пружања услуга боравка деце у предшколским установама, новчаних казни за саобраћајне прекршаје, мандатних казни, мешовитих инеодређених прихода. Очекује се и битанпораст прихода буџета града од камата на средствакон-
солидованог рачуна трезора укључених у депозитбанака због пораста референтне каматне стопе, прихода од до-
се и казне, новчане казне и пеналепо решењу судова, накнаде штете за повреде или штетунасталу услед елементарних непогода и накнаде штетеза повреде или штету нанету од стране државнихоргана. Трансфери осталим нивоима власти сеодносе на финансирање основног и средњегобразовања и Центра за социјални рад, накнаде за социјалну заштиту,издвајања за незапослене породиље, прворођене бебе, вантелесну оплодњу, стипендије, превоз одређених категорија и НОР, а издаци за нефинансијску имовину финансирање капиталних инвестиција инабавку основних средстава. Премафункционалној класификацији највеће учешће у структури имају расходи и издаци везани за предшколско, основнои средње образовање,саобраћај, обављање општихуслуга развој за-
једнице и услуге којим се финансирају седам установакултуре основане од стране града Краљева. Преглед расхода и издатака према програмској класификацији,у складу са униформномпрограмском структуром за јединице локалнесамоуправе припремљеном од стране Министарства финансија и Сталне конференције градова и општина,потврђује да се највише троши за програме„Опште услуге локалне самоуправе“,„Организација саобраћаја и саобраћајна инфраструктура“, „Предшколско образовање иваспитање“, „Становање, урбанизам и просторно планирање“ и „Комуналне делатности“. Пројектована пренета неутрошена средства запосебне намене за 2023. годину износе половину од укупно очекиваних око девет стотина милиона динара. У оквиру њих су пренета намен-
ска средства из ове године која се односе на енергетску санацију Основне школе „Вук Караџић“ иенергетску санацију породичних и стамбених зграда. Четири стотине шездесет шест милиона планирано је закапитално одржавање и изградњу објеката чија је реализација започета у претходнојгодини при крају грађевинске сезоне,и која ће се наставити у следећој,и оних инвестиција којенису спроведене из процедуралних разлога упоступку јавних набавки. У одредбама Одлуке о буџету града Краљева за 2023. годину планирана средства по свим изворима финансирања распоређена су на пет директних и тринаест индиректних корисника у складу са програмском, функционалном и економскомкласификацијом, а у циљу реализације послова у складуса законским и подзаконским актима. Програмски део буџета дефинише
средствапрема наменама у складу са униформномпрограмском структуром за јединице локалнесамоуправе припремљеном од стране Министарства финансија.У складу са њом дате су основне програмскеинформације планиране по корисницима у циљуреализације послова у складу са законом и одлуком упосебном делу образложења.
У нормативном делу дефинисано је пласирање привремено расположивих средства наконсолидованом рачуну трезора,преузимање обавеза на терет буџетских средстава ињихово враћање у буџет града, поступање са погрешно уплаћеним јавним приходима, отварање, промена ипреусмеравање апропријација, као и коришћењесредстава буџетске резерве, начин распоређивањанепланираних наменских средстава, подношење извештаја о реализацији
Одлуке о буџету, расподеладобити јавних предузећа чији је оснивач град Краљево иовлашћења за распоредна решења која доносе Градскауправа и Градоначелник. Ценећи чињеницу да је Одлуку о буџету потребно применити од 1. јануара 2023. године, а имајући у виду кратке рокове за њено доношење, предлаже се ступање наснагу ове наредног дана од дана објављивања у„Службеном листу града Краљева“, сагласно Уставу Републике Србије којим је прописано да општи акти могу ступити наснагу и пре осмог дана од дана њиховог објављивања,ако за то постоје нарочито оправдани разлози утврђениприликом њиховог доношења. Сагласно одредбама Закона обуџетском систему и Правилника о начину исказивања иизвештавања о процењеним финансијским ефектима
закона и другог прописа или другог акта на буџет,односно финансијске планове организација за обавезно социјално осигурање,није потребно обезбедити додатна средства за спровођење одлуке па се предлаже Скупштиниграда да на првој следећој седници донесе Одлуку о буџету града Краљева за 2023. годину. Градско веће је позвало грађане, удружења, стручну и осталу јавност да Одељењу за привреду и финансије доставе примедбе, предлоге и сугестије, у писаној форми или на електронску адресу privreda_i_finansije@kraljevo.org на посебном обрасцу, најкасније до 15. децембра у седам сати кад ће у Свечаној сали Градске управе града Краљева одржати Јавна расправа о Нацрту одлуке о буџету града Краљева за 2023. годину. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
Више од двадесет година Медиа Инвент са регионалним привредним коморама и Универзитетом у Новом Саду истражује и покушава да на флексибилан,рационалан и осећајан начин изабере оне који вреде и то потврди доделом повеља које носе име капетана Мише Анастасијевића. Основни критеријуми за доделу значајног признања су пословност, тржишна позиција, кооперативност, однос са јавношћу, моралне и етичке вредности,социјална политика и запошљавање. Оне који су између два циклуса завредили да буду награђени предлажу привредне коморе, локалне самоуправе, удружења новинара, невладине организације, истакнути појединци и друге институције задужене за праћење и оцену свега онога што је позитивно у Србији, а жири цени пословност, тржишну позицију, кооперативност, друштвену улогу и одговорност, мо-
ралне и етичке вредности, успех… Награде су први пут додељене 2000. године у време којеније било наклоњено маштарима, а ни онима који стварају нове вредности за којима Медиа инвент трага већ трећу деценију. Током минуле недеље у Краљеву су додељене најбољим предузетницима, привредницима, домаћинима и другима који остављају траг, а на задовољство свих који би могли нешто да науче од славодобитника. Признања Капетан Миша Анастасијевић за Рашки и Моравички округ за ову годину додељена су у оквиру пројекта„Пут ка врху“,који свихгодина има за циљ да препозна најбоље и скрене пажњу јавности на њихова прегнућа, промовише прегаоце и ствараоце и награди их, а да у аналима Централне Србије остане записано какоима привредника и стваралаца који служе за углед и пример. „Пут ка врху“
прати стваралачко кретање, усмерава енергију, анализира, оцењује и вреднује остварене резултате у привреди и друштву као целини па је, у циљу промоције и афирмације друштвеног и предузетничког стваралаштва,установљено признање које носи име истакнутог предузетника, хуманисте и добротвора.Признање се састоји од повеље и златника са ликом капетана Мише, уметнички рад академског вајара Љубише Манчића, а прати га енциклопедијско издање монографије „Пут ка врху“ на српском и енглеском језику која се, са подацима о најбољима у Србији, испоручује амбасадорима,амбасадама, привредним коморама,сајмовима,градовима и општинама,компанијама,малим и средњим предузећима. Свечаност доделе признања за подручје Рашког и Моравичког управног округа прилика је за потврду жеље
да се заједнички афирмишу и истакну привредно и друштвено стваралаштво овог дела Србије, да се помену ствараоци и пословни визионари добри људи и домаћини, прегаоце који су на предлог Регионалне привредне коморе и пословних савеза пронађени у Краљеву, Новом Пазару, Сјеници, Тутину, Врњачкој Бањи и Горњем Милановцу. При доношењу одлуке о додели награде процењено је да су изворним знањем и промишљеним радом унапредили не само живот својих породица и своју фирму него и околину, општину, град и земљу у целини. Пројекат „Пут ка врху“, који се темељи на афирмацији привредног и струковног стваралаштва,у Србији се више од две деценије константно ширио ипроизводио угледне друштвене награде кроз монографије. Најновија је Хероји и неимари Србије и Републике Српске на близу хиљаду страна која
је недавно изашла из штампе, затим Кроз Дунавски бизнис форум и на друге начине. За беседу о капетану Миши и српском задужбинарству кроз векове овом приликом је задужен песник и књижевник Перо Зубац, аутор поеме Мостарске кише која је у своје време у Совјетском савезу штампана у скоро двадесет милиона примерака. Објавио је више од педесет збирки поезије,студија и есеја, и оставио снажан печат у југословенској и српској књижевности и уметности, а прошлогодишњи је добитник сретењског ордена који додељује председник Републике Србије за изузетан допринос култури. На подручју које покрива Регионална привредна комора Краљево послујевелики број привредних друштава и предузетничких радњи. Комора их повезује,усмерава,сервисира,ствараповољан пословни амбијент и привлачи
инвеститоре, прати пословање, а са носиоцима пројекта предлаже и заједнички доноси одлуке о онима који ће добити награде. И поред изузетно тешких услова за пословање и овог пута се показало да постоје привредници који завређују велику пажњу. У Регионалној привредној комори Краљево потврђено је да су сваке године расли и показивали изузетне резултате запошљавајући стотине људи који немају предузетничког духа. Све то је добар повод да се нађу на листи оних које је предложила ова комора. Жири за доделу награде који сачињавају проф.др Радован Пејановић, проф.др Бранко Ковачевић, проф.др Милица Костић Станковић, проф.др Миодраг Копривица и директор Медиа ИнвентаВладо Маркановић ценио је пословност, тржишну позицију, кооперативност, конкурентност и одрживи развој, друштвену улогу и
одговорност, креативност, хуманост, моралне и етичке вредности, успех… Лидером коморског система у Србији оцењен је директор Регионалне привредне коморе Моравичког и Рашког управног округаЗвонко Туфегџић, најбољим у иновативном пословању оцењен директор горњомилановачке компаније „Хелиос Србија“Станица Левајац а у области осигурања Жељко Косовац из Дунав осигурања Краљево. Директор Ветеринарског института Краљево др Мишо Коларевић је лидер корпоративне и друштвене одговорности, директор Специјалне болнице „Меркур“ из Врњачке Бање оцењен најзаслужнијим за отварање нових врата медицинским услугама на страним тржиштима,а Хотел „Цептер“ из овог места као Краљевски хотел „Краљевске вароши“. Председник општине Горњи МилановацДејан Ковачевић је најуспешнији председник-менаџер у комуналном
систему региона, краљевачко предузеће „Пантелић“ заслужилопризнање за инвестирање у производњу здраве хране,а компанија „Техноград“ за три деценије успешног раста и развоја. Полувековна предузетничка традиција породице Антонијевић оцењена је као добра основа предлога да награда припадне ушћанском предузећу „Економ“, а изузетни резултати у области дизајна и менаџмента „Санатекс“ из Сјенице. Специјализована очна болница „Фокус“ Краљево је заслужна за високе домете на пољу офталмологије, а директор Млекаре „Зорнић“ из ТутинаМурат Зорнић за изузетан квалитет млечних прозвода. Поред Опште болнице „Студеница“, за коју је оцењено да корача хуманим стопама Светог Саве,награде су припале компанијама „Нови Пазар пут“ за очување путне мреже као крвотока привреде региона, „Котленику“ иза Лађеваца као примеру успешног породичног би-
зниса и новопазарској „Мizan Line“ као најбољем бренду у производњи од природних материјала. Сећање на капетана Мишу
Капетан Миша Анастасијевић је најпознатији српски задужбинар по коме се памти све што добри људи чине за своју земљу. Живео је у исто време кад и велики српски задужбинар Илија Милосављевић Коларац који је у Србији покренуо прве едиције великих светских писаца. Презиме је добио по оцу Анастасу, земљораднику и ситном трговцу из Пореча код Доњег Милановаца. Мајка Ружа је умрла на порођају, па је бригу о њему и после смрти Анастаса водила помајка Миља. За време Првог српског устанка Миша и Миља су два пута бежали преко Дунава у Аустрију, а будући да је знао да чита и пише Миша је већ са једанаест година био учитељ у
Поречу.Још као дечак почео је да се бави трговином, прво као слуга у дућану Динуловића где је, између осталог, кувао и продавао сапун, а потом прелази у најам код тадашњег поречког старешинеАга Вула Глигоријевића. Од 1817. до 1822. радио је као цариник на добровачкој скели, да биса 300 гроша уштеђевине отпочео већу трговину и сврстао се међу богатије људе у Србији. Три године касније оженио се млађом ћерком свештеника Илије УрошевићаХристином, а преко њеног брата Симе,који је био писар књаза Милоша, ступио у контакт са владарем Србије и највећим трговцима, па прелази на трговину крупном стоком за рачун аустријских трговаца. Књаз Милош га је 1833. године поставио за дунавског капетана, са надзорно-арбитражном улогом. Главни посао Мише Анастасијевића је трговина сољу. Узео је у закуп мо-
Влашке и Молдавије, а касније и на увоз из Аустроугарске тако да је постао један од највећих трговаца овом врстом робе на Балкану. У служби је имао десетак хиљада људи у 23 стоваришта у разним крајевима и најмање 74 брода за превоз соли. У једном тренутку је поседовао 1,5 милион дуката готовине, што му је обезбеђивало положај једног од најбогатијих људи на Балкану. Капетан Миша Анастасијевић је позајмљивао новац Кнежевини Молдавији, куповао спахилуке у Влашкој, постао велики добротвор, помагао многе писце приликом штампања њихових књига, опростио велики дуг пријатељу Илији Гарашанину, поклањао гардеробу женама Доњег Милановца сваки пут када би тамо доспео, финансирао београдско читалиште и балове на двору кнеза Александра Карађорђевића, основао и финансирао школу на свом имању у Влашкој коју су ђаци
похађали бесплатно, давао девојкама миразе, спашавао трговце од пропасти опраштајући им дугове, дајући позајмице и слично. Миша Анастасијевић је одржавао добре односе са кнежевима Милошем и Александром, а у политику ушао поводом заплета око његовог зета Раје Дамјановића, министра и председника Великог суда. Са кнезом је прекинуо односе када је Дамјановић због учешћа у Тенкиној завери осуђен на тамницу и тамо умро, упркос покушајима Анастасијевића да га спасе. Капетан Миша се тада укључује у покрет за свргавање кнеза Александра и сарађује са Илијом Гарашанином и Вучићем. Постаје и председник Светоандрејске скупштине 1858. године, на којој је извршена династијска смена, а како је победила обреновићевска страна,Миша Анастасијевић је напустио Србију и тек повремено се на кратко враћао. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
лепослепедесете, нисурађалеилису ималепрвипорођајпослетридесете годинеживота, дужевремекористе хормонскутерапију, алкохолидуван, гојазнијесу ифизичкинеактивне.Рак дојкејезлоћуднитуморкоји,уколико
сеоткријеуранојфази,можебитипотпуноизлечен. Због тога је започела реализацијапрограмазарано откривањеболести, скринингмамографијом, којиподразумевапреглед наизгледздравихжена, безприсутних симптомаизнаковаболести, којимсе могуоткритиранепроменеуткиву дојкекадајеефикаснолечењемогуће. Мамографијапредстављарендгенскипрегледзаоткривањепроменау дојци, којесенемогунапипатиилиоткритидругимврстамапрегледа. Уколикосеракоткрије уранојфази, већа јешансазаизлечењеприменомпо-
изабраноглекараилисамопрегледом, једноммесечно. После Ваљева, Зрењанина, Крагујевца, Неготина и Београда где је мобилни мамограф био стациониран протеклих месеци у оквиру акције коју спроводе Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ и Министарство здравља, у којој је до са-
да прегледано више од тринаест хиљада жена, бесплатни скрининг прегледи обављаће се и у Краљеву. Мобилни мамографје од 6. децембра постављен испред зграде Опште болнице „Студеница“,а позив за скрининг прегледе упућен је заинтересованим женамастарости између четрдесет пет и шездесет девет година које у последње две године нису радиле мамографијуи женама од четрдесет године старости које у породичној анамнези имају блиску сродницу оболелу или лечену од рака дојке. Позивом на телефоне број 036/301-
633; 036/335-804 и 060/576-2281, прегледи се заказују сваког радног дана у периоду између осам и деветнаест сати само у преподневној смени, од 7.30 до 13 сати а у Институту за јавно здравље најављују да ће се, у зависности од интересовања које је за сада велико, радно време продужити.Акција коју спроводе Институт за јавно здравље и Министарство здравља Републике Србије, уз подршку Фонда Б92 и компаније Гранд кафа, у Краљеву ће трајати до краја јануара. О интересовању Краљевчанки за овај вид провере здравственог стања најбоље сведочи
податак да је током исте акције, спроведене пре две године, прегледано безмало две хиљаде жена. Законом је прописано да се обавезан скрининг здравих жена из критичних категорија обавља сваке две године што је повод за додатни позив онима које то нису учиниле у овом периоду.Од женакоје се буду пријавиле за преглед очекује се да при доласку на скрининг понесу медицинску документацију о евентуалним претходним прегледима. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
овезивање свих установа и лекара специјалиста, кроз електронски упут и електронски медицински досије,и олакшавање приступа пацијената лекарима специјалистима је, осим увођења јединственог електронског здравственог картона, оцењено као наредни корак у дигитализацији здравственог система. Један од кључних реформских приоритета Савеза за здравство Националне алијансе за локални економски развој на том путу је успостављање електронског досијеа који ће у овом послу пружити подршку Министарству здравља и ресорним институцијама. Иницијатори увођења досијеа водили су се идејом да, у циљу ефикаснијег лечења, приступ овој евиденцији добију и
лекари у приватним установама. У фокусу Савеза за здравство у наредне две године биће још рад на смањењу листа чекања и повећању броја услуга које ће грађани моћи да обаве у приватном здравству о трошку Републичког завода за здравствено осигурање, као што је то тренутно случај са дијализом, вантелесном оплодњом, хипербаричном комором и катарактом. Трећим приоритетом оцењена је даља дигитализација процедура, пре свега у вези клиничких студија и добијања дозвола за лек, како би грађанима биле доступне нове, модерне и ефикасније терапије. У Савезу најављују и подршку спровођењу Програма дигитализације у здравственом систему у делу који пред-
виђа увођење услуге еБоловања, због циља да и лекари у приватном сектору добију могућност отварања боловања пацијентима. Уз све то инсистира се на увођењу услуге еУпут како би се лекарима специјалистима омогућило издавање упута за даље лечење, а пацијенти поштедели враћања код изабраног лекара. Последњи са листе предлога којиће се наћи у фокусу Савета за задравство је да се услуга еРецепт, која важи за лекове са А листе, прошири и на Б, Ц и Д листу лекова. Министарка здравља Даница Грујичић подсећа да је Србији и њеном здравству потребна дигитализација како би лекари сву енергију могли да посвете лечењу пацијената, а не троше драгоцено време на административне
послове. Уз то наглашава да је пројекат Министарства здравља о породичном лекару настао на идеји да се кроз већу подршку у најлокалнијој заједници оствари примарна здравствена заштита која превентивним деловањем остварује већи степен заштите целог народа. Из сектора за информационе технологије Републичког завода за задравствено осигурање стиже потврда да је та институција увела САП информациони систем и успоставила увид у робноматеријално стање здравствених установа, а све у циљу оптимизације утрошка и стварања великих финансијских уштеда. Савез ће током наредних месец дана представити анализу и препоруке за
унапређење процедуре стављања лека на тржиште,која уместо девет месеци траје две до три године што грађанима отежава приступ лековима. Акценат ће бити стављен и на поједностављење клиничких испитивања лекова на људима и омогући да тешки болесници дођу до иновативног лека којег још неко време неће бити на тржишту, а користи и лекарима да се упознају с новим методама лечења. Овосе сматра неопходним јерпроцедура у Србији траје и до три пута дуже него у другим земљама, што одвраћа компаније да улажу у испитивања у нашој земљи. Чланови Савеза за здравство изабрали су ново руководство на чијем ће челу у наредне две године бити суоснивач компаније Хелиант Вукашин Раду-
ловић. За потпредседнике су изабрани директорка за ретке болести у компанији Пфајзер Уна Љубичић, директор за јавне политике и односе са јавношћу у Ново Нордиск Фарма Владимир Типсаревић идиректор МедиГруп Дејан Пешић, а из редова локалних самоуправа у раду ће учествовати заменица градоначелника Лесковца Лидија Димитријевић. У претходном сазиву Савета објављено је прво издање Сиве књиге здравства, са пописом педесет највећих административних препрека развоју овог сектора, као и конкретна решења за њихово превазилажење, а објављивање другог издања очекује токо наредне године.
Т. Радовановић Фото: НАЛЕД
релиминарни резултати недавно завршеног пописа сведоче да је у Србији, у односу на 2011. годину, седам стотина хиљада становника мање. Међу њима је око пола милиона преминулих и око две стотине хиљада оних који су из различитих разлога напустили земљу. У Удружењу Маме су закон поражавајућим оцењују податак да, у потрази за економски сигурнији животом, емигрирају углавном радно способни грађани и подсећају како се не сме заборавити да је стопа фертилитета у опадању а тренутно на око забрињавајућих 1,5. Иако у Влади Србије готово свакодневно подсећају како је подизање наталитета у врху приоритета, и летимични осврт на предлог буџета за наредну годину указује да немабитнијих промена у погледу бриге о породици. У таквим околностима чудном се оцењујеодлука оних који управљају парама у заједничкој каси да чак осам милијарди динара буде одвојено за изградњу националног стадиона, а у наредне две године још четрнаест. Оце-
њујући да је то кап која је прелила чашу незадовољства, а пошто није мала оцењена као згодан пример да се покаже шта би „маме“ са том количином пара могле да ураде. У Удружењу процењују како би све труднице и породиље које самостално обављају делатност добиле пуне надокнаде током одржавања трудноће, и након порођаја, али и плаћене доприносе за обавезно социјално осигурање, па би исти третман као жене запослене по уговору о раду добиле и оне које су на флексибилним уговорима. Разлог за такав захтев темељи се на ставу да је економска сигурност пресудна у подизању наталитета. Други пример подсећа на неопходност да се дечји додатак са садашњих 3.570 повећа на4.500динара,а доходовни цензус са 10.700 на 13.000,што би требало бар мало да ублажи свакодневни раст цена, животних трошкова и инфлације. Маме су закон подржавају повратак мајки на посао како би се смањио јаз између послодаваца и оних које раде и
желе децу. Предлог се заснива на анализама које показују да је за ове подстицаје довољно издвојити тек двестоти део буџета, што појачава уверење како то не би био удар на њега.
Маме су закон би учиниледоступнијом и лакше применљивом меру финансијске подршке приликом куповине прве некретнине за мајке које су родиле дете после 1. јануара 2022. године, јер је недостатак крова над главом или живот у заједници један од разлога зашто парови одлажу родитељство. Гарантовале би минималну надокнаду свим породиљама, без обзира да ли су у радном односу или нису, а промениле и формулу преко које се врши обрачун надокнада због тога што још увек постоје жене које након порођаја добијају тек неколико стотина или неколико хиљада динара. Посебан нагласак стављен је на неопходностпроширењаподршке родитељима деце са инвалидитетом која се годинама своди искључиво на недовољну финансијску. У њу би, по угледу на државе западне Европе које брину о сваком појединцу, требало укључити
услуге персоналних асистената, квалитетнију здравствену и социјалну подршку која једнако важна и за болесно дете и за исцрпљене родитеље. - Могла бих овако у недоглед, али верујем да је суштина јасна - желим да приоритети који пуне наслове и обезбеђују подршку на изборима не остану само мртво слово на папиру, већ да се заиста и реализују на начин који ће користити читавом друштву, а не само љубитељима фудбала. Или можда да сви заиграмо фудбал? Не знам, нисам паметна, поручује председница Маме су законТатјана Мацура. У новембру и децембру, Маме су закон су у четири највећа града одржале отворене расправе о изменама Закона о раду у делу који се односи на ангажоване раднице на флексибилним уговорима који су оцењени несигурним. Фокус је стављен на жене које због природе ових уговора немају право на трудничко боловање, породиљско и одсуство ради негде детета, али ни на низ других права у које се убрајају боловање, плаћен одмор или синдикално ор-
ство са добрим праксама ове заједнице. Анализа одговора добијених више од три стотине жена ангажованих на флексибилним уговорима сведочи да просечна има између двадесет пет и тридесет пет година, високо је образована, више од две године проводи на привременим и повременим пословима, најчешће је ангажована у приватном сектору и зна да је дискриминисана, јер има исте радне обавезе али не и иста права као и њене колегинице. Бројни су показатељи који указују на потребу да држава разуме како је одлука жена које желе децу да одложе родитељство последица економске несигурности коју, поред бројних других, ствара и несигуран посао. Зато у наредном периоду, пре разговара са представницима законодавне и извршне власти, предстоји рад на предлогу за измене закона, анализи актуелних прописа и докумената јавне политике и финансијској анализи будућег предлога. Т. Радовановић
закон
нова
других
ција цивилног друштва разликује по томе што су његове просторије сваког дана отворене подједнако за чланове и пријатеље, али и оне који случајно покуцају на врата. Нешто веселије него обично сваке године је четвртог дана децембра кадсу просторије Удружењаод раних јутарњих часова отворене за све добронамерне суграђане спремне да са члановима поделе радост славе Ваведење Пресвете Богородице. Тако је било и пре седам
и добије, благослов да слави исту славу. Од тада сваке године у присуству чланова, пријатеља и свештеника Епархије жичке, уз сечење славског колача,„Пријатељство за нова времена“ обележава један од дванаест највећих хришћанских празника. Дан увођења Пресвете Богородице у Јерусалимски храм је празник хришћанске победе над опаким особинама, победе над злим снагама и импулсима у самоме себи, над онима који развлаче и разједињују појединачним и групним слабостима и ускогрудостима. Како победа и пораз никаданису коначни смисао овог празника има изузетно место у души свакога крштеног човека и зато је и даље актуелан и спасоносан за српски народ. Ваведење се обележава
су молитвама од Бога измолили дете и одмах одлучили да девојчицу посвете Господу, што представља промисао спасења људског рода. У тропару и покладној песми овог празника каже се да је то дан наговештаја, дан најаве благовољења, божије благе вести Христове, дана најаве доласка спаситеља на свет. Пресвета Богородица се сматра најузвишенијим људским бићем које је икада живело на земљи,јер се одрекла свега створеног у животу и саму себе уложила у ризницу Господњу. Борећи се само за оно што је једино потребно постигла је највећи степен светости,племенитости и послушности у испуњавању Божије воље, а пошто је достигла највише достојанство људског рода постала је богомајка. - Није ово само сећање на чудесни догађај из Јерусалима, када су Богоро-
родитељи Јоаким
Ви на цркву имате право таман толико колико на вашу дневну собу. То нека буде ваша испостава и тамо се сабирајте, долазите да славимо печат наше снаге, нашег заједништва у време кад се све некако распарало и разјединило, да се поново вратимо јединству чак и кад се не слажемо. Кроз православље ћемо превазићи свако своје неслагање јер није ни могуће ни пожењно да се у свему слажемо. Свако треба даима својемишљење и своју особеност, а Христос Бог да буде кохезиона сила која ће све да нас уједини. Није сама Богородица, као девојчица од пет година, отишла тамо негосу је родитељи одвели да је представе Господу Богу, а кад је арханђел саопштио да ће да роди Христа без неког великог преиспитивања сагла је главу своју пред њим. Ми сагињемо главу пред Богом, ведра лица подижемо главу једни према другима да бисмо били једни другима снага онако како се да-
порука је свештеника Епархије жичке након сечења славскогколача.
Хаџи
да је
Фото: М. Радовановић
Мачак у чизмама: Последња жеља
На велико платно враћа се омиљени, шашави, неустрашиви мачак који обожава млеко а, после више од деценије, Dream Works Anima on представља нову авантуру из Шрековог универзума. Одважни одметник, Мачак у чизмама,откриће да су његова страст према опасности и занемаривање безбедности дошли по своје. Искористио је осам од девет живота, али успут се забројао,паће га враћање живота одвести у највећу потрагу икада. Анимирану породичну авантуру у 2Д формату, и трајању од сто једног минута, Џоел Крафорд и Џенјуел Меркадо су режирали према сценарију који су написали Томи Свердлоу, Том Вилер и Пол Фишер. Анимираним јунацима гласове су позајмили Антонио Бандерас, Салма Хајек и Харви Гилиен,а у верзијина српском језику Александар Глигорић, Душица Новаковић, Милан Антонић, Бранислав Јевтић, Ања Мит и Огњен Дрењанин. Филм сеприказује до 14. децембра,а пројекције почињу у 18 сати.
Порно прича
Четири лика, једна сјајна идеја и много неспоразума. Кука, Крап, Стела и Грга, касир, водоинсталатер, беспосличар и проституткаделе исти проблем за који ће решење пронаћи у филму.
је иза камере а пошто нико од њих четворо није искусан у филмској, камо ли у порно индустрији,сем водоинсталатера Крапа који је снимио чак три свадбе, долази до урнебесних ситуација у којима настају сукоби и откривање емотивних позадина идејних твораца ове приче. Сваки од јунака ове комедије доживеће суочавање са самим собом уз подсећање на суштину свега, живот је порно прича. Комедију у 2Д формату која траје пет минута дуже од сат и по Александар Јанковић је режирао према сопственом сценарију. Водеће улоге тумаче Милан Прљета, Даница Грубачки, Миодраг Фишековић и Иван Ђорђевић Џуди, а последња пројекција почиње вечерас у 20 сати. Ламборгини: Човек који је ство-
поново размишља о својој стратегији када његову вилу у Мајамију преузме опасан освајач чији су се претходни послови завршили убиством и паљевином. Акциони крими трилер у 2Д формату траје четири минута дуже од сат и по,а редитељ Расел Кроу га је режирао према сценарију који је написао са Стивеном Коутсом. Главне улоге тумаче Расел Кроу, Лајам Хемсворт, РЗА, Брук Сатчел, Ејден Јанг, Стив Бастони, Даниел Мекфирсон, Пол Тасоне, Елса Патаки и Џек Томпсон, а филм се приказује до 14. децембра у пројекцијама које почињу у 20 сати.
падодајтежуманце, аромуванилеијошмалоумутите.
Посебносјединитебрашнаизачинза медењаке. Додајтеумаслацузпросејавање. Првомиксероммутитеаонда
ручноумесите. Смесуподелитенадва дела. Уједандеододајтекакаопрах. Свакидеоставитеукесузазамрзивач величине25 x30 цм(3 Л) иоклагијом развуците. Пребацитеуфрижидерна 1 х.
Наконтовремена, исецитекесуса горњестранеисекачимаисецитеколачеуобликузвездеипахуље. Колачепребацитенаплехобложен папиромзапечење.
Пецитеузагрејанојрернина200 °Ц око10-12 минутаилизависноодвашерерне.
Чоколадуистопитесауљем. Сипајтеу дресиркесу, исецитеврхидекоришитеколаче. Ставитедекорацијуиоставитедасечоколадастегне. Неке колачепоспитешећеромупраху. Времеприпреме: 120 минута
Бројпорција: 30 (бројзависиодвеличинесекачакојикористите
630 —Мухамед води војску од 10.000 да освоји Меку. 1858 —Светоандрејска скупштина извршила смену династија у Србији збацивши кнеза Александра Карађорђевића. На престо враћен Милош Обреновић, а за његовог наследника проглашен његов син Михаило.
1877 —Никола Коле Рашић са својим четницима ушао је у Лесковац, напуштен од Турака, и прогласио уједињење са Кнежевином Србијом. Локални бугарски комитет и становништво лојално егзархату затражили су од руског генерала Гурка да Лесковац буде припојен Бугарској, али је Берлински конгрес коначно решио статус Поморавља. 1888 —Скупштина Србије прихватила Устав који је предложила Народна радикална странка. Уставом, писаним по узору на белгијски устав из 1831, у Србији уведена парламентарна демократија. 1894 —У Паризу отворена прва светска изложба аутомобила, на којој се представило девет произвођача.
1937 —Фашистичко Велико веће донело одлуку да се Италија повуче из Лиге народа.
1941 —Немачка и Италија су у Другом светском рату објавиле рат САД, а Конгрес САД истог дана објавио рат тим земљама. Пољска објавила рат Јапану, а Куба, Костарика, Никарагва, Доминиканска Република и Гватемала Немачкој и Италији. 1946 —Генерална скупштина Уједињених нација основала УНИЦЕФ, Међународни фонд Уједињених нација за помоћ деци у земљама разореним ратом. 1972 —Амерички астронаути из брода „Аполо 17“ Јуџин Кернон и Харисон Смит спустили се на Месец, у последњој мисији у оквиру програма „Аполо“.
1973 —Западнонемачки канцелар Вили Брант и чехословачки премијер Лубомир Штроугал потписали уговор којим је формално поништен Минхенски пакт из 1938, којим су Велика Британија и Француска препустиле нацистичкој Немачкој област Судета у Чехословачкој.
1991 —У Мастрихту уобличен Споразум о монетарној и политичкој унији чланица [[Европска заједница|Европске заједнице. 1992 —Савет безбедности Уједињених нација, на захтев Македоније, одобрио упућивање 800 војника УН у ту бившу југословенску републику. 1994 —Руски председник Борис Јељцин је наредио руској војсци да успостави контролу над Чеченијом. 1997 —У Кјоту је потписан Протокол о заштити животне средине који предвиђа и смањење производње угљен-диоксида и других штетних гасова за које се сматра да изазивају ефекте стаклене баште и глобално загревање. САД нису ставиле свој потпис уз објашњење да би то нанело штету њиховој привреди. 2000 —Израел и Палестина обновили контакте на вишем нивоу у циљу окончања сукоба и налажења начина за
Милоша и београдског паше свечано је прочитан хатишериф турског султана Махмуда ИИ о аутономији Србије.
1873 —У Србији уведен динар као новчана јединица, чиме је отклоњен монетарни хаос и употреба више од 40 врста туђег металног новца - дуката, форинти, талира.
1894 —Јапанске трупе почеле инвазију Кореје.
1896 —Гуљелмо Маркони у Лондону први пут јавно приказао бежичну радиотелеграфију.
1913 —Слика Леонарда да Винчија „Мона Лиза“ пронађена у Фиренци, две године пошто је украдена из париског музеја „Лувр“.
1915 —Председник Републике Кине Јуан Шикај је поново увео монархију и прогласио се кинеским царем. 1915 —Полетео први авион начињен у потпуности од метала, који је конструисао Немац Хуго Јункерс. 1918 —Српска војска, по завршетку Првог светског рата, ушла у Земун, чиме је окончана двовековна владавина Хабзбуршке монархије у том граду. 1920 —Конституисана Уставотворна скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Рад скупштине, којом је председавао хрватски политичар Иван Рибар, трајао је више од шест месеци и окончан је доношењем Видовданског устава 28. јуна 1921.
1936 —Маршал Џанг Сјуељанг је ухапсио кинеског генералисимуса Чанг Кај Шека.
1940 —Краљевина Југославија, у Другом светском рату, потписала с Мађарском пакт о вечном пријатељству, у намери да побољша односе с Немачком. 1942 —Немачке снаге су започеле операцију Зимска олуја, покушавајући да одблокирају опкољене осовинске снаге током битке за Стаљинград.
1963 —Кенија постала независна држава у оквиру Британског комонвелта с Џомом Кенијатом као премијером. На исти дан 1964. постала је република, а Кенијата први председник.
1969 —Грчка се повукла из Савета Европе и тиме избегла да због војног режима и кршења људских права буде избачена из те европске институције.
1979 —Група генерала извршила војни удар у Јужној Кореји и преузела власт.
1983 —Шиитски екстремисти активирали аутомобиле бомбе испред америчке и француске амбасаде у Кувајту. Пет особа је погинуло, а 86 рањено.
1992 —На индонежанским острвима Флорес и Баби, у земљотресу погинуло најмање 2.200 људи. 1993 —Руси на референдуму, првом слободном изјашњавању од 1917, изгласали нови устав којим је председник Борис Јељцин добио широка овлашћења. Спор око устава довео је почетком октобра до трагичног конфликта са комунистима и екстремним националистима у којем је погинуло више од 150 људи. 2000 —Еритреја и Етиопија потписале у Алжиру мировни споразум којим је окончан двогодишњи рат око граница. 2001 —Израелски авиони бомбардовали палестинске безбедносне циљеве у граду Гази само неколико сати пошто је 10 Израелаца убијено и око 30 рањено у нападима на јеврејске насељенике на Западној обали и у појасу Газе. Израелске снаге ушле су у палестински град Џенин на Западној обали. Вођа кубанског шпијунског прстена Герардо Хернандез, осуђен у САД на доживотну казну затвора за учешће у инфилтрирању у једну америчку војну базу и за смрт четворице Американаца
челу, с прекидима заседао до 1563 —На основу закључка овог скупа вођен противреформацијски покрет који је довео до Тридесетогодишњег рата прокатоличких и протестантских снага у Европи, од 1618. до 1648.
1570 —Миром у Шћећину је окончан Северни седмогодишњи рат, а Данска је признала независност Шведске.
1642 —Холандски морепловац Абел Тасман открио Нови Зеланд, али се није искрцао из страха од ратоборних домородаца, па је заслуга за откриће припала Енглезу Џејмсу Куку, који се 1769. искрцао на једно од новозеландских острва. 1806 —Српски устаници у Првом српском устанку ослободили београдску варош и натерали Турке да се повуку у Београдску тврђаву. Тврђава је освојена почетком 1807, а по слому устанка 1813. Турци су поново заузели Београд. 1877 —Српски краљ Милан Обреновић, на позив Русије, по други пут објавио рат Отоманском царству. У марту 1878. рат завршен мировним споразумом Русије и Турске у Сан Стефану, којим је Русија покушала да оствари премоћ на југу Балкана. 1921 —САД, Велика Британија, Француска и Јапан потписали Вашингтонски уговор о међусобном поштовању острвских поседа у Пацифику. 1937 —Јапанске трупе окупирале кинески град Нанкинг и у наредних шест седмица побиле око 200.000 Кинеза, махом цивила, а крвопролиће ушло у историју као “силовање Нанкинга”. Основана је државна индонежанска новинска агенција Антара. 1939 —У првој великој поморској бици у Другом светском рату британске крстарице “Ексетер”, “Ајакс” и “Ахил” код залива Ла Плата у Атлантском океану тешко оштетиле и онеспособиле немачки бојни брод “Граф Шпе”, који је током гусарског крстарења у јужном Атлантику и Индијском океану претходно потопио девет трговачких бродова.
1944 —Јапански авион напуњен експлозивом, којим је управљао пилот-самоубица, у Другом светском рату ударио у америчку крстарицу “Нешвил” и усмртио 133 члана посаде.
милитантне установе с папом-аутократом на
1967 —Војна хунта у Грчкој спречила контраудар, а краљ Константин, примо-
ран да напусти Грчку, побегао с породицом у Рим.
1978 —Фудбалски клуб Партизан освојио Средњоевропски куп.
1981 —Генерал Војћех Јарузелски завео ратно стање у Пољској, забрањен рад независног синдиката “Солидарност”, а на хиљаде синдикалних активиста притворено.
1982 —У земљотресу у Северном Јемену, у провинцији Дамар, на стотинак километара југоисточно од главног града Сане, погинуло 3.000 људи.
1988 —У Конгу потписан протокол Анголе, Кубе и Јужне Африке, уз посредовање СССР и САД, којим је отворен пут ка независности Намибије и окончању грађанског рата у Анголи, започетог 1975.
1991 —Бивше совјетске републике Казахстан, Киргизија, Таџикистан, Туркменистан и Узбекистан одлучиле да се прикључе Заједници Независних Држава.
1996 —Кофи Анан изабран за генералног секретара Уједињених нација. Са обављањем ове дужности почео 1. јануара 1997.
2000 —Председник Русије Владимир Путин дошао на Кубу у прву посету једног руског државника Фиделу Кастру од распада СССР 1991.
2001 —У самоубилачком нападу екстремиста на зграду индијског парламента у Њу Делхију убијено 13 особа. За напад осумњичени муслимански сепаратисти који се од 1989. боре против индијских власти у Џаму и Кашмиру.
2002 —На самиту у Копенхагену Европска унија донела одлуку о проширењу Уније за 10 држава, а то су Пољска, Чешка, Мађарска, Словенија, Словачка, Естонија, Летонија, Литванија, Кипар и Малта, 1. маја 2004.
2003 —Амерички војници су током операције Црвена зора пронашли и заробили бившег ирачког председника Садама Хусеина.
арт је наследила престо Шкотске. 1782 —Браћа Монголфје су у Авињону први пут извели експеримент са балоном пуњеним врућим ваздухом. 1819 —Алабама је примљена у Унију као 22. америчка држава. 1822 —У Верони завршен Конгрес Свете Алијансе на којем је одлучено о интервенцији против грађанске револуције у Шпанији. Помоћ Грчкој у борби за ослобођење од Турске није изгласана. 1836 —Усвајањем одлуке „прозебле конвенције” незванично је завршен Толидски рат између Охаја и суседне територије Мичиген. 1900 —Немачки физичар Макс Планк објавио “Квантну теорију”, према којој енергија радијације потиче из невидљивих делића, кваната, и није континуирана, како се раније мислило. 1911 —Норвешки истраживач Роалд Амундсен је постао први човек који је стигао на Јужни пол. 1916 —Грађани Данске су на референдуму гласали да Данска Западна Индија буде продата САД за 25 милиона долара. 1918 —У Великој Британији први пут на изборима гласале жене и добиле право да се кандидују за Парламент. Прва жена која је изабрана била грофица Маркиевич, ирски националиста, али није могла да заузме своје место у Парламенту јер је била у затвору. 1918 —Фридрих Карл је одбио да буде краљ Финске због свог немачког порекла по крају Првог светског рата. 1927 —Уједињено Краљевство признала независност Ирака и подржала пријем те земље у Лигу народа. 1935 —Први председник Чехословачке Томаш Масарик је поднео оставку, а на положај шефа државе четири дана касније изабран дотадашњи шеф дипломатије Едвард Бенеш. 1937 —Јапан успоставио марионетску кинеску владу у Пекингу. 1939 —Лига народа искључила СССР због агресије на Финску.
1959 —Архиепископ Макариос ИИИ је постао први председник Кипра.
1960 —Потписана Париска конвенција о оснивању Организације за економску сарадњу и развој. Конвенција ступила на снагу у септембру 1961.
1962 —Сонда Маринер 2 је постала прва летелица која је успешно извршила планетарно сусретање прошавши поред Венере.
1962 —Кенет Каунда у Северној Родезији формирао прву владу којом су доминирали Африканци.
1963 —Брана која је држала језеро Болдвин Хилс у Лос Анђелесу је попустила, изазвавши бујицу која је уништила 277 домова.
1964 —Врховни суд САД је пресудом у случају Мотел Срце Атланте против Сједињених Држава да Конгрес може да користи уставне одредбе о трговини да се бори против дискриминације.
1981 —Кнесет је проширио израелске законе, надлежности и управу на Голанску висораван, чиме је фактички анектирао територију коју је освојио од Сирије у рату 1967.
1989 —Опозициони лидер Патрисио Ајлвин изабран за председника Чилеа на
557 —Разоран земљотрес је тешко оштетио Константинопољ. 1481 —Турски војници су после дуже опсаде заузели Нови, а Херцеговина је ушла у састав Османског царства. 1542 —Шест дана стара Марија Стју-
1939 —У сукобима током демонстрација радника и студената Београдског универзитета са полицијом и жандармеријом у Београду убијено је 9 особа. 1950 —Основан је Комесаријат Уједињених нација за избеглице.
првим слободним изборима у тој земљи од 1970. Претходни демократски изабран шеф државе, социјалиста Салвадор Аљенде, убијен у војном пучу 1973, а на власт је дошао генерал Аугусто Пиноче.
1994 —Председник Републике Српске Радован Караџић затражио од бившег председника САД Џимија Картера да посредује у постизању мира у Босни и Херцеговини.
1994 —Почела је изградња бране Три клисуре на реци Јангце. 1995 —У Јелисејској палати у Паризу потписан мировни споразум о окончању 44-месечног рата у Босни, који је постигнут 21. новембра у Дејтону, САД. Потписе на споразум ставили председници Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије Фрањо Туђман, Алија Изетбеговић и Слободан Милошевић. Тим споразумом БиХ подељена на два ентитета, Федерацију БиХ и Републику Српску, а надгледање спровођења мира поверено снагама НАТО.
1998 —У оружаном нападу маскираних особа на кафић у центру Пећи на Косову убијено шест младића српске националности.
1998 —У сукобу Војске Југославије и наоружаних Албанаца у близини Призре-
на погинуло 36 Албанаца, шест повређено.
2001 —Тужилаштво Међународног суда за ратне злочине у Хагу објавило оптужницу против генерала Војске Републике Српске Винка Пандуревића, оптуженог геноцид над босанским муслиманима у Сребреници 1995.
2004 —Пуштен је у саобраћај вијадукт Мијо, са 343 м највиши мост за возила на свету, који премошћава реку Тарн код места Мијо.
2008 —Ирачки новинар Мунтазар ел Зејди је гађао ципелом америчког председника Џорџа Буша на конференцији за штампу. 2012 —28 особа је убијено у пуцњави у основној школи у месту Њутаун у америчкој савезној држави Конектикат.
15. децембар
1640 —Војвода од Брагансе крунисан као Жоао ИВ, први португалски краљ после шездесетогодишње шпанске владавине и први из династије Браганса која је владала Португалом до 1910.
1711 —У Копенхагену избила епидемија куге, од које је умрло више хиљада људи.
1791 —Ратификовано је првих 10 амандмана на Устав САД, колективно познатих као Повеља о правима.
1801 —Одметнути јаничари, које су предводиле четири београдске дахије Аганлија, Кучук-Алија, Фочић Мехмед-ага и Мула Јусуф, убили београдског валију Хаџи Мустафа-пашу и завели терор у Београдском пашалуку. Насиље је убрзало избијање Првог српског устанка 1804. 1806 —Француске трупе под командом Наполеона Бонапарте ушле у Варшаву. 1840 —Ковчег с посмртним остацима француског цара Наполеона И положен у „Дом инвалида“ у Паризу, 19 година после његове смрти у изгнанству на острву Света Јелена. 1890 —Убијен поглавица индијанског племена „Сијукс“ Седећи Бик, који је предводио индијанска племена у бици код Литл Биг Хорна 1876. против америчке Седме коњичке дивизије, под командом Џорџа Кастера. 1914 —Ослобађањем Београда у Пр-
вом светском рату завршена Колубарска битка. Победа за коју изузетне заслуге припадају команданту Прве армије, генералу Живојину Мишићу, подигла углед Србије међу савезницима и учврстила самопоуздање српске војске и народа.1938 —Испробавајући нов тип ловачког авиона, погинуо руски пилот Валериј Чкалов. 1937. прелетео Северни пол, без спуштања од Москве до Ванкувера, 12.000 км, за 64 часа и 25 минута, што је признато као светски рекорд лета на даљину. 1961 —Генерална скупштина Уједињених нација одбацила совјетски предлог о пријему Кине у светску организацију. Бивши нацистички функционер Адолф Ајхман, организатор и извршилац геноцида Јевреја у Другом светском рату, осуђен на смрт у Јерусалиму, а потом обешен. После рата под лажним именом живео у Аргентини до 1960, када су га открили и ухапсили припадници израелске тајне службе.
1965 —Амерички свемирски бродови „Џемини 6“ и „Џемини 7“ остварили први космички сусрет и направили две кружне путање летећи један поред другог.
1967 —Срушио се Сребрни мост преко реке Охајо између градова Појнт Плезант и Галиполис, усмртивши 46 особа.
1970 —Совјетски васионски брод „Венера 7“ спустио се на планету Венеру и почео да шаље сигнале.
1991 —Око 500 људи изгубило живот када је трајект „Салем експрес“ ударио, испред египатске луке Сафага, у корални гребен и потонуо.
1996 —Под снажним притиском свакодневних протеста грађана због фалсификовања изборних резултата, општински суд у Нишу потврдио победу опозиционе коалиције „Заједно“ у другом кругу избора за локалне органе управе, 17. новембра.
1999 —Шеф УНМИК-а Бернар Кушнер потписао, у Приштини, споразум с представницима косовских Албанаца о формирању Прелазног административног већа Косова. Срби са Косова одбили да потпишу споразум, али су касније делегирали свог представника у то тело. 2000 —Затворена нуклеарна централа у Чернобиљу у Украјини у којој је крајем априла 1986. експлодирао један блок
централе изазвавши најтежу нуклеарну катастрофу од почетка употребе нуклеарних централа. 2001 —Криви торањ у Пизи у Италији поново отворен за посетиоце, после 12 година паузе због санације. 2002 —Посматрачи УН званично окончали мисију на Превлаци, почету у марту 1992, и предали властима Хрватске контролу над тим полуострвом. 2011 —Скупштина града Београда званично именовала Мост на Ади.
16. децембар
1598 —Корејска морнарица адмирала Ји Сан-шина је поразила јапанску флоту у бици у Норјаншком мореузу. 1653 —Вођа енглеских парламентариста у грађанском рату против монархиста Оливер Кромвел проглашен доживотним лордом протектором Енглеске, Шкотске и Ирске.
1689 —Парламент Енглеске је усвојио Повељу о правима.
1773 —Незадовољна високим увозним царинама и британском колонијалном влашћу, група америчких колониста, маскирана у Индијанце, у Бостонској луци са једног британског брода у море побацала сандуке чаја. Тај догађај, касније назван “Бостонска чајанка”, наговестио Амерички рат за независност, започет 1775.
1835 —У великом пожару који је захватио Њујорк уништено 600 грађевина. 1838 —Бури су се током Велике сеобе сукобили с племеном Зулу и у бици на Крвавој Реци побили 3.000 припадника тог племена.
1885 —У Сарајеву почео да излази српски књижевни лист “Босанска вила” 1916 —Група руских племића предвођена Феликсом Јусуповим је убила мистика и пустолова Григорија Распућина. 1920 —У једном од најтежих земљотреса у свету у кинеској провинцији Гансу погинуло око 180.000 људи. 1934 —Пуштен у саобраћај први београдски друмски мост преко Саве, назван „Земунски мост краља Александра“. Дигнут у ваздух у априлу 1941, а на месту ви-
сећег моста 1957. подигнут мост незванично назван Бранков мост. 1944 —Немци у Другом светском рату у Арденима пробили америчке линије одбране и почели контраофанзиву на Западном фронту. У борбама окончаним немачким поразом савезници изгубили 77.000 војника, а Немци 130.000. 1949 —Вођа борбе за независност Ахмед Сукарно изабран за првог председника Индонезије после стицања независности земље од Холандије. 1960 —Два путничка авиона су се сударила у ваздуху због густих облака изнад Статен Ајланда, при чему су погинуле 134 особе. 1966 —Савет безбедности Уједињених нација на предлог Велике Британије једногласно изгласао економске санкције против режима беле мањине у Родезији. 1971 —Пакистанске трупе предале се индијској војсци и Ослободилачкој армији Источног Бенгала. Тиме окончан Индијско-пакистански рат и сачувана независност нове државе Бангладеш, прокламоване у марту 1971. 1993 —Шест земаља-чланица Европске уније, односно Уједињено Краљевство, Немачка, Француска, Италија, Холандија и Данска, упркос противљењу Грчке, признало Бившу Југословенску Републику Македонију. 1995 —Савет безбедности УН дао снагама НАТО овлашћење да преузму надлежност над мировним операцијама у Босни и Херцеговини. Тиме је окончана мисија УНПРОФОР-а и створени правни услови да НАТО почне мисију надгледања спровођења мира у Босни. 1997 —Петнаест косовских Албанаца оптужених за тероризам и припадност илегалној организацији Ослободилачка војска Косова осуђено у Приштини на ка-
затвора од четири до 20 година. 2001 —Први амерички брод од 1962, када су САД увеле ембарго против Кубе, стигао у луку у Хавани, носећи око 500 то-
смрзнуте хране. 2002 —Пред Трибуналом у Хагу поче-
тродневна расправа о пресуди бившој председници Републике Српске Биљани Плавшић, која је признала кривицу за зло-
чине против човечности током рата у БиХ. 2020 —Кинеска свемирска сонда Чанге-5, која је са собом носила око два килограма узорака са Месеца, успешно се вратила на Земљу.
17. децембар
497. п. н. е. —Храм на Римском форуму је посвећен богу Сатурну; годишњица овог догађаја се се обележава као Сатурналије.
1531 —По наређењу папе Клемента ВИИ, у португалској престоници Лисабону установљена инквизиција.
1538 —Папа Павле ИИИ из римокатоличке цркве искључио енглеског краља Хенрија ВИИИ, који се претходно прогла-
сио поглаварем Англиканске цркве. 1583 —Војска Ернеста Баварског је у Келнском рату поразили војску Гебхард фон Валдбурга у опсади Годесберга. 1903 —Браћа Вилбур и Орвил Рајт извела први успешан лет авионом у историји ваздухопловства. Њихова летјелица „Флајер И“ над пешчаним динама близу места Кити Хок у Северној Каролини, у САД, узлетела четири пута, задржавши се у ваздуху најдуже 59 секунди. 1908 —После победе Младотурске револуције, одржана прва седница парламента Отоманског царства. 1926 —У државном удару у Литванији, војска је збацила демократски изабраног председник Казиса Гринијуса и на његово место поставила Антанаса Смето-
ну. 1939 —У заливу Ла Плата код Монтевидеа у Другом светском рату потонуо немачки бојни брод „Адмирал Граф фон Шпе“, који је претходно био оштећен у бици с британским крстарицама. Капетан брода Ханс Лангсдорф потом извршио самоубиство. 1948 —У покушају да поново успостави власт у Индонезији, која је 1945. прогласила независност, Холандија напала Индонезију, њене трупе упале у главни град Џакарту и ухапсиле председника Сукарна и друге индонежанске лидере. Споразумом у Хагу 1949. Холандија признала суверенитет Индонезије. 1960 —Војници одани етиопском цару Хајле Селасију су угушили покушај државног удара који је почео 13. децембра. 1973 —Арапски екстремисти убили 32 особе на аеродрому у Риму, када су бацили бомбу на авион компаније „Пан Америкен“ и из митраљеза изрешетали зграду терминала. 1983 —Привремена ирска републиканска армија је детонирала аутомобилбомбу испред робне куће Херодс у Лондону, убивши шест особа и ранивши још око 90.
1983 —У дискотеци у Мадриду у пожару погинуле 83 особе.
1985 —Војна влада Уганде и припадници герилаца потписали мировни уговор којим су поделили власт и окончали готово петогодишњи грађански рат. 1989 —У Румунији избиле масовне демонстрације против диктаторског режима Николае Чаушескуа, у којима је погинуло око 1.000 људи. Немири који су почели у Темишвару и Араду потом захватили Букурешт и проширили се на целу земљу. Чаушеску и његова жена Елена ухваћени у бегу 22. децембра, осуђени на смрт и стрељани. 1989 —Прва епизода Симпсонових СимпсонсРоастингонанОпенФире је емитована у САД. 1990 —На првим демократским изборима у Хаитију за председника изабран популистички свештеник Жан Бертран Аристид.
1991 —Савет министара Европске за-
једнице је усвајањем нове Декларације о Југославији одлучио да призна независност свих југословенских република које прихвате критеријуме за признавање нових држава у источној Европи и Совјетском Савезу. 1992 —Скупштина Републике Српске на Палама изабрала Радована Караџића за првог председника Републике Српске. 1995 —Вођа делегације Републике Српске на мировним преговорима у Дејтону Слободан Милошевић одбио да посланицима Скупштине РС поднесе извештај о мировним преговорима на којима је постигнут споразум о окончању рата у БиХ.
1996 —Побуњеници перуанског левичарског герилског покрета “Тупак Амару” заузели јапанску амбасаду у Лими, запретивши да ће побити 490 талаца ако власти Перуа не ослободе из затвора 300 припадника њиховог покрета. 1997 —Мински центар УН објавио да у Босни и Херцеговини има још 750.000 до милион нагазних мина и да је током 1996. и 1997. од експлозија мина повређено око 1.000 људи, међу њима велик број деце. 1999 —Немачки, амерички и источноевропски званичници закључили историјски споразум о надокнади за принудан рад за време нацистичке Немачке, 54 године после Другог светског рата.
2000 —У Женеви одржана конференција о новом програму заштите права глумаца и њиховог рада у филмској и ТВ индустрији, музичким спотовима и на Интернету, којој су присуствовали делегати из око 90 земаља.
2000 —У Сава-центру у Београду одржава премијера цртаног филма Кирику и вештица, чија синхронизација је прва српска званична биоскопска синхронизација.
2001 —Наоружани командоси упали у Националну палату на Хаитију, у Порто Пренсу и убили два полицајца и два пролазника пре него што је полиција успела да заузме зграду. 2002 —Скупштина Југославије ратификовала Дејтонски споразум, потписан 1995, којим је окончан рат у Босни.
