Kraljevski MagazIn

Д Е П Р Е М А И Б Р У

огојављење је један од највећих празника јер су се први пут заједно појавили Отац, Син и Свети Дух, а празновање овог дана подсећа хришћане да мисија Исуса Христа није почела његовим рођењем,већ крштењем. Према веровању,у глуво доба ноћи уочи Богојављења,отвара се небо и укрштају ветрови што дувају зими са онима који дувају током лета, а сва вода постаје света. Код Срба се овај дан од давнина слави веома живописно, а верује се да се на тај дан може испунити свака жеља.Богојављањем се завршава божићно светковање, па су у неким крајевима Србије до овог дана ишле поворке коледера или коринђаша, као и вертепаша и водичара. У народу се овај дан зове још и Водице,или Водокршће,а за воду која се освећује верује се да је лековита и чудотворна. Годинама уназад Богојављење се у Краљеву памти по обновљеном прастаром обичају ритуалног бацања крста у воду, да би најхрабрији суграђани пливали до њега како би се домогли највећег симбола људског спасења. Искуство показује да на велики празник као што је Богојављење људи воле да пливају,јер тако показују љубав према Богуи ближњима, а пливање у хладној води представља својеврсну жртву и радост,јер показује да ништа што се ради на силу не може да буде успешно. Оно што су свих претходних годинапоказали најхрабрији Краљевчани потврђује

„Свети кнез Лазар“ да би осме организација била предата црквеним властима, а епископ жички Јустин прихватио да се оно у наредном периоду одржава под његовим патронатом уз уверење да ће из године у годину бити све масовније и боље организовано.Прве две године се пливало на језеру поред Манастира Жиче, да би се већ следеће пливачи преселили на Ибар,јер је залеђено језеро у многоме отежавало организацију манифестације и онемогућавало да се од леда ослободи већа површина потребна толиком броју пливача. Ни прилаз стартном месту није био адекватан, а организаторе је водило и уверење да би пливање у Краљеву било доступно знатно већем броју посетилаца. Иако је након само две године црква одустала од организације, са образложењем да је то учињено из безбедносних разлога, добар део оних који су учествовали у Богојављењском пливању нису били спремни да прихвате овакво објашњење. Од тог дана отпочео је ход по мукама због пливања које је доживљавало трансформацију, па је и локација повремено мењана у складу са тренутним околностима. Пливало се у Чукојевцу, па Сирчи, све док несаломиви дух покретача обновљеног пливања,и првог човека Свебор дружине „Свети кнез Лазар“, Ивана Лазићаније отпочео значајне активности да пливање врати на Ибар. Иако су на поремећај у значајној мери утицале ванредне околности настале након проглашењеа епидемије корона

него са платоа испред Духовног центра крене Свечана литија свештенства, пливача, витезова и народа. Уз благослов епископа жичког Јустина, праћену црквеним заставама и богојављенским крстом,повели су је припадници Одреда Жандармерије са официрима и подофицирима Војске Србије из свих касарни са територије града у свечаним униформама, а следили пливачи и значајан број Краљевчана међу којим су преовладавали млади. Жеља да се од најранијег детињства упознају са значењем богојаљењског пливања повод је за позив најмлађим суграђанима који су се одазвали и увеличали овогодишњу манифестацију. Литија се зауставила испред

ство свих који су се овог јануарског дана нашли на левој обали Ибра, у првом реду што су се пливачиокупили чврсто

решени да то на истом месту учине и свих следећих,али значајно већем броју, и учествују у манифестацији којаније позната нигде ван православног света. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

треба да се подсетимо да се Господ Бог наш никада није јављао без разлога баш на том месту. Овај нам празник приказује

уобичајеног

вода

повишен водостај

Ибра после обилних падавина у његовом гор-

ОВО ПРЕТЕ

а на предлог Штаба Краљева долази до појаве поплава, одрона и клизишта чиме су угрожени стамбени објекти, привредни субјекти и прекид путне комуникације, као и нарушавање других основних животних услова. Каконе постоји могућност да се редовним ангажовањем градских служби отклоне последице по људе и имовину,а у складу са Законом о смањењу ризика од катастрофа и управљању у ванредним ситуацијама којим је прописано да је за територију дела града или града проглашава и укида градоначелник, јединим начином да се спрече негативне последице оцењено је проглашење ванредне ситуације. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

ситуације, донео одлуку о проглашењу ванредне ситуације на

варијанте,а закључено да се усклађена варијанта може подржати и предложити Скупштини као меродавном органу на разматрање и усвајање. Одлуком је потврђено да општина има амблем у форми грба и стега а грб се користи у два нивоа, као Основни и Велики грб. Блазон Основног грба сведочи да се на црвеном штиту налази седам златних отворених краљевских круна, а Великог да на горњој ивици штита стоји сребрни соко у полету, златно оружан, златних ногу и прапораца увезаних у плаво. Велики грб се састоји од седам златних краљевских венаца које означавају седам средњевековних крунисања Немањића обављених у Жичи, прво и друго крунисање Стефана Првовенчаног, крунисање Радослава, Уроша првог и два крунисања краља Драгутина, затим градски топоним и значај града који је настао у непосредној близини културних центара и великих светилишта, Студенице и Жиче. Црвена боја је симбол краљевске порфире, зидова архиепископске цркве манастира Жиче и средњовековне српске хералдике, а соко је изабран као митска птица српске народне књижевности и културе, симбол храбрости и полета и израз племенитих аспирација развијеног средњовековног друштва и неговања традиције витештва. Увођењем сокола у Велики грб добијен је додатни мотив који говори о постојању културног центра и дворског седишта и ван времена краљевског и архиепископског посвећења, чиме подсећа на постојање традиције јунаштва и саможртвовања.Трака са поруком Нама добро, а никоме зло сведочи о МАГАЗИН 582 22.1.2023. 28

спремности да се ради за сопстевно добро, али у оквиру јасно декларисаног начела да не постоји лично добро које би било засновано на туђој невољи,а тробојни завршеци траке апострофирају националу и државну припадност. Општи грб Краљева изгледа као и велики грб, али без сокола и траке са поруком. Грб и стег, којима се изражава и представља припадност општини Краљево, могу се употребљавати само у облику са садржином и на начин предвиђен одлуком Скупштине општине а не као робни и услужни жиг, узорак или модел, нити било који други знак за обележавање роба или услуга. Аутор грба је доктор правних наука Мијат Ивановић, идејно решење за ленту, кључ града и грб у канцеларији градоначелника урадио је Хаџи Момир Бакрачевић, калуп за ливење сликарка и вајарка Данка Прибаковић а излила Уметничка ливница „Бабић“ у Горичанима. Ленту и кључ урадила је Златара Мајданпек, а кутију за кључ „Мегапласт“ из Доњег Др Мијат Ивановић

љево не поседују своје симболично и званично знамење које биодразили прошлост, садашњост и будућност Краљева и значај и улогу тог града у времену, имајући у виду да је амблем који је коришћен до недавно представљао илустрацију усмерености и неисторијске опредељености система који га је усвојио.

Верујући да Краљево и по свом значају и по својој историји не треба да заостане за општинама и градовима у Србији који су свој статус, своју историју, стремљења и симболичне вредности изразили кроз грб општине и града предлажем:

1. Да општина и град Карљево усвоје своје хералдичко знамење које би, једном усвојено, трајало кроз потоња времена сведочећи о имену, прошлости и знаменитости Краљева и његових житеља.

2. Да хералдичко знамење има форму и каратеристике грба,односно хералдичке композиције која подлеже правилима по којима се у европској традицији компонује и дефинише грб.

3. Да такав грб буде ослобођен тривијалних, ефемерних и временски опредељујућих или ограничавајућих мотива, и да се следствено окрене трансвременским мотивима који се могу повезати, или се повезују са Краљевом.

4. Да се такви трансвременски мотиви потраже пре свега у области топонима самог Краљева, с једне стране, односно у контексту близине древног архиепископског седишта, Манастира Жиче, наводи се у допису који је др Ивановић поднео Скупштини општине Краљево. У складу са тим достављено је неко-

лико варијанти могућег идејног решења грба општине и града заснованих на схватању да појам седмоврате Жиче по значењу, како симболичком тако и о бјективном, далеко превазилази сваки други трансвременски и трансисторијски појам којим би се могао изразити историјски значај и положај Краљева.Он темељи предложени концепт решењана предању о отварању посебних врата за крунисање сваког од српских средњовековних владара који су посвећење стекли у Жичи.

Председник Српског друштва за хералдику, генеалогију, вексиологију и фалеристику „Бели орао“ Драгомир Ацковић оцењује да је предлог грба општине и града Краљева израђен у складу са хералдичким нормамаи традицијом, са извесном слободом у погледу концепције параферналијом која се сматра прихватљивом и у оквирима хералдичке толеранције. Концепцијски и ликовно предложени грб је коректан и може се подржати и са стручно хералдичког и са естетског аспекта. У односу на постојећи амблем Краљева, предложени грб је значајно бољи, историјски коректнији и у духу европске хералдичке традиције градских грбова примеренији. Удомену садржаја, представља једно од могућих виђења, и справом апострофира постојање и близину архиепископске и крунидбене цркве и манастира Жиче као апсолутно доминантну. Имајући у виду горе наведене стручне хералдичке ставове, Скупштини општине Краљево је потврђено да предлог грба који је достављен на увид и мишљење може препоручити као решењекоје заслужује пажњу. Т. Радовановић

деја о реинтеграције Косова и Метохије у уставни поредак Србије темељи се на одбрани државних граница и сваког педља државне територије, пре свега српских светиња на овом простору. Пројекат реинтеграције сачињен је у оквиру посебног тела Покрета за одбрану Косова и Метохије, а укључује доношење Закона о суштинској аутономији као уставној обавези од 2006. године коју ниједна власт од тог периода није извршила. Бројне критике упућене Покрету путем медија под контролом власти, и дела опозиције, нису умањиле жељуза наставком започетог рада уз пуну подршку српском народу који на простору Косова и Метохије трпи терор а да се то у Београду готово и не осећа. Активности Покрета темеље се на изостанку поверења у начин на који се води државна политика на Косову и Метохији и забринутости због уверења да је у току процесу одрицања од јужне покрајине.То је и једна од кључних порука са недавно одржаног округлог стола на коме је проф. др Зоран Чворовић подсетио како је влада по важећем уставу дужна да има платформу, као правни иполитички основ за решавање статуса Косова и Метохије. Нема је зато што су све досадашње дозволиле даплива низ реку а низ реку,каже др Чвотровић, пливају и лешеви. Осврт на Резолуцију 1244 Савета безбедности сведочи да је на територији јужне српске покрајине одређен привремени протекторат под надзором Уједињених нација. По истеку тог протектората требало је кроз дијалог заинтересованих страна,а уз међународно посредовање, наћи коначно решење којемора да уважи чињеницу

ких преговора 2007. године,сепаратистичке власти из Приштине су у фебруару 2008. прогласиле независност Републике Косово, а Влада Србије ни до данас није испунила уставну обавезу да донесе Закон о суштинској аутономији нити имала политичку платформу за преговоре о Косову. Преговори се од тада воде на темељу косовске независности и чињенице да запад сматра како је самопроглашена косовска независнсот 17. фебруара 2008.чињеница о којој нема расправе. Како Влада није одговорила макар уставном обавезом да донесе Закон о суштинској аутономији,као одговор на самопроглашену независност, од 2010. преговори се воде под покровитељством Европске уније полазећи од основне премисе да је Косово прогласило независност2008. - Најтрагичнија чињеница је да се у скорашњој уредби коју је влада донела,а регулишепитање регистарских таблица, у исти ранг ставља Резолуција 1244 Савета безбедности, која уважава територијални интегритет Србије на Косову и Метохији, и правно необавезујућа, са опасним последицама,саветодавна резолуција која потврђује да су Уједињене нације узеле у обзир мишљење Међународног суда у Хагу. Државни функционери нас често подсећају да су одредбе Устава Републике Србије о Косову илузорне, јер ми Уставом не можемо да вратимо Косово. Ако су одредбе о територијалној

један од најбољих правника који су имали и практичног искуства решавајући косовско питање. Уважио је чињеницу да у двадесетом веку имамо нове хибридне облике организације власти и форме уређења тако дајеинтересантан и са теоријско правног становишта, каже др Чворовић. У ситуацији кад се приступање Европској унији оцењује стратешким интересом оправдано се поставља питање како након низа погрешних корака зауставити трагичну ерозију суверености Србије на територији јужне покрајине. У Покрету за одбрану Косоваи Метохије првим погрешним кораком сматрају закључење, па ратификацију, Споразума о стабилизацији и придруживању Србије са Европском унијом 2008. године који се доводи у директну везу са одбраном територијалног интегритета земље. Закључак се изводи на основу толико пута поновљене тврдње представника власти да пут у Европску унију нема алтернативу, а на њему треба жртвовати све па чак и Косово и Метохију као својеврсни баласт. Разлози више су правне природе и обавеза да се, у складу са преговарачким оквиром проистеклим из Споразума о сарадњи и придруживању, закључи уговор са такозваном Републиком Косово. Др Чворовић подсећа да је Споразум о сарадњи и придруживању први међународни споразум који је донет после проглашења такозване Републике Косово који не третира Косово и Метохију као део Србије. - То је кључна ствар. Србија се

Пажљивије читање резолуције, каже др Чворовић, сведочи да се на четири места јасно помиње да ће коначно решење бити донето у оквиру територијалног интегритета Србије. Упркос томе, после неуспелих беч-

која сматра да Косово и Метохија нису саставни део Републике Србије, а Бриселски споразум закључен2013. није ништа друго до један од инструмената за регулиса-

азвој технологије је последњих деценија битно утицао на значајне промене у готово свим сферама живота,а мултимедијалност као један од бенефита овог процеса омогућила уметницима да се баве и дисциплинама које су предмет њиховог интересовања иако се за њих нису школовали. Последица се огледа у преплитању различитих дисциплина, у оквиру ликовног изражавања оних из сфере ликовних и примењених. Најбољи пример је редовнипрофесор крагујевачког Филолошко-уметничког факултета мр Слободан Маринковић кога такав приступ чини јединственом појавом на краљевачкој ликовној сцени и уметником чија дела деценијама оплемењавају различите просторе широм земље. Трагање за коренима интересовања за ликовну уметност води до пред крај седме деценије прошлог века кад се као основац издвојио међу вршњацима и доживео похвалу наставницеликовног васпитања Сперансе Николић за апстрактни доживљај годишњег доба као одговор на задату тему. Колико на том узрасту значи похвала на први поглед ненаметљиве,и код деце омиљене,наставнице сведочи свест о склоности према ликовној уметности, а да није без основа потврђује прва награда за ликовни рад на тему Млади у паклу дрога. На тај период подсећа и материјална потврда победе која се огледала у седмодневном одмору на Гочу и могућности да провери скијашке способности у оквиру школског такмичења у слалому. Иако је наставак школовања у гимназији било логичан избор за све који су намеравали да наставе студије одсуство адекватног предмета за оне који су изабрали природно-математички смер на извесно време је потиснуло у други план интересовање за ликовну уметност,а као и код већине других појачавало за занимања која су у то време пружала могућност брзог запослења. Дилема је разрешена пред почетак прве године студија кадје економија у последњем тренутку превагнула над правом,можда и због одељење крагујевачког Економског факултета у Краљеву. И поред значајног успеха након прве године учинило се да економија није прави избор,

- Факултет има поприлично смерова, графички и индустријски дизајн, унутрашњу архитектуру, зидно сликарство и друге тако да покрива широк дијапазон области у којима студент може да стекне жељена знања. Оно што желим да истакнем је мултимедијалност, јер нико никоме не може да забрани да се бави одређеним ликовним дисциплинама, а ја сам се определио за зидно сликарство које обухвата неколико области,или техника. Мене су интересовале технике зидног сликарства, поред фреске техника витража,гризаје, сликања на стаклу са термичком обрадом,мозаик као врло важна техника, потом интарзија и зграфито. Током школовања не размишљам о опредељивању јер имамо јасан програм који је иданас врло актуелан и по коме

предајем својим студентима, исти начин размишљања и савременији приступ са одређеним модификацијама који се имплементира у наставу. Најважније за студенте је да имају алтернативу и знају како да препознају нешто ново,и чему служи,и да топодведу под одређену врсту старих техника.Теоретски смо изучавали технике штафелајне слике и зидног сликарства, а све у функцији праксе, каже Маринковић кодкога је превагнуло опредељење за мозаик као посебно цењену технику којом би могао да се бави без великих проблема око избора материјала. Жеља за даљим усавршавањем води ка постдипломским студијама на Факултету примењених уметности где је било места само за два најбоља кандидата који су показали завидан успех у претход-

ном школовању, јошједногпоред Маринковића који је на четвртој години студија проглашен за студента генерације. Главна тема је била мозаик а магистарски рад, пропраћен текстуалним делом на нивоу филозофије, употпуњен практичним површине дванаест квадратних метара реализованим у грађевинској радној организацији 7. јули у Трстенику. Међу онима који су будно пратили радперспективног уметника нашао се и директор краљевачког Завода за заштиту споменика културе Слободан Ђорђевић који је проценио како се Маринковић идеално уклапа у профил конзерватора

ди и солидну зараду. Млади уметник јој се већ током прве године одужио радом на рестаурацији елемената две цркве посвећене Светом Николи, у Брезови и Прекову, и једној фрески мањег формата коју је рестаураторски обезбедио за дужи период.Упркос свим повољностима рад се сукобио са менталитетомкоји је тражио више засновано на јасној представи о ономе што жели,упркос свим проблемима који су оптерећивали прву годину последње деценије другог миленијума. Био је то тежак период пун гибања због процеса транзиције током кога је друштвена својина прелазила у приватне руке, а друштвено богатство почело да мења титулара. Потребе за уметношћу остале су исте,али су се променили инвеститори који желе да према сопственим жељама делима примењене и ли-

ковне уметности уреде окружење у коме раде. - За своје паре промишљају коме дају посао, имају могућност да бирају и постављају услове, а питање је колико сам спреман, способан и активан да испуним њихове задатке. Инвеститор поставља задатак, уметник решава ликовне проблеме за ентеријере и украшава причу, а све друго остаје исто сем што је мало теже зато што више нису друштвене него паре појединца.Ко је желео да ради могао је јер је било посла, а и новца у народу. Онда сам са тројицом колега направио фирму КвадАрт, прву тог типа у Краљеву, која се бавила примењашким радом. Раније сам постао члан Удружења примењених уметника Србије, али мој статус није био адекватно решен,јер

нисам имао решено пензијско и инвалидско осигурање па је, на препоруку Удружења, Скуштина ошптине донела одлуку да плаћа, а ја сам први у Краљеву који је користио то право. Двадесет година сам био самостални уметник и тоје најлепши период мог живота због прилике да имам осигурање од стране друштва а кроз радове и изложбе примењујем све вештине и знања стечене на факултету. Завод зазаштиту споменика културе ми је омогућио да проведем одређено време у Народном музеју уБеограду на специјализацији из области конзервације и рестаурације код једног од наших најбољих стручњака у тој области. У једном тренутку нам је рекао како егзистенција уметника није никаква фама идобар ће увекмоћи да живи од свог рада. Ја никад

нисам имао значајнијих егзистенцијалних проблема, обзиром да сам радио оно што сам учио, па сматрамда би просечан уметник требало да живи боље од једног економисте, каже Маринковић уз нагласак на двадесетогодишњи период који представља срж уметничког рада. Током тог периода значајан број објеката украшен је мозаицима различитог формата, први површине веће од двадесет квадратних метара у краљевачком предузећу Делта рађен техником директног убадања. Да је опсег интересовања далеко шири сведочи рад у техници витража након теоретских знања допуњених праксом у радионици Милана Станишића,са традицијом дужом од једног века. Рад је интензивиран након магистратуре и периода проведеног у Заводу за заштиту споменика културе,а мотивисан сазнањем да су све технике којима се бавио узајамно повезане. О томе сведоче бројни примери из историје уметности и уметници који су оставили значајног трага у каријери бавећи се техникама које се изучавају у оквиру предмета зидне сликарске технике и сликарска технологија. - Да би уметник финансијски опстао мора да се бави различитим техникама па сам се и ја последњих двадесет година бавио витражом,изведеним техникама фузије, гризаја, мозаиком, иконографијомкао техником везаном за сликање на дасци, а фреском на зиду. Радио сам сценографију за представу Љубинко и Десанка Александра Поповића у режији Александре Ковачевић и Пешицеод Мрожека која је добила прву награду на Фестивалу драмских аматера Савезне Републике Југославије у Врању, каже Маринковић који значајним оцењује рад на рестаурацији витража површине двадесет шест квадрата у згради Дома Народне скупштине оштећених током октобарских протеста 2000. године. Иако је значајан део витража био поломљен, део и спаљен, остало је довољно елемената за рестаурацију и конзервацију. Поред зграда скупштине,Београдсеке арене и многих других,значајним се оцењује рестаурација

равноправно представљени са најзначајнијим објектима по звучности и значају који имају у друштву.

- Моја сарадња са црквом почела је много раније и траје од оснивања иконографске школе Свети Лука у Жичи. Својевремено сам у Краљеву основао иконографску школу под именом Лонгин са петнаестак полазника који су израдилиоко две хиљаде икона. Било је то у време кад се будило православље и поново почело да бива јасно дефинисано, а иконе почеле да долазе у сваку кућу. У Жичкој и Шумадијској епархији је изграђен велики број цркава које чекају фреске и иконостасе, а са студентима сам израчунао да један има просечно двадесет осам икона. Просечно грађена црква на овој територији има око двеста квадрата за осликавање, огроман број их је изграђен у последњих двадесет година а још се граде, па треба да се направи много порталних мозаика, витража, стасидија, црквеног мобилијара и осталог тако да будући сликари могу да раде и имају егзистенцију од тога. Битно је да кажем студентима како има доста могућности за посао а оно што зовем мултимедијални уметник нијесамо уметник специјализован за једну област,јер није могуће опстати само тако, каже Маринковић. Услов за интензивније стваралаштво у овој области је адекватан простор за рад, а све већи обим посла један од значајних разлога трагања за бољим. И док ликовни уметници својеврсну пасивност оправдавају недостатком атељеа Слободан Маринковић их је променио чак једанаест, од првог у власништву у Улици цара Душана и два у Београду до простора предузећа Западна Морава у Сијаћем Пољу и више објеката Угоститељско туристичког предузећа Србија добијених у компензацији за пројекат ентериејра Баште Ибар. Била је то прилика за потврду да је Маринковић јединствен и по томе што је три кафане претворио у атељеа. Посебно атрактивним показао се простор некадашњег ресторана Зеленгора у Доситејевој улици са галеријским простором по угледу на бројне такве у Европи. Рад у њима је на најбољи начин оповргао широко уврежено мишљење да аутор ради сам због страха да би неко могао да му украде занат. Маринкоовић се сврстава међу ретке кроз чији је атеље прошао велики број људи задовољних што су се у заједничком раду осећали пријатно, још више што су у том периоду савладали вештине које су им омогућиле да индивидуалним радом обезбеде егзистенцију. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

пастиспасила банду почетника суперхероја. Анимирана породична авантура у 2Д формату траје четириминута краће од сат и по,а Рикард Кјусо је режирао према сценарију који је написао Метју Џејмс Кимонт. Главне улоге тумаче Дебора Меилмен, Ед Оксенбулд и Френк Вудли, а филм се приказује до 25. јануара у пројекцијама које почињу у 17,30.

На репертоарау Биоскопа “Кварт”

је заснован на причи о огромној амбицији и нечувеним ексцесима, а прати успоне и падове више ликова током ере необуздане декаденције и изопачености која је владала у почецима Холивуда. Историјску драму са елементима комедије у 2Д формату, и трајању за минут краће од три сата,Демиен Чазел је режирао према сопстевном сценарију. Водеће улоге тумаче Бред Пит, Марго Роби, Диего Калва и ансамбл који чине Џин Смарт, Ли Јун Ли, Јован Адепо. Филм се

до оконча-

Слаткепреврнутекорпице, рецепткојијеобјављенупоклондодаткуна8 страна„Блиц жена“. Поредовихкорпица, урадиласамјош14. мрснихи поснихколачазапрославу15. годинапостојањаМињинеКухињице.

Потребноза: Корпице: 120 гмаслаца 50 гшећераупраху 1 јаје 250 гбрашна, мекоТ400 Ијоштреба: 100 гбелечоколаде 2 кашикеуља 20-30 гсецканихпистаћа спекулоскрем 100 гшлагкремаукусаслаткапавлака 200 млчоколадногмлека малине Измиксајтемаслацишећер,

падодајтежуманцепабрашномзамеситетесто. Ставите измеђудвапапиразапечење, развуцитена3-4 ммдебљине папребацитеуфрижидерна60 минута.

Секачемвадитекруговепа стављајтенапреврнутплеход мафина. Днокорпицаизбоцкајтевиљушком. Пеците10 минута на200 °Цилидокблагонепорумене. Скинитесакалупаи оставитедасеохладепрефиловања.

Белучоколадуиуљеотопите. Умочитеивицекорпицаучоколадуаондаихпоспите исецканимпистаћима. Оставите дасечоколадастегне, панадно распоредитепокашичицуспекулоскрема.

Усудсипајтешлагкремичоколадномлеко. Миксеромумутите. Сипајтеудресиркесуи напунитекорпице. Наврхставитемалину.

Из Мињине кухињице

К

рај календарске године је време кад се сумирају резултати у скоро свим областима друштвеног живота, па и у спорту што је разлог да Управни одбор Спортског савеза Краљева половином новембра прошле године распише конкурс за избор најуспешнијих спортиста, екипа и тренера за 2022.Спортским клубовима је препуштено да у периоду од 18. новембра до 20. децембра анализирају учинак својих чланова и предложе најбоље у категоријама пионира, кадета, јуниора и сениора у мушкој и женској конкуренцији. Конкурсом су обухваћени тренери, спортски радници и екипе,а изузетан допринос за афирмацију краљевачког спорта повод за доделу посебних признања. Најуспешнијим у категорији пионира рођених 2008. и млађих проглашен је кајакаш Кајак клуба „Ибар“ Давид Жели за кога је оцењено да је, захваљујући позитивној енергији и великом залагању тренера, у кратком периоду остварио велике успехе. О томе сведоче прва места на Првенству Србије за 2002. годину у дисциплинама К1 слалом, 3хК1 слалом и 3хК1 спринт и вицешампионска титула у К1 спринт. Рукометашица Женског рукометног клуба „Металац“Лена Андрић је про-

глашена најбољом у категорији пионирки. Разлог се огледа у потврди да је као капитен генерације девојчица рођених 2008. и млађих понела титулу првака државе за овај узраст и проглашена за најталентованију и најкориснију играчицу 2021. године. Лена је са припадницима за годину дана старије генерације освојила титулу првака државе за прошлу годину,а иако нема ни пуних петнаест година једна је од главних играчица и покретач клуба у сениорској конкуренцији у оквиру Прве рукометне лиге Србије. Најуспешнији кадет за 2022. годину је ученик прве године Електро-саобраћајне техничке школе „Никола Тесла“ Вук Базић који се кајаком заразио као деветогодишњак на Веселом спусту кад се јавила прва жеља да вози. Сениорску норму је током претходне године остварио као јуниорски репрезентативац Србије у слалому и спусту,а у најзначајније успехе који су допринели додели признања убрајају се прва места на првенству Србије удисциплинама К1 слалом, К1 спринт, Ц1 спринт, 3хК1 и многи други. У истој старосној категорији у женској конкуренцији издвојила се Ања Богдановић која је кајаком почела да се бави пре скоро седам година, а највеће

успехе остварила 2020. кад је постала првакиња државе у три дисциплине што је допринело да буде проглашена за најуспешнију пионирку Краљева. Током протекле године остварила је прва места на Првенству Србије у дисциплинама К1 слалом и К1 спуст-спринт,а друго у дисциплини К1 спуст-класик. Након што се опробао у гимнастици, кошарци, фудбалу и кајаку Урош Чингелић је закључио како је за њега кикбокс прави спорт. Највеће интересовање од тада показао је за такмичења у овом и олимпијском боксу,а стручњаци потврђују да је као такмичар остварио историјске резултате. У оне који су га номиновали за најуспешнијег међу јуниорима убрајају се прво место на Првенству Србије у категорији до шездесет седам килограма, прво место на Омладинској златној рукавици, треће на Војвођанској златној рукавици и учешћа на Европском и Светском првенству. Јована Пантовић је најуспешнија јуниорка Краљева за 2022. чему је допринео податак да је један од најбољих шутера и левих бекова у Првој рукометној лиги Србије и чланица кадетске репрезентације која је освојила сребрну медаљу на Европском првенству у Грузији претходне године. Јована је наје-

фикаснија играчица Прве рукометне лиге Србије захваљујући којој ЖРК Металац заузима високо треће место на табели са великим изгледима да се на крају првенства пласира у Супер лигу. Играч и капитен Кошаркашког клуба Слога Стефан Матовић је по оцени Спортског савеза Краљева најсупешнији сениор за 2022. годину. У образложењу одлуке о додели признања наводи се да је прве кошаркашке кораке направио играјући за најмлађе селекције овог клуба да ви богату спортску каријеру наставио у екипама Меге, београдског Радничког, Славије из Кошица и Интера из Братиславе. Последње три сезоне брани боје Слоге,а залагањем на свакој утакмици пружа пример као једна од најзаслужнијих за успехе клуба током прошле године. Најуспешнија сениорка је Драгана Гобељић која је спортску каријеру почела у Такову из Горњег Милановца,а наставила у новосадској Војводини и зрењанинском Пролетеру. Пре одласка у румунски Тарта Муреш играла је у Србобрану, а пре повратка у земљу и крагујевачки Раднички провела извесно време у руском Ростову. Интернационалну каријеру наставила је у Грчкој, Бугарској, Чешкој и Немачкој након чега долази у ЖКК Краљево где су њена

игра, залагање и резултати у значајној мери допринели успесима клуба и звању најбоље сениорке града Краљева за 2020. годину. О свестраности сведочи учешће у репрезентацији Србије у баскету три на три,а о успесима Куп Србије за 2021. са садашњим клубом и по две сребрне и бронзане медаље са националним тимом у млађим категоријама. Као клуб богате традиције који седамдесет три године представља град у земљи и иностранству,Кошаркашки клуб Слога је оцењен науспешнијом екипом у прошлој години. Клуб је остварио велики успех и након тридесет првенствених утакмица завршио сезону на другом месту првенствене табеле што је обезбедило учешће у четвртфиналу Супер лиге и такмичењу у оквиру АБА2 лиге са четрнаест тимова из Србије, Словеније, Хрватске, Македоније и Босне и Херцеговине. Успехе бележи и кадетске селекција овог клуба која је успела да се пласира на завршни турнир првенства Србије. Тренер кошаркаша Слоге Марко Димитријевић оцењен је најуспешнијим предводником једне спортске екипе током протекле године. Димитријевић је током дугогодишње играчке каријере са екипом Слоге забележио низ значај-

них успеха међу којима се издваја повратак екипе у Кошаркашку лигу Србије. Тренерско искуство стицао је у екипама Младости, Новог Пазара, Здравља и Колубаре и као помоћни тренер у Либану. Већ у првој сезони по повратку у матични клуб радом и организаторским способностима успео је да направи велико изненађење каквим се сматра друго место на првенственој табели и пласман у АБА2 лигу што га, по оцени кошаркашких стручњака, чини једним од најперспективнијих младих тренера у Србији.

Члан АМСК КВ Рејсинг тима Бранислав Пауновић понео је звање најуспешнијег спортског радника за 2022. годину. У образложењу номинације посебно се истиче да је,уз мукотрпан рад и залагање,успео да доведе клуб до врха националног шампионата у коме се надмеће више од педесет екипа. Пауновић је организатор два велика такмичења на аутодтрому Берановац, а са својом екипом је другу годину заредом вицешампион у Шампионату Србије и Централноевропској зони на кружним ауто тркама. Захвалнице Спортског савеза Краљева заслужили су Ђорђе Савић, Веселин Булатовић, Небојша Јовановић, Ђорђе Спасојевић, Љубиша Вујовић,

Никола Девић, Мирјана Крчевинац и Драгослав Петровић, а посебна признања за допринос и афирмацију краљевачког спорта Драган Бајић, Слободан Маринковић, Александар Думић, Драган Стефановић, Милош Терзић и Топлица Петковић. Листу награђен затврају носиоци специјалних признања Давор Штефанек, Ненад Крстић, Ненад Ковачевић, Владимир Петковић, Спортски ауто и картинг савез Србијеи Министарство омладине и спорта. Уручењу пригодних признања присуствовали су представници локалне самоуправе, народни посланици,председник Спортског савеза Србије,бивши и садашњи шампиони

низација има важну улогу у формирању здравог друштва које је спремно да одговори на изазове садашњице и бори се за бољу и лепшу будућност. А да значајне спортске резултат нијемогуће остварити без довољно улагања најбоље сведочи податак да је буџет за спорт града Краљева од седамдесет милиона динара 2016. нарастао на сто

колективног спорта у Краљево. Да се ствари мењају потврђују кошаркашице које су у марту 2020. године завршиле лигашки део такмичења на првом месту елитног такмичења, потом одбојкаши Рибнице који су поновили успех после пуне четрдесет три године.

никада није успео да се избори за учешће у највишем рангу такмичења,јесењи део последње сезоне такмичења подгрева наду да би у плеј-офу могао да се домогне највишег ранга. О успесима других клубова,који су значајније бољи него слични у другим градовима, најбоље сведочеатлетичари,аутомобилисти, кајакаши,кик боксери,боксери и други који бележе врхунске резултате. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

22. јануар

565 —Цар Јустинијан I је свргнуо цариградског патријарха Евтихија, пошто је патријарх одбио царево наређење да усвоји принципе монофизитске секте афтартодокета.

1517 —Војска турског султана Селима и потукла, у бици код Рајданије, близу Каира, мемелучке снаге и седам дана потом ушла у Каиро, прикључивши Египат Отоманском царству.

1771 —Шпанија уступила Фолкландска Острва Великој Британији. 1808 —Португалски краљ Жоао VI побегао пред Наполеоновим трупама, с краљевском породицом у Бразил и преместио двор из Лисабона у Рио де Жанеиро. 1840 —Први британски досељеници стигли на Нови Зеланд. 1863 —У делу Пољске који је на основу одлуке Бечког конгреса 1814. и 1815. прикључен Русији избио устанак под вођством „странке црвених“ Јарослава Домбровског. Устанак угушен после неколико месеци, а Пољска 1864. претворена у руску губернију. 1905 —Мирни демонстранти, предвођени оцем Гапоном, су масакрирани испред Зимског дворца у Санкт Петербургу.

1924 —Ремзи Макдоналд је ступио на дужност као први британски премијер из редова Лабуристичке партије.

1941 —Аустралијске и британске снаге су заузеле Тобрук од Италијана после 11 дана опсаде.

1944 —Савезници су започели операцију Шингл, амфибијско искрцавање против сила Осовине у области Анција и Нетуна у Италији.

1973 —У удесу јорданског „боинга 707“ с муслиманским ходочасницима

на повратку из Меке, који се у пламену срушио на аеродрому у нигеријском граду Кано, погинуло 176 особа. 1980 —Совјетски дисидент, физичар Андреј Сахаров, добитник Нобелове награде за мир 1975, ухапшен, одузете му почасти и протеран из Москве у Горки.

1984 —Епл је представио макинтош, први успешан лични рачунар који је користио графички кориснички интерфејс, током Супербоула XVIII. 1990 —Прекинут 14. конгрес СКЈ након одласка словеначких и хрватских делегата.

1993 —После годину дана релативног мира, поново се распламсао рат у Хрватској, када су хрватске снаге напале крајишке Србе у зонама под заштитом Уједињених нација. Председник Републике Српске Крајине Горан Хаџић прогласио ратно стање и затражио помоћ Југославије, а у Србији почела присилна мобилизација српских избеглица из Хрватске. Паравојне формације Жељка Ражнатовића Аркана и Драгана Васиљковића из Србије стигле на хрватско ратиште. 1995 —У самоубилачкој бомбашкој акцији палестинског терористе у Израелу погинуло 19 и повређено око 60 људи, међу којима је био већи број израелских војника који су на аутобуској станици чекали превоз. 1998 —Амерички војници из састава СФОР у Бијељини ухапсили Горана Јелисића оптуженог за ратне злочине

подручју Брчког 1992. 2001 —Југославија добила статус специјалног госта у Савету Европе, као знак подршке демократским променама у земљи по одласку са власти Слободана Милошевића, у октобру 2000. 2002 — Босна и Херцеговина постала пуноправан члан Парламентарне

скупштине Савета Европе. На дводневној међународној донаторској конференцији за обнову Авганистана, у Токију, обећана помоћ од 4,5 милијарди долара. 2006 —Поларна зима у Москви однела је још 5 живота - број умрлих од последица смрзавања се попео на 130. 2021 —Командант трећег корпуса Армије БиХ Сакиб Махмуљин осуђен је на казну од 10 година затвора за злочине над заробљеним српским цивилима и војницима на подручју Завидовића и Возуће 1995. године.

22. јануар

393 —Римски цар Теодосије I је прогласио свог деветогодишњег сина Хонорија за савладар. 1368 —Џу Јуен-џанг је ступио на кинески престо, започевши династију Минг која ће владати Кином три века. 1556 —У најсмртоноснијем земљотресу у историји који је погодио кинеску покрајину Шанси, погинуло је око 830.000 особа.

1579 —Северне низоземске покрајине Холандија, Зеланд, Утрехт, Хелдерланд, Фризија, Гронинген и Оверејсел прогласиле су Утрехтску унију ради супротстављања шпанској власти.

1570 —Џејмс Хамилтон је убио Џејмса Стјуарта, у првом забележен атентата извршеним ватреним оружјем.

1719 —Уједињењем Вадуца и Шеленберга створена кнежевина Лихтенштајн.

1789 —Бискуп Џон Керол је купио

земљиште на којем ће бити основан будући Универзитет Џорџтаун, најстарији католички универзитет у Сједињеним Државама.

1793 —Русија и Пруска споразумеле се о другој подели Пољске. 1878 —Током руско-турског рата Велика Британија, на захтев султана Абдул Хамида II, послала своју флоту у Истанбул.

1920 —Холандија одбила да савезницима изручи бившег немачког цара Вилхелма II, који је по абдикацији у новембру 1918. емигрирао у Холандију. Његово изручење тражено због злочина у Првом светском рату. 1943 —Британска Осма армија под командом генерала Бернарда Монтгомерија заузела, у Другом светском рату, Триполи у Либији. 1945 —Немачки велики адмирал Карл Дениц је наредио почетак операције Ханибал, која је постала један од највећих евакуација морем у историји, са више од милион људи пребачених током 15 недеља.

1945 —Совјетске трупе у Другом светском рату, напредујући ка Берлину, избиле на реку Одру у Пољској. 1950 —Израелски парламент (Кнесет) донео резолуцију којом Јерусалим постаје главни град Израела. 1960 —Батискаф Трст је заронио на рекордну дубину од 10.916 m у области Чаленџер дип Маријанског рова. 1968 —Морнарица Северне Кореје у територијалним водама заробила амерички шпијунски брод УСС Пуебло. 1997 —Медлин Олбрајт је положио заклетву као први женски државни секретар САД, чиме је постала највише рангирана жена у историји америчке владе. 1997 —Београдски студенти ватрометом, пиштаљкама и трубама обележили 100. сат непрекидног стајања пред полицијским кордоном у Коларчевој улици, у центру Београда. Полиција 24. децембра почела да спречава студентске и грађанске антирежимске демонстрације које су почеле 20. новембра због фалсификовања резултата локалних избора у Србији. 2000 —Више од милион демонстраната прошло кроз центар Мадри-

да протестујући због ескалације насиља баскијске сепаратистичке групе ЕТА, у чијим је насилничким акцијама током 32 године убијено око 800 људи. 2002 —У пакистанском главном граду Карачију киднапован, а касније и убијен, дописник америчког „Вол стрит журнала“ Данијел Перл, који је истраживао исламске милитантне групе у тој земљи. 2003 —Пионир 10 је послао последњу поруку ка Земљи. 2006 —У железничкој несрећи у Црној Гори, 46 лица је погинуло и 130 повређено када је локални путнички воз који је саобраћао између Бијелог Поља и Подгорице исклизнуо из шина у месту Биоче. Тешка несрећа код станице Биоче (10 km северно од Подгорице) узрокована је кваром електромоторне гарнитуре. 2010 —У Саборној цркви у Београду устоличен 45. поглавар Српске православне цркве патријарх Иринеј.

24. јануар

41 —У завери Сената, војске и преторијанаца, припадници преторијанске гарде убили су римског цара Калигулу.

1458 —Четрнаестогодишњи Матија Корвин је акламацијом изабран за краља Угарске, захваљујући утицају свог стрица Михаља Силађија.

1742 —Карло Алберт Баварски изабран за цара Светог римског царства и краља Немачке, поставши тако Карло VII.

1848 —Џејмс В. Маршал је пронашао злато у Сатерс Милу у Коломи, што је довело до калифорнијске златне грознице.

1838 —Семјуел Морзе је демонстрирао телеграф на коме је променио телеграфску шифру, од телеграфског речника са нумеричким кодом, у код

свако слово. 1915 —Британски ратни бродови су у бици код Догер Бенка у Првом светском рату у Северном мору потопили немачку крстарицу „Блихер“ на којој је погинуло 870 људи. 1924 —Некадашња престоница царске Русије, Петроград, добила је

1927 —Амерички војници су напали Никарагву по наређењу председника Калвина Кулиџа, интервенишући у Никарагванском грађанском рату. 1927 —Приказан први филм Алфреда Хичкока „Врт задовољства“ (The Pleasure Garden), у Енглеској. 1937 —Краљевина Југославија и Краљевина Бугарска потписале су пакт о вечном пријатељству.

1943 —Френклин Рузвелт и Винстон Черчил су окончали конференцију у Казабланки.

1946 —На основу резолуције Генералне скупштине УН, коју су иницирале САД, Уједињено Краљевство и Канада, основана је Комисија за атомску енергију.

1972 —Јапански војник Шјоићи Јокои откривен је на пацифичком острву Гвам, где се 28 година скривао у џунгли, убеђен да Други светски рат још траје.

1978 —Совјетски сателит Космос 954, са нуклеарним реактором у себи, је изгорео у атмосфери, раширивши радиоактивни отпад над канадским Саверозападним територијама.

1983 —У Италији су ухапшена 32 члана терористичке организације „Црвене бригаде“ под сумњом да су извршиоци криминалних дела, укључујући и убиство бившег италијанског премијера Алда Мора.

1984 —У продају је стављен Епл Макинтош, први рачунар широке потрошње који је имао графичко сучеље и рачунарског миша, уместо тада стандардног текстуалног сучеља. 1986 —Армија националног отпора бившег министра

Аврамовић је

нови динар са односом 1:1 према марки са циљем да се заустави хиперинфлација у СРЈ. 1998 —У експлозији која је изазвала пожар у окну рудника угља Вангђиајинг у кинеској провинцији Љаонинг погинуло је 77 људи. 1999 —Јордански краљ Хусеин потписао је декрет којим је старијег сина Абдулаха одредио за наследника на престолу.

2000 —У Хрватској су одржани први председнички избори после смрти Фрање Туђмана у децембру 1999. Победом над Драженом Будишом у другом изборном кругу 7. фебруара, председник Хрватске постао је Стјепан Месић.

2002 —У Бејруту је убијен бивши либански министар Ели Хобеика, који се сматра једним од одговорних за масакре у палестинским избегличким логорима Сабра и Шатила 1982.

2001 —За директора британске берзе, старе 200 година, први пут је именована жена, бивша банкарка Клара Фурс.

2003 —Влада Републике Српске позвала је све осумњичене за ратне злочине, укључујући и бившег председника РС Радована Караџића, да се добровољно предају Хашком трибуналу. 2006 —На парламентарним изборима у Канади победила Конзервативна партија (на челу са Стивеном Харпером)

Пољске

руског цара Николаја I с пољског престола. Велики део Варшавског војводства, под називом Пољско краљевство прикључен је 1815. Русији, а руски цар постао је и краљ Пољске. Руси су у септембру угушили пољски устанак, укинут је устав и распуштен Сејм. 1874 —Сима Лозанић је постао редовни професор на катедри за хемију и хемијску технологију на Великој школи у Србији. 1899 —У Пожаревачком затвору је умро српски револуционар и публициста Васа Пелагић, један од првих поборника идеје социјализма у Србији и на Балкану. Био је плодан и популаран писац, а радови објављени за његовог живота штампани су у 250.000 примерака. 1904 —У Београду је почео да излази дневни лист Политика. 1916 —Црногорска војска је капитулирала у Првом светском рату, што је де факто био крај постојања Краљеви-

не Црне Горе.

1924 —У француском граду Шамони отворене су прве зимске Олимпијске игре.

1942 —Тајланд је у Другом светском рату објавио рат Великој Британији и САД.

1961 —Председник САД Џон Кенеди одржао је у Стејт департменту у Вашингтону прву конференцију за новинаре коју је телевизија преносила уживо. Кенеди је одговорио на 31 питање.

1971 —Генерал Иди Амин је војним ударом оборио с власти председника Уганде Милтона Оботеа и потом се прогласио за председника. 1983 —Кинеске власти су преиначиле у доживотну робију смртну казну изречену истог дана 1981. Мао Цедунговој удовици Дјанг Ћин. 1987 —Избио је пожар у фабрици прехрамбеног комбината Агрокомерц, што је био повод за почетак афере Агрокомерц. 1991 —Скупштина (Собрање) Македоније је усвојила декларацију о независности и платформу за преговоре

о будућности Југославије.

1996 —Парламентарна скупштина Савета Европе примила је Русију у чланство те организације и поред оштрих критика због руског војног ангажовања у Чеченији.

1999 —У серији земљотреса у Колумбији, који је погодио регију узгајивача кафе, погинуло је око 2.000 људи, а стотине хиљада остало је без домова.

2000 —Припадници Сфора ухапсили су у Вишеграду Митра Васиљевића оптуженог за ратне злочине почињене током рата у Босни и Херцеговини (1992—95). 2001. ДОС формирао Владу Србије, прву после десетогодишње власти СПС-а. Израелски и палестински преговарачи су саопштили да су постигли известан успех у преговорима око граница будуће палестинске државе. 2006 —Одржани избори за Палестинско законодавно веће. 2007 —Светиславу Басари додељена 52. НИН-ова награда за роман „Успон и пад Паркинсонове болести“. 2011 —Почео је први талас Египатске револуције, која је на крају довела до уклањања Хоснија Мубарака после скоро 30 година власти. 26. јануар 1500 —Шпански морепловац Висенте Јањез

добила средњу Далмацију, Боку которску до Рисна и Мореју. 1788 —је формирана колонија Нови Јужни Велс. 1885 —Судански устаници Мухамеда Ахмеда Абдуле заузели Картум и погубили енглеског генерала Чарлса Гордона. Британци поново преузели власт 1898. године, а Судан остао под британском влашћу до 1. јануара 1956. 1905 —Код Преторије у Јужној Африци пронађен највећи дијамант на свету, „Калинан“. У сировом стању тежио 622 грама и имао 3.106 карата. 1930 —Махатма Ганди, лидер покрета за независност Индије, почео марш кроз Индију због пореза на со. „Марш соли“ требало да охрабри Индијце да самостално производе со као симбол независности.

1934 —Потписан десетогодишњи немачко-пољски пакт о ненападању, који је Хитлер прекршио нападом на Пољску 1. септембра 1939. 1935 —Изашао први број београдског недељника „Недељне информативне новине“.

1942 —Прве трупе САД у Другом светском рату стигле у Европу, у Северну Ирску, а у борбе на европском ратишту укључиле се 1943. нападом на Италију.

1947 —У авионској несрећи у Данској погинуо шведски престолонаследник Густав VI Адолф. Без оца остало петоро деце, међу којима садашњи краљ Шведске Карл XVI Густаф.

1950 —Индија формално проглашена републиком у оквиру Британског комонвелта. 1965 —Хинду постао званичан језик Индије, што је изазвало немире на југу земље, где становништво говори другим језицима, па је Влада Индије у фебруару 1965. одлучила да у званичној употреби остане и енглески. 1972 —Изнад Чехословачке, после експлозије подметнуте бомбе, пао авион ЈАТ „DC-9“ на линији Копенхаген-Београд. Погинуло 26 путника и чланова посаде, преживела једино стјуардеса Весна Вуловић. 1993 —Књижевник Вацлав Хавел изабран за председника нове Чешке Републике, после распада Чехословач-

ке федерације. 1994 —Румунија као прва земља из бившег Варшавског пакта потписала документ НАТО „Партнерство за мир“. 1996 —Сенат САД одобрио споразум „Старт 2“ о смањењу броја америчких и руских стратешких нуклеарних ракета. 2000 —Хашки трибунал донео коначну пресуду босанском Србину Душку Тадићу у поступку који је трајао скоро четири године. Први човек ком је суђено за злочине почињене током рата у Босни, од 1992. до 1995, осуђен на 20 година затвора. 2001 —У земљотресу јачине 7,7 степени Рихтерове скале у западној Индији погинуло око 18.000 људи. 2006 —Пронађена најмања планета, ОГЛЕ-2005-БЛГ-390Лб, слична Земљи ван Сунчевог система

27.

јануар

447 —Земљотрес је уништио велики део Цариградских зидина. 661 —Алијином смрћу окончан је Рашидунски халифат. 1785 —Основан је Универзитет Џорџије, први државни универзитет у САД. 1822 —На скупштини у Епидауру грчки устаници прогласили независност Грчке, коју је Турска признала 1829. 1825 —Амерички конгрес је одобрио стварање Индијанске територије (у данашњој Оклахоми), отворивши пут пресељавању Индијанаца у источном делу САД кроз Пут суза. 1865 —Шпанија признала независност Перуа. 1919 —У Марибору је убијено је 13 а рањено 60 ненаоружаних грађана немачке националности у догађају познатом као Мариборска крвава недеља.

1924 —Влада Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца потписала у Риму пакт о пријатељству и сарадњи са Италијом и споразум којим је Ријека пре-

дата Италији. 1926 —Енглески проналазач Џон Логи Берд у Лондону први пут јавно демонстрирао телевизију. 1942 —Извршен је Игмански марш Прве пролетерске бригаде за време Друге непријатељске офанзиве. 1943 —Америчко ратно ваздухопловство је извршило, у Другом светском рату, први напад на Немачку целодневним бомбардовањем ратне луке Вилхелмсхафен.

1945 —Совјетске јединице су ослободиле Аушвиц. 1964 —Француска је успоставила дипломатске односе са Народном Републиком Кином. 1967 —Током проба за лет на Месец у бази Кејп Каневерал три америчка астронаута (Гас Грисом, Едвард Вајт и Роџер Чафи) погинула у капсули свемирског брода „Аполо 1“ у ком је избио пожар. 1967 —Представници 60 земаља потписали споразум о забрани употребе оружја за масовно уништавање у свемиру. 1973 —Потписивањем Париског мировног уговора ступило је примирје у Вијетнамском рату и окончано војно ангажовање САД у тој земљи. Главни преговарачи, државни секретар САД Хенри Кисинџер и северновијетнамски министар Ле Дук То, добили исте године Нобелову награду за мир. 1980 —Уз помоћ званичника канадске владе, шесторо америчких дипломата који су избегли затварање у иранској талачкој кризи је побегло у Цирих. 1981 —Најмање 500 људи погинуло на индонежанском фериботу „Тампомас II“ који је после пожара потонуо у Јаванском мору. 1991 —Америчка авијација у Заливском рату почела масовно бомбардовање другог по величини ирачког града Басре.

1991 —Посланици Собрања изабрали Киру Глигорова за председника Македоније.

1993 —У Њу Делхију полиција упо-

требила сузавац да растера побуњене Хиндусе који су напали џамију и муслимане који су напали хиндуски храм и том приликом спалили на десетине радњи.

1996 —У Нигеру војним ударом оборен први демократски изабран председник Махамане Осман.

1997 —Уочи Светосавске литије, у којој је те године учествовало више од 100.000 људи, повукао се полицијски кордон у Коларчевој улици у центру Београда. Полиција и демонстранти стајали непрекидно седам дана једни спрам других током протеста због фалсификовања локалних избора у Србији у новембру 1996. Демонстранти бучно прославили завршетак акције „кордоном на кордон“ и кренули у протестну шетњу улицама Београда. 1998 —Европска унија и НАТО из-

разили забринутост због заоштравања ситуације на Косову, где су учестали сукоби наоружаних Албанаца и српских снага безбедности.

1999 —Београдска канцеларија Комесаријата Уједињених нација за избеглице саопштила да у 98 села у централном и западном Косову више нема српског становништва. 2002 —У серији експлозија у војном складишту у Лагосу и пожару изазваном експлозијама погинуло више од 1.000 људи. 2006 —Сурчински аеродром у Београду је преименован у Аеродром Николе Тесле.

28. јануар

98 —Трајан наслеђује свог усвојеног оца Нерву као римски император,

под његовом владавином Римско царство ће достићи највеће границе. 1077 —Укинута је екскомуникација Хајнриха IV након његовог покајничког пута у Каносу.

1393 —Француски краљ Шарл VI Луди је замало избегао смрт када је током једног бала костиме неколико играча захватила ватра.

1573 —Почела велика хрватскословеначка сељачка буна под вођством Матије Гупца. Побуна у крви угушена 9. фебруара, а њен вођа заробљен и после неколико дана умро од последица мучења.

1573 —Потписане су одредбе Варшавске конфедерације, којим је дозвољена слобода вероисповести у Пољској.

1689 —Енглески парламент објавио абдикацију краља Џејмса II, који је био присиљен на напусти престо због покушаја да врати католицизам у Енглеску.

1724 —Петар Велики је основао Руску академију науке и уметности у Санкт Петербургу. Била је знана као Санкт Петерзбуршка академија науке до 1917.

1813 —Гордост и предрасуда је први пут објављена у Уједињеном Краљевству.

1820 —Руска експедиција предвођена Фабијаном Готлибом фон Белингсхаузеном и Михаилом Лазаревом открива Антарктик, приближивши се антарктичкој обали.

1846 —На балу у Бечу први пут изведен „Српски квадрил“, дело које је Јохан Штраус млађи компоновао по налогу кнеза Милоша Обреновића. 1871 —Француска „Влада народне одбране“, која је формирана у Паризу по свргавању Наполеона III и проглашења републике, прихватила капитулацију у рату с Пруском, у ком је француска војска тешко поражена. 1878 —У Њу Хејвену у САД пуштена у рад прва телефонска централа, две године пошто је Александер Грејем Бел патентирао телефон. 1909 —Америчке трупе су напусти-

ле Кубу са изузетком базе Гвантанамо где су се налазили од краја Шпанскоамеричког рата.

1915 —Одлуком америчког Конгреса створена је Обалска стража САД као један од огранака Оружаних снага САД.

1932 —Јапанске снаге нападају Шангај.

1935 —Исланд постао прва земља у којој је легализован побачај.

1958 —Компанија Лего је патентирала дизајн својих коцки, које су компатибилне и са данашњим издањима.

1965 —Тренутну верзију заставе Канаде је усвојио канадски парламент.

1985 —Супергрупа САД за Африку снима хит сингл We Are the World да би сакупила новац за помоћ гладнима у Етиопији.

1986 —У експлозији америчког васионског шатла „Чаленџер“, 72 секунде после лансирања из Кејп Каневерала, погинуло свих седам астронаута. 1994 —Три италијанска новинара убијена у Мостару, у Зеници убијен један Британац, два тешко рањена. Британци били службеници агенције за достављање хуманитарне помоћи у Босни.

1995 —У најкрвавијем сукобу од почетка насиља исламских екстремиста у Египту погинуло 14 екстремиста, два полицајца и два пролазника која су се нашла у унакрсној ватри.

1997 —У Алжиру на препуној пијаци у близини главног града у експлозији бомбе погинуло 15, рањено најмање 30 људи.

1998 —У Индији на смрт осуђено свих 26 оптужених за учешће у завери и убиству бившег премијера Раџива Гандија.

2002 —У Београду одржана прва седница Међудржавне комисије за утврђивање граница и припрему уговора о државној граници између Југославије и Хрватске.

2006 —Урушавање крова у Катовицама 2006., број мртвих је 67, а рањених преко 170.