Kraljevski MagazIN

У овом броју Темељ српске духовности

Нит која повезује сва покољења

Духовник, државник и учитељ

Шеснаест милиона за сигурност

Рак који се може спречити

Жички благовесник

Награде које обавезују Време сарадње и тимског рада На репертоару Биоскопа “Кварт”

Наличја српског лица

Из Мињине кухињице

Арт баскет - ЖКК Краљево

Слога - Борац

Времеплов

Светосавска академија у Народној

ТЕМЕЉ СРПСКЕ

- Свти Сава је светитељ и просветитељ, државник и дипломата, помиритељ и истанчани књижевник, угаони камен на коме се заснива целокупна зграда српске духовности, нека врста и светога претка, хришћански светитељ и моћна митска фигура која своју заједницу

упућује одређеним путем

библиотеци “Стефан Првовенчани”

ДУХОВНОСТИ

ветосавска академија у просторијама Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ је централни догађај за упознавање са новим детаљима из живота Светог Саве на које је овом приликом указала др Љиљана Пешикан Љуштановић.

- Тешко је говорити о човеку који је у веку националних хероја јунака истовремено књижевник и историјски значајан човек,који је угаони камен на коме се заснива целокупна зграда српске духовности. Живот Растка Немањића, Светог Саве, његово дело и његови многоструки одјеци у српској култури и књижевности,представљају веома сложен феномен.

Он је светитељ и просветитељ у средњовековном смислу речи, онај ко

пре свега шири светло дело. Он је државник и дипломата, помиритељ, он је истанчани књижевник. Његова биогра-

фија Симеона Немање дан данас улази

у антологије поезије и прозе српске. Он

је био и моћна митска фигура. Народ га

је запамтио као вучјег пастира, као на-

следника бога доњег света који чува

душе. Он чува и богатство, чува стоку.

Он је,кажу,нека врста пастирског бога

у народном предању. Он је запамћен и

као демиор који директно учествује у

времену прастварања,каже једно предање записано негде у другој полови-

ни двадесетог века. Кад је бог стварао

свет онда је Свети Сава земљом ходио.

Њему се приписују моћи које се

приписују божанском творачком делу.

Он је створио мачке. Он је створио псе.

Он је од ђавола одузео козу и придружио је божјим творењима. Он отвара воду. Он управља временским ритмом.

По веровању данас,Свети Сава забија

ражарени ражањ у земљу и зато почиње пролеће,зато неће зима потрајати бескрајно. Он је неко коблагосиља и куне.

У усменом предању савременом човеку изазива одсуство послушности, непокорност божјој вољи,незахвалност. Он ће проклети чобанче које једе лежећи и не поздравља путника намерника речима „Што чини ово пашче“. Тако ће настати пастирски пси. Он

ће проклети незахвалну ткаљу која,кадаје питају ко је научио да провлачи

чунак,да поврати чунак а да не сече нит,каже сама сам се научила. А благословети орача,који кад га питају ко га је научио да направи обратину,каже научио меједан слепи човек. Он је научио народ свему ономе чему у историји културе своје народе уче културни хероји. То су они који преводе своју заједницу из природе,из дивљине,у културу.

Научио јенарод да прави црепове, научио је народ даоре, да тка,дашије. Он је научио швељу да не треба шити од себе него ка себи,јер ће тако боље шав напредовати. Он је отворио воде. Он је научио народ како се прави сир и кисело млеко. Овде у околини Краљева записано је предање како сир овде ваља зато што га је Свети Сава благословио и рекао како сеправи,а тамо где то није случај тај сир не ваља и неће потрајати. Данас нама ово могу изгледати наивне приче. Појавио се у штампи низ бескрајно глупих написа о томе како је то бесмислена прича да је Свети Сава научио Србе да праве прозоре. То није бесмислено. То је симболичка,суштинска прича. Он је увео светло разума, светло вере и светло морала,у живот своје заједнице и то тако треба посматрати.

Сава је изузетно значајан за нашу средњовековну књижевност. Ако погледате милешевски зид видећете да Сава стоји испред своје старије браће. Он стоји поредоцаи то је хришћански редослед. Сава је,одлазећи на Свету Гору,зачео своју светородну династију и отворио као богоносац пут своме оцу. Он је, како то каже у једном шиту, постао отац свога оца и наш заједнички отац. Истовремено,у епским песмама Сава је патријархално најмлађи син, онај који поштује свога оца и који штити његово наслеђе. Код Вука, у његовој антологијској бечкој колекцији, у другој књизи постоје две песме. Обе су спевали слепи певачи, једна је Свети Саво испевала слепа Стефанија, друга опет Свети Саво коју је испевао Филип Вишњић и обе песме се базирају на истом питању. „Куд се ђеде цар Немање благо, седам кула гроша и дуката“. Иу Филиповој варијанти кажу „Ваља

да је расковао благо на наџаке и на буздоване, и добрима коњма на ратове“. Свети Саво који овде нема атрибут свети,већ је Саво син цара Немање,то је још увек оно колебљиво време кад они нису установљени као светитељи већ су пре свега родоначелници династије, одговара господи ришчанској „Није бабо расковао благо, на наџаке ни на буздоване,ни добријем коњма на ратове,већ је бабо похарчио благо, све градећи млоге задужбине: Код слепе Стефаније те задужбине су три, Хиландар као Немањина,Студеница као Анина,милешевска црква и Милешева као Савина. И све су то красне свете задужбине у којима се поје литургија овога и онога света. Њена песма поентиранаје стиховима „Просто да се Немањићу Саво, проста душа твојих родитеља, проста душа а честито тјело,што носили свијетло вам било, што радили све вам свето било“. И ту се зачиње светородна династија. Слепа жена,по свој прилици неписмена жена,оцртава једну фасцинантну линију уздизања. Опроштај од греха, чистота,светло и светост. С друге стране, Филип Вишњић прави знатно ширу и унеколико различиту варијанту. Он пева о много више задужбина. Поред немањићких задужбина он ће поменути све оне манастире и цркве до којих је долазио. Он опева многе задужбине. Зашто? Постоје претпоставке да је то учинио зато што је све до којих је,као слеп човек просећи и хранећи се тако, долазио сматрао немањићкима,али мислим даје одговор другачији. Филип Вишњић пева у време Првог српског устанка и,приписујући многе задужбине Немањићима, он оцртава простор царевине,он буди понос сиротиње раје, он описује нештошто је била велика царевина и света царевина. Филип говори онима који треба да се присете да су имали царство да би се од царства које их тлачи ослободили. И тај дух прожима целу његову песму. Он је свестан духовне суштине задужбинарства. Каже „Док је души места ухватио,седамкула блага похарчио“. Ухватити души место, али он у задужбине убраја и оне које су световне. Он говори о зидању по калу калдрма, о

Др Љиљана Пешикан Љуштановић

подизању мостова на рекама и о дељењу кљасту и слијепу. Филипсе осећао као баштиник Немање и Саве. Кроз речи Немање и Саве,Филип говори о устаничком времену,о томе шта је била духовна историјска династија Немањића. И Сава се у његовој песми јавља као моћни тумач тога.

Врло јеинтересантна још једна Филипова песма,а то је песма Свети саво и Хасан паша. Она је уметнички најуспелија међу онимпесмама које описују како светачко чудо Савиних моштију спасава земљу од оппштега турчења, како спасава Хиландар у песми Хилиндару од турчења и претварања пола у џамију,пола у пандурицу

кулу. И тако се очува веразахваљујући Савином светачком чуду,али оно што

је својеврсни парадокс јесте да Филип пева о Милешеви.

Словенко Тешић је изучавао помене Милешеве у деветнаестом веку и от-

крио да је време кад је могао Филип до ње долазити Милешева била скоро руинирана и раскривена,али врло активно светилиште. Не само српски живаљ, не смо православни живаљ. И муслиманске породице су долазиле и бивале у Милешеви. Из тог времена постоји једна песма како мајка муслиманка сина штити, опрема га за рат, каже „А на плећа тури амајлију од влашкога оног Светог Саве,не сјече је сабља од ришћана нити бије калена москорка“.

Филип је сигурно знао шта је било са црквом, шта је било са Савиним моштима. Он почиње песму прорицањем несреће. Самоуче ђаче сања како је пао горњи канат цркве земљи пао, потро иконе „То ће доћи Хасан-паша с војском, поробиће нашег намастира, поробиће, ватром попалиће, а мене ће стара погубити“. Међутим,то се у песми не дешава. Филип изврће причу.

Ово је ваљда једина песма у бечком издању Вуковом у којој се сан не испуњава. Хасан паша долази као охоли силник. Он подиже свилен чадор испред беле Миљешева цркве и зове игумана. „К мене боље, стари калуђеру, к мене боље и чадору моме, и понеси света каурина, каурина вашег светог Саву, когано си на сунцу сушио, док си моју рају изварао.

Хасан паша у овом супростављању мој-свој је опеван као неко ко мисли да је центар света. Све је његово,само је свевитељ туђ. Насупрот њему,игуман одлази у цркву и плаче, сузе рони а богом се моли. „Сузе лије, а Богу се моли, Моли Бога и светога Саву, да он с њиме пред пашу изиђе“. И ту почиње прича о светачком чуду,чудесна зато што памти нешто што иначе постоји у литератури средњовековној. „Голема се чудества створише, а из неба луча полећела, и кроз кубе цркви улећела,

она паде на светога Саву, под лучом се ћивот отворио, у ћивоту светац потрептио, игуману на руке се даде, као мајци у милости д’јете“. Насупрот охолости,насупрот самовољи,насупрот окрутности тиранина имате једну светлу и свету слику.

Паша тражи од свога доглавника

Дилавера да исече Светога Саву и онда се дешава други део чуда. „Дилаверу увати се рука, до руке се сабља отопила, студен вјетар од истока дуну, модар пламен светитељу Сави, модар пламен сукну му на уста, и попали по војсци чадоре, два се Турска помамила војска, помами се у гору побеже, помами се царев Дилавере, он с њима у гору побеже, паши узе и ноге и руке, и оба му ока испадоше“.

Једино код Филипа дешава се овај део чуда,да онај ко скрнави моштиостане без очију. Владан Недић је говорио како је то вероватно зато што је Филип

као велики певач рачунао некад када слеп риђокоси певач завапи „Ој бога ти црни калуђеру, моли твога светитеља Саву, нек ми врати моје очи чарне“. Песма се завршава својеврсним хепиендом. „Даде паша, што је обећао, ћивот Сави од сребра сакова, пови Саву у црвену свилу, ћивот покри зеленом кадифом, а у цркву кандил саковао, што ће служит оном светом Сави, златан кандил од седамн’ест ока, харач паша поче дават’цркви, три товара на сваку годину. Један товар воска бијелога, други товар тамјана, трећи товар бистрога зејтина, што ће служит’светитељу Сави“.

Филип можда због побожности, био је дубоко побожан, то знамо по другим песмама, можда због вереу мошти,а верујем пре због оптимистичког превратничког духа устанка искористио је оно што се десило по

Аристотеловском закону,што би рекао Вук правдајући се кнезу Милошу. Не пева као што је било него песма је склопљена слика како је измишљено и намештено. Он пева једну охтрабрујућу песму о устаницима,пева о томе да над њима заиста,над побуњеном рајом,заиста војују свеци и да ће помоћи да се у Србији земља преврне. Истовремено, ова песма показује и особеност,савременост Савине егзистенције у српској култури,историји и књижевности. И његово истрајавање од светог времена прастварања када је свет настајао и када људи нису знали хлеб да месе до нашега доба. Негде 2005. у Левчу записана су жива и нова предања о Светоме Сави,а Свети Сава се збиља показује као нека врста и светога претка,као хришћански светитељ и као моћна митска фигура која своју заједницу упућује одређеним путем.

Нека нам је срећан Савиндан.

Поруке Светосавске академије

НИТ КОЈА ПОВЕЗУЈЕ СВА ПО

ОКОЉЕЊА

сновне и средње школе са територије града Краљева у сарадњи

са Школском управом на дан

Светог Саве сваке године приређују

свечану академију као прилику за под-

сећање на све што је највећи српски

просветитељ и први архиепископ ура-

дио за државу, цркву и просвету са жељом да школе и убудуће, на путу

светосавља, постижу све боље резултате и стварају боље генерације.

Тако је било и ове године кад су се у сали Краљевачког позоришта окупили представници локалне самоуправе, Школске управе,народни посланици, представници школских установа,директори јавних установа и предузећа и

просветни радници а свечаност су увеличале њихове колеге из партнерских

школа и универзитета Словеније, Северне Македоније и Бугарске.

Као дар просветним радницима

Свечана академија коју су припреми-

ли наставници и ученици Основне

школе „Живан Маричић“ из Жиче била

је прилика за подсећање на потребу

сталног усавршавања, преноса знања

и адекватног односа према непролазним вредностима.

Уз благослов и поздрав епископа

жичког Јустина и честитке поводом

свесрпског празника о значају Светог Саве говорио је протојереј ставрофор

Љубинко Костић.

- Велика је част и одговорност стајати пред Светим Савом,говорити или писати о њему о коме се токомпотоњих осам векова толико говорило и писало.

Српски народ је један од ретких који за оснивача и утемељитеља своје државе има два светитеља оца и сина, Светог Симеона Мироточивог и Светог Саву. Најмлађи син родоначелника

светородне лозе Немањића Стефана Немање и госпође свесрпске земље

Ане дошао је као дар неба владарској

породици српском народу. Свети владика Николај је за њега рекао да је најлепше српско дете. Намењена му је била државна управа,алинико није ни слутио да Бог има друге намере са њим. Чежња и жудња за личним идеалима одвела је Растка у Свету Гору где

се замонашио под именом Сава и сте-

као богат монашки опит предајући се подвизима и проучавању дела светих отаца. У Светој Гори завидно,са својим оцем монахом Симеоном,подиже три нове цркве у Ватопегу, обнавља манастире а за српско монаштво подиже Манастир Хиландар. У Кареји Сава подиже испосницу,кућу тишине,и пише правиламонашког живота Карејски типик.

Са мироточивим моштима свога оца Симеона,Сава долази у Србију и на њима мири завађену браћу Стефана и Вукана. Као старешина Студенице, архимандрит Сава уређујеманастир и подиже болницу,прву у средњовековној Србији,поставља болничко правило, и монашко правило заманастир, унапређује економски и духовни живот. Непрестано је богослужио,тумачио Свето писмо, поучавао,паганске обичаје замењивао лепим и смисаоним хришћанским обичајима. Народ се хранио његовим речима као медом, записао је биограф. Са правом се говорило за њега „Појавио се велики светионик у српској земљи пуној таме, незнања и сметености“. Подигао је студеничку испосницу,а са братом Стефаном и Жичу која ће постати седиште будуће српске архиепископије и крунидбено место српских владара. Истовремено је писао и Житије светог Симеона.

После десетогодишњег боравка у Србији поново се враћа у Свету Гору одакле архимандрит Сава иде у Никеју с намером и планом да издејствује самосталност српске цркве. Било је то време сложених политичих околности и тешких прилика по Србију због притиска Рима и Ватикана да се Балкан и Србија ватинизују. У Цариграду је већ основано Латиско царство, а православне цркве разбијене и разједињене. Задивљени Савином мудрошћу и бригом за укупно православље,византијски цар Теодор Ласкарис и васељенски патријарх Манојло Сарантен дају самосталност српској цркви. По њиховој жељи, иако се противио и опирао, Сава бива наименован за првог српског архиепископа и свечано хирото-

нисан у Никеји 1219. године. „Твој народ треба тебе,јер имаш мудрост везану са ауторитетом“, казао је тада патријарх. На Спасовдан 1221. године Сава је свечано уведен у архиепископски трон,а потом на Стефанову главу ставио краљевску круну, помазао га светим миром, причестио у олтару и објавио: „Стефан,краљ свих српских земаља и Приморја“. Срца народна испуњена радошћу шапутала су „Небо над земљом“.

Сутрадан је архипеископ Сава у Жичи одржао чувено беседу о правој вери. Издвајам: „Ми прихватамо све васељенске саборе и све што су они одбацили одбацујемо и ми, а што су они проклели проклињемо и ми. Ми поштујемо часни крст на коме је био разапет Христос,наш живот. Ми поштујемо иконе Христа и његове пресвете матере. Ми узимамо свето причешће у оба вида са простом вером да,чинећи тако,узимамо право тело и праву крв нашег спаситеља. Ми поштујемо исто тако цркве и иконе светитеља.Ми ћемо сепридржавати традиције светих апостола и светих отаца“. Таквим речима, и овим догађајима у Жичи,Свети Сава је заорао дубоку бразду из које ће ницати свети плодови. Архиепископ Сава је на својим путовањима по земљама Европе, Азије и Африке, по Светој земљи као добар ди-

пломата и мио човек задобивао пријатељства многих народа,како хришћанских тако и мухамеданских. Одасвуд је доносио добра и корисна искуства своме народу и држави. Из многих крајева света доносио је тада потребне лекове за српске болнице. На повратку са другог поклоничког путовања разболео се и у Трнову у Бугарској 1235. године и, радосно осмехнут, предао своју душу Господу а његове свете мошти,јер су се показале нетрулежне, синовац краљ Владислав пренео је у Манастир Милешеву. Из Херцеговине и Србије је отишао као Растко,а вратио се као Свети Сава. На поклоњење њему долазиле су реке верујућег народа. Милешева је постала место исцељења.

Долазили су и муслимани,католици из

Далмације и јевреји. Стога је Андрија Качић Миочић певао: „Рад чудеса ка-

луђера Саве словенске га све државе

славе“. Његове мошти је спалио Синан

паша на Врачару 1594. године и тако врачарско ватриште постаде велико српско огњиште за свако ново долазеће поколење.

Свети Сава је био учитељ путакоји

води у живот вечни, а још за свога земнога живота виђен је као светитељ.

Значај Светог Саве је у томе што је српском народу дао у наслеђе и оставио програм предодређен да траје вековима,и да буде светионик и путоказ док

Срби буду постојали у историји.

По речима истакнутог теолога и историчара Марка С,Марковића држави којој је Немања дао тело Свети сава је дао душу,уређивањем и усклађивањем односа између цркве и државе. Савино схватање цркве и државе је да су и једна и друга дужне да се такмиче у служењу народу водећи га кроз земаљско ка небеском царству. Ту исту светосавскумисао потврдиће

скоро два века касније и свети кнез Лазар на Косову пољу. Царство небеско је било и његов избор.

Црква освећује и просвећује државу у највећој могућој мери,као што је то и Свети Сава чинио,али истовремено државаи црква морају знати своје границе. Свети Сава их је тачно одредио и подвукао. У одлучујућим тренуцима,кад се Стефан припремао да прими папску круну а Радослав при-

ближио Охридској архиепископији, Свети Сава,не нападајући политику

свога брата и синовца, одлази у Свету

Гору и подвлачи одстојање између државе и Цркве.

Савлађивања анархистичких тежњи јесте драгоцено светосавско наслеђе националне свести српског

народа који се до тада колебао између јелинског и римског поимања о национализму.Свети Сава је дао нову јеванђељску боју. Учио је Србе да своје чувају,а поштују туђе. Радио је на томе да народ постане Црква,а Црква народ.

У целокупно српско средњовековно стваралаштво Свети Сава је дубоко утиснуо печат своје личности,те је тако постао наш континуитет,духовни флу-

ид и нит која повезује сва поколења

Срба до данашњих дана. Он као свет-

ски путник,и грађанин васељене са

огромним искуством, са правом се назива богоносни отац, отац отаца наших, српски Мојсије и други Илија. Првопастир,украс целог српског народа и православних Срба,његове државе,његове културе,просвете, уметности и књижевности. У чему је тајна Светога Саве? У томе што је био сав у Христу,а Христ у њему баш као што је и свети апостол Павле говорио. Свети Сава је кладенац живе љубави. Свој подвиг и труд са љубављу је принео као уздарје Христу кога је свим срцем љубио. Био је човек равнотеже и велики родољуб, истовремено пун љубави према човечанству, источњак на западу и западњак на истоку. Није био само оновремен. Он је у истину савремен,односно свевремен или свечовек. Савина племенита жеља је била да од Срба начини свети народ, да га онебеси и као чист дар принесе Богу. Ве-

лико нам је духовно наслеђе оставио Свети Сава у залог. Светосавље је наука,програм и начин живота. Пред иконом Светог Саве ми сеогледамо, познајемо и препознајемо себе, а то бисмо морали радити чешће. Светосавље нас позива на одговорност свакога дана. Сваки од нас,у свом призиву који извршавам,о запитајмо се да ли би оно што чинимо било угодно Богу и Светом Сави.

Шта Свети Сава очекује данас од нас?Да се препорађамо,да будемо мудрији,сложнији,духовнији,честитији,да више волимо и чувамо и државу и Цркву,да уз Србију љубимо и Бога и ближње своје,да усвојимо апостолски позив који нас је позвао,будите и ви свети у свему живљењу. То је гаранција нашега трајања и будућности,како овог тако и оногочекиваногновога века.

Живећи данас увремену свакојаких криза питамо се хоће ли нас савремени светски процеси и збивања са својим изазовима прогутати и претопити,хоћемо ли опстати и претрајати. Ако смо чврсто на путу Христовом,на путу Светог Саве, ако се будемо држали светосавског осећања мере и склада опстаћемо и даћемо немерљив допринос светској стваралачкој ризници, култури и савременој тежњи слике света који се данас обликује. Блаженопочивши владика Стефан жички,који је сваке године писао светосавске посланице монаштву,свештенству и верноме народу, промишља о томе шта би нам Свети Сава данас поручио па каже „Рекао би Свети Сава,ако сте деца великих предака, чините велика дела. Потребно је да са њиховом вером живите, њиховим идеалима да се напајате, њихо-

вом храброшћу, самоодрицањем, љубављу према Богу и људима. Треба да се хватате у коштац са изазовима свога времена и збивањима у њима. Није довољно само да се хвалите прецима. Чак,није потребно ни да их слепо опонашате. Ви живите у сасвим другом времену. Не дозволите да постанете заробљеници времена која су прошла, као ни времена која предвиђају неки несигурни видовњаци. Потребно је да сагледате задатке и да их решавате срцем и душом као што би их решавали ваши велики преци да су дана са вама“.

Завиримо мало у себе и запитајмо се,јесмо ли ми данас Христов народ, јеванђељски, Савин народ? Јесмо. Свегрешан смо народ божији, али Господ жели да на спасе. По визији светог владике Николаја Свети Саваи данас,као некада,на коленима пред Господом

клечи и моли за свој род. Бледо му је лице због општенародних греха. Тражи и очекује нашу промену,наш преображај,наше покајање,наше учешће у спасењу, личном спасењу. И данас,као некад,он куца на врата наших срца и позива нас светитељ,ходите децо,послушајте мене,страху господњем научићу вас. Немамо право да се оглушимо о овај велики позив и призив на спасење. Свети владика Николај је говорио „Благо мајци која Саву роди и Србима док их Сава води“. Затоостанимо на путу Светога Саве, ходајмо стајући уз његове стопе,застанимо и одморимо се,напијмо се воде живе са Савиног извора,Савиних бунара,Савине каце,и наставимо пут преко Савиног крша успињући се ка Савином врху, поручио је Костић.

Фото: М. Радовановић

Свети

Сава, први

српски архиепископ и просветитељ

duhovnik, dr`avnik i u~iteq

у Свету Гору где је у осамнаестој примио монашки чин и добио име Сава. - Свети Сава се сматра једном од најзначајнијих личности српске историје, а православна црква га слави као свеца чији се култ вековима негује у српском народу.- На сабору у Манастиру Жичи,који је постао седиште самосталне Српске цркве, Сава је од најбољих ученика изабрао

и посветио неколико епископа и разаслаоих у епархије широм земље у којој је градио многе цркве, манастире и школе. - Номоканон Светог Саве је прворазредан извор права у средњовековној Србији

и основни устав бугарске и руске цркве

рпска павославна црква 14. јануара по старом, а 27. по новом,календару слави првог архиепископа и просветитеља Светог Саву, најмлађег сина српског великог жупана Стефана Немање, светогорског монаха, јеромонаха и архимандрита Манастира Студенице, првог архиепископа аутокефалне Српске архиепископије, дипломату, законодавца, књижевника и ходочасника. У ширем смислу Сава се сматра једном од најзначајнијих личности српске историје, а православна црква га слави као свеца чији се култ вековима негује у српском народу.

Растко Немањић је рођен око 1175. године као трећи син Стефана Немање

и супруге Ане, а његови биографи у хагиографском стилу наводе да су га добили после дугог прекида у рађању, па им је због тога најмлађи син био нарочито драг. Иако се о његовом раном животу не зна много познато је да је растао у време великих спољнополитичких искушења за државу свога оца током кога се упознао са неким основним питањима њеног вођења.

Заједно са старијом браћом Стефаном и Вуканом на двору у Расу једобио изванредно образовање, а од ране младости показивао изузетну љубав према књизи. Иако су на његов духовни развој највише утицала житија јужнословенских пустињака, светог Јована Рилског, Јована Осоговског, Гаври-

ла Лесновског и Прохора Пчињског, сматра се да се као мали највише одушевљавао житијем светог и равноапостолног Кирила, просветитеља Словена, које је често читано на Немањином двору.

Када је напунио петнаест година отацму је поверио на управу Хумску област између Неретве и Дубровника, исте године кад је Хум одузет његовом брату Мирославу. О конкретним делатностима на положају управника нема много података,иако је имао двор на коме је био окружен велможама, високим функционерима и одабраном локалном властелом. Поуздано се зна да Растко није стално боравио у области која му је поверена на управљање, већ

- Растко Немањић је са седамнаест година отишао

да је тамо одлазио само повремено. И поред тога, управа у Хуму није била само почасна титула већ је представља-

ла практичну школу државног

управљања. Као владар био је кротак, благ и љубазан према свима, а као ретко ко други помагао је сиротињи и посебно поштовао монахе.

Тежећи савршенијем животу Растко

је као млад напустио родитељски дом, а већ писмен и упознат са делима анохришћанске, византијске и старословенске књижевности, са седамнаест година је отишао у Свету гору где је у осамнаестој примио монашки чин и добио име Сава.Иако се поуздано не зна у ком манастиру се замонашио, сматра се да би могао бити у питању руски манастир Светог Пантелејмона,

или грчки Ватопед који је постао његов

дом наредних седам година.

Рани боравак на Светој гори имао је значајног утицаја у формирању Савине личности, јер је ту формирана његова религиозност и схватање хришћанства,

а ту је пронашао узоре на основу којих

ће касније организовати манастирски и

црквени живот у Србији.

Када се, мотивисан политичким и

верским разлозима25. марта 1196. го-

дине повукао са власти, Стефан Немања је управљање земљом препустио

средњем сину Стефану Немањићу, да

би после годину ипо дана у Студеници

као монах Симеон одлучио да се придружи најмлађем сину на Светој гори. Сава се после више годинаса оцем срео 2. новембра 1197. године у Ватопеду,где је долазак доскорашњег владара изазвало велико интересовање светогорског монаштва због чега су великодушно делили прилоге манастиру у коме су боравили.

Врло брзо су Симеон и Сава обновили напуштен и опустошен Хиландар, који је Србима у власништво предао византијски цар Алексије III, па је све до XVIII века манастир био највећа српска школа и расадник духовности, просвете и културе. Четрнаест година касније Сава се 1207. у чину архимандрита са моштима Светог Симеона Мироточивог вратио у Србију и у очевој задужбини Манастиру Студеници помирио око

власти завађену браћу Стефана и Вукана. Након помирења радио је на црквеном и културном просвећивању српског народа, говорио о хришћанском моралу, љубави и милосрђу и оснивајући епархије радио на организацији Српске православне цркве. Тако је Свети Сава уједнојличности објединио просветитеља, духовника, државника и учитеља.

На празник Успења Пресвете Богородице, 15. августа 1219. године, у Никеји је патријарх Манојло Сарантен,уз сагласност цара Теодора I Ласкариса, хиротонисао Саву за првог српског архиепископа. Од тада је Српска православна црква постала аутокефалнаса благословом да њени архиепископи могу да примају посвећење од сабора својих епископа. Исте године на сабору у Манастиру Жичи,који је постао седиште самосталне Српске цркве, Сава је од најбољих ученика изабрао и посветио неколико епископа и разаслао их у епархије широм земље у којој је градио многе цркве, манастире и школе. Приликом повратка у Србију Сава је боравио у Солуну, који се сматра значајним за развој српског црквеног права јер је ту организовао рад, а значајним делом и сам учествовао у стварању српске редакције византијског номоканона који ће постати познат под називом Номоканон Светог Саве.Овај зборник је прворазредан извор права у средњовековној Србији, а оствариће утицај и на ширем подручју јер је постао основни устав бугарске и руске цркве. У Жичи као средишту нове Српске архиепископије Сава се посветио њеном организовању и основао око једанаест епархија укључујући архиепископију у Жичи, а за епископе поставио своје ученике од којих су неки били управо стигли из Хиландара. На дугој проповеди у Жичи осудио је нека јеретичка учења, а у борби против јеретика помагале су му световне власти, пре свега брат Стефан Првовенчани. Успостављање самосталне Српске архиепископије,чије су три епархије биле издвојене из састава Охридске архиепископије, неминовно је морало

довести до сукоба са охридским архиепископом Димитријем Хоматијаном. Он је маја 1220. године Сави послао писмо у коме му пребацује због начина живота који је водио, али је главна тема писма било изузимање три епископије испод његове власти. Нема сазнања да му је Сава икада одговорио, па се сукоб сам по себи угасио, а аутокефалност Српске цркве за Савина живота признали су поглавари других православних цркава.

Свети Сава је 1234. године кренуо на друго путовање у Свету земљу, а пре поласка на престо Српске архиепископије поставио оданог ученика Арсенија Сремца, човека духовног и христоликог живота. Процењује се да је то био мудар и промишљен потез, јер је знао да од личности наследника умногоме зависи даља судбина Српске Цркве и државе. Приликом повратка са поклоничког путовања Сава се упокојио у Бугарској, у месту Трнову, на Богојављење 14. јануара 1235. године, а краљ Владислав је две годинекасније, уз највише црквено-државне почасти,пренео његове мошти у Манастир Милешеву. Присуство светих моштију имало је за сваког Србина изузетан духовни и политички значај, нарочито у време турског ропства, јер ни једна личност код Срба није толико уткана у свест и биће народа као Свети Сава. Пример за то су устаници у Банату са краја XVI века, на челу са вршачким владиком Теодором, јер је на устаничком барјаку била извезена икона Светог Саве. Убрзо је, након што суСрби устали против тираније турских власти, уследила одмазда, а 1594. године је на Врачару у Београду Синан паша на ломачи спалиo Савине свете мошти. Предање каже да су дим и пепео са те ломаче развејали огањ благодати Христове у све српске земље, и у све српске душе, и због тога су Срби, не само у српским земљама него и широм света, подигли многе свете храмове. На месту на коме су спаљене његове свете мошти, Срби са свих светских меридијана изградили су највећи, величанствени Спомен-храм Светог Саве. Т. Радовановић

Збрињавање паса луталица на терет грађана

ШЕСНАЕСТ МИЛИО

-Опредељујући фактори за решавање проблема прекобројности паса луталица су здравствени, хигијенски, еколошки, естетски и социјални разлози, а сваки изостанак опасност за настанак тешко исправљиве штете. - Од укупног броја напада на човека тридесет одсто потиче од паса луталица. - Превентивне мере усмерене на смањење популације паса луталица и штета које наносе применом важећих законских

решења,увођењем стимулативних мера за стерилизацију, вакцинацију

и обележавање,проширењем капацитета прихватилишта и подизањем радних капацитета служби за зоохигијену

ОНА ЗА СИГУРНОСТ

си луталице лутају по урбаним или руралним подручјима и обично живе у чопорима, а највећим делом настају од некадашњих кућних љубимаца које су бивши власници напустили и оставили на улици. О опасности која у појединим случајевима прети од њих сведоче напади на особе различите старости, али и друге животиње. Према подацима од пре десетак година пси луталице у Србији уједу око хиљаду и по људи годишње, у просеку чак четворо дневно. У истом периоду на београдским улицама их је било више од седамнаест а у Новом Саду десет хиља-

да, у Нишу седам до десет, Суботици осам, Крагујевцу око пет, Лесковцу више од три, у Бору између две и три а Чачку две хиљаде.

По начину живота, Светска здравствена организација дели псе луталице на три групе. У прву су сврстани они о којима води бригу већи број људи, а њихова слобода кретања је делимично контролисана а зависи од извора хране и склоништа. Ови пси се обично крећу и у другим четвртима насељених места, али се ради одмора и храњењаувек враћају у своје станиште. Другу групу чине пси који немају ограничену слободу кретања

и чији извор хране, воде и склоништа није дефинисан,а трећу потпуно независни од човека који се слободно и неконтролисано крећу и,као полудивљи, обично избегавају контакте са људима.

По начину настанка пси луталице се могу поделити у четири категорије, оне које су власници изгубили, оне познатих неодговорних власника који су пуштени да без надзора слободно шетају по јавним површинама, псе рођене на улици који никада нису имали власника и напуштене и одбачене који су се као штенци нашли на улици и самостално развијали.

Опредељујући фактори за решавање

проблема прекобројности паса луталица су здравствени, хигијенски, еколошки, естетски и социјални разлози,а сваки изостанак опасност занастанак тешко исправљиве штете. Познато је да су пси директни извори и преносиоци разних инфективних паразитских болести,зајед-

ничких за животиње и човека, као што су беснило, ехинококоза, токсоплазмоза, аскаридоза, демодикоза, пантљичара, шуга, крпељи, буве и друге.Није необична појава агресивности коју углавном испољавају према псима познатих власника, а да нису ретки напади на људе сведочи податак да од укупног броја напада на човека тридесет одсто потиче од паса луталица.

Лавеж паса достиже вредности између осамдесет и сто двадесет децибела, пси преко урина и измета загађују јавне површине на које преносе паразите и микроорганизме, а разна кожна обољења, прљава длака и кожа, и измет и урин су извор непријатних мириса.Пси луталице нападају и убијају ситне дивље и домаће животиње, а они лишени бриге и надзора налазе извор хране у лешина-

ма угинулих чијим развлачењем шире заразне болести. Сем што настањују и заузимају јавне површине и нападом на псе познатих власника штите своје станиште,нападом на људе и животиње наносе материјалне штете, а неконтролисаним кретањем по саобраћајницама изазивају велики број саобраћајних удеса.

Све то је разлог за превентивне мере усмерене на смањење популације паса луталица,и штета које оне наносе,применом важећих законских решења,увођењем стимулативних мера за стерилизацију, вакцинацију и обележавање,проширењем капацитета прихватилишта и подизањем радних капацитета служби за зоохигијену. Применом ових одредби стичу се услови за санкционисање несавесних и неодговорних власника кућних љубимаца, који продукују проблем, уз неопходност да се повећа хигијена у насељеним местима, како би се смањила могућност прехрањивања напуштених паса на улици који могу да буду агресивни и потенцијално опасни за људе, децу и домаће животи-

ње.

Иако нема поузданих података о броју паса луталица у Краљеву евидентна је њихова појава на градским улицама и процене да се последњих година повећава. Добра потврда је формирање Службе зоохигијене у оквиру Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“ и први корак локалне самоуправе оличен у изради и усвајању Програма контроле и смањивања популације паса луталица у складу са специфичностима средине. Према Правилнику о условима и мерама за хумано хватање и уништавање паса и мачака луталица хигијеничарска служба омогућава хватање, смештај и уништавање ових животиња на хуман начин.За обављање ових послова обезбеђене су одговарајуће просторије за смештај ухваћених животиња, прибора и опреме,за хватање и уклањање лешева, смештај средстава за убијање на хуман начин, дезинфекцију, дезинсекцију и дератизацију и опреме. У просторији за смештај ухваћених паса и мачака луталица изграђени су боксови и постављени кавези са уређајем за топлу и

хладну воду и одвођење отпадних вода који се, према правилнику, морају редовно чистити и дезинфиковати, а при ниским температурама загрејавати.

Ухваћени пси и мачке се чувају три дана, а уколико то ветеринарско-санитарни разлози захтевају и дуже.Хигијеничарска служба их по хватању обележава, ставља у заједничке боксеве или кавезе према подручјима на којима су ухваћени, води податке о датуму и месту хватања, здравственом стању и коначном поступку са ухваћеним животињама.Пси који буду ухваћени ван стана, односно дворишта држаоца, а имају регистарску маркицу на оковратнику морају се сместити у посебан бокс према подручјима на којима су ухваћени, а служба обавештава држаоца о њиховом хватању у року од три дана. Уколико држалац не преузме животиње, оне се морају усмртити на хуман начин, осим оних које су уступљене научно-истраживачким организацијама.

Све ово финансира се средствима градског буџета,а о коликом се износу ради сведочи последња седница Град-

ског већа чији су се чланови сагласили да за ову годину издвоје равно шеснаест милиона динара. При изради програма зоохигијене процењено је да ће специјално возило за превоз ухваћених паса радити сто шест дана по шест сати дневно,што треба да кошта скоро милион и сто хиљада динара. Рад пословође на збрињавању напуштених паса процењен је на скоро милион и четири стотине хиљада динара, а пет радника на хватању, чувању и исхрани безмало пет милиона. Свако коришћење возила подразумева дезинфекцију и прање што кошта нешто више од седамдесет две хиљаде динара, а трошковима треба додати дезинфекцију, дезинфеккцију и дератизацију прихватилипта и сточних гробница што кошта мало више од петнаест хиљада динара месечно. Стручњаци зоохигијеничарске службе проценили су да за шездесет паса на смештају годишње треба обезбедити двадесет једну хиљаду и девет стотина оброка хране што се, по цени од четрдесет пет динара по једном, приближава износу од милион динара. Трошкови стерилизације четири стотине

напуштених паса процењени су на милион и шест стотина четрдесет хиљада, лечење четири стотине хиљада, уклањање двеста четрдесет животињских лешева са јавних површина двеста шеснаест хиљада,а уклањање анималног отпада крупне стоке милион и двеста хиљада динара.

Ако се свему дода нешто више од милион и четири стотине хиљада за трошкове одржавања објекта прихватилишта и сточних гробница и 2.666.667 динара пореза на додату вредност,по стопи од двадесет процената, долази се до равно шеснаест милиона динара натерет грађана Краљева, а да нико није утврдио да су, и у којој мери, утрошена средства опредељена буџетом града за прошлу годину. Онимало сумњичавији оправдано се питају шта би се догодило да чланови Градског већа којим случајем нису били послушни и без много расправе прихватили предложени програм зоохигијене.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Порука Европске недеље превенције рака грлића материце РА К К О Ј И С Е М О ОЖЕ

О Ж Е С П Р Е Ч И Т И

- Са више од хиљаду и три стотине новооболелих и приближно пет стотина умрлих годишње, рак грлића материце је други водећи узрок

оболевања и четврти узрок умирања од рака међу женском популацијом Србије. - Кад се открије у премалигној и раној малигној

фази болест је излечива у сто од сто случајева и не оставља никакве

последице по будући живот и рађање. - Ако се открије у каснијој

фази, а најчешће код жена које се нису редовно контролисале, лечење је знатно комплесксније, дуготрајније и не даје тако поуздане резултате. - У Краљеву током прошле године постојање премалигног обољења откривено и потврђено код тридесет осам суграђанки. - Код

шест констатован рани малигнитет, а код осам узнапредовало

обољење. - Успешно лечење на Гинеколошком одељењу Опште болнице „Студеница“, тежих случајева у сарадњи

са Службом онкологије

ак грлићаје злоћудни туморски

процес ћелија лоциран у доњем

делу материце који,ако се правовремено не дијагностикује и лечи,може бити смртоносан. Болест је узрокована одређеним типовима гениталног хуманог папиломавируса, који се углавном преноси сексуалним

контактом, доста је распрострањен и

лако се шири. Здравствени радници

упозоравају да већина заражених жена,које најчешће нису ни знале за инфекцију,оздрави у периоду од шест месеци до две године, а код других је због имунодефицијенције имунског

систем повећан ризик да вирус доведе

до појаве рака. Са више од хиљаду и три стотине новооболелих и приближно пет стотина умрлих годишње, рак грлића материце је други водећи узрок оболевања и четврти узрок умирања од рака међу женском популацијом Србије. Опасност којом прети повод је да се установи Европска недеља превенције рака грлића материце као прилика за подизањесвестижена о болести иначинима превенције.Европска недеља превенције рака грлића материце први пут је обележена 2007. када је Савет Европе донео препоруке о започињању кампање а Србија, препозна-

јућињен значај, ове године седамнаестипут активно учествује у обележавању. Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ у периоду од 23. до 29. јануара преносипоруку о значајумера превенције уциљуспречавања оболевања иумирања одове опаке болести. Основна порука указује да је ракмалигна болест која се може спречити, а слоган17. Европске недеље превенције рака грлића материце „Рак грлића материце - Рак који можемо спречити“ изабран је са циљем да покрене жене наразмишљање о свом репродуктивномздрављуи користе доступне мере примарне исекундарне превенције.

Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан ЈовановићБатут“, током2020. године регистровано је хиљаду осамдесет седамновооболелихжена, а четири стотине педесет три су умрле од ове малигне локализације. Процена Европског информационог центра за исту годину потврђује да се Србија, са стопом обољевања од 26,3 на сто хиљада жена, налазина петомместуу Европипосле Црне Горе, Румуније, Естоније иЛитваније, а да су стопе умирања одрака грлића материце високе поврђује морталитет од9,1. Упозоравајући подаци су повод да Светска здравствена организација као приоритетпрепоручиприменуинтервенција за превенцијуи контролу како бисе постигла елиминација ове болести. Онаподразумева свеобухватни приступ,скринингу, односно рано откривање илечење свихформилезија, вакцинацијупротивхуманогпапилома вируса ипалијативно збрињавање оболелих жена усмислу активне исвеобухватне бриге која подразумева кон-

тролусимптома, психолошку, социјалнуидуховнуподршку. Ускладуса Програмом обавезне и препоручене имунизације становништва против одређенихзаразнихболести, предвиђена је препоручена имунизација против обољења изазваниххуманимпапилома вирусом. Она се односи на децу оба пола старију од деветгодина пре првихсексуалних односа, а првенствено деца шестихразреда основнихшкола. Планирано је да удомовима здравља којиспроводе примарнуздравственузаштитушколске деце имунизацијуреализујуизабранилекари са потребнимбројем

доза зависно одврсте вакцине иузрастау којемсе даје.

Прегледза рано откривање болести вршисе једноставнимПапаниколаутестом којисе користиза скрининг

ирано откривање рака премалигнихи малигнихпромена рака грлића материце и утврђује да липостоје промене ућелијама. Поредовогаможесе урадитииХПВскринингтест којиса сигурношћуутврђује да липостојивирус

илине, а наконтога итестгенотипизације којимсе открива генотипвируса којиспада увисоко илисредње ризичне групе. Услучајуда постоје промене на ћелијама грлића материце, потребно је урадититестирање на присуство

хуманог папилома вируса, а негативни резултати сведоче о мањој вероватноћида сунастале промене увезиса развојем. Поред организованогскрининга којиподразумева прегледна сваке три године по позивулекара за жене узраста оддвадесет пет до шездесет четири године, свака старија од петнаест има право на редовангинеколошки преглед.

Према препорукама Америчког

удружења гинеколога и акушера Папаниколаутестсе оддвадесет прве до двадесет девете препоручује на сваке тригодине а женама старим између тридесет и шездесет пет остављено је да изаберу једну од три опције. Оне укључују Папаниколау тестсваке три године, у комбинацији саХПВтестом свакихпетилисамо ХПВтестсваких петгодина.

Канцеларија за скриниграка Институтаза јавно здравље Србије, са мрежоминститута и завода за јавно здравље, обележава Европскунедељу превенције рака грлића материце организовањемразличитих едукативнопромотивних активностиса циљем промоције значаја очувања репродуктивногздравља имогућности коришћења доступнихмера превенције за спречавања оболевања иумирања од рака грлића материце. Обележавању Европске недеље превенције рака грлића материце придружили су се и краљевачки здравствени радници мотивисани неопходношћу промоције знања о овој болести и мерама превенције како би жене знале шта могу,и треба,да ураде у циљу избегавања обољевања. О опасностима које прете сведочи начелница Службе за здравствену заштиту женаприм. др Тамара Анђелковић подсећањем да се болест у већини случајеваразвија веома споро а пре пуног малигнитета, чији развој може потрајати неколико година, пролази кроз неколико премалигних фаза - Док се болест налази у премалигној и раној малигној фази она не даје никакве тегобе које би могле указати да се у организму жене нешто дешава, па је редован гинеколошки преглед и узимање Папаниколау бриса једини

начин да се болест открије у овој фази. У овом брису се на ћелијама узетим са површине грлића материце могу уочити абнормалности и промене које указују на почетни развој обољења, а када се открије у премалигној и раној малигној фази болест је излечива у сто од сто случајева и не оставља никакве последице по будући живот и рађање. Ако се открије у каснијој фази,а најчешће код женакоје се нису редовно контролисале, лечење је знатно комплексније,дуготрајније и не даје тако поуздане резултате, каже др Анђелковић.

О значају редовне контроле сведочи податак да је у Краљеву током прошле године постојање премалигног обољења откривено и потврђено код тридесет осам суграђанки. Код шест је констатован рани малигнитет а све су успешно лечене и излечене на Гинеколошком одељењу Опште болнице „Студеница“.

Задовољство због уверења да су спашени животи четрдесет четири пацијенткиње донекле је умањено након потврде да је код осам потврђено узнапредовало обољење због чега је лечењу морало да се приступи у сарадњи са Службом онкологије.

Др Анђелковић значајном за настанак рака грлића материце оцењује позитивну породичну анамнезу као последицу потврде да је један или више сродника боловао од овог обоље-

Прим. др Тамара Анђелковић

ња. Иако не значи да ће и та особа оболети није тајна да, ако су сви други фактори и неке личне навике исте, има значајно већи ризик занастанак болести него она која нема позитивну анамнезу. Здравствени радници посебно истичу истраживања која потврђују да жене пушачи имају више од два пута већи ризик за настанак рака него непушачи, као ионе са ослабљеним

имуним системом након трансплантације органа,ХИВ позитивне пацијенткиње и слично.

Према досада познатим сазнањима хумани папилома вирус је главни узрок за настанак рака грлића материце у више од деведесет одсто случајева. Основни разлог огледа се у податку да из велике групе са више од сто различитих типова четрдесет имају афинитет,или склоност,према полним органима особа оба пола. Због тога се препознају као генитални типови хуманог папилома вируса, а подељени су у три велике групе. У прву се сврставају вируси ниског онкогеног потенцијала који се у клиничким сликама препознају као полне брадавице, у други типови средњег а трећу високог малигног потенцијала од којих прети највећа опасност.

- Инфекција хуманим папилома вирусом је веома распрострањена,а новија истраживања показују даје више од осамдесет постољуди у току живота некада било уконтакту са њим. Код највећег броја инфекција прође асимптоматски јер организам у почетном периоду произведе антитела која доводе до спонтане елиминације ви-

руса,најчешће у периоду од шест до двадесет четири месеца. Код неких пацијената се то не дешава,па вирус наставља да егзистира значајно дуже. Инфекција се примарно преноси полним путем,али може и контактом са инфицираном кожом, а како ни кондом не пружа потпуну заштиту не постоје тестови који могу рећи када је инфекција настала,на који начин и колико дуго егзистира у организму. Не значи да ће свака инфекција хуманим папилома вирусом довести до настанка рака грлића материце. Потребно је да траје доста дуго и да је удружена са кофакторима као што су најчешће ослабљени имунитет и пушење,али инеким променама на грлићу материце, каже др Анђелковић уз потврду да је вакцинација једино средство које може помоћи у борби против вируса. Примена двовалентне вакцине која је штитила од два типа вируса отпочела је бојажљиво 2006. у Сједињеним Америчким Државама а онда је,након четворовалентне,усавршена деветовалнтна која пружа заштиту од девет различитих типова хуманог папилома вируса. Здравствени радници упозоравају да са применом вакцине треба кренути пре него се примете прве промене на грлићу материце, или Папаниколау теста, јер пацијенткињама које већ имају промене вакцина неће пружитизаштиту.

Да је медицина успела да превенира настанак карцинома грлића материце сведочи иначелница Службе за здравствену заштиту деце предшкол-

ског и школског узрастаДома здравља Краљево др Наташа Миленковић. Захваљујући Министарству здравља,које је препознало проблем, као и у тридесет девет других земаља, у домовима здравља се примењује девтовалента вакцина са препоруком да се даје деци оба пола старијој од девет година, најбоље током редовних систематских прегледа током седмог разреда. Досадашња искуства у примени сведоче да није било непожељних реакција, нити инфицирања других ћелија, јер вакцина после друге или треће дозе, у зависности од узраста детета, утиче на повећање броја лимфоцита који су задужени за имунитет.

-

Вакцина се деци од девете до четрнаесте године даје у две дозе, друге шест месеци након прве. Деци од навршене петнаесте године до двадесет седме препоручена је примена са три дозе, друга два месеца након прве а трећа после шест месеци. Вакцина је препоручена и остављена на избор родитељима малолетног детета који код изабраног педијатра попуњавају сагласностна основу кога апликујемо вакцину интрамускуларно у спољашњи део надлактице. До сада смо далиодређен број вакцина,нисмо имали било каквог нежељеног ефекта а једина контраиндикација је трудноћа, каже др Миленковић уз нагласак да се низом предавања у школама и Саветовалишу за младе кроз едукацију пробуди свест о значају који вакцина има у процесу спречавања појаве рака грлића материце.

У Дому здравља потврђују да је ова установа постала регионални центар за скрининг карцинома грлића материце за подручје града Краљева и општина Рашка и Врњачка Бања. Разлог за задовољство огледа се у податку да је један од ретких у земљи који има високо едукован кадар, цитоскринере и гинекологе супервизоре што,није пракса у градовимакоји се за ово нису припремали.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Представљено најновије издање часописа Епархије жичке

ЖИЧКИ

БЛАГОВЕСНИК

на иницијативу владике Николаја Велимировића. - Од 1938. излази под називом „Жички благовесник“. -Све време је делио судбину народа, па у турбулентним ратним и послератним годинама није ни излазио све до 1997. кад је обновљен са благословом тадашњег епископа жичког Стефана. - Уреднички печат у часопису оставили Радош Младеновић и доктор Александар Стојановић

из програма организованих поводом обележавања Савиндана Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ отпочела је представљањем најновијег броја часописа Епархије жичке „Жички благовесник“.

Часопис је под именом „Преглед цркве Епархије жичке“ покренут 1919. на иницијативу владике Николаја Велимировића и излазио до 1938. кад је добио данашњи назив. Све време је делио судбину народа, па у турбулентним ратним и послератним годинама

није ни излазио све до 1997. кад је обновљен са благословом тадашњег епископа жичког Стефана, а уреднички печат у часопису оставили су Радош Младеновић и доктор Александар Стојановић.

Часопис данас, са благословом епископа жичког Јустина, излази четири пута годишње а текстовима и изгледом настоји да оствари улогу коју је свети Николај поставио као путоказ

кроз сва времена.О томе сведочи први овогодишњи број, који доноси неколико текстова посвећених празнику рођења Христовог као једном од најважнијих догађаја у историји људског рода. О њему суговорили протојереј-ставрофор Љубинко Костић и главни и одговорни уредник часописа од 2017. године протојереј Александар Јевтић. Божићње издање часописа доноси текст владике Николаја који покушава да објасни „Како изгледа Христос?“, док доцент др Ненад Божовић у тексту „Засијаће звезда из Јакова“ предочава развој светописамских читања у литургијском контексту и, кроз актуелну богослужбену праксу,анализира три паримије које се читају уочи Божића па старозаветни библијски мотиви и њихов месијански карактер постају јаснији.

Божићна легенда о разбојнику који је желео да опљачка свету породицу

у Витлејему, сведочи о лепоти Христа која није оставила равнодушнимни срце суровог убице. Серију текстова на исту тему затвара монахиња Христина која кроз драгоцене увиде са простора људског душевног и духовног живота поручује да свакодневни живот и односе са ближњима треба сагледавати као припрему за рођење Бога међу људима, о чему сведочи и наслов текста „Неподношљива лакоћа заједништва, или: Лична пећина за Богомладенца“. У рубрици посвећеној Богословљу, историји Цркве икултури Милорад Васиљевић кроз текст „Човек из пустиње –Свети Јован Крститељ“ подсећа на важност лика и дела Претече Господњег и потврђује да се на једном месту може сагледати улога коју је заузео чудесни лик пророка са границе два Завета. У тексту „Развој уставности Српске Православне Цркве –Покрајинске Цркве“ протојереј Милан Мионић на уводно питање одговара да је после га-

шења Пећке Патријаршије 1766. године, Српска Православна Црква изгубила аутокефалност па су све њене територије потпале под јурисдикцију Цариградске Патријаршије. Аутор подсећа да се упркос томе, у контексту ослобођења од Турака, појављује низ аутономних црквених организација на вековним просторима српског народа, па је ова епоха у историји позната под именом ,,покрајинске Цркве“ трајала до поновног успостављања Пећке патријаршије 1920.

