Kraljevski MagazIN

ЕНЕРГИЈА СУНЦА

пројекта грађана, јавних установа и привреде у области јачања енергетске ефикасности и већег коришћења локално доступних, обновљивих, извора енергије. У удружењу грађана Краљевачки развојни центар процењују да је расписивање Јавног конкурса за суфинансирање уградње соларних панела за производњу електричне енергије на породичним кућама на територији града Краљева за 2022.годину уследило касно. Потврда се огледа унедовољној заинтересованости грађана за коришћење субвенција,уградњу соларних панела и стицање статуса купац произвођач електричне енергије у складу са уредбом Владе Србије. Доступне информације сведоче да је на територији Краљева, упркос томе, на индивидуалним кућама и привредним објектима у јавном и приватном власништву већ монтирано неколико соларних електрана различите снаге.

У Краљевачком развојном центру подсећају да Краљево ни уједном од објеката од јавног значаја до сада није користило могућности које пружа Правилник о ближим условима за расподелу и коришћење средстава за примену мера енергетске ефикасности за уградњу соларних панела и пратеће инсталације за производњу електричне енергије за сопствене потребе. То је оцењено као довољан разлог за иницијативу о покретању мултисекторске расправе у форми округлог стола, кога су заједнички организовали удружења грађана „Краљевачки развојни центар“ и „Нови Пут“. Тема округлог стола била су искуства стечена током прве године примене измењених јавних политика државе и локалне самоуправе у сектору енергетике,у делу већег коришћења обновљивих извора енергије. У оквиру реализованог пројекта „Како да сунце греје и ваш кућни буџет?“ представљени су резултати анке-

те о заинтересованости грађана за коришћење соларне енергије и брошуре о бенефитима коришћења соларне енергије и могућностима коришћења субвенција државе и града. Уводом у дискусију заинтересованих оцењена је презентација концепта „Зелени енергетски објекат“, могућности и препреке у већем коришћењу соларне енергије. Једним од исхода округлог стола, на коме су учествовали представници јавног,привредног,образовног и цивилног сектора града,оцењени су предлози локалној самоуправи, јавној управи и Електропривреди Србије за унапређење комуникације међу заинтересованим актерима и организовање едукација запослених, непосредно ангажованих на примени норми националних и локалних јавних политика у сектору енергетике, у циљу већег коришћења локално доступних обновљивих извора енергије. Т. Радовановић

око славског колача пажљиво слушали речи свештеника Епахије жичке

шњега, и који се узда у мишице његове, увек ће бити уз њега и никада неће скренути са пута праведника. Такав пут нам данас указују и свети мученици и бесребреници Козма и Дамјан. Јако добро спознајемо ко су били, шта су били и шта су у животу учинили. Оно што би данас требало напоменути јесте и да нас позивају да их следимо на путу истине, правде, љубави и помоћи ближњима. Сви се трудимо да будемо на томе путу, али увек можемо боље и сутра треба да будемо бољи него што смо данас и увек пре тога. Увек имајмо на уму да помажемо човеку, да помажемо божјој творевини и, осим нашега знања и уздања у медикаменте и сав материјал који имамо као људи, као болница и као лекари, уздајмо се пре свега у своје срце и непогрешивост његове љубави. Један осмех, топла реч и емпатија према ономе кога лечимо, врло често може много више помоћи него наука и разум у који се толико уздамо. Имајте у

срцу

Службе кућног

представља својеврсну

кући

ника које данас прослављамо а молитве њихове нека буду са свима вама, поручио је он. Свети Козма и Дамјан били су хришћански лекари који су путовали кроз народ и лечили од разних болести, више молитвама и вером у Господа неголи лековима и биљем који су у то време постојали. Иако су користили и једно и друго испунили су поруке Христовог Јеванђеља и божју поруку да га, путујући по свету, проповедају сваком створњу Поверење да буду домаћини значајног догађаја нису крили ни запослени у Дому здравља, посебно због чињенице да свети Козма и Дамјан уживају велико поштовање у народу засновано на чињеници да су се прославили пружајући бесплатне услуге исцељивања различитих обољења. Из ове здравствене установе стиже потврда да су Козма и Дамјан лекарску професију узвисили до небеских висина, а данашњим лекарима постали пример који свако од здравствених радника

сходно Божјем откровењу, сахрањени у месту Фереману,а како су сматрани чудотворцима народ је до данас наставио да их призива у болести и невољи. Да празник светих врача, који се обележава у храмовима српске Православне цркве, православним домовимаи многобројним здравстевним установама које светитеље и лекаре славе као заштитнике своје професије, протекне у свечарском расположењу значајно су допринели запослени у Дому здравља Краљево а, уз жељу да се сви који се лече у здравственим установама што пре опораве и оздраве, присутнима је упућен позив да се, уз добро здравље и много среће, расположени, насмејани и ведри, окупе на истом месту и следеће године када ће домаћин славе бити Одељења анестезије, интензивне терапије и реанимације Опште болнице „Студеница“. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

ЗА БОЉЕ СУТРА

С

дом. На Светски дан борбе против дијабетеса стиже упозорење на отежану доступност

оболелихјош увек

обезбеђена

поненте превенције илечења обезбеде особама којиживе са дијабетесом, илиимајувисок ризик за настанак дијабетеса. Дијабетесусвету Дијабетес се сврстава у реднезаразнихболести која је потенцијално опасна по животиможеиматитешке последице на појединце, њихове породице, здравствене системе инационалне економије. Посебно опасним оцењује се податак да касно откривање болести, неадекватно лечење инедостатак подршке пацијенту, може

довестидо озбиљнихипо живот опасних компликација, као што сусрчани илиможданиудар, отказивање рада бубрега, слепило и ампутација доњих екстремитета. Статистички подаци потврђују да свака десета одрасла особа усвету, или више од пола милијарде,има дијабетес што упозорава на очекивање да до краја треће декаде овог века тај број достигне шест стотина четрдесет три милиона адо 2045. чак седамсто осамдесет три. Посебно опасним оцењује се податак да готово свака друга одрасла особа са дијабетесомне зна да има ову болест, већина оболелих типа 2.Пора-

жавајуће делује сазнање да три четвртине оболелих живиуземљама са нискимисредњимприходом. Више од пет стотина четрдесет једног милиона одраслихима повишенризик за развој типа 2 дијабетеса, а више одмилион и двеста хиљада деце и адолесцената, до деветнаесте године живота,живи са типом1. Дијабетес је 2021. године био повезанса 6,7 милиона смртнихисхода. О негативним ефектима сведочи податак да је свако шесто живорођено дете изложено повишеномнивоуглукозе у крвитокомтрудноће, а на дијагностикуилечење дијабетеса усвету прошлегодине потрошено најмање

девет стотина шездесет шестмилијардидолара, или девет одстоукупних трошкова здравствене заштите. ДијабетесуСрбији

Статистика сведочи да је дијабетес петиводећиузрок умирања ипетиводећиузрок оптерећења болестима, а све процене указују да око четири стотине хиљада одраслогстановништва Србије зна да има дијабетес. Коднешто више од трећине оболелихболест јошувек није откривенатако да укупан број, откривенихинеоткривенихслучајева, премашује седам стотина хиљада одкојих половинучинирадно способно становништво. Здравствени радници подсећају да се дијабетесчесто открива случајно, кад је болестузнапредовала до мере

да су наступиле прве компликације. О томе сведоче подаци Института за јавно здравље Србије о трећини пацијената који у тренутку успостављања дијагнозе већима једнуиливише касних компликација. Од дијабетеса у Србији годишње умре око три хиљаде и четири стотине због чега је Србија прошлегодине, на основустандардизоване стопе морталитета од16,3 на сто хиљада становника припадала групи европскихземаља са високимстопама умирања од ове болести.

едукација здравствених

радника и особа са дијабетесомосновнипредуслов оптималне дијабетолошке здравствене заштите,раног откривања, добре контроле болестии спречавања настанка његових компликација. Због тога је истицање потребе унапређења доступности образовања здравственимрадницима и особама са шећерном болешћу усредишту овогодишње кампање Светскогдана борбе противдијабетеса. То је и разлог да Интернационална дијабетесфедерацијапокрененову, онлајнплатформу, која садржибесплатнеинтерактивне курсеве намењене особама са дијабетесом, њиховимпружаоцима подршке издравственимрадницима. Курсеви имајуза циљда, путемразмене информација,омогуће боље разумевање природе иуспешнију контролуболести. Поред тога, бројни курсеви омогућавајуздравственимрадницима да будуутокуса различитим аспектима управљања илечења дијабетеса. Упротекле две године, збогпандемије инфекције корона вирусом, особе са дијабетесомсубиле изложене додатномздравственомризику, јер су оболелиподложнијикомпликацијама исмртномисходу од инфекције. Искуства из тог периода потврђују да је ово посебно изражено кодстаријих особа и када дијабетесније адекватно контролисан. Забринутост здравствених радника у свету последица је стрепње да би епидемија корона вируса могла иматиза последицувећуусмереност пажње иресурса на заразне болести на штетусвихдругих, укључујућидијабетес,што би могло да доведе до још израженијегпораста учесталости компликација. У таквим околностима обе-

ПРЕДУЗЕТНИШТВА

ленсера. У Националној алијанси за локални економски развој верују да би обједињавањеуплатепорезанаједанрачун предузетницимаидржавиуштедело двеста шездесет милионадинара, коликосегубинапрекњижавањуобавеза. Променаобрачунаје неопходна и заонекојидржеонлајнчасове, илису виртуалниасистентијер би, уколико желедапослујулегално, више од три петине приходаморалидадајузапорез. То је и разлог да се већинаодњих, процењује се чак тридесет девет хиљада, радије одлучује на рад ван легалних токова. Промене су неопходне и у регулисању статуса фриленсера о чему сведочи податак да су у току изменезаконакојенудедвамоделаопорезивања. Из Националне алијансе за локални економски развој стиже потврда да је свима из ове групације са малимприходимаомогућенодасе здравственоосигурајузасамо четири хиљаде и двестадинараквартално. У Министарству финансија обја-

шњавају да ће до краја године, одсвих предложенихиницијатива, приоритет битирешавањеопорезивањафриленсераипродужењуограничањаповећањапорезазапаушалцедодесет процената. Овоограничењесе сматра важним јербивећ од1. јануаранаредне године месечнаобавезамногим предузетницимамоглабитивишеструковећа.

Добре вести стижу и из пореске контроле Пореске управе,а додатне новине најављене за наредну годину указују да привреднисубјективишенећеморатидапријављујусвепромене статуса. Довољноје дато учинеуАгенцији за привредне регистре која ће Порескојуправидостављатисвепотребне податке, што ће смањититрошкове, а помоћиипорескимслужбеницимаи предзетницима. Званичнастатистикасведочи дајеу првихшестмесециовегодинеосновановише од двадесет хиљада предузетничких радњи, а угашено мање од тринаест хиљада, што је укупан број

од три стотине хиљада а привредних друштава сто тридесет пет хиљада. Показује и да је највеће интересовање показано за отварањекафићаидругих угоститељскихобјеката, пружањеконсултантскихуслуга, рачунарскопрограмирање, отварањефризерскихи козметичкихсалонаипокретањебизнисаусекторутранспорта. Да подршкапредузетницимаможе дабудеинефинансијска потврђује презентација двановадигиталнаалата. На скупу је представљенДигиталнитест самосталности који, одговоримананиз питања, помажепредузетницимада провереколико испуњавају потребне критеријум иуказујенапропустеупословању. Онимакојисуушлиупредузетничкеводе, или текразмишљају о томе, нарасполагањујеGoStudy- Школадигиталногпредузетништвасасто осамдесет лекцијаодзначајазапокретањеивођењебизниса. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

У

склађивање посла и бриге о породици, родна дискриминација и стереотипизација, само су неки од изазова са којима се суочавају предузетнице, а то су и неки од разлога због чега су жене на челу мање од тридесет одсто укупног броја регистрованих фирми у Србији. Пред Међународни дан жена предузетницаиз Сталне конференције градова и општина стиже најава о додели пакета подршке изабраним локалним самоуправама за унапређење женског предузетништва и повећање запошљавања жена. Подела пакета је једна од активности пројекта „Одрживе и инклузивне услуге на локалном нивоу“, који финансира Влада Шведске, у оквиру кога ће, на основу конкурса, две општине или града добити подршку при развијању локалних стратешких докумената и спровођењу мера које подржавају економско оснаживање жена. У Одељењу за локални економски развој Сталне конференције градова и општина потврђују како женама није лако да покрену сопствени бизнис, па

су им значајни свака помоћ и подршка. У овој асоцијацији локалних самоуправа подсећају да број и положај жена предузетница представља значајну тему за цело друштво, јер се њихова запосленост и успех бизниса одражавају на привреду целе земље. То је довољан разлог за уверење да ће активности предвиђене овим пројектом допринети креирању потпуније слике о њима и њиховим потребама и да ће им бити ветар у леђа да покрену или оснаже свој бизнис. У Одељењу за локални економски развој потврђују жељу да овим пројектом допринесу успостављању пословне климе у којој сви имају једнаке могућности. Подршка коју ће изабране јединице локалне самоуправе добити подразумева израду анализе тренутне ситуације, са подацима о броју власница бизниса, њиховој запослености и зарадама и њиховим потребама за подршком. Сем тога, за представнике ових градова и општина планирана је обука, са акцентом на теме родне равноправности, људских права, инклузивне еко-

номије и смањењу сиромаштва. Подршка изабраним јединицама локалне самоуправе огледа се у уклањању административних препрека за предузетнице, уз очекивање да ће определити средства која ће корисницама бити додељена путем конкурса. Према подацима којима располаже Стална конференција општина и градова, на основу анкете спроведене у тридесет два града и општине, у претходне три године подршка женском предузетништву кроз субвенције за самозапошљавање реализована је у више од половине испитаних јединица локалне самоуправе. Колико је потреба за овом врстом подршке значајна за локалне самоуправе најбоље сведочи чињеница да је економско оснаживање жена препознато као један од циљева националних докумената - Стратегије запошљавања за период

ЧАЊЕ КАПАЦИТЕТА

развијатиултрабрзукомуникациону мрежукојаћеобезбедитиподатке неопходнезастварањеновеекономскевредностииомогућитидасепостојећаинфраструктура, посебноу јавнојсвојиникаоштојеонаМинистарству унутрашњих послова, Електропривреди Србије или Железници, адекватнокористикако би под истим условима биладоступнасвимоператерима. Слични сигнали стижу из Канцеларије за информационе технологије и еУправузбог потврде да грађанидоброприхватајуелектронскеуслуге,јер схватајуколикоможедаимолакша живот.Због тога се планира унапређење постојећих и креирање нових услуга овог типа унапређењем генератора услуганапорталуове институције и креирањемсистема у коме ћедржавниорганимоћидадигитализујупроцедурекојесујошупапирном формату, а тимеомогућитидасе на новеуслугенечекадуговећдасеуспостављајуупланиранимроковима.

Очекује се да једнаодпрвихактивностиСавезадо краја године будезавршетакиобјављивањепрвог ЛокалногиндексаеУправекоји ће се користитикаозваничнипоказатељнивоаразвијеностиелектронскихуслуга уградовимаиопштинама. У фокусуСавезабићеподршказавршеткуизраде Програмаидоношењунедостајућерегулативеуобластиразвојаелектронскихуслуга, међуњимаизаконакоји ћедефинисатиконцептразвоја„паметних“ градова.

ДраганаИлић, доксузапотпредседникеизабранируководилацпродајеза јавнисекторуМајкрософту ИванЖивковић, директорА1 ДејанТуркидиректордигиталнихионлајнканала продајеуОТПбанци БојанПокрајац. ОдлазећипредседникСавеза, идиректоркомпанијеОСАрачунарскиинжењеринг, ЖељкоТомићкључним резултатимаупретходномпериоду, поредразвојаЛокалногиндекса еУправе, оцењујеподршкуувођењусистемаеФактура, Фото: М. Радовановић

израдиПрограма развојаеУправеуСрбији2020-2022, увођењуобавезнерегистрацијепривреднихдруштаванаПорталуеУправа

ријумима, налазила на зачељу Западног Балкана.Јавни дуг је растао, а БДП падао. Напредни

сектори попут развоја

Грађани Србије су те 2012. године тражили промене и излаз из кризе. Грађани су тражили политичку и економску стабилност. Грађани су тражили од својих изабраних представника принципијелне ставове и национално одговорну политику, тражили су да се заштите национални интереси и стабилизује економија. Тражили су да се Србија спаси од пропадања. СНС и коалиција окупљена око наше странке, преузела је, у тако тешким околностима, одговорност за Србију. Својим радом, заједно са грађанима, у претходних 10 година, донели смо политичку стабилност. Од тада до данас, председник Републике, Александар Вучић, СНС и наша коалиција, добијају од грађана снажан демократски легитимитет и подршку за спровођењеполитике мира, стабилности, дијалога и напретка. Посвећеношћу, одлучношћу и вредним радом, Србија је кренула напред. Од земље краха, на корак од бан-

крота, дошли смо до друштва могућности. Спровели смо реформе које су стабилизовале јавне финансије, привукле инвестиције и отвориле радна места. У последњих 10 година, изградили смо и реконструисали 135 здравствених установа.КЦ Ниш, који смо отворили 2017. године, први је икада комплетно завршен клинички центар у историји Србије. Изградили смо око 350 км аутопутева –завршили изградњу Коридора 10, изградили аутопут до Паковраћа, започели изградњу Моравског коридора. Реконструисали смо и изградили 856 км пруга –укључујући и прву брзу пругу у Србији, Београд –Нови Сад. Отворили 4 научно-технолошка парка –у Београду, Новом Саду, Чачку и Нишу. Основали 3 нова научна института –и то су први новоосновани научни институти након времена СФРЈ. Након 10 година од затварања, по-

ново смо отворили Музеј савремене уметности у Београду, а након 15 година Народни музеј.

Увели смо програмирање у школе, повезали све школе на интернет; основали Фонд за науку; више од 100 пута (104 пута да будемо прецизни) увећали буџет за филмску продукцију у Србији.

Променили Устав Србије како би обезбедили деполитизацију судства, како нам се никада више не би поновила 2009. година.

Увели електронску управу; изградили Државни дата центар, и много тога још.

Ипак, политичка и економска стабилност су највећа тековина нашег вишегодишњег рада. Политичка стабилност нам је омогућила да се боримо за националне интересе нашег народа. Да нисмо достигли овај ниво политичке и економске стабилности не би било ни плана „Србија 2025“, не бисмо могли да обнављамо нашу војску,

да доносимо суверене одлуке о будућности нашег народа, да штитимо наше културно и историјско наслеђе, да доносимо планове којима поспешујемо рађање и бригу о породици. Не бисмо имали успешну борбу против организованог криминала. Не бисмо могли да се укључимо у борбу за очување животне средине, а свакако не бисмо могли ни на адекватан начин да се упустимо у борбу за спашавање живота наших грађана у условима глобалне пандемије изазване вирусом COVID-19. Без политичке стабилности били бисмо још једна држава у проблемима, држава у којој не одлучују грађани те државе, већ стране силе, сходно својим интересима. Пре 10 година, просечна зарада у Републици Србији била је 330 евра. До краја ове године, просечна зарада прећиће 700 евра. У 10 година, више смо него дуплирали просечне плате у нашој земљи.Пре 10 година, у Србији је било 1,86 милиона запослених. Данас у Ср-

бији имамо 2,3 милиона запоселних, што значи да смо у само 10 година отворили око 440.000 нових радних места.Незапосленост пре 10 година је била 25,9%. Данас је 8,9%.

Минимална зарада је пре 10 година износила 19.447 динара, уз рекордну незапосленост од 25,9%. Од 1. јануара 2023., минилана зарада ће износити 40.020 динара. Просечна пензија у Републици Србији ће, од 1. јануара 2023., са планираним повећањима од 1. новембра ове године и 1. јануара следеће године (кумулативно 20,8%) бити око 320 евра. Просечна пензија пре 10 година, износила је 203 евра.

био је 33,7 милијарди евра, што значи да смо за непуних 10 година створили близу 30 милијарди евра додатне, нове вредности за наше грађане. Ми смо, практично, за 10 година скоро дуплирали наш БДП! Све ово је показатељ колико се Србија променила и колико је напредовала у последњих 10 година, упркос свим проблемима са којима се суочавала: миграторном кризом, поплавама, пандемијом корона вируса и сукобом светских размера у Украјини.Ова Влада, и сви њени чланови, морају да схвате тежину свог задатка и бремеодговорности коју морају да понесу. У годинама пред нама, упркос свему, ми морамо да нађемо снаге и начина да сачувамо све оно што смо подизали и градили последњих година, и морамо да нађемо простор за Србију да настави да напредује, и ја сам убеђена да ће модерна, јака и слободна Србија наставити да побеђује.

М. Радовановић

СЕЋАЊА НА ПРЕТКЕ

К

ао јединствена институција југоисточне Европе, Музеј жртава геноцида је референтна установа културе од националног значаја који је 1992. године основала Народна скупштина Републике Србије ради трајног сећања на жртве геноцида почињеног над Србима, прикупљања, обраде и коришћења података о њима и остваривању обавеза из Међународне конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида. Усвајањем Закона о музејској делатности Музеј је постао матични музеј за неговање културе сећања на жртве геноцида и холокауста који се бави и прикупљањем, обрадом и коришћењем података о Холокаусту и Самударипену. Музеј прикупља, обрађује и чува податке о појединачним и групним жр-

твама злочина геноцида и другим геноцидним чињеницама,грађу о злочину геноцида, службена документа, спискове, сведочења, музејске експонате, фотографије, филмове, видео и тонске снимке, књиге, медицинску и другу документацију, податке од значаја за утврђивање организатора, извршилаца злочина, наредбодаваца и саучесника одговорних за учињене злочине геноцида, о спасиоцима жртава геноцида. Уз све то утврђује и ради на обележавању места страдања, обезбеђује коришћење културно-историјске грађе и сазнања којим располаже у културне, образовне, васпитне, информативне и друге сврхе путем излагања у оквиру сталних и повремених изложби, публиковања и на други начин чинећи их доступним јавности, а сарађује са

сродним институцијама у земљи и иностранству. Жеља да у мисији чувања националног и културног идентитета учествује што више институција и установа културе повод је трагања за сличним у Краљеву и представљање активности у просторијама Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“. Представљање активности ове јединствене установе је прилика да директор Дејан Ристић, историчар,преводилац, сценариста и један од водећих стручњака у области интегралне заштите и управање културним наслеђем,подсети на обавезу српског народа да, имајући у виду историјско и меморијално искуство стечено током двадесетог века, дефинише политику памћења и устроји политику сећања.

Повод су догађаји из не тако далеке пршлости, пре свега Другог светског рата кад се на територији Независне Државе Хрватске догодио геноцид над Србима уз подсећање да то није једино подручје окупиране Краљевине Југославије на коме су се дешавали злочини против човечности и ратни злочини почињени над припадницима српског и других тада југословенских народа. Посебном сфером интересовања оцењен је геноцид на овој територији и сви други ратни и злочини против човечности почињени над припадницима српског народа али и злочини почињени ван националне територије, надратним заробљеницима, заточеницима, интернирцима и другим држављанима Краљевине Југославије који сутрадали ваннационалних граница, широм Европе и бојиштима и губилиштима на Блиском Истоку, Северној Африци и даље. - Оно са чиме се суочавамо у ово време су бројни и свакодневни веома опасни изазови. Неки од њих се огледају у негирању српског идентитета и карактеристика српског идентитета, али и геноцидни карактер злочина почињених над Србима на територији Независне Државе Хрватске,па се говори о некаквој збирци међусобно неповезаних стихијских злочина. Посебно је опасно да се ми, као једини народ у овом делу Европе над којим је почињен геноцид у читавом двадесетом веку, у последњим деценијама означавамо као геноцидан народ. Са једне стране се негира стварни историјски геноцид који се десио,а измишљају се геноциди које су Срби наводно деведесетих година прошлог века, па чак и почетком овог, чинили над припадницима суседних народа. То је политички и идеолошки наратив који нема везе са историјским чињеницама али је јако доминантан у међународној заједници,не само политичкој него и делу научне којим се упорно инсистира на фалсификовању прошлости нашег народа и креирању пожељне прошлости у контексту да се измишљају догађаји и историјски процеси који се у прошлости нису догоди-

ли, нити постоје назнаке да су се догодили, каже Ристић уз подсећању да су изазови са којима се Музеј суочава стварни и доводе до врло непријатних ситуација за припаднике српског народа и друге становнике земље. То је и повод за подсећање на неопходност наоружавања довољном количином знања и праћење добре праксе Израела и западноевропских држава које посвећују огромну пажњу култури сећања и политици памћења. Они се заснивају наобразовању, пре свега младих, са циљем да буду компетентни и препознају изазове савременог добакако би на њих одговорили на прави начин, одупрли им се и заштитили своје друштво, домовину, себе,заједницу и породицу. Из Музеја жртава геноцида стиже упозорење да нацизам,фашизам и усташтво нису побеђени 9. маја 1945. године. Они су изгубили битку али не и рат о чему у последње време сведочи суочавање са криптофашизмом и криптонацизмом, али и отвореним усташтвом на територији Хрватске и делова Босне и Херцеговине. У којој мери се глорификују ратни злочининајбоље сведочи податак да се по њима називају установе културе,школе,тргови, улице и друга места, потпуно изврће историјски контекст и след историјских догађаја. У исто времежртве се представљају као џелати,а џелати као жртве, што по мишљењу историчара представља опасност за мир и стабилност у региону а намеће потребу за посебном врстом обазривости и одговорности. У таквим околностима Музеј жртава геноцида већ пуне три деценије настоји да се фокусира на научна истраживања домаћих и стручњака у партнерским

у

и преточи

програм,филмове,уметничка

и много тога другог. У овој устано-

не крију задовољство што је интересовање јавности изузетно велико о чему сведоче велики број институција, појединаца, и различитих стваралаца који се обраћају у потрази за информацијама неопходним за рад. У последње време то су водећи филмски редитељи

у потрази за материјалима неопходним за писање сценарија и рад на сценографији, или драматизацији дела као што је филм Дара из Јасеновца Настојање да се на различите начине приђе феномену геноцида почињеног над припадницима српског народа, обогате и објективизују знања о геноциду и ратним злочинима против човечности почињеним током Другог светског рата, води ка жељи да се створи заједница одговорних и образованих људи наоружаних знањем и вештинама да препознајуи на прави начин одговоре на изазове свога доба. - За нас је Краљево из много разлога један од најзначајнијих градова у Србији, пре свега због октобра 1941. и онога што с десило и што представља један од најбруталнијих елемената одмазде почињеним Србима на територији окупиране земље. То је по злу чувени крвави октобарпочео с Драгинцем,настављен са Краљевом а завршио се у Крагујевцу,који смо мање више потисли из колективног и свели на завичајно сећање. Зато је сарадња са установама културе у Краљеву изузетно важна и оно што желимо да радимо је да се спомен делатност доведе на такав ниво уређености, репрезентативности и заштите да заиста постане национални меморијал. Краљевачка трагедија није локална трагедија и није трагедија која тангира само Краљево. То је трагедија која тангира читав српски народ. Уколико погледамо три велика злочина из октобра 1941. године,Крагујевац је у националном сећању свих ових деценија до данас опстајао, можда захваљујући Десанки Максимовић и њеној Крвавој бајци или драматичном споменику стерљаним ђацима и професорима у крагујевачким Шумарицама. Драгинац је потпуно заборављен и обележава се само у том месту, а Краљево сведено на завичајно сећање па осталини на који начин не учествујуни у обогаћивању знања ни заједничком сећању на злочин који се десио. Шта год да је разлог на нама је да то мењамо и пробамо да то губилиште заштитимо,да сачувамо достојанствено сећање на жртве, да знамо шта се та-

мо, и због чега,десило да се не би поновило да неко изводи ђаке из клупа у Србији даих стреља,или да матуранте са матурске вечери директно води у касарне даби им давао униформе и водио на фронт. То се дешавало у Другом светском рату, у ратовима деведесетих, а и ових дана на територији наше јужне покрајине и у региону. Нама рат куца на врата и уколико будемо лежернији, и одмахивали главом јер нас то не занима, историја нас учи да се оно што не желимо најчешће деси зато што се понашамо неодговорно и несавесно. Зато је наш позив да се окупљамо,да заједно учимо, да размењујемо искуства,да стварамо заједницу знања,заједницу одговорних и образованих појединаца и очувамо сећање на сопствене жртве,као што то раде Израелци и припадници неких других народа,са пијететом,са знањем,са поштовањем,да престанемо да се према сопстевним стратиштима

односимокаоместима на којима се организују програми забавног карактера, да престанемо да возимо ауто трке по масовним гробницама,организујемо прославе дечјих рођендана,изводимо кућне љубимце,организујемо концерте,зато што није нормално да играмо и певамо на гробовима сопствених предака, каже Ристић и потврђује жељу Музеја жртава геноцида да дели одговорност са свим припадницима српског народа. Услов је да постоји основни квантум знања и пијетет према жртвама како се након имена предака једног дана сопствена не би урезивала као нове жртве двадесетог првог века. Ристић упозора-

како то може да се деси много пре

што тренутно изгледа.

да је страдално искуство српског народа у дведесетом веку почело балканским а настављено у Првом и Другом светском рату, ијош увек траје на територији јужне покрајине,

повод је за позив на повећану одговорност која подразумева храбар и достојанствен приступ тешким темама, наоружавање знањем и повезивање како би се створила заједница знања као једини начин да се најефикасније одупре бројним опасностима којемогу да доведу до потпуног уништења нације у периоду који следи. Бројни су разлози због којих Музеј жртава геноцида настоји да све активности прилагоди младим људима, јер су теме којима се бави у значајној мери трауматичне. Начином да приче из прошлости младе не одбију од теме, већподстакну да даље истражују и проналазе одговоре на питања која их интересују, оцењен је двадесетосмоминутни играно-документарни филм посвећенобележавању осамдесете годишњице од масовног страдања у Крагујевцу. Филм је приказан у бројним школама и установама културе, библиотекама и музејима, а позитивне оце-

не и одзив посетилаца су довољан мотив да се настави са истом праксом. Зато је планирано снимање још два филма, једног са темом страдања Срба у Западној Босни и другогкоји ће се бавити страдањима јеврејске девојке на Старом сајмишту. - Тај начин преношења порука најмлађим генерацијама се показао као успешан,јер смо свесни да су одрасле уз филм,серију и телефоне. Филм смо у отвореном приступу поставили на музејски јутјуб канал па ко год пожели може у било ком тренутку да га погледа. У програму имамо пешачке туре кроз Београд и посету местима где су страдали недужни цивили страдали, а Музеј је ове године реализовао и три изложбе које су сеодносиле на страдање српског народа током Другог светског рата на простору независне Државе Хрватске.Једна се тицала велике немачко-хрватске офанзиве на простору Козаре,друге на простору Срема месец

дана касније и трећа која је представила јавности страдања најнедужнијих бића у сваком рату,а то су деца. Осим изложби ту су и бројне публикације на различите теме па смо публиковали књигу о исељавањима Јевреја у периоду од 1945. до 1952. године, допунили издања о Краљеву, Крагујевцу и страдању на Старом сајмишту. Свесни смо да људи данас немају времена да читају све те студије, па се трудимо да научна истраживања преточимо у програме које ћемо им лакше пласирати. Изузетно добро увиђамо и схватамо све изазове и трудимо се да упознамо људе колика је у савременом тренутку важност установа културе за национални идентитет,јер ако нема оних које се бави прошлошћу,наслеђем и чувањем сећања на невино пострадале жртве током Другог светског рата, у опасности смо да се ти злочини понове, да се изгуби идентитета млади у будућности недовољно добро изгра-

де као личности, каже историчар Бојан Арбутина. Осврт на неколико векова прошлости сведочи да је геноцид над српским народом у двадесетом веку један од стубова његовог идентитета. У Музеју жртава геноцида подсећају да је то и век победника и потреба сећања на све победа српске војске, ослобођење и уједињење земље, али и на људекоји су се часно борили и погинули у балканским,Првом и Другом светском рату и ратовима деведесетих све до 1999. године. Музеј жртава геноцида се труди да сва сазнања о дешавањима у том периоду преточи у програме и активности које ће бити од користи заинтересованимау обогаћивању знања и изградњи личности. То појачава наду да ће и у будућем периоду бити достојни чувар сећања на све претке који су на монструозанначин побијени током двадесетог века. Т. Радовановић

ватрогасног друштва, организатор значајних манифестација манифестација, међу којима и Воза братство јединство,

По свом раду Васа је био препознатљив и на подручју култирно –просветне заједнице Србије. Васа је волео Краљево!Краљево му је било лепо и најлепше! Васа је волело Краљево и у летњем и у зимском пејзажу.Волео је Краљево у пролеће, освежено мирисом липа.Васа је волео Краљево и зими, када је било украшено снежним хоризонтима Гоча, Столова, Троглава, Чемерна, Радочела, Котленика и Гледићких планина. Васа је волео Краљево, које је своју лепоту огледало на нашим лепим рекама: Ибру, Рибници, Морави и Гружи.Овај његов осећај према завичају Васа је крунисао покретањем иницијативе за оснивање „Завичајног друштва Краље-

во“.

1961.

ОВАЛАЦ ЗАВИЧАЈА

краљевачком Хотелу Турист, имао сам част да ме Васа предложи да будем изабран за првог председника. Васу смо изабрали за првог секретара Завичајног друштва Краљево, на којој дужности је остао преко тридесет година. За разлику од бројних завичајних друштава из других градова у Бограду, ми смо у основали матично друштво са седиштем у Краљеву, са намером да се наши чланови увек враћају завичају. Истовремено,Васиним залагањем основали смо подружнице Завичајног друштва у Београду, Новом Саду и другим местима где су живели Краљевчани. Ове наше подружнице израсле су у озбиљне институције Завичајног друштва Краљево, које подстичу осећаје и нове импулсе припадности према завичају. Завичајно друштво, на челу са Васом, председницима и Управним одбором, организовало је бројна дружења у Београду, Новом Саду и Краљеву. Ова

дружења су запамћена по учешћу бројних Краљевчана из области естраде, симфонијских уметника, књижевности, позоришне уметности које је Васа знао да окупи, као што су Љубивоје Видосављевић Грчки, Предраг Живковић Тозовац, Снежана Ђердан, Лепа Лукић, Снежана Ђуришић, Новица Неговановић, Миша Мијатовић, Раша Павловић, затим наши прослављени позоришни и филмски глумци Миодраг Радовановић –Мргуд, Марко Николић –Гига Моравац, Иван Бекјарев, познати уметници из Краљева и други. Сви су нам они, уз Васино залагање, више пута улепшали завичајна дружења и даривали нове импулсе у неговању традиција Краљевачког завичаја. Васа је покренуо и иницијативу да издајемо часопис „Краљевачки завичај“ који је доживео преко седамдесет издања. Залагањем Завичајног друштва, које је предводио Васа са члановима

Управног одбора, Градска управа је прихватила огранизовање званичног обележавање „Имендана Краљева“ према Указу Краља Милана из 1882. године. У букету завичајних успомена, Васа је био цвет који је мирисао неизмерним поштовањем Краљевачког завичаја, које је трајало до данашњих дана. Васа је био и лирска душа и белег нашег Завичајног друштва.Крoз живот је ходао тихо и достојанствено. Уважена породицо, господине Гордане и Драгане са породицама, будите поносни на Васу, дугогодишњег секретара Завичајног друштва „Краљево“. Твој пријатан лик остаће нам у трајној успомени, а сећање на тебе,Васо, Завичајно друштво „Краљево“ ће обележити трајним белегом! За дугогодишњи рад у Завичајном друштву, за другарство и завичајно дружење, у име свих наших чланова нека ти је хвала! Почивај у миру поред супруге Олге, поручио је др Матијевић.

ваш, сусрета Музичке омладине Србије, сарадње са Зеленом Гором, Воза „Братство јединство“ чији је генерални секретар био пуних 27 година! У Краљевачком позоришту био је управник –волонтер од 1970. до 1984. године. Основао је Пионирску и Омла-

љевчани видели оперске и балетске представе: Травијата, Севиљски берберин, Еро са онога свијета, Набуко, Жизела.. да је гостовала Београдска филхармонија. Сећао се гостовања Опере Српског народног позоришта из Новог Сада: –Три аутобуса, 120 људи, два камиона реквизита и три узастопне представе...

Слика трећа –сарадници

Не мораш све да знаш –треба да знаш ко зна! Нико као Васо није умео да окупи најугледније и најутицајније људе, стручњаке, уметнике... Не могу Васу да одбијем –сви су изговарали. И никада му није био проблем да нађе чланове жирија, учеснике различитих програма, чланове одбора. Волонтере –наравно. Краљевачка Повеља, један од најугледнијих књижевних часописа у нас, са полувековном традицијом, почео је да излази 1971. у Културно –просветној заједници општине Краљево. Васа је у редакцију часописа који се рађао, окупио сам врх краљевачке стваралачке елите: Страхињу Војиновића, Јована Марковића, Радомира Станића, Велизара Недовића... и све до 1983. налазио начине да часопис одржи континуитет излажења. Слика четврта или како се ово постиже „Мој живот је био рад. Организацију сам учио у војној школи –исти је систем. Направи се цела стратегија, дају задужења. Волео сам акцију, волео сам да радим и волео сам да радим са људима. Водила ме увек и велика љубав према мом граду, према Краљеву... Кренем од једне идеје, а онда су се идеје шириле, сустизале.. Паралелно сам радио у две –три организације, имао неколико функција, био члан разних одбора.. Радим, дођем кући, па наставим да радим. За 40 година, можда сам укупно био два месеца на одмору.

Само једном сам био на мору. Никада нисам ишао на боловање.“

Слика пета –признања

Милан Матијевић: „Васа је увек бежао од медијске пажње и признања –друге је гурао у први план и предлагао, веровао је да треба истаћи људе који заслужују, а он се склањао.“ Па ипак, тешко је набројити колико је плакета, диплома, захвалница добио.... Од Краљева –диплому Заслужног грађанина.

Слика шеста –Завичајно друштво Краљево

У Друштву је стекао још један пензијски стаж. Дуго је имао идеју о удружењу завичајаца. Иницијативни одбор се састао 14. јуна 1991. у Плавој сали хотела Турист: угледни привредници, друштвено –политички, културни радници.... Циљеви су били јасни: окупити Краљевчане све и свуда и бити од користи своме граду. Васа –секретар Друштва. Тада је све своје стечене капитале: познанства са људима, организаторско искуство, време –ставио на располагање Друштву, и свему дао лични печат. „Мој став је био да су сви житељи Краљева и сви рођени у њему чланови Завичајног друштва, а само неки су и званично учлањени“ истицао је. Друштво је имало 1.200 чланова, своју фолклорну секцију, оркестар... Васо је све покретао, иницирао: оснивање подружница у Београду и Новом Саду, дружења, путовања, програме, концерте, предавања, хуманитарне акције, издавање књига завичајних аутора и књига о завичају, формирање Завичајне библиотеке у Београду; иницијативе да се у званични календар града уврсти 19. април као Имендан Краљева; давање имена Радослава Веснића Краљевачкој библиотеци, постављање спомен –плоче Мири Траиловић у

Краљевачком позоришту... Све је почињало на састанцима: Имам идеју –а идеје нереалне, а сјајне. Није признавао равнодушност, незаинтерсованост... Идеје су пљуштале, организација прецизно испланирана. И што је веома важно: сви људи укључени. Безброј одбора у Друштву, свако има своја задужења, свако је важан и треба да да свој допринос. А све са истим циљем: окупити Краљевчане, подсетити их на завичај, указати да су свом завичају потребни и да се њима поносимо. Никада није био проблем да се одазове прва лига музичара из Краљева (небројено пута је Снежана Ђуришић наглашавала да је захвална Васу за почетак каријере, Снежана Ђердан такође).

Слика седма –Васа и Новица, односно: никада више неће бити исто

Крај 2019. Васа иницира де се окупимо, онако, неформално. И иначе, користио је сваку прилику да нешто прославимо, да се попије која чашица, поприча... Сазива Управни одбор –касни се са свим акцијама, не иде нам око Одбора за науку... Долази и Новица са хармоником, ту је за песму оран Раша.. Зорица, као и увек, спремила ђаконије. И убрзо, састанак се петвара у славље, у концерт најлепше музике.. Расположени, чланови Одбора стављају новац на хармонику. Васа сваки час устаје, хитро узима сваку новчаницу која је додирнула хармонику. Каже: Ово је прилог за Друштво! Паре су га хтеле –како је сам тврдио. За програме и акције: „Никад ми није био проблем да нађем паре... Као и што никад нисам за себе узимао. Дотле се дошло да ме срећу људи, директори јаких предузећа у Краљеву и сами питају: „Васо, јел ти требају паре?“ Све сам радио професионално, само нисам наплаћивао!

Слика осма

Крај 2020. године. Корона, све је стало. Иако је на Скупштини завичајног друштва инсистирао да буде само почасни секретар, Васа је у канцеларији, на радном месту, сав ужурбан. Послови не смеју да трпе! Неактивни смо, а ближи се јубилеј. Прозива нас редом телефоном: „Па шта је с тобом, ништа не радиш!“ +Слика испред ове: од куће, до лифта у некадашњем Дому друштвених –сада Пословном центру Мелос, га довози син , лифтом га прати до првог спрата, а онда полако до канцеларије. Ту је, већ на своме!

Слика завршна: Није дочекао 100 рођендан, нисам испунила обећање да му умесим Васину торту Преслишавам се шта сам све од Васа научила: најпре, да све креће од идеје. Најбоље од неке која је велика, нереална, па докле стигнемо. Онда се све испланира до детаља, покрену се људи, одреде задужења као у војсци, ништа не препушта случају... А иза те идеје иде друга, никад се не стоји.. Кад боље размислим, прихватила сам и оно у чему је претеривао, што ме је некада нервирало: да се на посао не касни –то је само ружна навика; не брука се и не кокошари, (дневница се не узима ако ти до прописаног времена макар један минут недостаје); да се сујета склања –не истиче се ја већ ми, да се уважава онај ко боље зна... И најважније: никад се не одустаје! Иако смо се сви надали и очекивали, Васа није дочекао 100 рођендан! У пензију никада није отишао. Нама је оставио бројна задужења и обавезу да наставимо. Да увек имамо на уму његов прекор који му је био готово узречица: „Господе Боже, па ви ништа не радите!“ Драгана Типсаревић

ОпиЕдслучајнопутујукрозвремесаострваГалапагос1835. доданашњегШангаја. Уконфузијисе пробијајукрозградидолазедоужасавајућеготкрићадајеврстакојој припадајуубрзоизумрла. Анимирана породична авантура у 2Д формату, синхронизована на српски језик, траје шест минута краће од сат и по, а Дејвид Сливермен и Рејмонд С. Перси су је режирали према сценарију који су написали Џоел Х. Коен, Џон Фринк и Роб ЛеЗибник. Водеће улоге тумаче Адам Дивајн, Рејчел Блум, Кен Џонг

сдвострукимитрострукимагендама, сама, безидеологије, алиодлучнада себориипреживи. Трилер у 2Д формату, и трајању које за десет минута премашује два сата, Недељко Ковачић је режирао према сценарију који је написао са Кристином Ђуковић и Данком Милошевић. Водеће улоге тумаче ЈованаСтоиљковић, ПетарЗекавица, Никола Којо, БојанЖировић, Александар

Ваканђаниизналазеноварешења.

авантура у 2Д формату траје сто шездесет један минут, а настала је у режији Рајана Куглера према сценарију који је написао са Џое Роберт Колом. Водеће улоге тумаче Летиша Рајт, Данаи Гарира, ЛупитаНајонг‘о, ЕнџелаБасет и ВинстонДјук а филм је се приказује још вечерас у пројекцији која почиња два сата пре поноћи.

На репертоару Биоскопа “Кварт”

Терифајер 2 Серијски убица, језиви кловн Арт, враћа се тачно на Ноћ вештица а, вођен демонским привиђењем, овог пута циља тинејџерку и њеног млађег брата. Кад нестају линије између стварности и невиђене ноћне море, а број мртвих тела расте, брат и сестра откривају мрачну породичну тајну која може да их спасе и стану у крај Артовој владавини терора. Хорор у 2Д формату,који траје осамнаест минута дуже од два сата,Демиен Лион је режирао према сопственом сценарију а главне улоге поверио Дејвиду Хауарду Торнтону, Џени Кенел и Лорен ЛаВери. Филм се приказује до 23. новембра,а пројекције почињу у 22 сата.

Како филм садржи сцене графичког насиља,и бруталне приказе хорора, гледаоцима слабог срца и желуца, склоним вртоглавицама, саветује се изричит опрез,јер је већ било бројних случајева падања у несвест и повраћања током пројекције у биоскопима.

Почелајесезонаславаикаоштоје кодвећине, крснаславајеједанодважнијихпородичнихдогађајаутокугодине. Поредславскогколачаижита, свакадомаћицаразмишљаиопредјелу, какоштолепшедагааранжира, далибимоглаовегодинедагадопунинекимновимпредјеломитд. Зато вамданасдоносимновирецепт, ролаткојићевамулепшатисваваша славља, несамославе, аверујтедаће гостипрвоњегадапримете, ависе припремитедаћевамтражитирецепт.

пожељи. Премажитепрекосираиуролајте, аондаролатувијтеуистипапирзапечењеипребацитеуфрижидердасе хладидокприпрематечедарсир. Наплеходрернеставитепапирза печењепасложителистовечедарсирапреклапајућиихпо1 цм. Пецитена 100 °Цоко5 минута. Наконтогвременаизвадитеплехизрернеискините папирзаједносасиром. Оставите5 минутадасепрохладиизатовреме припремитефил.

Ублендерусјединитеобаренајаја, 150 гкремсираикиселекарставчиће. Зачинитесољуибиберомпо укусу.

Премажитепрекосира, паизфрижидераизвадитепретходниролати ставитекакојеприказаноувидеу. Све заједноуролајте. Увијтеупапирили стречфолијуиоставитедасехлади23 сатааондаисецитенапарчад1 цм ширине. Напомена: Уместоементалераможетекориститинекидругижутисир пожељи.

284 —Диоклецијан изабран за римског цара. Његовим доласком на престо започиње период познат као Позна антика

1780 —Велика Британија је објавила рат Холандији, након што је утврдила да холандски бродови снабдевају америчке побуњенике француским и шпанским оружјем.

1818 —Јужноамерички револуционар и државник Симон Боливар објавио је независност Венецуеле од Шпаније.

1873 —Два града на десној и левој обали Дунава, Будим и Пешта спојени су у један и формирали мађарску престоницу Будимпешту.

1917 — Украјина је проглашена републиком. Почела је бици код Камбреја у Првом светском рату.

1918 —Српска војска је ослободила Сплит.

1923 —Гарет Морган је патентирао први аутоматски семафор.

1924 —У Турској је угушена побуна Курда, чија је територија уговором у Лозани после Првог светског рата, подељена између неколико држава. 1945 — У Нирнбергу је пред Међународним војним судом почело суђење нацистичким ратним злочинцима у Другом светском рату, на којем је први пут у историји један међународни форум осудио агресију као злочин против човечанства и казнио виновнике. После десет месеци, 12 оптужених осуђено је на смрт, тројица на доживотну робију, четворица на затвор од 10 до 20 година, а тројица су ослобођена. Савезничка Контролна комисија дала је дозволу за пресељење шест ми-

лиона Немаца из Аустрије, Пољске и Мађарске у Западну Немачку. 1952 —Први званични путнички лет преко Северног пола из Лос Анђелеса у Копенхаген. 1959 — Генерална скупштина УН је усвојила Декларацију о правима детета, којом су прокламована једнака права за сву децу, без обзира на расу, веру, порекло и пол. У Стокхолму су Велика Британија, Норвешка, Шведска, Данска, Аустрија, Португал и Швајцарска потписале конвенцију о формирању ЕФТА (Европско удружење слободне трговине). 1980 —У Кини је почело суђење “четворочланој банди”, коју је предводила Ђанг Ћинг, удовица председника Мао Цедунга. Они су оптужени за издају и злочине током Културне револуције 1966-76.

1980 —Језеро Пењор у Луизијани је нестало када су рудари који су тражили нафту случајно пробушили таван подземног рудника соли. 1991 —У Вуковару, ЈНА је одвела око 260 особа из болнице у правцу пољопривредног добра Овчара, после чега им се губи траг .[1] 1995 —На председничким изборима у Пољској кандидат левице, бивши комуниста Александар Квасњевски победио је дотадашњег шефа државе Леха Валенсу.

и телевизији да почну са емитовањем емисија на, раније забрањеном, курдском језику, што је корак напред ка чланству у ЕУ. 2003 —У експлозији аутомобилабомби у Истанбулу у близини британског конзулата и испред представништва лондонске банке ХСБЦ, погинуло је 27 особа, међу којима је и генерални конзул Велике Британије Роџер Шорт, а више од 450 људи је повређено.

станице.

—На општим изборима у Данској социјалдемократе су први пут

80 година изгубиле власт. Победили су либерали Андерса Фога Расмусена. 2002 —Савет за радиодифузију Турске предложио је државном радију

21. новембар

1386 —Тамерлан је заузео и опљачкао грузијску престоницу Тбилиси, одвевши краља Баграта V у заробљеништво.

1783 —Французи Франсоа Пилатр де Розије и Франсоа Лоран извели први успешан лет балоном напуњеним топлим ваздухом, за 25 минута прелетевши раздаљину од 8 km изнад Париза.

1806 —У намери да економски сломи противника, Наполеон Бонапарта објавио Берлински декрет о блокади Велике Британије, уз забрану пристајања британских бродова у све европске луке.

1877 —Томас Едисон објавио изум фонограф.

1916 —Путнички и брод болница ХМХС Британик потонуо је за 55 минута код острва Кеа у Грчкој, након наи-

ласка на мину или након торпедовања. Од 1065 путника на броду 30 је погинуло, а 1035 се спасило.

1937 —Основана Музичка академија у Београду. 1973. добила статус факултета.

1938 —Немачка окупирала Судетску област у Чехословачкој и прикључила немачком Рајху.

1963 —Римокатолички Други ватикански сабор је одобрио употребу локалних језика у црквеним обредима уместо латинског.

1974 —У експлозијама које су у два паба у енглеском граду Бирмингему подметнули припадници Ирске републиканске армије погинула 21 особа, 162 повређене.

1977 —У југоисточној Индији циклон усмртио око 3.000 људи, огромни таласи збрисали читава села.

1994 —Авијација НАТО-а с 36 бомбардера из база у Италији извршила напад на аеродром Удбине. Напад уследио након писмо председника Хрватске Фрање Туђмана упућено Уједињеним нацијама у ком оптужује крајишке Србе да са тог аеродрома нападају Босну и Херцеговину. Највећа ваздушна операција НАТО-а од оснивања, 1949. 1995 — Аргентина Италији изручила нацистичког официра Ериха Прибкеа, одговорног за масакр 335 цивила у Другом светском рату. После тронедељних преговора, у војној бази Рајт-Петерсон у граду Дејтону, у САД, председници Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије Фрањо Туђман, Алија Изетбеговић и Слободан Милошевић парафирали мировни споразум којим је окончан рат у БиХ. 2000 —Нападом на полицијску станицу у селу Кончуљ, а у ком су погинула четири припадника српских снага безбедности, обновљени сукоби наоружаних Албанаца и српских снага у Копненој зони безбедности на југу Србије. 2002 —Међународни тужилац на Косову и Метохији Антони Рич подигао оптужницу против некадашњег команданта ОВК Рустема Мустафе и три бивша припадника ОВК за ратне злочине на Косову од августа 1998. до средине

јуна 1999. 2004 —У Украјини одржан други круг председничких избора, после којих су, због изборне крађе, на улицама Кијева избили протести више хиљада присталица кандидата опозиције Виктора Јушченка. Вишедневна криза у земљи окончана 3. децембра, када је Уставни суд донео одлуку о поништењу другог изборног круга новим изборима 26. децембра. На тим изборима Јушченко изабран за председника. 2011 —Изашао је први албум групе Ван дирекшон, под називом Up All Night.

2013 —У Украјини су почели масовни протести након што је председник Виктор Јанукович суспендовао потписивање споразума о асоцијацији Украјине и Европске уније.

22. новембар

498 —Након смрти Анастасија II, и Симах и Лаврентије су изабани за папу, изазвавши раскол који је трајао до 506.

1220 —Крунисан је Фридрих II, цар Светог римског царства. Фридрих је приликом крунисања обећао папи Хонорију III да ће покренути (пети) Крсташки рат. Поход је започео 1228. године.

1497 —Тражећи морски пут у Индију, Португалац Васко да Гама постао први морепловац који је опловио Рт добре наде.

1699 —Данска, Русија, Саксонија и Пољска, после победе над шведском војском, потписале споразум о подели Краљевине Шведске.

1718 —Пират Црнобради је убијен у борби након што су се код обале Северне Каролине на његов брод укрцали британски морнари.

1842 —На планини Сент Хеленс у америчкој држави Вашингтон избила ерупција, прва вулканска ерупција у САД чији је датум избијања забележен.

1868 —Одржана прва позоришна представа у Београду, у згради на Варош-капији. Изведен комад „Ђурађ Бранковић“ Карла Оберњика.

1943 —У Либану проглашена неза-

висност. Укинут мандат Француске над државом, од 1. јула 1920. Арапске земље, Уједињено Краљевство и САД одмах признали независност Либана, француске трупе споразумно напустиле земљу 1946.

1963 —У Даласу су убијени председник САД Џон Кенеди и полицајац Џеј Ди Типит. Гувернер Тексаса Џон Конали је био тешко рањен, али је преживео.

1963 —Потпредседник САД Линдон Џонсон је положио заклетву као 36. председник САД.

1972 —Председник САД Ричард Никсон укинуо, после 22 године, забрану путовања бродова САД и авиона у Кину.

1974 —Генерална скупштина УН дала статус посматрача Палестинској ослободилачкој организацији.

1975 —Два дана након смрти Франциска Франка, Хуан Карлос I је проглашен за краља Шпаније.

1977 —Англо-француски путнички авион Конкорд почео редован саобраћај између Европе и Америке. Редовни летови успостављени после две године правних расправа због буке коју тај авион производи.

1989 —У Бејруту убијен председник Либана Рене Муавад, док је пролазио кроз град у свечаној поворци поводом Дана независности. У бомбашком нападу погинуло још 16 људи. 1990 —Маргарет Тачер је због неслагања у својој Конзервативној странци поднела оставку после више од 11 година на премијерском месту. 1992 —Поморско-ваздухопловне снаге НАТО-а и западноевропске уније почеле контролу бродова у међународним водама Јадранског мора у циљу онемогућавања снабдевања Југославије нафтом и другим стратешким материјалима. 1995 —После потписивања Дејтонског споразума којим је окончан рат у Босни и Херцеговини, Савет безбедности УН суспендовао економске санкције Југославији и почео укидање ембарга на оружје чланицама СФРЈ. Југославија под економском блокадом била 1.253 дана, од 31. маја 1992. 2001 —Парламент Турске одобрио

ревизију 75 година старог грађанског закона, на основу које би жене и мушкарци били равноправни.

2002 —Нигерија одлучила да такмичење за Мис света не буде одржано у тој држави, због муслиманско-хришћанских сукоба у којима је погинуло најмање 215 људи.

2004 —У Украјини су почеле демонстрације против наводног намештања на председничким изборима између актуелног премијера Виктора Јануковича и кандидата опозиције Виктора Јушченка.

2005 —Ангела Меркел је ступила на дужност и тако постала прва немачка канцеларка у историји.

2013 —Завршено Светско првенство у шаху 2013. у индијском граду Ченију. Након десет партија победио је Карлсен са резултатом 6½:3½.

23. новембар 1174 —Саладин улази у Дамаск, и припаја га под своју контролу. 1248 —Освајање Севиље од стране хришћанских трупа предвођених краљем Фердинандом III од Кастиље. 1531 —Миром у Капелу завршен други грађански рат у Швајцарској. Римокатоличке области признате као део Швајцарске Конфедерације. 1831 —Дводневни штрајк лионских ткача прерастао у организован устанак лионских радника. Устаници заузели кључне пунктове у Лиону и успоставили привремену владу. Њихови захтеви за повећање надница нису прихваћени, а војска почетком децембра угушила устанак. 1889 —У салону Пале ројал у Сан Франциску постављен први џубокс. 1891 —Деодорода Фонсека, вођа преврата 1889. којим је оборено Бразилско царство, први председник Бразила, због сукоба с Конгресом присиљен да напусти положај. 1914 —Мексичка револуција: последње америчке јединице су повучене из Веракруза, којег су биле заузеле пре седам месеци као одговор на Тампико аферу. 1932 —Спајањем краљевстава Неџд и Хиџаз формирана Краљевина

Саудијска Арабија, с краљем Абдулом Азиром ибн Саудом.

1961 —Доминиканска Република променила назив главног града Сиудад Трухиљо у Санто Доминго.

1971 —Кина је постала стална чланица Савета безбедности Уједињених нација.

1980 —У земљотресу који је погодио град Еболи у јужној Италији погинуло 2.735 особа, повређено најмање 7.500.

1983 —СССР напустио разговоре о ограничењу наоружања у Женеви у знак протеста због размештања крстарећих ракета САД у Европи.

1989 —Око 300.000 људи се окупило на централном тргу Вацлавске на-

мести у Прагу захтевајући демократске реформе у Чехословачкој. 1996 —Отети етиопски „Боинг 767” са 163 путника и 12 чланова посаде је пао у море близу Коморских острва пошто је остао без горива, при чему је погинуло 125 особа. 1999 —Председник САД Бил Клинтон стигао на Космет, где је посетио америчку војну базу Бондстил код Урошевца и разговарао с представницима Срба и косовских Албанаца. Клинтон од Албанаца тражио да опросте Србима и поручио им да је време за борбу прошло. 2001 — У сукобима Израелаца и Палестинаца на Западној обали убијен вођа војног крила Хамаса Махмуд Абу

Ханод.

Трибунал у Хагу подигао трећу оптужницу против бившег председника Југославије Слободана Милошевића, за геноцид у Босни и Херцеговини. Милошевић раније оптужен за злочине на Косову и Хрватској.

2002 —Нови премијер Пакистана Мир Зафарула Кан Џамали положио заклетву и формално успоставио цивилну власти после трогодишње војне диктатуре.

2003 —Под притиском демонстраната и опозиције, дугогодишњи председник Грузије Едуард Шеварнадзе поднео оставку због оптужбе око фалсификовања изборних резултата.

2011 —Арапско пролеће: После 11 месеци протеста у Јемену, председник Јемена Али Абдулах Салех је потписао споразум о преносу овлашћења на потпредседника, у замену за правни имунитет.

2021 —Најмање 46 људи погинуло је у саобраћајној несрећи након што се путнички аутобус из Северне Македоније запалио у Бугарској.

24. новембар

1642 —Холандски морепловац Абел Јансон Тасман јужно од Аустралије открио острво и назвао га Ван Дименова Земља, касније њему у част названо Тасманија. 1859 —Објављена књига енглеског природњака Чарлса Дарвина „Порекло врста“. Његова револуционарна теорија еволуције изазвала велике контроверзе у научним круговима, а црквени се уплашили да ће књига подрити религијска веровања о постанку света. Тај дан се обележава и као Дан еволуције. 1896 —Основан Педагошки музеј (Београд) 1918 —Срем одлучио да се присаједини Србији. 1941 —Почела немачка офанзива на град Ужице, у Другом светском рату. Одступницу главног дела партизанских снага чинио Раднички батаљон. Немци заузели град крајем новембра, а током борби на Кадињачи, 14 километара западно од Ужица, погинуло 180 бранилаца града.

1963 —Два дана после атентата на председника САД Џона Кенедија у Даласу, Џек Руби у полицијској станици убио, из револвера, Лија Харвија Освалда, осумњиченог за атентат.

1974 —Председник САД Џералд Форд и совјетски лидер Леонид Брежњев у Владивостоку постигли привремен споразум о ограничењу офанзивног стратешког нуклеарног оружја.

1976 —Земљотрес разорио град Мурадије и на стотине села на истоку Турске. Погинуло око 5.300 људи, а 50.000 остало без домова.

1989 —Под притиском масовних демонстрација у Прагу, комплетно руководство Комунистичке партије Чехословачке поднело оставке, укључујући генералног секретара Милоша Јакеша. На место генералног секретара партије дошао Карол Урбанек.

1991 —Проглашена трећа Дубровачка република као одговор на хрватски сепаратизам од Југославије.

1992 —На југу Кине срушио се путнички авион „боинг 737”. У најтежој несрећи у историји кинеског ваздухопловства живот изгубила 141 особа, сви путници и чланови посаде.

1995 —Ирци на референдуму тесном већином изгласали легализацију развода брака.

1998 — Председник Југославије Слободан Милошевић сменио начелника Генералштаба Војске Југославије, генерал-пуковника Момчила Перишића.

Генерал Емил Лахуд, први председник Либана после окончања 15-годишњег грађанског рата у тој блискоисточној земљи, преузео дужност шефа државе. 2000 — Око 900.000 људи протестовало на улицама

распада СФРЈ.

2003 —Врховни суд у Глазгову, у Шкотској, на 27 година затвора осудио либијског обавештајца Абдела Басета Али ал Меграхија, 2001. проглашеног кривим за учешће у рушењу авиона Пан Ама на лету број 103 изнад језера Локерби у Шкотској, 1998.

25. новембар

1120 —Вилијам Аделин, једини законити син енглеског краља Хенрија I се удавио након бродолома Белог брода, што је довело до осамнаестогодишњег грађанског рата. 1491 —Окончан је Гранадски рат потписивањем мира и Гранаде између Краљевине Кастиље и Арагона и Гранадског емирата.

1783 —Последњи британски војници су напустили Њујорк, након завршетка Америчког рата за независност.

1795 —Последњи пољски краљ Станислав Поњатовски је био присиљен да абдицира након Трећа деоба Пољске.

1884 — У Сент Луису у америчкој држави Мисури Џон Мајенберг патентирао је млеко у праху. Отворен је први течај енглеског језика у Великој школи у Београду. 1915 —Врховна команда српске војске у Првом светском рату донела је одлуку о повлачењу трупа преко Црне Горе и Албаније.Након окончања дејства у долини Велике и Јужне Мораве(Битка на Морави (1915)),у повлачењу војника праћених избеглицама, живот је изгубило више од 240.000 људи. На Крф је савезничким бродовима пребачено 135.000 војника, који су опорављени и реорганизовани наставили борбе на Солунском фронту наредне године. 1918 —Велика скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Новом Саду донела одлуку о присаједињењу Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији. 1936 —Немачка и Јапан су потписале Антикоминтерна пакт којим су се

обавезале на борбу против ширења комунизма.

1941 —Погинуло је 848 британских морнара када је немачка подморница потопила британски ратни брод “Барам” у Другом светском рату. 1943 —У Мркоњић-Граду је одржано прво заседање Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Босне и Херцеговине. 1952 —У позоришту у Лондону је први пут изведена Мишоловка Агате Кристи, која непрекидно изводи више од 60 година. 1965 —Војним ударом под вођством генерала Жозефа Мобутуа у Конгу је збачен са власти председник Жозеф Каса-Вубу. Касније је проглашена Демократска Република Конго, 1971. назив је промењен у Република Заир, а њен председник је узео име Мобуту Сесе Секо. 1969 —Члан “Битлса” Џон Ленон вратио је титулу Реда Британске Империје коју му је 1965. доделила краљица Елизабета II, у знак протеста због подршке Велике Британије агресији САД у Вијетнаму и британске политике у нигеријској провинцији Бијафра. 1970 —Јапански писац Јукио Мишима, је починио јавно ритуално самоубиство (харакири), у знак протеста против “вестернизације” Јапана. 1975 —Суринам добио независност од Холандије 1992 —Парламент Чешке је гласао за поделу Чехословачке на посебне државе Чешку и Словачку од 1. јануара 1993. 1996 —Више од 100.000 људи протестовало је улицама Београда због судског поништавања победе опозиционе коалиције “Заједно” на локалним изборима, оптужујући председника Слободана Милошевића да је покрао изборе. 2001 —Америчка компанија “Едвансд сел технолоџи” саопштила је да је клонирала људски ембрион. Према изјави научника достигнуће ће бити коришћено у медицини, а не за клонирање људског бића.

2002 — Председник Црне Горе Мило Ђукановић поднео је оставку. Дан касније предложен је за мандатара нове црногорске владе. УНМИК преузео контролу над општинском администрацијом у север-

ном делу Косовске Митровице, коју су до тада контролисали Срби. Тиме је након три године и пет месеци међународна заједница успоставила власт на читавој територији Косова. 2013 —Изашао је трећи албум гру-

пе Ван дирекшон, под називом Midnight Memories.

26. новембар

1703 —У дводневној „Великој олуји“ у јужној Енглеској погинуло је најмање 8.000 људи.

1865 —Објављена је књига Луиса Керола „Алиса у земљи чуда“ 1880 —Велике силе су присилиле Турску да Црној Гори преда Улцињ, који су Црногорци заузели у рату од 1876. до 1878.

1914 —У Првом светском рату експлодирао је британски ратни брод „Булворк“, док је у њега укрцавана муниција. Од 750 чланова посаде преживело је само њих 12. 1918 —Велика народна скупштина у Подгорици је одлучила да се са престола збаце Петровићи Његоши и да се краљевина Црна Гора присаједини краљевини Србији. 1922 —Отворена је гробница фараона Тутанкамона, коју је у Долини краљева код Луксора открио енглески археолог Хауард Картер. Картер и лорд Карнавон били су први људи који су ушли у гробницу после више од 3.000 година, када је у њу положен фараон. 1940 —Немци су у окупираној Варшави у Другом светском рату почели да ограђују део града од којег су направили гето за око пола милиона пољских Јевреја. 1941 —Шест јапанских носача авиона у великој тајности испловило ка америчкој луци Перл Харбор.

1942 —У Бихаћу је у Другом светском рату основано Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије, а 54 делегата су изабрала Извршни одбор АВНОЈ-а са др Иваном Рибаром на челу. 1949 —У Индији је прихваћен устав којим је Индијска Унија постала република у оквиру британског Комонвелта. Устав је ступио на снагу у јануару 1950. 1965 —Француска је лансирала први вештачки сателит.

1967 —Народни ослободилачки фронт прогласио је у Адену Народну Републику Јемен (Јужни Јемен), након 128 година британске колонијалне владавине.

1978 —Ирански верски лидери и политичари, у настојању да оборе шаха Резу Пахлавија, прогласили су генерални штрајк који је парализовао живот у Ирану.

1979 —Међународни олимпијски комитет гласао је да се, после 21 године одсуства, Кини обнови чланство у тој организацији.

1986 —Од иранске ракете која је пала у ирачки главни град Багдад у Ирачко-иранском рату погинуло је 48 цивила.

1987 —Тајфун је на Филипинима разорио око 14.000 кућа, погинуло је 270 људи.

1990 —Савет безбедности УН је одобрио мировни план за Камбоџу.

1993 —Први генерални штрајк у Белгији после готово пола века парализовао је привреду и саобраћај и приморао владу на преговоре са синдикатима.

1998 —У заједничкој декларацији током посете кинеског председника Ђанга Цемина, Јапан је изразио дубоко кајање због акција које је предузео у Кини у Другом светском рату.

2000 —Бивши председник СР Југославије Слободан Милошевић је на ванредном конгресу Социјалистичке партије Србије поново изабран за председника партије. Милошевић је у јуну наредне године изручен Међународном суду за ратне злочине у Хагу. 2001 —Непалски краљ Ђанендра објавио је ванредно стање у земљи након тродневних немира, током којих је убијено најмање сто људи, а које су изазвали припадници маоистичког герилског покрета у покушају да свргну монархију са власти. 2009 —Радикалка Гордана Поп-Лазић на седници скупштине Србије гађала ципелом председавајућу Гордану Чомић.