана,а галерија добила коначну форму кад је земљотрес у новембру 2010. срушио зид између две просторије породичне куће и отворио довољно поростора за излагање. Идеја о приватном културном центру оцењује се револуционарном,јер је први у Србији без кафане. Током првих пет година Евергрин је био домаћин више од три стотине манифестација што сведочи да је скоро сваког дана нудио нешто ново. - Многи знају за „Евергрин“,јер смо ушли у све поре. Долазе ученици Уметничке школе и родитељи који доводе децу у школу сликања. Сад већ имамо име, аони који желе да излажу знају да смо отворени за све и немају трошкове за коришћење простора, јер ја покривам трошкове за све што се дешава. Ликовни живот у Краљеву је замро

јер не постоји ентузијазам, нема идеја ни амбиције. Млади немају довољно енергије јер су материјали скупи, нема пара ни потражње за сликама а ни сликари нису адекватно представљени,јер у медијима нема простора за културу. Зато је све извесније да се дуго неће ништа поправити,јер имамо све већу економску кризу и политички естаблишмент огрезао у којекаквим небулозама. Ми смо жртве којекавих глупости, нама свако може свашта да каже, истина је релатизована па смо сви збуњени а уметност никоме не пада на памет. Зато нисам оптимиста, чак ни шта ће да буде са државом.Плашим се јер ми је одузет оптимизам за сутра кад ћемо морати да прихватимо последице одлука већине чија је идеја лична корист, а то је хоботницакојој не можеш да одсечеш главу. У таквим околностима немамо ни културу понашања, а камоли

производњу културе, каже Мирковић. У ситуацији кад се све везује за материјалне вредности Евергрин се оцењује као јединствена оаза у пустињи коју карактерише уверење да новац није циљ коме стреми. Зато се сви који долазе у ову средину сматрају изузетно вредним јер једни другима улепшавају живот што води ка ставу да нико, подсећа Мирковић, неможе дакупи „Евергрин“. О својеврсној летаргији која суверено влада краљевачком ликовном сценом најбоље севдочи податак о великом броју сликара који одавно нису насликали ништа ново. То је и разлог за препоруку о удруживању у асоцијацију уз обавезу да сваке године обогате ликовну сцену бар једним радом. А да разлога за то има сведочи податак да су се, док је још постојао, за Новембарски салон пријављивани радови

стари више од деценије. Постојање галерије, макар и онакве каква је „Евергрин“, оцењује се посебно значајном за генерације младих који стичу потребна знања у Уметничкој школи. Сем што је добро место да покажу докле су стигли у формирању уметничког става то је и место да се пореде са другима и упознају са ликовним збивањима у другим срединама. Прилику за то пружа „Евергрин“који се све више потврђује као једина оаза у ликовно прилично опустелој средини. А да није увек било тако сведочи подсећање на бројне ликовне манифестације, Новембарски салон, Међународни салон графике, Ликовну колонију Студеница, колонију Сто један сликар и многе друге које су Краљево постављале на значајно место српске ликовне сцене. Т. Радовановић

језик, траје шест минута краће од сат и по,а Дејвид Сливермен и Рејмонд С. Перси су је режирали према сценарију

садаодстранеподводненацијезванеТалокан.

Шури, Окојеи Мубакуборесекакобизаштитили својељудеодупадасветскихсилакојесе, наконсмртикраљаТ’Чалеанамећукаоопасност. КадаихНамор, вођаскривеногподводногнарода упозоринаглобалнупретњу, Ваканђаниизналазеноварешења. Акциона авантура у 2Д формату траје сто шездесет један минут,а настала је у режији Рајана Куглера према сценарију који је написао са Џое Роберт Колом. Водеће улоге тумаче Летиша Рајт, Данаи Гарира, ЛупитаНајонг‘о, ЕнџелаБасет и ВинстонДјук а филм је се приказује до 16. новембра у пројекцијама које почињу два сата пре поноћи.

Одсвихсосовакојезнам, овајнам јемеђунајомиљенијим. Варијантирецепатајемного, алијасеувеквратим овомкојиприпремамузпомоћМоја Кравицапавлакезакувањекојасвакомсосудабогатукусикремасту структуру, асавршеноседопуњујеса овимћуфтамаодброколија. Потребно: Заћуфте: 2 броколија(око500 г) 50 гИмлекполутврдогсира 45 гмлевеногбадембрашна 2 ченабелоглука 1 јаје сувибиљнизачин млевенибибер Засос: 250 млМојаКравицапавлакеза кување 80 гМојаКравицакиселепавлаке 20 %мм 2 ченабелоглука 1 кашичицасенфа сувибиљнизачин млевенибибер першун

Припремаћуфти: Оперитеброколииодвојитецветовеодстабљике. Цветовекувајтена париоко7-8 минута, аондаситно

исецкајтеиставитеучинију. Додајте изрендансир, бадембрашно, пасиранбелилук, јаје, сувизачинимлевенибибер. Сведобропромешајтедасе смесауједначииодњенаправите ћуфте. Сложитенаплехобложенпапиромзапечење, попрскајтеуљеми пецитеузагрејанојрернина200 °Ц око20-25 минутаилидокнепорумене.

Припремасоса: Науљукраткопропржитепасиранибелилукпапрелијтепавлакомза кувањеипромешајте. Додајтекиселу павлаку, сенфизачинитесувимзачиномибибером. Прокрчкајтекратко, дасенамирницесјединепасервирајтеузћуфтеитаљателе.

Напомена: броколиможетекуватиуводи, око4-5 минута засирможетекориститиИмлек полутврдиИришкисир каозаменузабадембрашнокориститепрезле одовеколичиненаправиласам15 ћуфти ћуфтеможетечуватиузамрзивачу до2 месеца. Извадитеихвечепреи пуститедасеодмрзнуасосприпремитепредслужење, ионаковамза његатребамањеод5 минута.

мозак почиње да делује на тело па оно лучи одређене хормоне због чега човек са годинама постаје зависник

Након смрти сенсеи Таиђи Казеа шесторица чланова Техничке комисије, по један из Шкотске, Енглеске, Немачке, Француске, Белгије и Србије основали су светску академију која наставља традицију великог учитеља. Академија је регистрована у административном центру Европе Бриселу,а највећи број оснивача и данас држи семинаре широм Европе, у Финској, Шведској, Енглеској, Шпани-

ба и до сваког следећег. У другим системима вежбања има и много млађих људе који имају виша звања. Казе који је целог живота развијао специфичан начин вежбања каратеа као животне филозофије највећи део живота је провео у Паризу, па због тога сличан начин вежбања не постоји ни у Јапану из кога је отишао у почетком шездесетих година прошлог века. - Наша Академија је створена са циљем

пракси.

број оних који су почели да вежбају доживљавао озбиљне повреде менискуса, лигамената, колена, леђа, дискуса, а оне су настајале каопоследица великих напора и неусклађених потреса унутар тела. Иако последњих двадесет година ради

штву које дефинише шта су вредности, а шта нису. Ако идете голи улицом стрпаће вас у лудницу, ако одете у Амазон

је

решење за неке од тих проблема –каже Димитријевић. Неспорно је да сви људи немају ментални капацитет, или снагу,да

тражимо изговоре за ово или оно. Фото: М. Радовановић

1887 —Сукоби и обрачуни у центру Лондона што је касније названо Крвава недеља. 1941 —Први британски носач авиона Арк ројал погођен у Другом светском рату немачким торпедом близу Гибралтара. Наредног дана потонуо. 1942 —Почела одлучујућа ваздушно-поморска битка јапанских и америчких трупа код Гвадалканала, у Тихом океану. У тродневним борбама обе стране претрпеле велике губитке у бродовима, али су стратешки успех постигли Американци. 1944 —Партизанске јединице Народноослободилачке војске Југославије ослободиле Скопље у Другом светском рату. 1945 —Француски генерал Шарл де Гол изабран гласовима свих 555 посланика за председника привремене владе, после чега је формирао коалициони кабинет у који је ушло и пет комуниста.

1970 —Хафиз ел Асад војним ударом преузео власт у Сирији.

1975 —Светска здравствена организација објавила да су у Азији, први пут у историји, искорењене велике богиње.

1980 —Амерички свемирски брод Војаџер I послао прве снимке Сатурна направљене из близине.

1985 —Еруптирао је вулкан Невадо дел Руиз, који је усмртио око 23.000 особа, укључујући 21.000 особа услед лахара у месту Армеро.

1994 —Швеђани на референдуму одлучили да се прикључе Европској унији.

1999 —У земљотресу у Турској погинуло више од 450 људи, око 2.500

повређено. 2000 —Председник Филипина Џозеф Естрада оптужен за корупцију. Под притиском протеста грађана и војске 20. јануара 2002. повукао се са власти, а 16. априла предао Специјалном суду за борбу против корупције. 2001 — Борци антиталибанске Северне алијансе ушли у главни град Авганистана Кабул. Међународни суд за ратне злочине у Хагу осудио босанске Србе Душка Сикирицу, Дамира Дошена и Драгана Колунџију на затворске казне од 15, пет и три године затвора за злочине против човечности над муслиманским цивилима 1992. у логору Кератерм у Приједору. 2015 —Најмање 129 особа је убијено, а 352 рањено у серији пуцњава и експлозија у Паризу. Председник Франсоа Оланд је затворио државне границе и прогласио ванредно стање на територији целе Француске. 14. новембар 1533 —Шпански освајачи под командом Франсиска Пизара заузели град Куско, престоницу царства Инка, на територији данашњег Перуа. 1770 —Шкотски истраживач Џејмс Брус открио извориште Плавог Нила у језеру Тана у северозападној Етиопији. 1847 —У Швајцарској избио грађански рат снага Швајцарске конфедерације и седам католичких кантона, окончан крајем истог месеца поразом кантона. 1885 —Почео Српско-бугарски рат, објавом од стране краља Србије, Милана Обреновића. 1910 —Капетан Еуген Елај авионом узлетео, први пут у историји ваздухо-

пловства, са палубе брода Бирмингем, усидреног у луци Хемптон роудс, у САД.

1918 —Томаш Масарик изабран за првог председника Чехословачке.

1979 —У земљотресу у провинцији Корасан, на истоку Ирана, погинуло 385 особа.

1983 —Прве крстареће ракете САД стигле у британску ваздушну базу Гринхем комон, упркос протестима пацифиста.

1984 —У Лос Анђелесу ухапшен хрватски ратни злочинац Андрија Артуковић, министар унутрашњих послова Независне Државе Хрватске у Другом светском рату. У САД побегао 1948, власти САД упорно одбијале да испуне захтев СФРЈ за екстрадицију. Изручен 12. фебруара 1986, у мају исте године осуђен на смрт. 1988 —Палестинско национално веће прихватило Резолуцију 242 Уједињених нација и нову политичку стратегију која подразумева признавање државе Израел, мировне преговоре о Блиском истоку и одбацивање тероризма. 1989 —Национални покрет црнаца SWAPO убедљиво победио на првим изборима у Намибији.

1991 —Камбоџански принц Нородом Сиханук вратио се у земљу после 13 година изгнанства.

1994 —У тропској олуји Гордон на Хаитију погинуло 829 особа.

1999 —Ступиле на снагу санкције Уједињених нација против Авганистана, донете због одбијања власти да изруче Осаму бин Ладена, који је, према тврдњама САД, главни организатор бомбашких напада на амбасаде САД у Кенији и Танзанији. 2000 —На конференцији Пакта за стабилност југоисточне Европе, први пут одржаној у Београду, Југославији обећана помоћ од пола милијарде евра. 2001 —Пет наследница СФРЈ постигло договор о почетку припрема за расподелу 74,5 милиона долара у злату, прве рате укупне заоставштине од око две милијарде долара.

2003 —Краљ Свазиленда Мсвати формално прихватио нови устав, по

ком је сва власт у рукама краља.

15. новембар

1492 —Кристифор Колумбо забележио прву напомену о дувану у свом дневнику. Дуван је иначе тек у XVI веку пренесен из Америке у Европу, а потом и на остале континенте.

1577 —Енглески гусар и адмирал Френсис Дрејк кренуо на пут око света. После трогодишњег успешног путовања постао први Енглез који је опловио Земљу. Током путовања обишао обале Африке и Северне Америке, нападајући и пљачкајући шпанске бродове. 1889 —Поборници републике којима су се по укидању ропства придружили велепоседници, свргнули другог и последњег бразилског цара Педра II и прогласили Бразил за републику, с председником Мануелом Деодором. 1899 —Током Бурског рата, на подручју Јоханезбурга бурски војник Питер Бота заробио ратног дописника лондонског Морнинг поста Винстона Черчила. Бота је касније постао врховни командант бурских снага и премијер после рата основане Јужноафричке Уније, а Черчил премијер Велике Британије.

1920 —У Женеви одржана прва скупштина Лиге народа.

1923 —Галопирајућа инфлација у Немачкој достигла врхунац, један амерички долар мењао се за осам милијарди марака.

1945 —Габријела Мистрал постала прва Латиноамериканка која је добила Нобелову награду за књижевност.

1971 —Делегација Кине први пут учествовала на заседању Генералне скупштине УН.

1976 —Сиријска армија преузела пуну контролу над Бејрутом у покушају да оконча грађански рат у Либану дуг 18 месеци.

1978 —У Шри Ланки се срушио исландски путнички авион ДЦ8 који је из Меке превозио индонежанске муслиманске ходочаснике. Погинуло свих 175 путника и осам чланова посаде.

1983 —Лидер кипарских Турака Ра-

уф Денкташ прогласио Републику Северни Кипар. 1988 —Национално веће Палестинске ослободилачке организације на заседању у Алжиру прогласило независност Палестине на Западној обали и у Гази, с главним градом Јерусалимом. 1990 —НАТО и Варшавски пакт начелно се договорили о драстичном смањењу конвенционалног наоружања. Први договор о конвенционалном наоружању два војна савеза после II светског рата.

1994 —Председник Аустрије Томас Клестил признао, у обраћању члановима парламента Израела, да је његова земља пропустила да у прошлости призна своју улогу у холокаусту. 1999 —Полиција растурила антиамеричке демонстрације у Турској и Грчкој, организоване поводом посете председника САД Била Клинтона тим земљама. 2003 —У бомбашким нападима на две синагоге у центру Истанбула погинуло 25 особа, више од 300 повређено. Власти Турске саопштиле да су напад извршили турски држављани. 2004 — Пред Трибуналом у Хагу почело прво суђење косовским Албанцима за ратне злочине током сукоба на Косову. Фатмир Лимај, Харадин Баљај и Исак Мусљиу оптужени за незаконито притварање, мучење и убиства албанских и српских заробљеника у логору Лапушник код Глоговца у лето 1998.

Премијер Хрватске Иво Санадер допутовао у званичну посету Србији и Црној Гори. Први премијер Хрватске у Београду после распада СФРЈ и осамостаљења Хрватске.

16. новембар

ка град Кахамарку у Перуу и погубио цара Инка Атахуалпу, иако је за њега била исплаћена велика откупнина. 1912 —Почела је Битољска битка у Првом балканском рату у којој је српска војска 18. новембра потукла турску Вардарску армију Зеки паше. 1914 —Почела је Колубарска битка, највећа коју је српска војска водила у Првом светском рату. Битка је завршена 15. децембра победом српске војске над аустроугарским трупама под командом генерала Поћорека који је био присиљен да се повуче из Србије. Изузетне заслуге за победу у бици, у којој је заробљено око 43.000 аустроугарских војника, имао је генерал Живојин Мишић. 1918 —После пропасти аустроугарске монархије у Првом светском рату, Мађарска је проглашена независном републиком. 1933 —СССР и САД су успоставили дипломатске односе.

1941 —У Другом светском рату је почела немачка офанзива на Москву, која је 5. децембра завршена поразом немачке војске. Настављајући операције, совјетска Црвена армија је до марта 1942. одбацила немачке трупе на 200 километара од Москве. Овај немачки пораз означио је крај “блицкрига” и наговестио преокрет рата у корист антихитлеровске коалиције. 1965 —СССР је лансирао свемирски брод “Венера III”, који је у марту 1966. стигао на Венеру, као први свемирски брод који се спустио на неку другу планету.

1970 —Пакистан је званично саопштио да је број мртвих у циклону и огромним таласима који су запљуснули обале Источног Пакистана (Бангладеш) и острва у Бенгалском заливу достигао пола милиона.

1972 —Тројица америчких астронаута почели су свој 84-дневни лет у свемирској

ратова. 1532 —Шпански освајач Франсиско Пизаро заузео је са само 200 војни-

совјетске централне владе на владу Русије.

1992 —На првим вишестраначким изборима у Литванији након стицања независности од СССР, убедљиво је победила Демократска радничка партија (бивши комунисти).

1992 —Савет безбедности УН пооштрио је санкције против СР Југославије увођењем речне и поморске блокаде. 1995 —Међународни суд за ратне злочине у Хагу оптужио је председника Републике Српске Радована Караџића и војног команданата Ратка Младића за геноцид над муслиманским цивилима почињен током заузимања Сребренице у јулу 1995, када је више хиљада босанских Муслимана убијено и расељено. 1998 —Међународни суд за ратне злочине у Хагу прогласио је кривим једног босанског Хрвата и двојицу Муслимана за убијање и злостављање српских затвореника 1992. у логору Челебићи. То је било прво суђење за ратне злочине почињене над Србима током рата у БиХ.

2000 —Председник САД Бил Клинтон допутовао је у Вијетнам, у прву посету једног америчког председника тој земљи од завршетка Вијетнамског рата 1975. 2001 —Париски клуб поверилаца отписао је СР Југославији 66% дуга према државама повериоцима. 2003 — У Србији су, због малог одзива бирача (39%), по трећи пут пропали председнички избори. У близини Кабула убијена је радница УН,

изабран да буде краљ Шкота уместо Роберта Бруса.

1830 —Основана мађарска Академија наука 1839 —Премијера прве опере Ђузепеа Вердија, „Oberto, conte di San Bonifacio“ у Милану.

1855 —Шкотски истраживач Дејвид Ливингстон открио водопаде на рези Замбези, назване по енглеској краљици Викторијини водопади.

1869 —Отворен је за саобраћај Суецки канал између Средоземног и Црвеног мора

1876 —У Москви премијерно изведена композиција Петра Иљича Чајковског Српско-руски марш.

1913 —Први бродови прошли кроз Панамски канал, који је званично отворен годину дана касније.

1918 —Јединице српске војске под командом војводе Петра Бојовића ослободиле Велики Бечкерек (данашњи Зрењанин).

1922 —Мехмед VI, бивши отомански султан, одлази у егзил у Италију.

1933 —САД по први пут правно признале СССР.

1947 —Пуштена је у саобраћај железничка пруга Шамац—Сарајево, дуга 242 km, у чијој су изградњи учествовале омладинске бригаде из целе Југославије.

1954 —Гамал Абдел Насер је изабран за египатског председника.

1969 —Преговарачи из Совјетског Савеза и САД су у Хелсинкију започели преговоре о ограничењу стратешког наоружања. 1970 —Луноход 1, први даљински контролисани ровер на неком другом свемирском објекту,

ћем броју великих градова, укључујући Београд, Ниш, Нови Сад и Крагујевац. То је била прва победа српске опозиције од увођења вишестраначког политичког система 1990. Покушај власти да фалсификује изборне резултате изазвао је тромесечне масовне грађанске протесте. 1997 —Шесторо исламиста је убило 62 особе испред Хатсепшутиног храма у Луксору. 2003 —Арнолд Шварценегер постаје гувернер Калифорније.

18. новембар

1095 —Почео је сабор у Клермону који је сазвао папа Урбан II и који је довео до Првог крсташког рата. 1180 —Филип II Август је постао краљ Француске.

1210 —Папа Иноћентије III је екскомуницирао светог римског цара Отона IV.

1282 —Папа Мартин IV је екскомуницирао арагонског краља Переа III.

1477 —Енглески штампар Вилијам Кекстен издао је у Вестминстеру прву књигу штампану у Енглеској на енглеском језику “The Dictes and Sayings of the Philosophers”.

1723 —Основан руски град Јекатеринбург 1903 —САД су с Панамом потписале уговор којим су добиле неограничено право коришћења Панамског канала. Године 1979. постигнут је споразум да Панама добије потпуни суверенитет над каналом 31. децембра 1999.

1910 —У Мексику је избила сељачка револуција чије су вође били Панчо Виља и Емилијано Запата. Током револуције која је трајала до 1917. погинуло је више од милион људи.

1916 —Командант Британског експедиционог корпуса Даглас Хејг је означио крај прве битке на Соми.

1918 —Летонија је прогласила независност од Русије.

1918 —Белгијска армија је ушла у Брисел после четири године немачке

окупације у Првом светском рату.

1928 —У филму „Пароброд Вили“ приказаном у Њујорку први пут се појавио Мики Маус, популарни јунак цртаних филмова Волта Дизнија. 1936 —Немачка и Италија су признале владу генерала Франсиска Франка у Шпанији. 1945 —На првим изборима у Бугарској после Другог светског рата, које је опозиција бојкотовала, победио је Отаџбински фронт предвођен комунистима.

1969 —Модул америчког васионског брода “Аполо 12” са астронаутима Чарлсом Конрадом и Аленом Бином спустио се на Месец. Био је то други свемирски брод који је дотакао месечево тло.

1978 —У Џонстауну у Гијани 914 Американаца припадника секте Храм народа извршило је колективно самоубиство.

1987 —31 особа је погинула у пожару у лондонској најпрометнијој станици метроа Кингс крос Сент Панкрас.

1991 —Снаге ЈНА су током рата у Хрватској заузеле Вуковар. 1993 —Лидери Јужне Африке, црнци и белци, одобрили су устав којим је означен крај политике апартхејда у тој земљи. 1999 —На самиту ОЕБС-а у Истанбулу усвојена је Повеља о европској безбедности којом се сукоби унутар држава сматрају легитимним предметом бриге међународне заједнице. 2003. - Хашки трибунал обелоданио је оптужницу против бивше лидера Републике Српске Крајине Милана Бабића за злочине против човечности над хрватским цивилима 1991—92. године. - У Београду је одржана последња седница коалиције Демократске опозиције Србије, који је престао да постоји након расписивања парламентарних избора за 28. децембар те године. ДОС је дошао на власт у Србији после победе на изборима 2000. када је поражен бивши режим који је оличавао бивши председник СР Југославије Слободан

Милошевић.

2004 —Чешки председник Вацлав Клаус потписао је закон којим се након 140 година укида војни рок, а од јануара 2005. уводи потпуно професионална војска.

19. новембар

461 —Западноримски војсковођа Рицимер прогласио за цара сенатора Либија Севера.

1493 —Кристифор Колумбо је открио Порторико на свом другом путовању.

1796 —Предвођени владиком Петром I Петровићем Његошем, Црногорци су на Крусима потукли Турке, а у бици је погинуо и скадарски паша Махмут Бушатлија, који је с 23.000 војника покушао да покори Црну Гору. 1824 —Скупштина Мексика усвојила је Устав према којем је та држава постала независна. 1841 —Основано је Друштво српске словесности, а то је својим печатом и потписом потврдио кнез Михаило. Његови оснивачи били су Јован Стерија Поповић и Атанасије Николић. 1866 —Рат Аустрије и Италије је после седам седмица окончан Бечким уговором, којим је Италији припала провинција Венето и град Венеција. 1906 —Радио-конференција у Берлину прихватила је СОС као међународни сигнал за помоћ. 1942 —Георгиј Жуков је покренуо је операцију Уран која је променила ток Стаљинградске битке. 1969 —Пеле је постигао свој 1000. гол у каријери против тима Васко де Гама. 1985 —Роналд Реган и Михаил Горбачов су се састали први пут. 1932 —Ирак је стекао независност и постао члан Друштва народа после окончања британског мандата. 1949 —Реније крунисан за кнеза Монака.

1952 —Уједињено Краљевство је на острвима Монте Бело поред северозападне обале Аустралије испроба-

ла прву атомску бомбу.

1954 —Девет западних земаља одлучило је да Западну Немачку прими у НАТО и још чвршће је укључи у хладноратовско надметање Запада са Истоком.

1968 —Председник Перуа Фернандо Белаунде Тери оборен је у војном удару левичарске Националне револуционарне хунте коју је предводио генерал Хуан Веласко Алварадо.

1981 —После седам месеци, ирски националисти су у затвору Мејз у Белфасту обуставили протестни штрајк глађу против британских власти, током којег је умрло 10 штрајкача.

1990 —Уједињене су две немачке државе настале после слома Трећег рајха у Другом светском рату и престала је да постоји Немачка Демократска Република.

1991 —Председништво СФРЈ прешло је на рад у условима непосредне ратне опасности, оценивши да је грађански рат на помолу и да су се за такав рад стекли услови предвиђени Уставом. Представници сецесионистичких република Хрватске и Словеније већ су се искључили из рада Председништва.

1995 —Председник Македоније Киро Глигоров рањен приликом експлозије аутомобила-бомбе у центру Скопља, а његов возач је погинуо.

1997 —Јапански воз на магнетним јастуцима је брзином од 451 km/h оборио светски рекорд на експерименталној железничкој деоници западно од Токија.

1998 —Почео импичмент против Била Клинтона.

2000 —Тајвански премијер Танг Феи саопштио је да подноси оставку, само четири и по месеца пошто је преузео власт.

2002 —Турски суд формално је укинуо смртну пресуду изречену вођи курдских побуњеника Абдулаху Оџалану, ухваћеном 1999. и убрзо осуђеном на најтежу казну.