Жички благовесник доноси текст Дамјана Станчића о односу телесног и душевног здравља и потврђује да су релевантним подацима из медицине и психологије придодати увиди светоотачке духовности, што доводи до холистичког приступа који се у времену пораста броја разних обољења оправдано препознаје као најбољи.

Уредник часописа протонамесник

Александар Р. Јевтић у тексту „Постоји

ли (не)христоцентричан филм?“ разматра питање односа теологије и филмске уметности и, уз осврт на историју развоја и његово значење, сведочи о утицају који има филм.Однос према Цркви и вери аутор анализира на основу улога које је свештенство имало у филмовима снимљеним у комунистичкој Југославији,све до новијих остварења, чиме читаоцу пружа могућност промишљања на неке од савремених изазова који на овом пољу неминовно изазивају одређена осећања и ставове. На овај текст надовезује се и интервју са глумцем Иваном Вучковићем у коме,популарни „отац Ђорђе“ из телевизијске серије „Село гори а баба се чешља“, износи своје виђење филмске уметности, њеним дометима и стремљењима за будућност.

У рубрици Лирски благовесник Драган Хамовић, у тексту „Раб Милован из Ивановаца“,пише о поетском

стваралаштву Милована Данојлића и

истиче неке од његових песничких узлета.У наставку је и некролог из пера протојереја Светолика Марковића који уз сплет изабраних стихова преминулог песника доноси и несвакидашњу причу о његовом ктиторству, о храму посвећеном Светом Николају Мирликијском, насталом од новца који је из иностранства слао старим родитељима у завичај, а који они нису потрошили.

Рубрика Веронаука доноси извештај о награди града Краљева, коју је за вишегодишњи труд и допринос широј друштвеној заједници добио вероучитељ из Врбе Милан Милутиновић, а радови Ане Бисенић „Божја брига о свету и еколошка криза“ и Јане Домановић „Религија и наука“ сведоче о дечјем таленту и дубоком промишљању тема које се тичу савременог света.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Додељене традиционалне Светосавске награде

НАГРАДЕ

КОЈЕ

ОБАВЕЗУЈУ

- Књигама награђена тридесет четири најбоља ученика основних и средњих школа са територије града Краљева, онако како је заповедао

први верски поглавар, писац, државник, законописац, дипломата, просветитељ и лекар Свети Сава. –Локална самоуправа ће настојати да створи услове како би се по завршеном школовању сви вратили у средину из које су потекли и баш ту, на добробит свих становника, применили стечена знања. - Свети Сава је био српски разговор са светом, с највишим великодостојницима, са царевима, патријарсима, краљевима, великим духовницима и чувеним филозофима

ан уочи Савиндана, једног од највећих српских празника који је уједно и школска слава, Градска управа је даривала књигаманајбо-

ље ученике основних и средњих школа са територије града Краљева. Ове године награде су, на пригодној свечаности

у Свечаној сали Градске управе, примила тридесет четири најбоља ученика краљевачких основних школа, Гимназије, Економско-трговинске школе, Медицинске школе, Саобраћајно-теничке

школе „Никола Тесла“, Машинско-техничке школе „14. октобар“, Пољопривредно-хемијске школе „Др Ђорђе Радић“, Шумарске школе, Уметничке

школе, Школе за основно и средње образовање „Иво Лола Рибар“ и Дома ученика средњих школа. Уз честитке награђенима потврђена је спремност локалне самоуправе да створи потреб-

не услове како би се, по завршеном школовању, вратили у средину из које су потекли и баш ту применили стечена знања на добробит свих становника.

Срби славе Савиндан посвећен принцу Растку Немањићу, сину оснивача династије Немањића Стефана Немање, брату првог српског краља Стефана Првовенчаног, првом поглавару Српске православне цркве, неуморном просветитељу, дипломати и државнику који се, према старим записима, никада није смејао, али је увек био насмејан. Растко је толико напредовао у учењу да је изазивао дивљење разумом, па су сви говорили да ће баш он бити неко ново знамење. Био је српски разговор са светом, с највишим великодостојницима, са царевима, патријарсима, краљевима, великим духовницима и чувеним филозофима. Зато је у истори-

ји црквене и државне дипломатије тешко наћи пример који се може поредити са оним што је чинио Растко Немањић на путу од монаха до архиепископа, а што је довело до самосталности српске цркве и слободног српског краљевства. Он је Србима био први верски поглавар, први писац, први државник, први законописац, први дипломата, први просветитељ и лекар, па се по њему српски народ препознаје у својој држави, вери, језику, законима и правди.

Пригодна свечаност у Свечаној сали Граске управе, у присуству ученика и њихових учитеља, наставника, професора и директора школа протекла је нешто свечаније него ранијих година, кад су то ограничавале рестриктивне мере уведене након проглашења епидемије корона вируса. Била је то прилика за

подсећање за значајна улагања која су последњих неколико година обезбедили локална самоуправа, Школска управа, министарства просвете, науке и технолошког развоја, енергетике, омладине и спорта како би побољшали услове за рад у основним и средњим школама на територији града.

Они који су се стицајем различитих околности и ове године нашли у Свечаној сали зграде Градске управе могли су још једном да чују оптимистичке и више пута поновљене информације о значајним улагањима у школску инфраструктуру, баш као и претходних година.

- Много новца смо претходних година издвојили за наше школство, од изградње фискултурне сале у Дому ученика средствима Министарства просвете,науке и технолошког развоја,у

вредности од педесет три милиона динара,преко фискултурне сале у Основној школи „Живан Маричић“ у Жичи за шта је Министарство омладине и спорта издвојило педесет милиона. Изградња потпуно нове зграде Основне школе „Свети Сава“,уз помоћ Канцеларије за управљање јавним улагањима, коштала је чак четири стотине педесет милиона динара, шездесет милиона које је донирало Министарство просвете уложено је у реконструкцију зграде Машинско-техничке школе „14. октобар“, а шеснаест милиона од Министарства енергетике за реконструкцију зграде Електро-саобраћајне школе „Никола Тесла“. Дванаест милиона динара је издвојено за реконструкцију фасаде Гимназије, а настављамо да улажемо тако што ћемо,уз помоћ Министарства енергетике,реконструисати

објекат Основне школе „Вук Караџић“, поновио је градоначелник Краљева уз обећање да ће поводом школске славе најбољим ученицима основних и средњих школа и у наредном периоду бити додељиване награде у књигама.

Краљевачким школама није било тешко да од укупног броја издвоје по једног ученика који се значајно издваја од осталих, сем у Медицинској школи где нису успели прецизно да извагају појединачни допринос па су предложили два.

О улагањима у образовање сведочи податак да је буџетом за ову годину планиран утрошак од десет милиона динара за стипендирање најбољих студената који ће месечно добијати по двадесет хиљада динара што је више од износакоји језа исте сврхе обезбедила држава. Т. Радовановић

Најбољи ученици награђени књигама поводом школске славе

Основне школе

ОШ „Бранко Радичевић“ Витковац Јелена Лаковић VIII/1

ОШ „Браћа Вилотијевић“ Краљево Ивана Раковић VIII/3

ОШ „Вук Караџић“ Краљево Петар Лазаревић VIII/6

ОШ „Драган Маринковић“ Адрани Новак Гочобија VIII/1

OШ „Милунка Савић“ Витановац Димитрије Костовић VIII

ОШ „Свети Сава“ Краљево Матеја Радовић VIII/1

ОШ „Димитрије Туцовић“ Краљево Страхиња Новаковић VIII/2

ОШ „Драган Ђоковић Уча“ Лађевци Слађана Ковачевић VIII/1

ОШ „Ђура Јакшић“ Конарево Димитрије Дугалић VII/2

ОШ „Живан Маричић“ Жича Дуња Ђурић VIII/2

ОШ „Иво Лола Рибар“ Краљево Николета Миленковић VIII/2

ОШ „Јово Курсула“ Краљево Теодора Тришовић VIII/2

ОШ „Јован Цвијић“ Сирча Павле Игрутиновић VIII/1

Милан Миљковић VIII/2 –полазник основног образовања одраслих

ОШ „Милун Ивановић“ Ушће Ања Дугалић VIII/1

ОШ „Олга Милутиновић“ Годачица Маја Стевановић VIII/1

ОШ „Петар Николић“ Самаила Теодора Драгићевић VIII/1

ОШ „Светозар Марковић”

Михаило Томовић VIII/4

ОШ „Јован Дучић“ Роћевићи Милица Парезановић VIII/1

ОШ „Стефан Немања“ Студеница Катарина Андрић VIII

ОШ „Доситеј Обрадовић“ Врба Павле Бореновић VIII/3

ОШ „IV краљевачки батаљон“ Краљево Искра Васиљевић VIII/5

ОШ „Чибуковачки партизани“ Краљево Јана Станков VIII/3 Средње

Гимназија

Божидар Бркић IV/3

Maшинско-техничка школа „14. октобар“ Данка Јованчевић III/3

Електро-саобраћајна техничка школа „Никола Тесла“

Михајло Милојевић IV/3

Шумарска школа –Краљево Александра Вучетић IV/3

Економскo–трговинска школа Миа Пантић IV/3

Meдицинска школа Вељко Савић IV/4

Невена Тодоровић IV/1

Пољопривредно-хемијска школа „Др Ђорђе Радић“

Јулија Вујовић IV/5

Средњa школa „Иво Лола Рибар“ Краљево

Марија Рафаиловић III/2

Средња музичка школа „Стеван Мокрањац“

Софија Јовановић IV

Уметничка школа Краљево Јована Васиљевић IV/1

Дом ученика средњих школа Ђорђе Бојовић III, Шумарска школа

школе

Мр Слободан Маринковић

Краљевачка ликовна сцена: Мр Слободан Маринковић(2)

ВРЕМЕ

САРАДЊЕ И

ТИМСКОГ

РАДА

- У физичком простору „Маржика“ неко је видео нешто више него што су зидови за излагање уметничких дела. - Док није постојао „Маржик“ односи међу ликовним уметницима су били много здравији и бољи.

–Међу градским челнициманема довољно слуха зaформирање

градске галерије, без обзира на чврсто уверење да у главној улици има у власништву најмање пет атрактивних празних локала којиби могли да задовоље потребе, а годинама су празни. - „Маржик“крајње негативна прича у краљевачком ликовном животу. - Око светих места

се окупљају и они који нису баш свети, има деструктивних људи који муте воду и ремете мир, а ово не би требало да буде место где постоје активности другачије од сликарских. - Са кризом јача и расте

интересовање за уметничке факултете и професије

Две деценије рада у својству самосталног уметника чине Слободана Маринковића јединственим на краљевачкој ликовној сцени који је таленат,и знање стечено током школовања, оценио довољним за успешан уметнички рад и сигурну егзистенцију. Колико је у праву најбоље сведоче бројни пројекти које је реализовао у том периоду са задатком да, као примењени уметник, украси одређени простор. Да задатак по који пут није нимало једноставан огледа се у потреби да своје идеје усагласи са захтевима инвеститора и архитектуром објекта. Због тога посебно значајном оцењује сарадњу са архитектом чијој централној идеји даје ликовни допринос избором материјала и форме којима ће бити обогаћена.Дугогодишње искуство је основа на којој се темељи уверење да је сарадња са архитектом најбољи пут до коначног решења, понајвише због потврде да се, након што је прошло време индивидуалности, тимски рад безброј пута потврдио као добитна комбинација. Велики број реализованих пројеката је доказ изузетне амбиције и жеље да пермаментнимусавршавањем осваја нове технике обраде различитих материјала.

- После завршеног факултета и постдипломских студија улагао сам у себе у смислу знања и образовања тако што сам једно време провео у Кракову у радионици професора Фрудине,где сам усавршавао стару технику сликања на стаклу, а у области фузионисаног и ламинираног стакла код једног од светски најпризнатијих уметника у овој области Луиса Лароја. Бавио сам се научним радом и у својој радионици изучавао, а боравак код њих искористио за потврду личних искустава па је сазнање о компатибилности са тим радом врло значајно.

Најзначајније је што сам потврдио да у технолошком и ликовном смислу идем добрим путем, каже Маринковић.

Кад се са дистанце од две децније бар на тренутак осврне уназад тешко је и сетити се свих пројеката, још теже међу њима издвојити оне који се по значају битније издвајају. У таквим околностима сећању најближе је резиденцијални комплекс корпорације Станком, ентери-

јер краљевачке Поште, реконструкција и рестаурација витража у просторија Дома Народне скупштине у Београду после петооктобарских протеста 2000. године. Печат Слободана Маринковића носе

Хотел Александар у Врњачкој Бањи, фонтана у Министарству привреде, двадесет два квадрата витража у београдској Арени, витраж у конаку Манастира Жиче, пословни објекат Грађевинара, фонтана руске нафтне компаније Лукоил на Новом Београду, манастирски комплекс Жиче и пет великих витража у владичанском двору Жичке епархије, предузеће Гир, апартмански комплекс Шумадија,резиденција мађарске амбасаде у Подгорици,поставка археолошке збирке Народног музеја Краљево,Хотел Ботика, манастир Сопоћани, велика фонтана у Врањској Бањи, клуб Бонвиван, споменик палим борцима у ратовима 1990-1999 у Ушћу, витражи католичке цркве Свете Катарине у Бару, реконструкција лустера и израда нових у београдском Народном музеју, Краљева црква у Манастиру Студеница, трпезарија Манастира Жича и многи други. - Посебно бих истакао гробницу за старца Емилијана уманастиру Орнилијан у Грчкој, једним од најлепших православних манастира у Европи где сам применио савремену технику фузионисања стакла апстрактну за један православни манастир. Кад је старац Емилијан умро игуманија Никодима је наложила сестрама манастира да дођу код мене у атеље. Кад је у Манастиру Жича организован први светски семинар о женском монаштву радио сам сувенире од фузионисаног стакла са црквеном тематиком, а монахиње из Орнилије су знале за мој рад и дошле у атеље да бирају стакло за прозорску преграду његове гробнице. У Манастиру Жича су провеле четири дана, код мене бирале стакло и све време су говориле,не само модерно,ништа савремено,желимо традиционално,а на крају изабрале најмодернију и најапстрактнију форму, каже Маринковић.

Широку лепезу најразноврснијих пројеката обогаћују изложбе везане за искључиво ликовни рад, а стално решавање нових проблема обогатило је

листу референци које су јединствену појаву на краљевачкој ликовној сцени препоручиле за рад на Филолошко уметничком факултету у Крагујевцу где је од 2007. као доцент предавао сликарске и технике зидног сликарства. Маринковић признаје да тренутно звање редовног професора доживљава

као велику част због прилике да бар део стеченог знања пренесе млађима.

У том контексту оцењује и отварање Уметничке школе у Краљеву која од оснивања потврђује константан успон.

О томе најбоље сведоче генерације

ученика који су са успехом наставили усавршавање на висоим школама и на

специфичан начин допринели збивањима на локалној ликовној сцени.

Схватање значаја који има ова врста уметности, и проблема који опте-

рећују локалну ликовну сцену, основа је на којој се темељи учешће у свим активностима усмереним ка том циљу, између осталих и решавању статуса самосталних уметника.

- Непостојање струковног удружења одражава се на то да се уметници не познају, а иако их не познајем видим да постоји одређени број али не постоји уметничка сцена. У таквим условима прижељкујем да се нешто деси и да се реши проблем који је унео толико раздора међу сликаре,а довео да се јавност интересује за уметност јер сукоби показује да су и уметници људи сужене свести.

Ако се у првобитном друштву јави вишак вредности људи реагују инстиктивно,а овде је вишак вредности био физички простор „Маржика“у коме је

неко видео нешто више него што су зидови за излагање уметничких дела. Док није постојао „Маржик“ односи међу ликовним уметницима су били много здравији и бољи. У једном периоду сам водио то удружење, а како нисмо имали простора изнајмљивали смо га за одређене акције и потврдили да кад немате нешто у власништву све боље функционише.

Моје размишљање креће се у правцу да „Маржик“ буде део квалификоване институцијекоја би могла да води удружење,да буде под власништвом општине а да, пошто је то специфична област, руководи одређена културна институција. Да не би било приватизовано треба да постоји савет који ће волонтерски да управља,али да буде изменљив на три године и увек има

инфузију која обнавља организамновиммислима и исправним размишљањем.

Не видим никакав разлог да има двадесет изложби током године, па је једна месечно довољна за културну причу. Зашто ту сликари не би доносилислике, а савет процениоквалитет, па да галерија од продаје узме проценат зарад одржавања. На тај начн би требало да функционише,а не да буде приватизован од било којег појединца, каже Маринковић и подржава идеју о формирању градске галерије.

Разлог се огледа у потврди да Краљеву гравитира скоро две стотине хиљада људи међу њима и знатан број са жељом да виде шта је ново на ликовној сцени. Иако би задатак да је формира требало да прихвати локална

самоуправа све је извесније да међу њеним челницима нема довољно слуха, без обзира на чврсто уверење да у главној улици има у власништву најмање пет атрактивних простора којиби могли да задовоље потребе а годинама су празни.

Искусни уметник је уверен како су младе колеге најблаже речено збуњене, мада нису криви ни зашта што се дешава у овој области.

- Ја сам својевремено предлагао да се уметници удружују у одређене групе и самостално делују, јер је „Маржик“крајње негативна прича у краљевачком ликовном животу. Као да је неко убацио капсулу, спустио је и направио семе потпуног раздора и свађи па из тог разлога мислимда тај простор треба претворити у нешто пот-

пуно друго. Око светих места се окупљају и они који нису баш свети, има деструктивних људи који муте воду и ремете мир, а ово не би требало да буде место где постоје активности другачије од сликарских.

Мени је увек био феномен да уметницима неко треба нешто да да. Чему онда толики уметнички факултети, по мојим сазнањима осамнаест који образују ликовне уметнике. Зашто их држава школује ако треба нешто да им да?Школује их да их оспособи за живот,да могу сами себи да уреде живот. Чини се да карте нису добро подељене и распоређене, да је направљена забуна и да тај део приче треба исправити, а будућим уметницима објаснити како морају сами да се изборе, каже Маринковић коме при крају радног века

на факултету не јењава ентузијазам и жеља да се више бави сликом.

О томе сведочи и летимичан

поглед на атеље, једанаести у ни-

зу промењених од почетка умет-

ничког рада. Недостаје само

довољно времена, па краде сва-

ки тренутак како би додао по још

који потез на започету слику. Са

друге стране,знатан број младих

који размишљју о бављењу овом

врстом уметности најчешће верује како ће сликати целог живота.

Искуство потврђује да неће јер за

то треба да буде створено неко-

лико услова. Првим се оцењује

здравље, потом породична ситу-

ација, новац и још по нешто.

У ситуацији кад је у друштву

све мање пара ни уметници не

могу да рачунају на светлију бу-

дућност без обзира на светска ис-

куства која потврђују да са

кризом јача и расте интересова-

ње за уметничке факултете и про-

фесије.

- Студентима кажем како је

срамота да се јури посао у про-

свети кад је неко млад,здрав и

има знања. Они су школовани да

решавају ликовне проблеме за

одређене објекте и то треба да

схвате,не само да су уметници а

питање је да ли ће и бити. Друга

ствар је да уписују уметничке факултете зато што сматрају да су

лакши од других, а негде и јесу.

Критеријуми у образовању су па-

ли доста ниско јер Болоња,како

је овде схваћена,подразумева

равну линију која иде по средини

нечега. То није факултет за кога

нико никад није чуо, већ систем факултета акредитованих по одређеним критеријумима који дају могућност да се на тржишту радне снаге нађе посао. При причи о ликовној сцени не можемо да побегнемо од ситуације у друштву, јер је све испреплетано. Кад људи буду почели поново да успостављају

праве системе вредности, кад ковач буде почео да се удружује са пекаром,апекар са столаром, столар са уметником а уметник са доктором, и кад буду поново почели да се формирају односи, да постоји излаз и за друштво, кад буду почели да праве нешто ново што није материјално, јер уметницима припадају нематеријални односи, тад можемо да очекујемо бољитак, каже Маринковић.

А да потреба за новим знањима нејењава сведочи повећано интересовање за теорију и стручне ствари везане за технологију сликарства,конзервацију,стакло и витраже. Тренутно истраживање Маринковић везујеза искуства енглеског конзерваторског друштва које за потребе универзитета објављује врхунске текстове лишене фраза, спектакуларних реченица и чудесних форми, а врло прецизно и логично објашњавају нове проблеме и принципе у овој области.

Осврт на последње две деценије,колико ствара у садашњем атељеу,сведочи да је највећи проблем почетног периода била аклиматизација на нову средину, а после толико времена преовладава уверење о успеху да спрегне разиграногкоња и смири га како би био у функцији. И поред великог теоретског искуства из професорског рада, још више практичног стицаног радом на реализацији небројано значајних пројеката, Маринковић не показује склоност ка давању савета млађима сем подсећања да је добра слика значајнија од свих проблема на које наилазе у раду.

С тим у вези је и уверење о знатно мањем броју квалитетних радова у о дносу на број уметника који дају печат краљевачкој ликовној сцени.

Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

Кикорики: Већ виђено

Драгићевић, Иван Иванов, Марко Долаш и Милан Зоричић, а филм се приказује до првог дана фебруара у пројекцијама које почињу у 17,30.

Олуја

Неодољива Кикорики дружина враћа се у новој, незаборавној породичној авантури кадКраш одлучи да најбољем пријатељу Барију приреди незаборавну рођенданску забаву па ангажује агенцију „Већ виђено“, која својим клијентима организује узбудљиве авантуре на путовањима кроз време. Током ове невероватне пустоловине, Крашово непоштовање правила изазваће катаклизмичну несрећу, услед које ће његови пријатељи бити раштркани у различитим вековима. Да би их спасао и безбедно вратио кући, Краш мора брзином муње да путује кроз прошлост и будућност а како је времена мало, па мораће да потражи помоћ од свог алтер ега из другог времена.

Анимирану породичну авантуру у 2Д формату, и трајању за пет минута краћем од сат и по, Денис Чернов је режирао према сценарију који је написао са Џефријем Халтоном и Џоем Виталом.

У верзији синхронизованој на српски језик главне улоге тумаче Немања Живковић, Предраг Дамњановић, Браниислав Платиша, Слађана Летинчић, Ана Мировић, Мирко Јокић, Огњен Дрењанин, Јована Јеловац, Миомира

„Олуја“ је Драма о рату испричана из угла обичног човека кога маестрално глуми Јово Максић у улози Илије, чији је једини циљ да заштити и сачува своју породицу.

У жељи да спречи даље нападе на село, где је замало остао без сина Петра, Илија формира диверзантску јединицу са циљем да уништи непријатељско гнездо одакле прети опасност. У бици за опстанак јунаци воде и личне битке,а њихове породице бивају приморане да напусте своје домове и потраже спас у непрегледној колони која креће ка Србији… Ратну драму у 2Д формату, и трајању од тачно два и по сата, Милош Радуновић је режирао према сопственом сценарију, а водеће улоге поверио Јову Максићу, Златану Видовићу, Марији Пикић, Новаку Билбији, Давору Јањићу, Славку Лабовићу и Ивану Вујићу. Филм је на репертоару до среде 1. фебруара, а пројекције почињу у 19,30.

Стриц

Породица са узбуђењем дочекује вољеног стрица, који се за празнике враћа кући из Немачке. Стриц дели вредне поклоне па следи традиционални божићни ручак, ћурка с млинцима и француском салатом. Одједном, за трпезом се, осим хране, ножем може сећи и тензија, а убрзо се поставља и питањеда ли је ово прави Божић и, што је још важније,да ли је то прави стриц.

Трилер у 2Д формату,који траје четранест минута дуже од сат и по, Давид Капац и Андрија Мардешић су режирали према сценарију који су написали заједно,а водеће улоге тумаче Предраг Мики Манојловић, Ивана Рошчић, Горан Богдан, Роко Сикавица и Каја Шишмановић. Филм се приказује још данас а последња пројекција почиње у 22,15.

Опасан лет

Жерар је пилот линијског авиона, а да ствари по који пут крену по злу потврђује опасни криминалац кога на другу локацију воде агенти Федералног истражног бироа. Кад авион упадне у опасну олују приморан је да слети

На репертоарау Биоскопа “Кварт”

на острво усред ратне зоне где ће његови путници постати таоци. Али,ситуација намеће неочекиваног савезника који ће му помоћи да спаси путнике. Акциони трилер у 2Д формату траје дванаест минута краће од два сата, а Жан Франсоа Рише га је режирао према сценарију који су написали Чарлс Каминг и Ј.П. Дејвис. Главне улоге тумаче Џерард Батлер, Мајк Котлер, Јосон Ен, Тони Голдвин и Даниела Пајенда, а филм се приказује до среде у пројекцијама које почињу у 22,15.

ишта добро, за народ створили; амо се, за себе изборили!

Дуплирана је мрежа судова! Али није, дуплирање затвора!

Овубаклавујевеомалако направитиитоодтанкихкора, печенихлешника, папреливену слаткимсирупом. Сампоступак гужвањасамвиделанаТикТоку гдесамредовна, аимамипрофилрелативноодскоро, такода акожелитедамепратитеитамо, бићемизадовољство. Потражитемепод @мињинакухињица

Потребно:

танкекорезабаклаву

печенилешник газиранавода

уље путер(илипоснимаргарин)

500 гшећера

400 млводе

2 ванилшећера

сокодполалимуна

Кореуролајтеиисецитена3 дела. Рачунајтедаод2 кореможетеданаправите3 баклаве. За једнубаклавутребајувамдве исеченекоре. Премажитеих уљемИгазираномводомисложитеједнупрекодруге. Посрединиставителешник. Изгужавајтекакојеприказаноу

Судзапечењепремажите путеромилипосниммаргариномакопостите. Сложитеприпремљенбаклаве, аондаињих премажитеистопљенимпутером.

Пецитеузагрејанојрерни на200 °Цоко30-35 минутаили зависноодвашерерне, докне порумене.

Оставитедасеохладе.

Усудсипајтеводу, шећери ванилиншећер. Промешајтеи ставитедасекува, акадапроврикувајтејошоко5-6 минута. Додајтесокодлимунаисклонитесаватре.

Можетепрелитихладнубаклавуврућимпреливомили врућубаклавухладнимпреливом, изборјеваш. Кодменеје билохладнабаклава– врућпрелив.

Оставитепарсатидасебаклаваохладииупијепрелив.

видеу.

Из Мињине кухињице ГУЖВАНА БАКЛАВА СА ЛЕШНИЦИМА

Арт баскет - ЖКК Краљево 83:54

ВРЕМЕПЛОВ

ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 29. ЈАНУАРА И 4. ФЕБРУАРА

29. јануар

1412 —У Новом Брду издат „Закон о рудницима“ деспота Стефана, који садржи драгоцене податке о начину живота српског народа на почетку XV века. Законик значајан документ српске писмености и српског правног система у средњем веку.

1635 —Основана је Француска академија, једна од најчувенијих у Европи. Академију основао кардинал Ришеље, министар краља Луја XIII.

1676 —Фјодор III је постао цар Русије.

1814 —Француска је поразила Русију и Пруску у бици код Бријена.

1845 —У „Њујорк ивнинг мирору“

први пут објављена песма Гавран, Едгара Алана Поа, која му је донела светску славу.

1850 —Хенри Клеј је представио

америчком Конгресу компромис из 1850.

1856 —Британска краљица Викторија је установила Викторијин крст, највише британско војно одликовање.

1861 —Канзас је примљен у Унију као 34. америчка савезна држава.

1863 —Америчка војска је поразила Шошоне у масакру на Медвеђој реци. 1886 —Немачки инжењер Карл Бенц патентирао први успешан аутомобил на бензин.

1889 —Аустроугарски принц, престолонаследник Рудолф, једини син Франца Јозефа 1, нађен мртав с љубавницом Маријом Вечером у дворцу „Мајерлинг“ крај Беча.

1891 —Лилијуокалани је проглашена последњим владаром и једином краљицом Хаваја.

1896 —Амерички лекар Емил Граб први употребио терапију зрачењем у лечењу рака плућа, применивши је у Чика-

гу на пацијенткињи Роуз Ли.

1916 —Немци у Првом светском рату први пут бомбардовали Париз из цепелина.

1933 —Немачки председник Паул фон Хинденбург именовао Адолфа Хитлера за немачког канцелара. Хитлер званично ступио на дужност дан касније, 30. јануара.

1942 —Перу и Боливија потписивањем протокола у Рио де Жанеиру окончали рат почет 1941. због спорне пограничне територије између две земље у подручју амазонске џунгле, али спорно питање тиме није решено.

1950 — Почела прва у низу побуна у Јоханезбургу, изазваних расистичком политиком Владе Јужне Африке.

1959 —Дански путнички брод „Ханс Хедтофт“ ударио, пловећи поред обала Гренланда, у ледени брег и потонуо. Живот изгубило 95 особа.

1963 —Француска ставила вето на улазак Велике Британије у Европску економску заједницу.

1964 —У Инзбруку, Аустрија, отворене 9. зимске олимпијске игре.

1964 —Премијерно приказан филм „Др Стрејнџлав“, Стенлија Кјубрика.

1996 —Венецијанска оперска кућа „Ла Фениче“ изгорела у пожару, други пут у 204 године своје историје.

1999 —Контакт-група позвала власти Србије и представнике косовских Албанаца да до 6. фебруара приступе мировним преговорима у француском замку Рамбује у близини Париза.

2002 —Председник САД Џорџ Буш изјавио у Конгресу САД да почиње рат против тероризма и упозорио да „Осовина зла“, коју чине Иран, Ирак и Северна Кореја, прети миру у свету.

2002 —У Кабулу се завијорила стара авганистанска застава, први пут од комунистичког преврата 1978. који је означио

почетак 23-годишњег периода ратова и криза у земљи.

2021 —Демонстрације: Најмање 350 особа је повређено у сукобима полиције и демонстраната у Триполију.

30. јануар

1018 —Потписивањем Будишинског мира између светог римског цара Хајнриха II и пољског кнеза Болеслава I завршен је Немачко-пољски рат.

1648 —Потписивањем Минстерског мира окончан је Осамдесетогодишњи рат Шпаније и Уједињених Провинција Низоземске.

1649 —У Лондону због издаје погубљен енглески краљ Чарлс I после пораза његових снага у грађанском рату с

републиканским снагама Оливера Кромвела.

1661 —Оливер Кромвел, лорд-протектор Комонвелта Енглеске, је ритуално погубљен две године после своје смрти, на годишњицу смрти краља кога је он збацио.

1661 —Пољско-литванска државна заједница је уступила Руском царству Кијев, Смоленск и део Украјине источно од Дњепра по одредбама примирја из Андрусова.

1826 —Отворен је мост Менај између Велса и острва Англси, који се сматра за први модерни висећи мост.

1841 —Пожар је уништио две трећине порториканског града Мајагвеза.

1847 —Град Јерба Буена у Калифорнији добио назив Сан Франциско.

1862 —Поринута је прва америчка оклопњача УСС Монитор.

1913 —Британски Дом лордова је одбацио Закон о ирској самоуправи.

1933 —Адолф Хитлер је положио заклетву као немачки канцелар.

1937 —Тринаест функционера Комунистичке партије СССР осуђено на смрт због наводног учешћа у завери Лава Троцког против врха државе.

1937 —Адолф Хитлер је изјавио у Рајхстагу да Немачка повлачи свој потпис са Версајског мировног уговора.

1943 —Краљевско ратно ваздухопловство у Другом светском рату почело прво даноноћно бомбардовање Берлина.

1945 —Вилхелм Густоф, пренатрпан немачким избеглицама, је потонуо у Балтичком мору након што га је торпедовала совјетска подморница, при чему је погинуло око 9.500 особа што је највећа поморска несрећа.

1964 —У СССР први пут у историји космонаутике уз помоћ једне ракете лансирани сателити у различите орбите, „Електрон 1“ и „Електрон 2“

1967 —Папа Павле VI срео се с председником Президијума Врховног совјета СССР Николајем Подгорним, првим шефом совјетске државе који је посетио Ватикан.

1968 —У Вијетнамском рату почела једномесечна Тет офанзива, под командом северновијетнамског генерала Воа Нгујена Ђапа, током које су северновијетнамске трупе и јужновијетнамски герилци напали Сајгон и више од 100 других места у Јужном Вијетнаму.

1969 —Одржан је последњи јавни наступ Битлса, на крову њихове продукцијске куће „Епл рекордс“ у Лондону. Овај импровизовани концерт прекинула је полиција.

1972 — Пакистан напустио Комонвелт у знак протеста због одлуке Уједињеног Краљевства, Аустралије и Новог Зеланда да признају Бангладеш.

Британски војници у Лондондерију, у Северној Ирској, убили су 13 људи, учесника забрањеног марша за људска права католика.

1992 —Аргентина отворила досијеа нациста који су после Другог светског рата побегли у Јужну Америку.

1995 —У једном од најтежих напада током трогодишње побуне исламских екстремиста у Алжиру, у експлозији аутомобила-бомбе погинуло најмање 20, а повређено око 60 људи.

2000 —Цијанид који се излио из румунског рудника Баја Маре у притоке реке Тисе, Лапош и Самош, а потом у Дунав, изазвао еколошку катастрофу. У речни слив испуштено 120 тона цијанида и

20.000 тона талога који садржи тешке метале.

2003 —У Скупштини СР Југославије ратификован Споразум о двојном држављанству СРЈ и Босне и Херцеговине. 2007 —Мајкрософт на тржиште пустио оперативни систем Windows Vista, после више од пет година од публиковања претходног Windows оперативног система (Windows XP).

2021 —Срушио се војни хеликоптер у планинском подручју на истоку Кубе и свих пет чланова посаде је погинуло.

31. јануар

1747 —Отворена је Лондонска болница Лок, прва клиника у свету за венеричне болести.

1808 —Огист Мармон је прогласио анексију Дубровачке републике, чиме је она престала да постоји.

1859 —Завршена је Светоандрејска скупштина која је започела са радом 30. новембра 1858. године. Под притиском опозиције и то уставобранитеља и групе либерала, одузет је мандат кнезу Александру Карађорђевићу и предат је кнезу Милошу Обреновићу, те је на тај начин отпочела његова друга владавина. 1865 —Амерички Конгрес је усвојио Тринаести амандман на Устав САД, којим је укинуто ропство и послао га парламентима савезних држава на ратификацију. 1878 —Ослобођење Врања у Другом српско-турском рату извршено је под командом генерала Јована Белимарковића. Значајан допринос дао је и тада млади потпоручник, а касније славни војвода Степа Степановић . 1917 —Немачка је у Првом светском рату објавила „тотални рат на мору“ у намери да неограниченим подморничким ратом принуди Велику Британију на капитулацију. Торпедовање америчких бродова нагнало је дотад неутралне САД да уђу у рат против Централних сила. 1930 —Отворена је Лондонска поморска конференција, која је завршена 22. априла споразумом Велике Британије, САД, Француске, Италије и Јапана о регулисању подморничког ратовања. 1946 —Усвојен је први устав социјалистичке Југославије, којим је она успостављена као федерација шест

република.

1950 —Председник САД Хари Труман објавио је да је наложио производњу хидрогенске бомбе.

1958 —Први амерички вештачки сателит „Експлорер 1“ лансиран је из базе Кејп Канаверал, на Флориди.

1962 —На иницијативу САД, на скупу одржаном у Уругвају, Куба је искључена из Организације америчких држава и донета је резолуција о забрани трговине с њом.

1964 —Ка Месецу је лансирана совјетска аутоматска станица „Луна 9“, која се три дана касније меко спустила и емитовала прве ТВ снимке површине Мецеса.

1966 —Основан фудбалски клуб ФК Енерги Котбус из истоименог немачког града.

1971 — Између Источног и Западног Берлина успостављен је ограничени телефонски саобраћај, први пут после 19 година.

У Белгрејд театру у Енглеском граду Ковентрију, комичарска група “Летећи циркус Монтија Пајтона” је први пут имала наступ на позоришној бини.

1990 —У Москви је отворен амерички ресторан „брзе хране“ „Мекдоналдс“.

1996 —Специјални изасланик генералног секретара УН за људска права Елизабет Рен саопштила је да у Босни има око 200 до 300 масовних гробница и да су за злочине током рата у БиХ, поред Срба одговорни и босански Хрвати и Муслимани.

1997 —У сукобу наоружаних Албанаца и припадника српске полиције код Вучитрна на Косову убијена су три Албанца и рањена три припадника МУП Србије.

1998 —Скупштина Републике Српске на заседању у Бањој Луци одлучила је да се седиште владе Републике Српске са Пала премести у Бању Луку. 2001 —Након деветомесечног суђења шкотски суд осудио је на доживотну робију Либијца Абдел Басет ал Меграха (49) због подметања бомбе у авион Пан Ам-а, који се у децембру 1988. срушио изнад шкотског града Локербија и усмрти 270 људи. Његов саучесник Амин Калифа Фахим ослобођен је оптужби.

2002 —На другом Антиглобалистичком социјалном форуму у Порто Алегреу

у Бразилу усвојена је декларација у једанаест тачака о праведнијем светском поретку.

2002 —Ирска католичка црква пристала је да плати одштету од 110 милиона долара људима који су детињство провели у црквеним сиротиштима, где су их свештена лица сексуално злостављала. За сада је тужбе поднело 3.500 људи који су живели у таквим црквеним институцијама.

2006 — Веће Европске уније у Бриселу именовало Кристијана Шварц-Шилинга за специјалног представника Европске уније за Босну и Херцеговину Криза између Данске и арапских земаља се наставља због објављених 12 цртежа Мухамеда. Америчка Академија филмских уметности и наука објавила номинације за овогодишњег Оскара .

2020 —Уједињено Краљевство и Гибралтар су се формално повукли из Европске уније.

1. фебруар

1701 —Битка код Кремоне током Рата за шпанско наслеђе између аустријских и француских трупа.

1748 —Указом царице Марије Терезије Нови Сад добио статус слободног краљевског града у оквиру аустријске монархије. Тај дан проглашен за Дан града 1996.

1793 —Револуционарна Француска, непуне две седмице после погубљења краља Луја XVI, објавила рат Великој Британији и Холандији.

1840 —У америчком граду Балтимор отворен први стоматолошки факултет у свету.

1893 —Томас Алва Едисон у Вест Оринџу у Њу Џерзију отворио први филмски студио у свету.

1896 —Подстакнути побуном у Грчкој, становници острва Крит почели устанак против турске власти. Уз интервенцију европских сила Крит 1898. добио аутономију, а 1912. припојен Грчкој.

1896 —У Торину је премијерно изведена Пучинијева опера Боеми.

1901 —У Београду изашао први број „Српског књижевног гласника“, часописа

за књижевност. Први уредник био Богдан Поповић, један од најпознатијих књижевних критичара и теоретичара тог доба.

1918 —Топовским пуцњем са крстарице „Санкт Георг“ означен почетак побуне око 6.000 морнара у аустроугарској ратној флоти у Боки которској. Побуна угушена 3. фебруара, ухапшено 800 морнара и подофицира, а пред преки суд у Котору изведено њих 40, од којих су четири осуђена на смрт и потом стрељана. Велики број ослобођен после суђења у септембру, а кривични поступак против осталих прекинут сломом Аустроугарске у Првом светском рату.

1924 —Прва лабуристичка влада Велике Британије признала СССР, што је знатно допринело смањењу дипломатске изолације прве социјалистичке земље у свету.

1942 —Вођа норвешких фашиста Видкун Квислинг постао је председник марионетске владе у окупираној Норвешкој, у Другом светском рату.

1946 —Норвешки дипломата Тригве Ли изабран за првог генералног секретара Уједињених нација.

1946 —Мађарска проглашена за републику, с председником Золтаном Тилдијем и премијером Ференцом Нађом.

1974 —У пожару који је захватио нови солитер у бразилском граду Сао Пауло погинуло више од 220 људи.

1979 —Ирански верски вођа ајатолах

Рухолах Хомеини вратио се у земљу из Париза после 15 година изгнанства, које је провео углавном у Ираку. Тиме наступила нова фаза исламске револуције којом је у Ирану успостављена исламска теократска држава.

1990 —Да би сузбила масовне демонстрације косовских Албанаца, Југословенска народна армија извела тенкове на улице косовских градова, а борбени авиони надлетали Приштину. У сукобима демонстраната и полиције погинуло 27 демонстраната и један полицајац, а рањено око 100 људи на обе стране.

1991 —У земљотресу који је погодио пограничне области Авганистана и Пакистана погинуло више од 1.200 људи.

1992 —Председници САД и Русије Џорџ Х. В. Буш и Борис Јељцин потписали, у Кемп Дејвиду, декларацију о пре-

станку непријатељстава две земље, чиме је формално завршен Хладни рат.

1995 —Поплаве у Холандији натерале око 250.000 људи да напусте домове.

1996 —Председник Жак Ширак објавио да је Француска заувек окончала нуклеарне пробе.

2000 —Због учесталих напада наоружаних Албанаца на полицијске и друге објекте, српске власти појачале присуство снага безбедности и Војске Југославије на југу Србије у региону општина Прешево, Бујановац и Медвеђа, у којима Албанци чине већину становништва.

2002 — На суђењу у Ријеци, за ратне злочине почињене над Србима 1991. и 1992, бивши начелник полиције из Госпића Иван Дасовић потврдио да је тадашњи политички врх Хрватске знао за убиства Срба у Госпићу. Савет безбедности УН продужио мандат мировних снага у Источном Тимору до 20. маја, за када је предвиђено проглашење независности те бивше португалске колоније. После одласка Португалаца 1975. ту територију окупирала Индонезија, а мировне снаге упућене 1999. пошто је Источни Тимор прокламовао независност.

2003 —У несрећи „Спејс-шатла Колумбија“ који се запалио и распао на висини од око 60 километара изнад Тексаса у САД погинуло свих седам астронаута.

2021 —Војни пуч: Војска Мјанмара извела је ухапсила председницу Владе Аунг Сан Су Ћи, поставила генерала за привременог председника и прогласила ванредно стање на годину дана.

2. фебруар

962 —Немачки краљ Отон I у Риму крунисан за римског цара од стране папе Јована XII чиме је основано Свето римско царство немачке народности које ће формално постојати до 1806. године.

1509 —Португалци под командом Франсиска де Алмејде уништили муслиманску флоту у бици код града Диу у Индијском океану и успоставили контролу у индијским водама.

1536 —Шпански истраживач Педро де Мендоза на ушћу естуара Рио де ла Плата основао град Буенос Ајрес, главни град Аргентине од 1880.

1709 —Шкотски морнар Александер Селкрик избављен са пустог пацифичког острва на које је 1704. стигао после бродолома. Његова прича инспирисала Данијела Дефоа да напише роман „Робинсон Крусо“.

1804 —Почео Први српски устанак. 1808 —Наполеонове трупе окупирале Рим пошто је папа Пије VII одбио да призна Напуљско краљевство под француском влашћу и да се придружи алијанси против Велике Британије. Наполеон потом 1809. одвео папу у заточеништво у Фонтенбло. Папска држава рестаурирана после Наполеоновог пада 1814. 1834 —Српски кнез Милош Обреновић објавио трећи хатишериф турског султана Махмуда II, којим су уобличени политички статус и правни карактер Кнежевине Србије. Тим документом Србији припојено шест нахија, а посебним бератом кнез Милош добио достојанство српског и наследног кнеза.

1848 —Миром у граду Гваделупе Идалго окончан двогодишњи рат Мексика и САД. Поражени Мексико уступио САД Тексас, Нови Мексико, Аризону и Калифорнију.

1878 —Грчка објавила рат Турској.

1920 —Мировним уговором у Дорпату совјетска Русија признала независност Естоније, која је од 1721. била под руским суверенитетом. Совјетске трупе запоселе ту земљу у јуну 1940, после чега је Естонија постала део СССР. 1943 —Совјетска Црвена армија после шестомесечних борби код Стаљинграда присилила немачку Шесту армију на капитулацију. Тиме завршена једна од кључних битака у Другом светском рату.

1978 —Два совјетска космонаута са свемирског брода Саљут 6 у отвореном свемиру, први пут у историји космичких летова, обавила операцију допуне горива.

1986 —У кнежевини Лихтенштајн жене први пут гласале на парламентарним изборима.

1990 —Јужноафрички председник Фредерик де Клерк укинуо забрану Афричког националног конгреса Нелсона Манделе.

1997 —У Београду полиција грубом силом, користећи водене топове, растерала мирне демонстрације грађана који

су од новембра 1996. свакодневно протестовали због одбијања власти да призна победу опозиције на локалним изборима у Србији.

2002 —Холандски принц Виљем Александер оженио се Максимом Зорегијетом, Аргентинком чији је отац био припадник хунте, и тиме оживео традицију контроверзних бракова холандске краљевске породице.

2003 —У снажној експлозији у Лагосу уништена „Нигеријска банка“, а најмање 33 особе погинуле. Потом избили велики нереди јер се више стотина људи потукло како би узело новац из срушене банке.

2006 — На седници врховног већа одбране СЦГ одржаној у среду, начелник

Војносигурносне агенције Војске СЦГ

Светко Ковач, поднео је извештај у којем

се наводи да је Војска СЦГ пружала заштиту одбеглом хашком оптуженику Ратку Младићу. Председавајући Већа министара БиХ Аднан Терзић, председник Владе РС-а Перо Букејловић и председник Мајкрософта Бил Гејтс су у Португалу потписали писмо о намерама, које предвиђа припрему уговора о стратешком партнерству између БиХ и Мајкрософта.

3. фебруар

1377 —Папски кондотјери су убили више од 2000 становника Чезене у Чезенском крвопролићу.

1509 —Португалска морнарица је поразила удружену флоту Османског царства, Млетачке републике, султана Гуџарата, мамелучког Египта, Заморина од Калкуте и Дубровачке републике у бици код Дија.

1591 —У немачком граду Торгау основана Немачка протестантска лига.

1781 — Британске снаге су заузеле низоземско острво Свети Еустахије након само два пуцња из топа. 1787 —Милиција предвођена генералом Бенџамином Линколном је разбила преостале учеснике Шејсове побуне у Питершаму, Масачусетс.

1807 —Амерички Конгрес је образо-

вао Територију Илиноис.

1813 —Побуњеничка војска под командом Хосеа де Сан Мартина је победила шпанску војску у бици код Сан Лоренца.

1830 —На мировној конференцији у Лондону, Грчкој призната независност од Отоманског царства, у чијем је саставу била од 1453.

1867 —Принц Муцухито у 14. години постао јапански цар Мејџи.

1870 —Ратификован је Петнаести амандман на устав САД којим је загарантовано гласачко право без обзира на расу.

1881 —Потписан уговор о изградњи пруге Београд-Ниш, прве железничке пруге у Србији.

1913 —Ратификован је Шеснаести амандман на устав САД којим је федералној влади дато право уведе и прикупља порез на приход.

1917 —САД су у Првом светском рату прекинуле дипломатске односе с Немачком, после саопштења Берлина да ће почети неограничен подморнички рат.

1919 —У Паризу одржана прва седница Лиге народа, девет дана после оснивања те светске организације.

1941 —Немачка је силом поново поставила Пјера Лавала на дужност у окупираној Вишијевској Француској.

1943 —Британски авиони у Другом светском рату бомбардовали немачки град Хамбург.

1945 —Амерички авиони у Другом светском рату избацили 3.000 тона експлозива на Берлин, а америчке трупе на Филипинима преузеле Манилу од Јапанаца.

1973 —У Јужном Вијетнаму на основу мировног споразума потписаног у Паризу ступио на снагу прекид ватре.

1977 —Снаге лојалне потпуковнику Менгисту Хајле Маријаму убиле шефа привремене војне владе Етиопије, генерала Тефери Бентија, и његове најближе сараднике.

1981 —Гро Харлем Брунтланд после оставке Одвара Нордлија изабрана за прву жену-премијера Норвешке.

1989 —Парагвајски председник Ал-

фредо Стреснер је збачен у војном пучу који је предводио Андрес Родригез.

1994 —Председник САД Бил Клинтон укинуо трговински ембарго Вијетнаму, заведен по завршетку Вијетнамског рата 1975.

1995 —НАТО одржао прву војну вежбу на територији некадашње Источне Немачке.

1996 — У земљотресу на југозападу Кине погинуло више од 300 људи. На основу Дејтонског мировног споразума, 57.000 припадника међународних снага за одржавање мира стигло у Босну и Херцеговину. Успостављено 10 бригадних и три дивизијска главна штаба.

1998 —Амерички војни авион „ЕА6Б“ летећи прениско ударио у кабл успињаче у зимском туристичком центру Кавалезе на северу Италије. У гондоли која је пала са 200 m погинуло свих 20 људи.

2000 —Приликом напада албанских екстремиста на аутобус УНХЦР-а на Косову убијена двојица Срба, а у сукобима руских припадника Кфора с Албанцима

рањено више особа. У наредним данима

талас насиља, у којем је страдало девет особа, захватио северни део Косова.

2002 —У снажном земљотресу који је погодио турску провинцију Афјон 43 особе погинуле, повређено њих 300, а више од 600 кућа оштећено.

2003 —Амерички рок-продуцент Фил Спектор, ухапшен због убиства.

2006 — На суду Босне и Херцеговине почело прво суђење за геноцид у босанскохерцеговачком правосуђу. Једанаест је оптужених за злочине који су се десили у Сребреници и Кравицама.

Египатски путнички брод „Ал Салам 98” је током ноћи потонуо у Црвеном мору. На броду се налазило преко 1400 особа. До сада је око 100 преживјелих спашено.

2008 —У другом кругу председничких избора у Србији, Борис Тадић, кандидат Демократске странке, победио Томислава Николића, кандидата Српске радикалне странке.

2015 —У Међународном суду правде у Хагу одбачене тужба Хрватске против Србије, као и противтужба Србије за ге-

ноцид.

4. јануар

960 —Цар Таизу је започео своју владавину у Кини, чиме је почела владавина династије Сунг.

1194 —Немачки краљ Хајнрих VI ослободио, уз велику откупнину, енглеског краља Ричарда I Лавље Срце, којег је на повратку из Крсташког рата 1192. заробио аустријски војвода Леополд V.

1536 —Француски краљ Франсоа I ушао је у савез с турским султаном Сулејманом I да би се супротставио Хабзбурговцима.

1783 —Велика Британија је у Паризу потписала споразум о признању САД, чиме је окончан осмогодишњи Амерички рат за независност.

1789 —За првог председника САД изабран је Џорџ Вашингтон, који је у рату за независност од Велике Британије (1775—1783) командовао војском колониста.

1804 —Дахије су у Сечи кнезова погубиле неколико најистакнутијих српских народних главара, што је био непосредни повод за избијање Првог српског устанка.

1846 —Први мормонски пионири су започели свој егзодус из Новуа у Илиноису на запад према долини Солт Лејк.

1861 —Делегати шест одметнутих америчких држава су се у Монтгомерију образовали Конфедеративне Америчке Државе.

1899 —Почео је Филипинско-амерички рат када је амерички војник, који је имао наређење да држи побуњенике подаље од логора своје јединице, пуцао на филипонског војника у Манили.

1904 —Јапанска ратна морнарица је блокирала руску далекоисточну луку Порт Артур.

1938 —Адолф Хитлер је преузео ресор министра рата нацистичке Немачке, а за шефа дипломатије је именовао Јоахима фон Рибентропа.

1945 —Черчил, Рузвелт и Стаљин су се састали на Кримској конференцији у Јалти да би се договорили о акцијама за

завршетак Другог светског рата и плановима у послератном периоду.

1961 —У Анголи је почео устанак против португалске колонијалне власти. Ослободилачки рат окончан је 1974, а у октобру 1975. Ангола је стекла независност.

1966 —Приликом пада јапанског путничког авиона Боинг 727 у Токијски залив, погинула су 133 путника и члана посаде.

1972 —Велика Британија и девет других земаља признало је Источни Пакистан као независну државу Бангладеш.

1974 —Гренада је стекла независност у оквиру Британског комонвелта.

1976 — У Гватемали је у земљотресу погинуло 23.000 људи, а милион и по је остало без домова.

Главни град Мозамбика Лоренсо Маркеш је преименован у Мапуто.

1990 —У терористичком нападу из заседе на аутобус са израелским туристима у Египту погинуло је девет туриста и два египатска полицајца, а 20 особа је рањено.

1992 —Венецуелански официр Уго Чавез је извршио неуспешан државни удар против владе председника Карлоса Андреса Переза.

1994 —Током босанског рата у сарајевском предграђу Добриња девет људи је погинуло и 15 рањено од артиљеријске гранате. Међу настрадалима, који су чекали у реду за хуманитарну помоћ, било је и троје деце.

1997 —У снажној олуји сударила су се два војна израелска транспортна хеликоптера типа “CX-53 Сикорски” који су превозили елитне јединице. Погинула су 73 војника.

12003 —Оба већа југословенског парламента изгласали су Уставну повељу и Закон о њеном спровођењу, чиме је престала да постоји Савезна Република Југославија. Нова држава добила је име Државна заједница Србија и Црна Гора. 2004 —Четири студента Харварда су основала друштвену мрежу Фејсбук из своје собе у студентском дому.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Т. Радовановић Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs