Kraljevski MagazIN

ситуацији кад чак осамдесет пет одсто комуналног отпада завршава на депонијама, којих у Србији има више од три хиљаде,логичним се чини залагањеда дивље депоније постану прошлост. Због тога оптимистички делује указивање на први приоритет Савеза за заштиту животне средине Националне алијансе за локални економски развој да у потпуности развије систем примарне селекције, односно културу раздвајања отпада у домовима, како се не би стварала нова сметлишта. Путем ка том циљу оцењена је боља сарадња са локалним самоуправама и постављање више рециклажних контејнера, како би грађанима понудили избор за

здравије окружење. У Савезу потврђују да ће масовнија рециклажа, кроз ширење сакупљачке мреже и изградњу инфраструктуре, увођење депозитног система за амбалажни отпад и усвајање Програма развоја циркуларне економије, као основе за решавање еколошких проблема,бити главни приоритети које ће, у циљу спровођења зелене агенде, заговарати пред Владом Србије.Како тренутни износи не подстичу велике загађиваче да смање штетне емисије гасова,и нису сразмерни количини загађења,Савез ће, у циљу смањења загађења ваздуха,предложити и унапређење политике наплате еколошких такси и накнада. Из Националне

алијансе стиже обећање да ће у фокусу чланова ове асоцијације бити чистије реке, а решење се види у строжим надзорима предузећа која отпадне воде испуштају директно у реке и језера, без претходне обраде. Процењује се да би Србија, како би достигла развијене европске земље и испунила захтеве Европске уније, неопходно да у очување животне средине уложи више од десет милијарди евра, од чега око три милијарде у инфраструктуру за рециклажу отпада.То је повод да у Министарству за заштиту животне средине најавеусвајање измена Закона о управљању отпадом крајем ове или почетком следеће године, али и изградњу нових регионал-

них центара. У Министарству очекују да на агенди активности у наредном периоду место нађе увођење депозитног система, али и да се овој теми приступи изузетно озбиљно како се не би десило да се наруши перспективни систем чија је изградња започела. Агенција за заштиту животне средине је током минуле недеље објавила Извештај о управљању отпадом у 2021, према коме је количина отпада који се прикупља на правилан начин од 2016. порасла са четрнаест на четрдесет два одсто. Упркос томе анализа стања у овој области потврђује да је од хиљаду сто седамдесет очишћених дивљих депонија, на девет стотина осамдесет седам настављено одлагање

отпада. То је и разлог због кога Агенција за заштиту животне средине подржава приоритете Националне алијансе за локални економски развој у овој области уз нагласак да се главни изазови управљања отпадом у Србији још увек односе на обезбеђивање добре покривености и капацитета за пружање услуга, као што су сакупљање, транспорт и санитарно одлагање отпада. Подједнако важном у спровођењу зелене агенде оцењене су јавне набавке, у којима ће Национална алијанса радити на увођењу еколошких критеријума са циљем да барем половина буде зелена. У том циљу, уз подршку Шведске агенције за међународни развој и сарадњу, већ су израђени водичи

и

критеријуми за набавке јавне расвете, изградње путева, зграда, канцеларијског материјала и електричних возила у јавном превозу а ови критеријуми би, по угледу на Словенију, временом требало да постану обавезни. Чланови Савеза за заштиту животне средине изабрали су ново руководство овог тела које ће у наредне две године водити директорка Екостар Пак Бојана Перић. Потпредседници у новом сазиву биће директор компаније Veolia WaterSolu ons& Technologies Небојша Грбушић, менаџерка за јавне и регулаторне послове у компанији Кока-Кола ХБЦ Тиса Чаушевић и директор одрживог развоја у компанији Тетра Пак и Драган Рајковић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

ЛАДА СРБИЈЕ

плата, проширење закона о ангажовању сезонских и повремених радника на грађевинарство, туризам, угоститељство и послове помоћи у кући, као и уређење статуса нестандардних и флексибилних облика рада. У Савезу за фер конкуренцију, који окупља педесет једну компанију и институцију са више од четрдесет једне хиљаде запослених,оцењују како би усвајање новог програма за сузбијање сиве економије требало да буде приоритет Владе Србије. Савез је,као део Владине стручне групе, већ допринео дефинисању мера тог стратешког документа, а додатни допринос даће новом проценом обима сиве економије у Србији по неколико различитих метода. Рад на новом Програму за сузбијање сиве економије и промовисању фер услова пословања значајним оцењују и у Министарству унутрашње и спољне трговине,уз подсећање да ће у сарадњи са Националном алијансом и члановима Савеза у наредне две године посебну пажњу усмерити на даље

унапређење инспекцијског надзора као начина за сузбијања сиве економије. У Мнистарству потврђују жељу за доследним јачањем превентивно-саветодавне улоге инспекције, спречавању и сузбијању нелегалне трговине у различитим облицима. То је и разлог да сви расположиви капацитети буду искоришћени како би се додатно подстакло информационо повезивање еИнспектора са другим органима надлежним за сузбијање сиве економије. Са седнице Савеза поручено да је, у циљу смањења пореског оптерећења плата, потребно размишљати у правцу постизања веће прогресивности опорезивања и могућем укидању доприноса за здравствено осигурање, како би се постигло значајније растерећење. Додатном мером за смањење сиве економије, и једим од приоритета Владе, оцењује се реформа система непореских намета и укидање парафискала, а првим кораком ка том циљу успостављање јавног регистра свих такси, накнада и других дажбина. Национална алијанса за локални економ-

ски развој је токомпрошле године развила регистар у коме је, на републичком и локалном нивоу, евидентирано више од две хиљаде намета смештених у више од две стотине закона и дупло више подзаконских аката. Посебно важном мером у сузбијању сиве економије оцењено је подстицање безготовинских плаћања што је повод да Савез подржи Канцеларију за информационе технологије и еУправу у успостављању могућности овог начина на више од четири стотине шалтера јавне управе, а наредни корак биће даље проширење прихватне инфраструктуре. Због тога је најављено лансирање ПОС програма у оквиру Националне иницијативе за безготовинско плаћање, у оквиру којег ће решењима за онлајн продају бити опремљено до двадесет пет хиљада продајних места предузетника, малих и средњих предузећа и шалтера институција,чиме би број прихватних места био повећан за више од петине. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

М

еђународни дан предузетница, који се обележава 19. новембра, оцењен је као прави тренутак да се најави активнији наста-

вак борбе за изједначавање права трудница и породиља предузетница са правима жена које су са послодавцем склопиле уговор о раду. То је повод да

удружење „Маме су закон“ у оквиру пројекта „Вратимо се на почетак –Парламент као основа владавине права“, у сарадњи са иницијативом Отворени

ОРА БИТИ ЗДРАВА

парламент организације Црта и финансијску подршку Европске уније,започне кампању за измену Закона о здравственом осигурању у делу који се односи на положај предузетница које имају потребу да отварају боловање или морају да одржавају трудноћу. Из овог удружења стиже и потврда да ће кампања под називом „Предузетница мора бити здрава!“ бити реализована у наредних шест месеци. „Маме су закон“већ пет година указују на проблеме у примени закона који уређују питања одржавања трудноће и периода након порођаја и готово свакодневно се боре за права незапослених, запослених, ангажованих радница и оних које самостално обављају делатност. Досадашње искуство у раду на измени прописа сведочи да је вишеструко дискриминисана применом прописа који уређују ова питања група оних које су се охрабриле да покрену

самостално своје бизнисе, које у великој мери доприносе пуњењу буџета, јер желе да остану у земљи и постану мајке. Међу њима су зубарке, књиговође, фризерке, архитектице, програмерке, козметичарке, адвокатице из непосредног окружења и друге предузетнице. Труднице и породиље из ове групације и даље немају право на пуне надокнаде током трудничког боловања, одсуство са посла им није регулисано на начин на који је то учињено за жене запослене код послодавца, немају плаћене доприносе за обавезно социјално осигурање, њихови партнери не могу да преузму бригу о детету док се оне боре да им бизниси опстану, а у случају да се одлуче за рођење трећег детета немају право да две године одсуствују са посла. Маме су закон подсећају да број предузетница у Србија расте, а према подацима из прошле године има их

око сто хиљада међу којима трећина оснивачица привредних друштава. Предузетница које имају између осамнаест и четрдесет година има око четрдесет хиљада, док је број оних које користе право да изостају са посла након порођаја око пет хиљада,уз напомену да су у овом броју и оне које су пре порођаја биле ангажоване на неком од флексибилних уговора. Више од педесет пет хиљада грађана је до сада на платформи Кренипромени кроз иницијативу #ИПредузетницеСуМаме подржало захтеве за измену сета закона који би положај трудница и породиља учинили равноправнијим. У низу оних које је потребно учинити првим кораком оцењује се измена Закона о здравственом осигурању као добром примеру како грађани и цивилно друштво могу преко народних посланика да утичу на измене закона. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

М. Радовановић

ВО ЗАПРЕТИО

ао јединственнародниинструментјужногБалканагусле су најчешће направљенеодјаворовог дрвета. Каоједножичанисрећусе уСрбији, ЦрнојГори, Босни, Херцеговинии Хрватској, а гуслеизЛикеиБосанске Крајинеуглавномимајудвежиценаправљенеодтридесетупреденихкоњскихдлака. То је случајисаструном гудала чијим сеповлачењемпозатегнутимжицамапроизводиизузетно експресиван оштаридраматичанзвук. Музичкакутија јепресвученаживотињскомкожомнакојусенадовезује дугачаквратса изрезбареномживотињском илиптичијом главом, чинећи инструмент закојијепотребновелико умећесвирања. Све док текстови нису записани, гусларису вековима опевавалисве значајније догађајеизнационалне историјеа већинапесамаговорио временимаотоманскевладавинеинационалнеборбезанезависност. Многесрпскеепскепесмезаписанесуи сачуваневећураном19. веку, захва-

љујући у великојмери Вуку Караџићу, а унекимкњигамаипубликацијамасе спомињеподатакдасугуследочекале ФридрихаПрвогБарбаросукадасеу дванестом веку уНишусастао сасрпскимвладаромСтефаномНемањом који му је понудиопомоћукрсташком рату. ТуристичкаорганизацијаСрбијеје 2018. године саопштиладајена13. Међувладиномзаседањукомитетаза нематеријалнонаслеђедонетаодлука којимје„певањеузгусле“ уписанона репрезентативнулистунематеријалногкултурногнаслеђачовечанства Организације за образовање, науку и културу Уједињених нација. Номинацију је, усарадњисаМузиколошким институтом, узподршкуСавезагуслараСрбије, гусларскихудружења, државнихинституција, локалних самоуправа, појединаца, невладиних организацијаистручнихудружења, припремио Центарзанематеријално културнонаслеђеприЕтнографском музејууБеограду.

Певање уз гусле је деценијама тек повременобило присутно и у Краљеву, а одоснивања Друштва гуслара Жича пре двадесет година добило нови замах о чему сведочи и синоћна свечана академија поводом обележавања значајног јубилеја. Била је то прилика за подсећање на 2000. годину кад се у неизвесну борбу за очување културног наслеђа упустило тек неколико ентузијаста, а колико је била успешна најбоље сведочи податак да Друштво данас окупља стотине чланова који се,поред појања,баве неговањем епске поезије и гусларског певања али и хумнитарног рада и развојем националног отрежњења код младих као посебним циљем. Међу бројним активностима којима се обележава две деценије рада Друштва гуслара Жича значајно место заузима изложба фотографија на тридесетак паноа и петнаестоминутни филм који сведоче о делу онога чиме су се бавили његови чланови. У ери у којој су гусле уписане у ли-

сту нематеријалног културног наслеђа човечанства, Друштво гуслара њихову величину и славу већ двадесет године проноси и уздиже на себи својствен начин са циљем да се сачува културно благо и епска поезија као стуб идентитета српског народа, значајан сегмент културне баштине и нематеријалног наслеђа. - Обележити овакав јубилеј у славу гусала,које славе све што је честито и напредно унашој историји,било је једино могуће. Од самог почетка планирано је да се укључимо у акцију и беспоштедну борбу да подмладимо друштво,јер је то услов преношења праксе. Зато смо, уз ослањање на науку и традицију, тражили озбиљан приступ и мислим да смо у томе успели. Кроз бурну енергију која се преливала из дана у дан, из године у годину, ослањајући се на друштвене токове и збивања овог времена,обележавали смовелике и важне догађаје у историји, знатан број историјских личности и важних дешавања. Настојали смо да се

уклопимо у токове цивилизације како бисмоомогућили млађим генерацијама и ововременом човеку даприхвати и усвоји временске норме које гусле са собом носе,и ту смо имали успехакојим смо задовољни икојим се поносимо. Обележавање јубилеја је усмерено према временском систему у коме желимо делима да прикажемо јавности и грађанима наш скромни допринос на микро плану како би будуће генерације инаши наследници имали одакле да наставе. Ми смо заветни спој и зов гусала прихватили најозбиљније. Не знам да ли смо то озбиљно следили али смо имали ту намеру, каже председник Друштва гуслара Радован Пековић уз подсећање на значај обележавања јубилеја као прилике да се представе најбољи гуслари са свих српских простора, сем Србије из Републике Српске, Црне Горе и васколиког српства који су, кроз различите видове уметности, донели са собом географске и националне особености које при-

падају миљеу српског стваралаштва, различитих стилова певања и звукова којеносе њихови гласови инструменти.

Међу најбољима је Бошко Вујачић, потом Милан Мрдовић,Вељко Ђурановић Здравко Кнежевић из побратимског друштва из Плужина, Војо Тепавчевић и бројни други гуслари и певачке групе које плене појавом и одушевљавају посетиоце. Поред бројних гостију на специфичан начин,што до сада није била пракса, хорским певањем уз гусле представио се подмладак Друштва гуслара „Жича“, а специјални гост Бојана Пековић допутовала је из Хелсинкија како би допринела да се важан јубилеј обележи у слављеничком духу. Обележавање јубилеја је прилика да се сведу рачуни протеклог рада и критички процени као би Друштво добило нове смернице да са полетом који га је красио двадесет година понесе још друштвених и социјалних нарамака. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

из Марибора смо

живота у граду. Иако добри познаваоци прилика уовој области његов допринос оцењују непроцењивим Васа најчешће није био спреман да о томе говори. Дуго се оглушивао и на захтеве МагазИНа,а онда је отворио душу и потврдио како током деценија на челу краљевачког аматерског позоришта није примио ни динара надокнаде. Додуше једини хонорар исплаћен му је после првог месеца на месту управника позоришта, након што је смењен претходни, тадашњи директор краљевачке гимназије Драгољуб Ђоковић познатији као Фирга. Хонорар од тридесетак хиљада динара, у висини једне добре плате, изненада је донео благајник позоришта Јанко Семић. Суочен са чињеницом да су на понуђени износ већ плаћени доприноси млади управник је попустио чврсто решен да се у будућности жестоко супростави свакој понуди ове врсте. Показао је то током четрнаест година на челу позоришта које је припремило педесет шест премијера и извело око хиљаду представа. У просторијама позоришта место су нашли Клуб љубитеља уметности и блиблиотека са више од хиљаду позоришних дела и друге литературе одговарајућег садржаја. О значају овог дела активности најбоље сведочи податак да је интерес за литературу показало Стеријино позорје након што су у Краљеву пронађени текстови шездесет

услова

уметничког друштва „Херој Маричић“ са око шест стотина чланова као достојног такмаца тадашњем „Абрашевићу“. У оквиру друштва основаног првих година након Другог светског рата допринос културном животу града давали су велики хор, под управом чувеног руског диригента Михаила Обељовског, и фолклорна секција који су представљали локалну средину на фестивалу омладине Југославије. Обељански је руководио и дувачким оркестром који је у значајној мери допринео музичком животу, посебно на сеоском подручју. -Велику улогу смо одиграли кад смоадаптирали некадашње магацине по селима и претворили их усале домова културе. Искористио сам препоруку Културно-просветног већа Србије да се домови културе врате функцији, па смо обилазили села и мало претили управницима задруга које су биле јаке. У то време су издвајана значајна средства за подстицај културе на сеоском подручју где су носиоци културног живота били просветни радници. Имали су мали новчани стимуланс за рад,јер су отварали библиотеке, бавили се кореографијом, припремом драмских текстова, формирањем драмских секцијаи организовали приредбе, а активирани су и истакнути мештани који су волели да раде. Адаптирао сам салу у Самаилима где сам ишао двадесет пута, скоро сваки трећи дан, направио читаоницу,затворио терасу и претворио је у бифе безалкохолних пића. Почео сам одстепеница, одређивао боју

директора „Примата“ и убедили га да нам треба помоћ, а он после пар месеци дође директно у Ушће. Са више од сто запослених „Примат“је била једна од бољих фабрика у Србији и једина у Ушћу тог времена, прича Туцаковић који се сматра најзаслужнијим за данашњи изглед просторија Краљевачког позоришта. Задатак да направи пројекат реконструкције зграде у којој је било смештено добио је Мики Рашковић, а надзор над извођењем радова Мита Миливојевић. Сећање на период од неколико деценија раније сведочи да су се први проблеми појавили већ на самом почетку кад су ангажовани на адаптацији схватили да зграда нема темељ. Стрепња да би наставак радова могао да угрози стабилност и доведе до урушавања зграде деловала је шокантно, посебно након потврде спремности извођача да врати целокупан износ уплаћене аконтације. Стање ископина које су подсећале на археолошко налазиште било је сигнал за узбуну у Грађевинском предузећу „Каблар“ и одлуку конзилијума стручњака грађевинске струке да се посебно за сваку страну изгради темељ и тако створе услови за наставак радова до окончања и повратка ансамбла позоришта из сале Дома ЈНА у матичну зграду. - Три године сам из Новог Сада доводио по три оперске представе и балет Жизела. Прво сам изабрао сељачке опере,Еро са онога света,Продана невеста,Трубадур,Севиљски берберин, Травијата и Набуко. Чланови балета, оркестра, хора и техничко особље долазили су у три аутобуса, а разна техника

Интересовање је било велико па није било потребе да доводимо публику, али ми је криво што ове активности касније нисмо обновили. Доводио сам оперскепеваче Мирослава Чангаловића, Живана Самарамандића и Милку Стојановић, па пијанисту Душана Трбојевића.Имао сам велики ауторитет код директора Концертне пословнице Александра Бакочевића, касније председникаКултурно-уметничког друштва „Иво Лола Рибар“ и председник Извршног већа Србије. У Краљеву је више пута гостовала оперска певачица Радмила Бакочевић,а и моја велика пријатељица Оливера Марковић. У време кад још није изграђен Хотел Термал три пута сам доводио хор Радио Београда а сви извођачи су одседали у Матарушкој Бањи, сећа се Туцаковић који значајнијим од професионалне функције секретара Културно-просветне заједнице општине Краљево оцењује волонтерски рад у позоришту чија се вредност мери вишемилионским износима. Значајним у волонтерском раду оцењује се ангажовање на запошљавању четрнаест особа у Културно-пропагандном центру, у оквиру кога су деценијама успешно пословали биоскопи „Сутјеска“ и „Ибар“. Први службеник је био Новица Неговановић,а за рад обезбеђена два путничка аутомобила и аутобус. - Овде је са оркестром бугарске телевизије гостовао народни певач Борис Карлов кога је председник Георги Димитров наградио орденом народног хероја. Кошаркашки стадион још није био покривен,а о интересовању Краљевчана сведочи четвороструки ред од улаза до просторија Туристичког савеза на Тргу српских ратника.Кад је требало да уђе публика дошло је прекида струје и стрепње да ли ће због великог квара уопште доћи до поновног успостављања напајања. Добио сам информацију да струје неће бити до поноћи, па дођем на идеју да са паркиралишта око споменика доведем два фијата са рефлекторима,а са извођачима се договорим да певају

без микрофона. После дугог убеђивања они прихвате,па пустимо публику, а кад смо са фићом стигли до улаза на игралиште дође струја. Концерт је почео између једанаест и пола дванаест, а трајао до сат и петнаест минута након поноћи. Имали смо директан пренос за Југославију емисије Село весело. Водитељ Јова Алексић ми нуди хонорар, плаћа Радио Београд, а ја одбијам јер само желео дапомогнем,као и приликом других различитих емисија, сведочи Туцаковић. Организацију различитих културнозабавних садржаја тога доба по који пут су угрожавали наизглед банални проблеми, некада неочекивано озбиљни. Сведок таквих догађаја је Васа Туцаковић као неизбежни учесник организације значајних какво је било снимање финалне емисије Микрофон је ваш Радио Београда у препуној Хали спортова. Први знаци опасности појавили су се двадесетак минута пре почетка снимања кад се у дворани појавио Драгослав Грковић и запретио забрану одржавања програма док се репортажна кола не дислоцирају на простор под обалом са друге стране Улице „4. краљевачки батаљон“,а разлог је нађен у податку да због њих публика неће моћи да се евакуише у случају неког непредвиђеног догађаја. У тренутку кад је организаторима запрећено хапшењем уколико не поступе по налогу особе задужене за контролу противпожарних услова у помоћ је позван Васа Туцаковић као једина особа у граду пред којом није било нерешивих проблема. - Долазим да спасавам. Васо молим вас,видите да не дају и прете да хапсе,па објасните нека зна цела Југославија да је одржавање забраниоГрковић. Уђем у салу и најурим га напоље, све крене нормално а ја сутра одем код начелника Секретаријата за унутрашње послове Звонка Соколића који је већ обавештен о свему. Тамо сазнам да ово није неуобичајено за њега, а дешавало се и кад је председник општине одлазио у Ушће на разговоре око струје а Грковић тврдио да немо-

же јер није по закону. Слична непријатност догодила се једног преподнева у позоришту код представе затвореног типа зашколеи војску. Био сам у канцеларији кад је дошао Грковић који је видео да глумац Славко Јевтовић пуши на сцени.Долази кодмене да протествује, јер не зна да је таква улога,и појма нема да тако треба, а ја га ухватим за груди и повишеним тоном избацим напоље. Био сам добар са њим јер јечесто долазио у позориште које је морало да обезбеди ватрогасца за сваку представу. То је морало да се плати, а позориште сиромашно па сам морао да се сналазим на различите начине, каже Туцаковић. Да је у позоришту било и других проблема сведочи разочарање због празне сале непосредно пред почетак представе отвореног типа због незадовољства водећих глумаца који су одбили да изађу на сцену,па је једини начин да се убеде у погрешну одлуку био пријатељски разговор и потврда да трећу репризу представе схвате као једну добру пробу. Добрим начином да се дође до дела средстава неопходних за нормалан рад позоришта оцењена је велика гледаност,па се решење тражило у представама приређиваним за припаднике војске и ученике краљевачких школа. Запослени у краљевачким предузећима улазнице су добијали посредством синдикалних организација,а посебна повољност пружена је радницима „Магнохрома“кад је испред главног улаза у фабрику постављена деведесет метара широка позорница за хор, оркестар и солисте оперске представе. Представа је заказана за време непосредно по окончању радног времена, а нико од запослених није могао да изађе из фабричког круга док се не оконча. Запослени су били знатно задовољнији кад су са познатим личностима из света естраде могли да се сретну током рада о чему сведоче доласци Оливере Марковић која им је инсерте из појединих представа презентирала у погонима, посебно у време доручка. Т. Радовановић

тика глобалиситичких техника и метафизички слој, продубљени доживљај човека и његове судбине познат из његових филмова. - И јунак ове прозе Петер Хандке веома је компликован човек за описивање, страховито захтеван стилиста и није га ни мало лако пратити. Поред све те сложености читаоци осете поетичност, носталгију,меланхолију која је врло карактеристична за њега, и подсећају да је прожета топлином и животворном светлошћу која стално искрсава из његових филмова. Емир Кустурица као да подиже читаоца,ане да га својом ученошћу понижава. Продор Емирове фантазије уздрмава канонске представе о књижевности и култури, о рационалномпогледу на свет против кога су устали истом страшћу и Кустурица и Хандке. Његово писање је нека врста специјалне операције која се спроводи на таласу фантастичног

То

Хандке

ослања се искључиво на своје срце. То је,андрићевски речено, побуњени анђео Младобосанац и то је та фамилијарност,сродност Кустурицеи Хандкеа. Ту неможе бити контроле лета,они ходају куд год хоће и боре се, као Дон Кихоти,против књиговодственог односа према животу и свету, истакао је Никчевић уз оцену да у приповедачком поигравању има нечега дрског,изазивачког и младалачки бунтовног у односу на обрасце културе и нечега веома здравог у односу на непрограмирану болест дигиталне интернет културе. У настојању да се одговори на питање шта је Емир Кустурица донео српској књижевности долази се до закључка да је већ првом књигом понудио нешто невероватно, један од најлепших наслова које је подједнако филозофски обојен и врло утешан. Књига је продата у тиражу од преко сто четрдесет пет хиљада примерака,преведена на најмање тринаест језика а нису изостале ни награде, што води ка ставу да је аутор испунио све услове да се сматра озбиљним у свету писаца. То је и разлог за уверење да је извео својеврсни књижевни удар и доказао како је могућ прелаз из једне уметности у другу без губљења на квалитету. Закључак је последица уве-

рења да је елоквенцију и ум који памти и перципира на начинкористан за онога коме то саопштва успео да преточи у словаи својој књижевности омогући, чак обезбеди, глобалнију примену од некњижевних. Кустурица у књизи не теоретише на нивоу политике и филозофије него све упакује у књижевни израз у коме црта паралеле,расветљава токове прошлости,садашњости и будућности. - Читајући књигу схватате да ово није још једна обична прича, већ је одмах јасно да је он писац. Траг књиге сеже у 2018. и предавање које се тицало Хандкеа,Нобелове награде и Косова и Метохије. То предавање је било и место где се Хандке и он разилазе са модерним светом, а исто то јеучинио и у књизи.Оно штоповезује ову двојицу нису само истанчани осећаји за уметности необориво дело којеимају иза себе, већ и то што је њихово дело уперено против спектаклаи глобализације чији је спектакл главно оружје. Они се нису определили за слабију страну. Они су се определили за истину у времекад су могли да пристану на било какав компромис и закопају своју част да би им после никли неки долари и слично. Они на то нису пристали.

Књига јеимала седамнаест верзија, од верзије напреко шесто страна до педесет страна, а иако се води као роман то је и роман и путопис,и есејистика,и биографија о Хандкеу,и Емирова аутобиографија, тако да мислим како није хтео да напише књигу којом би збунио народ него да се поигра са свим формама. Написао јекњигу која би без Ханд-

заиста била добра. Кад пише то је нека врста лаког наративног хода где рефлексно утка све што му падне на памет,тако да је то висока филозофско уметничка раван провучена кроз књижевност, слојевита нарација без имало мучења, истиче Ружић оцењујући књигу филмичном. То ипак није филмски роман, више је камернија позоришна форма као један од начина да се избегну слике и више ради на нарацији. Иако поред двојице главних јунака значајно место заузимају теме везане за Сребреницу, Републику Српску,Србију,Југославију, Косово и Метохију, аутор је успео да избегне политику као циљ. Она је оцењена само као једно од средстава које је потчинио приповедању и остала бедни траг на папиру који је прегазио. Разлог треба тражити у жељи аутора да књига

више буде уметност, а оцена да политика затире уметност води ка ставу како не би било у реду да однесе примат у књизи која претендује да буде уметничка. Никчевић посебно истиче да у књизи тријумфује емоција као предуслов за добру књижевнст, а аутор не опонаша омиљене писце већ се више уклапа у токове онога што му одговара. У књизи има делова који могу личити на Иву Андрића, Мешу Селимовића, Фјодора Достојевског, Томаса Мана или претходне књиге, што се тумачи само одуживањем и омажом својим узорима, а да Кустурица апсолутно влада свим уметностима у којима је стигао да се опроба сведочи податак да је књига изашла у једном од кола Српске књижевне задруге. За оне који прате стваралаштво Емира Кустурице ова књига није неочекивана, а оне који бар мало познају природу његове личности не изненађује размишљање на тему коју је одабрао. Кустурица је оцењен као креативни писац који тежи оригиналности што потврђује и опредељење да књизи да наслов који подстиче читаоца да се над њим замисли,јер и њиме нешто поручује. - Шта нам то Кустурица поручује? Свако ко размишља над тим може да разумева на свој начин. Наједномнивоу размишљања ја у томе видим слику данашњег времена која се граничи са једном од могућих дефиниција општег стања духа у коме постоје бројни знаци замора,а у замору човеку је лакше да не види оно што је можда очевидно. Међутим,већ на следећем кораку, наилазимо на продубљени смисао где Кустурица на „Видиш ли да не видим“ у анегдотском дијалогу у сарајевском биоскопу одговара „Зажмури боље ћеш видети“, сазнајући тек касније кроз образовање да је парафразирао александријског филозофа и његову мисао „Повуци се у себе и гледај“. Ту долазимо до новог нивоа размишљања у односу на оно које се појавило када размишљамо о „Видиш ли да не видим“,а једно са другим је у вези. Ово је даље пишчево продубљивање и упућивање на унутрашњи свет човекових мисли, не гледај само оно што ти се

нуди. Гледај и оно што ти се не нуди да видиш, а начин да дођеш до тога је да се окренеш свом унутрашњем свету, свету твојих размишљања,твог образовања,свету вредности које си спознао

а на које уче дуга историјаи лично животно искуство. То је и свету коме живи имагинација,и фикција,али и фикција као стварност. Суштина је да не заведе оно што се нуди у спољном свету само као диктат,или једина истина без права на избор. А право на избор је питање слободе. Идеја слободе је једна од три стајне тачке које видимкод Кустурице у овој књизи, идеја уметности и противљење идеји света која руши претходне две. У историји је позната тежња да се други народи,друштва и културе учине сличним себи,а када се на то пристане онда се ти учињени сличним себи прогутају. Тако пише француски историчар. Кустурица пише нешто истог значења. Мисао једног историчараи једног уметника сусрећу се на теми која настаје на разумевању дуге еволуције света. То нам говори да нема разумевања ничег ако се не обазиремо назад,јер ништа не настаје само од себе. Све извире из нечега што му је претходило,његов је део или његова последица. Зато код Кустурице и постоји потреба да се стално враћа назад. Читава књига се састоји из вертикалних и хоризонталних линија, дијагонала или,метафорички речено, из историјских,филозофских,приповедачких,језичких,уметничких меридијана и паралела, линијакоје су испрекидане. Кустурица тим испрекиданим линијама на путу овог нашег гноја много не придаје важност. Њега више изазивају пуне линије. Изазивају његов дух. Колико год је линија у његовом писању испрекидана он

Полазећи од претпоставке да је европска култура значајнија од билокоје европске политичке заједнице води ка уверењу да је Кустурица већи Европљанин од свих који се поистовећују са европском политичком заједницом. То је и разлог за уверење да је опасан по данашњу европску и светску идеологију зато што потиче са балканских простора који се сматрају остатком Европе. И у таквим околностима неко ко потиче из остатка Европе доминирау европској и светској култури. Оригиналним се оцењује и језик Емира Кустурице у књизи „Видиш ли да не видим“, а то по оцени доброг познаваоца књижевности у значајној мери прија читаоцу. - Оно што видим као историјску константу Кустурица много лакше решава него ми историчари. За њега је на Балкану кружни ток саобраћаја. Када се то не очекује, у његовом језику се појављује израз који извире из дубина мисли,али и из животног искуства човека који осваја светску кинематографију, управља хеликоптером,враћа глумце по ко зна колико десетина пута за једну сцену,зида градове,поставља паркет, теше камен, чува краве,сади воће,свира на свим континентима пред стотинама хиљада људи,пише док лети авионом а чита док вози ауто,полемише у светским новинама,одмерава се у великом свету, игра на великом терену. На Мећавнику дојутра расправља са саговорницима о историји и филозофији, планетарним путевима и стрампутицама, даје конобарима задатке да читају Андрића и преслишава их у средини каква је Вишеград која не нуди много људима и за коју имате осећај да кад у њу зађете да је уморна од историје.

Аутор гледаи види стварност на којој гради фикцију, а она производи визуелно па са раскошном имагинацијом даје простор за симболику испособност за преношење значења,што чини посебан слој књиге. Други је ширина слике која потврђује да је мисао настала на индивидуалности.

жирао према сценарију Ки Нгујена. У верзији синхронизованој на српски језик водеће улоге тумаче МиланТубић, НаташаМарковић, ДимитријеИлић

филм се приказује

Сматранједнимоднајвећихумет-

преседана. Испричанкрозузвишене, калеидоскопскеслике, личнеархивиранеснимке идосадневиђенеперформансе, аусидренсопственом музикомиречимаДејвидаБоувија, „Moonage Daydream“ позивапублику даурониујединствени„Боуви“ свет. Биографски филм у 2Д формату траје петнаест минута дуже од два сата, а Брет Морген га је режирао према сопстевном сценарију. Поред Боувија значајнији ликови су Тревор Болдер и Кен Фордам, а последња пројекција почиње вечерас два сата пре поноћи.

Ластавице Христове Рускидокументарац„Ластавице Христове“ урежијиЈулијеБочаровеу српским биоскопима од 24. новембра приказује размересудбоноснихдогађајауЦрнојГори,акрозисторијусрпскогнародаиличностмитрополита Амфилохијапричаодубиниилепоти православнецркве. Филмочудесном архипастиру, митрополитуцрногорско-приморском, ученикустарцаПајсијаиЈустина, доноси причу о процватумонаштваидуховности, унутрашњемподвигуобичногчовекаичудукојеседогодило... Седамдесетоминутни документарац се приказује до последњег дана новембра, а пројекције почињу у 20 сати.

Таурус

„Таурус“ јепричапричуопроблематичноммузичаруууспонукојипроводиданеиноћиубесконачном тражењуинспирациједаснимипоследњупесму. Докасистенткињакојамујекаосестражелидагаспаси, а сарадницида гавидеустудију, његов дилерибивша девојка гурајусведубљеупонор. Фиктивноделокојеистражујемрачну странуславе, зависности, уметнички

процесимузичкуиндустрију, јеспиритуална, аутентичнаинадреалнаприча упозорења, универзалнаијединственаусвомвремену. Биографска драма траје осам минута дуже од сат и по, Тим Сатон је режирао према сопственом сценарију а водеће улоге тумаче Колсон Бејкер, Меган Фокс, Руби Роуз, Скот МекНеири, Меди Хесон и Луис Да Силва Јуниор. Филм се приказује до среде 30. новембра, а пројекције почињу у 22 сата.

Тешкојенаћиособукојаневоли традиционалномезеилитипредјело, адабивамоноизгледалојошлепше, направитеовесланекулицеодпаленте. Можетеихнаправитииупосноји умрснојваријанти, алакоибрзосе праве, тојејошједнапредностових куглица.

Потребно: 150 г Др. ЕткерПаленте 600 млводе 1 кашичицасоли 20 гпутера/маргариназапоснуваријанту кулен црниибелисусам качкаваљ пистаћи ситнијемаслине першун зачинскапаприка Уодговарајућупосудусипајтеводу, малосолиипутер. Загревајтедо кључања. Сипајтепажљивопаленту, а ондакувајтенаумеренојтемператури

личинекликера. Белисусамнасуво краткопропржите. Одпалентеузимајтемањуколичину, око20 гинадлану малоистањите. Усрединуставитекуглицукуленаизатворитепалентом формирајућикуглицу. Уодговарајући судсјединитеобасусама, пауваљате куглицусасвихстрана. Куглицасакачкаваљемипистаћима: Одпалентеузимајтемањуколичину, око20 гинадланумало истањите. Усрединуставитекоцкицу качкаваљаизатворитепалентомформирајућикуглицу. Куглицууваљајтеу исецканупистаћи.

Куглицасамаслинама, першуном ипаприком: Палентунадлануистањите, ставитемаслинуизатворитепалентомформирајућикуглицу. Куглицу уваљајтеуисецканисвежипершуни зачинскупаприку.

Одовеколичиненаправиласам33 куглица, одсвакогукусапо11.

Напомена: Запоснуваријантууместомаслацаставитепоснимаргарин илималоуља. Запуњењеможетекориститимаслине, баренушаргарепу, киселикраставчи, тофисир, киселу паприку, итд.

рвих пет деценија живота човека представља период успона који се завршава максимумом пре него што физичке способности почињу да слабе. Исти толики период постојања каратеа у Краљеву представља више од јубилеја било ког појединца што је и био повод за подсећање на оно што се у том периоду дешавало у Краљеву.Као и пре неколико година, на половини пете деценије, пионири ове борилачке вештине који су пре више од педесет година први пут обукли кимоно и изашли на паркет сале Друштва за телесно васпитање „Партизан“, само у ретким приликама искористе прилику да евоцирају усмомене, поделе сећања, сагледају садашњост и поставе задатке за будућност садашњих и чланова који ће тек доћи. То је и повод за подсећање на чињеницу како је западни свет тек после Другог светског рата добио прилику да ближе упозна борилачку вештину под именом карате. Пут у мирнодопску мисију на тлу Европе карате је започео 1952. године прво у Француској, Холандији и Белгији да би на тло Југославиаје стигао само неколико година касније. Већ од 1963. године неочекиваном брзином ничу различити активи, секције и клубови, а организују се и први семинари на свим нивоима што води ка сазнању да се ни један спорт

раније, а ни после тога, није тако брзо ширио на овим просторима. Када је 1970. године као равноправан спорт примљен у Савез организација за физичку културу Југославије са различитих међународних такмичења почела су да стижу и прва признања и потврда о квалитету такмичара. По броју медаља освојених на европским и светским такмичењима карате се, у односу на друге спортове у држави, налази у самом вреху табеле. Због специфичности и квалитета који га дефинишу као вештину карате је веома радо прихваћен међу свим старосним категоријама оба пола, а афирмисан и као један од важнијих садржаја физичког васпитања у специјалним јединицама војске, полиције и програмима курсева са посебним наменама. Безброј пута потврђена чињеница да развија темељне људске квалитете, дисциплину, самоконтролу, истрајност, сарадњу, културу понашања у односу на себе и друге даје му изузетно важну улогу у правилном развоју младих. Али, користан је и за старије особе код којих је више него борилачки изражен аспект координације, разгибавања, подизања нивоа кондиције и релаксацији. Пре више од педесет година карате је, као једна од најмлађих борилачких вештина, пустио корене и у Краљеву а

прве присталице нашао међу младим спортистима у „Партизановој“ соколани. Прве елементе показо им је Драган Цветковић Маки, а бројни од њих у годинама након тога далеко надмашили првог учитеља. У историји краљевачког каратеа заувек ће бити забележена имена Велибора Димитријевића Веба, Добрила Чуљковића Чуљка, Мирка Личине, Станоја Костића Кинеза, Мирољуба Миливојевића, Момчила Мијајловића, Стевана Јордановића, Миладина Марковића Мавашија, Јосипа Стевића, Александра Игова, Зорана Вучетића Пукца, Снежане Срећковић, Зорана Смиљанића... Врло брзо су дотадашњи перспективни гимнастичари предност над справама у сали „Партизана“ препустили кимонима, а дворана на почетку Улице Олга Јовичић Рита постала премала да прими све оне које је посебном магијом привлачио карате. Стицај срећних околности је утицао да баш у време кад је Драган Цветковић пошао на одслужење војног рока у Краљево истим поводом дође тадашњи јуниорски првак државе у борбама Ненад Морача. Уз његову помоћ група ентузијаста је наставила да вежба до доласка Жике Вукојчића, Бранислава Зафировића и браће Родић из Београда и демонстрације каратеа у свим сегментима кихона, ката и борби што је

утицало на све веће интересовање за тренирањем. У јесен 1971. године носилац мајсторског појаса други дан Жика Вукојчић је организовао први карате семинар у Краљеву који је изазвао велико интересовање да су му присуствовали и бројни гости из околних градова, Чачка Горњег Милановца, Врњачке Бање, Трстеника и Крушевца. После семинара организован је први Куп Краљева у каратеу, а након полагања испита за ученичка звања и елиминациона такмичења у борбама до финала стигао Велибор Димитријевић и постао први освајач овог ласкавог

признања. На време када су чланови гимнастичке секције краљевачког „Партизана“ жељни доказивања са младалачком енергијом увежбавали нове елементе, и први сусрет са новом вештином још једном је подсетио Велибор Димитријевић, један од најближих асистената Таиђи Казеа, члан Техничке комисије и један од водећих инструктора Светске Казе Ха Шотокан Риу Карате-ДоАкадемије. - Највећа ствар у целој причи за мене је била да нађем поенту онога што вежбам, да то више није медаља, да то

више није тај пехар, да није физичко доказивање онога што радим. Ја сам оставио позив за који сам се школовао, што моји родитељи нису могли да схвате, јер сам каратеу хтео да дам димензију коју заслужује. То је филозофија јединствена по томе што истовремено развија човекову свест и човеково тело. На западу то не постоји. Постоји гимнастика и бављење спортом, а оно што се зове менталним, што је религија или филозофија постоји на истоку. То је и ова борилачка вештина којом се ми бавимо, а коју ја промовишем. Бавите се собом развијајући свест и духовност не занемарујући своје тело, стално тражећи извор свега у свом телу. Величанствена је ствар да је карате почео да нас спаја. Бројни аутори су филмским језиком испричали оно што сам ја хтео да кажем на начин да је то допрло у јавност која је почела да доживљава карате на другачији начин, па мислим да нас људи доживљавају мало узвишеније. Кад се каже карате то

1095 —Папа Урбан II је на сабору у Клермону позвао европске витезове у Први крсташки рат.

1879 —Француска скупштина из Версаја премештена у Париз.

1895 —Шведски фабрикант и проналазач динамита Алфред Нобел написао је у Паризу тестамент којим је велико богатство завештао за развој науке и књижевности и борцима за мир. Нобелова награда додељује се сваке године, почевши од 1901.

1912 —Шпанија установила протекторат над Мароком. 1919 —У Нејију после Првог светског рата Бугарска потписала споразум којим је Добруџа припала Румунији, источна Тракија Грчкој, а градови Димитровград, Босилеград и Струмица Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца.

1926 —Ахмед Бен Зогу потписао у Тирани уговор са Италијом којим је Албанија стављена под италијански протекторат.

1940 —У Румунији профашистичка “Гвоздена гарда” убила више од 60 сарадника избеглог краља Карола II, међу којима бившег премијера Николаеа Јоргу.

1940 —Немачка у Другом светском рату анектирала француску покрајину Лорену.

1941 —Последње италијанске јединице предале се савезничким снагама у тврђави Гондер у Етиопији. Савезници заробили 23.000 италијанских војника.

1942 —Французи у Другом светском рату потопили већи део ратне флоте у тулонској луци како би спречили да бродови падну у руке Немцима, који су управо ушли у Тулон.

1968 —Припадници југословенске војске и полиције угушили масовне демонстрације Албанаца на Косову и Метохији на којима је захтевано да та покрајина Србије добије статус републике. Демонстрације одржане на Дан заставе, државног празника Албаније.

1970 —Другог дана свог путовања по земљама Азије и Океаније, прерушени колумбијски сликар покушао је ножем убити папу Павла VI.

1978 —У градској већници Сан Франциска, бивши градски супервизор Ден Вајт је убио градоначелника Џорџа Москона и геј политичара Харвија Милка.

1989 —У експлозији у ваздуху колумбијског “боинга 727”, који је летео на линији Богота-Кали, погинуло свих 107 путника и чланова посаде. Претпоставља се да је у авиону била бомба.

1990 —Министар финансија Џон Мејџор изабран је за шефа Конзервативне странке и премијера Уједињеног Краљевства, након оставке Маргарет Тачер.

1991 —Маса у Пном Пену напала номиналног лидера Црвених Кмера Кије Сампана, који је евакуисан у Бангкок да не би био линчован.

1991 —Савет безбедности Уједињених нација одобрио слање мировних снага у Југославију.

1996 —У јеку протеста због крађе гласова на локалним изборима у Србији власти прекинуле рад Радија Б92, Радио Индекса, две најслушаније београдске радио-станице које су стално и детаљно извештавале о грађанском протесту. Радио-станице наставиле рад 5. децембра. 1996 —У експлозији гаса у руднику угља у кинеској провинцији Шанси погинуло више од 90 рудара.

1997 —У сукобима српских снага безбедности и косовских Албанаца код места Србица и у селу Резниће погинула два полицајца и један Албанац, четири полицајца повређена.

2000 —Агенција Уједињених нација за сиду објавила да је од почетка пандемије сиде пре 20 година од те болести умрло више од 21 милион људи широм света.

2000 —Норвешки краљ Харалд V отворио, у западној Норвешкој, најдужи тунел за друмски саобраћај на свету. Тунел дугачак 16.900 метара потукао рекорд Ст. Готард тунела у Швајцарској, који је пуштен у промет 1980, а дугачак је 16.300 метара. 2001 —НАСА је саопштила да је

свемирски телескоп Хабл открио атмосферу планете удаљену од Земље 150 светлосних година. То је први пут да је атмосфера планете која се налази ван Сунчевог система директно опажена. 2001 —У Русији је званично отворен Каспијски нафтоводни систем, кроз који се транспортује казахстанска нафта у луку код Новоросијска на обали Црног мора.

2004 —Духовни поглавар православних хришћана васељенски патријарх Вартоломеј I преузео је у Ватикану од папе Јована Павла II посмртне остатке Светог Хризостома и Светог Грегорија.

2005 —У француском граду Амијену обављена је прва трансплантација лица.

2006 —У Спомен-подручју Јасеновац, у присуству највиших хрватских званичника, отворен Образовни центар и Меморијални музеј са новом поставком о жртвама усташког логора смрти.

2006 —Парламент Канаде је одобрио предлог премијера Стивена Хар-

пера којим су Квебечани добио статус „засебне нације унутар Канаде“. 2009 —Експлозија бомбе у возу који је саобраћао између Москве и Санкт Петербурга је избацила воз из колосека и изазвала смрт 28 особа и повреде 96 особа.

28. новембар

587 —Франачки краљ Гунтрам је потписивањем споразума из Анделоа признао Хилдеберта II за краља Аустразије.

1443 —Искористивши лажно писмо султана Мурата II, Скендербег је постао господар Кроје.

1520 —Португалски морепловац Фердинанд Магелан упловио у Пацифик, прошавши из Атлантског океана кроз мореуз који сада носи његово име.

1821 —Панама прогласила независност од Шпаније и придружила се Колумбији.

1830 —У Београду на Ташмајдану у присуству кнеза Милоша и београдског паше свечано је прочитан хатишериф турског султана Махмуда II о аутономији Србије. Турци су након тога продали своја имања Србима и напустили Београд.

1830 —Владика Петар II Петровић Његош је лишио титуле гувернадура Вуколаја Радоњића.

1905 —Ирски националиста Артур Грифит основао у Даблину партију Шин Фејн, чији је главни задатак била борба за осамостаљење Ирске од Велике Британије.

1908 —Експлозија у руднику угља у Мариани у Пенсилванији однела 154 жртве.

1912 —Свеалбански конгрес је на скупштини у Валони прогласио независност Албаније од Османског царства.

1919 —Ненси Естор је као прва жена изабрана у британски парламент.

1920 —У Краљевини СХС одржани су први избори за Уставотворну скупштину. Највише гласова добили су демократе освојивши 92 од 419 мандата и радикали са 91 мандатом, а изненађење су приредили комунисти са 50 посланичких места. Жене, војници и

официри, као и припадници националних мањина, нису имали право гласа. 1941 —Црвена армија у Другом светском рату избацила немачке трупе из Ростова.

1942 —У пожару који је уништио ноћни клуб “Цоцоанут Грове” у америчком граду Бостон погинуло 491 особа.

1943 —У Техерану су у Другом светском рату, на првом заједничком састанку, совјетски лидер Јосиф Стаљин, председник САД Френклин Рузвелт и британски премијер Винстон Черчил разматрали отварање другог фронта у Европи, операције на источном фронту, послератно уређење Европе и питање Југославије. Договорено је да се Југославија обнови “у потпуном територијалном интегритету и независности, с тим што ће питање њених западних граница бити решено после рата”.

1950 —У Београду је основан Музеј позоришне уметности Србије.

1962 —Група усташких терориста напала Представништво ФНРЈ у Бад Годесбергу, у близини Бона, који је тада био главни град Западне Немачке. Овом приликом рањено је двоје службеника амбасаде - Момчило Поповић и Стана Довган. Момчило Поповић, преминуо је 13 дана касније у болници у Бону, а потом је проглашен за народног хероја Југославије.

1954 —Ернесту Хемингвеју додељена Нобелова награда за књижевност.

1960 —Мауританија добила независност од Француске.

1964 —У Хановеру основана “Натионалдемократисцхе Партеи Деутсцхландс” (НПД).

1971 —Припадници палестинске терористичке организације Црни септембар убили су јорданског премијера Васфија ел Тела у Каиру, где је допутовао ради учешћа на Арапској конференцији.

1975 —Фретилин (Револуционарни фронт за независност Источног Тимора) прогласио је независност од Индонезије и оснивање Демократске републике Источни Тимор.

1979 —Новозеландски авион DC-

10 је ударио у планину Еребус на Антарктику, што није преживео нико од 257 путника и чланова посаде. 1986 —Одржана званична прослава отворења височке дворане утакмицом између РК Босна (Високо) и РК Борац (Бања Лука).

1987 —Приликом пада јужноафричког авиона “Боинг 747” у Индијски океан близу Маурицијуса погинуло је свих 160 путника и чланова посаде. 1989 —Индијски премијер Раџив Ганди дао оставку после пораза на изборима.

1994 —Норвежани на референдуму одбили да се прикључе Европској унији.

1996 —Генерал Ратко Младић, против кога је Међународни суд за ратне злочине подигао оптужницу 25. јула 1995, формално је смењен с места команданта Главног штаба Војске Републике Српске. Младић је на том месту био од 12. маја 1992. 2000 —Украјински политичар Олександер Мороз јавно је оптужио председника Леонида Кучму за учествовање у убиству новинара Георгија Гонгадзеа. Холандски парламент је одобрио закон којим се допушта еутаназија и самоубиство уз помоћ лекара. Тиме је Холандија постала прва земља која је легализовала такву праксу.

2002 —200-милионити туриста посетио Ајфелов торањ.

2004 —У експлозији гаса у руднику угља Цхењиасхан на северу Кине живот је изгубило 166 рудара.

2005 —Израелски медији саопштиле главне тачке државног плана израелске политичке партије Кадима

2008 —Покренута РТС Дигитал, прва српска искључиво дигитална телевизија.

29. новембар

1777 —Сан Хозе, Калифорнија је основан као el Pueblo de San José de Guadalupe. Ово је прво цивилно насеље или pueblo у овом делу Калифорније. 1781 —Брод са робовима Зонг баца живи товар у море да би полагао

право на осигурање. 1830 —Новембарски немири избијају у Пољској. 1847 —Витман масакр: Др. Маркус Витман, његова жена Нарциса и још њих петнаесторо су убијени и тиме почињу Индијански ратови. 1864 —Индијански ратови:: Сенд Крик масакр - волонтери из Колорада предвођени пуковником Џоном Чивингтоном масакрирају најмање 400 припадника Чејена и Арапахоа у Сенд Крику, Колорадо. 1872 —Индијански ратови: Модок рат почиње Битком Изгубљене Реке. 1877 —Томас Едисон демонстрира свој фонограф по први пут. 1890 —Меиџи устав ступа на снагу у Јапану и први Дијет се састаје. У Вест Поинту у савезној држави Њујорк, Америчка Морнаричка академија је победила Академију копнене војске са 24:0 у првој утакмици америчког фудбала између армијске и морнаричке академије.

1915 —Ватра уништава већину зграда на Острву Свете Каталине у Калифорнији.

1929 —Амерички адмирал Ричард Берд постаје прва особа која је прелетела Јужни пол.

1941 —На Кадињачи се одиграла битка између ужичког Радничког батаљона и немачких окупационих снага. Изгинули су сви борци Радничког батаљона, штитећи одступницу Врховном штабу који се повлачио из Ужица ка Санџаку. 1943 —У Јајцу је одржано Друго заседање АВНОЈ-а, на ком је одлучено да се Југославија изгради на федеративном принципу. 1944 —Други светски рат: Албанија је ослобођена од немачке окупације. Алфред Блалок и Вивијен Томас врше прву операцију (на човеку) да би исправили синдром плаве бебе. 1945 —Званично проглашена ФНРЈ (Федеративна Народна Република Југославија), што је означило крај монархистичког уређења у Југославији. Овај дан се прослављао као Дан Републике до 2003.

1947 —Генерална Скупштина Ује-

дињених нација је изгласала поделу Палестине између Арапа и Јевреја.

1950 —Корејски рат: Севернокорејске и кинеске трупе наређују повлачење снага Уједињених нација из Северне Кореје.

1952 —Корејски рат: Амерички председник Двајт Ајзенхауер испуњава обећање из кампање тиме што путује до Кореје да би видео шта може да се учини да се прекине конфликт.

1961 —Меркур-Атлас 5 је лансиран са Еносом (шимпанзом) (летелица је облетела Земљу два пута и срушила се недалеко од обале Порторика).

1963 —Амерички председник Линдон Џонсон је успоставио Воренову комисију да истражи атентат на председника Џона Кенедија.

1963 –Five minutes after takeoff from Montreal, Trans-Canada Air Lines Flight 831 crashed, killing all 118 people aboard.

1963 —Канадски DC-8 на лету лету 831 се срушио, убивши притом свих 118 особа у авиону.

1965 —Лансиран је канадски сателит Alouette 2 .

1967 —Вијетнамски рат: Амерички министар одбране Роберт Мекнамара објављује своју оставку.

1975 —Бил Гејтс први пут користи име „Micro-so “ (за микрорачунарски софтвер) у писму Полу Алену.

1981 —Недалеко од обале острва Санта Каталине, 43-годишња Натали Вудсе дави несрећним случајем.

1982 —Совјетска инвазија Авганистана: Генерална скупштина Уједињених нација доноси Резолуцију Уједињених нација 37/37, по којој совјетске снаге треба да се повуку из Авганистана.

1987 —Корејски Боинг 707 у ком се налазило 155 путника експлодирао је изнад тајландско-бурманске границе. 1990 —Заливски рат: Савет безбедности Уједињених нација доноси Резолуцију Савета безбедности УН 678, по којој се омогућује војна интервенција на Ирак уколико та нација не повуче своје снаге из Кувајта и не ослободи све стране таоце до 15. јануара 1991. 1992 —Денис Бирд из Њујорк Џетса постаје парализован због повреде врата током фудбалске утакмице про-

тив Канзас Сити Чифса. 2017 —Слободан Праљак, хрватски ратни злочинац, извршио самоубиство

у судници приликом читања пресуде, испијањем отрова цијанида што му је зауставило рад срца. Смрт је констатована неколико часова касније.

30. новембар

1609 —Галилео Галилеј је по први пут посматрао и направио цртеже Месеца путем свог телескопа. 1700 —У бици код Нарве шведске трупе краља Карла XII победиле надмоћнију руску војску Петра I. У бици погинуло око 10.000 Руса и 600 Швеђана. На исти дан 1718. Карло XII, шведски “краљ ратник”, симбол националног јунаштва, погинуо при нападу на Норвешку. 1782 —Велика Британија и САД потписале примирје и тиме завршен Амерички рат за независност. 1838 —Мексико објавио рат Француској, која је три дана раније окупирала град Веракруз.

1853 —Русија у Кримском рату уништила турску флоту у бици код црноморске луке Синопе.

1872 —У Глазгову одиграна прва фудбалска утакмица две репрезентације, Енглеске и Шкотске. Меч завршен резултатом 0:0.

1939 —Више од 20 совјетских дивизија нападом на Финску почело совјетско-фински “Зимски рат”, окончан мировним уговором у марту 1940, којим је Финска принуђена да се одрекне Карелијске превлаке и града Виборг на истоку земље.

1967 —Протекторат Јужне Арабије и Федерација Јужне Арабије састављена од 17 султаната, стекли независност после 128 година британске колонијалне владавине и формирали Јужни Јемен, која је на исти дан 1970. добила назив Народна Демократска Република Јемен.

1975 —Афричка држава Дахомеј променила назив у Народна Република Бенин.

1995 —Савет безбедности Уједињених нација једногласно усвојио одлуку да 31. јануара 1996. буде

окончана троипогодишња мировна мисија у Босни и Херцеговини.

1996 —Око 150.000 људи протестовало на улицама Београда због поништења изборне победе опозиционе коалиције “Заједно” на локалним изборима.

Влада и побуњеници у афричкој држави Сијера Леоне потписали споразум о окончању шестогодишњег грађанског рата.

1999 —Путнички брод с 302 путника преврнуо се близу источне кинеске обале. Несрећу преживеле 22 особе.

2000 —У Пјонгјангу се срели рођаци из Северне и Јужне Кореје, који су близу педесет година били раздвојени.

2002 —Турска је укинула 15 година дуго ванредно стање на југоистоку државе, чиме је завршена ера сукоба турских снага и курдских сепаратиста, током којих је погинуло око 30.000 особа.

1. децембар

1640 —Португал после устанка којим је збачена шпанска власт поново стекла независност. Две седмице касније војвода од Брагансе крунисан за португалског краља под именом Жоао IV. Шпанија независност Португалије признала тек 1668. 1821 —Доминиканска Република, која обухвата две трећине источног дела карипског острва Хаити, тада познатог као Хиспањола, прогласила независност од Шпаније.

1822 —Оснивач бразилског царства Дом Педро крунисан за првог цара Бразила под именом Педро I. 1835 —Ханс Кристијан Андерсен објавио своју прву књигу бајки.

1903 —Приказан први вестерн филм „Велика пљачка воза“. 1906 —У Паризу отворен биоскоп „Омнија Пате“, прва дворана у свету наменски изграђена за приказивање филмова. 1918 — Одлуком данског парламента Исланд стекао независност. У Београду проглашена Краљевство

Срба, Хрвата и Словенаца, с принцем Александром I Карађорђевићем као регентом и Београдом као престоницом (Дан уједињења). Провинција Трансилванија, раније у саставу Мађарске, односно Аустроугарске, ујединила се с Румунијом. У састав Румуније ушао и румунски део Баната и још неке покрајине. Тај датум Румуни славе као национални празник, Дан уједињења. 1925 —У Локарну у Швајцарској потписани споразуми европских држава о гаранцији мира и неповредивости граница. Најважнијим сматра се Рајнски пакт којим су се Немачка, Француска и Белгија обавезале на поштовање граница, а Немачка прихватила демилитаризацију Рајнске области. Те споразуме прекршио Адолф Хитлер 1936, када је окупирао Рајнску област, а потом напао Чехословачку и Пољску. 1941 —Црногорски НОП одред за операције у Санџаку, под командом Арса Јовановића, извршио напад на италијански гарнизон у Пљевљима. После тешких борби партизани су били приморани да се, уз тешке губитке, од око 500 погинулих и рањених, повуку из Пљеваља. (види Пљеваљска битка)

1955 —Кројачица Роса Паркс је ухапшена након што је одбила да уступи место белцу у аутобусу у Монтгомерију, што је довело до бојкота аутобуса у Монтгомерију.

1971 —У Карађорђеву, на седници Председништва Савеза комуниста Југославије, смењен део руководства Савеза комуниста Хрватске, носилаца политике тзв. масовног покрета. Уследиле чистке у политичким и привредним врховима у Србији, Словенији и Македонији, чиме је спречен покушај политичких и привредних реформи у СФРЈ. 1976 —Ангола постала чланица Уједињених нација.

1981 —У највећој несрећи у историји југословенског ваздухопловства, авион „DC-9 super 80“ љубљанског „Inex-Adria авио-промета“ ударио у планину у близини Ајачија на Корзици.

Погинуло свих 172 путника и 8 чланова посаде. [1]

1988 —Беназир Буто постала премијер Пакистана, као прва жена на челу једне исламске земље.

1989 —Михаил Горбачов као први совјетски лидер посетио Ватикан и договорио се с папом Јованом Павлом II о успостављању дипломатских односа СССР и Ватикана. 1991 —На референдуму у совјетској републици Украјини надмоћна већина бирача изјаснила се за независност од СССР.

2000 —Лидер Партије националне акције Висенте Фокс Кесада инаугурисан за председника Мексика, чиме је окончан 71 годину дуг период владавине Институционалне револуционарне партије. То је био први пораз те партије од 1929.

2001 —У два напада палестинских бомбаша-самоубица у Јерусалиму погинуло 10 Израелаца, а у експлозији аутобуса у Хаифи убијено њих 30. У нападима повређено преко 200 особа. 2002 —За председника Словеније изабран дотадашњи премијер у више мандата Јанез Дрновшек.

2. децембар

1254 —Краљ Сицилије Манфред победио у бици код Фође папску војску и задржао своје краљевство.

1804 —Папа Пије VII у Паризу крунисао Наполеона Бонапарту за цара Француске. 1805 —Француска војска под командом Наполеона Бонапарте је поразила руску и аустријску војску у бици код Аустерлица. 1823 —Председник САД Џејмс

1859 —Милитатни аболационистички вођа Џон Браун је обешен због свог препада од 16. октобра на Харперс Фери.

1901 —Амерички проналазач Кинг Кемп Џилет патентирао први ножић за бријање с двоструком оштрицом.

1908 —Пу Ји је постао кинески цар у својој другој години.

1917 —Русија и Централне силе су потписале примирје у Брест-Литовску и започели мировне преговоре који су довели до Брест-литовског мира.

1942 —На Универзитету у Чикагу, где су нуклеарни физичари предвођени Енриком Фермијем радили на тајном пројекту израде атомске бомбе, први пут је демонстрирана нуклеарна ланчана фисија.

1950 —Одлуком Уједињених нација бивша италијанска колонија Еритреја ушла у састав Етиопије као аутономна област.

1954 —Сенат Сједињених Америчких Држава изрекао јавни прекор се-

натору Џозефу Макартију због његовог свирепог понашања током истражног поступка против хиљада људи који су били осумњичени да су комунисти. 1971 — Совјетски васионски брод без људске посаде “Марс III” спустио се на Марс. Од шест емирата у Персијском заливу, Абу Дабија, Дубаија, Шарџе, Аџмана, Ума ал Кајвајн и Фуџејра основана федерација Уједињених Арапских Емирата.

1972 —У пожару који је избио током музичког фестивала у јужнокорејском главном граду Сеулу погинуло најмање 50 особа.

1975 —У Лаосу власт преузели комунисти и прогласили крај 600 година старе монархије.

1982 —Хирург Вилијам де Врис на клиници Универзитета Јуте у америчком граду Солт Лејк Ситију је применио прво вештачко срце од полиуретана. Пацијент, пензионисан

зубар Барни Кларк, живео с тим срцем 112 дана.

1990 —После уједињења Немачке, коалиција десног центра канцелара Хелмута Кола однела убедљиву победу на првим свенемачкима изборима од 1932.

1994 —Филипински ферибот с више од 600 путника потонуо у Манилском заливу после судара с теретним бродом. Живот изгубило 140 особа. 1998 —СФОР у Бијељини ухапсио Радислава Крстића, активног генерала Војске Републике Српске, и предао га Међународном суду за ратне злочине у Хагу. Хашки суд оптужио Крстића за геноцид над босанским муслиманима у Сребреници 1995. и осудио га 2. августа 2001. на 46 година затвора. 2001 —Највећа енергетска компанија у САД, корпорација Енрон, поднела молбу њујоршком суду за заштиту од банкрота. То је био највећи банкрот у историји САД, а изазвао је велики удар на финансијским тржиштима широм света. 2003 —Трибунал у Хагу изрекао казну од 27 година затвора Момиру Николићу, првом официру ВРС који је признао кривицу за учешће у убиству преко 7.000 муслимана у Сребреници у лето 1995.

3. децембар

1694 —У Енглеској усвојен закон према којем ће Парламент бити биран сваке треће године.

1800 —Француска војска под командом Жана Мороа је поразила аустријско-баварску војску у бици код Хоенлиндена. 1910 —У Паризу први пут приказана неонска лампа коју је изумео француски физичар Жорж Клод. 1912 —Турска, Бугарска, Србија и Црна Гора склопиле примирје у Првом балканском рату. Рат настављен 3. фебруара 1913, а ново примирје успостављено 23. априла, када су обновљени и мировни преговори у Лондону. 1914 —После повлачења, одмора

и прегруписања српске војске током Колубарске битке, генерал Живојин Мишић наређује контраофанзиву. 1944 —У Атини су почеле борбе између ЕЛАС-а и владиних снага припомогнутим британском војском, што је био почетак Грчког грађанског рата.

1962 —Едит Спарлок Сампсон ступила на дужност судије у општинском суду у Чикагу, као прва црнкиња на месту судије у САД.

1967 —Јужноафрички хирург Кристијан Барнард у болници „Гроте Шур“ у Кејптауну први пут у историји медицине извршио трансплантацију срца. Пацијент Луис Вашкански потом, са срцем једне 25-годишње девојке страдале у саобраћајној несрећи, живео 18 дана.

1971 —Нападом пакистанског ваздухопловства на индијске аеродроме почео је Индијско-пакистански рат због Кашмира.

1973 —Сонда Пионир 10 је послала на Земљу прве слике Јупитера из близине.

1984 —У граду Бопал у Индији око 4.500 људи умрло, 500 ослепело, а 50.000 отровано гасом исцурелим из фабрике пестицида „Јунион карбајд“.

1989 —После пада Берлинског зида у Источној Немачкој оставке поднели лидер Јединствене социјалистичке партије Немачке Егон Кренц и сви чланови партијског Политбироа и Централног комитета владајуће партије. 1993 —Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђује Анатолиј Карпов.

1995 —Бивши председник Јужне Кореје Чун До Хван ухапшен под оптужбом да је одговоран за масакр у граду Квангџу у мају 1979, када је војска убила више од 200 демонстраната.

1997 —У Отави су представници 122 земље потписали Конвенцију о забрани противпешадијских мина. 2005 —У Београдском Дому омладине основан је локални огранак Викимедијине задужбине (Wikimedia Founda on) - Wikimedia Србије и Црне Горе, као пети огранак у свету.