MagazIN 58 by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година I * Број 58 * 21. јул 2013. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевачки

МАГАЗИН 21.7.2013.

МАГАЗИН

21.7.2013.

Пред почетак преговора о ступању у Европску унију

СРБИЈА ОТВОРИЛА ВРАТА - Србија је показала да је спремна да решава проблеме, међу којима су слобода кретања, правосуђе, енергетика и телекомуникације. - Преговараће се о укључивању у институције Европске уније, заједничкој пољопривредној политици, заштити животне средине и одрживом развоју, регионалној и политици структурног преображаја, енергетици, транспорту, заштити конкуренције, државној помоћи, статистици по стандарду ЕУ, економској и монетарној унији и буџетској полици

21.7.2013.

МАГАЗИН

рбија је отворила врата новој фази у односима са Европском унијом и од ње се очекује да настави процес реформи, изјавио је европски комесар Штефан Филе у обраћању посланицима Народне скупштине најављујући да ће Европска комисија идуће недеље представити нацрт оквира за преговоре. Коначни циљ преговора је да грађани Србије осете конкретне промене и побољшање животног стандарда и да процес приступања Унији постане неповратан. Реформе у окиру тог процеса утичу на многе свакодневне аспекте живота, па је због тога важно да све не остане само на нивоу експерата, већ да процес буде јавно власништво. Грађани ипак не треба да очекују чудо на крају процеса када Србија постане чланица Европске уније, већ промене постепено током преговора који могу да

буду захтевни и болни. Након што буде представљен нацрт оквира за преговоре први састанак са Србијом може се очекивати најкасније у јануару идуће, а почетак скрининга већ у септембру ове године. Филе је похвалио државно руководство за уложене напоре и постигнут напредак у процесу унапређивања односа Београда и Приштине и оценио да је он променио начин на који друге земље гледају на Србију чији је циљ да се припреми и заузме место као чланица Европске уније. За то је потребан национални консензус који је већ постигнут у погледу кључних одлука. - Рубикон је пред нама и када га пређемо, када крене на боље, схватићемо да нисмо узалуд научили како да претворимо заједничку патњу у наду за бољу будућност. Што се земља боље припреми, то ће семе дати бољи

и квалитетнији род. Тако и ми. Са пуно пажње, љубави и труда припремамо земљу да би наша деца, заједно са децом целе Европе, убирала сву пуноћу и здравље плодова будућности истакао после разговора са Штефаном Филеом председник Србије Томислав Николић. Председник је указао да је Србија, после добијања датума за почетак преговора, убрзаним корацима кренула у примену свих преузетих обавеза које подразумевају наставак реформи, спровођење бриселског споразума и промоцију помирења у региону, чији је иницијатор и кључни фактор. До краја септембра, када све чланице Европске уније укључе своје захтеве у преговарачки оквир, очекује се тачан списак задатака у даљем процесу европских интеграција. Србија је већ показала да је спремна да решава

проблеме, међу којима су слобода кретања, правосуђе, енергетика и телекомуникације, а током даљег процеса преговараће се и о укључивању у институције Европске уније, заједничкој пољопривредној политици, заштити животне средине и одрживом развоју, регионалној и политици структурног преображаја, енергетици, транспорту, заштити конкуренције, државној помоћи, статистици по стандарду ЕУ, економској и монетарној унији и буџетској полици. Нека поглавља ће бити посебно тешка и осетљива, али је Србија и пре 12 година знала шта пише у књизи услова за прикључење заједници европских народа. Главна пажња биће посвећена кључним поглављима 23 и 24, која се тичу владавине права, независности и делотворности правосуђа, темељних слобода и права, борбе против коруп-

ције и организованог криминала. Уколико се све буде одвијало по плану до краја јануара биће одржана међувладина конференција ЕУ-Србија, чиме ће званично почети преговори. Влада Србије усвојила је извештај о спровођењу Националног програма за усвајање правних тековина Европске уније за првих шест месеци ове године. У извештају је констатовано да је, узимајући у обзир унапред извршене обавезе, он испуњен 85 одсто и да је од 131 прописа усвојено њих 111. Из Канцеларије за европске интегације поручују да је, у погледу утврђивања предлога закона и усвајања подзаконских аката планираних за прво и друго тромесечје ове године, Влада испољила 69 посто успешности с обзиром да је, од планираних 131, усвојила, 90 прописа. Према Националном про-

граму за 2013. годину планирано је усвајање укупно 65 закона и 320 подзаконских и других аката, а да Влада у првој половини године утврди 21 предлог закона. Влада је утврдила 10 предлога закона, односно 48 одсто планираних обавеза, а узимајући у обзир и унапред извршене обавезе, укупно 14 предлога закона предвиђених у Националном програму. У истом периоду планирано је доношење 13 подзаконских и других аката, а усвојена су четири, што чини 31 одсто. Министарства и посебне организације планирале се усвајање 97 подзаконских аката, а усвојено је 76, што је 78 одсто успешности. Истовремено је усвојено и 25 прописа који су били планирани за каснији период, а Народна скупштина је у истом периоду усвојила 10 закона, чиме је испунила 71 одсто обавеза.

21.7.2013.

МАГАЗИН

Приштинска штампа преноси да је председница Косова Атифете Јахјага упутила писмо високој представници Европске уније Кетрин Ештон са молбом да пошаље мисију која ће надгледати одржавање локалних избора расписаних за 3. новембар. На тај начин били би, верује она, изабрани легитимни представници у интересу свих грађана Косова. У исто време представници невладиних организације предали су јој потписе грађана са иницијативом за измену Закона о амнестији. Састанку су присуствовали представници организација КИПРЕД, Групе за правне и политичке студије, ЦБМ Митровица, Мрежа групе Жена Косова, Око Визије, Ходај другачије из Призрена и ИНПО, а Илир Деда је захтев за измену образложио чињеницом да закон није у сагласности са међународним нормама и стандардима, нити са праксом држава из региона. Јахјага је потврдила да ће поступати у складу са Уставом и законима, као и да ће разматрати поштовање међународних норми у интересу Косова и процеса који воде у правцу реализације циља интеграције у Европску унију. И док две стране оптужују једна другу за спорост у спровођењу споразума о нормализацији односа у Бео-

граду је одржан састанак државног врха и представника Срба са севера Косова и Метохије. После састанка саветник председника Србије Марко Ђурић поновио је да ниједна одлука, било да је реч о изласку на локалне изборе или будућности косовских Срба, неће бити донета без учешћа представника српског народа и свих грађана са ове територије. Србија не намерава да буде мање активна по питању њеног народа на Косову, нити да одустаје од борбе коју води 14 година, рекао је новинарима после трочасовног састанка. Састанак у Председништву Србије био је први у низу на тему избора, са циљем да се договори заједничка стратегија за остваривање дугорочних државних и националних интереса на Косову. Представници државног врха упознали су саговорнике са свим детаљима преговора у Бриселу и настојали да чују ставове представника свих општина са севера. Следе разговори и са представницима Срба јужно од Ибра, а власт у Србији ће учинити све да не обрадује другу страну било каквим поделама. Председник општине Звечан Драгиша Миловић обећао је да ће предлоге државног врха пренети одборницима и тражити заједничко решење у интересу Србије, њених гра-

ђана, али и Срба који живе на Косову, а о новембарским изборима ће се тек разговарати. Према обавезама преузетим Бриселским споразумом Србија је дужна да помогне одржавање локалних избора у покрајини с тим да пре дефинише и одради много ствари, па се трага за заједничким и јединственим решењем како би се избегле евентуалне поделе. Оптужујући албанску страну да се понаша као да има шведски сто са кога узима само оно што јој одговара, а оно што није у интересу одбацује, наговестио је одржавање бројних састанака до добијања свих потребних гаранција. Састанку су присуствовали председник Србије Томислав Николић, председник парламента Небојша Стефановић, премијер Ивица Дачић, потпредседник владе Александар Вучић, директор Канцеларије за Косово Александар Вулин и председници општина Лепосавић Драгиша Васић, Косовске Митровице Драгиша Влашковић, Зубин Поток Славиша Ристић и начелник Косовско- митровачког округа Раденко Недељковић. Директор Канцеларије за Косово и Метохију Александар Вулин сматра да би бојкот избора показао незрелост и омогућио да градоначелник јужне постане градоначелник Косовске Митро-

вице, након чега би га свет тенковима уводио у овај део града са образложењем да је легитимно изабран. Уверен да ће грађани са севера покрајине изаћи на изборе оценио је да су то најлојалнији грађани Србије, а да су то доказали значајним доприносом да се добије датум почетка преговора са Европском унијом. Избори на северу покрајине обавиће се по изборном списку из Београда који ће бити прослеђен ОЕБС, а гласаће се са српским документима и српским држављанством. Посланик Либерално демократске партије Бојан Ђурић очекује да ће владајућа коалиција изабрати главног преговарача са Европском унијом онако како бирају министре и све друге актере у својим политичким процесима, директном партијском погодбом или натезањем конопца међусобно. Према њему преговарач не би требало да буде неко ко је потпуно ван политике, али ни високо позиционирана политичка личност. Било би добро да то буде стручњак, и делом политичар који није открио Европску унију 2008. или 2009. године, него неко ко је читаву професионалну каријеру провео у тој области. Таквих људи у Србији има довољно и треба их тражити у круговима који су били за

европске интеграције у протеклих двадесетак година. У избору главног преговарача требало би да учествује и опозиција, као што је то било и у другим земљама које су приступиле Европској унији. Шеф посланичке групе Демократске странке Србије Слободан Самарџић верује да ће се преговори са Европском унијом водити под сенком неизвесности питања територијалног интегритета и да ће поглавље 35 бити отворено за стално преиспитивање односа Београда и Приштине. Убеђен је да ће Унија по овом питању бити строга, јер се преговори не воде са Бриселом као институцијом већ са сваком од држава чланица, а од њих 28 независност Косова признале су 23 па постоји основана бојазана да свака може да злоупотреби ово питање што би могло бити као Дамоклов мач над преговарачима. Потпредседница Владе Србије за европске интеграције Сузана Грубјешић уверена је да је Србија организационо спремна за почетак приступних преговора са Европском унијом. Формирано је Координационо тело за приступање Европској унији у коме седи 12 министара чији су ресори препознати као најоптерећенији у процесу приступања и стручна група са-

стављена од државних секретара који воде 35 преговарачких група. Преостало је именовање шефа и чланова ужег преговарачког тима који би требало да има између 15 и 20 чланова. До почетка преговора очекује се и формирање државне делегације која ће формално представљати Србију, а Влада ће у најскоријем року усвојити и документа неопходна за вођење преговора. У исто време шефица Одељења за Србију у Директорату Европске уније за проширење Мирјам Феран напомиње да су приступни преговори дуготрајан процес током којег ће Србија бити вођена до пуноправног чланства у европској пороци народа. Да би тај процес био успешан неопходно је да се у њега укључе различите структуре, а грађанима објасни шта се то уствари ради. Премијер Србије Ивица Дачић, који учествује на састанку министара правде и унутрашњих послова Европске уније у Литванији потврдио је да ће поглавља која се односе на области правосуђа и основних људских права, као и на правду, слободу и безбедност бити прва која ће бити отворена и којима ће се посећивати велика пажња до самог затварања. Т. Радовановић

МАГАЗИН

21.7.2013.

Обећање министра грађевинарства и урбанизма

- Министар Велимир Илић обећао 63 милиона динара за завршетак хале спортова у Рибници како би могла да прими прве такмичаре већ почетком јесењег дела првенства. - Радови на Моравском коридору заустављени због исправљања тока Западне Мораве. - У карго центру места за 400 до 500 нових радника. - Понуде извођача као „Свето писмо“. - Повољни услови за легализацију бесправно подигнутих објеката

Фотот: М. Радовановић

ХАЛА СПОРТОВА ДО ПОЧЕТКА ЈЕСЕНИ?

редставници странака на власти у локалној средини често ауторитет мере бројем посета ресорних министара. И док су се у мандату претходне власти министри готово утркивали да посете Краљево, а добар повод за исказивање бриге о народу била је несрећа која је овај град погодила у новембру 2010. године, актуелна баш и не може да се похвали да су јој, сем министара културе, здравља и спорта, поклањали неку велику пажњу. Зато је ваљда овонедељна посета министра грађевинарства и урбанизма Велимира Илића изазвала посебну пажњу поготово у време када се јављају проблеми у финансирању пројеката који би могли да се сврстају под ингеренцију овог министарства, а односе се на финансирање завршних радова на изградњи хале спортова у Рибници и почетак урбане регенерације зграда за колективно становање у Доситејевој улици.

МАГАЗИН

21.7.2013.

Хала спортова

Навршило се две године од тренутка када су започети радови на изградњи хале, која је у то време оцењивана као остварење вишедеценијског сна, а сем тога што радови ни изблиза нису завршени у планираном року и цена је више од два пута премашила почетну вредност. У посебно тежак положај инвеститора је довело одбијање одборника у Скуштини града да дају сагласност за прерасподелу средстава којима би се омогућио завршетак радова. Министар Илић је чврст у опредељењу да хала спортова мора бити стављена у функцију пре почетка јесењег дела првенства. Да би радови били завршени на време министарство је спремно да уплати 23 милиона динара за неке радове у хали и још 30 за комунално опремање како би хала спортова могла да добије употребну дозволу. Ова средства би, уз она којима за ову сврху располаже локална самоуправа, била довољна да се испуне сви услови за добијање дозволе.

Остављајући надлежним институцијама да истраже зашто је дошло до кашњења и толиког повећања трошкова одлучан је у оцени да Краљево и спортисти града заслужују да до јесени почну да користе овај објекат. У изради приступних саобраћајница, прикључака на електро, водоводну и канализациону мрежу очекује се и помоћ краљевачких јавних предузећа. Министар Илић обећава накнадних десет милиона динара за финансирање завршних радова на изградњи канализационе мреже кроз Адране. Уплатом ове суме краљевачком „Водоводу“ очекује и активније укључивање овог предузећа у прикључивању спортске хале на водоводну и канализациону мрежу. У Краљеву се наредних година отвара много значајних послова, а ресорно министарство је, према речима Илића, спремно да учествује у њима, првенствено око израде просторних планова, али и изградњи капиталних објеката као што је дуго најављивани карго центар у близини Аеродрома „Морава“. На једној од наредних седница Влада Србије очекује се формирање доста обимног фонда за припремне радове, а поново се актуелизује питање проширења и продужења полетно слетне стазе аеродрома.

Аеродром и карго центар Иако је рад на конверзији војног у цивилини аеродром у Лађевцима отпочео у време када се Илић налазио на челу ресорног министарства радови после његовог одласка нису завршени на начин како је то планирано, па је изостало продужење и проширење писте како би могла да прими и највеће летелице. Карго центар је инвестиција која премашује 30 милиона евра, а у изградњу су, поред Министарства грађевинарства и урбанизма, укључена министарства пољопривреде и трговине. Као сабирни центар за све пољопривредне производе читавог региона карго центар треба да омогући да они на најбржи начин стигну

до свих делова Европе. Складишта грађена у складу са свим техничким прописима користиће и држава за смештај робних резерви. - Карго центар је нешто што је најпотребније Србији, а ми смо ушли у фазу коначних преговора са инвеститорима који су заинтересовани за тај пројекат. Документација се ради, урађен је просторни план посебне намене, две општине су направиле документацију, имамо заједнички тим министарства и општина Краљево и Чачак, а укључена су министарства пољопривреде и трговине, а војска ради свој део – каже Илић. До застоја у финализацији пројекта дошло је због проблема око продужења и проширења писте. Турска не одустаје од обећане донације вредне 10 милиона долара, али је условљава сопственим извођењем радова који су процењени на скоро три пута већи износ. Најважније од свега је, каже министар Илић, што би се у карго центру отворило између 400 и 500 радних места која би попуњавали становници две суседне општине. Уз то очекује се и увођење реда у промет пољопривредних производа, поједностављење поступка и бржи долазак до новца за директне произвођаче. Инвестирање и изградња, каже министар, нису спорни, али још није познато ко ће газдовати карго центром, држава, мешовито предузеће или неко ко буде изабран на тендеру. Интересената већ има, а од озбиљног центра користи треба да има читава регија - Ово није шупља прича. Не желимо да овде слети авион и да се само слика, већ да направимо озбиљан центар. Писта мора да се прошири и продужи, а и постојећа која је бомбардована мора да се реконструише, јер је крпљена на брзину и није квалитетна – каже Илић.

Коридори Колико су обећања министра Илића озбиљна најбоље илуструје податак да је Коридор 11 стигао до Прељине и да се изводе радови на

Велимир Илић

21.7.2013.

МАГАЗИН

прикључцима за Краљево и Пожегу. Радови се одвијају пуном паром и по уговореној динамици, а биће завршени у планираном року од 38 месеци. Жеља државе била је да овај део земље буде покривен мрежом квалитетних путева и тако заувек реши проблем свих околних градова. Најкасније за две недеље биће расписан тендер за извођење радова на деоници од Прељине до Пожеге, а ових дана се очекује усвајање концесионог акта. Варијанта пута који од Ивањице и Ариља води ка Дугој пољани за 600 милиона евра је јефтинија и 40 километара краћа од претходне. Када се од Дуге пољане саобраћај усмери према Сјеници, Тутину и Новом Пазару биће растерећен део Ибарске магистрале

од Краљева према овом делу земље. Током пролећа најављен почетак радова на изградњи Моравског коридора од Појата до Прељине, чија се половина налази на подручју града Краљева, потиснут је у други план због проблема око исправљања тока Западне Мораве на овом делу трасе. Исправљањем тока и стабилизацијом корита реке избегава се веома скупа изградња великог броја мостова, а подшивањем обале настаје кеј од Милочаја до Сирче и више од 1.000 хектара плодне земље поред њега која ће да се рекултивише ископом. Министарство грађевинарства и урбанизма ће највећим делом да финансира израду скупе планске документације, посебно оне за пројект карго центра у Лађевцима. У том

смислу очекује се и формирање заједничких тимова Краљева и Чачка и њихово активно учешће у реализацији овог значајног инфраструктурног пројекта. У једној ствари министар је посебно категоричан. - Не могу убудуће цене за поједине објекте да буду дуплиране и да оду енормно виосоко као што је био случај са халом. Кад извођачи дају понуду то је „Свето писмо“, па не можемо у понуди дати дампинг цену, а онда је ладно повећати за 300 милиона. То нећемо да прихватимо да финансирамо, никад нећемо подржати и тога више неће бити – каже Илић уз став да тендер није ни потребан ако се трошкови током изградње дуплирају.

Урбана регенерација и легализација Министарство подржава Краљево у настојању да обезбеди кредит за финансирање урбане регенерације зграда у Доситејевој улици и изградњу 360 станова за око 1.000 становника. Већ у септембру очекује се састанак борда директора Развојне банке Савета Европе која би требало да одобри траншу кредита од 8 милиона евра као услов да се започне са реализацијом пројекта.. Посебан акценат министар Илић ставља на упис бесправно изграђених објеката који треба завршити пре усвајања Закона о легализацији након чега неће бити никаквих олакшица за

власнике. Како Устав Србије не предвиђа олакшице приликом легализације бесправно подигнутих објеката ово је последња прилика да сви који не желе да их стављају у промет, него користе за своје потребе, изврше упис у регистар код надлежних органа и обезбеде одређене повољности генерацијама наследника садашњих власника. Упис бесправно подигнутих објеката на траси будућег аутопута ствара реалну основу за наплату оних који би требало да буду срушени, а све банке уписом условљавају кредите које одобравају власницима. Европска унија не познаје дивље изграђене објекте, а већ по уласку у Унију власници бесправно подигнутих објеката у

Хрватској сусрели су се са првим проблемима. Толико повољних информација одавно није изречено у само јендом дану. Због тога ваљда међу онима који брину о уређењу града и влада умерени оптимизам. До почетка јесени остају још два месеца када ћемо видети колико сва обећања имају реалну основу. Имајући у виду нека ранија нема много разлога за претерани оптимизам. Ипак, можда се нешто и променило од времена када је исти министар овог пролећа на изборној скупштини своје странке у Краљеву говорио да до краја године треба завршити станове на Ратарском имању. Т. Радовановић

МАГАЗИН 21.7.2013.

Наставак процеса урбане регенерације зграда у Доситејевој улици

МАГАЗИН

21.7.2013.

КОРАК БЛИЖЕ РЕШЕЊУ ПРОБЛЕМА

- На простору између Гимназије и Основне школе Јово Курсула“ гради се 360 станова за око 1.000 становника. - На основу судског поравнања „Магнохром“ ослобођен 36, а Фабрика вагона“ 20 милиона динара за

градско грађевинско земљиште. Почетак радова 2015. а усељење у 2018. години. - Ново насеље од четири зграде са седам спратова и комерцијалним простором у приземљу

МАГАЗИН

21.7.2013.

земљотресу јачине 5,4 степена Рихтерове скале, који је у рано јутро 3. новембра 2010. године погодио Краљево и околину, знатно је оштећен велики број стамбених објеката. Већ у првим данима после земљотерса пажња локалне заједнице била је усмерена првенствено на решавање стамбених проблема становништа. Уследила је поправка оштећених и изградња нових стамбених објеката на место оних који нису били безбедни за становање. Земљотрес је причинио знатне штете и на објектима за колективно становање, а ангажовањем заједнице поправљене су само зграде у улици Драгослава Богавца. Највећи проблем, због броја станова и степена оштећења, имају становници дела града између Гимназије и Основне школе „Јово Курсула“ у Доситејевој улици који су више од две и по године изражавали незадовољство и тражили да им се помогне да зграде доведу у стање које би обезбеђивало безбедно становање. Урбана регенерација зграда у овом делу града био је један од приоритета и део предизборног програма претходне власти али, сем најава да би то могло да се заврши уколико се обезбеди повољан кредит међународних банака, ништа није урађено. Након промене владајуће гарнитуре после прошлогодишњих избора из редова опозиције, а најгласнији су били одборници Демократске странке, све више се у први план стављала неспособност власти да реши овај проблем. Основ за овакав став био је податак да је баш на основу предлога амандмана посланика ове странке у буџет Републике Србије за 2013. годину уврштена ставка која се односи на гаранције државе за кредит код међународних банака. Неактивност локалних власти често је био и повод за позив да поднесе оставку уколико није у стању да реши овај проблем. Испоставило се да проблем није ни изблиза тако једноставан како би се неупућеном чинило, јер су власници земљишта, а и зграда на овом потезу, некада највећи краљевачки колективи „Фабрика вагона“ и „Магнохром“ која

су оптерећена вишемилионским дуговима за коришћење градског грађевинског земљишта и комуналне услуге. Посебна неповољност била је у чињеници да се оба предузећа налазе у процесу реструктурирања и да о власништу сваког дела непокретности одлучује републичка Агенција за приватизацију. Иако се нова владајућа гарнитура у Краљеву није претерано оглашавала по овом питању, сем повремених изјава њених челника о урбаној регенерацији које су све више деловале као само још једно у низу обећања, чини да многи од оних који су осуђивали неактивност нису били у праву. Најновије важне информације вазане за решавање проблема становника овог дела града саопштио је почетком недеље градоначелник Краљева Драган Јовановић. Пред основним судом у Краљеву коначно је 4. јула извршено поравнање између Републике Србије и привредних друштава „Магнохром“ и „Фабрика вагона“ по коме је град постао носилац права јавне својине над катастарским парцелама у Доситејевој улици између краљевачке Гимназије и Основне школе „Јово Курсула“. Тако се уписом у листу непокретности као грађевинско земљиште Катастарске општине Краљево пришло корак ближе урбаној регенерацији стамбеног комплеска у овом делу града. Основни суд у Краљеву прихватио је поравнање странака које има клаузулу правоснажне и извршне судске одлуке тако да су се стекли сви услови да отпочне пројекат регенерације, након што је Јавно правобранилаштво поднело захтев Служби за катастар непокретности за упис права јавне својине у корист града Краљева над поменутим непокретностима. Решавањем имовинско правног статуса грађевинског земљишта отклоњене су све препреке за подизање кредита код Развојне банке Савета Европе преко Министарства финансија. Основу за подизање кредита потврдио је Закон о изменама и допунама Закона о буџету Републике Србије усвојен у Народној скупштини

5. јула ове године. У међувремену завршен је и завршни извештај о изводљивости, па се чека да га потврди Народна скупштина након чега следи подношење захтева за добијање кредита који би Административни савет Развојне банке Савета Европе могао да одобри на седници у септембру ове године. Реално је очекивати, након ратификације оквирног споразума о зајму у Народној скупштини, да се коначни споразум са зајмодавцем закључи у новембру ове године. У укупним процењеним трошковима пројекта од 13,5 милиона евра зајам износи осам милиона, а допринос града мери се грађевинским земљиштем, инфраструктурним опремањем локације, управљањем пројектом, надзором и техничким пријемом уз коришћење кадровских капацитета Општинске стамбене агенције, других јавних предузећа и Градске управе. На простору између Гимназије и Основне школе „Јово Курсула“ планирана је изградња 360 стамбених јединица у које би се из дотрајалих, нефункционалних и земљотресом оштећених станова преселило више од 1.000 становника. Станови ће бити изграђени у четири зграде са сутереном, приземљем и седам спратова на половини ове локације. Укупна корисна површина свих станова је око 17 хиљада квадратних метара што представља повећање стамбеног фонда за око 13 процената. Тако ће просечна површина стана уместо досадашњих 39 износити 45 квадратних метара. Након што се, после изградње станова, уклони 16 објеката за колективно становање и шест приземних стамбених објеката очекује се да друга половина локације буде инфраструктурно опремљена за изградњу стамбених објеката и комерцијалног простора прилагођених модерном начину живота. - Град је у потпуности испоштовао динамику планираних припремних активности, а оформљен је оперативни тим од домаћих кадрова који су у сарадњи са Програмом за урбани развој

Драган Јовановић

МАГАЗИН

21.7.2013.

завршили израду извештаја о изводљивости који је позитивно оцењен од стране регионалног менаџмента у Развојној банци. Извештај је урађен од средине априла до почетка јула текуће године, уз више кругова консултација са банком, а трошкови ангажовања Програма за урбани развој су покривени из донације. Извршене су потребне измене у планским документима по одлуци Градског већа, а у сарадњи са Агенцијом за приватизацију поравнање којим је град постао корисник градског грађевинског земљишта на локацији површине 3,4 хектара. Последње две активности су били преду-

слов за подношење захтева за зајам постављен од стране Развојне банке – каже градоначелник Јовановић. На кашњење у реализацији пројекта урбане регенерације највише је утицала веома компликована правна процедура према захтевима зајмодавца, па је закаснело и формирање јединице за управљање пројектом које је у току, а пуна функционалност те јединице била је услов за потписивање оквирног споразума. Јовановић подсећа и на важност информисања и активног укључивања крајњих корисника у процес приближавања урбанистичко архитектонских решења и пружање помоћи при реша-

вању имовинско правног статуса над постојећим стамбеним јединицама. На томе се ради потпуно транспарентно, а крајњи корисници ће бити потпуно обавештени о процедури коју треба да испоштују. Даљи распоред радова зависиће од коначно усвојене динамике грађења и рушења након што се усвоји једно од два мишљења зајмодавца. По једном би требало све зграде порушити одједном и приступити градњи како би се што брже завршила градња. По другом, које се чини реалнијим, рушиле би се по две зграде и потом правиле нове. Градоначелник Јовановић потврђује да би, у случају да буде

усвојена друга варијанта, са радовима могло да се отпочне тек половином 2015. године, а да усељење буде завршено 2018. - Пројекат карактерише низ позитивних друштвених ефеката и доноси директну корист становницима овог дела града, а и другим становницима Краљева. Станови ће бити пројектовани и изграђени у складу са највишим стандардима коришћења простора, приступачности, безбедности и енергетске ефикасности и тако значајно унапредити квалитет живота. Биће омогућено ефикасније коришћење градског грађевинског земљишта и инфраструктуре уз смањење мрежних губитака и мању потрошњу електричне

енергије. Опремањем дела локације стварају се услови за другу фазу пројекта, пресељење угрожених становника из насеља Нова колонија и дела насеља у Улици војводе Путника – каже Јовановић. Поравнање о преносу права над градским грађевинским земљиштем са „Фабриком вагона“ и „Магнохромом“ није оптеретило градски буџет, а поменутим предузећима у многоме олакшава завршетак приватизације због значајног смањења дугова. Дуг „Фабрике вагона“ је умањен за 20, а „Магнохрома“ за 36 милиона динара. Не мање важну ствар представља могућност ангажовања локалне грађевинске оперативе и отварање нових

радних места. Вредност земљишта проценили су вештаци, а на основу постигнуте цене и површине долази се до износа од 1.470 евра по ару. Преовладава уверење да нико није оштећен и да су сви задовољни. Градоначелник Краљева је упутио позив свим странкама да делегирају по једног представника у тело које ће пратити читав процес урбане регенерације зграда у овом делу града. Упућен је и захтев Министарству грађевине да што пре покрене поступак за добијање зајма, а преко Републичке стамбене агенције која је носилац целог посла. Т. Радовановић

Завршетак хале спортова у Рибници

МАГАЗИН

21.7.2013.

ТАКО БЛИЗУ, А

ТАКО ДАЛЕКО

- Уколико на поновљеној седници Скупштине града не буде донета одлука о прерасподели средстава у оквиру Програма за уређење градског грађевинског земљишта прве званичне утакмице у новоизграђеној хали спортова у Рибници не треба очекивати пре јесени следеће године. - На 9.000 хиљада квадрата, од којих 7.500 корисне површине места за 3.300 гледалаца. – Укупни трошкови градње 920 милиона динара или нешто више од осам милиона евра

Ненад Нерић

МАГАЗИН 21.7.2013.

структуре, прихваћена понуда за градњу конзорцијума каљевачких предузећа, на чијем челу је „Амига“. Иако је вредност радова процењена на 629 милиона динара уговорени су радови само до количине расположивих средстава од 450 милиона с тим да се разлика обезбеди у некој од следећих буџетских година. Иако се са завршетком касни више од годину дана има и оних који мисле да рокови за изградњу нису били нереални, али и оних који сматрају да је тако кратак рок утицао при опредељњу за избор извођача. Тендерска документација била је предмет контроле МУП-а и Управе јавних прихода који у њој нису уочили никакве неправилности. Са 450 милиона динара отпочела је изградња хале иако није дефинисано када ће бити обезбеђена недостајућа средства у износу од 179 милиона динара потребних за завршетак грађевинских радова на објекту. Бројне недоумице у јавности и често помињање дупло већих трошкова од планираних условило је непознавање свих елемена процеса изградње и различитих иинформација које су често паушално пласиране. Завршетак грађевинских радова не представља и пуштање објекта у употребу јер предстоји инфраструктурно и опремање енетеријера. Иако су пројектом предвиђена два система грејања, од којих је главни на гас а алтернативни на мазут, инсталиран је и трећи јер пројектант није имао податке до којих се дошло током градње. Уз помоћ топлотних пумпи могуће је грејање хале без коришћења два планирана енергента, али је трошкове уградње требало повећати за 30 до 60 хиљада евра у зависности од врсте уграђених уређаја. Предност је дата квалитетнијим уређајима код којих је већи степен топлотног искоришћења, поузданост у раду и мања опасност од кварова. Када је буџетом обезбеђено додатних 200 милиона динара било је извесно да ће бити испуњене све обавезе према извођачу на основу јавне набавке од 629 милиона динара.

Остало је да се утврди однос додатних радова и оних који су били предмет јавне набавке а од њих се одустало током реализације пројекта. Према коначном обрачуну који је требало ускладити са законским прописима исказан је вишак радова у вредности од 190 милиона динара. Директор Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“ Ненад Нерић објашњава да са друге стране није изведено првобитно планираних радова у вредности од 120 милиона, па вишак радова које треба накнадно платити износи само 70 милиона динара. У тих 70 милиона улазе трошкови израде подова и изолације на месту раније планираног закопаног простора испод трибина где је добијено 1.000 квадратних метара корисне површине. Ту је створен простор за куглану и по две стазе са обе стране носећих стубова, бифе, теретану, салу за тренинге боксера и друге борилачке спортове. Пресељењем у нове просторије ослободио би се простор на Атлетском стадиону и он вратио атлетичарима. - Добили смо више простора тако да је са свим накнадним радовима до сада уговорено 772 милиона што подразумева изграђену спортску халу по пројекту и уговореним позицијама, а има и више од онога што је пројектовано. На почетних 629 милиона динара додаје се још 160 милиона, али не добијене у јавној набавци него пројектантске предарачунске вредности, а реално би било да ти радови буду око 140 милиона. Кад узмемо радове које смо морали да урадимо због заштите, па су се појавили као вишак, за извођење у фази уређења простора рачунамо да ћемо моћи да урадимо са 110 уместо 130 милиона динара. Кад завршимо хала је спремна, а треба да има адекватан довод струје и воде, одвод атмосферске и фекалне канализације, квалитетне саобраћајнице, засаде растиња, урбани мобилијар, клупице, кантице и слично. У трећој фази коју тек треба да дефинишемо су кошеви, стативе, заштитне мреже, клупе за резервне играче, записнички сто, опремање свлачионица, амбуланте, судијске и делегатске канцела-

Фото: М. Радовановић

рошла је година дана од тренутка када је, према обећањима локалних политичара, требало да буде завршена и пуштена у употребу хала спортова у Рибници. Ових дана радови се полако, али сигурно, приводе крају, а до пуштања у рад предстоји доста времена рада, па нико са сигурношћу не може да тврди када ће знак пиштаљке означити почетак првог спортског надметања. Основ за почетак градње био је Закон о подстицају грађевинске индустрије из 2011. године и могућност да се од републике добије половина од 450 милиона динара вредности одобреног пројекта. Обавеза локалне самоуправе у том тренутку била је да обезбеди 45 милиона динара како би се ушло у процедуру добијања одобрених средства. Са исто толико средстава државе Министарство просторног планирања и животне средине и град Краљево склопили су уговор са Фондом за развој о кредиту од 360 милиона динара и заједно отплаћивати по једну половину. Уз одговарајући грејс период добијен је кредит под повољним условима уз референтну каматну стопу увећану за 2,5 посто. Инвеститор је град Краљево а све послове око даље изградње преузела је Дирекција за планирање и изградњу Краљево. Од почетка изградње уз сагласност пројектанта врешене су мање или веће измене у пројекту тако да се изведено стање разликује од првобитно пројектованог. Оријентација хале је промењена за 90 степени па се уместо од истока према западу протеже од севера према југу како се главним кровним носачима не би заклањао довод светла и тако повећавао утрошак електричне енергије током дневних тренинга. Осим тога предвиђено је да простор испод западне трибине буде затрпан и тако неискоришћен, али и низ других техничких решења за које се испоставило да нису добра, па су морала да буду промењена. Са 450 милиона динара ушло се у поступак јавне набавке, а на основу премера и предрачуна радова, без уређења околног простора и инфра-

МАГАЗИН

21.7.2013.

рије, а све износи око 15 милиона динара – објашњава Нерић. Процењује се да ће, уз уговорене послове у вредности од 772 милиона динара, за уређење простора око хале требати још 130 до 140, а за унутрашње опремање 15 тако да би до почетка функционисања на врхунском нивоу било утрошено 920 милиона динара или нешто више од осам милиона евра. С обзиром да је током градње курс динара варирао укупна цена у еврима биће позната тек по окончању свих послова. Од 200 милина колико је ове године обезбеђено из буџета остаје нереализовано 26 што са 74 колико је тражено кроз измене, а што одборници на последњој седници Скупштине града нису прихватили, чини 100 од потребних 140 милиона динара. Током читавог процеса изградње, тврди Нерић, трагало се за проналажењем бољих техничких решења и ис-

прављању оних за које је процењено да су лоша. Проблема је, због различитог односа прем послу појединих чланица, било и у конзорцијуму, а све се одражавало на динамику извођења радова. Иако није било сумњи у способност носиоца да посао успешно приведе крају проблема је било у грађевинском делу, а додатно су повећани током ледених дана првих месеци претходне године. Иако га ништа није обавезивало носилац конзорцијума није штедео приликом опремања хале, па су набављене најскупље столице и паркет. Инсистирао је да све буде најквалитетније јер се ради о референтном објекту за неке сличне послове у будућности. Када буде готова хала спортова ће имати 3.300 седишта од којих 2.700 у сали, а остатак иза кошева са још стотинак на специјалним позицијама. Од укупно 9.000 квадрата корисна површина од 7.500 квадратних метара

пружа могућност одигравања рукометних, кошаркашких, одбојкашких, тениских и других мечева, а мултифункционална дворана могла би да се претвори и у клизалиште. - По нивоу квалитета обраде она је једна од бољих у земљи јер смо се трудили да не штедимо на функционалности, материјалима и уређајима који утичу на квалитет. Нисмо дозволили да штедимо на грејању и осветљењу, а добили смо и 1.000 квадрата више, па иако нисмо расипали мислим да смо направили спортску халу врхунског квалитета – каже Нерић. Колико се озбиљно приступило извођењу сваког детаља сведочи податак да су консултоване различите категорије будућих корисника који су настојали да укажу на све што би у експлоатацији пружило веће погодности. Тако су стручњаци Радио-телевизије Србије указали на најповољнији положај камера за директне телевизијске преносе, сугерисали на положај

ограде због спуштања камера и избор паркета како висок сјај не би сметао квалитету слике код преноса. У горњем десном углу источне трибине налазе се трибине за репортере, али и столови за спортске новинаре поред терена како би могли да посматрају меч у атмосфери борилишта. Уз максимално квалитетно озвучење цео објекат ће бити под видео надзором који се прати из командне собе. Са обе стране терена су по један велики семафор за праћење резултата мечева, а уз главни терен биће ресторан, фитнес центри, кафић, канцеларије за службе, прес центар, лифт. Посебна пажња посвећена је хендикепираним лицима која могу да се сместе на посебно одређене локације иза кошева и само један ниво трибина. Дирекција за планирање и изградњу предложила је преусмеравање пара планираних за објекте који не могу да буду завршени ове године како би што пре била завршена хала

спортова. Са таквих позиција издвојено је 74 милиона динара што би било довољно да се дворана пусти у функцију. - Журили смо да то иде кроз измену и допуну Програма дирекције за ову годину јер је закон дефинисао да се јавна набавка велике вредности спроводи за најмање 50 дана што значи да бисмо два месеца утрошили само у процедуру уступања уговора, а кад уступиш уговор три мсесеца је потребно за извођење радова. Да смо то имали 3. јула већ бисмо ушли у поступак јавне набавке и до краја августа имали окончану набавку, реализацију започели најкасније до половине септембра, а радове извели до краја године. То се није догодило, а најављује се да би подршку могли да добијемо на новој седнице Скупштине града да се не губи толико времена – објашњава Нерић уверен да су пропусти у процедури на које је указано на последњој седници парламента могли

бити уклоњени до почетка заседања да је неко на њих указао на време. Предлог измене и допуне Програма уређења градског грађевинског земљишта прихваћен је на седници Градског већа која је претходила заседању Скупштине. Намера предлагача била је да се измене изврше пре усвајања ребаланса буџета који не треба очекивати пре септембра. Колико ће изостанак сагласности на предложене измене утицати на одлагање завршетка хале биће познато врло брзо. Ненад Нерић упозорава да сваких петнаест дана у доношењу позитивне одлуке може да значи додатна три емсеца кашњења завршетка радова. Ако се томе додају и проблеми који могу да буду проузроковани неповољним метеоролошким условима тешко да би хала спортова могла да прими прве гледаоце пре почетка такмичарске сезоне која почиње у јесен 2014. године.

21.7.2013.

МАГАЗИН

Најгора варијанта је да до одлагања радова дође само због тога што није испоштована процедура на коју су надлежне службе Градске управе могле да укажу пре него се предлог нашао пред одборницима на заседању Скупштине града. Па иако стручне службе нису дале никакву примедбу предлог за измену није добио подршку довољног броја одборника што појединци везују за нерешене односе унутар владајуће коалиције. Већ ових дана требало би да отпочне примопредаја објекта за коју се претпоставља да би могла да траје и

највише месец дана. Од тада настају нови проблеми а тичу се обезбеђења хале према којој извођач радова више нема никакве обавезе. Потребно је физички обезбедити објекат, поставити ограду и организовати чуварску службу. Чини се да је важније од тога дужина гарантног рока који за поједине радове и опрему дају извођачи и испоручиоци. За велики део гарантни рок тече од дана примопредаје независно од тога када ће објекат бити пуштен у промет па прети опасност да гаранција истекне и пре одржавања прве утакмице.

Готово је извесно да хала спортова неће бити готова пре почетка овојесење сезоне такмичења. Ненад Нерић верује да би то могло да се догоди на полусезони. Услов за то је да бар 36 одборника подржи предлог о прерасподели оних 74 милиона динара колико је потребно за завршетак хале. Због тога из Дирекције за планирање и изградњу позивају све одборнике да заједно посете халу спортова и на лицу места се увере у неопходност подршке измени Програма уређења градског грађевинског земљишта.

До тада треба решити и бројне кадровске проблеме, формирање предузећа које би се бавило експлоатацијом хале и запошљавање до 40 радника. Још у време извођења одређених радова инсистирало се на присуству људи различитих струка који би радили у хали како би били упознати са свим инсталацијама док су још откривене. Сада када је све покривено инжињери машинства, електротехнике, електричари и друге занатлије са инсталацијама могу да се упознају само уз помоћ пројектне документације, под условом да је све изведено тачно

према пројекту. Према предлогу Спортског центра „Ибар“ хала спортова би требало да има по једног управника, помоћника, стручног сарадника правне, машинске и електротехничке струке, финансијског и руководиоца одржавања, по три електричара, водоинсталатера и радника на одржавању, два бравара, четири молера, магационера, три домара, 4 портира, два манипулациона радника и 6 чистачица. Да ли ће све бити новозапослени или ће део њих бити из састава запослених у Спортском центру „Ибар“ за сада није познато. Да би колектив са оволико запо-

слених и трошковима енергије и одржавања могао да функционише на економским основама мора да постоји добар менаџмент и добар план пословања како терет толиког броја људи не би пао на буџет а преко њега и леђа Краљевчана који никада неће ући у халу спортова. Досадашња искуства не дају много повода за оптимизам па би већ од почетка рада требало очекивати бројне критике најпре оних који су се од почетка противили изградњи једног оваквог објекта. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Неспоразуми у владајућој коалицији?

МАГАЗИН

21.7.2013.

КАО РОГОВИ У ВРЕЋИ

- Од демократских промена заустављен живот у Краљеву. - Уништени су привредни гиганти, а генерације младих ускраћене за могућност скоријег запошљавања. - Укидањем службе која је деценијама координисала рад месних заједница сеоске препуштене председницима савета који немају ни способности ни мотива да задовоље потребе локалне средине. - Због изостанка бриге о најудаљенијим деловима територије града све више пустих насеља. – У поремећеном систему вредности изостао је домаћински однос према послу, а у први план стављен лични интерес појединаца блиских власти

Зоран Вукадиновић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

21.7.2013.

рошла је година дана од конституисања Скупштине града, а критике на њен рад много су жешће него после првих сто дана нове власти. И док оне које долазе из редова опозиционих странака представљају нормалан однос према власти све чешће се појављују озбиљне замерке на рад коалиционих партнера чак и из странака које чине владајућу већину у локалном парламенту. Врхунац ипак чини се представљају оштре речи упућене на рачун рада партије којој припада које је на једној од претходних седница Скупштине града изговорио Зоран Вукадиновић, одборник Социјалистичке партије Србије. Као одборник са најдужим стажом, и носилац бројних значајних функција у претходном периоду, са пуно ауторитета потврђује да се није ништа урадило на побољшању живота

становника, а да је стање у граду све горе. Као председник Већа месних заједница у комунистичком времену давних осамдесетих година трудио се да формира службу која ће да прати инфраструктуру, изградњу путева, водовода и канализације по селима. Тридесет година касније када је служба укинута велики терет пао је на председнике савета месних заједница који нису ни способни ни мотивисани да одговоре потребама локалних средина. Незадовољство бројних представника сеоских средина у скупштинским телима као по правилу везано је за доделу средстава којима се финансирају рад месне заједнице и решавање комуналних проблема. За сваки од њих потребна је обимна документација, а од подношења захтева до реализа-

ције, ако пројекат буде одобрен, прође по неколико месеци. Све то некада је било много једноставније а месне заједнице, посебно сеоске, на много ефикаснији начин извршавале основну функцију. - Хтели сте демократију, рекли сте да не ваља оно што је било поштено и социјално где је свако могао да добије одређена средства. Нема више социјалне правде. Кукали су, букали ишли око споменика, трчали, обећавали да ће демократија да омогући да се милијарде слију у земљу, а довели земљу на руб пропасти па треба да се крене у развој и изградњу оронуле Србије – каже Вукадиновић. На овакво стање додатно је утицала чињеница да ни две године по истеку мандата саветима месних зајдница нису расписани избори за нове чланове. Разлоге за то, каже наш

саговорник, знају они који одлажу расписивање избора првенствено због чињенице да се плаше да не изгубе утицај у одређеној средини. Највећи део кривице свакако пада на терет водеће странке у коалицији која чини владајућу већину. У нека давна времена много се више и озбиљније радило, а време проведено у врховима власти Зоран Вукадиновић памти по уређењу градске плаже, изградњи гробља на Барутани и капеле на старом гробљу. На месту велике баре у Сијаћем пољу никли су погони „Водовода“, ојачана друга јавна предузећа, асвалтиране бројне улице, саграђен надвожњак преко пруге Краљево-Скопље, започета изградња станова на Ратарском имању. - Све смо радили као људи који су желели просперитет овом граду, а де-

мократске снаге су закључиле да није потребно наставити градњу станова на Ратарском имању. Предлагао сам да се зграда Пољопривредне школе конзервира као објекат културе, а у Витановцу купи имање до кога би аутобусима превозили децу да се не би гајиле овце у центру града, на најлепшем месту за ново Карљево са повољном ружом ветрова. Гајите, нико вам то не брани, рушите оно што смо направили, јер сте најпаметнији и са вама је најбоље. Мора у овом народу да влада ред, рад и дисциплина и да се поштено односимо према послу. У овом граду на власт долазе они који су завијали најлон, па чарапе, па најлон, па чарапе и шетали око споменика и живели у заблудама. То су углавном нерадници који не воле ни себе ни другог, а мисле да могу да живе од приче, а од тога

нема ништа – прича видно узбуђен Зоран Вукадиновић. Од демократских промена 2000. године ништа се, каже, не ради на подручју Мланче, Орље Главе, Понора, Бажала, Бзовика, Рудна. И док су до тада грађени путеви како би народ остао да живи у најлепшем делу земље поред две највеће српске светиње, Студенице и Градца, последњих година се не у лаже ни у шта. Подсећајући на период када су се, пре демократских промена, са великим ентузијазмом и солидарношћу на мобу градили путеви за Рудно, Мланчу, Орљу главу, Поноре, Бажале, Дебели јасен, Толишницу и друга места не може а да не зажали за просперитетним временима. Градило се, каже још, и у гружанском крају до Сибнице, Петропоља и Закуте, али и путеви од Гледића ка манастиру

21.7.2013.

МАГАЗИН

Каленић, од Витановца до Стубла и даље до Угљарева, мостови у Црној реци и Дубовима... и све то до демократских промена. - Ево вам деомократских промена, зауставили сте живот. Како да живе деца кад нико не ради и не упошљава се. Гиганти су нестали, а зна се ко је опљачкао велика предузећа, па очекујем да ће господин Вучић покренути истрагу и у Краљеву да видимо како су уништени „Магнохром“, „Јасен“, „Фабрика вагона“, „Каблар“. Ко је коме дао право да уништи Магнохром у коме је мој деда Десимир Пановић био први председник радничког савета. Дизали су на трагаче и зидали „Магнохром“, а неко све продао за минут и богатио се – прича љутито Вукадиновић. Поремећен је систем вредности, изостао домаћински однос према послу и у први план стављен лични интерес појединаца блиских власти. Зато се ваљда поједини путеви и праве само да би неко поред њих скупље продао земљу. Много је обећања од почетка године било изречено о почетку градње деонице Моравског коридора кроз те-

риторију која припада граду Краљеву. Од тога, ауторитативно тврди наш саговорник, неће бити ништа. Челници владајуће коалиције пропустили су прилику да утичу на саветника председника Србије да лобира како би изградња овог дела аутопута кренула од Милочаја. Међу бројним идејама на које се заборавило је и она о проширењу депоније која, како рече, представља буре барута, исправљању корита Мораве како би се успорио њен ток и бедемом од поплава заштитиле плодне оранице. - Разбио сам флашу на почетку градње моста преко Ибра у Ратини. Направили су мост са контра нагибом, а сваки дан се догађају удеси и прави велика штета. Поред свега уништили су део неолитског насеља на ушћу Ибра у Мораву. Ми немамо где више да сахрањујемо људе. Барутану смо отели од војске која се сагласила и није нам правили проблеме. Излаз је Карапанџа, огроман празан простор од десетина хектара као једино исправно решење – каже Вукадиновић запамћен по бројним одборничким питањима на које није добио одговоре. На различите коментаре наишла је

чињеница да међу одбоницима Скупштине града није постигнута сагласност о повећању цене воде за мимални износ који би много помогао да вода стигне и до најудаљенијих места на територији градског подручја. Иако има стабилну већину у парламенту владајућа коалиција није успела да постигне довољан ниво сагласности по овом питању иако поскупљење на сваких 1.000 литара достиже тек вредност једне цигарете. - Из тих средстава могли смо да имамо воду и у Конареву, Чибуковцу, Ратини, Сибници, Петропољу, Поповићима, Сирчи, Буковици, Роћевићима, Дедевцима, Пекчаници, Мланчи, а тамо где то није могуће ископамо бунаре. Чудио сам се да Градско веће то није прихватило, јер ово што радимо није добро и то ће да нам се обије о главу. За вођењу политике у јавним предузећима нисам одговоран, али сам сагласан да треба сваком од њих помоћи да са минималним поскупљењем добијемо квалитетну услугу – каже Вукадиновић. Прошло је две године од када је на једној од седница Скупштине града покренута иницијатива о утврђивању

оправданости формирања градских општина за које се верује да би у многим аспектима олакшале живот становништва. Формирање општина заузимало је значајно место у предизборним програмима готово свих странака, али се на њих заборавило непосредно после избора. Зато ваљда поједини представници владајуће коалиције нису хтели да ставе потпис на захтев да се плати елаборат о економској исплативости формирања општина Рибница и Ушће, иако су га подржали и одборници опозиције. Иако је закључак о томе у мају донело и Градско веће он није рализован ни после два месеца и није постао саставни део измена и допуна градског статута што Вукадиновић сматра свесним избегавањем. Критика за спорост у решавању овог проблема усмерена је према онима за које сматра да се плаши да би бржи развој нових општина показао колико се то коси са нечијим интересом. Пред све теже време које долази очекује да коалиција којој припада почне другачије да ради јер без тога, уверен је, нема ни бољитка ни опстанка. За разлику од припадника дру-

гих странака које робују својој сујети сваки одборник Социјалистичке партије Србије има право да каже шта мисли. Зато он реагује некада и превише оштро без много респекта према функцији на коју се окомио. Одлучан је у оцени да као левичар није у скупштини из интереса, већ због размишљања о јединству, социјалној правди, бесплатном школовању и лечењу. Не оптерећује се ни тиме што га у коалицији не воле и што неће да помогну одржавање Смотре дечјег народног стваралаштва и популарну пројаду који у Ратини окупљају хиљаде учесника и посетилаца. Ратина је једино село у овом делу Србије које поштује традицију и чува сећање на војнике Црвене армије који су страдали на овом подручју у борбама током Другог светског рата. Сваког 15. септембра у овом селу се одржавају Дани проје посвећени српским борцима палим у Првом светском рату и Русима, Белорусима и Украјинцима страдалим у Другом светском рату. - Ми смо наопак, сујетан, безобразан и зао народ. Зли смо кад је у питању колективни дух и не желимо ни у

једном тренутку да појединац искаче. Најбоље би било кад би ми у Ратини пасли траву, развијали село, град и Србију а да нам командују преваранти који ће зарад себе да продају и оца и мајку. То су моји коалициони партери. Ми нећемо да пасемо траву, а њихова помоћ нам не треба. Не морамо исто да мислимо, али морамо да помажемо једни другима, јер не може ни једна партија да реши све проблеме у Краљеву. Иако знамо да не може терамо све једни другима уз нос и ко зна где ће нас довести – каже Вукадиновић. Као потврду дубоком размимоилажењу приликом усвајања одлука од општег интереса истиче одсуство довољне подршке одборника доношењу декларације о забрани гајења и стављања у промет генетски модификованих организама на територији града Краљева. До изостанка сагласности о битним питањима долази и због уверења локалних политичара да се то коси са ставовима централа странака које се налазе у Београду. Зоран Вукадиновић је уверен у случају Социјалистичке партије Србије то није случај. Т. Радовановић

МАГАЗИН 21.7.2013.

Суфинансирање пројеката удружења грађана

ШИРОКА ЛЕПЕЗА ЈАВНОГ ИНТЕРЕСА И

ако је први месец друге половине године на измаку тек сада је на основу Закона о удружењима грађана и одлуке Скупштине града о суфинансирању програма рада њихових удружења објављен јавни позив за суфинансирање пројеката у другој половини године. Износом од осам и по милиона динара суфинансираће се пројекти од јавног интереса за град Краљево из области борачко-инвалидске заштите, хуманитарних програма, екологије, задовољења потреба младих, културе, програма заштите људских права и других којима се задовољавају јавне потребе. Право учешћа по јавном позиву имају удружења са седиштем на територији града Краљева, која су регистрована у складу са Законом о удружењима, а чији буџети за реализацију пројеката износе најмање 50 хиљада, а највише два милиона ди-

нара. Пријаве удружења која нису оправдала средства по претходном позиву неће се разматрати, а подносиоци пројеката не могу бити политичке странке и друга удружења основана ради остваривања политичких циљева. Удружења могу поднети само једну пријаву пројекта из једне области, а могу конкурисати у више области у складу са својим програмским циљевима дефинисаним Статутом. Рок за подношење пријава са предлозима пројеката, и свом потребном документацијом прописаном Одлуком о суфинансирању програма рада удружења по јавном позиву, је десет дана од дана објављивања на званичном сајту града Краљева, а закључно са 25. јулом ове године. Сви потребни обрасци могу се преузети са званичног сајта града Kраљева www.kraljevo.org. Пријаве са пратећом документа-

цијом предају се на писарници Градске управе града Краљева у затвореној коверти, а могу се послати и препорученом поштом на адресу Одељења за друштвене делатности Градске управе града Краљева, Трг Јована Сарића број 1. На коверти обавезно треба да стоји назнака да се ради о пријави на јавни позив за суфинансирање пројеката удружења грађана. Из Одељења за друштвене делатности потврђују да неблаговремене и непотпуне пријаве неће бити разматране. Коначну одлуку по јавном позиву, која ће бити објављена на сајту града и оласној табли Градске управе, донеће Градско веће у року од 20 дана од истека рока оглашавања. До истека рока за подношење пројеката сва обавештења у вези јавног позива могу се добити у канцеларији број 307 у Одељењу за друштвене делатности Градске управе, или на телефон 036/306-034. Т. Р.

Фото: М. Радовановић

- Са осам и по милиона динара град Краљево суфинансира пројекте удружења грађана из области борачко-инвалидске заштите, хуманитарних програма, екологије, задовољења потреба младих, културе, заштите људских права и других програма којима се задовољавају јавне потребе

Летња кампања Института за трансфузију крви

МАГАЗИН

21.7.2013.

КРВ ЈЕДИНИ НЕЗАМЕНЉИВ ЛЕК

- Болест не пита за место и време, потреба за крвљу увек постоји, а савремена медицина захтева све веће количине. - Током прошлогодишње кампање у 56 градова прикупљено преко 5.000 јединица крви. - Да није било 200 хиљада једница крви, колико је прошле године потрошено у Србији, остали бисмо без једног града величине Чачка. – Сваког дана у Србији се прикупи 800 јединица крви, а половина потроши у Београду

МАГАЗИН

21.7.2013.

рема утврђеном распореду, сваке године готово у исто време, у центар Краљева стигне специјализовани аутобус Института за трансфузију крви Србије. Као и много пута до сада и овог лета специјализоване екипе сачекивале су ових дана добровољне даваоце крви и прикупљале драгоцену течност. Као ингерентна установа Институт за трансфузију крви је научно-наставна база са заводима у Новом Саду и Нишу и мрежом трансфузиолошких служби при здравственим центрима у свим већим градовима. Према плану и програму прикупљања, који се сваког октобра дефинишу за наредну годину, организују се летње и зимске кампање независно од акција друштава добровољних давалаца крви. И док су план и програм на основу којих функционише служба раније прављени на основу прилива по новој законској регулативи правиће се према потрошњи крви. Ова значајна измена треба да допринесе да свака трансфузиолошка установа у сваком тренутку располаже довољним количинама и да крв чека пацијента, а не пацијент крв. Прописи предвиђају и смањење броја трансфузиолошких служби које ће, као својеврсне банке, у сваком тренутку имати довољне количине крви у оквиру крвногрупних система. Континуиране акције Института за трансфузију крви усмерене су ка смањењу броја наменских давања која су сведена на само 8 одсто док се остатак крви прикупља у организованим акцијама. У Србији је током прошле године потрошено више од 200 хиљада јединица крви, а више од половине намењено је здравственим установама ван Београда. Иако центар са највећим бројем становника главни град не може сам да обезбеди довољне количине, па се организују летње кампање на територији целе Србије. Стручни сарадник у Институту за трансфузију крви Горан Суботић, као координатор за регион Источне и Централне Србије и Војводине каже да Институт, у сарадњи са Црвеним крстом као институцијом за едукацију и моти-

вацију грађана за давање крви, за ученике завршних разреда средњошколских центара организује предавања о значају и медицинским аспектима давања крви. - Млади људи се први пут срећу са нечим што је ново и треба им објаснити да је то најузвишенији чин који не може да смета, а осећај и допринос који дају је немерљив. Тако се ствара база људи код којих ће се пробудути жица човекољубља и алтруизам да као одрасли имају став како ће свачијег од добра и њима бити боље – каже Суботић. Подаци говоре да након предавања у школи 70 до 80 одсто младих даје крв, а да без предавања број давалаца пада испод 20 посто. Показало се да права информација, као страх од непознатог, разбија предрасуде и заблуде које владају у народу. Ипак, сведочи Суботић, има и оних који се по правилу противе хуманој акцији, а ни сами нису у стању да објасне зашто. Искуство показује да свака добро организована акција Црвеног крста даје добре резултате. У сваком од градова у које долази аутобус Института за трансфузију волонтери Црвеног крста су већ, као промотери нечега што је лепо, створили климу давалаштва и подизања културе давања крви на виши ниво, а то је и основни циљ рада. Резултати промотивних активности нису изостали, па се број добровољних давалаца крви од 2,8 до 3 на сто становника попео на 3,48 до 3,5 што у Институту за трансфузију оцењују веома добрим резултатом. Конгрес у Амстердаму показао је да Норвежани, иако имају 8 давалаца на сто становника, раде на исти начин као што се ради у Србији, а повећан проценат добровољних давалаца резултат је изграђене културе давалаштва и другачијег начина размишљања којим се давање крви сматра залогом за будућност. - Право на живот је основно право из кога проистичу сва остала. Тако сваки грађанина има право да прими крв како би му био спашен живот. Морално право је и обавеза да дамо крв

да би могли да је примимо. Сваки четврти грађанин света је потенцијални давалац крви која је, као биолошки агенс, једини незаменљиви лек на свету. Зато је наш допринос немерљив у делу обезбеђења опстанка народа на одређеним просторима. Ако је потрошња крви у прошлој години била 200 хиљада јединица значи да бисмо, да није било тога, изгубили још један град величине Чачка. То друштво не сме да дозволи и о томе држава треба да размишља и више ради у делу стимулације људи у великој породици добровољних давалаца крви – каже Суботић. Болест не пита за место и време и потреба за крвљу увек постоји. Савремена медицина захтева све веће количине крви а једна операција хладног типа, као што је операција кука, захтева пет до шест јединица. Знатне количине неопходне су у трауматологији при великом броју саобраћајних незгода, трансплантацији органа, кардиоваскуларним обољењима, гинекологији и акушерству који су велики потрошачи крви. Сваког дана се само у Београду, у који из свих градова Србије стиже велики број нових пацијената, потроши најмање 400 јединица крви. Статистика показује да се у Србији дневно прикупи око 800 јединица. Резултати прошлогодишње кампање мере се са преко 5.000 јединица крви скупљених у 56 градова у које је стигао аутобус са 77 мобилних тимова. Овогодишња је почела у Источној Србији, а завршиће се последњег дана у години. Суботић потврђује да све екипе раде савесно и са осмехом, без напора и тензија, у име оних који нису криви зато што су болесни, а чији живот зависи од добре воље других. Осму годину заредом један од два аутобуса Института за трансфузију долази у Краљево, а као и сваке претходне и ове су волонтери Црвеног крста осмислили комплетан програм да би промовисали давалаштво у граду. Енергијом, памећу и посебном комуника-

Горан Суботић

21.7.2013.

МАГАЗИН

цијом успели су да утичу на суграђане да пруже руку и дају допринос који се не може ничим измерити. Међу бројним карактеристичним случајевима давалаца Суботић истиче пример Зајечара у коме се затекао аутобус Института за трансфузију баш у време локалних избора. - Имао сам разговор са навијачима Тимока, Звезде и Партизана који су обележени као лоши момци. Секретар Црвеног крста ми је организовао састанак са њима, а ја сам рекао да не могу да им пружим ништа осим лепих речи у замену за допринос у давању крви. Пристали су уз жељу да приликом гостовања на телевизији кажем да и они учествују. Био сам поносан кад су сутра сви дошли у клупским дресовима и сврстани у три строја заједно попуњавали упитнике пре него су, у атмосфери правог хепенинга без иједног инцидента, давали крв – прича Суботић. И поред повремених примедби да су даваоцима укинуте неке привилегије које су имали раније Суботић тврди да се законска регулатива није променила и да су остала сва права из домена здравствене заштите, сем што је ускраћено оно за коришћење бесплатних лекова. Статистика показује да добровољни даваоци крви користе једва 0,8 посто свих лекова што за државу не би требало да представља велики трошак. Испоставило се да је у току једне године издато чак милион и 350 хиљада рецепата са шифром која је додељена добровољним даваоцима крви, а пажљивом аналитичару није промакло да толики број издатих рецепата указује на чињеницу о великом броју болесних давалаца који ни не могу да дају крв. Испоставило се да се ради о злоупотреби код издавања рецепата, а добровољни даваоци били добро покриће за несавесне лекаре. Како је енормно велики број бесплатних лекова представљао знатно оптерећење Републички фонд за задравствено осигурање је укинуо издавање под овом шифром тако да су оштећени они који су најмање криви. У Институту за трансфузију верују да ће, у тренутку кад се успостави систем потпуне контроле над издавањем лекова,

добровољни даваоци крви поново бити у ситуацији да користе раније повластице. Велики привредни системи су пре почетка транзиције имали доста пара, а добар део усмеравали према синдикатима и друштвима добровољних давалаца крви. Даваоци су награђивани, било је више излета, путовања и дружења, а кад се смањила количина новца смањиле су се и привилегије. Иако је приватизација утицала на одређен број давалаца да, због неразумевања на послу, одустану од учешћа у хуманима акцијама у Институту верују да увек може да се пронађе начин како би држава послодавцима надокнадила штету због одсуства са посла давалаца крви. Искуство показује да и међу власницима приватних фирми има оних који показују довољан ниво разумевања за даваоце, а најчешће су то они који су имали здравствених проблема у породици и знају колико крв значи. - Када бисмо сви размишљали на прави начин, а сви здрави људи се два пута годишње сетили да постоје неки који не могу да решавају проблеме јер су везани за болесничку постељу, никада не би имали проблем са резервама крви. Много је људи који су дали крв више од сто пута, а здрав човек у току живота може око 168 пута да учествује у акцији и да око 90 литара крви. Зато бих пожелео свакоме да буде толико здрав да може што више пута да учествује у акцијама добровољног давања крви – каже Суботић. Иако давање крвне плазме може да се врши сваких 15 дана даваоци су дуго били изједначени са даваоцима крви. Тако је створен проблем око броја доборовољних давања јер су даваоци крви дошли у неповољан положај иако и крвна плазма има значајну улогу у лечењу тешких болести. Плазмафереза представља посебан вид давања, а након што се крв филтрира, а крвноћелијски елементи врате у организам са физиолошким раствором, узима се само плазма у којој се налазе компоненте које представљају заштитни фактор организма. Од ње се праве стабилни продукти или неки од

23 лека који могу да се добију једино од хумане људске крви. У компонентној терапији пацијенту се даје само оно што је потребно, па једном јединицом крви може да се лечи и три пацијента. Посебан начин представља цитафереза којом се добијају тромбоцити неопходни за лечење леукемичних стања. Од даваоца се на сепаратору одваја одређена доза тромбоцита након чега се упућују на клинику и дају пацијенту, јер једино као свежи дају позитиван резултат. Давањем тромбоцита у акутном стању утиче се на коштану срж да почне да функционише и ствара нове ћелијске елементе, а ако се организам из акутног стања преведе у ремисију, или део хроничног обољења, живот се продужава за 10 до 15 година. То даје могућност да се у оквиру међународног регистра донатора коштане сржи пронађе компатибилна особа како би након трансплантације био излечен и наставио квалитетно да живи. Процес трансплантације коштане сржи истоветан је као и трансфузија с тим што тромбоцити не смеју да буду старији од шест сати. Осим активности на прикупљању довољних количина крви за потребе здравствених установа Институт за трансфузију крви Србије ради и типизацију ткива органа за трансплантацију како би се утврдило колики је проценат могућности за одбацивање. Колико је давање крви корисно по здравље човека сведочи податак да је код даваоца знатно смањен ризик од појаве депресија, психоза, неуроза и осталих психогених болести. Разлог таквом стању лежи у чињеници да је човек срећан зато што је здрав, али и што је у ситуацији да помогне некоме ко није крив зато што је болестан. Све то заједно утиче на очување менталног здравља. После Краљева летња кампања прикупљања крви наставља се по распореду који је утврђен за целу годину. Годишњи план је разбијен на месечне, недељне и дневне, а Горан Суботић каже да месецима унапред зна где ће један од пет до седам мобилних тимова бити сваког дана у години. Т.Р.

МАГАЗИН 21.7.2013.

Сведочанство о НАТО агресији

ЗАПИС О НЕМОГУЋЕМ

МАГАЗИН

21.7.2013.

(15)

Среда, 28. април 1999. Дан тридесет шести

МАГАЗИН

21.7.2013.

Није било знака за ваздушну опасност па сам заспао пре поноћи. Иако је током ноћи падала киша јутрос је лепо и сунчано време. Сазнао сам да је ваздушна опасност најављена у 1,15, а трајала све до 6,35 јутрос. Министар образовања Јован Тодоровић, објашњава како ће бити приведена крају школска година. За ученике основних школа она ће се завршити до краја јуна, а до тада у оквиру одељењских већа, према плановима који су направљени, извршити анализа успеха сваког ученика. У анализи треба посебну пажњу посветити најважнијим предметима као што су српски језик и математика. Пепоручено је да се учини напор и поправе оцене свуда где је то могуће, а посебну пажњу посветити слабијим ученицима. До почетке агресије пређено је више од две трећине градива предвиђеног планом и програмом рада што ствара основу за овакав зав-

ршетак школске године. Морава је поплавила па до села не можемо да одемо ни колима, јер пролазе само трактори. Поплављене су и неке засејане њиве. Ваздушна опасност је поново оглашена већ у 9,30. Из поузданих извора сам сазнао да је у току последњег напада на Лађевце погођен један авион који је пао негде у реону Ужица. То је седми који је погођен на овом подручју. Медији јављају да су претходне ноћи гађани циљеви у околини Београда и Пожеге. Емитовани кадрови рушења стамбених зграда у Сурдулици су стравични, па се питам шта је то било толико важно у овом градићу са двадесетак хиљада становника? Кофи Анан је именовао специјалног изасланика за Косово, а он сутра у Москви треба да се састане са Черномирдином. И док су Кина и Русија у Уједињеним нацијама блокирале усвајање резолуције о Косову којим се за све оптужује Југославија, стиже информација да председник САД може да води рат, по једним изворима три-

десет, а по другим шездесет дана без сагласности Конгреса који након тога мора да објави рат или прекине операције. У Конгресу су већ одбачене две резолуције које су се односиле на ову проблематику. У 10,50 се чује јака детонација, а затим звук авиона у одлажењу, па претпостављам да је највероватније резултат пробијања звучног зида. Опасност од напада из ваздуха је прошла у 15,45, а у поподневним часовима сазнајем да детонација од пре подне није резултат пробијања звучног зида већ да су гађани некакви циљеву у Ратини. Најављена је и могућност да Виктор Черномирдин сутра посети Београд како би југословенску владу упознао са ставовима америчке и немачке стране. У интервјуу „Политици“ начелник Генералштаба генерал Драгољуб Ојданић изнео је податак да су до сада наше снаге обориле 46 авиона, 6 хеликоптера, 8 беспилотних летелица и 182 крстереће ракете. У Биљановцу је поново гађан стари мост

преко Ибра као и мост у Брвеници на путу Краљево – Рашка, а на територији Космета су се појавиле експлозивне направе облика лименки од кока-коле, оловки и слично. У Краљеву је данас према казивању ТВ Краљево, 36. дана агресије, формиран Општински штаб цивилне заштите. Из рушевина зграде РТС-а извађено је беживотно тело десете жртве. У посету су нам дошли Мрвићи, а док разговарамо и једемо кокице сирене у 20,30 најављују поново ваздушну опасност. Разговарамо о најразличитијим стварима, а сазнајем да су у оквиру противваздушне одбране извршене извесне кадровске промене тако да је сада много ефикаснија. Ипак ми је некако најреалнија претпоставка о пробијању звучног зида има и нових о детонацији која се чула током преподнева. Објављено је да је у још неким местима дошло до детонација изазваних пробијањем звучног зида. Шпекулише се и са бројем заробљених непријатељских

пилота и говори о више од десет ових људи. Председник Републике Србије Милан Милутиновић и Ибрахим Ругова наставили у Приштини разговоре који треба да доведу до политичког решења, а потписана је и заједничка изјава. Око 21,00 опет је гађана Сурдулица. Тврди се да је до сада погинуло 20 особа од којих су 12 деца, а велика група домаћих и страних новинара посетила је ово место. Гађани су још и Пожега, Панчево, Иришки венац, Рафинерија у Новом Саду. Између 13,00 и 13,40 још и Бар, Бијело Поље, а око 9,00 са 30 пројектила Приштина. Политичко привредна делегација СРЈ је током посете Либији потписала неколико важних уговора о сарадњи (здравство, телекомуникације...), а у Савету Европе је у току расправа о НАТО агресији на Југославију током које је европска левица закључила да Америка има за циљ окупацију наше земље. Виктор Черномирдин у току сутрашњег дана треба да у Бону раз-

говара са немачким канцеларом Шредером, а затим да допутује у Београд. Министар иностраних послова Русије Игор Иванов тврди да ће сваки покушај НАТО-а да контролише руске бродове бити тешка. Гледамо на Телевизији Робин Худа кога тумачи Кевин Костнер. Филм се прекида најновијим вестима из којих сазнајемо за снажну експлозију која се чула у околини Тетова и густ дим који се вије са Шар планине. Верује се да је пао још један авион, јер су место дуго надлетали хеликоптери НАТО снага а затим и пешадијске јединице. Тврди се да је нешто пало и у околини Кичева. Мрвићи користе паузу у филму да оду кући и тамо погледају крај. Истиче и тридесет шести дан агресије, а на небу су се поново појавили сателити.

Четвртак, 29. април 1999. Дан тридесет седми Већ смо читавих двадесет минута у новом дану. Завршавам припреме за

21.7.2013.

МАГАЗИН

спавање и контролишем стање собе у приземљу у коју одлазимо у време непосредне опасности. Јуче смо је мало средили и избацили све непотребне ствари, остатак пресложили и мало почистили, а поред две фотеље за децу сложена су и ћебад за покривање. Остаје још да у дневној соби скинем са зида једну слику да не би од евентуалне јаке детонације у близини пала на главу деци која спавају на расклопљеном троседу. Поред фотеље на којој спавам, на сточић са стоном лампом, стављам батеријску лампу која може бити од користи за случај да у току евентуалног напада дође до нестанка струје. Све је спремно, па могу на починак. На телевизији је филм Лајање на звезде који сам гледао већ два пута, а можда погледам један део и вечерас. У 6,20 је оглашен крај ваздушне опасности, а јављено је да је током ноћи гађан Београд, Остружница, Рума, Нови Пазар, Пожаревац... Већ четврта ракета пала је на територију Бугарске,овога пута на Софију. Черномирдин је рано јутрос разговарао са Кофи Ананом који се налази у Москви, али није дата никаква изјава.

У исто време Представнички дом америчког Конгреса није подржао даљу агресију на Југославију, а Конгрес је ограничио овлашћења председника и ускратио му финансирање копнених операција. Солжењицина бомбардовање Југославије подсећа на рађање фашизма тридесетих година у Европи. Објављено је да ће у мају власници путничких возила добити бонове за двадесет литара бензина. У 12,20 је поново дат знак за почетак ваздушне опасности и објављено да је у 12,15 гађан стари мост у Биљановцу, у 13,00 Панчићев врх на Копаонику, а гађани су још Нови Пазар и Новопазарска Бања. Свако политичко решење треба да подразумева заједнички живот за све људе закључено је у изјави коју је потписао и Ибрахим Ругова, а којој је дат велики публицитет у свету. Ругова је једини лидер косовских Шиптара који је остао на Космету за време рата. Према Студији грчких експерата објављеној у Атини Клинтон и компанија могли би се ускоро наћи на оптуженицкој клупи. Поводом покушаја атентата на председника Републике, Савезно министарство за иностране

послове позива се на међународно признате конвенције које санкционишу овакве акције. Зато се преко Уједињених нација покреће поступак против организатора и извршилаца овог дела. У ромском насељу у Призрену има више од 5 погинулих и велики број повређених. За употребу је онеспособљен и мост код Бешке дуг 2.100 метара, а ракетирано је градско језгро Руме, Сутоморе, Даниловград, Куршумлија. Ракете су падале и на варошицу Тузи код Подгорице. Једна особа је изгубила живот а три су повређене. У Пожаревцу су оштећене продавнице, куће и возила, а око 14,00 гађани су погони „Фероникла“ у Глоговцу надомак Приштине. Напад је поновљен са пет пројектила и један сат касније. Ракете су падале и на аеродром у Слатини, Подујево, Лебане... Око 2,00 је срушен мост на Сави код Остружнице дуг 1.500 метара и Сарајевски мост на Јужној Морави код Грделице. Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана сачували су оперативну способност. Непријатељске снаге су извеле 8000 летова од чега 6000 борбених, а испаљено је 600 ра-

кета са 11.000 тона експлозива што износи 1 килограм по глави становника. Деловано је 220 пута на 100 локација са 5000 тона експлозива, а противваздушна одбрана је оборила 24 авиона, 2 хеликоптера, 2 беспилотне летелице, 30 ракета ... Оно што је НАТО учинио у Сурдулици срамота је за њихову армију, каже конмандант Треће армије. Идентификовано је још три радника РТС-а страдлих у бомбардовању од пре неколико дана. Учесници научног скупа „Европа на раскршћу“, међу којима су 22 реномирана научна радника из 13 земаља, посетили су места страдала у најновијим нападима. Иако је закључено да се не може преко српске крви чувати кредибилитет НАТО пакта тврди се да су циљеви који се сада реализују зацртани још пре десет година. Југославија је прихватила надлежност Суда правде Уједињених нација по принципу реципроцитета и тужи државе учеснице за низ прекршаја које су учинили током агресије на земљу. Пим поводом траже се привремене мере заштите које треба да доведу до прекида агресије. У Софији је одржан велики концерт под називом „Песмом против агре-

сије“, а у Москви су у разговору са Кофи Ананом поновљени познати ставови руске стране. Министарство иностраних послова је поново затражило прекид бомбардовања и започињање мировног процеса с тим да свако решење косовске кризе мора бити артикулисано у форми резолуције Савета безбедности Уједињених нација. Черномирдин и Шредер су се сагласили да је потребно наћи мирно решење, а и Папа Павле II је од Уједињених нација затражио да се заложе за мирно решење. И док се верује да циљ НАТО-а није био да помогне људима у невољи већ да се пошто пото победи Представнички дом Конгреса САД се противи објављивању рата Југославији, јер би то требало да значи наставак бомбардовања. Представник Северноатланске алијансе извинио се Бугарима због пројектила који је пао на Софију, а Дејли телеграф пише да је главни циљ НАТО да убеди свет да верује у фантазију. Главна фантазија је да би наставак бомбардовања могао да натера Југославију на предају. Аустријски хуманиста Петер Хандке тврди да је европско новинарство доживело потпуни дебакл, па ће морати

да се створи друго, али са другим људима. Да ли ћемо икада сазнати праву истину о свему што се дешавало? Тек двадесетак минута пре поноћи завршио сам све послове и могу да се спремам за спавање. Остаје ми да погледам емисију „Данас“ Телевизије Краљево која управо почиње. Сазнајем да је у 22,30 отпочео досада најжешћи напад на Београд, а снажно дејствује противваздушна одбрана. Нестала је слика РТС-а и на каналима који реемитују овај програм, а нема је ни на сателиту. Напољу је доста мирно. Вечерас је поново звала Нела из Рашке. Треба јој још једна фотографија. Док смо разговарали над Рашком су летели авиони, а и саобраћај са овим градом се одвија отежано. Путници преседају у Биљановцу, јер се преко моста може само пешице. Са друге стране чекају други аутобуси. Председник Клинтон је најавио долазак у Бон за 5. мај. Поноћ је. У једном тренутку сам заспао, али ме је пробудио звук који подсећа на детонацију. Све је мирно. Јесам ли то сањао? - наставиће се Т. Радовановић

МАГАЗИН 21.7.2013.

Краљевачка медијска сцена: Дрган Бајовић

ИНДИГО НОВИНАРСТВО (1)

- Радио Краљево је био врло утицајан, а пуних 20 година није имао никакву конкуренцију. - У једнопартијском систему реч партије била је пресудна, а кад нису могли друштвени систем новинари су критиковали комуналне прилике. - Сада се као под индиго емитују агенцијске вести и извештаји са конференција за медије. - Награда за најбољу радио репортажу на конкурсу Радио Београда већа од две месечне плате у „Ибарским новостима“

Драган Бајовић

МАГАЗИН 21.7.2013.

тост књигом, попримали су забрињавајуће размере па је отац Мирко, уплашен да се то не одрази негативно на вид тинејџера, у вечерњим часовима гасио светло у соби. Ни то није могло да спречи Драгана да испод покривача, уз помоћ батеријске лампе, настави да задовољава потребу за читањем. Зато је склон веровању да је, иако нема формално образовање, ово била добра основа да се касније посвети новинарском позиву. Мирко Бајовић потиче из села Баљци изнад Билеће, краја у коме се увек чисто говорило и лепо акцентовало. Наследио је то и Драган коме је отац већ првих дана по пунолетству, схвативши колико се занима за књижевност и лепу писану реч, купио Вујаклијин „Речник страних речи и израза“. Иако трогодишње школовање у Техничкој школи није обиловало предметима везаним за књижевност Драган Бајовић је више него стручну литературу читао дела готово свих светских писаца. Годинама се, каже, у краљевачкој Гимназији преписивао семинасрски рад о „Рату и миру“ Лава Николајевича Толстоја који је написао у име девојке. Крајем шездесетих година, онима који су показивали посебно интересовање према култури и уметности, свакодневно састајалиште било је и позориште. У то време, право са улице улазило се у пространи позоришни клуб у којем се сваке вечери разговарало о књижевности, глуми, сликарству, музици... Једне вечери појавио се позоришни редитељ Милутин Јаснић и понудио припрему представе „Туђе дете“, а Драгану Бајовићу, који се у једној од ранијих представа појавио као поштар који доноси телеграм, припала улога шаптача. Како је врло брзо научио текст целе представе, па није морао да га носи са собом, трчао је, познајући мизансцен, иза кулисаи шаптао глумцима текст, али не сувопарно већ онако како би требало да га изговоре. Касније су га, каже, прогласили најбољим шаптачем у историји Краљевачког позоришта. Исто оно друштво које се у предвечерје окупљало у главној градској

улици највећи део дугих летњих дана трошило је на ибарској плажи. И док је највећи број њих кратио време уз „Црну мацу“, и друге карташке игре, Драган и Саво Анђелковић, сада професор на Сорбони, читали су наизменично један другом наглас штиво из књиге коју би изабрали. Прочитали су двојица другара тог лета бројне књиге, међу њима за само три, или четири, дана и Балзакове „Изгубљене илузије“. Навика гласног читања задржала се до данашњих дана када супрузи, док ради ситне кућне послове, као какав проповедник прочита барем једну дебљу књигу недељно. - И раније, у Техничкој школи, професорка српског језика Радмила Цимбаљевић често ме је изводила да читам ђацима песме, или какво прозно дело. Читач је био и Миле Недељковић, с којим сам седео у истој клупи, наравно у последњем реду. Миле је данас првак Краљевачког позоришта чији је био дводеценијски управник. То наше одељење било је најуметничкије у целој школи. Света Томић Каубој, који је упоредо ишао и у Музичку школу, постао је чувени гитариста, Милорад Станковић Шишке бубњар, а једне године смо били окосница уметничког програма са којим је Техничка школа наступила на такмичењу средњих школа у Краљеву и освојила прво место. Програм, Нушићево „Сумњиво лице“, режирао је Мија Сарић, који ће касније бити мој колега – сећа се Драган Бајовић. У лето 1970. године појавио се у „Политици“ конкурс за спикера у Радио Краљеву на који су се пријавили Драган и Саво који је већ глумио у Краљевачком позоришту. Више од сто кандидата за једног мушког спикера продефиловало је тог дана испред комисије у којој су, уз једно техничко лице, биле легендарна спикерка Радио Београда Драга Јонаш и акцентолог Нада Андрејић. Готово свих 32 кандидата колико их је у студио ушло пре Драгана врло брзо су одатле изашли. И мада је ушао растерећен што је дуже остајао у студију трема је постајала све већа. Након читања текста који је имало прилике да види пре

Фото: М. Радовановић

ездесетих година прошлог века главна улица у Краљеву била је у касним поподневним, и раним вечерњим, часовима место састајања готово свих младих. Свако је имао своје место где се увек у истом друштву разговарало о бројним темама, најчеће спорту и музици. У преподневним часовима пролазили су улицом на путу од куће до школе и назад, а задржавали на кратко само пред неким од излога који се по атрактивности тешко може поредити са данашњим. Незаобилазно место оних који су, независно од школских обавеза, више од осталих волели књигу била је библиотека у коју се улазило са страхопоштовањем. Тако бар тврди Драган Бајовић чији је препознатив глас деценијама генерације суграђана везивао за програм Радио Краљева. Тадашњи управник библиотеке Душан Грубић био је, каже у поверењу, већи ауторитет него сви наставници у школи заједно. Повод за овакво размишљање је чињеница да је то човек који набавља и чува књиге које ће обележити живот бројних Краљевчана. Читање на стотине страница пригодног штива сваког дана, и опседну-

21.7.2013.

МАГАЗИН

уласка у студио, и неколико кратких вести, могао је да одахне и сачека резултате након што и остали кандидати прођу тестирање. На предлог комисије савету радио станице остављено је да изабере једног од два кандидата који су показали најбоље резултате. Били су то Мирослав Качаревић и Драган Бајовић. Када је избор пао на Качаревића, Бајовићу није остало ништа друго до да време до потраге за неким новим послом крати читањем све до одласка на одслужење војног рока крајем 1971. године. - У војсци у Сомбору, где сам био на обуци за телефонисту, упознао сам нашег писца Мому Димића који је, као миљеник официра за културу извесног капетана Пјевалице, уживао привиле-

гије које су тешко замисливе за обичног војника. Спавао је до десет ујутро, излазио у град кад год би пожелео, а петком обавезно ишао кући у Београд. Мома ме је ангажовао за читање вести и песама наших песника преко касарнског разгласа и дао једну од улога у рециталу који је написао за прославу Дана РВ и ПВО. Нама, војницима-глумцима, највише се у свему свидело то што је написао текст и за женске гласове, па смо тако неких десетак дана из касарне одлазили у Сомбор и тамо имали пробе са ученицама Средње економске школе – прича Бајовић. Од повратка из војске већ је прошло неколико месеци кад је у пролеће 1973. на врата породичног стана закуцао пријатељ Небојша Суша са информацијом да треба да се јави у радио

станицу због посла. Ни после толико времена нису заборавили другог са листе најбољих кандидата, а пошто је Качаревићу следио одлазак у војску појавила се потреба за адекватном заменом до његовог повратка. Дрхтале су ноге од узбуђења кад је закуцао на врата канцеларије број 64 на последњем спрату Дома друштвених организација у којој је седео директор „Ибарских новости“ Добросав Гемањевић. Директор Радио Краљевао био је Миодраг Ђокић, а уредник Информативног програма Ђорђе Ковачевић. Од маја те године па све док „Ибарске новости“ нису доживеле потпуни крах после неуспеле приватизације радио је Драган Бајовић највише у радију, касније у телевизији, а паралелно и листу „Ибарске новости“.

- Већ првог дана кад сам дошао да радим гледао сам у Дому ЈНА представу Југословенског драмског позоришта „Дејство гама зрака на сабласне невене“. Следећег дана сам написао мали осврт, ко су глумци и тако почео да се бавим новинарством. У исто време читао сам вести, поздраве, жеље и честитке, рекламе – каже Бајовић. Двосатни програм Радио Краљева емитован је преко предајника Радио Чачка све док уочи првог маја 1974. године није пуштен у рад средњеталасни у Ратини. Поред могућности за емитовање вишесатног програма појавила се потреба и за више људи, а Бајовић добио шансу да остане и по повратку Качаревића из војске. У програм Радио Краљева, који је почињао у подне а

завршавао се у 18 сати, уврштене су „Новости дана“ Радио Београда у 15, полусатна емисија „На заједничком таласу“ и заједнички „Еко магазин“ удружених радио станица Србије. Већ после првих подневних вести почињала је емисија „Заједно са вама“ која је емитована скоро три деценије, а пошто је Јован Арежина прешао у Радио Београд Драгану Бајовићу је припала част да се дуго потписује као њен водитељ. У почетку само један, а касније два сата дневно седео је у студију поред микрофона у друштву бројних саговорника из различитих области живота. У радио станици која се интегрисала са „Ибарским новостима“ од почетка су радила два спикера, два техничара и неколико новинара. - Био је доживљај кад сам видео

људе за које сам знао раније, али их нисам познавао. Било је то предивно друштво и увек забавно поћи на посао, јер сам увек имао шта да научим, иако се играо шах по цео дан. Морао сам за емисију и да обезбедим прилоге, па ми је непрекидно о рамену био „ухер“ тежак пет килограма, а кад се много година касније појавио „сони“ професинални вокмен било је милина радити. Већ на почетку рада на радију објавио сам у часопису за културу и уметност „Октобар“ једну причу коју сам написао после војске, а уврстио је и у прву књигу у издању „Ибарских новости“. Из „Октобра“ је настала „Повеља октобра“ и на крају књижевни часопис „Повеља“ – сведочи Бајовић. Како се програм ширио указивала

МАГАЗИН 21.7.2013.

се потреба и за све већим бројем људи различитог профила. Од првог дана радија, уз Верицу Динић, главни техничар био је Бранислав Терзић, један од ретких који је читав радни век провео у овом колективу. Већ половином седмдесетих година из Новог Пазара је као трећи техничар у радио дошао Радослав Живковић и од првих дана почео да снима прилоге са терена за емисију „Заједно са вама“. У време интензивне индустријализације земље, и све већег броја људи који су после запослења у неком од великих краљевачких колектива напуштали село, јавила се потреба за становима. Бројни суграђани су до коначног решења стамбеног питања становали по уџерицама и шупама што је Бајовићу и Живковићу дало идеју да направе двадесетпетоминутну радио репортажу под називом „У Краљеву нема станова, зашто“. У конкуренцији 52 емисија из целе земље пристигле на конкурс Радио Београда у информативној категорији убедљиво је освојила прво место, а ауторима донела награде које су премашивале износ двомесечне зараде у „Ибарским новостима“. Било је касније, каже, још награда, а о новим темама се размишљало чак и на дуготрајним зборовима радних људи и партијским састанцима који су трајали све до раних јутарњих сати када се одлазило на посао. Било је то до крајњих граница досадно пре свега млађим новинарима жељним доказивања на бројним, често забрањеним, темама. - Фирма се развијала често на уштрб запослених. Није се знало да се јуре спонзори, јер то још није било уведено као категорија, да се обезбеди нека опрема, па да то компензирамо кроз рад. Куповали смо сами, одбијали од уста и већ 1979. из старог трофејног студија, који је Радио Београд користио пре Другог светског рата, прешли у за то време врло модеран „Штудеров“. Десет година касније добили смо стерео студио, а тек 1986, доласком Зорана Николића на место директора, прешли на целодневни програм од 7 до 18, касније 0 до 24 сата. Радио је био врло утицајан, али није имао никакву конкуренцију пуних 20 година. Иако је у једнопартијском систему реч партије била пресудна трудили смо се да ишчачкамо нешто што би уздрмало град, а у томе се нарочито истицала Јелена Петровић. Кад већ нисмо могли друштвени систем критиковали смо комуналне прилике, а нисмо се петљали у оно што се дешавало ван граница општине. Милан Глишовић је врло успешно водио веома слушану емисију „Селима у походе“, а ја сам слушаност своје проверавао тако што сам бар два пута недељно обезбеђивао симболичне поклоне. Телефонске линије су све време биле загушене због бројних слушалаца који су се јављали – сведочи о златном времену радија у Краљеву Драган Бајовић. Средњеталасни предајник Радио Краљева све до деведесетих година прошлог века обезбеђивао је добру покривеност широке територије, а према речима радио аматера чуо се и у Мађарској. Једнокиловатни ултракраткоталасни предајник обезбеђивао је слушаност на простору већег дела Србије, а места искусних новинара полако су почели да попуњавају млађи, уз Јелену Петровић и Зорана Бачаревића још Марија Максимовић, Мира Сретеновић, Елизабета Тодоровић. Уредник радија је до одласка у пензију био Ђорђе Ковачевић кога је наследио Славољуб Даишевић. - наставиће се Т. Радовановић

21.7.2013.

МАГАЗИН

Славомир Брајковић

Краљевачка музичка сцена: Славомир Брајковић - Шицко

ГЛАС НАЈБОЉИ ИНСТРУМЕНТ - Наша школа био је Радио Београд, касније радио Луксембург, Би-Би-Си... а часови музике трајали онолико колико нам је било потребно да „скинемо“ неку песму. Лекције су биле песме са фестивала Сан Ремо, Београдско пролеће, Опатија, а касније водећи светски певачи и групе. - Имали смо велики таленат, али је тај таленат био лаички и аматерски, а не системски, хаотично и младалачки бунтовно развијан и надограђиван овлаш прелазећи преко неких мањих, али веома битних момената у развоју једне музичке личности

Фото: М. Радовановић

(1)

МАГАЗИН

21.7.2013.

ећ деценијама се, сваких пет година, прво у дворишту Гимназије а потом неком од краљевачких ресторана, окупљају матуранти генерације који су 1969. године, после незаборавног четворогодишњег дружења кренули свако на своју страну. И ма ко да их од млађих краљевачких музичара забавља те вечери тешко да и једна може да се заврши а да микрофон не узме Славомир Брајковић Шицко. Сваки пут је то прилика да се генерација, која је одрастала у време кад је рок музика тек тражила погодно тло на овим просторима, подсети хитова легендарних Битлса и Ролингстоунса који у интерпретацији певача зашлог у седму деценију живота делују свежије него у оно време. Годинама се гимназијским ходницима, у време паузе између часова, орио глас све зрелијег певача који је наговештавао успешну каријеру. А све је почело само неколико година раније када га је професор музике Бранко Младеновић изабрао између педесетак чланова хора и пружио прилику да се огледа као солиста. Још од тог тренутка почели су страхови и неверица који ће га пратити током читавог периода бављења музиком. Инсистирао је искусни педагог на дечака са прага тинејџерског доба да савлада део тих страхова и истраје у настојању да постане изузетан певач. Прошло је пола века од дана када

је после одласка професора Младеновића у Музичу школу његово место заузео Гордан Стојановић. Поново се код Брајковића, обузетих страхом и недовољном дозом поверења у способности, појавила дилема откуд да баш он међу толиким добрим певачима буде солиста. Потенцијала који је у то време видео наставник музике Брајковић ни данас није свестан. Зато му је ваљда у то време и било чудно кад му је препоручено да се упише у Музичку школу. За клавир је већ престарео, одсек за соло певање и гитару није постојао, а флаута му се није учинила довољно привлачним инструментом. Остао му је још једино глас, који је као најбољи инструмент одувек био полазна основа за креирање свих осталих насталих у покушају да би га имитирали, и наступи на такмичењима широм Србије са којих се школски хор враћао као победник. Некако у то време је и стриц Будимир, запослен на железници, купио грамофон „Супрафон“, први из серије са уграђеним појачало коме за рад није било потребно прикључење на радио апарат. Вртела се на њему „Натали“ Жилбера Бекоа све док се није толико излизала да се са ње није чуо ниједан тон. Из стана у железничкој колонији, у којој су становали Брајковићи, допирали су стихови песама тада веома популарног Ђорђа Марјановића,

Отац Драгољуб је рано запазио склоност млађег сина ка музици, а у време Радојке и Тинета Живковић, Јовице Петковића, Тозовца и других логично је било да се определи за хармонику према којој Шицко није показивао нарочиту склоност. - Са данашњег аспекта соло певање, школовање, учење „бел канта“ и његово имплементирање у српску народну музику је циљ коме је требало да тежим. Под народном музиком подразумевам целокупну музику од најстаријих времена до данашњих дана, сем новокомпоноване, „Пинк“, техеранске, турске или индијске, али и музику многих домаћих стваралаца која је прихваћена као народна. Музичку школу нисам уписао што ме је, као и већину музичара тога времена, приморало да се бавим музиком и стварам на импровизованим и климавим темељима јер сам, на неки начин, био препуштени себи. Наша школа био је Радио Београд, касније радио Луксембург, Би-Би-Си... а часови музике трајали онолико колико нам је било потребно да „скинемо“ неку песму. Лекције су биле песме са фестивала Сан Ремо, Београдско пролеће, Опатија, а касније водећи светски певачи и групе. То што нисмо прошли кроз школско музичко образовање оставиће дубок траг на све нас. Имали смо велики таленат, али тај таленат је лаички и аматерски, а не системски, хаотично и младалачки бунтовно развијан и надограђиван овлаш прелазећи преко неких мањих, али веома битних момената у развоју једне музичке личности - прича Шицко. Када је старији брат Адам купио гитару, која је била десет пута јефтинија од хармонике, срећи није било краја, а она није трајала дуго. Трајала је тек толико колико да се савлада првих осам часова гитаре из књиге посвећене том инструменту. И ма колико да је поново покушавао да крене из почетка никад није савладао градиво деветог часа. Као ни многи други тинејџери тешко је могао без помоћи наставника да савлада истовремено одвијање две до три моторне радње, а наставника гитаре није било. Средином шездесетих година Ђорђе Марјановић је певао изузетно популарну песму „Другови“ Адријана Ћелентана, а исто толико добро у Краљеву тек стасали гимназијалац Шицко. Игром случаја већ у првом разреду у истом одељењу били су двојица школованих гитариста, Ранко Тодоровић и Ратко Грубор. И баш она песма „Другови“ била је повод да неколицина другова оснују

истоимени вокално-интрументални састав. Чланови бенда били су гитариста Ацо Гајовић, бубњар Слободан Стојановић Кепо, врхунски мајстор за поправку појачала Ивица и певач извесни Томо „Конфучије“, познатији по доброј колекцији плоча француских певача Жилбера Бекоа, Шарла Азнавура, Алана Баријера и Адамоа него по вокалним могућностима. У време прве генерације краљевачких средњошколаца која је учила енглески језик модерно је било да бендови носе имена у духу тог језика. Зато је ваљда и први следећи бенд понео назив „Хантерси“ у коме су поред Шицка и Грубора наступали бас гитариста Момо Митевски и Зоран Милићевић Чомбе. Репертоар са песмама група Битлс, Ролинг Стоунс, Холис, Манфред Мен и других увежбаван је у атомском склоништу зграде у коју ће се касније уселити Музичка школа. Зато Шицко у шали каже да је још тада са друговима уградио прве честице у темеље ове школе. Велики напредак био је излазак из подземља на површину земље и просторију месне заједнице у Улици октобарских жртава. Цела два и по сата су од тросатног термина новопечени музичари трошили на поправку појачала да би, кад се доведе у ред, трештала цела улица. - У то време ВИС „Вршњаци“ увелико свирају игранке у сали „Електрокомбината“, а ми стрпљиво вежбамо и чекамо прилику. Бројао сам дане, а богами и године, кад ће већ једном тадашњи певач Марко Николић да оде на студије у Београд, да бих заузео његово место, јер сам по уверавању многих, већину песама певао боље. Марко полаже пријемни на академији али пада, а ја помислим да треба да чекам још годину дана да певам код „Вршњака“ – прича Шицко. Море је тада за већину Краљевчана било веома далеко, па се летњи распуст углавном проводио у селу. Тако је и Шицко читаво лето трчао за овцама да би већ првих дана нове школске године више од изгребаних ногу од стрњика болело сазнање да су током лета стари пријатељи са којима је вежбао цело пролеће направили нови бенд и током лета свирали игранке на кошаркашком стадиону у центру града. Цео град је био облепљен плакатима „Пурпурних дуга“ у којима су, поред Грубора и Милићевића, свирали гитариста Свето Томић Каубој, бубњар Милорад Станковић Шишке и певач Борис Цвиташ. Само десетак дана по почетку школске године престале су да постоје „Пурпурне дуге“,

МАГАЗИН 21.7.2013.

а дотадашњи чланови наставили да свирају у два нова бенда. У Краљеву је у то време постојала Средња вазвухопловна школа а у Дому ваздухопловства свирали „Плави дечаци“. Од Забавног оркестра КУД „Магнохром“ и „Вршњака“ настала је Група „3+3“, а после игранки почеле свирке по ресторанима и хотелима у Краљеву, Врњачкој и Матарушкој Бањи. Марко Николић је већ напустио Краљево па се појавила потреба за новим гласом. - Дођем на аудицију у белој кошуљи, а у комисији Веља Обрадовић, Реља Петровић, Вујадин Исаиловић Куки и Зоран Витовац. На велико разочарање другова из одељења упадне у групу певајући прву песму на енглеском „Happу together“ групе „The Turtles“. На наговор школског друга Раше Грубора не останем са Групом „3+3“, већ правимо нову групу „Пурпурне дуге“ са људима из моје генерације. Ту су поред већ поменутих Раша, Чомбета и Шишкета певач Драгослав Вучковић Вучко и бас гитариста Роки који се управо вратио из Америке са два „Вокс“ појачала и три микрофона какве смо виђали само у Дневнику ТВ Београд. Први пут сам узео у руке прави микрофон уместо дотадашег од неког расходованог магнетофона. Вежбамо и чекамо прилику да се појавимо пред публиком – каже Шицко. У оквиру Културно-уметничког друштва „Абрашевић“ постојао је народни оркестар и са успехом пратио певаче и фолклорне групе. Како се јављала све већа потреба за забавним песмама новоформирани бенд је био идеална прилика, а услов да добију без надокнаде појачало за игранке били су наступи на гостовањима „Абрашевића“ по околним селима. За дивно чудо међу двојицом певача није било нетрпељивости, а врхунац сваког наступа представљало је двогласно певање које је доказивало колико је људски глас најбољи и незаменљив инструмент. Али двојици певача било је много лакше него једном да се бори за статус са четворицом инструменталиста од којих сваки мисли да је најважнији.

Иако су форсирали двогласно певање сваки је, ипак, имао свој фах, млађи Вучко мало агресивније и брже ствари а Шицко баладе. Беспрекорно и до перфекције изводили су композиције групе у успону Би Џис какве се не би постидели ни пред једном познатом групом. Пред само дочек Нове 1967. године професор уметности у краљевачкој Гимназији Милоје Лазовић договорио је са надлежним у Електрокомбинату бесплатну свирку за дочек у замену за коришћење велике сале за игранке прва три дана јануара. - Оно за шта смо живели, и о чему смо сањали годинама, била је игранка 1. јануара. У то време то је била култна представа за омладину Краљева, не само за средњошколце већ и за студенте Краљевчане који су се за празник окупљали на игранци на култном месту, а поновни сусрети и виђења старих пријатеља били су за све прави ритуал. Касније ми је један од будућих чланова оркестра говорио да су ти млађи пријатељи бројали дане од понедељка до петка и живели за ту култну представу –Игранку у Електрокомбинату. На свиркама нам се за време зимског распуста придруживао и певач Борис Цвиташ, који се касније одселио у Загреб, а одлично певао песме Драга Млинарца из „Групе 220“. Слушали смо нон-стоп Радио Луксембург, Радио Би-Би-Си, Радио Београд, Састанак у 9.05, Вече уз радио... У школи пред час, док су се девојчице преслишавале историју, биологију, социологију, нас неколицина, Мирослав Николић, Раде Арсенијевић, Томо Радовановић пропитивали смо један другога шта је на првом месту топ листе Радио Луксембурга, шта на седмом месту Би-Би-Си-ја, како се пише и изговара назив неке нове песме. Сећам се како нам је било тешко да откријемо како се пише у оригиналу чувени хит Тома Џонса –„Дилајла“, па хит Инглберта Хампердинка „Л бисиклет д Белсајз“. Узгред речено, ни дан данас незнам како се тачно пише и шта овај други наслов тачно значи, мада сам ту песму певао стотинама пута. Енглеске текстове су нам скидали са плоча, које

су им доносили стричеви из Енглеске и Америке Мирослав - Ниџо, и Раде – Мрчензи – прича одушевљено Шицко. И управо те 1967. године почиње експанзија домаћих хитова а изводе их „Делфини“ из Сплита, „Делфини“ и „Роботи“ из Загреба чији је хит „Мрамор, камен и жељезо“ био раван светским хитовима Битлса и Ролинг стоунса. Да је то тако сведочи чињеница да се понављање те песме тражили исто колико и највећих хитова светских група. Велико освежење представљала је појава загребачке „Групе 220“ коју Шицко сматра групом над групама. Фронтмен Драго Млинарец избацивао је у серији песму за песмом, а незабораван утисак оставиле су „Осмјех“, „Увјек кад останеш сам“, „Град“... Мајстор задужен за певање тих песама у Краљеву био је Борис Цвиташ. Велики утицај у стваралачком раду имала је поезија Арсена Дедића, а прва песма „Кад остављаш ме самог“ настала је у јесен 1967. године. - Сећам се игранке кад смо је први пут одсвирали. Почетни страх, бојазан, неизвесност како ће песма бити примљена и прихваћена на игранци од људи навиклих на светске хитове, од мука, збуњености и тишине до одушевљења на крају. Те вечери смо песму коју сам се усудио да пустим у јавност поновили три пута и још једанпут на крају у „задње три“. После тога ређале су се „Путовања“, „Плава клупа“, „На дан њеног венчања“ и многе друге... После дочека Нове 1968. године, „Пурпурне дуге“ престају да постоје и настаје нова група – Нове дуге (НД „ЕнДи“) у којој су соло гитариста Влајко Протић, бас гитариста Ратко Грубор, ритам гитару свира Роки, бубњеве Бане из Зајечара, а саксофон Градимир Митић уз два уиграна певача. Саксофонисту ће касније заменити трубач Жика Антић, па још један саксофониста истог имена. И док се игранке током зиме одржавају у Електрокомбинату лети су на отвореном игралишту Кошаркашког клуба „Слога“. - наставиће се Т. Радовановић

МАГАЗИН

21.7.2013.

ВРЊАЧКИ КАРНЕВАЛ

Фото. Г. Шљивић

21.7.2013.

МАГАЗИН

Михаило Лишанин

Својеврсни бренд амбициозног Краљевчанина

ЈЕДИНСТВЕН ЛИКОВНИ СВЕТ

- На ликовном конкурсу који је пре 18 година покренуо Краљевчанин Михаило Лишанин учествовало више од 125 хиљада младих до 20 година из 195 држава што овај конкурс сврстава на седмо место у свету. - У 70 држава организовано више од 200 изложби радова деце из 28 земаља. - Од земаља региона најмање интересовање за учешће у Србији. - Жеља Михаила Лишанина је да се настани у Ласцу, а конкурс пресели у Србију. - Изостало разумевање краљевачких ликовних педагога

МАГАЗИН

21.7.2013.

а средини старог пута који повезује Краљево и Чачак налази се Лазац у коме је од малена по околним брдима давних шездесетих година прошлог века по читав дан за овцама трчкарао Михаило Лишанин. Када се у првом разреду Техничке школе у Краљеву нашао на старту општинског кроса само професор физичке културе Петар Радоман веровао је да ће постићи добар резултат. Први пут на званичном такмичењу, без икакве представе о томе шта је атлетика, потрчао је по снегу дубоком петнаестак сантиметара, а већ на половини стазе доживео пех и остао без једне патике. На циљ је полубос стигао трећи и одмах привукао пажњу искусног атлетског радника Милана Матијевића који му је упупио позив да се придружи атлетичарима „Металца“. Први другови у Краљеву били су већ искусни атлетичари браћа Вукомановић, Боро Станковић, Коста Коларевић... Од 1968. па наредних десетак година краљевачки „Металац“ био је један од најбољих атлетских клубова у Југославији, а посебно добре резултате остваривали су његови атлетичари у крос такмичењима. Тако се и Лишанин, после добрих резултата на средњим пругама, врло брзо сврстао раме уз раме са маратонцима и као далеко најмлађи доспео на пето место листе најбољих у земљи. У потрази за сталним запослењем обрео се у Прибоју на Лиму и као члан локалног атлетског клуба оборио све рекорде у тркама од 800 до 10 хиљада метара. Након кратког периода који је провео у ужичком атлетском клубу уследио је одлазак на одслужење војног рока, а старешине у Загребу нису имале довољно разумевања за бављење спортом све док није победио на уличној трци поводом ослобођења града. - Цела касарна је била на вежби, а мене је старешина оставио да учествујем у трци тако да остали нису о томе ништа знали. Следећи дан построји командант војску, честита ми пред свима и додели десет дана наградног одсуства, а други то поништи

па сам по казни остао у војсци дуже од осталих – прича Лишанин. Након одслужења војног рока побеђивао је на уличним тркама све атлетичаре, осим Петра Света који је уз Данета Корицу био један од најбољих тркача на 10 километара. Успеси младог атлетичара утицали су да га легендарни словеначки тренер Валтер Штајнер позове у цељски „Кладивар“ где га је чекао стан, а само пар дана и посао у Пројектном бироу Железаре Шторе. Шест година је Лишанин у дресу цељског лигаша постизао изванредне резултате све до повреде зглоба која га је заувек одвојила од атлетике. У време кад су почела превирања у Југославији одлучио је да напусти железару и посвети се приватном бизнису који ће га одвести у сасвим друге воде. Као дистрибутер школског материјала дошао је у контакт са великим бројем ликовних педагога са простора Словеније и схватио да постоји велика потреба за прометом сликарског материјала. Врло брзо је, на препоруку бројних пријатеља међу 200 ликовних педагога одлучио да покрене часопис са информацијама о новим материјалима и ликовним конкурсима у свету. Тако је настао „Ликовни свет“ који се већ 18 година дистрибуира и покрива сликарство деце и одраслих из двадесетак држава. Исте године Лишанин је организовао први ликовни конкурс за децу Словеније који се временом проширио на децу целог света. До сада је на њему учествовало 125 хиљада младих до 20 година из 195 држава што овај конкурс сврстава на седмо место у свету. Након што се утврди тема позив за учешће упути се свима који су на њему учествовали последњих десет година, али и амбасадама земаља преко Министарства иностраних послова. Теме конкурса се разликују и обухватају мртву природе, замкове, старе градове, културну баштину, етно одела, фолклор и слично. Све радове прегледају ликовни педагози, или академски сликари који имају искуства у раду са децом који на најбољи начин разумеју

начин на који деца размишљају. Сваке године стигне између осам и десет хиљада радова из просечно 45 држава. Сврстани су у три категорије, прва до десет, друга између 11 и 15 и трећа за учеснике старе до 16 до 20 година. У свакој категорији три најбоља рада добијају награду за прво, а педесет за друго место. Петочлани жири састављен од ликовних педагога из три државе пет дана прегледа радове да би изабрао најбоље, а услов да буду проглашени таквим је да за њега гласа бар 4 члана. Ликовни конкурс који организује Михаило Лишанин разликује се од бројних других у свету. И док се у јапанском као највећем на свету међу 45 хиљада радова нађе чак 40 хиљада из матичне земље, у цељском је између осам до десет хиљада радова, чак седам хиљада од ученика који живе ван Словеније. Михаило Лишанин потврђује да је на територији бивше Југославије најстарији ликовни кокурс који се већ 35 година одржава у Битољу, а да у Србији нема ниједног који имам карактер међународног. Иако је организација ликовног конкурса прилично скупа Лишанин је карактеристичан и по томе што је једини у свету приватни организатор. Словенија је преко ресорног министарства покушала да организује сличан конкурс али се од тога брзо одустало јер је организација веома комплексан и скуп процес. Године искуства допринеле су да се трошкови сведу на минимум тим пре што матична држава не помаже организацију. Од 2000. године у Цељу постоји галерија у којој се излажу радови деце из целог света, а сваке године је посети преко педесет хиљада љубитеља ликовне уметности. У њој се објављују резултати годишњег ликовног конкурса и деле награде, а међу награђенима су деца из Ирана, Индије, Сибира, Турске, Норвешке која су долазила на поделу и била веома изненађена гостопримством и организацијом изложбе. Након културно-уметничког програма примереном узрасту учесника следи

Фото: М.Радовановић

21.7.2013.

МАГАЗИН

вишедневно дружење и обилазак знаменитости Словеније. Гости из Индије су долазили три пута и признали да су пре доласка у Цеље веровали да је индијски народ најгостољубивији у свету. - На другом конгресу Унеска у Сеулу 2010. године представио сам ликовно стваралаштво деце целог света изложбом из богатог архива. Организатор је добио налог да нађе неког да направи изложбу, он је тражио конкурсе и теме, па дошао до мог који му се свидео. То је један од успеха и потврда мог рада, а изложба је била веома добро посећена. У августу ове године трећи пут путујем у Хонг Конг као члан жирија састављеног од 10 стручњака из целог света – каже Лишанин који је већ оцењивао радове деце на конкурсима у Турској, Белорусији, Словачкој и другим земљама. За последњих осамнаест година Михајло Лишанин је обишао 70 држава са свих континената, а у последњих десет организовао 200 изложби дечјих радова из архиве у 28 земаља. Када било ко у свету пожели да организује изложбу дечјих радова на било коју тему Лишанин из богате збирке прави избор и путује и у најудаљеније делове света. Једну такву организоваће крајем септембра ове године у Загребу, а следеће у Подгорици или Цетињу у коме се налази једна од најбољих светских школа за графику. Михаило Лишанин са поносом истиче да је постао почасни грађанин индијског града Бангалора. У овој земљи се сваке године, у спомен на учешће првог Индијца у експедицији у васиону, подели 50 награда ствараоцима који су постигли значајне резултате на подручју културе и технике. Поред њих награда се додељује и једном странцу, а 2010. године избор је пао на Михаила Ли-

шанина. У незаборавном сећању остаје дочек са бубњевима и плесом и пролазак кроз шпалир са паноима на којима су фотографије са његовим ликом. Током двосатног церемонијала, у присуству 500 најеминентнијих званица петнаестомилионског града смештених у позлаћеним столицама свакоме од њих додељен је бакарни тањир са ликом Михаила Лишанина. У двомилионском Новосибирску, који је 2010. године обележавао сто десету годишњицу постојања, пре изложбе у Друштву уметника овог града Михаила су, уз традиционални казачок, дочекала деца у народним ношњама и понудила хлеб и со. - Обишао сам цео свет са изложбама у местима где сам почани гост. У Краљеву још нисам успео да направим још ни једну изложбу, јер су у институцијама људи са којима не могу да направим контакт. Увек ми је била жеља да за октобарске празнике организујем изложбу у Народном музеју. Нуде ми простор у Удружењу ликовних уметника „Владислав Маржик“, али је он исувише мали за оно што желим да прикажем. Након неразумевања и потцењивања нема смисла више долазити и нудити, јер ја не представљам себе него децу целог света, а то ови не схватају. Представљам будуће уметнике који су најбољи на свету и заслужују да се покажу. Међу награђеним на мом конкурсу има и оних који су касније постали професори на ликовним академијама и другим уметничким школама – каже Лишанин. Иако су позиви редовно сваке године слати и на дресе школа из Србије одзив је био изузетно слаб, а осим деце из Панчева и Суботице ни једно друго није дошло на доделу награда. То је био повод да се проглашење победника, и додела на-

града, организује по различитим регионима у свету како би било приступачније што већем броју деце. Од република бивше Југославије највише радова стиже из Хрватске, а Лишанин потврђује да је прошле године у Цељу било више Хрвата него Словенаца. У последње време све више радова долази из Македоније, а редовно учествују и Црногорци. Ове године је на конкурсу учествовало више од 100 школа из Босне и Херцеговине и преко 200 из Грчке. Пре петнаестак година је Михаило Лишанин обилазио школе у краљевачком крају и позивао просветне раднике да пошаљу дечје радове на конкурс. До сада се нико није одазвао на позив. Сваке године се за победнике израђују другачије уникатне дипломе на којима се штампа десет најбољих радова пристиглих на конкурс. Награди се само један и по проценат учесника што овај ликовни конкурс чини једним од најстрожих у свету. - Одувек су ме привлачиле књиге о уметности, па сам их куповао на путовањима тако да имам збирку од 500 монографија светске уметности коју сам желео да поклоним цељској библиотеци. Хтео са да то буде као моја донација да могу да користе и други, јер уметност не губи вредност, а монографија постаје још занимљивија кад уметник умре – каже Лишанин. Пред крај радног века Михаило Лишанин у Ласцу сређује породичну кућу као место у коме жели да проведе остатак живота. Жеља му је да, с обзиром на процес приближавања наше земље Европској унији, искористи искуство и, уколико пронађе заједнички језик са културним посленицима, конкурс као својеврсни бренд пресели у Србију. Т. Радовановић

МАГАЗИН 21.7.2013.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Агенција за визуелне комуникације „АРТ“, 36000 Краљево, Пионирска 19 Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs