Kraljevski magazIN

У овом броју

Много буке ни око чега?

Корак испред света

Пад, али недовољан

Довољно разлога за бригу

Занатлије настављају традицију

У служби здравља

Опасност од седења

Технике витража

До “Маржика” у три корака

На репертоару Биоскопа

Наличја српског лица

Из Мињине кухињице

Дунав - Слога

Рибница - Војводина

Времеплов

Француско-немачки предлог споразума Београда и Приштине

МНОГО БУКЕ Н

НИ ОКО ЧЕГА?

Први од четири је принцип налажења решења које гарантује безбедност и просперитет Срба на Косову кроз пуну безбедност

заједнице,цивилних права и институционалних решења, пуну

примену Бриселског споразума, укључујући Заједницу српских

општина, заштиту културно-историјског наслеђа,обезбеђивање аутономије за манастире,решавање питања приватне имовине и државне имовине,спољњег дуга и остала која се сматрају приоритетним. - Међукорак до коначног споразума који ће се

нормализовати кроз улазак Србије у Европску унију

Тема која последњих месеци са правом заокупља јавност у Србији је француско немачки предлог споразума представника српских власти и привремених институција са Косова и Метохије о нормализацији

односа. Значај теме је прилика да РаднагрупаНационалногконвентао ЕвропскојунијизаПоглавље35 упути позивнапанелдискусијупод називом „Немачко-францускипредлогспоразумаонормализацији– многобуке(ни) окочега?!“ у оквиру пројекта„ПодршкапраћењудијалогаБеоградаиПриштине“којиреализујеИнТЕРуз финансијскуподршкуАмбасадеКраљевинеНорвешкеиБалканскогфонда задемократију.

Панел дискусија јемотивисана потребом да се одговори да ли је поводом понуђеног документа подигнуто

много буке без разлога,или они стварно постоји, али и да сеукаже на значај споразума и очекивања од наставка преговора између Београда и Приштине након бурних дешавања

последњих месеци.

Координатор Радне групе Националног конвента о Европској унијиза Поглавље 35 Драгиша Мијачић подсећа да се оно бави питањима од значаја дијалога и нормализације процеса између Београда и Приштине. Од двадесет четиричлана Радне групе четири наступају у индивидуалном капацитету,а деветнаест су представници организација цивилног друштва које се на различите начине баве темама од значаја за бриселски дијалог,помирење и Поглављем 35 у процесу преговора за ступање Србије у пуноправно чланство Европске уније.

Идеја о покретању панел дискусије потекла је из потребе да се аналитичким приступом допринесе друштвеној дебати на ову тему. Досадашњи допринос огледа се у учешћу Радне групе у унутрашњем дијалогу који је 2018. организовао председник Србије, а панел дискусија мотивисана најавом сличне коју је најавио за перидод који предстоји. Мијачић подсећа да је Радна група током претходне дебате објавила низ налаза и ставова који су и данас актуелни,уз нагласак на принци-

пима за нормализацију односа,међу њима пет који се оцењују посебно значајним за постизање споразума који се тражи од супростављених страна. -Први је мир и безбедност што значи да решењемора да гарантујесвим грађанима на овим просторима. Други су европске интеграције Србије, трећи компромисно,реално и одрживо решење, четврти наставак процеса нормализације односа између Косова и Србије,али и између српског и албанског народа,и пети наставак унутрашњег дијалога оКосову где би се укључили сви политички и друштвени актери. То значи опозициони и позициони политички фактори, преко Српске академије наука и уметности,Српске православне цркве,организација цивилног друштва и привреде као нешто на чему смо инсистирали ових пет задњих година.Постоји позив да се настави са дијалогом, а ја верујем да ће се организације цивилног друштва окупљене у оквиру Радне групе одазвати са својим идејама и решењима. У вредносном смислу ја сам се залагао да сваки будући споразум,као

што је овај који долази, представља последњу битку за косовске Србе. Ако кроз овај споразум не решимо заштиту колективних права косовских Срба то нећемо моћи урадити ни у једном периоду, а неке принципе које сам изнео видим и у француско-немачком предлогу. Први одчетири је принцип налажења решења које гарантује безбедност и просперитет Срба на Косову кроз пуну безбедност српске заједнице,цивилних права и институционалних решења, пуну имплементацију Бриселског споразума, укључујући Заједницу српских општина, заштиту културно-историјског наслеђа, обезбеђивање аутономије за манастире,решавање питања приватне имовине,чиме се нико не бави дужи низ година, питање државне имовине, спољњег дуга и остала која се сматрају приоритетним. Поред овога ја сам истакао још три, јачање поверења између Албанаца и Срба на овим просторима, привредне сарадње и развоја заједничке инфраструктуре и економска перспектива Србије и Косова, на-

глашава Мијачић уз подсећање да бројна реаговања у последње време потврђују ставове чланова Радне групе изречене последњих пет година па француско-немачки предлог не представља посебно изненађење. Податак да се већина организација укључених у Радну групу овимпитањима бави на различите начине појачава уверење да се предложени документ не разликује од онога што је виђено у америчким. У настојању да се одговори на питање чему води предложени споразум истиче се најава да као међуспоразум није и коначни који ће решити односе између Београда и Приштине. Он се оцењује као међукорак до коначног споразума који ће се нормализовати кроз улазак Србије у Европску унију. Пажљивијим читањем појачава се уверење да након овог споразума предстоји само још међусобно признање што политичаре, било да су на власти или опозицији, ослобађа обавезе да причају о ономе што се сматра црвеном линијом каквом се оцењује одлучан став о одсуству могућности за било какво признање Косовакао независне државе.Све остало као део овог споразума неће оставити простор за преговоре о наредној фази,осим ако се ситуација на терену не промени, а косовски Срби искористе као инструмент за блокирања имлементације.

- Један од кључних елемената је да се изграде механизми за мир и стабилност у ери Албина Куртија, ако преживи све ове турбулентне процесе. Претходни механизми који су створени, пре свега Хашим Тачи, донекле Рамуш Харадинај и Иса Мустафа, уништени су једностраном акцијом Албина Куртија који им се противио још од 2013. године. Да биималимир на Косову потребан је Курти- Вучић споразум,а овај споразум даје отприлике те елементе.

Игор Новаковић

Друга кључна ствар јесте да створи услове да најмање три земље Европске уније, Словачка,Грчка и Румунија, признају Косово. Са друге стране још увек се не зна како ће да реагују Шпанија и Кипар, али се у разговорупотврђује да дипломатски представници ових земаља, и све што се дешава,чекају да се Курти и Вучић рукују а да они након тога да признају Косово,што

значи да се кроз тај механизам отварајумогућности за међународну афирмацију Косова, а од Србије захтева да је не спречава. Како каже председник Вучић од нас се не тражи да пристанемо на столицу у Уједињеним анцијама, можемо чак да гласамо против,али је суштина да Србија не ради против међународне афирмације Косова, објашњава Мијачић оцењујући циљ усвајања предложеног решења да се Србија извуче из крединталистичког односа са Русијом,пре свега у контексту давање гаранција за вето у Уједињеним нацијама.

Изјава председника Србије, како у предлогу споразума постоји тачка о којој није постигнута сагласност,наводи

на помисао да је кључна у целом документу и од Србије тражи да третира Косово као посебан правни субјект. Подсећање да је Бриселским споразумом то донекле чинила,у мери укојој

је желела а не укојој је то писало у документу,не ослобађа Србију од обавезе формализовањаодноса као што је однос између Косова и Грчке која не признаје Косово,али признаје његов субјективитет.

Представник ИСАЦфонда ИгорНоваковић основни циљ споразума види у покушају да на неки начин, у моменту трајања рата у Украјини,у потпуности деескалира ситуацију између Београда и Приштине, јер остављање било којих трбуха на Балкану,и у ткиву Европе, теоретски може довести до преливања конфликта без обзира на НАТО снаге на простору Косова и Метохије и Босне и Херцеговине. Другим циљем оцењена је жеља да се некима омогући промена мишљења, иако нема довољно информацију за потврду да ће три државе моментално признати Косово, па ни овај споразум није га-

ранција да ће се све коначно разрешити.

- Кад су 2005. кренули разговори прво су на неки начин договорени принципи, а онда је Ахтисари радио свој план. Ја овај споразум више видим као принципе, а ако је веровати ономе што је Данас објавио да је поуздан нацрт,говори о новим преговорима који ће бити свеобухватнији, јер није довољно да имате десетак тачака које ће штуро да објасне нешто и кажете ово је споразум. Не. Гомила ствари мора да буде прецизно дефинисана.

Мислим да овај споразум деескалира ситуацију и потенцијално води ка новом дијалогу, а ту постоји неколико кључних тачака. Једна од њих је чланство Косова у међународним организацијама и ту се слажемо да је вероватно једна од јабука раздора како председник Вучић види проблем. Међутим,такође се наводи свеобухватни споразум о нормализацији. Дакле, овај споразум није свеобухватни споразум о нормализацији већ један међукорак у коме је значајна тачка самоуправа Срба на Косову. Неко ће рећи да је то Заједница српских општина. Видећемо шта ће све од тога битина крају и да ли је Заједница решење које одговара. Друга ствар је питање статуса Српске православне цркве и српског верског и културног наслеђа на Косову. Овде се истиче да ће оно бити решено у складу са постојећим моделима у Европи,а не у складу са европским стандардима. Ја мислим да је ово веома интересантна реченица зато што потенцијално говори и о неким другим модалитетима како би ово питање могло дабуде решено. Интересантно је што се у овом нацрту Заједница српских општина не спомиње и,што је битно нагласити, да је најзначајнији продукт свега овога на неки начин одвојено питање имплеметације заједнице од наставка дијалога. Мени се чини даје то једна од најзначајнијих резултата и најгорикамен који је Србија морала да прогута. Са друге стране,ако је вероватиономе штоје рекао Ескобар, Америка је преузела на себе обавезу да погура ту имплементацију, а америчка амбасада из

Приштине је упутила отворени позив припадницима цивилног друштва,медијима и осталима, на дијалог око заједнице, каже Новаковић не доводећи у питање формирање Заједнице која је годинама уназад важила за најзначајнији камен спотицања на путу до постизања било каквог решења. Посебно битним оцењује се да је дијалог бар мало откочен, па може да се преговара о неким стварима. И поред тога оправдано се изражава сумња да до споразума уопште дође, понајвише због инсистирања на формирању Заједнице српских општина као услову за повратак Срба у институције Косова и наставак преговора. Формирање Заједнице српских општина оцењује се иницијалном капислом за политичку кризу на Косову због потврде да премијер Албин Курти и његова политичка листа нису спремни да то прихвате.Потврда овог става налази се у низу изјава датих у другој половини прошле године које буквално затварају врата формирању било какве заједнице на етничкој основи. Други камен спотицања за постизање споразума види се у захтеву приштинске политичке елите да се Србија обавеже на признање Косова. У овом тренутку се мало вероватном чини могућност да билокоја од супростављених страна одустане од ових ставова.

Са панела је послата порука да Брислески споразум Србију не обавезује политички, али је обавезује правно јер га је Косово ратификовало у парламенту, а најзначајнији део који се везује за обавезу формирања Заједнице српских општина потврђен у Уставном суду. Наговештај да би чланице Европске уније које још нису признале Косово споразум могле да то протумаче као сигнал да то учине оцењује се слободном интерпретацијом, а закључак темељи на потврди да је моделован према споразуму две Немачке из 1972. који је отворио пут обема за чланство у Уједињеном нацијама. Иако се у медијима шпекулише како Грчка потенцијално разматра своју позицију још нема конкретних информација, нити изјава иједног званичника, које би то поткрепиле. Т. Радовановић

Фото: Медија центар

Др Драгољуб Даниловић

Значај Сретења

у историји

народних првака у Орашцу, изабрали Карађорђа Петровића за вођу српске устаничке револуције која је симболички завршена на исти дан 1835. кад је Србија добила први устав којим је успостављена као модерна слободарска и демократска земља. - Још у време Првог српског устанка усвојено неколико уставних закона који су баштинили богато искуство, традицију, познавања закона, законитости, правдољубивости и тежње да се у реалном животу успостави правда.

- На Сретење објављен један од најидеалнијих устава

у деветнаестом веку чији је писац чувени правник

Димитрије Давидовић. - Србија била једина земља

у свету деветнаестог века у којој је роб, ступањем

риближавање дана када Српска православна црква слави Сретење Господње, а Србија Дан државности мотивисало је

Народну библиотеку „Стефан Првовенчани“ да

баци мало више светла на вишеструки значај

овог дана у националној историји. Прилика за

то пружена је доктору историјских наука Драгољубу Даниловићу који је предавањем на тему „Сретење у историји и традицији“ истакао

значај празника за српско национално и духов-

но биће. Разумевање значаја овог датума везује се за историју Старог завеза и библијско значење празника којим се обележава дан када је Богородица унела новорођеног Христа у Соломонов храм да би га посветила Богу. Доктор Даниловић подсећа на околности почетка празновања Сретења које се,као један од највећих православних празника, обележава од времена цара Јустинијана запамћеног као владара у реалном времену који је, као велики

владар и законодавац пореклом са простора Србије, обележио средњовековно

доба.

На исти дан 1804. године српски великаши су, на збору народних првака у Орашцу, изабрали Карађорђа Петровића за вођу српске устаничке револуције

која је симболички завршена на дан Сретења 1835. кад је Србија добила први устав којим је успостављена као модерна слободарска и демократска земља.

- Почетком деветнаестог века људи у Србији немају велико образовање,немају школе,многи од њих су неписмени, немају никакво образовно искуство, не иду у школу,али се на дан великог хршћанског празника окупљају у Орашцу

између Тополе и Аранђеловца и ту их

има око три стотине. Централна личност

је богати трговац из Тополе Карађорђе

Петровић који је окупио водеће људе

београдске и крагујевачке нахије. Они

су, због сече кнезова која је претходила

овом догађају,одлучили да баш на Сретење подигну Први српски устанак или,

како је Ранке навео у свом делу Српска револуција, револуцију. Утемељени и васпитавани да буду прави хришћани,да посте,моле се Богу и носе у себи основна хришћанска начела као што су правдољубивост и жеља за слободом,да никоме никада не служимо, не будемо под окупацијомнего да, као слободни људи,удишемо слободан ваздух окупили су се у Орашцу да кажу не дахијама.

Карађорђе постаје вожд устанка иако је то одбијао,не желећи да понесе велику одговорност. Био је свестан шта значи бити вођа,али су га изабрали,са свим манама које је имао,да понесе барјак слободе и поведе догађаје које зовемо Први српски устанак, односно српска револуција, каже др Даниловић и подсећа на размимоилажења историчара у оцени догађаја који су довели до његове смрти.

Иако се одговорним за одлуку о погубљењу 1817. сматра Милош Обреновић значајном се оцењује потреба помире-

ња присталица једне и друге династије које су дале значајан допринос догађајима од значаја за историју Србије која је султановим хатишерифомдобила аутономију 1830. године. Текст документа који је то потврђивао свечано је прочитан на Ташмајдану,на месту данашње цркве Светог Марка, а аутономија је подразумевала усвајање устава као највишег правног акта државе који гарантује поделу власти на законодавну, извршну и судску. Искуство које као специфичан народ у новом веку имају Срби сведочи да је још у време Првог српског устанка усвојено неколико уставних закона који су баштинили богато искуство, традицију,познавања закона, законитости, правдољубивости и тежње да се у реалном животу успостави правда. - Србија још од Средњег века има богату правну традицију која се темељи на доношењу Номоканона Светог Саве,Повеље свете династије Немањића,Душановом законику и закону деспота Стефана Лазаревића из 15. века. То су

све темељи законодавства које ће бити

уоквирено на Сретење кад је у Крагујевцу објављен један од најидеалнијих

устава у деветнаестом веку чији је писац чувени правник Димитрије Давидовић.

Овом догађају је претходио велики устанак, познат као кнез Милетина буна.

Милета је био угледни племић из Крушевца који је са неколико људи подигао устанак против кнеза Милоша, а иако су многи устаници хтели да убију кнеза Милета се залагао за доношење устава којим се ограничава његова власт. Показало се да је вођа устанка био у праву, јер је кнез Милош прихватио даскупштина на Сретење 1835. свечано објави устав чији се један од најзначајнијих чланова односи на о укидању ропства, каже др Даниловић и подсећа даје Србија била једина земља усвету деветнаестог века у којој је роб, ступањем на њено тле, истог тренутка постајао слободан.

О слободарским тежњама сведочи понашање кнеза Милоша који је у периоду турске власти од 1815. до 1830. при

сваком доласку у Београд обилазио пијацу накојој су Турци продавали робове, међу њима и Грке заробљене у устанку 1821. године. У аналима је записано како их је куповао а онда пуштао и тако на најбољи начин потврђивао колико је ценио слободу. То је и повод за потврду како се сматра најзаслужнијим за укидање феудалног система у Србији међу првим државама у Европи,одмах после Француске и Швајцарске. Доктор Даниловић каже да је од тог тренутка дефинитивно укинут феудализам па,после 1834. кад је донет други хатишериф,на територији Србије више није било зависних сељака.

- Ипак велике силе,које су имале огромног утицаја на вођење политике аутономне кнежевине,успеле су да утичу на кнеза и српске великаше да укину устав који је био на снази педесет осам дана. Без устава смо били до 1838. године када је донет чувени турски устав,назван тако по томе што је у оквиру њега објављен хатишериф, који је био на сна-

зи најдуже, до 1869. кад је донет намеснички устав. Србија је земља која полако иде ка циљу као кнежевина, 1878. на чувеном конгресу у Берлину постаје независна, а независност је крунисана 1882. године кад постаје краљевина, каже др Даниловић оцењујући проглашење Сретењског устава за један од најважнијих догађаја у историји.

Као празник уставности Сретење је обележавано до 1918. године, поред Србије и у деловима који су још били под турском влашћу о чему сведочи велика Скупштина Срба у Османском царству одржана 1909. године у Скопљу. Дисконтинуитет у обележавању значајног датум у историји Србије потрајало је од 1918. до 2001. кад је Народна скупштина усвојила закон по коме је овај датум установљен за државни празник, а обележавање отпочело већ наредне године.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Сива економија у Србији 2022.

ПАД, АЛИ НЕ

- Непријављивањем радника и профита привреда заради шест и по милијарди евра. - Неопходно усвајање новог Програма за сузбијање

сиве економије. - Захваљујући непријављивању запослених, исплати

дела плата на руке и скривању профита, предузећа годишње зараде шест и по милијарди евра. - Свако четврто предузеће у Србији

укључено у сиву економију, пре пет година је то било свако треће. - Кључни елементи сиве економије су ангажовање радника на црно и исплата дела плате на руке. - Од сто динара колико зараде у сивој

зони предузећа две трећине стекну на овај начин, а остатак од непријављивања профита

ЕДОВОЉАН

одатак да је обим пословања мимо прописа међу легалном, регистрованом привредом, у

протеклих пет година смањен са скоро

петнаест на мало мање од дванаест

процената бруто домаћег производа на

најбољи начин сведочи да је сива еко-

номија у паду. И поред тога утврђено је

да предузећа, захваљујући непријављивању запослених, исплати дела

плата на руке и скривању профита, зараде шест и по милијарди евра што

упућује на неопходност додатних мера

за решавање једног од највећих економских изазова, пре свега усвајање новог Програма за сузбијање сиве економије.

Представљање студије „Сива економија у Србији 2022“, коју је према анкетном методу урадила професорка Економског факултета Горана Крстић са професором Правног факултета Бран-

ком Радуловићем, потврђује процене

да је свако четврто предузеће у Србији

укључено у сиву економију а да је пре

пет година то било свако треће. Према овом документу кључни елементи сиве

економије су ангажовање радника на црно и исплата дела плате на руке па од сто динара колико зараде у сивој зони две трећине стекну на овај начин а остатак од непријављивања профита. Најпорознијом на појаву сиве економије оцењена је делатност грађевинарства у оквиру кога је свако пето предузеће у сивој зони, као и у прерађивачкој индустрији, а чак тринаест одсто радника ангажовано је неформално, испред пољопривреде. Стручњаци потврђују да је током последњих пет година удео запослених на црно у целокупној легалној привреди са једанаест пао за два и по процента,а број неформално ангажованих радни-

ка смањен за двеста хиљада што на најбољиначин сведочи о паду сиве зоне. Већу склоност ка активностима сиве економије показала су предузећа и предузетници који су покренули бизнис пре највише три године, предузећа са повезаним лицима и фирме без запослених. У посматраном периоду знатно је повећана вероватноћа да ће фирме које су у финансијским тешкоћама да посегну ка сивој економији. У циљу обезбеђивања што веће поузданости налаза обим сиве економије је процењиван по монетарном методу који, поред легалне,прати и део финансијских токова у нерегистрованој привреди. Налази ове студије показали су тренд пада сиве зоне у протеклих пет годинаи вредност пословања мимо прописа, заједно са црном економијом, од готово једанаест милијарди евра. Осим доношења Програма за су-

збијање сиве економије, значајном мером се оцењује јачање капацитета Инспектората за рад и сузбијање неформалног рада, подршка развоју безготовинских плаћања, прецизније усмеравање контрола на ризичне фирме, јачање пореске културе грађана и привреде и даље унапређење макроекономског и регулаторног амбијента.

Студија „Утицај раста безготовинског плаћања на сиву економију“ показује да на смањење сиве зоне позитивно утиче развој безготовинске економије, а подаци откривају да је по броју картица, глави становника и вредности безготовинских трансакција, Србија на пола пута од земаља централне и источне Европе, а за две трећине слабија од развијених држава Европске уније.

Стручњаци процењују да би Србија могла да смањи обим сиве зоне за 3,4%

бруто домаћег производа, и повећа пореске приходе за око седам стотина милиона евра годишње, ако повећа безготовинску економију на ниво просека земаља централне и источне Европе, а за то било потребно шест до седам година.

Овакви резултати оцењују се довољно јаким аргументима влади да размотри свеобухватан програм подстицаја који може да подразумева регулаторне мере, правила и ограничења готовинских и безготовинских плаћања, фискалне мере као што су добро циљане субвенције или пореске олакшице, али и едукативне акције за грађане о значају развоја безготовинске економије.

У Министарству финансија сведоче о покушајима од 2015. да се смањи ниво пословања у сивој зони, али и да је врло тешко израчунати тачан проценат

удела сиве економије,јер различите студије показују различите цифре. Позитивним се оцењује податак да показују исти тренд који сведочи о смањењу неформалног пословања.

Две студије о обиму сиве економије, и студија о утицају безготовинских плаћања,реализоване су у оквиру Националне иницијативе за безготовинско плаћање –Бољи начин која подржава активности Владе Србије на сузбијању сиве економије. Иницијатива је заједнички пројекатНемачке развојне агенције за међународну сарадњу ГИЗ и компанија Мастеркард и Виза, који се спроводи под окриљем девелоППП програма Немачког савезног министарства за економску сарадњу и развој у сарадњи са Националном алијансом за локални економски развој и Министарством финансија.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Према последњем извештају Завода за јавно здравље

ДОВОЉНО РАЗЛ

- Током децембра прошле године провераван квалитетсто осамдесет дваузорка воде за пиће из система градског водовода, сто шездесет

осам из мреже водовода а шеснаест узорака сирових вода са црпних станица. - Вода Ибра без фенолних материја, а из мреже градског водовода хигијенски исправна. - Средње двадесетчетворочасовне

вредности сумпордиоксида испод граничних и толерантних на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга, а азотдиоксида на мерном месту Пљакин шанац. - Концентрација суспендованих честица ПМ10 на мерном месту Полицијска управа изнад граничних током петнаест дана децембра

ЛОГА ЗА БРИГУ

По устаљеној процедури разматрање извештаја Завода за јавно здравље Краљево о хигијенској

исправности воде за пиће, праћењу

квалитета ваздуха и евалуацији резултата мерења по правилу су прва тема

седница Градског већа једном у месецу. Тако је било и на сто двадесет првој по

реду од конституисања актуелног савеза на којој су чланови већа упознати са резултатима провере у децембру прошле године. Ако је веровати документацији за седницу Градског већа извештај о хигијенској исправности воде за пиће је на адресу градоначелника Краљева упућен 13. јануара, а праћењу квалитета ваздуха и евалуацији резултата мерења четири дана касније. Пред члановима Градског већа нашли су се после скоро месец дана уз потврду да је током децембра прошле годинепровераван квалитетсто осамдесет четириузорка воде за пиће из система градског водовода, сто шездесет осам из мреже водовода,а шеснаест сирових вода са црпних станица. Сви анализирани узорци су, у односу на контролисане параметре према Правилнику о хигијенској исправности воде запиће, били физичко хемијски

исправни.

У истом периоду једном недељно је проверавана концентрација фенолних материја у реци Ибар и утврђено да у испитаним узорцима, анализираним четири пута спектро-фотометријском методом, њихова количина није прелазиламаксимално дозвољене вредности прописане Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. На основу извршених анализа,и стручног разматрања, изведен је закључак да је вода за пиће из мреже градског водовода у току децембра прошле године била хигијенски исправна.

Оцењивање квалитета ваздуха врши се применом критеријума за одређивање концентрације сумпордиоксида и азотдиоксида,индекса црног дима, суспендованих честица ПМ10 и ПМ2,5, укупних таложних материја и тешких метала у њима, а подручја на којима се спроводи мониторинг су централна урбана зона и на-

сеље Рибница. Извештај Завода за јавно здравље потврђује да су средње двадесетчетворочасовне вредности сумпордиоксида биле испод граничних и толерантних на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга, а азотдиоксида на мерном месту Пљакин шанац. У истом периоду средње вредности индекса црног дима биле

су испод максимално дозвољених на мерним местима Завод за јавно здравље, Скупштина града и Рибница а изнад на мерном месту Пљакин шанац

током три дана.

Средње двадесетчетворочасовне

вредности суспендованих честица

ПМ10 на мерном месту Полицијска

управа биле су изнад граничних током

петнаест дана децембра. Први знаци

опасности били су видљиви већ шестог

дана у месецу кад је концентрација не-

знатно премашила гараничних педесет микрограма по кубном метру ваздуха. Иако се од благог пада следећег дана

могло очекивати смиривање ситуације наредна два су поново упозорила на опасност,јер је концентрација штетних материја у ваздуху за половину премашила граничну вредност. Нагли пад десетог дана у месецу био је увод у неколико мирних све до 20. децембра кад је концентрација поново закорачила у опасну зону,а потом нагло скочила на више од сто двадесет микрограма по кубику ваздуха. Тачан износ није могуће видети из дијаграма који је саставни део извештаја,јер премашује димензије странице на којој је приказан. Тако је било до краја месеца са изузетком 25. децембра кад се концентрација опасно приближила износу од седамдесет пет и 28. кад је достигла безмало два пута премашила граничну вредност.Према индексу квалитетаиспод граничних су биле и средње двадесетчетворочасове вредности тешких метала из фракције ПМ10, олова, кадмијума, арсена и никла.

На основу Уредбе о изменамаи допунама Уредбе о условима замониторинг и захтевима квалитета ваздуха, мониторинг параметара суспендованих честица ПМ2,5 врши се током најмање једне календарскегодине при чему се из измерених вредности рачуна средња годишња вредност и пореди са граничном и толерантном. Тако добијени резултати користе се за израчунавање просечног индикатора изложености овим суспендованим честицама уурбаном подручју. Према истој уредби дефинисан је просечан индикатор изложености,изражен у микрограмима по кубном метру,којисе оцењује као просечна годишња концентрација заснована на резултату мерења из три узастопне календарске године, који служи за процену степена остваривости националног циља за смањење изложености популацијесуспендованим честицама ПМ2,5.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Краљевачке занатлије прослављају Света Три јерарха

ЗАНАТЛИЈЕ НАСТА

-

време верно пратила развој занатства, а славила се од доба еснафског, преко

коморског,до организовања занатства у Краљеву у оквиру удружења.

Слава је од најранијих времена позитивно утицала на одржавање занатске традиције, занатске солидарности и формирање занатског

морала.- Света литургија се на дан славе традиционално организује

у Храму Свете Тројице као посебно свечан чин у коме,поред свештенства и црквеног хора,учествују занатлије,у већем броју са својим породицама и грађанством

елики број краљевачких занатлија окупиће се и данас испред Храма Свете Тројице да би присуствовали литургији која предста-

вља увод у обележавање њихове сла-

ве Света Три јерарха. У црквену порту

већ на половини деветог сата долазе у

литији предвођеној домаћином овогодишње славе, а литургија се традиционално организује као посебно свечан чин у коме,поред свештенства и црквеног хора,учествују занатлије,у већем броју са својим породицама и грађанством. Према еснафским обича-

јима домаћиниславе предводе литију испред које се носе славска икона, еснафски барјак, славски колач и свећа, а по завршетку литургије обавља се обред резања славског колача, молитва и причест.

Удружење краљевачких занатлија

Занатска слава Света Три Јерарха се негује као култно наслеђе

са традицијом дужом од век и по. - Занатска слава је све

ВЉАЈУ ТРАДИЦИЈУ

као традиционална неформална организација са више од две стотине члановаспада у ред активнијих у граду, а један од значајних задатакаруководства је организовање занатске славе Света Три Јерарха која се негује као култно наслеђе са традицијом дужом

од век и по. Од 2017. када је изабран једанаесточлани управни одбор, чији рад координирају сувласник „Термовента“ из Шумарица Владан Јелић као председник и потпредседник Саша Ђорђевић, власник радње „Мишелин Ђорђевић“ из Адрана, појачане су активности удружења међу којима посебно место заузима обележавање

занатске славе.

Занатска слава је све време доследно пратила развој занатства,славила

се од доба еснафског, преко коморског,до организовања занатства у Кра-

љеву у оквиру удружења, а као таква од најранијих времена је позитивно

утицала на одржавање занатске тради-

ције, занатске солидарности и формирање занатског морала. Карановачки,а касније краљевачки,свештеници су од 1838. године,као и у протеклим временима, дали велики допринос неговању еснафске, а касније и занатске,славе јер суу миру, у непријатељској окупацији и ослободилачким ратовима, као и бројним страдањима народа на дан славе организовали Свету литургију. По устаљеном обичају обележавање славе почиње у преподневним часовима уношењем славске иконе, свеће, кољива и колача у цркву где се обавља резање и причест пре него се присутни у колони упуте до ресторана где ће и ове годинебити приређен свечани доручак. Славље се наставља на истом месту у вечерњим сатима а продужава и на следећи дан када, после традиционалне занатске попаре, следи уручивање славске иконе домаћинима славе наредне године.

Светитељи Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоуст имају сваки посебно свој дан празновања у месецу јануару, Василије Велики 1. јануар, Григорије Богослов 25. јануар и Јован Златоуст 27. јануар и 13. новембар, а заједнички празник Света Три јерарха установљен је у једанаестом веку за време владавине цара Алексија Комнена. У народу се одавно јавила расправа на тему који је од тројице светаца највећи. И док су једни уздизали Василија због његове чистоте и храбрости, други Григорија због недостижне дубине и висине ума у богословљу, трећи су славили Јована Златоуста због чудесне красноречивости и јасноће излагања вере. И тако, једни се назваше василијани, други григоријани, трећи јованити, а спорје решен на корист цркве и славу тројице светитеља да се одреди заједнички празник за сва три јерарха. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

У оквиру Завода за јавно здравље Краљево функционишу центриза превенцијуиконтролуболести, микробиологију, хигијенуихуману екологију и хемијскоодељењеприњему, те Центарзапромоцију здравља. - У склопу нове зграде кабинет намењен васпитању. - Највеће теме везане за хроничне,васкуларне незаразне болести као што су болести срцаи крвних судова, шлогови,инфаркти и малигне болести.- У перспективи Саветовалиште за борбу против пушења и Саветовалиште за исхрану. - Саветовалиште за поверљиво

тестирање на полно преносиве болести никад није престајало да функционише. - Нове услуге са циљем да се препознају фактори

средине који угрожавају становништво

авод за јавно здравље Краљево основан је са задатком да прати, процењује и анализира здравстве-

но стање становништва и извештава

надлежне органе и јавност, прати и проучава здравствене проблеме и ризике

по здравље, предлаже елементе здравствене политике, планове и програме са мерама и активностима намењеним очувању и унапређењу здравља становништва, врши информисање, образовање и обуку становништва за бригу о сопственом здрављу. Према одлуци о оснивању Завод врши процену ефикасности, доступности и квалитета здравствене заштите,планира развој стручног усавршавања здравствених радника и сарадника, подстиче развој интегрисаног здравственог информационог система,врши примењена истраживања у области јавног здравља, сарађује и развија партнерство у друштвеној заједници на идентификацији

и решавању здравствених проблема становништва и обавља друге послове, у складу са законом и Планом мреже здравствених установа.

Завод обавља социјално-медицинску, хигијенско-еколошку, епидемиолошку и микробиолошку здравствену делатност, бактериолошке, серолошке, вирусолошке, хемијске и токсиколошке прегледе и испитивања у вези са производњом и прометом животних намирница, воде, ваздуха, предмета опште употребе, као и у вези са дијагностиком заразних и незаразних болести, а координира, усклађује и стручно повезује рад здравствених установа из Плана мреже, за територију за коју је основан. Уједно сарађује са другим здравственим установама, надлежним органима локалне самоуправе и другим установама и организацијама од значаја за унапређење јавног здравља, а може обављати послове дезинфекције, дезинсекције и дератизације ако на подручју за које је основан не постоји друга здравствена установа која обавља те послове.

У оквиру Завода функционишу центризапревенцијуиконтролуболести, микробиологију, хигијенуихумануекологију и хемијскоодељењеприњему,

те Центарзапромоцијуздравља. Поверене послове запослени су обављали у згради која је претрпела знатне штете од последица земљотреса који је погодио Краљево првих дана новембра 2010. године, а како нису могле бити отклоњене на начин да и даље пружа довољан степен безбедности приступило се изгради нове према пројекту која је поверена фирмиАлфаСолушнс. Пројектомтехнологиједатесуосновеитехничкиподацизаизрадуосталих пројекатаиелаборатапотребнихзадобијањедозволазаизградњуобјекта, предвиђенисвинеопходнисадржајиу складусанаменомипотребамаинвеститораикорисниказавода, а посебна пажњапосвећенаје приступуикретањулицасмањенепокретљивостиилицасаинвалидитетом.

Након готово дванаест година, због бројних проблема и застоја у обављању радова, у нову зграду на старој локацији пресељене су све службе ове здравствене установе. Четири месеца од тада, каже вршилац дужности директо-

ра др Марије Божовић, било је довољно за навикавање запослених на нове и боље услове.

- Претходне три године сви смо се борили са пандемијом коју је изазвао

корона вирус, комплетан здравствени сектор био је усмерен на сузбијање пандемије а неке друге ствари су биле остављене по страни. Као јавна здравствена

установа желимо да се вратимо акктив-

ностима којима смо намењени,а то је здравствено васпитање и промоција

здравља. У склопу нове зграде имамо

кабинет намењен здравственом васпи-

тању који опремамо, а потребно је да се мало занови и кадар у Центру за промоцију здравља који је носилац тих активности. У перспективи планирамо Саветовалиште за борбу против пушења и Саветовалиште за исхрану, а у склопу Завода никад није престајало да функционише Саветовалиште за поверљиво тестирање на полно преносиве болести.

Ово је важно затошто смо сведоци да смо из периода кад смо се борили са заразним болестима ушли у период где

су нам већ неко време највеће теме хроничне,васкуларне незаразне болести као што су болести срцаи крвних судова, шлогови,инфаркти и малигне болести а добро се зна да су фактори ризика за све упореба дувана,смањена

физичка активност и лоша исхрана, па њиховом превенцијом можемо много да утичемо на смањење болести са којима се тренутно највише боримо, каже др Божовић уверена да ће кабинет бити стављен у функцију већ у марту ове године.

У Заводу за јавно здравље значајним оцењују податак да је овлашћена референтна акредитована здравствена установа која се бави проучавањем фактора ризика животне средине и процену њиховог утицаја на здравље. Носилац активности је Центар за хигијену и хуману екологију задужен за анализу амбијенталног ваздуха и утицај различитих загађивача на здравље људи, контролу пијаће и базенске воде, микробиолошку и физичко хемијску анализу отпадних и површинских вода. У том циљу процењује утицај

отпадних

на површинске воде, биљни иживотињски свет, а индиректно на здравље људикако би препознавањем штетности по животну средину биле предузете одговарајуће мере за превенцију настанка заразних и хроничних незаразних болести. Град Краљево је препознао Завод за јавно здравље као одговорну и референтну здравстевну установу и поверио јој послове континуираног мониторинга фактора животне средине, квалитета воде за пиће и загађења ваздуха које је посебно изражено у периоду грејне сезоне од новембра до марта. Разлог се огледа у потврди да квалитет ваздуха одлучујуће утиче на горње и доње респираторне путеве,погоршање хроничних респираторних и појаву кардиоваскуларних болести, раст, развој и репродуктивни систем. У Заводу планирају да акредитује и нове услуге са циљем да се препознају фактори животне средине који угрожавају становништво, а потом идентификују и ставе на списак како би могао да се процењује њихов утицај на здравље. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Физичка активност и здравље школске деце О П А С Н О С Т О ОД

Д С Е Д Е Њ А

- Физичка активност побољшава пажњу и памћење најмлађих, утиче на развој и јачање костију и мишића и доприноси развоју здравог кардиоваскуларног и неуромускуларног система. - Последњих

неколико деценија све заступљенија седентарна понашања. - Деца и адолесценти узраста између пет и седамнаест година сваког дана треба да имају најмање један сат умерене или интензивне физичке активности. - Већинашколске деце није физички активна у складу са препорукамаСветске здравствене организације. - Скоро две трећине

школске деце током радне недеље гледа телевизију два и више сати

дневно, а половина више сати током дана користи електронске уређаје за израду домаћих задатака, слање мејлова, комуникацију

са пријатељима

Физичка активност се дефинише

као покрет тела који произведу

скелетни мишићи уз потрошњу

енергије а обухвата активности, било ког интензитета, обављене у току двадесет четири сата каквим се подједнако сматрају вежбе и случајне активности интегрисане у дневне.Интегрисане активности не морају бити планиране, структурисане, понављане или намењене за побољшање кондиције, а могу укључивати ходања до локалне трговине, чишћење, активни превоз и сличне.

Са аспекта јавног здравља посебан значај иматранспортна физичка активност која подразумева ходање,или вожњу бицикла,до школе или послакао најзаступљенији облик у свим социјално-демографским групама.Бројна истраживања преточена у студије

потврђују значај физичке активности за здравље најмлађих јер побољшавају пажњу и памћење, утичу на развој и јачање костију и мишића и доприносе развоју здравог кардиоваскуларног и неуромускуларног система. У Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ указују наподатак да су последњих неколико деценија све заступљенија седентарна понашања, у која се сврставају гледање телевизије, коришћење екрана рачунара или такозваних паметних телефона за рад или игру, моторизован транспорт. Она представљају фактор ризика за појаву различитих физиолошких и психолошких поремећаја, а стручњаци упозоравају да се повезујуса већом учесталошћу прекомерне тежине и гојазности, болестима срца и крвних судова, скраћењем дужине сна. Упркос

томе треба их разликовати од физичке неактивности, јер особа која већи део дана проводи на овај начинипак може да задовољи дневне препоруке за физичком активношћу. Здравствени радници подсећају да деца и адолесценти узраста између пет и седамнаест година сваког дана треба да имају најмање један сат умерене или интензивне, пре свега аеробне,физичке активности. Према новим препорукама Светске здравствене организације,усвојеним 2020. године, интензивнија физичка активност намењена јачању костију и мишића препоручује се три пута недељно, а посебан значај има ограничење седентарних активности у слободно време. Истраживања општег стања популације у вези са здравственим понашањима спроводе се периодично са

циљем праћења стања и евалуације програма који се примењују у циљу очувања и унапређења здравља и превенције фактора ризика по здравље. Резултати Истраживања здравља становништва Србије 2019. показују пад учесталости свакодневне физичке активности код деце узраста седам до четрнаест година у односу на 2013. годину, иако се две трећине испитаника овог узраста два пута недељно бави физичким активностима. Подаци до којих се дошло истраживањем здравственог понашања деце током школске 2017/2018. године сведоче да већина није физички активна у складу са препорукама. Физички активни значајно

чешће су дечаци о чему сведочи податак да је две петине укупног броја узраста једанаест, тринаест и петнаест година сваког дана физички активно

бар шездесет минута. Истовремено, приметан је пораст учесталостиседентарних понашања са негативним здравственим последицама, па скоро две трећине школске деце током радне недеље гледа телевизију два и више сати дневно, а половина анкетираних више сати током дана користи електронске уређаје за израду домаћих задатака, слање мејлова, комуникацију са пријатељима.

Све то је довољно за подсећање да су неговање здравих навика и развој физичких способности основни циљеви образовања и васпитања за здравље, а да школска средина има немерљив значај у примени ефикасних интервенција. У Институту за јавно здравље Србије посебно истичу да су тематски садржаји за усвајање знања и ставова, и примену понашања која се

сматрају здравим животним стиловима, саставни део различитих наставних предмета.Институт,поред тога што реализује едукативне и промотивне активности у школској средини, сарађује са Министарством просвете, Заводом за унапређење вапитања и образовања и Заводом за вредновање квалитета образовања и васпитања у изради и унапређењу тематских садржаја у вези са здрављем. Због тога је на конференцији „Школа и школски спорт –место где растем, учим и вежба“у организацији Министарства просвете, на којој је разматран даљи развој физичког и здравственог васпитања у школама и могућности за развој школског спорта, представио је резултате истраживања и смернице за даљи развој здравственоваспитног рада у овој области.

Т. Радовановић

ТЕХНИКЕ ВИТРАЖА

- Први предмети од стакла, декоративни предмети,накит и посуде, пронађени су у старом Египту пет хиљада година пре нове ере, први прозор је направљен стоте годиненове ере у Риму. - Витражи почињу да сепримењују у декорацији хиљадите године. - Витраж

има улогу да одвоји спољашњи од унутрашњег простора, украси лепу унутрашњост и одвоји је од ружне спољашњости. - Витраж је најлепши кад има дневног светла. - Док светло путује витраж мења боју у целој просторији, па триста шездесет пет дана у години никад није могуће имати исти

И

зложба „Магија стакла: Предмети од стакла из Етнолошке збирке покућства Народног

музеја Краљево“ вишег кустоса Виолете Цветаноске организована је поводом обележавања Међународне

године стакла, проглашене и подржане од стране Уједињених нација.

Година стакла је подстакла Међународни савет музеја да прихвати ову иницијативу и обележи је широм света у сарадњи са многобројним

члановима а у Србији је, на иницијативу Музеја примењене уметности и Музеја науке и технике из Београда, основан национални поткомитет у оквиру матичне организације Националног комитета. Иницијативу су

подржали многи музеји из Србије, међу њима и краљевачки, и прикључили се обележавању бројним догађајима и изложбама са стаклом.

Изложба „Магија стакла: Предмети од стакла из Етнолошке збирке покућства Народног музеја Краљево“

обухвата период од појаве производ-

ње стакла у Србији која означава но-

ви степен индустријализације и

модернизације читавог друштва, а изложени експонати и пратећи материјал илуструју производњу најзначајнијих фабрика деветнаестог и прве половине двадесетог века са територије земље. Први пут од оснивања музеја, посетиоцима су представљени предмети од стакла који репрезентују културу грађанске свакодневнице, и предмети израђени у различитим мануфактурама Централне Европе, уз њих и радфабрика у оквиру бивше Југославије: „Нацко Јанковић и син“, „Кристал“ у Зајечару, „Српска фабрика стакла“ у Параћину, „Украс“ у Алибунару, „Скопска стакларница“ у Скопљу.

У оквиру изложбе организовано је предавање редовног професора Филолошко уметничког факултета Слободана Маринковића под називом „Технике витража“, што је била изузетна прилика да се проговори о изворним техникама као што су француска техника меког олова, гризаи техника, односно техника сликања на стаклу са запецањем,и тифани техника. Предавање је обухватило и

савремену технику фузионог стакла, насталу из изворних, која подразумева термичку обраду овог материјала, укључени су и показни елементи, материјал и алати који се користе у техникама витража, а представљена су и достигнућа у овој области.

Више од двадесет година искуства стеченог у процесу израде различитих предмета од стакла чини Маринковића уметником чије стваралаштво одражава савремено и традиционално,а јединствено интересовање за примењене технике витража и фузионисаног стакла. Један је од ретких уметника и истраживача коме је стакло један од основних уметничких медија, али и оснивач уметничког атељеа у коме су,од оснивања 1990. године, обављани различити послови везани за зидно и фреско сликарство,витраж, фузионисано стакло,конзервацију и рестаурацију. Слободан је редовни професор на Филолошко уметничком факултету у Крагујевцу где предаје предмете сликарске технологије и зидно сликарске технике.

У оквиру изложбе Народног музеја „Магија стакла“

Након Факултета примењених

уметности у Београду Маринковић је

магистрирао на тему изобласти зидног сликарства везану за мозаик, а знање у техници витража усавршавао у

Кракову. Тује упознавао и истраживао

тајне старих техника, посебно сликање

на термички обрађеном стаклу, а нова

знања из области које се везују за савремене методе фузионисања и ламинирања стакла стекао у Амстердаму.

Током тридесет две године континуираног рада реализовао је низ значајних пројеката међу којима се издвајају реконструкција витража у Дому Народне скупштине, уништених

5. октобра 2000. године, витражи на конаку Манастира Жиче,ресатурација

прозора у Манастру Сопоћани, осамнаест лустера у згради Народног музеја Београд,рад на трпезарији

Манастира Жиче и витражи од елеме-

ната фузионисаног стакла склопљених

у целину француском техником меког олова.

- За Слободана је стакло кинетика и ликовно кретање сваког тренутка које може да се прати од ујутру до увече, ако се гледа кроз витраж. Некада даје фантастичну лепоту,а некада је мање лепо, истакла је ауторка изложбе препуштајући Маринковићу да објасни како је веома једноставан елеменат састављен од кварцног песка, соде и поташе,а све остало су варијације. Посетиоцима јепружена јединствена прилика дасе упознају са легендом

која сведочи да су прва стакла примећена када су пустињска племена у Палестини ложила ватре на кварцном песку а њихови припадници схватили да се он после неког времена претворио у стакло. Први предмети од стакла, декоративни предмети,накит и посу-

де,пронађени су у старом Египту пет хиљада година пре нове ере, први прозор је направљен стоте годиненове ере у Риму а витражи почињу да се примењују у декорацији хиљадите године.

Током касног средњег века, фабрике стакла су осниване тамо где је било доступно снабдевање силицијум диоксидом као основним материјалом за производњу. Како је силицијуму потребна веома висока температура за топљење, што нису све фабрике стакла могле да постигну, додавани су калијум, сода и олово да би се смањила а друге супстанце, попут креча, за обнову ослабљене мреже како би стакло учинилостабилнијим.

За бојење стакла користе се метални оксидни прахови, или фино уситњени метали док је још у растопљеном стању, па оксиди бакра производе зе-

лену или плавичастозелену, кобалт тамно плаву боју а злато производи винско црвено и љубичасто стакло. Већина модерног црвеног стакла производи се коришћењем бакра, јер је јефтинији од злата и даје светлију, црвену нијансу црвене боје. Стакло се од давнина користи за израду витража од разнобојних комадића ликовно уређених и спојених оловним тракама како

би били искоришћени за застакљивање прозора. Током хиљадугодишње

историје примењивало се скоро искључиво на прозоре цркава и других

значајних верских објеката, а иако се традиционално израђују у равним панелима и користе као прозори, креације модерних витражних уметника укључују тродимензионалне структуре и скулптуре. Савремена употреба често проширује појам витраж на домаће

оловно светло и уметничке предмете направљене од стаклене фолије са примерима познатих светиљки Луиса Комфорта Тифанија.

Витражи су почели да се појављују у градњи средњоевропских готских катедрала које су имале отворе сувише велике да би се застаклиле једним стаклом. па се морало спајати више у једну целину. Ово је постепено постала уметност, а у данашње време се употребљава и у домаћинствима за украшавање врата и прозора као декорација на њиховим деловима - Стакло је материјал за који од настанка до данашњих дана није пронађена замена. Покушало се различитим материјалима,али ниједан никада није успео да постигнеособине и квалитет стакла које иматврдоћу бетона,а не види се.

Витраж је слика која има вишенаменску улогу, да одвоји спољашњи од унутрашњег простора,да украси лепу унутрашњост и одвоји је од ружне спољашњости. Ако имамо лепу спољашњост а желимо витраж постоје начини да се та лепа спољашњост уведе у унутрашњост користећи стаклакоја су транспарентна,бистра,а ако хоћемо супротни ефекат користимо замућена или флуоресецнтна која пропуштају светлост,али не дозвољавају да се види кроз прозор, каже Маринковић и посебно наглашава да је витраж најлепши кад има дневног светла.

Док светло путује витраж мења боју у просторији током целог дана,па триста шездесет пет дана у години никад није могуће имати исти.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Краљевачка ликовна сцена: Бојан Оташевић (1)

- Стрип инспирисао на цртање, и значајно утицао на формирање ликовног укуса. - У животу се ништа не дешава случајно.

- По окончању студија пуних дванаест година далеко од сфере уметности. - Прва самостална изложба у „Маржику“ окупило много

више љубитеља уметности него икада пре тога. - Више од шездесет

слика применом различитих техника, уља на платну, акрила, комбиноване технике, инсталација насталих као плод жеље уметника да експериментише са различитим материјалима.

- Ако жели да буде одговоран и учествује у активностима где се питакао појединац или део неке групе, човек мора да дође до инстанце где ће његов глас да се чујемало јаче него на позицији где га нико не чује,или чује али нема снагу и јачину да утиче бар један проценатда се исправи нека неправда или аномалија

Д О „ М А Р Ж И К А “ У Т Р И К О Р А К А

летимичан поглед на краљевачку ликовну сцену даје довољно

повода зазакључак да се ниједна особа која је на њој оставила и најмањи траг ту није нашла случајно и да је прве кораке на поприлично неизвесном путу уметника направила у најранијем детињству, често и пре поласка у школу. То на најбољи начин потврђује Бојан Оташевић који је оваквом начину да комуницира са другима тежио од периода кад је први пут узео у руке оловку, бојице и папир. Највише утицаја на то имали су стрипови који су штампани у великим тиражима и каубојски филмови,о чему сведочи настојање да се копирају фигуре главних јунака и као такве пренесу на папир. Да је још у том периоду стрип инспирисао на цртање, и значајно утицао на формирање ликовног укуса шестогодишњака, сведочи цртеж из тог периода који и данас подсећа на прве кораке у ликовне уметности.

У време кад у Краљеву још није постојала Уметничка школа, а по процени родитеља Ниш био исувише далеко за особу тог узраста и одвајање од куће, решење за наставак средњошколског образовања тражено је у Краљеву, а избор пао на Електросаобраћајно-техничку школу „Никола Тесла“ која се чинила добром основом за брзо запошљавање и солидну зараду. У време кад се примамљивијим чинило дружење а пажњу тинејџера привлачиле и друге врсте уметности, пре свега рок и панк музика, школа није привлачила посебну пажњу па се, из данашњегугла гледано, период проведен у њој сматра прескоченим све до пред крај кад поново јача интересовање за ликовни начин изражавања. Иако још није имао тачну представу шта је,преовладавао је интерес за графички дизајн и жеља за упис на неку од високошколских установа где би могао да савладава тајне овог позива. За пријемни испит требало се добро припремити,а најпогоднијом личношћу да упути у све што је потребно оцењенје краљевачки сликар Милан Ђокић.

- То су тешка времена деведесетих

година, лоши услови,нема материјала, неизвесност,немаш никаквог искуства нити могућност да негде отпутујеш и нештовидиш ратови,санкције. Јако тешка ситуација, људи се боре за егзистенцију,тако да је то спремање захтевало, посебно код мојих родитеља,нека финансијска средства јер је бављење ликовном уметношћу и данас скуп спорт. Милан Ђокић је величина не само за Краљево него и за српску, можда и за светску, уметност. Био је члан Медијале као Леонид Шејка, Урош Бошковић,Оља Ивањицки,Милић од Мачветако да сам ја касније,из његове монографије,сазнао да се кретао у круговима који су били јако значајни чак и за авангарднууметносткоја је тада била присутна у југословенским оквирима. Прво искуство са Ђокићемје мени је било јако значајно и са духовне стране, јер је имао у себи не само педагошки приступ кроз ликовност него кроз свеобухватни однос према животу,мада сам тада још био млад, лутао и нисам то схватао као нешто јако битно. Пре негошто сам уписао Вишу школу за ликовну и примењену уметност последњи ментор ми је биоврхунски портретиста Ненад Стефановић који је конкретизовао моје цртање и сликање и на најбољи и најпрецизнији начин усмерио на оно што је битно код цртежа,композиције,форме,односа облика, како у цртању тако и у сликању. Открио ми је тајне подсликавања и технике, па могу да кажем да ми је заокружио све што сам упијао од претходних ментора, каже Оташевић.

Покушаји уписа на Факултет примењених уметности и Академију за конзервацију пропали су због недовољног броја бодова из средње школе,али се знање стечено у припремном периоду потврдило довољним за упис на Вишу школу ликовних и примењених уметности, а високо место на коначној листи потврдило да време проведено у припремама за упис нијепротраћено узалуд.

Почетак студија у другој половини последње деценије двадесетог века поклопио се са студентским протести-

ма, а посебно изражен осећај за слободу и свеопшту правду након потврђеног сазнања о крађи гласова на изборима, довео Оташевића у прве редове. За то је, каже, требало платити високу цену која се, сем претњи због ангажовања у протестима, манифестовала губитком једне године у школовању. Разлог се огледа у тромесечном одсуству због протеста након чега је, због низа непланираних ствари, требало довољно времена да се ухвати потребан ритам.

- Све је то део надградње човека као уметника. Само бављење сликарством,ликовнимизразом, је занат,техника и може да се научи лако,али човек мора дабуде свестан да, кад се комплетно ухвати у уметност, није слободан. Он тек онда мора да развија уметност,да упија из других области које су компатибилне са ликовним изразом, филмом, фотографијом,вајарством,и тако себе убацује у мрежу неслободе зато што имаобавезу да учи,да се развија,да упија,да налази везе, хоризонтале и вертикале, да налази све те моделе како би касније пренео људима спознају и сазнања која је сазнао преко уметности. Уметност је само једна есенција а човек,ако хоће да се развија, мора да буде свестран и вуче много тога из неких других области да би био комплетан. По вокацији нисам сликар већ, са звањем аранжер декоратер, визуелни уметник коме, кад нешто хоћу да изразим, уопште није битно кроз који ћу медиј то да урадим, каже Оташевић који ће се током наредних дванаест година привремено удаљити од свих активности у свету уметности.

Неизвесност каквом је оптерећен период по повратку у Краљево главни је разлог опредељења младог уметника да се бар у једном периоду живота посвети стварима које немају превише додира са уметношћу, а прилику за то пружилаје француска организација усмерена ка обезбеђењу хуманитарне помоћи за избегла и интерно расељена лица сапростора Косова и Метохије. Иако нема директног контакта са

занимањем за које се школовао четири године рада на терену довољне су за закључак да се у животу ништа не дешава случајно, јер има смисао и разлог што се дешава баш у том тренутку. Много разлике није било ни следеће кад је, по отварању Франнцуске куће,са позиције галеристе и библиотекара био у ситуацији да се боље упозна са француском литературом.

Услове за први контакт са светом ликовне уметности после дуге паузе створило је приватно обданиште „Мали принц“, а почетак рада поклопио се са формирањем клуба америчког фудбала у коме је, као потпредседник, координаирао рад стотинак жестоких момака који би можда билипотенцијална опасност на улицама Краљева да своју енегрију и немирни дух нису усмерили на бављење спортом. О свестраности Бојана Оташевића сведочи период у коме је са позиције спортског новинара писао за недељник „Краљевачке вести“,што је било прилика за упознавање са преломом новина као везом са сфером стваралаштва и уметности.

- Кад сам завршио школупожелео

сам да се учланим у Удружење ликовних уметника „Владислав Маржик“, али сам већ при првом доласку до просторија био сведок жестоке свађе, сочне расправе иснспиративним псовкама, две особе чије сам гласове чуо кроз затворена врата. Дошао сам са ентузијазмом, мислећи да долазим међу људе који причају о уметности,креативности,конструктивном и креативном делу живота, а шокирао се оним што сам чуо. Чекао сам десет минута да се заврши расправа, иако нисам знао ко је иза затворених врата, а онда одустао са жељом да дођем други пут. Другог дана се дешава слична ситуација,као понављање догађаја, закључим да ово није ни случајно ни здраво и право, па сам одустао од чланства јер сам видео даје атмосфера нездрава. Мало сам се распитао и схватио да постоје кланови, а ја нисам спреман да улазим и бирам стране. Мислио сам да су ту сви комапктни и колегијални,да раде за краљевачку ликовну сцену, да су пример друштву, каже Оташевић. Трећи покушај уследио је након годи-

на лутања и чврсте жеље да се у потпуности посвети ликовној уметности у периоду који је посветио личном образовању, додатном тумачењу уметности и тражењу уметничког израза. Прилика за то биле су посете изложбама, али и учешће у колективном са другим краљевачким сликарима и прве ликовне колонијекоје су биле добра прилика за упознавање. Основна порука из тог периода сведочи о обавези уметника да трага до тренутка спознаје да је заокружио животни пут, понајвише након уверења да се све чешће појављује по нешто ново што може да испровоцира. Додатни импулс дала су стручна путовања у иностранство, посете музејима и галеријама као значајан корак за улазак у свет уметности.

Резултат је прва самостална изложба у гаерији Удружења ликовних уметника „Владислав Маржик“ 2016. непуну годину након што је одбијен његов захтев да на адекватан начин провери домете које је остварио.Да квалитетан рад ништа не може да спречи, ни помањкање финансијских средстава ни хладан галеријски

простор, сведочи податак да се 12. јануара 2016. у „Маржику“ окупило много више љубитеља уметности него икада пре тога. Пажњу је привукло више од шездесет слика Бојана Оташевића применом различитих техника, уља на платну, акрила, комбиноване технике, инсталација насталих као плод жеље уметника да експериментише са различитим материјалима.

- Ја сам још далекоод врха. Треба још да радим и можда у животу нећу ни да досегнем то што бих волео да будем, али је најбитније да сам на том путу. Тражим свој потпис, тражим оно што је тешко наћи,свој израз,нешто по чему ћу бити препознатљив што неко тражи цео живот и никад не нађе. Можда сам и ја касно кренуо у то,можда је требало раније, а некако мислим да не зависи све од мене.

Сликање је скуп спорт, све кошта а немам никакве донаторе,и због тога се не оптерећујем медијем којим ћу да се изразим. Радим слике, инсталације,комбиновану технику, и ако видим нешто од чега може да се створи уметничко дело,

израз или било шта друго, не презам од тога да користим било шта од материјала,чак нешто што користимо за неке друге ствари у свакодневици, ако може да буде нека врста уметничког израза.

У свет ликовног стваралаштва улазим 2012. а 2013. се оснива удружење Краљевачки форум у оквиру кога се окупило више од сто Краљевчана који су хтели да дају свој допринос граду кроз друштвено организовање и акције. Никад нисам бежао од одоворности па прихватимда будем заступник удружења, јер је основано здраво ткиво од људииз разних друштвених слојева,интелектуалних, струковних,стручних... међу њима сигурно педесет којису дошли да виде дали може нешто да се окористи. Убрзо сепоказало да свако ко нема емпатијски дух према људима,граду,заједници,ако гледа само лични интерес,напушта. Људи имају и друге обавезе,немају времена за ствари где немају добит и сатисфакцију, осим духовне, па се број стално смањивао иако јеосновни циљ било указивање на неке аномалијеу граду, не само критику, каже Оташевић.

Радује уверење да је локална самоуправа имала разумевања за неке од њих, а тамо где није чланови су,кад за то није било довољно слуха,показаликако су спремни сами да заврну рукаве. Разлог се, каже Оташевић, огледа у жељи остваривања мисије због којих је удружење основано, а то је добробит локалне заједнице. Она је реализована кроз различите пројекте са ентузијазмом који је при проласку кроз тешке периоде задржавао само најупорније. Огорчени противник и најмање политичке боје удружења заступник се дуго опирао свим покушајима ове врсте, пре свега како би се избегла и помисао на сукоб интереса.

- Међутим,демантовали су ме живот и ситуација у Краљеву кад сам схватио да човек,ако жели да буде одговоран и учествује у неким активностима где се пита као појединац или део неке групе, мора да дође до инстанце где ће његов глас да се чујемало јаче него на позицији где га нико не чује,или чује али нема снагу и јачину да утиче бар један проценатда се исправи нека неправда или аномалија, каже Оташевић. Т. Радовановић

Меда са севера 4: Породично

путовање

ДоксеНормтрудидаизбалансирада будекраљиотац, откривадамујекруна украденанепосреднопрејубилејасеверногсветла! Кадањеговадецасазнају затајнопутовањеуживописниградХарбин, одлучујудатопретвореупородичнуавантуру, несвеснидаћеНорм заправотражитиизгубљенукруну. Доксу уХарбину, упознајутиграпоименуФу, архитектуградаипоносногоцаблизанацаПитаиРепета. Напородичномодмору, Нормсазнајеколикојеважнорадити заједносасвојомпородицомдапронађе крунуиспасиСевер.

Анимирана породична авантура у 2Д формату, синхронизована на српски језик, траје минут краће од сат и по,а Ентоји Бел је режирао према сценаријукоји су написали Ели Чофани и Алек Соколов. Гласове анимираним јунацима позајмили су СтефанБундало, МиленаМоравчевић, МиланАнтонић, ВукГајић, Марина Кауцки, ИванаТењевић, ТомашСарић и ВладимирМарковић, а филм сеприказује до 15. фебруара у пројекцијама које почињу у 18 сати.

Усековање

ДебитантскифилмСинишеЦветића „Усековање“ представљапортретједне

породицеињенецрнеовце, најмлађег чланаЈована.Прича их прати током једног дана у стану, завремеславеУсековањеглавеСветогЈованаКрститеља, током когародитељикријуодсинаигостијуда серазводе. Постепенимзахуктавањем, крозславскуатмосферу, алкохолипојавуненајављеноггоста, долазидооткривањатих, алиидругихпородичнихтајни исукоба.

Драма у 2Д формату траје три минута дуже од два сата,а настала је премасценарију Давида Јаковљевића.

Водеће улоге тумаче ПавлеМенсур, БојанЖировић, АлександраБалмазовић, МаркоГрабеж, АнитаОгњановић, Златан Видовић, ДубравкаКовјанић, МилицаЈаневски, АлександарЂурица, Александра ПлескоњићИлић, ЈованаГавриловић, МомчилоПићурић иВахидЏанков.

Филм је на репертоару још данас, а последња пројекција почиње у 20 сати.

Чаробни Мајк: Последњи

плес

ЧаробниМајкЛејнпоновноизлази напозорницу јер је, након штогајепропалипословнидоговороставиобезновца, присиљендарадиокаобарменна Флориди. Надајућисепоследњемдобромпроводу, МајкбежиуЛондонса познатомбогаташицомипонудомкоју

неможедаодбије...узпокојускривену намеру. Кадаоткријењенплан, питасе далиониновизгодниплесачи, којеморададоведеуформу, могудаизведунемогуће?

Комедију у 2Д формату, и трајању од сто седам минута, Стивен Содерберг је режирао према сценарију Рида Керолајна, а главне улоге тумаче Ченинг Тејтум, Селма Хајек, Ејб Кан Дин, Џемела Џорџ и Џулијет Мотамед.

Филм је на репертоару до среде 15. фебруара,а пројекције почињу у 20 сати.

Посвећење зла Наконштојојјебрат, којијебиосвештеник, настрадаоподсумњивимоколностима, ГрејсодлазиуШкотску, у манастирСпаситеља, какобисазнала штасезаистадогодило. Оноштоћеоткритијестеубиство, светогрђе, алииузнемирујућаистинаосопственој прошлости.

Хорор трилер у 2Д формату траје тачно сат и по,Кристофер Смит га је режирао према сценарију који је написао са Лори Кук, а главне улоге тумаче Џена Мелоун, Дени Хјустон и Торен Фергусон.

Филм се приказује до 15. фебруара, а пројекције почињу у 22,15.

На репертоарау Биоскопа “Кварт”

ЧАКАНОВИЋ

мантиле” у Србији заменили су: ви шлемови” и „беле торбе,,!

Из „Беле куће”; вековима се вије „црни дим”!

Европски дух и ваздух; загушују, као ауспух! ка, ха!

Потребно:

Палачинке:

4 јајета

400 млмлека

400 млминералнегазиране воде

400 гбрашна

4 кашикеуља

1 кашичицаДрЕткерАрома ваниле

Др Еткер Бојазаколачецрвена Др Еткер Бојазаколачеплава

Фил:

2 паковањаДр Еткер Филаза тортусаукусомваниле 600 млмлека

Декорисање:

75 гДр Еткер Шлагкремаса укусомслаткепавлаке

150 млхладногмлека Др Еткер Бојазаколачецрвена

Др Еткер Бојазаколачеплава

Др Еткер Какао

Др Еткер ДекорМиx срца Др Еткер ДекорКакаомрвице

Палачинке:

Миксеромумутитејаја. Додајте200 гбрашнаи200 мл млека. Наставитесамиксањем. Сипајтеостатакбрашнаимлека каоиаромуваниле. Миксером умутитеданемагрумуљица. Додајтеводуиуље, аондакутлачомпромешајтедасесмеса

уједначи.

Смесуподелеу6 чинијица.

Умањусудпромешајтецрвенубојузаколачеи3-5 капљицеплавебоје. Усвакучинијицу додајтепомалоалиразличиту количинубоје, такодаимате6 нијанси.

Палачинкепецитеназагрејаномиподмазаномтигању, пречника21 цм. Оставитедасе палачинкеохладе, паихисецитенапречникод20 цм, најлакшеузпомоћДр Еткер десертног тањира.

Припремафила: Усудсипајтехладномлекоидодајтефил затортусаукусомваниле. Мутитемиксеромнајмањомбрзиномокополаминута, азатим највећомбрзиномоко2-3 минута. Припремљенимфиломпремажитепалачинке.

Декорисање: Усудсипајте хладномлекоишлагкрем. Мутитемиксеромнајмањомбрзиномокополаминута, апотом највећомбрзиномоко3-5 минута. Додајтецрвенуиплавубоју заколачедоквамшлагнедобијетежељенунијансу. Премажитетортусасвихстрана. Део шлагкремасипајтеудресиркесусанаставком8Бзашлаги украситегорњидео. Прекопоспитекакаопрахиукраситедекормиx срцима, асабочне странеставитекакаомрвице.

Времеприпреме: 75 мин Бројпорција: 16

Из Мињине кухињице

ОМБРЕ ПАЛАЧИНКЕ

Слога - Динамик 101:89

Дунав - Слога 67:61

Рибница - Војводина 1:3

ВРЕМЕПЛОВ

ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ

12. фебруар

1502 —Изабела I је издала едикт чиме је ставила ван закона ислам у Круни Кастиље, приморавши све њене муслиманске поданике да се преобрате на хришћанство.

1733 —Енглез Џејмс Оглторп је основао Џорџију, 13. колонију од британских Тринаест колонија, и њен први град Савану.

1812 —Елбриџ Џери је потиписао изборни закон у Масачусетсу, и при томе увео

тај облик изборни инжењеринг познат као

џеримандеринг

1818 —Чиле прогласио независност од Шпаније на годишњицу битке код Чакабука.

1825 —Крики су предали америчког влади своје последње земље у Џорџији по споразуму из Индијан Спрингса и одселили се на запад.

1832 —Пацифичка острва Галапагос припојена Еквадору.

1851 —Едвард Харгрејвс пронашао злато у Самерхил Крику у Новом Јужном Велсу, изазвавши златну грозницу у Аустралији.

1855 —Основан је Државни универзитет Мичигена.

1899 —Немачка од Шпаније купила Каролинска острва и Маријанска острва у Пацифику.

1912 —Абдицирао последњи кинески цар Пу Ји, из династије Манчу, Кина постала република, а први председник Суен Јатсен.

1942 —Немачки војници убили 42 затвореника која су бежала из логора Црвени крст код Ниша, у Другом светском рату, а 105 затвореника успело да побегне. За одмазду стрељано 850 људи.

1953 —СССР прекинуо дипломатске односе са Израелом после бомбашког напада на совјетско посланство у Тел Авиву.

1961 —Саопштено да су припадници сепаратистичког покрета Катанге убили

ИЗМЕЂУ 12. И 18. ФЕБРУАРА

премијера Конга и националног хероја Патриса Лумумбу. Тачан датум и околности под којима је убијен никада нису откривени.

1973 —Северни Вијетнам током Вијетнамског рата ослободио прву групу америчких ратних заробљеника.

1974 —У Москви ухапшен руски писац Александар Солжењицин, добитник Нобелове награде за књижевност 1970. Наредног дана одузето му совјетско држављанство и протеран из земље. После две деценије проведене у емиграцији у САД вратио се у Русију.

1979 —У Родезији погинуло 59 људи у путничком авиону “Ер Родезија”, који су оборили герилци. 1986 —САД Југославији изручиле Андрију Артуковића, министра унутрашњих послова Владе Независне Државе Хрватске у Другом светском рату. Југословенске власти Артуковића, који је после рата побегао из земље, оптужиле за ратне злочине почињене над цивилима, међу којима је било највише Срба и Јевреја.

1993 —Бивши председник Малија Муса Траоре и три официра осуђени на смрт пошто их је суд прогласио кривима за масовна убиства 1991.

1997 —Хванг Ђанг Јоп, близак сарадник председника Северне Кореје Ким Џонг Ила, тражио у јужнокорејској амбасади у Пекингу политички азил у Јужној Кореји.

1999 — Сенат САД ослободио председника САД Била Клинтона оптужби за кривоклетство и опструкцију правде, чиме је, после годину дана, окончана „сексуална афера“ с Моником Луински и избегнут импичмент.

2000 — Пољска, Мађарска и Чешка, прве од бивших чланица Варшавског пакта, прикључиле се НАТО-у.

2002 — Пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу почело суђење бившем председнику Србије и Југославије Сло-

бодану Милошевићу, првом шефу државе којем се суди пред Међународним судом. Милошевић у мају 1999. оптужен за злочин против човечности, кршење закона и правила рата и геноцид током ратова у Хрватској и Босни и сукоба на Косову. Почетак „процеса века“ пратило више од 1.000 највећих светских медија. На захтев Хашког трибунала власти Србије изручиле Милошевића 28. јуна 2001.. Пакистанске власти ухапсиле екстремног исламисту Ахмада Омара Саеда Шеика, британског држављанина, који је главни осумњичени за отмицу америчког репортера Данијела Перла, који је извештавао за “Wall Street Journal”.

2003 —У сукобима војске и побуњених припадника полиције и других демонстраната током протеста у Ла Пазу у Боливији

најмање 30 особа погинуло, а 160 их повређено.

2006 — У Словенији откривен вирус птичије грипе Х5.

Случај вируса птичије грипе Х5 потврђен у Нигерији. То је први случај појаве овог вируса у Африци.

Краљевска гробница, која датира из 200-300 године п. н. е. откривена у Пелау, Грчка. То је највећа гробница нађена у Грчкој досада.

Британски таблоид “News of the World” објавио видео из 2004. године на којем су снимљени британски војници који туку ирачке тинејџере.

13. фебруар

1358 —Потписан је Задарски мир којим је угарски краљ Лудвиг Анжујски поразио Млетачку републику и вратио Задар под своје окриље.

1542 —Катарина Хауард, пета супруга енглеског краља Хенрија VIII погубљена због прељубе.

1633 —Инквизиција римокатоличке цркве у Риму лишила слободе астронома Галилеа Галилеја због његовог залагања за Коперников хелиоцентрични систем. Оста-

так живота научник је провео под сталним надзором Инквизиције, а забрана с његових дела скинута је 1757..

1668 —Пописивањем Лисабонског споразума између Афонса VI и Карлоса II, Шпанија признала независност Португалије.

1689 —Краљ Енглеске и Шкотске Вилијам III Орански и његова жена Мери, кћерка свргнутог енглеског прокатоличког краља Џејмса II, прогласили су суверенитет над Великом Британијом и Ирском.

1793 —Велика Британија, Пруска, Аустрија, Низоземска република, Шпанија и Пијемонт-Сардинија, склопиле савез против револуционарне Француске.

1861 —Окончана је опсада Гаете, што је фактички означило крај Краљевства Две Сицилије.

1935 —Порота у Флемингтону, Њу Џерзи је прогласила Бруна Хауптмана кривим за отмицу и убиство сина Чарлса Линдберга.

1945 —Совјетска Црвена армија, у Другом светском рату, заузела Будимпешту, после 50 дана опсаде током које је погинуло 50.000 немачких војника.

1945 —Амерички и британски авиони, у Другом светском рату, почели бомбардовање немачког града Дрездена. Град је током два дана бомбардовања разорен, а рачуна се да је погинуло око 135.000 људи.

1960 —Након успешне нуклеарне пробе, Француска је постала четврта држава на свету која је стекла нуклеарно оружје.

1961 —Савет безбедности УН донео одлуку да се у Конго упуте међународне мировне снаге да би се спречило избијање грађанског рата у тој земљи.

1971 —Јужновијетамске снаге су напале Лаос, уз америчку ваздушну и артиљеријску подршку.

1975 —Кипарски Турци су у северном делу острва, који је седам месеци раније окупирала Турска, прогласили „Турску федералну државу Кипар“ и формирали уставотворну скупштину. За првог председника скупштине изабран је вођа кипарских Турака Рауф Денкташ.

1984 —Константин Черњенко је наследио преминулог Јурија Андропова на месту генералног секретара Комунистичке партије Совјетског Савеза.

1990 —СССР, САД, Велика Британија, Француска и две немачке државе су обја-

вили план о уједињењу Немачке.

1991 —Америчко ратно ваздухопловство је бацило две ласерски вођене паметне бомбе на склониште у Багдаду, усмртивши најмање 408 цивила.

2000 —Папа Јован Павле II затражио опроштај за све грехове Римокатоличке цркве у прошлости, укључујући и однос према Јеврејима и јеретицима.

2001 —Американка Ен Банкрофт и Норвежанка Лив Арнесен постале су прве жене које су на скијама прешле Антарктик. Њихово „путовање“ од 2.700 km трајало је 90 дана.

2002 —Британска краљица Елизабета II доделила почасну титулу витеза бившем градоначелнику Њујорка, Рудолфу Ђулијанију, због његове улоге након терористичких напада на тај град 11. септембра 2001.

2003 —Након пада авиона америчке Владе у јужној провинцији Колумбије убијен је један службеник министарства одбране, а тројица су отета. Убијен је и један обавештајац колумбијске војске.

2021 —Импичмент: Амерички Сенат је већином гласова ослободио бившег председника Доналда Трампа оптужби за наводно подстицање побуне током нереда и упада у зграду Конгреса 6. јануара.

14. фебруар

1014 —Римски папа Бенедикт VIII озваничио увођење спорног уметка Filioque у обредну (литургијску) праксу Римске цркве. 1663 —Канада постала француска краљевска провинција.

1797 —Британска флота под командом адмирала Џона Џервиса и Хорејшија Нелсона потукла шпанску армаду у бици код рта Свети Винсент, на крајњем југу Португалије.

1804 —На скупштини српских старешина у Орашцу код Аранђеловца донета одлука о подизању буне против дахија. За вођу изабран Карађорђе Петровић.

1835 — У Кнежевини Србији усвојен Сретењски устав, први устав у модерној српској историји. Написао га секретар кнеза Милоша Обреновића Димитрије Давидовић, по узору на француски и белгијски устав. Користећи негодовање Аустрије и Русије, које нису имале разумевања за либерализам Давидовићевог документа, кнез у марту укинуо Устав.

На иницијативу драмског писца Јоакима Вујића, уз новчану помоћ кнеза Милоша Обреновића, у Крагујевцу основано

прво позориште у Србији. Књажевско-серб-

ски театар једном седмично и празничним

данима приређивао представе за кнеза и

његове чиновнике и госте, а на репертоару били Вујићеви комади или његови преводи страних дела.

1859 —Орегон је постао 33. савезна држава САД.

1879 —Чилеанска војска је окупирала боливијску луку Антофагасту, што је био повод за Пацифички рат.

1912 —Аризона је постала 48. савезна држава САД.

1922 —Италијански инжењер Гуљелмо Маркони почео прво редовно емитовање радио програма из Енглеске.

1929 —Ал Капонеови гангстери у Чикагу убили седам чланова ривалске банде Багса Морена да би спречили крађу кријумчареног вискија, „Масакр на дан светог Валентина“.

1943 —Совјетска Црвена армија у Другом светском рату ослободила Ростов од Немаца.

1946 —На америчком универзитету Пенсилванија почео да ради ENIAC, први електронски рачунар опште намене.

1956 —У Москви почео 20. конгрес Комунистичке партије СССР, на којем је шеф партије Никита Хрушчов осудио политику Стаљина и отворио пут процесу дестаљинизације Совјетског Савеза.

1958 —Ирачки краљ Фејсал II и јордански краљ Хусеин објавили уједињење два краљевства у Арапску Федерацију с Фејсалом као шефом државе. Монархија у Ираку оборена у јулу исте године, краљ убијен, а Федерација се распала.

1972 —Совјетски свемирски брод без људске посаде „Луна 20“ лансиран ка Месецу, одакле је 11 дана касније донео узорке Месечевог тла.

1989 —Ирански верски вођа ајатолах Рухолах Хомеини фатвом наредио смртну казну за енглеског писца индијског порекла Салмана Рушдија због дела „Сатански стихови“, које је у Ирану оцењено као увреда ислама. Иранска влада се 1998. јавно оградила од примене смртне казне. 1997 —Међународна арбитражна комисија донела одлуку да спорно подручје града Брчко у Босни буде стављено под ме-

ђународни надзор до марта 1998. 1998 —Босански Срби Мирослав Тадић и Милан Симић предали се Међународном суду за ратне злочине у Хагу. То су били први оптужени за ратне злочине ратова на простору СФРЈ који су се предали Хашком суду.

2000 —У настојању да изолује југословенског председника Слободана Милошевића, Европска унија проширила списак, са 600 на 900 имена, сарадника Милошевића и људи блиских његовом режиму којима је забрањен улазак у земље ЕУ. 2001 —Скупштина Србије укинула Закон о јавном информисању на основу којег је режим Слободана Милошевића вршио репресију над слободним и независним медијима у Србији. Од октобра 1998, када је Закон усвојен, до септембра 2000, медији кажњени с преко 30 милиона динара, а некима забрањен рад.

2002 —Истраживачи америчког универзитета Тексас А&М извршили успешно клонирање мачке.

У 90. години умро немачки диригент Гинтер Ванд, познат по свом захтевном стилу рада и великом броју концерата Брукнера, Бетовена и Моцарта. 2003 —Трибунал у Хагу подигао оптужницу против лидера Српске радикалне странке Војислава Шешеља за злочине против човечности и кршење закона и обичаја рата. Шешељ се предао том суду 24. фебруара исте године.

После шест година живота, првом клонираном сисару, овци Доли, убризгана смртоносна инјекција због симптома прогресивне болести плућа.

2005 —Бивши либански премијер Рафик Харири је убијен када је детониран експлозив поред којег је прошао његов аутомобил, што је покренуло Кедарски револуцију.

2006 —Потврђени случајеви птичије грипе у Ирану и Немачкој.

2007 —На конститутивној седници седмог сазива Народне скупштине Републике Србије, одбијен предлог специјалног изасланика Уједињених нација Мартија Ахтисарија за будуће решење статуса Косова и Метохије.

2018 —У средњој школи “Стоунмен Даглас” у Паркланду на Флориди долази до школске пуцњаве. 17 људи је погинуло док је повређено између 14 и 20.

15. фебруар

399. п. н. е. - Атински филозоф Сократ осуђен на смрт.

590 —Хозроје II Парвез крунисан за краља Сасанидске Персије.

1115 —Папа Паскал II признао ред Малтешких витезова, основан у Јерусалиму, где су поред цркве светог Јована имали самостан и азил за болеснике и путнике. Касније су добили задатак да бране Свету земљу.

1637 —Фердинанд III постао цар Светог римског царства.

1763 —Мировним уговором у Хубертсбургу окончана непријатељства Аустрије и Пруске у Седмогодишњем рату. Пруска задржала Шлезију коју је преузела од Аустрије и постала једна од водећих европских војних сила.

1764 —Основан је град Сент Луис.

1804 —У Орашцу је Карађорђе подигао Први српски устанак.

1835 —У Крагујевцу је усвојен Сретењски устав и тиме је донета независност Књажевине Србије.

1879 —Амерички председник Радерфорд Б. Хејз је потписао закон који омогућава женама адвокатима да заступају случајеве пред Врховним судом Сједињених Америчких Држава.

1889 —Бојни брод УСС Мејн је експлодирао и потонуо у Хавани усмртивши 274 особе. Овај догађај је дао повод САД да објаве рат Шпанији.

1922 —У Хагу је одржана прва седница сталног Међународног суда правде који је 1920. основала Лига народа ради решавања спорова међу државама. Нови Међународни суд основан је при Уједињеним нацијама после Другог светског рата, по укидању Лиге народа.

1928 —Из Београда према Загребу полетео је први авион југословенске цивилне авијације „Потез 29-2“, једина летелица прве југословенске авио-компаније Аеропут. Први путници били су директор авио-компаније и пет новинара.

1942 —Проценивши да нису у стању да одбране град, Британци у Другом светском рату су предали Сингапур јапанским снагама, што се сматра највећим војним пора-

зом Уједињеног Краљевства у његовој војној историји.

1944 —Америчке трупе у Другом светском рату су заузеле Соломонска острва у Пацифику.

1944 —Британски авиони избацили су око 1.000 бомби на Берлин.

1971 —Велика Британија је прешла на децимални новчани систем, уместо дотадашњих фунти, шилинга и пенија.

1988 —Председник Аустрије Курт Валдхајм, оптужен да је, као припадник СС-јединица у Другом светском рату, одговоран за ратне злочине у Босни и Грчкој, одбио је да поднесе оставку.

1989 —Десет година пошто је Москва послала своје трупе да подрже прокомунистичку владу у Кабулу, последњи совјетски војници напустили суАвганистан. У десетогодишњем необјављеном рату погинуло је 15.000 совјетских војника и најмање 100.000 Авганистанаца.

1990 —Велика Британија и Аргентина обновиле су дипломатске односе, прекинуте 1982. у време рата за Фолкландска Острва.

1993 —Парламент Словачке изабрао је економисту Михала Ковача за првог председника новоформиране државе Словачке, после распада Чехословачке.

1996 —Влада Босне и Херцеговине саопштила да је у рату, од 1992. до 1995 —нестало око 30.000 људи, од којих преко 22.000 цивила и око 2.500 припадника оружаних снага.

1997 —Опозициона коалиција „Заједно“ одржала последњи, 88. дан протеста, пошто је 11. фебруара испуњен њен основни захтев, признање резултата локалних избора у Србији из новембра 1996..

2003 —У таласу демонстрација, највећих од Вијетнамског рата, више од шест милиона људи у више од 600 градова у свету протестовало против напада на Ирак. Ватикан отворио запечаћену архиву о везама те државе с Немачком од 1922. до 1939, када је Еуђенио Пачели, касније Папа Пије XII, био државни секретар Ватикана. Отварање архива одговор критичарима Папе да није довољно учинио да заустави убијање милиона Јевреја коју је нацистичка Немачке спровела током холокауста.

2008 —Борис Тадић положио заклетву и по други пут ступио на дужност председника Републике Србије.

2013 —Метеор је експлодирао над Русијом, повредивши 1.500 људи када је ударни талас одувао прозоре и стене на зградама. Ово се десило неочекивано само неколико сати пре очекиваног најближег пролаза већег и неповезаног астероида 2012 DA14.

16. фебруар

1270 —Велико војводство Литванија је однела пресудну победу над Ливонијским редом у бици код Карусеа вођеној на залеђеној површини Балтичког мора.

1804 —У Сибници је вођена прва борба Карађорђа са устаницима против дахија. 1808 —Наполеон је почео напад на Шпанију, коју је после месец дана окупирао и на шпански престо довео брата Жозефа.

1826 —Основана је Матица српска, најстарија књижевна, културна и научна институција српског народа.

1862 —Основано је прво соколско друштво.

1862 —Генерал Јулисиз Симпсон Грант је заузео Форт Донелсон у Тенесију.

1871 —Француска потписала капитулацију и акт о помирењу с Пруском после изгубљеног рата.[тражи се извор] Мировни уговор, којим је Француска уступила Пруској Алзас и велики део Лорене, уз ратну штету од пет милијарди златних франака, потписан у мају.

1918 —Немачка подморница је бомбардовала енглеску луку Довер у Првом светском рату. [2]

1932 —На општим изборима у Ирској победила партија Фијана фејл, одвојено крило Шин фејна, а њен лидер Еамон де Валера постао председник извршног комитета Слободне Државе Ирске.

1933 —У страху од немачких претњи, Чехословачка, Румунија и Југославија, закључивањем пакта о Малој Антанти и стварањем Већа министара, учврстиле савез створен 1920. против покушаја рестаурације Хабзбурговаца и ревизионистичких тежњи Мађарске. Антанта престала да постоји после немачке окупације Чехословачке, у марту 1939.

1934 —Окончан је Аустријски грађански рат поразом социјалдемократа и републиканског Шуцбунда.

1936 —На парламентарним изборима у Шпанији победио Народни фронт, коали-

ција социјалиста, комуниста, републикана-

ца и других мањих партија. Владу форми-

рао Мануел Асања, враћен демократски

устав из 1931.. Покушај војске, у јулу, да обори републиканску владу прерастао у гра-

ђански рат завршен 1939. успостављањем

диктатуре генерала Франциска Франка.

1940 —Морнари са британског разарача ХМС Козак су се укрцали на немачки танкер Алтмарк и ослободили 299 британских ратних заробљеника.

1959 —Вођа герилаца Фидел Кастро постао премијер Кубе пошто је 1. јануара

1959. збацио са власти диктатора Фулгенсија Батисту.

1978 —Кина и Јапан у Пекингу потписали трговински уговор вредан 20 милијарди долара, што је био почетак економског отварања Кине према свету.

1992 —Заирске снаге безбедности убиле 32 особе када су отвориле ватру на хиљаде демонстраната који су почели мирне уличне протесте против режима председника Мобутуа Сесе Секоа.

1994 —У планинском подручју индонежанског острва Суматра у земљотресу погинуло најмање 200 људи.

1998 —Приликом пада “ербаса А-300”

тајванске авио-компаније „Чајна ерлајнс“

близу аеродрома у Тајпеху погинуле 203 особе, односно сви путници и чланови посаде, међу њима и гувернер централне банке Тајвана, и седам људи на тлу.

2000 —Русија обновила односе с НАТОом, прекинуте због напада те војне алијансе на Југославију у марту 1999..

2001 —У нападу наоружаних Албана-

ца на аутобус у близини Подујева на Косову погинуло 10 Срба, а 43 особе повређене.

2003 — У највећим снежним мећавама које су захватиле источну обалу САД умрло најмање 59 људи.

Ствара се Википедија на српском језику

2006. - Почетак суђења шесторици бивших политичких и војних челника босанскохерцеговачких Хрвата, на челу са првооптуженим Јадранком Прлићем, заказан је за уторак 25. априла, објављено је у четвртак на Хашком суду. Европски парламент усвојио резолуцију о Босни и Херцеговини у којој се релевантни босански политичари позивају да

наставе спровођење реформи и измену Дејтонског споразума у корист изградње функционалне државе.

17. фебруар

1600 —Италијански филозоф, астроном и математичар, Ђордано Бруно, спаљен је у Риму као јеретик, на основу пресуде римокатоличке инквизиције.

1800 —Представнички дом САД је изабран Томаса Џеферсона за председника и Арона Бера за потпредседника САД, чиме је решен нерешен број гласова на изборима 1800.

1854 —Уједињено Краљевство је признало независност Слободне Државе Орање.

1836 —Указом кнеза Милош Обреновића у Букурешту је основано прво српско дипломатско-конзуларно представништво под називом Српска агенција. Шеф агенције био је Михајило Герман, а секретар Јован Гавриловић.

1864 —Јужњачка подморница „Ханли” је у Америчком грађанском рату у Чарлстону у Јужној Каролини потопила северњачки брод „Хустаник”, што се сматра првим успешним нападом подморнице на ратни брод у историји поморског ратовања.

1916 —Британске и француске трупе заузеле су у Првом светском рату Камерун, немачку колонију у Африци.

1942 —На брду Бубањ код Ниша Немци су као одмазду због побуне у логору Црвени крст, стрељали преко 1000 Јевреја из Ниша источне и јужне Србије.

1959 —САД су лансирале Вангард 2, први метеоролошки сателит, са циљем да мери облачност.

1966 —Француска је лансирала свој први сателит с полигона у Сахари.

1972 —Доњи дом британског парламента усвојио је закон о приступању Уједињено Краљевства Европској заједници (касније Европска унија).

1979 —Реагујући на упад вијетнамских снага у Камбоџу крајем 1978. и збацивање маоистичког режима Црвених Кмера, Кина је напала Вијетнам.

1982 —Премијер Зимбабвеа Роберт Мугабе оптужио је некадашњег саборца

Џошуу Нкома, за учешће у завери и искључио га из владе. Мугабе и Нкомо водили су седамдесетих година заједничку борбу против расистичке владавине белаца у Јужној Африци.

1990 —Комунистичка партија Чехословачке искључила је из чланства бившег председника државе Густава Хусака, бившег премијера Љубомира Штроугала и још 20 високих функционера који су дошли на власт након совјетске интервенције у Чехословачкој 1968.1992 —Генерални секретар УН Бутрос Бутрос Гали препоручио је размештање 13.000 припадника мировних снага светске организације на територији бивше Југославије.

1995 —Албанци у Тетову у Македонији почели су масовне демонстрације због одбијања власти да призна „албански универзитет” у том граду. У сукобима с полицијом погинуо је један демонстрант, а већи број је повређен.

1997 —Председник Пакистана Фарук Легхари, који је у новембру 1996. распустио владу Беназир Буто, именовао је Наваза Шарифа за новог премијера.

1999 —Током албанско-српских прего-

вора у Рамбујеу код Париза, НАТО је усвојио оперативни план за упућивање војних снага на Косово под називом „Заједнички чувар”; начелник Генералштаба Војске Југославије генерал-пуковник Драгољуб Ојданић наредио је јачање борбене готовости јединица ВЈ и предузимање мера за заштиту државне границе и одбране интегритета земље.

2002 — Побуњеници у северозападном

Непалу напали су владине снаге и том приликом је убијено око 130 полицајаца, војника и цивила.

Преласком на евро, Француска се опростила од франка који је 641 годину био национална валута.

2003 — По налогу хашког Трибунала на Косову су ухапшени припадници расформиране Ослободилачке војске Косова (ОВК) и изручени том суду: Харадин Баља, Исак Муслиу и Агим Муртези. То је прво хапшење особа по налогу тог суда које је обавио Кфор. Против Агима Муртезија суд је повукао оптужницу због замене идентитета. У паничном изласку из једног ноћног клуба у Чикагу, 21 особа је погинула, а око 50 је повређено.

2008 —Скупштина Косова и Метохије је усвојила декларацију о независности и тиме једнострано прогласила отцепљење од Србије.

18. фебруар

1229 —Фридрих II је у Шестом крсташком рату склопио десетогодишње примирје са ел Камилом, којим је повратио Јерусалим, Назарет и Витлејем без борбе и папине подршке.

1478 —Брат енглеског краља Едварда IV, Џорџ, војвода од Кларенса, осуђен због издаје, убијен је у Тауеру у Лондону тако што је удављен у бурету вина.

1861 —Први парламент уједињене Италије прогласио је сардинског краља Виторија Емануела II за краља Италије.

1865 —Флота Уније, у Америчком грађанском рату, заузела град Чарлстон у Јужној Каролини, једно од најважнијих упоришта јужњачких снага.

1913 —Петар I Карађорђевић обнародовао државну Уредбу о саобраћајним справама, које се крећу по ваздуху. Краљевина Србија је била међу првим европском државама која је поставила правни оквир за област цивилног ваздухопловства, неколико месеци пре доношења сличног прописа у САД.

1930 —Клајд Томбо открио Плутон док је проучавао фотографије снимљене у јануару.

1952 —Грчка и Турска су постале чланице НАТО.

1960 —Аргентина, Бразил, Мексико, Парагвај, Перу, Уругвај и Чиле постигли договор о оснивању Латиноамеричког удружења за интеграцију.

1965 —Проглашена независност афричке државе Гамбије у оквиру Британског комонвелта.

1979 —Први пут је забележено да је пао снег у Сахари. То се догодило на југу Алжира. Олуја је трајала пола сата и снег се врло брзо отопио.

1991 —У терористичком нападу Ирске републиканске армије на железничкој станици Викторија у Лондону, у експлозији подметнуте бомбе погинула је једна, а рањено најмање 40 особа.

1996 —У експлозији два аутомобилабомбе близу главног града Алжира, које су подметнули исламски терористи, погинуло је 12 и рањено 35 људи.

1997 —Центар за мине УН објавио је да се на територији Босне и Херцеговине налази око милион нагазних мина, а према подацима Међународног комитета Црвеног крста од мина је у периоду 1992-97. страдало око 3200 особа, од којих 686 деце.

2000 —На парламентарним изборима у Ирану убедљиво су победили реформисти, блиски председнику Мохамеду Катамију.

2001 —Агент америчког Федералног истражног бироа Роберт Хансен је ухапшен пошто је 22 године шпијунирао за совјетске и руске обавештајне службе.

2002 — Европска унија одобрила упућивање полицијских снага земаља чланица Уније у Босну и Херцеговину. Те снаге ће наредне године заменити међународну полицију Уједињених нација која је деловала у БиХ на основу Дејтонског споразума из 1995.

Пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу, почео је доказни поступак против Слободана Милошевића по оптужници за злочине почињене на Косову. Током овог поступка, који је завршен 13. септембра, тужилаштво је извело 145 сведока.

2006 — Министарство унутрашњих послова Републике Србије поднело је кривичну пријаву Окружном тужилаштву против Богољуба Карића.

Скупштина ДС-а изабрала је за председника партије дотадашњег лидера странке и председника Србије Бориса Тадића.

Босански филм Грбавица добио главну награду Златни медвјед на Берлинском филмском фестивалу. 2021 — Патријарх српски: Свети архијерејски сабор Српске православне цркве на заседању у Храму Светог Саве у Београду, изабрао Његово високопреосвештенство митрополита загребачко-љубљанског др Порфирије за архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Т. Радовановић Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs