Kraljevski MagazIN

И

ако је попуштање вишедневне затегнутости на територији Косова и Метохије бар за тренутак подгрејало уверење о поправљању односа власти у Приштини и српског дела становништва ни највећи оптимисти не могу да поверују да је то снажнија назнака пута ка коначном решењу статуса јужне покрајине у складу са међународним споразумима. Неопходност да се дође до решења и даље је тема интересовања различитих интересних групација на територији државе од којих су се поново огласили челници Покрета за одбрану Косова и Метохије како би детаљније представили декларацију о реинтеграцији јужне покрајине у уставни поредак Србије. Прилика за то био је округли сто половином децембра на коме је шанса да изнесу ставове о могућем решењу косовског питања пружена представцима Српске странке ЗаветнициМилици Ђурђевић Стаменковски, Српског покрета Двери Бошку Обрадовићу и члановима Покрета проф. др Слободану Самарџићу, проф. др Слободану Орловићу, проф. др Зорану Чворовићу и поверенику за територију Косова и Метохије Небојши Јовићу.

Сви они окупили су се у име одбране устава, националног права и Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација по којима су Косово и Метохија саставни део Србије. И поред бројних критика упућених Покрету путем медија под контролом власти,и дела опозиције,не јењава жеља за наставком започетог рада уз пуну подршку српском народу са простора Косова и Метохије који трпи стравичан терор што се у Београду готово и не осећа. Непосредан повод за окупљање, потврдили су учесници округлог стола, је изостанак поверења у начин на који се води државна политика на Косову и Метохији и забринутост због уверења о процесу одрицања од јужне покрајине који је у току. У Покрету верују да је поступак покренут

потписивањем Бриселског споразума којим су судство, полиција и цивилна заштита интегрисани у правни систем привремених институција на Косову а потом и Вашингтонског споразума, одрицања од енергетског система, признање косовских докумената и регистарских таблица. Суочени са процесом постепеног одустајања од Косова и Метохије противници оваквог односа државе према јужној покрајини оправдано постављају питање шта је још остало да се преда, а посебно су забринути за положај српског народа јужно од Ибра који се више ни не помиње. Све што се дешавало последњих година појачава стрепњу о реализацији идеје о разграничењу између Србије и Велике Албаније на територији Косова и Метохије са којом се флертује и на страницама најугледнијих домаћих дневних листова. Сазнање да је међу онима који лобирају за поделу покрајине, или разграничење, и бивши британски премијер Тони Блер појачава стрепњу за даљу судбину политике Србије на Косову и Метохији северно од Ибра. У Покрету за одбрану Косова и Метохије инсистирају на стриктном поштовању одредби међународних докумената, пре свега на формирању Заједнице српских општина. Повољним се оцењују сигнали подршке овој идеји од стране америчке администрације, а појачава сумња у коначне ефекте који би требало да елиминишу даље протесте и одустајање одпостављања барикада на најзначајнијим саобраћајницама у овом делу земље. У Покрету за одбрану Косова и Метохије одлучни су у захтеву да се, уз поштовање важећих закона, заустави даље повлачење државе на овом простору. Идеја о реинтеграције Косова и Метохије у уставни поредак Србије темељи се на одбрани државних граница и сваког педља државне територије, пре свега српских светиња на овом простору. Пројекат реинтегра-

ције сачињенје у оквиру посебног тела Покрета,а укључује доношење Закона о суштинској аутономији као уставној обавези од 2006. године коју ниједна власт од тог периода није извршила. Предлог Закона о суштинској аутономији Косова и Метохије у састав Републике Србије првим кораком у процесу реинтеграције оцењујечлан правног тима који је радио на њему, професор Факултета политичких наука и некадашњи министар за Косово и Метохију у Влади Србије др Слободан Самарџић. - Државаи власти су правилекорак по корак одрицања од Косова и Метохије, направљено је деведесет девет корака а ја чврсто верујем да се стоти неће направити. Дошао је последњи час да се политичка ситуација у Србији организује са врло здравом и алтернативном политиком која ће имати јасан концепт и начин како да парира политици која делује као да ће завршити са стотим кораком. То је потписивање обавезујућег споразума по тачки 23 Европске платформе за преговоре о приступању Србије Европској унији која је прихваћена од стране владе. Сад имамо француско-немачки предлог као модел тог споразума, власти Србије кажу да су га размотрили, јавност са тим није упозната, а то је стоти корак који треба да спречимо. Кад посматрамо задњих десетак година државне политике о Косову и Метохији приметићемо да Србија нема осмишљену стратегију решавања статуса Косова и Метохије. Има Устав и Резолуцију 1244, али нема стратегију јер никада није направљена платформа за преговоре. Власти су реаговале пасивно и реактивно прихватиле папире који су долазили са запада, потписивали и прихватали Бриселски споразум,Вашингтонски споразум, разне анексе и додатке али нисуимали своју платформу о очувању Косова и Метохије,нити платформу која би говорила о појединим конкретним или посебним пи-

Резултат је самовољна ад-хок политика од дана до дана,без реда ипоретка, која је ишла цик цак,па у њој није било могуће видети никакву правилност. Све то је, кажу у Покрету за заштиту Косова и Метохије, утицало на покретање иницијативе чији су основни елементи уобличени још пре две године кадје почело размишљање о начинима да се политичке снаге ангажују око конкретне ствари од које би се по-

чело. Размишљање се темељи на уверењу да је први исправан корак добра основа за вероватноћу да такви буду други, трећи и сви остали. Слично је и

пад

у

ти све што се од њега тражи. У Покрету за одбрану Косова и Метохије предложени докуменат оцењују скромним по свом захтеву, а у ситуацији кад није могло богзна шта да се уради пошло се од претпоставке о потреби да се учини нешто што држава може,а што западни актер не може да спречи. Резултат таквог размишљања је концепт у развијеном облику са врло детаљним институционалним елементима за његово спровођење. - Не сматрамо како то може да спаси ситуацију, али може евентуално да покрене политичке актере и Скупштину да то учине. Ако би то Скупштина учинила држава би имала свој концепт који је познат свуда у свету, па бисмо знали шта ћемо бранити. То је тај уставни закон у коме је статус Косова решен на софистициран начин. Албанској заједници дата су сва овлашћења за нормално вођење свакодневног живота, друштвеног, политичког и еко-

номског, а српској аутономија и директне везе са Београдом. Читав је поредак укључен у уставни поредак Србије,они не располажу надлежностима које чине суштину државне суверености, са свим другим располажу и не морају да имају представнике у Скупштини Србије. Ми смо за то да им се дају највише могуће надлежности у управљању свакодневним животом,за које биморали да иду у Београд,а на Косову бисмо створили две заједнице које би егзистирали док се не стекне нека врста поверења у свакодневни живот комшијске односе,трговину ...То је нешто са чиме би се могло кренути како би се запушила уста људима који кажу нема алтернативе. У јавном мњењу Србије створена је навика да нема алтернативу. Нису само власти те које ту навику похрањују свакодневно,него су то такозване проевропске снаге које такође кажу да нема алтернативе.

Имамо спој између западне политике и опонирајуће сцене овде која каже Косово и Европска унија,па на крају испадне ни Косово ни Европска унија. Треба учинити нешто да се у сваком моменту,кад се каже шта је алтернатива,каже ово је почетни корак, а ствар треба надограђивати на ово што је нека основа, каже др Самарџић оцењујући потпиривање ситуације на простору јужне српске покрајине начином за куповину времена и стабилизацију обавезе за учешће на преговорима. У таквим околностима проблематичним се оцењује учешће у преговорима о новом споразуму кад нису испуњене ни обавезе из претходних. Са друге стране прихватање уечшћа у било каквим будућим преговорима оцењује се као одрицање од минималних захтева на које су се две стране обавезале Бриселским споразумом. Посебном замком оцењује се могућност да у нови споразум буде интегри-

сан став о неопходности за формирање Заједнице српских општина уз подршку западног естаблишмента који ради на тој теми. У таквој ситуацији све је чвршће уверење како је тешко пробити јавно мњење и доћи у ситуацију да се јавно опонира са рационалним аргументима о чему сведочи први састанак на коме је било речи о интеграцији Косова и Метохије у уставни поредак Србије. У Покрету за одбрану Косова и Метохије инсистирају на активностима које би спречиле представнике власти да направе последњи корак у процесу одрицања од Косова и Метохије и јединством креира рационална политика коју је могуће бранити. Верује се да би то било поштовано и у Бриселу и у Вашингтону,иако би им било јако тешко да прихвате, јер непријатељ највише презире покорне што је безброј пута потврдила историја западног колонијализма. Т. Радовановић

Н

агомилан проблеми који оптерећују живот локалне заједнице као да су постали саставни део свакодневице,па се чини да су све мање тема интересовања значајаног броја становника. Тек по који пут на њих укажу представници опозиционих странака којима је то добра прилика за критику актуелне власти. Само две недеље након што су, подсећањем на обавезу да становницима приградских насеља омогуће комфорнији долазак на посао, у школу и друга места од значаја за нормалан живот, критику на адресу градских челника упутили представници Српске странке Заветници на проблеме у овој области указују и чланови Градског одбора Покрета Србија центар. Повод је подсећање на дугогодишњи проблем због кога суграђани оријентисани на јавни градски превоз доживљавају ноћне море, поготово након 2016. године кад је окончан стечајни поступак над локалним аутотранспортним предузећем. Уверени да ће све што се дешавало у овој области, а каопоследицу лоших уговора имало неадекватан квалитет услуга и високе цене превоза, једног дана бити тема опсежне истраге у Покрету Србија центар указују на проблем аутобуске станице чије се решавање још не назире. Разлог се огледа у потврди да је град, након значајних перипетија, у јулу 2021. успео да откупи објекат аутобуске станице за седамдесет девет милиона динара, али не и да га до почетка ове доведе у колико толико пристојно стање. Истини за вољу надлежни су расписали конкурс за израду неопходне пројектнотехничке документације, а податак да је то учињено годину и по дана након куповине отвара бројна питања на

Чак бих и разумео оволики

да су успели да обезбеде логистичке и друге услове како би текла реконструкција. Међутим, резултат овог конкурса је нула јер се нико није јавио, па је обустављен 6. јануара ове године.

Ако нису способни да воде једну станицу како да очекујемо од њих да буду способни да воде читав град, па се поставља питање шта даље. Коликојош треба да чекамо да Краљевчани и Краљево добију аутобуску станицу?Најављују нов конкурс па,чак и ако га неким чудом спроведу како треба, реконструкција станице ће са овако неспособном влашћу трајати у недоглед. Зар су Краљевчани данас у двадесет првом веку осуђени да добију аутобуску станицу у двадесет другом, пита председник Градског одбора Владимир Савић. Да проблем буде већи аутобуска станица је одавно изгубила тај статус, а како не испуњава основне услове прописане законом постала аутобуско стајалиште. Због тога у великом делу локалног становништва преовладава уверење како, уместо да представља бисер којим би се поносили,све више подсећа на стање у коме се Краљево налази последњих десет година. - Краљевчани под влашћу Српске напредне странке у свом граду живе хорор филм.Из ове ситуације имамо два излаза. Или ћемо да се тргнемо, да се ујединимо, да сеокупимо око идеја и на првим следећим изборима отерамо штеточинску власт, а на одговорна места поставимо праве људе, људе од интегритета и знања, који ће кренути да решавају нагомилане проблеме у овом граду или да спакујемо кофере и одемо одавде као што је то учинило више десетина хиљада Краљевчана за десет година власти Српске напредне странке, што је показао и последњи попис становништва. Као грађанин, одабраосам ово прво. Остајем овде и борићу се до краја да спроведемо наше идеје и направимо од Краљева град какав треба да буде, какав желимо и какав то заслужује. Нити имам нити ми треба други град. За мене ће Краљево увек остати у срцу, каже Савић уз најлепше жеље за много среће, здравља и успеха свима који славе Нову годину по Јулијанском календару, али и свим другим суграђанима. Т. Радовановић

заказан је за сат и по пре поноћи,а најављен као поклон певача и његовог оркестра свим Краљевчанима. Да организација дочека поприми озбиљнијикарактер требало је да потврди богат програм планиран да поч-

рана Париз како би на време добили порцију воловског меса у лепињи. Ва-

тра је на ободу Трга српских ратника потпаљена у преподневним часовима па је печење, најављено за период око двадесетог сата старе године по јулијанском календару, било готово знатно раније. Страх да би цела количина могла да

Д В А К А Л Е Н Д А Р А

Јулијански календар По јулијанском календару година траје просечно 365,25 дана што се постиже убацивањем једног додатног дана сваке четврте године и на тај начин приближава временском периоду за који Земља обиђе око Сунца, односно орбиталном периоду Земље који износи тачно 365,2564 дана. Јулијанска година је нешто дужа од тропске, а ова разлика се акумулира на један дан сваких 128 година. По Јулијанском календару, свака година чији је број дељив са четири је преступна и садржи 366 дана, док остале садрже 365 дана. Након увођења овог календара је, грешком, свака трећа година била преступна све до 12. године нове ере од када је преступна свака четврта. Кад је грешка уочена, император Август је наредио да се избаце све преступне године између 9. године пре нове ере и 8. године нове ере чиме је заслужио да месец август понесе његово име. У ово време године се нису бројале од рођења Исуса Христа, већ од оснивања Рима 753. године пре нове ере, па је срећна случајност што су за преступне узете баш године дељиве са четири бројано од Христовог рођења. Јулије Цезар је првобитно одредио да сви непарни месеци имају по 31 дан, а парни по 30, осим фебруара који је у простој години имао 29 дана, а у преступној30. Месеци су се звали: XanXariXs, FeXrXariXs, XarXXs, XXrilis, XaiXs, XXniXs, XXinXlis, SexXlis, SeXtemXer, OctXXer, NXvemXer и DecemXer, да би 44. године пре нове ере месец XXinXlis преименован је у XXliXsу славу Јулија Цезара. Године 8.одлучено је да се један месец назове именом императора Августа, а како је он највише ратних победа однео у месецу SexXlis-у овај је по њему назван август. Пошто тај месец имао 30 дана, а Цезаров месец јул 31 дан, Августу се то није свидело, па је узео један дан из фебруара, који је ионако имао мање дана од осталих месеци, и пребацио га у август. Како су сада три узастопна месеца имала по 31 дан, Август је један из септембра пре-

бацио у октобар, а из новембра у децембар тако да су успостављене данашње дужине трајања месеци. Јулијански календар није био савршен и његова се разлика у односу на тропску годину повећава за један дан сваких 128 година, а кад је то запажено на сабору у Никеји је одлучено да се из календара избаце 3 дана која представљају акумулирану разлику. Пошто је Јулијански календар и даље остао непромењен, разлика се до XXI века акумулирала на 10 дана, а када су ово уочили астрономи су одлучили да израде нови календар који ће бити усаглашен са тропском годином што је постигнуто увођењем Грегоријанског календара.

Миланковићев календар

Док је Римокатоличка црква одмах прешла на коришћење грегоријанског календара, протестантске су једно време одбијале да усвоје „папски“ календар, па су постепено,пре свега ради лакше трговине, прелазиле на грегоријански, али не у исто време. Тако су Мигел де Сервантес и Вилијам Шекспир умрли 23. априла 1616, али Сервантес по грегоријанском, а Шекспир по јулијанском календару. Током 20. века супрактично све православне земље прешле на употребу грегоријанског календара у световне сврхе. Њихове православне цркве нису желеле да користе „католички“ календар, већ су тражиле усвајање новог који би био прецизнији од грегоријанског, па је на Свеправославном конгресу, 30. маја 1923. године усвојен Миланковићев календар. Међутим, како су све православне цркве аутоке-

је званично прихваћен Законом о изједначавању старог и новог календара од 10. јануара 1919. године. Овим законом одређено је да у целој држави на дан 15. јануара 1919. године по „старом“ престаје да важи стари календар и да се даном 28. јануара 1919. године, уводи рачунање времена по „новом“ календару. Држава је усвојила грегоријански календар у време када није постојао Сабор Српске православне цркве, па је тако она остала на старом календару.За време и после Првог светског рата, осим у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца јулијански календар суу ванцрквеној примени напустиле Бугарска, Грчка, Румунија и Русија, а у Турској грегоријански календар почео да се примењује 1925. године. Грегоријански календар Грегоријански,или нови,календар је најкоришћенији календар на свету, а као модификацију јулијанског први га је предложио калабријски доктор Алојзије Лили да би га 1582. године путем папске буле прогласио папа Гргур XIII, а његове године се броје од године рођења Исуса Христа. Грегоријански календар је уведен пошто је просечна година у њемубила незнатно дужа у односу на тропску, изазивајући да пролећна равнодневница полако иде уназад у календарској години, као и лунарни календар који се користио за одређивање датума Ускрса. Овај календар је решио ове проблеме избацивањем извесног броја дана, да би се календар вратио у синхронизацију са годишњим добима, односно, тропском

Преступна година има један дан више од просте који се ставља на крају месеца фебруара.Ускрс ће се одсад израчунавати по новом правилу, везаном за нови календар, а први дан у години биће 1. јануар. Разлика између два календара се огледа у томе што грегоријански има 97 преступних година у сваких 400, а јулијански 100. У грегоријански календар уведано је такозвано „секуларно правило“ да су године дељиве са 100 просте, осим ако су дељиве са 400, у ком су случају преступне. То значи да су године 1700, 1800, 1900, 2100, итд. по јулијанском календару преступне, а по грегоријанском календарупросте. Почетна разлика између два календара од 10 дана, данас износи 13, а након 2100. увећаће се на 14. дана, што значи да ће православни Божић падати од тада 8.

јануара. Својевремено је постојао предлог британског астронома Џона Хершела да се уведе 4.000-годишње правило по којем би свака година дељива са 4.000 била проста уместо преступна, чиме би се просечна дужина трајања године смањила на 365,24225 дана, што је ближе тропској години, али овај предлог никада није прихваћен. Када је папа Гргур увео нови календар одмах су га прихватиле Италија, Пољска, Португал и Шпанија, а убрзо и остале католичке земље. Протестантске земље прешле су на грегоријански календар много касније, а православне тек у 20. веку, с тим што њихове цркве нису прешле на њега. Године 523. папски намесник Бонифације наредио је монаху Дионисију Малом да одреди начин како ће се

спроводити такозвано Александринско правило донето на Првом васељенском сабору у Никеји 325. године, а које каже да ће се године бројати од рођења Исуса Христа. Дионизије је погрешно израчунао да је Исус рођен 25. децембра 753. године од оснивања Рима, и одредио да хришћанска нова ера почиње 1. јануаром 754. године која је названа 1. година нове ере. Како је Дионизије установио датум Христовог рођења није познато, али је познато да је Христ рођен у време владавине цара Ирода Великог који је умро 750. године од оснивања Рима, што значи да је Дионизије погрешио за најмање 3 године. Иако је ово убрзо схваћено, овакво погрешно бројање година задржало се до данас. С обзиром да хришћанска ера почиње од рођења Исуса Христа, на први

поглед изгледа нелогично да је он рођен 25. децембра, а не 1. јануара. То је, међутим, нормално,јер је у време Христовог рођења већ био одређен данашњи распоред месеци и број дана у њима, и било би нелогично померати их. Касније су људи почели да називају године пре рођења Христа годинама пре нове ере, али пошто нула тада још није била позната 1. година нове ере следи одмах након 1. године пре нове ере. Када се у данашње време говори о датумима пре увођења Јулијанског календара нормално је да се он продужи у назад што се назива пролептички јулијански календар. У њему су преступне све године пре нове ере које при дељењу са 4 дају остатак 1. Постоји и пролептички грегоријански календар који се односи на датуме од пре 1582. године. Да не би дошло до

забуне пролептички грегоријански календар се ретко користи, а уместо њега се за све датуме до 4. октобра 1582. користи јулијански, а од 15. октобра 1582. грегоријански. Пошто нису све земље прешле на грегоријански календар 1582, то се често неки датуми и после ове године рачунају по јулијанском календару уколико га је дата земља у то време још увек користила. Када се каже да је Октобарска револуција почела 24. октобра 1917. то се односи на јулијански календар, док би по грегоријанском то био 6. новембар 1917.

Нова година

Када је Јулије Цезар увео јулијански календар, за почетак нове године је уместо дотадашњег 1. марта одредио 1. јануар. Пошто се црква оштро проти-

вила прославама Нове године уз обиље алкохола, на Тридентском концилу 567. године је утврђено да је први јануар као почетак нове године узет грешком и да га треба променити, па су током средњег века коришћени различити датуми. У Византијском царству се почетак године рачунао од 1. септембра, али се године нису бројале од рођења Исуса Христа, него од настанка света, за који су утврдили да је био 1. септембра 5.509. пре нове ере. Од 18. века већина држава се вратила почетку године 1. јануара, осим Италије и Енглеске које су се 1. јануару вратиле 1750. године. Међутим, када су у питању преступне године, оне су се увек рачунале узимајући 1. јануар за почетак године. Т. Радовановић

анредне околности узроковане епидемијом корона вируса више од две године су биле повод за редовно извештавање грађана о кретању епидемиолошке ситуације на територији Краљева. Главни извор информација био је краљевачки Завод за јавно здравље, а информације свакодневно пласиране преко Градског штаба за ванредне ситуације. У складу са обавештењем Завода, који је од почетка епидемије извештавао о епидемиолошкој ситуацији на територији града Краљева и општина Врњачка Бања и Рашка, у коме је епидемиолошка ситуација оцењена као повољна, закључно са 30. априлXм прошле године, престала је потреба да доставља дневне извештаје па се о кретањима у овој области закључивало на основу пода-

така прикупљених седмично. Последњи извештај Завода за јавно здравље,за период од 2. до 9. јануара, сведочи да је у здравственим установама на територији града тестирано укупно хиљаду седам стотина четрдесет пет узорака назофарингеалног бриса, а присуство корона вируса потврђено код сто осам особа чиме је укупан број случајева од почетка епидемије за деведесет пет премашио педесет пет хиљада. Да је епидемиолошка ситуација стабилна потврђују у Дому здравља Краљево у коме се поред повећаног броја тестираних потврђује мањи број ковид позитивних пацијената. О томе сведочи податак да се дневно обави око сто педесет прегледа, а антигенским тестом присуство вируса потврди

код десет до петнаест пацијената. Упркос томе тешко је прогнозирати развој епидемилошке ситуације у периоду који предстоји,па се предлаже стриктно придржавање превентивних мера заштите које укључују висок ниво личне хигијене са акцентом на редовно и темељно прање руку. Здравствени радници подсећају да брану ширењу инфекције представљају уредан начин живота,редовна исхрана,физичка активност,боравак на свежем ваздуху и ношење заштитиних маски у просторијама са више особа. Заштитне мере су посебно значајне за имуноконтролисане, старије и особе које пате од хроничних болести. Разлог више за опрезност огледа се у податку да су божићни и новогодишњи празници били добра прилика за окупља-

ње,па не би било изненађење ако би се у скоријој будућности појавио већи број ковод позитивних пацијената. Пад температура у зимском периоду ствара добре услове за појаву других респираторних инфекција које се манифестују повишеном телесном температуром, кашљем,главобољом, боловима у зглобовима и мишићима уз општу слабост и малаксалост. Узрочници су различите врсте вируса који циркулишу у општој популацији, међу њима урино и аденовируси,вируси инфлуенце,параинфлуенце и други, а све је добар разлог за апел становништву да се, и поред повољне епидемиолошке ситуације на територији града, придржавају мера које је прописао Републички штаб за ванредне ситуације. И поред стабилне епидемиолошке

ситуације ковид амбуланта у Дому здравља ради свих седам дана у недељи у периоду од седам до седамнаест сати, а свако повећање телесне температуре разлог да се провери здравствено стање. Сви други симптоми, кашаљ,бол у грлу и други без повишене температуре, повод су да се помоћ затражи ван ковид мабуланте код изабраног лекара. Др Марина Родић наглашава да су службе Дома здравља Краљево, и респираторно тријажне амбуланте, врло добро организована што је било видљиво у време интензивнијег ширења инфекције кад је дневно обављано и

до пет стотина прегледа. - Велики број лекара радио је убрзано по сменама, стизали смо све да обавимо,па ниједан пацијент није

остао без прегледа и слања на даљу дијагностику. Мањи број прегледаи ковид позитивних пацијената током лета био је повод да у једном моменту помислимо како смо завршили са короном. Упркос томе не могу да кажем са сигурношћу како ће бити убудуће, јер корона вирус и даље циркулише па морамо да се придржавамо превентивних мера, да се чувамо,водимо рачуна и избегавамо велике скупове, каже др Родић уз нагласак на значај редовног прања руку, правилне исхране, довољно сна и физичке активности. Појава нових сојева корона вируса разлог је за повећану опрезност и потребу коришћења заштитних маски како током зиме не би дошло до повећања броја ковид позитивних пацијената. .Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

рисуство морбила кодчетири особе са територије Смедерева повод је да Институтза јавно здравље Србије „ДрМилан ЈовановићБатут“ спроводипооштрен епидемиолошкинадзорнадовом врстом обољења. То значида ће се хитноми ванредномревизијомвакциналне картотеке евидентиратиневакцинисана инепотпуно вакцинисана деца према узрасту испровестињихова вакциниција ММРвакцином. На територији где супотврђенислучајеви обољењапотребно је што пре вакцинисатисве невакцинисане и непотпуно вакцинисане особе узраста од дванаестмесецидо осамнаестгодинаи осетљиве контакте оболелих, а најкасније у року од седамдесет двасата. У Институту за јавно здравље потврђују да ће, са развојем актуелне епидемиолошке ситуације предлагатимереускладуса законскимиподзаконским актима, стручнимставовима ипрепорукама Светске здравствене организације, из којих је проистекао и усвојениплан елиминације морбила. У зависности од периодазаразности, остварених контаката и претпостављенихизвораинфекције овемере треба спроводитиу периодунајмање двоструке максималне инкубације одпоследњегрегистрованогслучаја, а у складуса параметрима у оцении процени епидемиолошке ситуације. Мале богиње су акутно, веома заразно, вирусно обољење које се преноси капљичнимпутем, а оболеле особе сунајзаразније два до четири данапре идо четиридананаконизбијања оспе. Код ове болестисе региструјусезонске осцилације у јављањуса порастом оболевања токомпериода касне зиме ипролећа, а јединиприроднирезервоарвируса је

човек. Здравствени радници упозоравају да инкубационипериод просечно траје десет до дванаест дана а почетак болести карактеришуповишена температура, малаксалост, црвене иводњикаве очи, цурење износаи кашаљ. Карактеристична оспасе два до четири дана од почетка симптома прво јављаналицу, а потомсе шири катрупуи екстремитетима где обично траје четири до шест дана а најчешће је праћенаблагимперутањем коже. Тешка клиничка слика са компликацијама јавља се коднедовољно ухрањене деце и особа код којих је имунскисистем ослабљензбогнеке друге болести, а чешћа је коддеце млађих одпетистаријих од двадесетгодина. Падимунитетапосле болести може датраје неколико недеља што јеразлогповећане осетљивостинадруге инфекције,посебно оне које узрокује Стрептококус пнеумоние. Компликације се јављајукод скоро трећинепријављенихслучајева, аманифестују се каоинфекције средњегуха, проливиса дехидратацијом, запаљење плућа, слепило,постинфективнозапаљење мозга и субакутнисклерозирајућипаненцефалитисм а каопоследице могућисуисмртниисходи. Да је кључна јавноздравственастратегијауспречавањуи одстрањивању ове болести рутинска имунизација деце одређеногузраста са обухватомвећим од деведесет пет одсто сведоче серолошке студије којепоказују дасе коддеведесет девет процената оних која супримила две дозе вакцине противмалихбогиња, заушака ирубеленаконнавршених дванаестмесециразвија адекватанимунски одговор. Апликовање друге дозе је неопходно збогчињенице да један број деце наконпрве не развија

адекватанимунски одоговор, као избогутицаја на дужинутрајања имунитета. Бројне анализе потврђују да вакцине код вакцинисаних индукујудуготрајаниснажан имунитет, пружајуиндивидуалну и колективнузаштиту која штити и оне којииз објективнихразлога нисувакцинисани. Неимунизована инепотпуно имунизована лица, изузев оних код којихпостоје трајне контраиндикације,треба да се вакцинишу недостајућимдозамавакцине до навршених осамнаестгодина живота, према епидемиолошким индикацијама и касније, уз размак измеђудве дозе најмање четиринедеље.Како запослениу здравственимустановама који нисупрележала болест, илинису вакцинисана, могупредстављати изворинфекције за пацијенте, друге запослене и особе изблиског контакта, активна имунизација је обавезна за сверођене 1971. године и касније. ММРвакцина је комбинована вирусна вакцина која се прави од ослабљенихвируса узрочника малихбогиња, заушака ирубеле. Поред општих контраиндикација, као што су акутна болест, повишена температура, алергијска реакција на претходнудозуили састојак вакцине, посебне контраиндикације за давање сутрудноћа истање ослабљене отпорности организма. Најчешће нежељене реакције наконвакцинације су болицрвенило на месту апликације вакцине, акодтри до пет одсто вакцинисанихдолазидо појаве тзв. „мале болести“ упериоду који одговара просечномвременуинкубације за сваку од којих вакцина штити. Симптомисе јављајуувиду краткотрајне оспе илиповишене температуре, увећања лимфнихипљувачнихжлезда, а пролазногсу карактера ине захтевајулечење. Т. Радовановић

аоакутновируснообољење респираторногтракта, које најчешћекарактеришепоремећајопштегстања, грип се манифестујепојавомповишене телеснетемпературе, главобољом, боловимаумишићима, зглобовима и грлуикашљем. Вируссепреносикапљицама избаченимутокукијањаиликашљања, а како је релативноотпоранможедапреживиуспољној срединиипринижимтемпературама. Иако кашаљможе да траје две иливише недеља, већина људисе безпотребе за медицинскомпомоћиодтемпературе, грознице идругихсимптома опоравља уроку однедељудана. Здравствени радници подсећају да периододконтактасаоболеломособомдопојавепрвих симптомаболестиможе да потрајеједандотридана док је заразностикод одраслих тридопет данаод појаве првих симптома, а код деце до седам. Иако сенајчешће јавља предпочетакзимекад сељудиналазеувећимгрупамау затворенимнепроветренимпросторијама, грипможеда се појави убилокојегодишњедоба. Тоје обољењекод когаутокуболести можедадођедопојавекомпликацијазбогсекундарнебактеријскеинфекције, најчешћесуупала плућаиопструкцијадисајнихпутева а у групама високог ризика може да проузрокујетешкуболестилисмрт. Одгрипа могуда оболе особе усвимузраснимгрупама, а упосебномризику од компликација сустарији од шездесет петгодина, мала деца, особе са хроничнимпоремећајима здравља без обзира на узраст, особе са ослабљенимимунитетомитруднице. У Заводу за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ подсећају да је до истека последње недеље минуле године у Србији регистровано око осам хиљада

случајева оболевања од обољења сличнихгрипу, што представља благипорасту односуна претходну, највећиброј уузрасној групи до четири, потом између пет и четрнаест година, а највише у Браничевском, Рашкоми Шумадијском округу. Упрвој недељи ове године регистрована је регионална географска распрострањеност,низак интензитет активноствируса грипа и број оболелих који је премашио осам хиљадаНа основулабораторијских анализа Националне референтне лабораторије за грипи друге респираторне вирусе Института за вирусологију, вакцине исеруме „Торлак“, одпочетка сезоне надзора вирусјепотврђен на територијипетнаест округа, Београдског, Сремског, Средњебанатског, Јужнобачког, Златиборског, Поморавског, Колубарског, Браничевског, Подунавског, Шумадијског, Нишавског, Јабланичког, Мачванског, ЈужнобанатскогиСевернобанатског. Значајним се сматра податак да се и даље региструје ниска активност вируса ирегионална географска распрострањеностсва тритипа са доминацијомподтипа грипа АХ3. Најсигурнијиминајбезбеднијимвидоминдивидуалне и колективне заштитеод грипа оцењена је вакцинација која се усезони 2022/2023.континуирано спроводиудомовима здравља на целој територијиСрбије. Иако серегиструје ново оболевање одгрипа, за вакцинацијуније касно што је повод за позив свима који то нису учинили да то учине. Најефикаснијом заштитом од грипа, илидругихвируса којидоводе до респираторнихинфекција,оцењује се избегавањеблиског контактаса особама које имају симптоме као што су температура, грозница, кашаљ, болугрлу, цурење износа, боловиумишићима и зглобовима, главобоља ималак-

салост. Иако ове особе могубити заражене и некимдругимвирусом добрим начином да се избегне инфекција оцењује се одржавање довољне раздаљине одњих. Кад то није могућедовољним се сматра избегавање гужве и смањивањевременаблиског контакта са инфицираним особама. Редовно прање рукусапуноми водом, илиупотребомсредстава за суво прање на базинајмање седамдесет одсто алкохола,сматра се једним од значајних видова за спречавање ширења инфекције, посебно наконкашљањаили кијања. Иако је прање сапуномиводом ефикасније средства за дезинфекцијуна бази алкохола смањују количинувируса на контаминиранимрукама, посебно код оних који брину о особама са знацимареспираторне инфекције. Значајном сеоцењује потреба да се прање не сведе само на испирање,већ да сваки пут траје најмање двадесет секунди. након чега је потребно добро осушити руке сувимчистимпешкиром, папирнимубрусима за једнократну употребуилиапаратом за сушење топлимваздухом. Вирусисе често шире додиром површине илипредмете свеже контаминиране секретима дисајних органа инфициране особе, потомдодиривањем очију, носа или уста,због чега се посебна пажња скреће на значај избегавања додираових делова тела. Услучају кијања и кашљања потребно је покривање уста иноса надлактицомилипапирноммарамицом коју одмахнаконупотребе треба бацитиу

Аватар: Пут воде „Аватар: пут воде“ је наставак култног филма из 2009. године који Операција фортуна: Превара века ОдредитељаГајРичијадолази новасофистициранаакциона комедијасаЏејсономСтетамому главнојулози.СупершпијунОрсон морадапронађеизауставипродају новеубитачнетехнологијекоју продајемилијардерскикријумчар оружјаГрегСимондс. Невољно, удруженсаекипомнајбољих оперативацанасвету, Орсони његоваекипарегрутујунајвећу холивудскуфилмскузвездуДенија Франческадаимпомогнеумисији спашавањасвета. Акциона комедија у 2Д формату траје шест минута краће од два сата, а настала је према сценарију који су, поред редитеља, писали још Ајван Еткинсон и Марн Дејвис. У водећим улогама појављују се Хју Грант, Обри Плаза, Џош Хартент и Кери Елвес,а филм је на репертоару до среде 18. јануара у пројекцијама које почињу у 22,15.

Пандора, враћајући нас На’ви народу, а главне ликове и овај пут тумаче Сем Вортингтон и Зои Салдана. Филм приказује породицу Сали, коју уз Џејка и Нејтири чине и њихова деца, прати невоље са којима се сусрећу и путеве којима пролазе како би сачували једни друге, осврће се на битке које воде у нади како би преживели и на трагедије које су их задесиле. Акциону научно-фантастичну авантуру у 2Д формату,

која траје

минута дуже од три сата, Џејмс

ку уља и топле воде и још мало промешајте. Сипајте у два калупа пречника 22 цм и пеците у загрејаној рерни на 200 °Ц,14-15 минута. На исти начин припремите још два патишпања. Припрема 1. фила:

300 мл млека, шећер и ванилин шећер ставите на ватру да проври. У одговарајући суд сједините 150 мл млека, жуманца, пудинг и густин. Сипајте у проврело млеко и непрестано мешајући скувајте фил. Склоните са ватре и покријте растегљивом фолијом. Оставите да се охлади на собној температури. Када се охладио сједините га са умућеним маслацем. Фил поделите на 3 једнака дела.У један део додајте отопљену млечну чоколаду а у други додајте отопљену црну чоколаду. Припрема 2. фила: Шећер истопите на суво па додајте млевене лешнике и промешајте. Одмах изручите на папир за печење и оставите да се охлади. Када се шећер охладио у блендеру самељите али не скроз ситно. Слатку павлаку миксером умутите, додајте јој арому ваниле и самлевени шећер. Промешајте.

Припрема торте: Све патишпање избоцкајте виљушком, а онда сипајте по 2 кашике карамел прелива и премажите. На тацну ставите први патишпањ и премажите филом са црном чоколадом. Преко премажите трећином 2.фила. Ставите други патишпањ, премажите филом са млечном чоколадом и другом трећином 2.фила. Ставите трећи патишпањ и премажите преосталим филом, као и 2.филом. Ставите и четврти патишпањ и торту пребаците у фрижидер на хлађење. Декорисање: Шлаг пену, млеко и слатку павлаку сипајте у одговарајући суд. Миксером умутите у чврст шлаг. Премажите торту

и шпатулом лагано промешајте.

сјединило додајте по каши-

Б А Р С К И К Р О С

д 1837. године кад је одржана прва трка крос такмичења су привлачила све више учесника, а масовност учешћа значајно утицала на одлуку да 1912. постане једна од олимпијских дисциплина. Од тог периода крос се значајно променио, а организатори реорганизовали трке како би публика што удобније могла да прати такмичење, па се велики број одржава на хиподромима, где тркачи прескачу вештачке препреке. Савремни крос се дефинише као атлетска дисциплина трчања кроз природу по разноврсним и релативно лакшим теренима,а добра потврда је Новогодишњи ибарски крос који се овог викенда одржава тринаести пут. Прво такмичење одржано је другог дана 2011. године након што је изостао старт Новогодишње трке у Мрсаћу, а кад је већ следеће у овом месту настављена дугогодишња традиција у Атлетском клубу „Краљево“ нису били спремни да одустану од организације, али ни да се термини поклапају па су за нови изабрали први дан Нове године по Јулијанском календару. Прве три године такмичење је

одржавано у дане викенда након 14. јануара, а потом традиционално на први дан Нове године. Ибарски крос се одржава уз подршку локалне самоуправе, а право учешћа имају сви заинтересовани у некој од категорија које обухватају млађе и старије пионире и пионирке, јуниоре и јуниорке, потом сениоре, сениорке и ветеране разврстане у старосне групе у распону од по пет година старости. Да такмичења ове врсте у Краљеву имају дугу традицију најбоље сведочи податак да су краљевачки атлетичари пуних четрдесет година организовали Новогодишњу атлетску трку у Мрсаћу, а након што месна заједница ни после толико времена није показала спремност да стане иза јединственог такмичења дошли на идеју да је преместе у Краљево. Кад су након једногодишње паузе у Мрсаћу схватили да је враг однео шалу, и да прети опасност да заувек остану без спортске манифестације овог типа, одлучили су да наставе са одржавањем новогодишње трке другог дана у новој години. Реконструкција Атлетског стадиона изместила је Ибарски крос на терене по-

ред нове спортске хале, а почетак градње тржног центра на овој локацији померио старт и циљ трке неколико стотина метара низводно до ушћа Рибнице у Ибар. Атлетски стручњаци су нову локацију оценили довољно квалитетном за одржавање крос такмичења, па се очекивало да у дужем периоду буде место окупљања учесника Ибарског кроса. Након завршетка радова на реконструкцији стадиона атлетичари су се вратили на стазу која пружа идеалне услове за надметање где је и за данас, пола сата пре поднева, заказан старт прве трке тринаестог по реду Ибарског кроса.Првих дванаест било је довољно да такмичење стекне високу репутацију и ове године, уз учешће домаћих и атлетичара из Босне и Херцеговине, Румуније и Бугарске добије међународни карактер. Организатори потврђују да је пријављивање за такмичење у млађим категоријама окончано 12. јануара, старијима за то остављено још неколико дана до старта с тим што сви неће моћи да рачунају на стартни пакет, а они који су се пријавили на време и уплатили стартнину могу да

рачунају на персонализовани стартни број и спортски календар са распоредом трка за сваки месец до краја године. Да је конкуренција ове године веома јака, поготово у женској конкуренцији, могло би се закључити на основу пријава за учешће две румунске атлетичарке, петопласиране на Европском првенству у кросу за сениоре прошле године и трећепласиране у полумаратону. Иако се на старту очекује око сто двадесет учесника коначан број неће бити познат до пред сам почетак прве трке. Разлози за то су бројни, између осталих продужен рок за пријављивање и вероватноћа да неко из било ког разлога откаже учешће. Као и ранијих година и ове се очекује најмасовније учешће домаћих такмичара,а прошлогодишњи резултати у различитим категоријама подгревају наду да ће и резултати бити завидни. Оптимизам се темељи на врсним јуниорима и сениорима носиоцима великог броја медаља на такмичењима републичког ранга,а у Атлетском клубу Краљево верују да ће се знатан број од двадесетак чланова окитити медаљама.

Такмичење се одвија у деветнаест категорија, од најмлађих полазника школе атлетике преко млађих и старијих пионира и јуниора до сениора и ветерана распоређених у групе на сваких пет година старости почев од тридесет пете. Велике наде полажу се у наступе најмлађих које на максимално залагање треба да мотивише маскота зоолошког врта из Врњачке Бање,а победницима поред медаља и улазница за посету. Сем старта и циља на атлетском стадиону значајан део стазе дуге око осам стотина метара измештен је ван простора реконструисаног спортског објекта. Добар одзив такмичара, и жестока борба за што бољи пласман на стази крај Ибра, потврђују да „Ибарски крос“ из године у годину учвршћује позицију међу сличним такмичењима у земљи. Крос такмичење је једна од ретких атлетских дисциплина које се одржавају без обзира на метеоролошке услове а организатори, без обзира што очекују повољне, и ове године обећавају да ће учинити све како би био окончан на најбољи могући начин. Ибарски крос се организује са скром-

ним средствима која обезбеђује локална самоуправа, по правилу за набавку медаља, а податак да на такмичењима ове врсте нема значајнијих атлетских имена тумачи се чињеницом да није могуће обезбедити новчане награде. И поред тога очекује се дванаести по реду буде успешнији од претходних тимпре што је једна у низу манифестација усмерених на популаризацију атлетике у овој средини. У Атлетском клубу Краљево значајним за то оцењују и активности на друштвеним мрежама и допринос некадашњег атлетског шампиона Драгутина Топића који је боравио у Краљеву у оквиру Дечје недеље. О ефектима свих активности најбоље сведочи податак да је број полазника школе атлетике повећан за петину, а у клубу не крију очекивање да му додатни импулс да одржавање неког од државних првенстава и свесрпског атлетског куп такмичења у септембру уз учешће репрезентација Војводине, Београда, Централне Србије, атлетских савеза Републике Српске и Косова и Метохије. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

69 —Отон је постао римски император, али је остао на власти само три месеца.

1535 —Енглески краљ Хенри XIII преузео врховно поглаварство над Црквом Енглеске према повељи коју је претходно усвојио енглески парламент.

1559 —Елизабет Тјудор, кћерка Хенрија XIII и Ане Болен, крунисана у Весминстерској катедрали у Лондону као Елизабета I, један од најзначајнијих владара у историји Енглеске. На престо ступила после смрти краљице Мери I.

1582 —Пољска и Русија, уз посредовање папе Гргура XIII, потписале мировни уговор којим је Русија изгубила излаз на Балтичко море. 1804 —Јањичарске старешине, дахије, које су 1801. узурпирале власт у Београдском пашалуку, почеле „сечу кнезова“ у покушају да спрече побуну српског народа против јањичарског зулума. На превару је ухваћено и погубљено око 70 најугледнијих српских кнезова, виђених људи и свештених лица, међу којима Алекса Ненадовић, Илија Бирчанин, Хаџи Рувим и Хаџи Ђера. Тај догађај убрзао избијање Првог српског устанка. 1895 —У Санкт Петербургу премијерно изведен балет “Лабудово језеро” Петра Иљича Чајковског у својој коначној верзији, у којој се изводи и данас. 1910 —Француски Конго постао део Француске Екваторијалне Африке. 1912 —Током италијанско-турског рата први пут из авиона бачени пропагандни леци. 1919 —Фрајкори су убили вође не-

мачког радничког покрета Роза Луксембург и Карл Либкнехт у Берлину после неуспелог устанка.

1920 —Усвајањем 18. амандмана америчког Устава у САД уведена прохибиција (Волстедов закон).

1943 —Америчке трупе у Другом светском рату потиснуле Јапанце са пацифичког острва Гвадалканал и тиме зауставиле њихово напредовање према Аустралији.

1943 —У Арлингтону, Вирџинија (крај Вашингтона) отворен за рад Пентагон, највећа административна зграда на свету у којој је смештено Министарство одбране САД.

1945 —Основана италијанска новинска агенција АНСА.

1970 —Муамер ел Гадафи прогласио се за премијера Либије.

1970 —Бијафра се предала након 32-месечне борбе за независност од Нигерије.

1971 —Председници Египта и Президијума Врховног совјета СССР Анвар ел Садат и Николај Подгорни свечано отворили Асуанску брану на реци Нил. Радови трајали 11 година. 1973 —Премијер Израела Голда Меир у Ватикану разговарала с папом Павлом XI, који је том приликом рекао да подржава

ла бивше југословенске републике Словенију и Хрватску као независне државе.

1993 —САД наредиле поморску блокаду Хаитија, уз образложење да „талас избеглица из те земље може довести до масовног губитка живота у мору“.

1998 —Инаугурација Мила Ђукановића за председника Црне Горе изазвала бурне протесте присталица бившег председника Момира Булатовића, вође промилошевићеве струје у Црној Гори. Тај догађај означио озбиљан расцеп у југословенској владајућој номенклатури. Председник Југославије Слободан Милошевић никада није признао победу Ђукановића, што је савезну државу довело у стање провизо-

ка Бразила, чиме је окончана 21-годишња владавина војне хунте. 1992 —Европска заједница призна-

ријума, које се одржало и по одласку Милошевића са власти, у октобру 2000.

1999 —У селу Рачак на Косову нађена тела 45 Албанца, за чије су убиство оптужене српске снаге безбедности. Иако експертиза финских патолога које је ангажовала Европска унија није доказала да се ради о масакру цивила, тај догађај пресудно утицао на доношење одлуке о НАТО-бомбардовању Југославије од марта до јуна 1999. 2000 —У предворју хотела „Интерконтинентал“ у Београду убијен Жељко Ражнатовић Аркан, вођа парамилитарних јединица у ратовима на простору Југославије, лидер Странке српског јединства. Ражнатовић био оптужен пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу. 2001 —Сенат Камбоџе донео закон о формирању трибунала, састављеног од камбоџанских и међународних судија, који ће судити лидерима Црвених Кмера за злочине почињене током њихове владавине од 1975. до 1979, када је умрло од глади, болести или било убијено око 1,7 милиона Камбо-

џанаца.

2001 —Покренута је енглеска верзија Википедије.

16. јануар

27. п. н. е. —Римски Сенат је доделио назив августа Гају Октавијану када је овај постао први римски император.

929 —Кордопски емир Абдурахман III се прогласио за калифа, основавши тако Кордопски калифат.

1547 —Иван IX Грозни је крунисан у Москви за првог руског цара.

1778 —Француска је признала независност САД током Америчког рата за независност од британске колонијалне управе.

1780 —Британска флота под командом адмирала Џорџа Роднија је поразила шпанску флоту у бици код рта Свети Винсент.

1864 —Аустрија и Пруска упутиле ултиматум Данској захтевајући да повуче устав по ком су покрајине Шлезвиг и Холштајн постале део Данске. У Другом шлезвичком рату који је уследио Данци поражени, а спорна војводства пала под заједничку управу Пруске и Аустрије.

1908 —У Београду отворен хотел „Москва“, подигнут на месту кафане „Велика Србија“.

1920 —Усвајањем 18. амандмана америчког Устава у САД уведена прохибиција (Волстедов закон).

1920 —У Лондону одржана прва седница Друштва народа.

1945 —Победом савезничких снага под командом генерала Бернарда Монтгомерија и Омара Бредлија окончана немачка офанзива у Арденима, у Белгији. Убијено или заробљено 220.000 немачких и 77.000 савезничких војника. 1969 —У центру Прага чешки студент Јан Палах извршио самоубиство спаљивањем у знак протеста због окупације Чехословачке коју су, по налогу Совјетског Савеза, извршиле чланице Варшавског пакта у августу 1968. 1969 —Совјетски космонаути у свемирским бродовима „Сојуз 4“ Владимир Шаталов и „Сојуз 5“ Борис Вољанов, Алексеј Јелисејев и Јевгениј

Крунов први пут у историји спојили две летелице с људском посадом у орбити око Земље.

1979 —Шах Ирана Реза Шах Пахлави је напустио земљу под притиском следбеника ајатолаха Хомеинија који су потом преузели власт.

1987 —Генерални секретар Комунистичке партије Кине Ху Јаобанг поднео оставку, прихвативши кривицу за политичке грешке које су изазвале студентске немире. Функцију генералног секретара Партије преузео Џао Цијанг. 1991 —САД и западни савезници почели, у Заливском рату, операцију „Пустињска олуја“ масовним ваздушним ударима по војним и индустријским циљевима у Ираку и Кувајту, 19 часова после истека ултиматума Уједињених нација Багдаду.

1993 —У опкољеном Сарајеву, које је већ месецима без струје и воде, погинуло осам, а повређено 19 особа од експлозије гранате која је пала на место где су људи чекали у реду за воду.

1996 —Заменик премијера Русије Анатолиј Чубајс, творац програма приватизације, поднео оставку.

1998 —У експлозији метана у руднику „Соко“ у Читлуку код Сокобање погинуло 29 рудара.

2000 —За председника Чилеа изабран Рикардо Лагос, први председниксоцијалиста после свргнутог Салвадора Аљендеа, ког су 1973. убили пучисти предвођени генералом Аугустом Пиночеом.

2001 —У покушају државног удара у Демократској Републици Конго убијен председник Лоран Кабила, а дужност председника преузео његов син Жозеф. Кабила на власт дошао у мају 1997. после побуне коју су подржале Уганда и Руанда, против тадашњег диктатора Мобутуа Сесе Секоа. 2002 —Савет безбедности Уједињених нација једногласно усвојио санкције против терористичке мреже „Ал Каида“ и остатака талибана у Авганистану и ван те земље. 2018 —У атентату који се десио у Косовској Митровици убијен Оливер Ивановић, бивши државни секретар за Косово и Метохију.

2021 —Тероризам: У инциденту који се догодио у Авганистану, најмање два припадника безбедносних снага отворила су ватру и убила 12 колега у провинцији Херат на западу земље. 17. јануар 38. п. н. е. —Октавијан Август се развео од своје супруге Скрибоније и оженио се Ливијом Друзилом, што је окончало крхки мир између Другог тријумвирата и Секста Помпеја. 1377 —Папа Гргур XI је обновио папско седиште у Риму и тиме окончао Авињонско ропство римских папа.

1562 —Француска регенткиња Катарина Медичи је Сенжерменским едиктом загарантовала хугенотима ограничену толеранцију. 1773 —Британски морепловац Џејмс Кук је бродом „Резолушн“ први прешао Антарктички круг. 1781 —Континентална војска под командном бригадног генерала Данијела Моргана је бици код Каупенса поразила британске снаге под командом потпуковника Банастрија Тарлтона. 1834 —Почеле су да излазе Новине србске, прве новине у Кнежевини Србији.

1852 —Уједињено Краљевство је признало назависност бурске колоније Трансвал.

1912 —САД су преузеле у свој посед острво Вејк у Тихом океану. 1912 —Капетан Роберт Фалкон Скот је стигао до Јужног пола, један месец након Роалда Амундсена.

1913 —Ремон Поенкаре је изабран за председника Француске.

1919 —САД су платиле Данској 25 милиона долара за Девичанска острва.

1919 —Пољски композитор Игнаци Јан Падеревски, пијаниста светског гласа, постао је први премијер републике Пољске, успостављене после завршетка Првог светског рата.

1920 —У САД ступила на снагу прохибиција, законска забрана производње и продаје алкохола.

1929 —Први пут приказан цртани филм Морнар Попај.

1945 —совјетске трупе и Пољске патриотске снаге су у Другом светском

рату ослободиле Варшаву, више од пет година након пада главног града Пољске у руке немачких нациста.

1946 —У Лондону је одржана прва седница Савета безбедности Уједињених нација.

1947 —Проглашен је први Устав Народне Републике Србије.

1959 —Сенегал и Француски Судан донели су одлуку о формирању федералне државе под називом Република Мали. Одлука је ступила на снагу у априлу.

1961 —Убијен је конгоански државник Патрис Лумумба, бивши премијер Конга, творац независности земље, симбол борбе против колонијализма и херој „црне Африке“.

1966 —У судару изнад Шпаније америчког бомбардера „X-52“ и шпанског авиона за снабдевање горивом погинуло је осам људи, а бомбардер је био принуђен да у Средоземно море баци хидрогенску бомбу, која није експлодирала. 1991 —САД и западни савезници извели су у Заливском рату други и трећи талас масовног бомбардовања циљева у Ираку и Кувајту; три ирачке ракете „скад“ експлодирале су у Тел Авиву.

1995 —У земљотресу који је погодио шире подручје јапанског града Кобе погинуло је више од 6.400 људи, а материјална штета је процењена на 85,5 милијарди долара. 1997 —У Даблину је суд прогласио први развод брака у историји Ирске, на основу закона одобреног на референдуму, чему се жестоко противила римокатоличка црква. 2000 —У Центру безбедности у Цетињу регистрована је неканонска Црногорска православна црква. 2002 —У ерупцији вулкана Њирагонго у Демократској Републици Конго разорени су град Гома и околна села, живот је изгубило више од 100 људи, а десетне хиљада остало је без својих домова.

2002 —Скупштина Југославије ратификовала Дејтонски споразум, потписан 1995, којим је окончан рат у Босни.

2003 —Бугарска влада укинула је

санкције против СР Југославије уведене 1998. али су остала замрзнута средства која припадају бившем председника СРЈ Слободану Милошевићу, његовој породици и осморици бивших високих функционера.

18. јануар

350 —Римски војсковођа Магненције збацио легитимног цара Констанса I.

470 —Малолетни Лав II ступио на источноримски (византијски) престо. 532 —Малобројне царске трупе предвођене Велизаром савладале устанак Ника у Константинопољу. Победа над устаницима трајно учврстила режим византијског цара Јустинијана I. 1520 —Краљ Данске и Норвешке Кристијан II победио је Швеђане и освојио Шведску. 1535 —Шпански конкистадор Франсиско Пизаро основао је Лиму, сада главни град Перуа.

1654 —Вођа запорошких козака хетман Богдан Хмељницки признао је врховну власт руског цара, чиме се Украјина ујединила с Русијом, што је изазвало руско-пољски рат (1654—67).

1778 —Енглески морепловац Џејмс

Кук открио је Хаваје, које је назвао Сендвичка острва по имену лорда Сендвича.

1788 —736 кажњеника прогнаних из Енглеске искрцало се у Ботани Беј, чиме је формирана прва кажњеничка колонија у Аустралији. 1871 —У Дворани огледала палате у Версају пруски краљ Вилхелм I проглашен је за првог цара новоствореног Немачког царства. 1896 —Прва јавна демонстрација икс зрака. 1919 —Француски премијер Жорж Клемансо отворио је Версајску мировну конференцију након окончања Првог светског рата. 1944 —Након седмодневних борби совјетске трупе су у Другом светском рату окончале блокаду Лењинграда, у којем је током немачке опсаде од септембра 1941. од исцрпљености и глади умрло око 620.000 људи.

1963 —Основан Протекторат Јужне Арабије.

1974 —После седмодневних преговора Египат и Израел потписали су споразум о дезангажовању војних снага дуж Суецког канала.

1977 —У авионској несрећи близу Сарајева погинули су председник вла-

де СФР Југославије Џемал Биједић, његова супруга Разија и још шест путника. 1977 —У најтежој железничкој несрећи у Аустралији, око 80 људи је погинуло када је воз у Сиднеју ударио у бетонски мост. 1989 —четврти дан заредом хиљаде Чехословака сливало се ка централном прашком тргу Вацлавске намести певајући „слобода“, „истина“ и „људска права“ у мирном протесту против комунистичких власти. 1991 —Парламент Јордана је осудио ваздушне нападе на Ирак у операцији „Пустињска олуја“ и позвао арапске и исламске земље на акцију против САД и њених савезника; Ирак је лансирао осам ракета „скад“ на Израел, у покушају да јеврејску државу увуче у Заливски рат. 1996 —Владајућа социјалистичка партија (ПАСОК) изабрала је Костаса Симитиса за премијера Грчке, након што је тешко оболели оснивач ПАСОКа Андреас Папандреу поднео оставку. 1997 —Франц Враницки поднео је оставку на положај аустријског канцелара на којем је био скоро 11 година. 1999 —Одлука владе СР Југославије да представника ОЕБС на Косову Вилијама Вокера прогласи „персоном нон грата“ и да ускрати дозволу главном тужиоцу Међународног суда за ратне злочине Луиз Арбур да уђе у земљу, додатно је заоштрила југословенске односе с међународном заједницом. 2001 —САД су укинуле санкције СР Југославији уведене почетком 1999. због политике режима Слободана Милошевића према Албанцима на Косову. Америчким фирмама тада је било забрањено да послују са Југославијом. Поред скидања те забране, укидање америчких санкција отворило је врата за улазак страних кредита у СР Југославију. 2002 —Влада Сијера Леонеа објавила је крај грађанског рата током којег је убијено око 50.000 људи, махом цивила. Рат против владе водио је Уједињени револуционарни фронт (РУФ) познат по својој бруталности. 2003 —На Шестом ванредном конгресу Социјалистичке партије Србије

(СПС) за председника партије поново је изабран хашки оптуженик Слободан Милошевић. 2006 —НАСА лансирала најбржу свемирску летелицу у оквиру мисије Нови хоризонти, што је прва мисија посвећена Плутону.

19. јануар

379 —Римска војска окупљена у Сирмијуму (данашња Сремска Митровица) прогласила за цара источног дела царства Теодосија I.

1419 —У Стогодишњем рату Француске и Енглеске град Руан предао се енглеском краљу Хенрију X, који је тиме окончао освајање Нормандије. 1520 —Данска војска је победила је Швеђане у бици код Богесунда. 1795 —У Холандији је проглашена Батавијска република, чиме је званично окончано постојање Низоземске републике. 1806 —Уједињено Краљевство је заузело Рт добре наде.

1839 —Британска источноиндијска компанија је заузела Аден.

1853 —У Риму први пут изведена Вердијева опера Трубадур.

1899 —Велика Британија и Египат успоставили заједничку контролу над Суданом.

1916 —Краљ Никола I након аустроугарске инвазије напустио Црну Гору.

1916 —На грчко острво Крф у Јонском мору почеле да стижу прве јединице српске војске после повлачења преко Албаније у Првом светском рату. До априла на Крф пребачено око 140.000 војника.

1918 —Бољшевици у Петрограду распустили Уставотворну скупштину Русије.

1919 —Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца у Србији и Црној Гори заменила Јулијански календар Грегоријанским, који је у другим деловима новостворене државе већ био у употреби.

1938 —Ваздухопловство генерала Франсиска Франка бомбардовало, у Шпанском грађанском рату, Барселону и Валенсију, при чему је погинуло

најмање 700 људи. 1945 —Совјетска Црвена армија у продору ка Берлину у Другом светском рату заузела пољски град Краков. 1945 —Црвена армија је ослободила Лођски гето. 1966 —Индира Ганди изабрана за шефа Владе Индије, осам дана после изненадне смрти премијера Лала Бахадура Шастрија. Сиики-екстремисти, припадници њеног личног обезбеђења, убили је 31. новембра 1984. испред резиденције у Њу Делхију. 1978 —У Фолксвагеновој фабрици у Емдену произведена последња “буба”; производња настављена у Јужној Америци све до 2003. године. 1983 —У Боливији ухапшен Клаус Барби, нацистички шеф Лиона у Француској под немачком окупацијом у Другом светском рату. 1983 —Епл је представио XXXle Lisa, свој први комерцијални лични рачунар са графичким корисничким интерфејсом и рачунарским мишом. 1986 —Xrain, први рачунарски вирус за персоналне рачунаре, се почео да се шири. 1989 —СССР саопштио да ће једнострано повући из Европе део нуклеарних ракета кратког домета. 1993 —Прве америчке јединице напустиле Сомалију после неуспеле интервенције САД у тој афричкој земљи. 1995 —Руске трупе заузеле председничку палату у Грозном, главном граду Чеченије. 2001 —САД укинуле економске санкције против Југославије, чиме су се стекли услови за обнављање економских веза две земље, што је била једна од последњих наредби тадашњег председника САД Била Клинтона. 2006 —У паду словачког војног авиона Антонов Ан-24 у Мађарској на лету са Косова и Метохије погинуло су 42 особе. 2007 —Потписивањем уговора о купопродаји, Телеком Србија и званично постао већински власник Телекома Српска, са 65% акција државног капи-

тала откупљених од Републике Српске за 646 милиона евра. 2011 —Европски парламент усвојио Споразум о стабилизацији и придруживању са Србијом и Резолуцијом о Србији подржао даље евроинтеграције Републике Србије. 2012 —ФБИ је угасио сајт за размену података XegaXXlXad.

20. јануар

1265 —У Вестминстерској палати први пут се састао енглески парламент који је сазвао Симон X Монфорт.

1320 —Владислав I Кратки је крунисан у Кракову за краља Пољске. 1841 —Велика Британија је заузела острво Хонгконг током Првог опијумског рата.

1876 —На Цетињу одржана прва конференција Црвеног крста Црне Горе. 1944 —Немачка је започела евакуацију најмање 1,8 милиона становника Источне Пруске. 1945 —Френклин Делано Рузвелт четврти пут инаугурисан за председника САД. Једини председник у историји САД који је четири пута биран на ту функцију.

1953 —Двајт Ајзенхауер инаугурисан за 34. председника САД. 1961 —Џон Кенеди у 43. години инаугурисан за председника САД као најмлађи шеф државе у њеној историји. 1967 —У Бамбулабаду откривен фосил дотада непознате врсте горила, претпоставља се из неолита, који је решио недоумице око Дарвинове теорије и тим открићем људска генетика је доживела препород. 1969 —Ричард Никсон инаугурисан за 37. председника САД. 1973 —У Конакрију убијен Амилкар Кабрал, један од вођа борбе против португалског колонијализма у западној Африци, оснивач и генерални секретар Афричке партије за независност Гвинеје Бисао и Зеленортских острва.

1977 —Џими Картер инаугурисан за 39. председника САД.

1981 —Роналд Реган у 70. години преузео дужност шефа државе, у то време поставши најстарији председник у историји САД.

1981 —После 444 дана у заробљеништву ослобођена су последња 52 америчка таоца отетих из амбасаде САД у Техерану.

1987 —У Либану киднапован Тери Вајт, специјални изасланик Кентерберијског надбискупа. У заточеништву провео скоро пет година.

1989 —Џорџ Х. В. Буш инаугурисан за 41. председника САД.

1990 —Совјетска армија је угушила протесте Азера у Бакуу који су тражили независност Азербејџана.

1993 —Бил Клинтон инаугурисан за 42. председника САД.

1996 —Јасер Арафат, вођа Палестинске ослободилачке организације, изабран за председника Палестинске Управе са 88,1% гласова на изборима у Гази и на Западној обали, одржаним према споразуму Израела и Палестинаца.

2000 —У Анкари се први пут од

1962. састали министри иностраних послова Грчке и Турске. 2001 —Филипински председник Џозеф Естрада повукао се са власти под притиском демонстраната и војске, а 16. априла се предао Специјалном суду за борбу против корупције. 2001 —Џорџ В. Буш инаугурисан за 43. председника САД. 2003 —Бивши председник Србије Милан Милутиновић предао се Трибуналу у Хагу, пред којим је оптужен за злочине на Косову током 1999. 2006 —Осама бин Ладен најавио нове терористичке нападе у изјави снимљеној на аудио-касети. 2008 —Први круг председничких избора у Србији, изашло око 61% грађана, што је највећа излазност забележена, откад их посматра Цесид. Кандидат СРС-а, Томислав Николић је освојио преко 39%, а кандидат ДС-а и актуелни председник, Борис Тадић, око 35%, остали испод 10%.

2009 —Барак Обама инаугурисан за 44. председника САД.

2017 —Доналд Трамп инаугурисан за 45. председника САД.

2021 —Џо Бајден у 78. години ина-

угурисан за 46. председника САД, поставши најстарији председник у историји ове државе.

21. јануар

763 —Абасидски халифат је угушио Алидску побуну када је један од вођа побуне смртно рањен у бици код Басре. 1276 —Папа Иноћентије X је наследио Гргура X као 185. римски папа.

1525 —Започео је анабаптистички покрет када су његови оснивачи Конрад Гребел, Феликс Манц и Јерг Блаурок поново крстили један другог и

своје следбенике у Цириху јер су сматрали да је хришћанска пракса крштења деце неважећа јер деца не могу да бирају своју веру. 1720 —Шведска и Пруска су потписале Стокхолмски мир. 1793 —Гиљотинирањем је погубљен Луј XXI, након што га је два дана раније Национални конвент прогласио кривим за издају. 1840 —Жил Димон д’Ирвил је открио Аделину земљу.

1911 —У Монте Карлу одржан први ауто-рели.

1919 —У Даблину конгрес партије Шин Фејн усвојио резолуцију о независности Ирске. Велика Британија није признала тај акт и дала Ирској статус доминиона 1921. Самосталност Ирске признала 1949, али без Северне Ирске. 1925 —Албанија је прогласила себе републиком. 1942 — Немачке снаге под командом Ервина Ромела почеле контраофанзиву против савезничке војске под британском командом у северној Африци у Другом светском рату. Мађарски војници у Другом светском рату у Новом Саду спровели рацију и у наредна два дана убили и бацили у Дунав 1.300 новосадских Јевреја, Срба и Рома.

1954 —САД поринуле прву подморницу на атомски погон „УСС Наутилус“.

1968 —Почела је битка за Ке Сан у

Вијетнамском рату. 1968 —Амерички бомбардер Боинг X-52 који је носио 4 хидрогенске бомбе се срушио на Гренланду.

1976 — Два англо-француска „конкорда“ истовремено полетела из Париза и Лондона на првим редовним путничким линијама тог суперсоничног авиона. У СССР први пут дозвољена продаја западних листова, међу којима „Њујорк тајмс“ и „Фајненшенел тајмс“. 1986 —У експлозији аутомобилабомбе у источном Бејруту у близини седишта хришћанске партије Фаланга председника Либана Амина Џемаила, погинуле 22 особе, 102 повређене. 1993 —Хрватске снаге напале територију Републике Српске Крајине у зонама под заштитом Уједињених нација у намери да заузму Масленички мост, аеродром „Земуник“ код Задра и брану Перућа. 1997 —Канцелар Немачке Хелмут Кол и премијер Чешке Вацлав Клаус потписали декларацију о помирењу у којој је Немачка изразила жаљење због нацистичке окупације Чехословачке, од 1938. до 1945, а Чешка због протеривања Немаца из Судетске области после Другог светског рата. 1998 — На позив кубанског председника Фидела Кастра папа Јован Павле II почео петодневну историјску посету тој комунистичкој земљи. У Босни и Херцеговини представљена конвертибилна марка, нова заједничка монета за оба ентитета, Федерацију БиХ и Републику Српску. 2000 —Први официри Косовског заштитног корпуса положили заклетву у Приштини. КЗК формиран трансформацијом ОВК који је од 1996. вршио оружане нападе на полицијске станице Министарства унутрашњих послова Србије на Косову и Метохији, а током 1998. и 1999. ушао у отворен сукоб са српским снагама безбедности. Срби са Косова и Метохије одбили да уђу у КЗК. 2007 —Одржани су ванредни избори за Скупштину Србије.