MagazIN 59 by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година I * Број 59 * 28. јул 2013. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевачки

МАГАЗИН 28.7.2013.

МАГАЗИН

28.7.2013.

Након четрнаесте рунде

СРБИЈА ЗАПАД БАЛК

- Није постигнут ни договор о ене а разговори ће се наставити наред - Следећи сусрет два преми - Србија показала проевропск центар за пословање

е преговора у Бриселу

ЦЕНТАР ДНОГ КАНА

ергетици и телекомуникацијама, дне недеље на нивоу радних група. ијера 27. августа у Бриселу. ку опцију и сигурно ће постати на Западном Балкану

акон постизања споразума о стабилизацији односа Београда и Приштине постигнутог у Бриселу пажња кључних политичких фактора у Србији усмерена је на дуго најављивану реконструкцију Владе. Иако се чини да је због тога имплементација споразума са Приштином потиснута у други план и даље се запажа интензивна дипломатска активност која треба да резултира почетком преговора о пуноправном чланству Србије у Европској унији. Уочи четрнаесте рунде разговора у Бриселу са председником Владе Србије Ивицом Дачићем премијер Косова Хашим Тачи је изразио наду да би могло доћи до договора у областима енергетике и телекомуникација на којима су већ радили технички тимови. Најављујући разговоре о новембарском изборном процесу истакао је важност позива који је Србија упутила сународницима да учествују на тим изборима. После састанка Ивица Дачић је потврдио да је постигнут напредак за припреме избора који ће бити одржани 3.новембра, а да ће до тада бити предузети додатни напори да се обезбеди што веће присуство припадника српске заједнице. Срби са севера Косова ће моћи да гласају са постојећим личним документима, и по бирачком списку из Србије, а право гласа имаће и лица рођена на територији Косова која тренутно живе у Србији. Две стране су најудаљеније по питању правосуђа, а

МАГАЗИН

28.7.2013.

Термоелектрана Обилић

није постигнут ни договор о енергетици и телекомуникацијама. Разговори ће се наставити наредне недеље на нивоу радних група, а следећи сусрет са Тачијем биће одржан 27 августа у Бриселу. Висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон је, после разговора са Дачићем и Тачијем, у писаном саопштењу нагласила да је на састанку постигнута сагласност да треба предузети све конкретне акције како би локални избори на Косову имали добру излазност. Последњој рунди преговора присуствовали су и први потпредседник Владе Србије Александар Вучић, министар правде Никола Селаковић, саветник председника Србије Марко Ђурић и шеф Канцеларије за Косово и Метохију Александар Вулин. Председник Српске напредне странке Александар Вучић је потврдио циљ да Србија за шест година буде спремна за чланство у Европској унији. И Ивица Дачић сматра да је најважнији

спољнополитички циљ Србије чланство у Европској унији, а Влада Србије је спремна за почетак преговора. У току формирање преговарачког тима и потребних капацитета који ће бити ангажовани у овом процесу. Коначни циљ и заједничка визија земаља региона је прикључење западног Балкана Европској унији, а након чланства Хрватске процес проширења мора се наставити, наводи се у закључцима неформалног састанка лидера региона одржаног на Брду код Крања у Словенији. Лидери држава исказали су заједничку жељу да отворена питања решавају на бази дијалога и поштовања преузетих међународних обавеза, а потврђено је и спремност да промене перцепцију да земље западног Балкана не могу саме да реше билатералне проблеме. Грађанима је са самита послата порука за међусобно разумевање, сарадња и партнерство могу да доведу до компромисних решења, безбеднијег и

тприступним фондовима Европске уније. Румунија је већ прошла пут на ком Србија чини прве кораке, а Links Associates поседује ресурсе и стручност који ће бити потребни клијентима компаније која има значајно искуство у областима енергетике, телекомуника ција, некретнина, фармације, дуванске индустрије, рударства, пољопривреде, малопродаје и осигурања. Отварање Канцеларије у Србији део је ширег стратешког развоја на европском нивоу, а основни циљ су Београд и Брисел. Србија је имала статус снажног регионалног лидера, који приближавањем Европској унији може да поврати, а пред њом је изазов да изгради слику стабилне државе посвећене реформама, у чему ће озбиљна и добра комуникација у свим доменима бити кључ успеха. Активнију улогу Француске у решавању проблема на Западном Балкану најавио је француски председник Франсоа Оланд оцењујући да је његова земља била активна и док је трајао рат у Босни и Херцеговини, као и на Косову, али дипломатија није била толико видљива. Ако је већ одлучено да Европска уније буде цео европски континент, не сме се изоставити тако велик комад као што је Балкан. Локални избори 3. новембра биће организовани свугде где има расељених или рођених на Косову, тако да и премијер Србије, као рођени Призренац, има право гласа, изјавио је шеф

Канцеларије за Косово и Метохију Александар Вулин и навео да ће замолити Ивицу Дачића да изађе на изборе за чије ће спровођење бити задужена Мисија ОЕБС. Како Србија не признаје државу Косово српске странке неће морати да се пријављују косовској Централној изборној комисији, већ ће веза Срба за комуникацију око избора бити ОЕБС. Упркос томе Србија ће имати представнике у Централној изборној комисији, као и у свим другим изборним комисијама, јер мора да постоји контрола при бројању гласова. С обзиром да међу Србима има оних који оцењују да јединствена листа није неопходна, и спремају се за самосталан наступ, Вулин је нагласио да иако свако има право да не жели да буде део државе Србије, и да боље зна шта је за косметске Србе боље, јединствени излазак је најбоље решење, јер се очекује да Приштина искористити сваку прилику која јој се пружи на основу разједињености Срба. - Мало је независних земаља у свету у којима се гласа документима друге државе, или у којој има нека међународна организација да посредује на изборима - рекао је Вулин уз подсећање да је учешће Срба на косовским изборима опредељење да ли Србија хоће да контролише своју будућност или ће то препустити онима који јој не желе добро. Кад Срби не контролишу своју будућност дешавају се злочини без казне, а тамо где нема власт и институције у својим рукама нема ни Срба.

Фото. М. Радовановић

просперитетнијег живота сваког од њих. У закључцима се каже да процес проширења остаје покретачка снага и да су све земље региона спремне да спроводе озбиљне структурне и економске реформе које им помажу да буду економски конкурентније и више интегрисане у јединствено европско тржиште. Поглед на актуелно стање на западном Балкану показује да је регион већ прошао кроз значајне и позитивне промене које битно доприносе стабилизацији као и економском и социјалном напретку региона. Земље региона су се обавезале да подрже и помогну једна другој у процесу проширења, истичу важност европских реформи и јачања инфраструктурне повезаности кроз заједничке пројекте. Уједно су свесне неопходности додатних напора које треба уложити у економски развој и решавање питања незапослености. Румунска консалтинг компанија Links Associates, која је отворила представништво у Београду, оцењује да је Србија показала проевропску опцију и сигурно ће постати центар за пословање на Западном Балкану. Пажљивом анализом српског тржишта откривен је значајни потенцијал, а предприступни преговори одредиће структурне реформе у администрацији и економији. Након што се привуче пажња великих инвеститора доћи ће до професионализације медијског тржишта и потребе за професионалним менаџментом у управљању пре-

28.7.2013.

МАГАЗИН

Министар за заједнице и повратак у Влади Косова, и извршни директор Самосталне либералне странке, Далибор Јевтић верује да ће Срби свакако изаћи на косовске изборе, само је питање у коликом броју, и оценио да није потребно правити заједничке листе. Заклањање иза националног јединства није потребно ако се на локалним изборима у општинама са српском већином такмиче српске партије са српским партијама. Оценивши да нема бојазни да се у том процесу деси неко значајно просипање гласова, из кога би произашло да општине са српском већином остану без својих представника у општинским властима, поновио је да Срби на северу Косова треба да учествују на изборима. У том циљу потребно је да се уклони свака потенцијална безбедоносна претња како би избори били фер и демократски. Самостална либерална странка ће учествовати на локалним изборима на северу Косова, а у четири општине на северу покрајине формирају се општински одбори. Срби са читавог простора Косова

треба да учествују на новембарским локалним изборима, јер је то за њих од животног значаја, потврдио је председник Савета за инклузивно управљање из Њујорка Алекс Григориев и оценио да је потребно много јаче јединство Срба на Косову. Избори су веома важни, нарочито за север, јер је то прилика да четире општине коначно добију локалне админстрације које су легалне и признате од Приштине, Београда и међународне заједнице. То отвара нове могућности за побољшање свеокупног стања на северу, укључујући доступност фондовима који ће доћи и од међународне заједнице, као и из новог косовског фонда за север установљеног по споразуму из Брисела. Георгијев верује да Срби са севера не губе ништа на локалним изборима, на којима се одлучује о локалним стварима а не геополитици. Георгијев упозорава да је реторика која их дели на такозване Тачијеве Србе и друге веома погубна по заједницу, као што су и поделе на север и југ, а Срби треба да се сложе око минимума заједничких интереса и

након избора у Скупштини Косова делују као један блок партија. Задатак Мисије ОЕБС је да на северу Косова помогне организацију предстојећих локалних избора у складу са споразумом о постигнутим у дијалогу Београда и Приштине. У току су консултације са свима који су укључени у тај процес, а иако се ОЕБС генерално бави посматрањем и мониторингом његова улога ограничена је само на пружање помоћи у спровођењу избора у четири општине на северу и неће се проширити на остатак Косова. Предвиђено је да Мисија ОЕБС буде присутна у општинским изборним комисијама и бирачким одборима, како би им помагала у свакодневном раду, ако буде потребно и у њиховом формирању по предвиђеној процедури, као и при бројању гласова и сертификацији резултата. Београд и Приштина су пристали да предузму све потребне мере да би бирачки списак био тачан и свеобухватан, а ако буде било потребно помоћи ће и ОЕБС. Срби са севера Косова требало би

тек да одлучују да ли ће учествовати на локалним изборима, расписаним за 3. новембар, а један од њихових захтева могао би да буде штампање другачијих изборних листића за север. Извори из Владе Косова наводе да би гласачки листићи за север могли да буду штампани без државних симбола Косова. Министар иностраних послова Косова Енвер Хоџај је истакао да је половина држава чланица Уједињених нација већ признало независност Косова и да је следећи циљ Приштине чланство у овој организацији. Хоџај сматра да је после бриселског споразума Србија је де факто признала политичку егзистенцију, и суверенитет Косова. У исто време извештај Уједињених нација о трговини дрогом у свету помиње Косово као земљу транзита преко које највеће количине пролазе у европске земље. Приштински дневник „Епока е Ре“ извештава да је градоначелник јужне Митровице Авни Кастрати позвао локалне власти и међународне институције да истраже ко ће профитирати од изградње две зграде у Бошњачкој

махали које граде паралелне структуре у српском делу града и изразио забринутост да ће у њима бити смештени људи који нису грађани Косова. Зато сматра да међународна заједница мора да реагује на исти начин на који реагује на изградњу албанских кућа у северном делу покрајине. Немачки амбасадор у Приштини Петер Бломејер подсећа да Албанци морају јасно да кажу Србима на северу Косова да желе да и они буду део државе Косово, јер бриселски споразум доноси могућност помирења. Иако постоји велико непријатељство између два народа помирење Срба и Албанаца је могуће. Споразум са Приштином прихваћен је уз широки консензус у Србији и за његово спровођење потребан је одговоран и доследан однос Приштине, рекао је премијер Србије Ивица Дачић у разговору са Линасом Линкевичјусом, министром спољних послова Литваније која преузима председавање Европском унијом, а министри спољних послова две земље изразили су наду да ће Србија почети формални део преговора о приступању Европској

унији током литванског председавања које се завршава 31. децембра. Оцењујући да су преговори практично кренули од посете председника Европског савета Хермана ван Ромпаја, а најдетаљнији разговори вођени током посете европског комесара Штефан Филеа, потврђена је спремност Литваније да унапреди сарадњу Србије са Европском унијом. Министар спољних послова Косова Енвер Хоџај сматра да грађани Косова не треба да траже азил у земљама Европске уније, нити би власти тих земаља требало да им га дају, јер лажни азиланти наносе штету Косову и негативно утичу на процес визне либерализације. Уз то постоји опасност да постану жртве трафикинга. Приштинска штампа пише да је председавајући одбора скупштине Косова за спољне послове Албин Курти упутио писмо званичницима Мађарске и Европске уније у коме изражава забринутост због третмана скоро 5.500 косовских имиграната, који се налазе у избегличким логорима у Мађарској. Т. Радовановић

МАГАЗИН 28.7.2013.

Политички барометар за јул

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ ПРЕМИЈЕР? - Највећи број грађана Србије би у случају ванредних парламентарних избора гласао за Српску напредну странку, на другом месту је опозициона Демократска странка. - Већина испитаника сматра да би, захваљујући борби против корупције, премијер Србије требало да буде Александар Вучић

ајактуелније питање у Србији након постизања споразума о стабилизацији односа Београда и Приштине, као услову за почетак преговора у пуноправно чланство Европске уније, је дуго најављивана реконструкција Владе Србије. Бројне агенције за испитивање јавног мњења

већ данима међу грађанима Србије траже одговор на питање који би на најбољи начин одсликавао тренутну ситуацију, а само два дана пре рока за који је најављена реконструкција придружио им се и „Фактор плус“. Истраживање је обављено између 18. и 23. августа, а обухватило 1120 грађана

различите старости оба пола на територији Србије. Други део истраживања везан је за евентуалне ванредне парламентарне изборе и став грађана о потреби да се они обаве у скоријој будућности. Док политичари данима све више говоре да је реконструкција Владе не-

МАГАЗИН

28.7.2013.

миновна, али је питање када ће се десити и у ком ће облику бити изведена, мишљења грађана су подељена. Више од трећине испитаних верује да је реконструкција потребна, а нешто мало мање од тог броја сматра да је ова варијанта боља од ванредних парламентарних избора. И док скоро две трећине грађана подржава идеју о реконструкцији само 34 од сто испитаних грађана сматра да она у овом тренутку није потребна. Аналитичари верују да међу њима оних који подржавају одржавање избора, или су чак задовољни радом актуелне Владе. Грађанима је понуђено чак пет могућих одговора на питање да ли верују да ће доћи до најављене реконструкције Владе. Више од половине верује да до реконструкције неће доћи, 16 одсто зато што ће све остати исто, а 36 зато што прижељкује ванредне парламентарне изборе. Од друге половине која верује да ће Влада бити реконструисана 29 одсто испитаника сматра да ће то бити уз велике проблеме о

чему сведоче последња дешавања на политичкој сцени и изјаве лидера странака на власти. Да ће до промене доћи са мањим проблемима верује 15 одсто испитаника, а да ће се лидери странака лако договорити верује само 4 од сваких сто анкетираних грађана. И док петина њих сматра да ће након реконструкције доћи до суштинских промена у политици Владе Србије, нешто више од трећине верује да би могло да дође само до одређеног повећања ефикасности у реализацији зацртаних циљева. Једна петина сматра да би промене могле да буду само козметичке природе, а нешто мање од четвртине да неће бити промена у политици и квалитету рада. Уједињени региони Србије са председником Млађаном Динкићем чврсто се држе става да су њихови министри успешно радили свој посао и да нема разлога за њихову смену. Резултати анкете показују да чак 86 одсто грађана нема благонаклон став према оваквој тврдњи. И док само 6 на сва-

ких сто испитаних верује Млађану Динкићу, а 8 нема јасно дефинисан став по овом питању, скоро четвртина грађана верује да је то себичан потез у периоду када се држава налази у веома тешкој економској ситуацији. Више од трећине сматра да министри Уједињених региона Србије нису успешно обављали посао, а нешто више од четвртине верује да су изјаве челника само стратешки потез странке која је у прошлости често била узрок пада Владе. Аналитичари сматрају да овакав однос грађана проистиче из искуства везаног за некадашњи Г17 плус, а да Уједињени региони Србије и нису нека нова партија. Оцењује се да је то партија која се калкулантски понаша и покушава математиком да остане на власти, или на неки начин изађе из целе приче као победник. Колико овакав став првог човека Уједињених региона Србије представља демонстрацију снаге странке, или је само блеф, видеће се у наредном периоду који треба да пружи многе од-

то тако. Исти број нема дефинисан став по овом питању, а чак петина грађана у то не верује као ни у тврдње да ће реконструкција бити изведена ефикасно. Највећи је број оних који верују речима првог човека социјалиста Ивице Дачића, а веровање темеље на тврдњи да ће смењене министре поставити на друге јавне функције и тако купити мир у странци. Дачићу је теже него осталим страначким лидерима да спроведе реконструкцију зато што би она могла до доведе и до реконструкције у самој странци из разлога што су министри Социјалистичке партије Србије јаке фигуре у партији. Уз констатцију да је тешко одлучити ко је заслужио смењивање још је теже наћи добро образложење за такав потез и навести добар разлог за смену. Аналитичари верују да би неефиаксност у раду као разлог могла да наруши однос снага у СПС, па је јасно зашто се реконструкција протеже на дужи период него што је планирано.

Грађани Србије имају подељено мишљење и по питању разлога због којих се актуелни министри опиру реконструкцији владе и добрим резултатима бране стечене позиције. И док 72 од сваких сто анкетираних мисли да је то због губитка привилегија које носи свако министарско место њих 60 верује да је то због губитка моћи. Ако је неко смењен због неефикасности тешко може касније ефикасно да учествује у политичком животу што неминовно одређује позицију са које ће моћи да демонстрира снагу. У исто време губитак привилегија које носи министарско место, и смена са министарске функције, значи и лични пораз за сваког од њих. Да је разлог за отпор губитак личног и политичког ауторитета верује 58 одсто испитаника, а 41 да је разлог губитак утицаја у матичним странкама. Најмањи је број оних који сматрају да је то зато што верују да посао раде часно и успешно. Анализе указује на велике проблеме са којима се сусрећу све партије које пар-

Фото: М. Радовановић

говоре. Чврст став у одбрани рада министара је храбар потез Млађана Динкића, а врло брзо биће познато да ли ће евентуално изаћи из Владе што би могло да се тумачи као најава ванредних парламентарних избора. Влада има подршку довољног броја посланика и без Уједињених региона Србије, а аналитичари верују да би након евентуалног изласка била нешто слабија јер би, због јачања опозиционих снага, све више била изложена критикама, притисцима и захтевима за одржавање ванредних парламентарних избора, а то је циљ сваке опозиције. Изласком из владе, и препуштањем другим странкама министарских места, Уједињени региони Србије могу да избегну део одговорности и тако из лагодне позиције критикују Владу и економске проблеме који се очекују. Иако из Социјалистичке партије Србије стално стижу информације о одсуству страха од реконструкције само осам посто грађана верује да је

МАГАЗИН

28.7.2013.

тиципирају у власти, па се верује да начин на који ће неко бити смењен мора да се припреми елегантно, што је у овом тренутку веома тешко. Циљ сваке политичке партије је долазак на власт, а када дође останак на власти. У таквој ситуацији свако се на свој начин грчевито бори за опстанак. Чини се да у тој борби најмање проблема има Српска напредна странка, да се понаша искрено и отворено и подржава промене. Аналитичари верују да друге две партије у власти, Социјалистичка партија као стожер коалиције кују чине још Партија уједињених пензионера и Јединствена Србија, и Уједињени региони Србије морају много више да калкулишу пре свега што су мање, а и што су њихови министри много јаче фигуре у партијама.

Посебан део истраживања посвећен је ставовима грађана о могућности одржавања ванредних парламентарних избора. Целих 65 одсто испитаних сматра да су избори потребни, јер тренутно стање не одговара реалном односу снага. Овакав став темељи се на чињеници да је од избора до данас рејтинг Српске напредне странке у сталном порасту, број присталица који подржавају ову политику расте, а исказани резултат одражава политичку вољу за прегруписавање снага. Скоро половина испитаних сматра да су избори потребни зато што поједине странке не заслужују да буду у владајућој коалицији. Међу њима су они који верују да су потребне велике промене у структури парламента и владе, али и присталице Демократске странке жељне за доказивањем на

новим изборима. Грађани верују да постоје бројни разлози који би могли да доведу до ванредних парламентарних избора. Да је то отпор појединих странака реконструкцији владе верује највећи број, чак 76 на сваких сто учесника у анкети. Остале разлоге подржао је приближно исти број испитаних тако да 58 одсто као разлог наводи превелики број странака у влади, 51 неефикасност појединих министастава, 44 отпор странака борби против корупције и криминала, а свега 4 посто сматра да је то нерешено питање Косова и Метохије. И док је у ранијем периоду ово питање представљало један од кључних проблема земље сада се помиње у другом контексту. Иако се говорило да ће то бити велики проблем владе он је

елегантно решен, а грађани верују да ће споразум са Косовом бити мање или више успешно реализован. Највише поверења грађанима улива Александар Вучић за кога се определило 68 од сто испитаних. На другом месту је Драган Ђилас са 23, па Ивица Дачић са 18 посто поверења грађана. Следе Војислав Коштуница, Бојан Пајтић и Млађан Динкић. Аналитичари верују да је Ђилас изградио добар имиџ као градоначелник Београда и потпредседник Демократске странке у претходном периоду. Након пораза на прошлогодишњим изборима, и преузимања странке, његова популарност је спласла, а време пред нама треба да покаже колико ће успети да направи искорак и консолидује странку. Верује се да има неке кечеве у рукаву, и стратегију за напредовање, јер је најавио да очекује

изборе. Три четвртине грађана подржава идеју да премијер Србије буде Александар Вучић. Овакав став темељи се на испуњеним обећањима у борби против корупције и криминала која је веома битна у осиромашеној земљи са много економских проблема. Грађани верују да без борбе против корупције и криминала не могу да функционишу ни бројне друге институције система. Дачића на овом месту види тек 15 одсто анкетираних, а то су људи који не желе промене у смислу да премијером називају некога ко то још није постао. Уколико би се избори одржали данас Српска напредна странка би добила 40,9 посто поверења бирача, Демократска странка 11,8, Социјалистичка партија Србије 10,6, а иза њих Демократска странка Србије

са 7,4, Либерално демократска партија са 5 посто поверења. Испод цензуса би били Уједињени региони Србије са 4,6 и странке мањина са 4 одсто поверења бирача. Рејтинг Уједињених региона Србије увек је, тврде аналитичари, било тешко измерити зато што је њихов лидер Млађан Динкић више пута показао да добро зна да изгради кампању, пређе пет посто и обезбеди добре позиције у влади. Подједнак број грађана сматра да је Србија делимично ближа Европској унији, или да се налази на истој позицији као раније. Да је у великој мери ближа сматра 19 одсто грађана, а да је много даље само 5. Охрабрује податак да половина верује да је у великој мери ближа, јер су раније ови подаци били далеко песимистичнији. Т. Радовановић

МАГАЗИН

28.7.2013.

Трећа фаза пројекта регулаторне реформе

ГРАДСКА УПРАВА оступак спровођења регулаторне реформе у Градској управи града Краљева отпочео је у новембру прошле године на иницијативу локалне самоуправе и Сталне конференције градова и општина Србије, а у цео процес од самог почетка је био укључен „Оптимус“, центар за добро управљање. Када је 19. новембра пописан споразум о реализацији пројеката вредног 140 хиљада евра обавеза локалне самоуправе била је да обезбеди десети део потребних средстава. Почетком априла ове године потписан је анекс споразума којим је град ослобођен обавезе издвајања средстава, а целокупне трошкове преузео инострани партнер. Прве две од четири фазе спрово-

ђења реформе већ су окончане, а минуле недеље отпочела је рализација треће. Пројектом је предвиђено да реформа траје шеснаест месеци, а да се заврши у априлу наредне године. Суштина регулаторне реформе се састоји у поједностављењу свих административних процедура како би Градска управа постала прави сервис грађана који би омогућавао да све проблеме решавају брзо и квалитетно. У том смислу отворена је и Канцеларија за брзе одговоре која се, по речима градоначелника Краљева Драгана Јоавновића, одлично уклапа у овај пројекат. - Друга веома важна ствар је однос према инвеститорима, домаћим и страним, који имају оправдане за-

мерке на дуге процедуре око издавања дозвола, па често одустају од посла. Некад се то провлачи и више година, а наша замисао је да унапредимо рад Градске управе и доведемо је на ниво да било који инвеститор буде задовољан, да га сачека неко ко ће преузети читав поступак и завршавати брже и ефикасније оно што је раније морао да заврши сам – каже Јовановић. Да је „Оптимус“ изузетно задовољан начином на који се у Краљеву спроводи пројекат, ангажовањем службеника и локалних власти у реализацији, указује његов стручњак за регулаторну реформу Предраг Цветковић. Прва фаза реализације пројекта реформе обухватила је попис свих ад-

СЕРВИС ГРАЂАНА министративних поступака у надлежности Градске управе, а у другој су, у оквиру фокус група, уследиле консултације са привредним сектором и констатовано да постоје тешкоће у остваривању права код надлежних органа. Трећа фаза, чија је реализација управо отпочела, обухвата обуку за чланове радне групе и службенике ангажоване на пројекту, а односи се на анализу административних поступака и припрему препорука за њихово поједностављење. - То значи да ћемо за сваки поступак, а у граду смо пописали 176, припремити предлоге за скраћење рокова, смањење такси и накнада, елиминацију непотребних докумената, промену форме или прибављање

документа по службеној дужности, увести нове стандардизоване обрасце и тако даље. Сваки поступак ће бити посебно сагледан, а нарочиту пажњу ћемо усмерити на најскупље. То су они из области урбанизма и грађевинарства, издавање локацијске, употребне и грађевинске дозволе и тако даље. Њих ћемо посебно обрађивати, а понудити јединствен шалтер за издавање грађевинских дозвола који може бити саставни део Канцеларије за брзе одговоре – каже Цветковић. Као резултат регулаторне реформе треба да уследи повезивање свих јавних предузећа и других институција на локалном и републичком нивоу како би се проток докумената који се обезбеђује по службеној дужности обављао на брз и ефикасан начин. Очекује

се да ће посао странака бити олакшан, а да би време које су до сада трошили на прибављање различитих докумената могло бити искоришћено за неке друге активности. Све треба да допринесе да Градска управа ради на модернији, квалитетенији и ефикаснији начин, а грађанима након успостављања електронског регистра административних поступака пружена могућност да правовремено буду информисани о свим стварима неопходним за подношење захтева за добијање дозволе. Уз помоћ посебне веб апликације свако ко то жели биће у ситуацији да директно скине образац и у елетронској форми поднесе захтев одређеној служби или одељењу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

28.7.2013.

МАГАЗИН

Зоран Вукадиновић

И поред обећања о просперитету Краљево назадује

РАЗГОВОР ГЛУВИХ

ословник о раду Скупштине града омогућава одборницима да на крају сваке седнице, пошто се исцрпи дневни ред, у складу са тачно прописаном процедуром постављају одборничка питања. Постављају их најчешће одборници опозиционих странака, а на последње две, увек иста, и Зоран Вукадиновић одборник Социјалистичке партије Србије. У ишчекивању одговора указује да је често за решење виталних проблема једне средине довољно само мало разумевања. Доказ томе је чињеница да су мештани Ратине, након дуго времена, врло једноставно

успели да реше дугогодишњи проблем. Део канализационе мреже између Ратине и Метикоша требало је према пројекту да буде постављен на ограђеном простору Шеовца који припада Војсци Србије. Стотине захтева упућиваних старешинама у Краљеву, али и министру одбране, читавих десет година остајали су без одговора све док прошле године није дошло до промене власти. - Шутановцу сам лично говорио неколико пута, обећавао ми је, а командант само гледао у мене као да сам са друге планете. Да је остао претходни

министар ми ово не би решили никад. Кад је погинуло дете на магистрали код војног аутодрома генерал нас је примио и понудио да војска помери ограду два метра да се направи стаза. Од 2000. године нисмо имали сарадњу као што имамо сада, јер се вратила војска какву памтим, помаже мештанима и то нећу никада заборавити – каже Вукадиновић уз подсећање да је непосредно по конституисању нове Владе Србије написао писмо министру одбране, а након именовања новог команданта Друге бригаде Копнене војске овај проблем решен за само неколико дана.

ТФото: М. Радовановић

- Вреди ли ћоравом давати да чита, глувонемом причати, од мутавог очекивати да нешто каже? - Поједини представници локалне власти пуни себе и верују да власт постоји због њих. - Умислили су да им је богом дано да примају плате по 150 хиљада динара, неки и по две. - Канцеларија за посланике прича за малу децу. – Свака три месеца посебна седница Скупштине града на којој ће народни посланици одговарати на питања одборника. - Нико ништа не ради, јер они који треба да раде имају лепе плате и то их не интересује, па њих сто живи лепо, а сто хиљада је на ивици егзистенције. – У периоду демократије не може да се живи од демократије

28.7.2013.

МАГАЗИН

Као дугогодишњи председник Месне заједнице Ратина Зоран Вукадиновић не крије задовољство што се ово село развија брже од других. У току је реализација капиталног пројекта за постављање скоро девет километара цеви пречника 215 милиметара у доњем делу села којима би се довела пијаћа вода из градског водовода до великог броја домаћинстава. Реализација значајног пројекта доведена јеу питање када на последњој седници Скупштине града одборници нису прихватили предлог за повећање цене воде. Краљевачки „Водовод“ је из средстава толико пута помињаног КфВ програма издвојио 22 милиона динара, а остатак би требало да се обезбеди повећањем цене воде у вредности једне цигарете на сваких 1.000 литара. Одбијањем да се то учини седам до осам стотина домаћинстава у овом крају ускраћено је за могућност да добије воду из градског водовода.

Сеоске месне заједнице на територији града Краљева суочавају се са бројним проблемима узрокованих првенствено недостатком финансијских средстава, а не ретко и добрих и квалитетних пројеката као основом за њихову потражњу. Оне средине у којима су челни људи мало агилнији и продорнији, некада и ближи владајућој гарнитури, успевају брже да решавају проблеме и доприносе развоју локалне средине. А проблема има на претек и често су врло различити. Један такав мештани Ратине имали су када је требало изградити пут до сеоског гробља. Након што је урађен пројекат испоставило се да пут прелази преко земљишта које припада железници, а услов да се добије сагласност била уплата 36 хиљада динара. Чињеницу да често само мало разумевања може да допринесе једноставнијем и бржем решавању проблема представља и мудра одлука градских органа да се дефинише појас

поред пруге и омогући изградња у делу у коме интереси железнице неће бити витално угрожени. Сличних проблема имају готово све средине, посебно сеоске, а одлуке које треба да допринесу њиховом решавању доносе се пре свега у Скупштини града. Али, локални парламент одлучује и о онима које се односе на решавање других проблема. Зоран Вукадиновић је одборник са најдужим стажом у Скупштини града. Зато ваљда агилније и темпераментније од осталих наступа са скупштинске говорнице не устручавајући се да упути озбиљне замерке на рад коалиције на власти којој припада, али и својим партијским друговима, често и онима на највишем нивоу. Годинама у назад у Краљеву се прича о завршетку аеродрома у Лађевцима и његовом пуштању у редовни цивилни саобраћај. И мада су на том простору изграђене аеродромска и зграда Контроле лета од најав-

љеног почетка авио сабраћаја за пролеће претходне године није било ништа. Поред сагласности да за наставак радова до коначног отварања за саобраћај одборници скупштине града, међу њима и Вукадиновић, немају довољно информација о томе шта спречава реализацију најављених цивилних летова. Уз неоспорну похвалу претходној власти на ономе што је учињено следи и залагање да се радови интензивирају и што пре заврше. За аеродром је повезан и толико пута помињан завршетак карго центар који би требало да запосли неколико стотина радника, а у њега су са подједнаком пажњом упрте очи становника два суседна града, Краљева и Чачка. - Ко кога ту лаже ја не знам и не разумем ништа. Очекујем да ће неко да удари песницом о сто, а првенствено се чека реконструкцију владе. Кад дође до реконструкције видећемо је ли то права реконструкција са правим људима. Да ли ће они који нису добро

радили уступити место раднијим, способнијим и умнијим људима који ће моћи да лупе руком о сто и кажу, ви у Краљеву узмите се у памет и крените. И коридор о коме се прича је прилика да Краљево поново постане чвориште као што је некада било, да се створе нове вредности јер једино тако можемо нешто да очекујемо – сигуран је Вукадиновић. Иако је приоритет мештана Ратине завршетак инфраструктурних објеката локалне средине не ретко Месна заједница исказује солидарност према пројектима од ширег значаја. Тако је и овог лета, када је дошло до застоја у завршетку радова на изградњи хале спортова у Рибници, понуђено 20 милиона динара који нису могли да буду искоришћени за завршетак канализационе мреже. - Ратина се сагласила да са позиције где је требало да се врши премошћавање до колектора фекалне канализације одвоји 20 милиона ди-

нара и преусмери за завршетак хале што је исправна одлука. Нама ће те паре требати тек за 3 до 4 године кад урадимо све кракове мреже и кад нам град буде исплатио дуг од 10 милиона динара за постављање цеви које смо купили, а које чекамо већ три године. Очекујем да ће град са ових 20 милиона и додатних средстава са других позиција да обезбеди 74 милиона потребних за завршетак радова – каже Вукадиновић. Хала спортова је неоспорно потребна, а током претходних деценија било је много различитих идеја о њеној градњи. Хала је на лепом месту, а добар потез учињен је кад је извршена замена земљишта са Јавним предузећем „Србијашуме“ тако да нису потрошене паре за куповину. И поред чињенице о неопходности да се радови што пре заврше на велико неразумевање наилази одлука већине одборника да не подржи издвајање потребне количине средстава за ову

МАГАЗИН 28.7.2013.

сврху. Недовољна подршка предлогу Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“ о прерасподели новца у оквиру програма уређења грађевинског земљишта за ову годину указује на могућа неслагања у оквиру коалиције на власти које се манифестовало и у одбијању да се повећа цена изношења смећа. Политичко несналажење које се огледа у недовољно доброј сарадњи и помоћи једних чланова коалиције на власти другима није добро, па се очекује да врло брзо челници партије који чине већину у локалном парламету седну и провере шта су једни другима обећали. Пре него се понови гласање у парламенту неопходно је, тврди наш саговорник, још једном проверити колико је улагање додатних средстава оправдано, ко је, зашто и колико допринео да се трошкови изградње енормно повећају. Слична је ситуација и са изградњом моста преко Ибра у продужетку Скопљанске улице који је, према бројним обећањима, већ требало да буде завршен. - Хоћу да гласам за све оно за шта имам мандат мојих бирача у Ратини и оно што је исправно без обзира која партија то предлаже. Ја ћу то увек подржати, јер не робујем томе да ће да ме искључе из партије од које нисам добио ништа. Социјалистичка партија ми на личном плану није помогла ништа. Увек ме је урушавала јер се бојала зато што имам оштар језик, па никад не знају како ћу гласaти, а гласаћу увек по својој савести. Једини у овом свету носим два ордена народног хероја, рођен сам на овом подручју и овде ми је све што имам. Да моји раде погрешно раде, да коалиција ради погрешно ради. Вреди ли ћоравом давати да чита, глувонемом причати, од мутавог очекивати да нешто каже? Док се рогови у врећи не сложе... Ја им нисам тутор и волео бих да их замене неки који ће најквалитетније да раде посао. Али овде не вреди, они су пуни себе и верују да је због њих почела ова власт. Умис-

лили су да им је богом дано да примају плате по 150 хиљада динара, неки и по две. Тражио сам кроз одборничко питање да ми неко одговори ко то може да прима две плате – каже видно узбуђен Зоран Вукадиновић. Замерке одговорнима у Скупштини града упућене су на бројна одборничка питања која остају без одговора. Једно од њих поновљено на два последња заседања Скупштине односи се на немаран однос према стаду дивљих коња са Столова и сумњу да је неко злоупотребио њихов положај и поједине примерке довео до кланице. Током зимског периода, кад је овај крај завејан а опстанак стада угрожен, чланови Удружења љубитеља коња „Столови“ организовали су честе акције допремања хране. Након сазнања да је неко клао коње и продавао њихово месо од полиције се очекивало бар да проговори, потврди или демантује гласине. Кад је то изостало уследила су одборничка питања, али су и она остала без одговора. Замерке су упућене и према онима који месецима избегавају одговор на питање о угрожавању безбедности саобраћаја због расутих терета који често представљају велику опасност за друге учеснике. Много тога би, каже, могло много боље да функционише када би се променила структура власти. Да се решавање великог броја проблема у граду своди само на ниво приче и обећања указује и понашање посланика који овај град представљају у Народној скупштини. Иако је још пре неколико месеци помпезно најављено отварање канцеларије у којој ће неко од посланика дежурати и помагати грађанима у остваривању права, од тога није било ништа. - Где су републички посланици да их питамо шта раде у парламенту. Каква канцеларија, то су приче за мали децу. Свака три месеца треба да буде посебна седница Скупштине града на којој ћемо посланицима постављати питања. Шта вреди што

Краљево има толико посланика кад неће људи да раде свој посао. Не знам како да их назовем, шта мисле не разумем, зашто се тако понашају не разумем, али разумем и видим да Краљево сваки дан иде доле и доле и то је најгоре решење. Постаћемо гори од Тутина и најгори у Србији. Овде сви једни другима терају уз нос, ако нешто предложиш они те нагрде да си лопов, да си овакав, да си онакав, да имаш интерес и то је сукоб тих који су одавде и оних који су дошли овде. И једни и други су нерадни и ево ти несреће. Нико ништа не ради, јер они који треба да раде имају лепе плате и то их не интересује. Њих сто живи лепо а сто хиљада на ивици егзистенције. Нас који хоћемо нешто да направимо прогласе да смо луди и то ти је успех овога града. Погледајте колико има одборника који никада реч нису проговорили. Има ћоравих, глувих и мутавих. У периоду демократије не може да се живи од демократије – каже Вукадиновић. Због неслоге у локалном парламенту, и сукобљених интереса, бројни проблеми се потискују у други план и остављају неком другом да их решава. Годинама се не решавају ни притужбе грађана које се нагомилавају у Комисији за жалбе. Само пред октобар сваке године актуелизује се питање ограде око Спомен гробља на коме се напасају коњи, у граду више нема места за паркирање, домови културе по селима су, сем неколико, готово нестали. Иако се последњих година број становника повећао за неколико десетина хиљада не прати га адекватна изградња стамбених јединица што ствара и многе друге проблеме у граду који је некада важио за грађевински. О свему томе раније се много више водило рачуна, а Зоран Вукадиновић подсећа на врема кад су он и Милош Нешовић као народни посланици чинили много више за град који је након тог периода почео да посустаје. Т. Радовановић

МАГАЗИН

28.7.2013.

Почело разминирање терена у Лађевцима

КАСЕТНЕ БОМБЕ И ДАЉЕ ПРЕТЕ - Радови на разминирању терена у Лађевцима трајаће до 45 дана. - Процењује се да у Србији има још око 13 милиона квадратних метара одакле вребају касетна муниција, мине и друга убојна средства, заостала из различитих ратних периода

икада није тачно утврђено колико је експлозивног материјала изручено на територију Србије током 78 дана НАТО бомбардовања 1999. године, још мање колико је остало неексплодираних убојних средстава која представљају велику опасност по безбедност становништва у различитим деловима земље. Процењено је да је од бомбардовања 1999. године на више од 40 локација преостало 60 авионских бомби и других пројектила велике масе, а зна се да неексплодираних бомби има и у Дунаву и у Сави. Још пре пет година директор Центра за разминирање Петар Михајловић проценио је да би разминирање могло да траје и до две деценије. Основни разлог за тако дуг рок је помањкање средстава за разминирање која углавном потичу од страних донација. Разминирање једног квадратног метра кошта 1,3, а чишћење исте површине од касетних бомби 1,2 евра. Тако је за површину од 23 хектара захваћену касетним бомбама било потребно око 25 милиона евра. Лоцирање откопавање, деактивирање и вађење појединих пројектила посебно је компликовано, па се и цена уклањања, у зависности од локације и дубине, сразмерно повећава до 250 евра по комаду. Граната, мина и бомби, углавном из Другог светског рата, има и на траси гасовода Јужни ток на којој је у току испитивање и чишћење терена. Најављено је да ће деминери ове годие очистити више од 220 хектара земљишта засутог касетним бомбама

и минама, а поред чишћења локације око Аеродрома Лађевци планирано је и чишћење у Бумбаревом Брду код Кнића. Центар за разминирање израдио је пројекат за разминирање касетне муниције на локацији у Лађевцима која се са источне стране граничи са подручјем војног аеродрома од кога га дели жичана ограда. Међународна фондација за јачање безбедности је, након проведених тендерских процедура, за суизвођача радова на овом пројекту изабрала невладину организацију „Stop mines“ са Пала у Републици Српској, радови су отпочели 24. јула, а планирано је да трају 45 дана. Из Центра за разминирање поручују да се разминирање обавља у складу са међународним стандардима за хуманитарно право и пројектном документацијом центра који ће, у складу са законом утврђеним надлежностима пратити реализацију пројекта и контролисати квалитет обављеног разминирања. Након завршене контроле биће издато валидно уверење да је површина у Лађевцима разминирана у складу са међународним правилима и безбедна за цивилну употребу. У име инвеститора праћење реализације пројекта врши предузеће „Експлоринг“ из Мостара. Процењује се да у Србији има још око 13 милиона квадратних метара одакле вребају касетна муниција, мине и друга убојна средства, заостала из различитих ратних периода. Т. Радовановћ

МАГАЗИН 28.7.2013.

28.7.2013.

Сведочанство о НАТО агресији

МАГАЗИН

ЗАПИС О НЕМОГУЋЕМ 30 (16)

Петак, 30. април 1999. Дан тридесет осми ио сам већ будан када ме је Љиља упитала да ли осећам земљотрес. Лустер у дневној соби који је најбољи показатељ да ли се кућа тресе лагано се њихао па му нисам посвећивао превише пажње. Зато сам и наставио да спавам не знајући ни колико је сати. У дневник сам забележио да су сирене огласиле крај ваздушне опаности у 6,15. У једном тренутку ми се учинило да ће да падне киша, али од тога није било ништа. Оних неколико крупних капи које су пале по бетону испред куће нису донеле пљусак. Нела се од синоћ није јављала, па не знам да ли је добила ону фотографију. На телевизији поново нема сигнала РТС-а. ТВ „Десетка“ и „Мелос“, који преко ноћи реемитују овај програм, имају црне екране. Код њих нико не ради оволико рано да би могао да реагује и пусти нешто друго са неке касете. Прве вести на Телевизији Краљево, која једина ради, су тек у 7,30. Јављено је да је изведен, до сада најжешћи, напад на Београд, па ми се чини да агресору време истиче, па губи стрпљење и појачава притисак. Погођена је зграда Генералштаба Војске Југославије, зграда савезног Министарства за унутрашње послове и стамбена зграда опшине Врачар, а има погинулих и повређених. Погођен је и телевизијски торањ на Авали, предајници РТС-а и Студија Б, а по шести пут је жестоко дејствовано по погонима „Крушика“ у Ваљеву. Шта ли ћемо још сазнати током дана? Иако је код нас још прилично мирно претпоставке се крећу од варијанте да ће бити гађано ово или оно до варијанте да је Мадлен Олбрајт наредила да се не гађају Краљево и Врњачка Бања где је, као избеглица из Чешке током Другог светског рата, провела део детињства. Јуче сам дошао и до невероватних података о губицима агресора, па ћу морати све да проверим. Од 8,15 поново је на снази знак за ваздушну

МАГАЗИН

28.7.2013.

опасност, већ у 8,30 чујем хук авиона, па смо децу сместили у приземље. Јављено је да је јутрошњи земљотрес био јачине 5,5 степени Рихтерове скале, а епицентар у Мионици, 60 километара од Ваљева. Других података још нема. У 10,10 опет чујем авионе који су се брзо изгубили. Подне је па очекујем „Вести“, на сателитском програму. Ништа од тога. Слика се поново губи у 12,26, али прекид траје само до 12,30. Јављају да је током ноћи гађана стамбена зона у Београду око Каленић пијаце, Приштина, Ваљево, Сурдулица, Ужице... Око 22,30 срушен је телевизијски торањ на Авали, гађана је поново Рафинерија у Новом Саду и насеље Шангај. У 22,45 погођен је врх Вршачког брега, Дивчибаре, у 22,00 Ајвалија, Грмија... Данас у 12,05 поново је ракетиран аеродром Слатина код Приштине и шири регион Ужица, а у 12,20 са четири пројектила Залужане код Сурдулице... Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана објављују да су њихове снаге обориле 24 авиона, од којих су два невидљиви, 2 хеликоптера, 2 беспилотне летелице, 30 крстарећих ракета... Агресор је извршио 8.000 полетања, од којих су 6.000 борбени, испалио 600 крстарећих ракета и сручио на ову напаћену земљу 11.000 тона експлозива. Албански терористи нису заузели караулу Дева како то тврде страни медији, а у ово је могла да се увери и група страних новинара која је посетила поменуто место. Атински „Атинаики“ поше да НАТО губи рат, а штету вешто скрива од међународне јавности. У 13,32 чујем јаку детонацију, у 13,46 још једну. Опасност је прошла тек у 16,00. Гађан је поново Витановац, а од детонације ракете која је експлодирала у близини магистралног пута Краљево-Крагујевац повређено је осам путника који су се налазили у аутобусу на релацији Краљево-Годачица. Очевици тврде да се ништа није чуло, само се у једном тренутку аутобус напунио прашином. Поново је гађан Пан-

чићев врх, мост у селу Тусници код Рашке, пут Рашка-Градац код места званог Девојачка стена, железнички мост у Рудници, а на Пријановиће код Пожеге пало је пет пројектила. Од 17,15 поново је на снази ваздушна опасност. У поподневним часовима дошли су нам Мрвићи, а Зоран је дошао да нам помогне да мајку дигнемо на ноге како би се мало активирала и припремила за операцију. У тренутку када сам изашао пред кућу да их дочекам на небу сам, негде у правцу Витановца, видео прелепу дугу. Срушен је стари мост преко Мораве у Трстенику, а 4 пројектила је пало на Златибор, 13 на Рашку, 4 на Панчићев врх... Данас је нестао Рекс. У неколико наврата тражили смо га на местима на које је најчешће одлазио. Тек кад је Љиља дошла са посла сазнао сам да је још јутрос отишао за њом до „Јасена“, а вероватно није знао сам да се врати кући. Мили га је у два наврата тражио у тој зони у поподневним часовима, али није успео да га нађе. Ричард Гир је, на лични захтев, посетио југословенску амбасаду у Скопљу.

Субота, 1. мај 1999. Дан тридесет девети Љиља ме је пробудила тачно у 2,00 кад се зачуло јако хукање авиона у прелету. Нису толико далеко као претходна два пута, па очекујемо напад. Потребно нам је пет минута да сместимо децу на сигурно место у кући. Чини ми се да чујем једну далеку детонацији, а убрзо и другу, али нисам сигуран па проверавам код Љиље. Она није ништа чула. Напољу је мирно. Звук авиона нестаје негде у правцу Столова. Почиње да ме плаши и тишина. Сећам се речи једног путника из Аутотранспортовог аутобуса од јуче који каже да се ништа није чуло што би указивало на опасност. Само се у једном тренутку аутобус напунио димом. Прва, додуше далека, детонација коју смо обоје чули одјекнула је у 2,10. Уморан сам јер нисам спавао ни сат и

МАГАЗИН 28.7.2013.

по. Очи ми се склапају, али настојим да останем будан, јер се хук авиона појачава. Очи су ми, и поред поспаности, све више отворене. Чекам. Колико ће трајати овај напад? Где ли је сада Рекс? Вратио сам се на спрат и заспао. Спавао сам кад је Љиља вратила децу назад. Будио сам се на сваки сат ипо. Рекса још нема, а Мили не одустаје да га тражи. Отишао је јутрос поново. У Мурину је погинуло пет особа, онеспособљен је мост и фабрика конфекције, а гађано је Панчево и околина Краљева. Јавио ми се Пајо из Лондона. Прича како су енглески медији јавили да је јуче бачена једна бомба са 2,5 тоне експлозива. Врло мало сам гледао ТВ

тако да немам појма шта се дешавало. У Енглеској се не говори о губицима НАТО снага иако се дејствује већ 39 дана. Слажемо се да је у медије уложен велики капитал који треба да обезбеди слику каква је потребна онима који су све ово започели. Милошевић и Черномирдин су се договорили да наставе разговоре уз јединствен закључак да је кључ за решење проблеме равноправност свих заједница које живе на Космету, а до решења се може доћи само кроз директне преговоре. Черномирдин је констатовао напредак у мировном процесу али не зна да ли ће то бити довољно за НАТО. Гађани су Панчево, предајник у

Црвеном селу код Суботице, Сомбор, Лађевци, и са четири пројектила Витановац. Командант Треће армије посетио је јединице које држе фронт према Бугарској одакле би могла да крене копнена агресија. Обишао је и Сурдулицу, а говори о стотину погинулих НАТО војника и десетинама авиона. Ракетирање празних зграда Генералштаба Војске Југославије и Министарства унутрашњих послова су још један злочин против човечности. Међутим, мировни процес треба наставити. Председник општине Велес је потврдио да су у Македонију пала два пројектила испаљени из погођеног авиона за којим се видео облак густог дима. У ваљевском крају осетио се још

Извештај Штаба цивилне заштите, субота, 1.мај Данас, 1. маја на међународни празник рада фашистичке НАТО звери кидисале су на мирне грађане и децу вишенационалног Рашког округа. У данашњем билансу безумља фашистичко-нацистичке НАТО авијације испалили су 4 пројектила у 2,05 сати на село Лађевци. Повређених није било, али је у најновијем нападу причињена знатна штета на већ раније пострадалим кућама. У 2,17 сати у ноћи између 30. априла и 1. маја 1999. године варвари су, после јучерашњег напада у коме је повређено 8 лица, поново са 4 пројектила ракетирала село Витановац код Краљева. Повређених није било, а материјална штета на већ оштећеним кућама у јучерашњем нападу је велика. Покидани су водови електричне струје и један део села остао је без електричне енергије. У 10,15 сати у општини Рашка, месна заједница Рудница, засеок Бајаде између Пројица и Рудничког брега, ракетирано је насеље. Повређених није било а материјална штета је знатна. У 12,25 пројектил НАТО убица погодио је Доње Жарче, поред рударског насеља Ушће. У овом нападу у експлозији пројетила безумља 8 лица је повређено, међу њима и

једно дете. У Здравствени центар „Студеница“ у Краљеву превезена су четири теже повређена лица док је једно медицински збринуто у Здравственој станици Ушће. Уз повреде људи и деце више од десет кућа је скоро потпуно уништено, а убијен је један број домаћих животиња. Покидано је више електричних стубова и село остало без струје. У 13,00 распомамљене убице су са три пројектила ракетирали већ више пута гађано насељено место Богутовац. У нападу су повређена два лица која су се налазила у путничком аутомобилу и којима је указана медицинска помоћ у Богутовачкој Бањи. У најновијем нападу причињена је знатна штета на већ раније пострадалим кућама. Магистрални пут Краљево-Ушће је прекинут, екипе Штаба цивилне заштите Краљево интензивно раде на обезбеђењу проходности саобраћаја, а екипе „Електродистрибуције“ Краљево на успостављању снабдевања електричном енергијом. У 13,40 сати НАТО убице су ракетирали и 2 железничка моста испред и иза тунела у Бојанићима. Мостови су онеспособљени за саобраћај. Злочинци настављају свој крвави пир, али са сваком бомбом, сваким пројектилом и невино страдалима расте отпор у народу. Данас су, на

Тргу српских ратника у Краљеву, деца овог града и околине својом манифестацијом „Пролеће се буни“ дигли свој глас против рата и безумља, исцртали и исписали своје поруке свету, а група краљевачких сликара је на обалама Ибра, преносећи на платна лепоте реке, бојом и кичицом изразила свој бунт против рата и жељу за миром на овим и свим светским просторима. Окружни штаб цивилне заштите одаје признање припадницима МУП-а Краљево, припадницима службе хитне помоћи и здравственим радницима Здравственог центра „Студеница“ и екипама радника Електросрбије који несебично и пожртвовано у овим тренуцима беспрекорно функционишу. И поред свих тешкоћа вредни пољопривредници користе лепо време и интензивно раде на засејавању својих њива. Снабдевање становништва у овим условима је нормално и живот се одвија нормално. Окружни штаб цивилне заштите поново апелује на грађане да поштују знаке упозорења када је ваздушна опасност како би себе заштитили и упозорава да не дохватају рукама делове ракета и пројектила како не би дошло до самоповређивања.

МАГАЗИН 28.7.2013.

један земљотрес. Бакрач ми јавља да је стигао факс од Уроша из Канаде. Читао је мој Дневник па јавља ујаку да и њега помињем. Причамо о много чему, између осталог и да је почео да пошушта притисак. Али, онолико времена колико се ластиш затеже, толико му времена треба и да се олабави. Ако је то тако, и ако је попуштање почело, требало би до краја маја очекивати смиривање ситуације и престанак бомбардовања. Интересантно је запажање да се не гађају фирме у које је ушао страни капитал. Љиља је извела децу у град, јер је поводом Првог маја организован некакав програм за децу под називом „Пролеће се буни“. Ико се у 12,25 зачула детонација на телевизији нема знака за ваздушну опасност. Четворо тешко повређених јуче за сада су ван животне опасности, а шестогодишња девојчица је остала без ноге. У Витановцу на који су јутрос пала четири пројектила, нема струје. Иако у нападу није било жртава ни повређених материјална штета је огромна. У 12,40 још једном чујем звук сирена које највљују могућност напада из ваздуха. У 12,56 чујем и једну детонацију, чини ми се опет из правца Витановца. Чујем и авионе. Деца већ почињу да се нервирају, јер кад год чују авионе прекидају игру и улазе у кућу. Поново је гађана Новопазарска Бања, а погођени су, како је јављено, и резервоари са горивом у Богутовцу изнад кога се вије велики облак црног дима. Током ноћи гађана је Липовичка шума, а у 12,00 и 12,30 Бајина Башта. Верује се да су пројектили падали и на Скелане у Републици Српској. Савет безбедности Уједињених нација би требало да усвоји компромисно решење за излазак из ћорсокака, општи је закључак после окончане турнеје Виктора Черномирдина. Француска штампа пише да се у Паризу тврди да су се европске владе определиле за озбиљне разговоре, па се очекује да Черномирдин идуће недеље донесе нове предлоге. НАТО је упао у ћорсокак из кога жели да изађе као победник. Зар је у овом тренутку

уопште важно ко је победник, пита се Оскар Лафонтен, бивши министар у немачкој влади који је поднео оставку у знак протеста против агресије. Француски министар одбране Лионел Жоспен је обишао француске војнике у Куманову који до сада нису одговарали на провокације, али ће то убудуће чинити. Има само једно место где бих сада радије био, то је Београд, изјавио је Ремзи Кларк, бивши државни тужилац САД, на прослави Дана државности у Југословенској мисији при Уједињеним нацијама у Њујорку. Мили је читавог дана видно нерасположен. Седи сам на тераси, уздише и не прича ни са ким. Знам да је то због Рекса, па му ништа и не говорим. У тренутку детонације јуче у Витановцу, пострадали аутобус се налазио у мимоилажењу са шлепером напуњеним грађевинским материјалом, а повређени путници су се налазили у предњем делу који није био заклоњен. Интересантно је да је возач пошао на пут замењујући колегу коме се покварио аутобус. У току дана гађано је и нешто у околини Ушћа, а од седморо повређених чланова породице Жарчанин двоје су деца. Дечак има два гелера у нози док ће његова четрнаестогодишња сестра остати без ноге изнад колена. Управо по збрињавању рањеника дошао нам је Зоран, превијач са ортопедије који нам помаже у лечењу декубита код мајке. Мили је коначно успео да пронађе Рекса. Поново је ишао и тражио га у индустријској зони око „Фабрике вагона“, код Цигана и око „Јасена“. Пронашао га је у „Хладњачи“. Чувари су га извадили из неке рупе у коју је упао. Чујем да се појавио бензин на црном тржишту по две марке за литар. У 13,00 сати три пројектила су пала на Богутовац, један на Жарче код Ушћа, а са девет је гађан реон Биљановца. Срушено је двадесетак зграда, а повређени из Ушћа су морали у Богутовцу да буду пребачени у друга возила јер није могло да се прође због велике рупе на путу. И у Богутовцу има двоје повређених, обоје из Приштине,

а у тренутку експлозије били су у аутомобилу који се кретао путем. Погођен је и аутобус „Ниш експреса“ на путу Подујево-Приштина који се у том тренутку налазио на мосту. Аутобус је преполовљен, један део је остао на мосту а други је пао у реку. Напад је поновљен у време док је лекарска екипа указивала помоћ повређенима, а погинуло је најмање 40 људи. Погинула је и једна особа приликом рушења старог моста у Трстенику. Има и 17 повређених у нападу на мост у току претходног дана. Експлозија се чула и над Врњачком Бањом када је пробијен звучни зид. На Призрен је пало четири пројектила, гађан је и Ниш, срушен мост на путу Пријепоље-Прибој, а оштећена и хидроцентрала Бистрица. Председник Милошевић је одлучио да се ослободе три заробљена америчка војника и предао их Џеси Џексону који је дошао у Београд са групом верских лидера. У исто време Клинтон је проширио санкције према Југославији изузевши Црну Гору. Уведен је трговински ембарго, а замрзнута су и југословенска средства у иностранству. Делегације посланика руске Думе и америчког Конгреса на састанку у Бечу покушавају да заједничким напорима дођу до прихватљивог решења и прекида агресије изражавајући солидарност са жртвама рата. Пентагон одбија сваку одговорност за ракетирање аутобуса са путницима тврдећи да о томе немају никакве податке. Зна се само да су гађани неки мостови. Јуче је у Београду рањено 38 особа. Стигао је и конвој од 32 шлепера хуманитарне помоћи из Белорусије и 220 тона хране из Грчке. Два америчка војника из америчке војне базе у Авијану погинули су у саобраћајној несрећи, док су два повређена. Да ли ће у наредним месецима велики број погинулих на територији Југославије бити приказани као пострадали у саобраћајним удесима? Долазио је и Жељко. Прилично је ћутљив. Његова јединица је отишла на фронт, а три друга су погинула. Т.Р.

Краљевачка медијска сцена: Драган Бајовић (2)

ИНДИГО НОВИНАРСТВО

МАГАЗИН

28.7.2013.

- О свакој написаној речи много се водило рачуна, а млађи новинари са стрепњом ишчекивали сваки следећи број новина да би видели да ли је њихов текст објављен. - До стечаја „Ибарских новости“није морало да дође, а на приватизацију су утицали локални политичари који нису били заинтересовани чак ни за опстанак телевизије. - У сиромашном крају четири телевизије су превише за град у коме привреда стоји, а запослени имају бедне и понижавајуће плате које не примају на време

рштили су се уредници, али суочени са јаким аргументима нерадо пристајали да емитују прилоге и објаве текстове чији је основни циљ био да се утиче на изглед града. Било је текстова који нису наилазили на одобравање Општинског комитета Савеза комуниста, па је партијска организација у „Ибарским новостима“ заседала по целу ноћ пре него би усвојила коначан став о сваком од њих. Највише прашине дизали су текстови Јелене Петровић која је једном приликом упозорила да Краљево поводом Дана младости није окићено заставама. - Имао сам у оквиру емисије средом рубрику којом се најављује следећи број „Ибарских новости“. Најављујући га наведем и тај наслов и онда ме суспендују са образложењем да сам на сензационалистички начин објавио да град није окићен заставама. Два месеца нисам радио, било ми је забрањено да долазим на посао, а добијао сам само пола плате – сећа се једне од интересантних епизода новинарске каријере Драган Бајовић. Било је то у време када се о свакој написаној

речи водило много рачуна, а млађи новинари са стрепњом ишчекивали сваки следећи број новина да би видели да ли је њихов текст објављен. Текстови за наредни број предавали су се до уторка, а нико од млађих није имао храбрости да провери код уредника рејтинг, па је неизвесност трајала све до четвртка кад су се на киосцима појављивале новине. Посебну епизоду у каријери сваког новинара представљају репортаже о тренуцима пресудним за судбину земље. У таквим околностима, са првим ратним сукобима у Југославији половином 1991. године, из Краљева је на различита ратишта током само једне ноћи отишло 4.500 људи различите старосне доби, а да нико није знао где су стационирани. Једини поуздан извор информација била је радио станица којој је свакодневно упућивано на десетине позива забринутих родитеља. Како поузданих информација није било Бајовић је одлучио да пође на фронт и потражи Краљевчане. - Нађем их у русинском селу Петревци, а захваљујући разумевању колега из Радио Шида читавих

Драган Бајовић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 28.7.2013.

месец дана сам са тог фронта слао целе емисије. Све се сводило на то да идентификујем оне који су живи, а било је и погинулих што ми је баш тешко падало. Није ми било свеједно, понајмање пријатно, јер је било опасно, поготово кад су ме једне ноћи у близини Луштре, где су „зенге“ имале базу, држали у шатору док се свуда унаоколо размењивала ватра из аутоматског наоружања – сведочи Бајовић о епизоди из живота ратног репортера. Када је 1992. године на подручју Краљева емитован сигнал прве телевизијске станице у граду указала се прилика за нов начин изражавања. Иако је информативни програм Телевизије Краљево отпочео тек неколико месеци касније Драган Бајовић није имао много удела у њему све док на предлог директора Радише Ђорђевића није почео да ради емисију из културе, под називома „Култура пре свега“, која се емитовала много година. Иако се радило на прилично примитиван начин, на ВХС касетама, били су задовољни и уметници и гледаоци, а и сам аутор. Телевизија се развијала брже него остали медији и постала веома утицајан фактор за формирање јавног мњења што су увидели и политичари након промена које су се у Краљеву догађале крајем претходног века. Претходили су им тромесечни протести грађана о којима Телевизија није извештавала. - Није нам било дозвољено ни да снимамо, а камоли да извештавамо. Већину новинара то је прилично забрињавало, а било нас је срамота људи који су нам на улици добацивали питајући шта је са телевизијом. Месец дана од почетка протеста, када је већина нас потписала пет шест редака у којима се ограђује од уређивачке политике „Ибарских новости“, директор је дозволио да пратимо дешавања у центру града. Већ првог дана грађани окупљени у центру града отерали су Радмилу Весковић која се ту појавила, јер се до тада у новинама углавном говорило о хулиганима који без потребе праве проблеме и пуцају из пиштоља – прича Бајовић. Програм Телевизије Краљево простирао се далеко, а предајник на Гочу омогућавао да га прате гледаоци у Младеновцу, Јагодини, чак и Нишу. То је био и повод властима да затраже уклањање предајника са образложењем да је постављен без дозволе надлежних органа. После 50 година једноумља и диктираних информација представници републичке власти нису благонаклоно прихватали критику онога

што није било добро у њиховим редовима, тим пре што су се појавили афирмативни прилози о онима који су до скора били опозиција. Информативни програм обиловао је информацијама које је објављивала агенција Бета, а вишеминутни блок вести из целе Србије био је повод за јављање гледалаца из Београда који су чули да се емитује и оно што не може да се чује у главном граду. Телевизија се нагло развијала, програм обогаћивао и ширио, тако да је емитован током целог дана, са репризама у току ноћи. У укупној структури сопствена продукција премашивала је 70 одсто док је остатак попуњаван филмовима и репортажама других произвођача. Значајну улогу телевизија је имала и током НАТО агресије 1999. године. - За време бомабрдовања нисам радио, јер сам био у гипсу, али сам пратио сва дешавања и написао књигу „Записи из гипса“. Телевизија Краљево је у ратно време била иста као и РТС, а сметало ми је што су представници опозиције карактерисани као издајници, лопови и сарадници НАТО снага. Наређено је да сви морају да преносе „Дневник“ РТС и то је трајало неколико дана све док нисмо донели одлуку да се прекине са тим, иако смо имали надзорника програма у лику пређашњег директора. Радио и телевизија измештени су у подрум Дома друштвених организација, касније кафану са друге стране улице. Предајник на Борчи је бомбардован и претворен у прах, али је врло брзо направљен други – каже Бајовић. Након 2000. године у Краљеву није било значајнијих промена, јер је некадашња опозиција већ четврту годину чинила скупштинску већину. Много мање него раније Драган Бајовић ради на сва три медија, врло често емисије уживо са политичарима различитог профила. „Ибарске новости“ су пред крај 2007. године на аукцији продате за баснословних скоро милион евра, а нови власник преузео обавезу да износ уплати у шест једнаких рата. Већина запослених у колективу није благонаклоно гледала на то што се збивало, поготово што није било довољно јасно зашто се политичарима жури са приватизацијом медија. Да то није било неопходно сведочи и податак да данас има и оних која су задржала статус јавних предузећа. Првобитно одушевљење радника брзо је спласнуло, јер се показало да на тржишту не може да се заради довољно пара, а нови власник није био спреман да недостатак доплати из других извора. Након што су

28.7.2013.

МАГАЗИН

врло брзо почеле да касне плате, а нови власник није испуњавао уговорне обавезе, после притиска изазваних протестима запослених уговор о приватизацији је раскинут. Запосленима је посебно тешко пало сазнање да је то учињено кад је изостала уплата друге рате по уговору, а не због тога што је фирма упропашћена. Након што је једна група радника на основу социјалног програма напустила „Ибарске новости“ покренут је стечајни поступак, а преостали запослени упућени на тржиште рада. - До стечаја није морало да дође, а на приватизацију су утицали локални политичари који нису били заинтересовани чак ни за опстанак телевизије. Програма на телевизији није било, а и новине су стале. Правио сам кошуљицу да се нешто врти, филмови, серије, неке документарне емисије... Један техничар све сложи и то се врти стварајући привид да се нешто ради, јер је претила опасност да се изгуби фреквенција. Да власт то није много занимало сведочи и податак да су 2009. позвали уреднике друге две локалне телевизије да се договоре о преносу дешавања везаних за 14. октобар. Ми већ не емитујемо програм јер нема ко ни да ради – каже Бајовић. Након што је из стечаја фирма добила новог власника, који је био спреман да уплати 12 милиона динара, долази до новог прегруписавања снага на медијској сцени. И док су се појединци који су узели отпремнину поново нашли у редовима фирме Драган Бајовић је све више размишљао о пензији до које је недостајало само три године. Иако је био убеђен да ће у пензију отићи из „Ибарских новости“, у којима је провео скоро читав радни век, то се није обистинило. Илузија је додатно ослабљена чињеницом да бивши власник није уплатио доприносе за пензијско и инвалидско осигурање за 2008. и 2009. годину. Након годину дана чекања на евиденцији Националне службе за запошљавање следи ангажман на Краљевачкој телевизији до испуњења услова за чекање на пензију.

- Данас не само у Краљеву него ни у читавој земљи ствари са информисањем не стоје добро, а илузија је да и један, осим комерцијалних националних телевизија, може да издржава сам себе, посебно не локални медији. „Ибарске новости“ су као јавно предузеће задовољавале скоро 50 посто потреба за више од 100 запослених. Сада та кућа не може да заради само за плате. У сиромашном крају четири телевизије су превише за град у коме привреда стоји, а запослени имају бедне и понижавајуће плате које не примају на време. Људе ипак нешто држи, а ентузијазам и лажна нада доприносе да трпе и ћуте, па мислим да су и сами допринели ситуацији у којој се налазе – каже Бајовић склон веровању да актуелна власт дискриминише медије на рачун Телевизије Краљево. И поред законске обавезе да информише грађане буџет намењен за ову сврху је миноран за толики број медија. Ако се томе дода и чињеница да од бедног колача највећи део добија Телевизија Краљево онда се баца мало више светла на положај осталих медија од којих су у најтежем положају писани. Тиражи су мали, а доскора и једини конкурент листу „Ибарске новости“, „Краљевачке новости“, престаје са радом најављујући за јесен електронско издање. - „Ибарске новости“ су и раније биле пресликана телевизија, а сада је то још израженије, а преносе се информације које су већ виђене и по неколико пута на дан. Недељне новине губе трку са дневним, па би требало да се баве специјалним и ексклузивним темама, а неки од дневних догађаја пренесу тек да остане забележен за историју. Посебно комично делују преноси седница Скупштине града. Од локалне самоуправе се очекује да распише тендер и каже шта жели, а од емитера гаранције да током преноса неће бити зујања и брујања – каже Бајовић. Веома неповољна финансијска ситуација на медијску сцену доводи велики број младих без формалног образовања. То не би ни било тако

лоше кад би се уложило мало средстава и од њих створили бар просечни новинари. Са друге стране ни они се не труде превише да нешто науче иако развој технологије омогућава приступ огромној количини разноврсних информација. И поред доста жеље старијих новинара у неком давном периоду да млађим колегама пренесу један степен стеченог искуства, и новопридошле упућују у тајне заната, оне су се и крале кад год се за то указала прилика. Седамдесетих година није било никакве литературе, а новинар се није постајало стицањем дипломе на факултету, већ тек кад започне бављење овим тешким и одговорним послом. - Кад сам почео да радим са страхопоштовање сам се обраћао Мији Сарића као легенди која хода, а данас нема ни новинарских дружења на којима се долазило до информација, понајвише зато што нема пара. Зато младима саветујем да се мало потруде и прочепркају, јер увек може да се пронађе добра тема. Не мора то увек да буду само конференције за штампу које су најчешћи садржај информативних емисија у читавој Србији. Сада се као под индиго емитују или агенцијске вести, или готово истоветан извештај са конференције за медије објаве 4 локалне телевизије. Можда ће једна анегдота посведочити колико је некада било „опасно“ бити новинар. Једном приликом, сазнао сам да су глумци играли пријатељску фудбалску утакмицу са гледаоцима после представе у неком селу, чини ми се у Витановцу. У емисији сам рекао да су глумци некако победили, али да је било проблема да се састави екипа гледалаца, јер их није било довољно. Управник позоришта Васа Туцаковић поручио ми је после тога да више нисам пожељан у позоришту. Живот без позоришних дружења био ми је незамислив, па сам замолио Мирослава Качаревића који ме је о овоме обавестио да оде на преговоре са управником. Управник ми је опростио, па је живот могао да се настави – каже на крају Драган Бајовић. Т.Р.

Промоција индонежанске културе

МАГАЗИН

28.7.2013.

ЈЕДИНСТВО РАЗЛИЧИТОСТИ

- Фолклорна група Универзитета Индонезије из Џакарте наступа широм света ширећи културну мисију да бескрајно негује богату индонежанску културу тако што је чине интернационално разумљивом. - Традиционални плесови рефлектују разноликост народа и културе Индонезије у којој живи више од 700 етничких група од којих свака има своју културу и плес

вадесетпеточлана културноуметничка група „Krida Budayа“ састављена од студената Универзитета Индонезије ће, у циљу промоције културе своје земље, одржати низ концерата у Румунији, Србији, Бугарској и Мађарској. У склопу турнеје која обухвата четрнаест градова Србије у понедељак 29. августа у 20 сати наступиће на Тргу Светог Саве у Краљеву. Циљ овогодишње турнеје је да се представи и промовише култура ове

МАГАЗИН

28.7.2013.

далекоисточне земље, а Индонежани упознају са културама других земаља и кроз контакт са људима створе боље разумевање између различитих друштава. „Krida Budaya Indonezija“ представља богату традицију ове земље, од Суматре преко Јаве до Папуе, а за музику коју изводе карактеристични су мали гонгови, сетови од 2 до 3 бубња и неколико различитих врста металофона. Снажно обележен дифузијом регионалне културе, плес често осликава епизоде из хинду епова, а врло

прецизни покрети, посебно врата, зглобова и руку, показују њихово порекло. Сваке године плесна група реконструише читав репертоар и представља програм инспирисан истраживањем и културним богатством земље. Костими које плесна група носи на наступима су изузетни и у складу са обележјем Индонезије, а откривају разноликост пејзажа, људи и обичаја присутних на острвима и познати као „јединство у различитости“. Плес вуче

дубоке корене из религије и ритуала, као уметнички начин комуницирања са невидљивим силама. Фолклорну групу Универзитета Индонезије из Џакарте основала је 1983. године професорка психологије и позната индонежанска глумица Нене Карим. Од 1988. године група наступа широм света ширећи културну мисију, а прво гостовање имала је у Сједињеним Америчким Државама. Њихова мисија је да бескрајно негују богату индонежанску културу тако што је чине интернационално разумљивом, а тра-

диционални плесови рефлектују разноликост народа и културе Индонезије у којој живи више од 700 етничких група од којих свака има своју културу и плес. Група која носи име водећег индонежанског универзитета учествовала је на више различитих такмичења и фестивала у Индонезији и иностранству, а временом прерасла у престижну играчку групу која се фокусира на шире плесне перспективе. Њени чланови сем традиционалних индонежанских изводе модерне и савремене

плесове. Као највећи архипелаг на свету са 240 милиона становника Индонезија се простире на 17.508 острва, од којих је 6.000 ненасељено. Архипелаг се налази у југоисточном делу Азије, а са више од 8.000 километара простире се дуж екватора. Четири петине територије земље која покрива 9,8 милиона квадратних километара покривено је морима, а само нешто мање од два милиона квадрата представља копно. Т. Радовановић

МАГАЗИН 28.7.2013.

МАТАРУШКА БАЊА Фото: М. Радовановић

26.7.2013.

МАГАЗИН 28.7.2013.

Краљевачка музичка сцена: Славомир Брајковић Шицко

ГЛАС НАЈБОЉИ ИНСТРУМЕНТ

(2)

ао стабилна музичка дружина читаве 1968. године „ЕнДи“ рутинирано наступају на игранкама, које се са првим јесењим данима са кошаркашког игралишта селе у Дом ЈНА, не слутећи да се међу бројним посетиоцима налази и неколицина средњошколаца који са великом пажњом прате сваки њихов покрет и скупљају храброст да замоле за мало пажње и наступ у једној од пауза. Довољно храбрости скупили су тек за време зимског распуста првог месеца сле-

деће године, а њихова појава била је интересантна старијим колегама који нису ни слутили да настаје нова епоха на краљевачкој рок сцени. Стидљиве, помало збуњене и уплашене Славомир Брајковић је најавио као групу „Безимени“. Засвирали су фантастично смело и агресивно. Разарајући звук соло гитаре Зорана Милојчевића подржавао је ритам гитариста Зоран Пантовић, а као гудалом по виолончелу произведен звук бас гитаре снажни и моћни ритам

коме је тон давао бубњар Драган Јањић Кики. Двојица певача групе „ЕнДи“ само су се загледали без речи и закључили да је то оно чему теже од почетка. Утисак је додатно појачан чињеницом да су новајлије имале сасвим просечног певача. - Била је то вангалактичка музика. Иако са слабијим соло деоницама за нас су они били ванземаљци. Била је то музика из друге галаксије, па се одмах говорило да би било добро да нас двојица певача са њима напра-

Фото: М. Радовановић

- Нема савршенијег инструмента од оног који је сам Господ створио, а то је људски глас. - Само гласне жице могу да брује духовним трепетом страхопоштовања, љубави и умиљења душе човечије. - Због ситуације у коју нас је довела Европа, и њени сатрапи из наше авлије, све је мање свирки и добре песме за још боље људе. – „Битлси“ су школа рок музике, а свака песма један дан у школи

28.7.2013.

МАГАЗИН

вимо идеалну комбинацију и то се брзо десило пред летњи распуст исте године. Певали смо Вучко и ја, а свирали Панто, Кики и Чомбе. Неколико недеља касније појавио се Лазо Ристовски са саксофоном – прича Славомир Брајковић. Лазар Ристовски је као најмлађи од свих често био изложен задиркивањима, тим пре што је свирао саксофон у време када је све већи број светских група у саставу уводио клавијатуре. Појавио се Ален Прајс, „Прокол харум“ и њима слични, па су се и „Безимени“ потајно надали да би могли да добију мало пунији звук. Није много требало изузетно амбициозном и дисциплинованом Ристовском да савлада клавијатуре како би задржао статус у бенду. Вежбао је дан и ноћ, савладавао немогуће и врло брзо постао један од најбољих југословенских клавијатуриста. Група је сазревала и по оцени познавалаца рок музике постала најквалитетнији краљевачки састав свих времена. Важну улогу у томе имао је звук клавијатуре који даје сасвим нову боју и употпуњује вишегласно певање. Ништа мање важна није ни чињеница да иза клавијатура стоји Лазар Ристовски. Посетиоцима игранки заувек ће у сећању остати незаборавне интерпретације песама „Би Џиса“, „Битлса“, Сајмона и Гарфанкла, разарајући хитови „Лед цепелина“ и „Дип Парпла“ које је готово у оригиналу изводио Вучко, па прелепе баладе и шансоне које као да је шапатом појао Шицко. Вокално изузетно јаки „Безимени“ су током лета поред кошаркашког игралишта учествовали на гитаријадама у Крушевцу, Ужицу и Чачку, одакле су се по правилу враћали као победници, а ово време обележиле су и фантастичне игранке на тераси Хотела „Шумадија“ у Горњем Милановцу. Свака песма „Битлса“ је, каже Шицко, била нова лекција рок музике која је доносила нешто ново, једна добру деоницу на клавиру, друга на флаути, трећа слагање гласова. У прво време врло благо, готово неприметно, касније све јаче, долази до размимоилажења у схватању важ-

ности појединих инструмената. Инструменталисти, сваки за себе, верују да је баш њихов инструмент најважнији и да му треба дати већи значај. Зоран Милојчевић Чомбе преферира јачи ритам и нагиње према блузу и џезу, а сличне афинитете има и Зоран Пантовић, док Кикију више одговарају брзи ритмови. Лазар Ристовски следи

„Дип парпл“ и композиције у којима главну реч имају клавијатуре, а певачи верују да више пажње треба посветити двогласном певању по коме су „Безимени“ већ постали препознатљиви. Основу за такав став налазили су у изјавама бројних значајних људи из света музике, међу њима и Сергеја Рахмањинова и тврдње да је музика

- Не би ли се музика могла описати као математика осећаја, а математика као музика разума? Њихов дух је исти. Тако музичар осећа математику, а математичар мисли мисли. Једна ће појачати осећај другој кад засја људски ум подигнут у савршенство. Владимир Девиде - Можда су математика и музика једно те исто... само што се једно види а друго чује... Музику не можеш видети, математику не можеш чути... а можда су исто... Божје давање, није људско измишљање.. Абдулах Сидран - Музика је увек била храна љубави, а љубав је храна за музику В.А. Моцарт

довољна за живот, али живот није довољан за музику. И док је Рихард Штраус тврдио да није имао намеру да компонује филозофску музику и њоме ослика велико дело Ничеа, него да посредством музике прикаже развитак људског рода од његовог почетка до Ничеовог натчовека, Реј Чарлс је склон веровању да је једино чудесније од

музике човек иза ње. Интерпретација песама Мика Џегера и баладе „Би џиса“ наилазиле су на неподељене симпатије а посетиоци су, каже Шицко, падали у несвест при сваком извођењу песме „To Love Somebady”. Током годину дана заједничких свирки, снимања за Радио Београд, наступа са изузетно познатим

Драган Петронијевић и Славомир Брајковић

словеначким саставом „Пепел ин кри“, гостовања по целој Србији, након завршетка школе и одласка на студије следи неизбежан растанак. Још у време заједничких наступа почео је Шицко да надограђује знање стечено у оних првих осам часова гитаре. Радио Луксембург је и даље био место одакле су прво могле да се чују

МАГАЗИН

28.7.2013.

песме које ће брзо потати светски хитови. Током 1969. године зачуо се и „У години 2525“ коју је изводио амерички рок дуо Денис Загер и Ричард Еванс. Уз помоћ пријатеља из бенда успео је да савлада неколико акорда са којима може да се испрати скоро свака песма. - Песму је одликовао прост шаблон и модулација која се диже за пола тона. Учили смо енглески, скинем целу ствар и пред игранку питам да одсвирамо. Питају ме одакле ми и обећају да ће стално да ми дају гитару. Полако сам почео да учим иако никад нисам говорио да знам да свирам гитару – каже Шицко. У почетку су југословенски рокери изводили углавном препеве страних композиција да би оне веома стидљиво, а затим све интензивније, почеле да препуштају место домаћим ауторима. Међу првима били су сплитски и загребачки „Делфини“, београд-

ске „Елипсе“ и „Златни дечаци“. Поред поезије Арсена Дедића одлучујући тренутак у опредељењу да почне да пише била је појава прве сингл плоче „Групе 220“. - Једне године док смо били на летовању у Макарској, а у студентском кампу је свирао Сања Илић и Група „Сан“. На инсистирање пријатеља пријавим се да на такмичењу певача отпевам своју песму „Every Morning“. Била је то радна верзија песме са текстом на енглеском језику. Сања пита чија је песма, а ја кажем моја. Предложи да му продам, али на иниситирање пријатеља не пристанем. Никада нисам довршио текст песме која је по стилу била ембрион и претеча свега што су много касније радили „Василиса“, Сања Илић и „Балканика“. После тога су се ређале песме Путовања, Плава клупа, На дан њеног венчања и многе друге, али нисмо имали

Слух и моћ гласовне интерпретације неке мелодије Господ нам није даровао да бисмо се њима гордили, ни да бисмо се према њима немарно односили, већ да нам послуже на путу Спасења. То можемо дубље и спасоносније поимати тек када се отворимо према Господу и омогућимо Му да на струнама наших душа свира мелодију љубави. Када неко пева псалме, то јест моли се устима, он то мора да чини са страхом, побожно и пажљиво, јер сваки други облик појања сем овог узалудан је и некористан. Овакво појање, међутим, „успављује страсти и умирује тело, а појање уз пост и бденије има велики значај за очишћење ума“ . Св.Нил Подвижник, св.Јован Касијан - Нема савршенијег инструмента од оног који је сам Господ створио, а то је људски глас. Само гласне жице могу да брује духовним трепетом страхопоштовања, љубави и умиљења душе човечије. Јер док славимо Бога и одајемо поштовање светима сами певајући псалме и песме или слушајући како други певају и прихватајући то у срце своје – тада осећања туге, мржње, гнева и тупости ишчезавају, а осећања скрушености, љубави, мира, духовне радости и устремљености буде се у нама. Константин Кавариос

прилике да снимимо, па је полако све падало у заборав – признаје са сетом наш саговорник. Све време је Шицку недостајало нешто, други глас који је годинама долазио од Вучка. Некако у то време окрио је заносни звук усне хармонике коју је свирао Драган Петронијевић Тасо. Генерација којој је припадао окупљала се средином седамдесетих година прошлог века у позоришту. Свако је помагао колико је могао, а и Шицко био ангажован у једној представи. Знајући добро његове вокалне квалитете управник позоришта Василије Туцаковић дошао је на идеју да организује серију концерата под називом „Представљамо таленте нашег града“. Сем изузетне части да наступи први била је то и прилика за стицање новог искуства, спознаје да концерт није само „узми гитару и певај“, већ нешто много комплексније, налик на драму која мора да има и увод, и заплет, и кулминацију и расплет, и да све то повезује јака основа. Концерту се пришло на озбиљан начин, а редитељ Александар Ковачевић до танчина испланирао сваки детаљ, од распореда песама до наступа гостију. Био је то по много чему изузетан концерт, а новостворени дует са Петронијевићем, иако пријатељство траје и данас, наступио на концертима само још два или три пута. Имали су на репертоару двадесетак песама, наступали као гости „Црвених кораља“ у загребачком студентском граду, а били и код Арсена Дедића и разговарали о сарадњи. Са годинама су, током наступа по београдским рсторанима, рок замењивале шансоне, потом старе градске, па веома захтевне старе српске песме. - Увек сам био у благој свађи са инструменталистом, јер ма како да се нешто добро одсвира глас је ипак најбољи инструмент. Ја сам тек сада певач, а застидео бих се кад бих слушао рок песме које сам тада певао. Није то било потпуно, школовано певање и ма колико да сам био талентован морао сам да прођем неки час код професора певања. Иако сада певам

МАГАЗИН

28.7.2013.

И кад је разумљива, и кад је полуразумљива, и кад је сасвим неразумљива, песма и музика су су увек једна мистериозна и неодољива сила. *** Песници су једини у стању да читају јероглифе природе; они их једини читају и виде да је природа ПЕСМА. То научници не могу. Нучници виде слова, но не виде реч, они не виде шуму од дрвећа, не чују музику од појединих тонова. Научници нису песници но људи. А бити човек није ништа особито, особито је бити песник. Знати срицати слова није никаква реткост, читати и разумети песму света, то је реткост. *** Стави свој живот у стихове. Ако хоћеш да осетиш живот универзални, и да будеш с овим у вези и хармонији. *** Можеш бити аналитичар песме, но не заборави певати песму. Песнички критичари живе и умиру, а песници само живе. Владика Николај жички

изузетно, а пар наших песама ретко ко може добро да отпева, све мање људи хоће да ме слуша,– прича Шицко. После периода шансоне и концерата у позоришту требало је донети важну одлуку, поћи са осталима на свадбе и испратнице или наставити школовање. Иако се определио за ово друго изазови велеграда првих година студија неминовно су пред тек стасалог бруцоша поставили дилему, факултет или гитара. Зато после толико година признаје да је узевши у руке гитару престао да студира. На незаборавним журкама до раних јутарњих часова окупљени су отворених уста, у зачуђујућој тишини, са изузетном пажњом слушали песме Боб Дилана и Донована. Студентске дане обележиће свирке на Бруцошијадама у КСТ, на Технолошко-металуршком и Правном факултету, али и жал за активнијим бављењем музиком. Летње свирке у студентским камповима у Макарској и Дубровнику, на Тјентишту, Јабуци и другим радним акцијама трајаће читаве три године, све до величанственог наступа у некадашњем Ресторану

„Борјак“ у организацији Општинске конференције ССО. Поред десетак властитих композиција на репертоару су песме Сајмона и Гарфанкла, Владе и Бајке, Срђана и Буца... Апетити расту, а снимање прве плоче сан је сваког младог певача. И кад је већ припремљено 15 песма за први албум, а зелено светло дао и већ афирмисани Лазар Ристовски, одлазак у војску заувек ће потиснути могућност да се планови остваре. Увежбан оркестар у коме су били већ афирмисани музичари доживео је хендикеп да певач по одслужењу војног рока оде кући, а тек пристигли Шицко био је сламка спаса коју су очекивали. После само три дана увежбавања почели су заједно да наступају у Карловцу, Петрињи, Глини... Жеља за наступима није тињала ни по повратку у Краљево, а Вучков предлог да направе још један концерт у позоришту био је само мала сатисфакција за све што је пропуштено. Упркос свему био је то, по многима, најбољи концерт једне краљевачке групе откад постоји му-

зичка сцена у овом граду. - Вежбали смо за концерт готово шест месеци, сваку ноту, сваки двоглас, а квалитету су много допринели професор клавира Музичке школе Новаковић, флаутиста Аца Петровић, бројни драмски уметници из позоришта... Био сам не мало изненађен, у недавном ћаскању са Вучком, када ми је рекао да је то круна његовог бављења музиком – каже Шицко. Краљево, Београд, Марибор, Велење, Загреб, Дубровник, Јелса на Хвару, само су нека од места у којима се и данас по неко сети двојице Краљевчана. Трајало је то све до почетка

мирнијег породичног живота средином осамдесетих година и позива пријатеља из хора РТС да засвирају заједно у кафани која га није превише привлачила ни у време кад су многи из генерације којој је припадао напустила рок музику и кренули на свадбе и испратнице по брдима и котлинама око Ибра. Већ прве вечери песме Арсена Дедића, Кемала Монтена, Томе Здравко-

вића, али и француске шансоне и наполитанске песме донеле су зараду која се по вредности могла мерити са једномесечном на Железници. Траје то и данас мада је, признаје, због ситуације у коју нас је довела Европа и њени сатрапи из наше авлије, све мање свирки па и добре песме за још боље људе. Неостварена жеља је учешће на Фестивалу младих у Суботици и трајни снимак било које композиције као сведочанство о једном изузетном времену. Једини тонски запис направио је Шицко у Студију Б у емисији „Од доручка до ручка“ коју је водио Зоран

Модли. Случајно познанство на једној диско вечери током студентских дана било је довољно да после само једне песме познати водитељ буде до те мере очаран и Брајковића доведе у тада веома популарну емисију. - Отпевам те вечери „Every Morning“, а Зоран се запањи и пита да ли је могуће. Кажем да је песма моја, он ме позове у радио да снимим па направи целу емисију „Од доруча до ручка“. Певао сам „Мери Жоли“ и друге које ретко ко пева јер су тешке и захтевне. Тако снимим џингл за емисију који је на Студију Б емитован годинама. У почетним моментима треба да

будеш мало снисходљив док се не развије ембрион који се тек зачео. Лазар Ристовски се, иако многи ни данас не разумеју колико је добро то што је урадио, сам изборио. „Бијело дугме“ је било велики изазов, а он је желео да види како то изгледа изнутра. Занимали су га концерти и начин на који се то ради. Био је упоран, узео оргуље и вежбао иако је почео као саксофониста. Врло брзо се уклопио и почео да доминира – објашњава Шицко уверен да толика количина љубави према музици не треба од ње да створи професију. Зато ваљда и није желео да пева по сваку цену, чак и у моментима кад

- Музика је више откровење од мудрости философије Лудвиг ван Бетовен

- Музика уз вечеру, увреда је и кувару и виолинисти. Салвадор Дали

- Тамо где престаје моћ речи - почиње музика. Хофман

- Музика је увек била храна љубави, а љубав је храна за музику. В.А.Моцарт

- Морам умрети с толико музике у срцу! Алфредо Каталани

- Музика је моја религија. Џими Хендрикс

за то није био довољно спреман ни емотивно ни физички. Певао је у тренуцима кад је жеља за тим превазилазила све друге оквире, а циљ певања био је да лепоту коју оно пружа подели са много других људи. Само то и ништа друго, јер плаћање као нужно зло нема веза са уметношћу. Зато и верује да млађи који крену са калкулацијом колико ће зарадити неће много постићи. Као и бројни који су давних шездесетих година попустили под притиском који се зове музика, верује да данашње генерације имају много повољније услове за развој и напредовање. И док су некада инструменталисти сатима преслушавали нове песме на 45 обртаја, затим на 78, па 33 да би осетили сваки тон, сада уз помоћ компјутера у правој интонацији само спорије може да се скине сваки трилер.

- Свим певачима узор треба да буде Паваротијево певање. Андреа Бочели је врхунски тенор и добар певач, али су то што су радили он и Павароти две потпуно различите ствари. Исто је као кад сликар слика слику. Павароти слика у милион нијанси, Бочели у 1000, а неки лошији певачи у 10. Иако су моји узори били Павароти, Ђузепе ди Стефано и наполитанско белканто певање у Краљеву није било школе за глас и ја то нисам могао да певам. Бројни певачи су се проверавали кроз италијанску музику, а ја сам и на пробама певао „О соле мио“. Ако добро отпеваш севдалинку лако ћеш да отпеваш „Тако ти је мала моја кад љуби Босанац“. И Мијат Миајтовић је давно певао нешто што зовем српски белканто, танани, пикантни вибрато на граници да оде у фалш, али никад оде – објашњава Шицко. Данас, после толико деценија и

даље жали што није ишао у музичку школу, да свира било који интрумент, прође кроз целу организацију, савлада солфеђо и системски приступ свакој песми. За певаче који нису били у ситуацији да школују глас својеврсна школа било је културно-уметничко друштво. „Битлси“ су, каже на крају ипак представљали својеврсну школу рок музике, а свака песма вредела колико и један дан у школи. У другој деценији новог миленијума Шицко се не предаје и са све већим жаром настоји да од заборава сачува готово заборављене старе српске песме. За три године из различитих извора је скупио и из прашине извукао више од 650 песама и припремио књигу „Србска православна песмарица“ за коју верује да би требало да је има свака кућа у Србији, јер би био грех да тако вредно културно наслеђе прекрије вео заборава.

МАГАЗИН

28.7.2013.

РЕКЛИ СУ О МУЗИЦИ

Ко логичким ријечима може изразити ефе- Тамо где престају ријечи, тамо почиње мукат који на нас има музика? зика. Хајнрих Хајне То је врста неуобличеног, по дубини недосезивог говора који нас води на руб бескраја, и - Пакао је препун музичких аматера. допушта нам да се за трен у њега загледамо. Џорџ Бернард Шо Томас Карлајл - Ако би композитор морао нешто да каже - Сликар слика своје слике на платну; музи- речима, њему не би тешко пало да то каже мучар слика своје слике на тишини. зиком. Густав Малер Леополд Стоковски - Музика може да промени свет зато што - Музика има моћ да обликује карактер. музика може да промени човека. Аристотел Боно Вокс - Ако краљ воли музику, тој ће земљи бити - Савршена музика има своје узроке. Она добро. Менције постаје из равнотеже, равнотежа постаје из правога, право постаје из смисла света. Отуда - Без музике, живот би био грешка. се о музици може говорити само са човеком Фридрих Ниче који је спознао смисао света. Музика почива на хармонији између неба и земље, на саглас- Музика је звук наших осећања. ности тмине и светлости. Непознат аутор Лу Бу Вео

После успеха на Европском првенству у Француској

МАГАЗИН

28.7.2013.

КОШАРКАШКА ЗВЕЗДА У УСПОНУ

- Благи шок након што се појавила на списку репрезентативки Србије, не зато што не верује у себе него зато што има много добрих и квалитетних играчица са већим искуством из игара у иностранству. - Не побеђује увек онај ко је бољи, него онај ко има више жеље и воље. - Ко хоће да се бави спортом треба да даје све од себе, да не одустаје без обзира на успоне и падове, јер се до звезда долази преко трња пролазећи и тешке периоде у животу.

Невена Јовановић

Фото: М. Радовановић

амо неколико дана трајала је еуфорија изазвана изненадним успехом женске кошаркашке репрезентације Србије на последњем Европском првенству. На првим страницама новина нашле су се девојке које само неколико дана раније нико није ни испратио са београдског аеродрома. Велики допринос екипи која је, након освајања четвртог места, изборила право да учествују на наредном светском првенству у Турској, дала је и Краљевчанка Невена Јовановић. Пут до стандардног места у репрезентацији није био ни кратак ни лак. Започео је првим кораком у Основној школи „Вук Караџић“ на Берановцу када су јој наставници, након првих наговештаја о посвећености спорту, указивали на потребу да се активно укључи у неки од њих. Како школа није имала ни фискултурну салу ученици свих разреда углавном су били оријентисани на спортске игре, претежно са лоптом. И у родним Метикошима Невена је највећи део дана, поготово у летњим месецима, проводила правећи терене за игру, а

МАГАЗИН

28.7.2013.

најмањи део дана проводила у кући. Као једина девојчица у друштву вршњака од малена је везана за лопту било да је у питању фудбал, одбојка или кошарка. Љубав према спорту додатно је ојачавала испред телевизора у време преноса различитих утакмица, а идоли од најранијег детињства били су Владе Дивац и Саша Ђорђевић, посебно после надалеко познатог поготка у последњој секунди одлучујуће утакмице за тим у коме је наступао. Посебан хендикеп била је чињеница да у Краљеву није било женских тимова у спортовима који су привлачили посебну пажњу. Зато јој се и није свидела идеја да одбојку тренира са дечацима, а после пар месеци у рукометном клубу схватила је да је овај спорт исувише груб за њу. На то су је увек подсећале огреботине и ожиљци након тренинга на бетонској подлози. Већ од једанаесте године пружила се могућност да тренира у Кошаркашком клубу „ЦИП“, па је кренула са другарицама из школе, Тањом Живановић, Кристином Јефтовић, Александром Рачић, кошаркашицом крагујевачког

Радничког. Иако целе две године није било званичних утакмица одлазиле су на тренинге и два сата раније да би стале у ред за лопте. Првих година тренинзи нису били толико интензивни да би утицали на савладавање школског градива, али како је време одмицало и бављење спортом кренуло узлазном путањом Невена је бивала све сигурнија да кошарка полако преузима примат иако се то није много одражавало на успех у школи. У почетку бављења кошарком деца играју на готово свим позицијама у тиму, а то није мимоишло ни Невену током напредовања и преласка у старије селекције. Највећи успех клуб је доживео 2005. године када се под именом „Краљево“ изборио за учешће у квалификацијама за такмичење у Првој кошаркашкој лиги. У незаборавном сећању заувек ће остати величанствен дочек кошаркашица на централном градском тргу, дружење током целог првенства, путовања и навијачи који су посебним аутобусом пратили кошаркашице. Иако је било

МАГАЗИН 28.7.2013.

проблема, уз добру забаву и довољну количину љубави према спорту, ништа није изгледало превише тешко. Већ прва утакмица са екипом Црвене звезде у новом првенству показала је да успех краљевачких кошаркашица није случајан. Иако су са незнатном разликом изгубиле тек у продужетку показале су да могу да пруже достојан отпор сваком противнику. Младе кошаркашице су према многим тврдњама превазишле себе и уз помоћ старијих играчица успеле да првенствену трку заврше на половини табеле. Велико разумевање за одсуство са наставе имао је разредни старешина Радоје Милутиновић. Свакодневни тренинзи два до три пута изискивали су повремено одсуство са наставе за шта је у школи било разумевања, тим пре што то никада није злоупотребљавано. Још пре уласка у Прву лигу Невена Јовановић се сврстала међу 12 најбољих чланица репрезентације која је бранила боје Србије на Европском првенству у Пољској. Више од осмог места, за које је процењено да није

неки велики успех, била је значајна чињеница да је постала члан тима који је, степеник по степеник, преко јуниорске крчио пут ка сениорској конкуренцији. Иако верује да их је било петнаестогодишња кошаркашица није осећала проблеме који су притискали клуб из кога су полако, једна за другом, почеле да одлазе прво најбоље играчице. Прописи Кошаркашког савеза Србије су јасни и недвосмислени. Клуб је у обавези да у року од петнаест дана по стицању пунолетства склопи четворогидшњи уговор са играчицом на коју рачуна у будућности. У време кад је постала пунолетна Невена се налазила на припремама репрезентације, а како матични клуб није у прописаном року понудио уговор, могла је да бира где ће да настави каријеру. - Имала сам жељу да идем. Била сам трећа година гимназије кад сам добила позив из Ковина који се такмичио у Првој лиги. Потписала сам први професионални уговор на четири године, а подршку су ми пружили родитељи, мајка Марина и отац Драгиша, као и годину дана старији брат Стефан. Кад тад играч мора негде да оде, а уз

помоћ тренера Зорана Ковачића који ми је као други отац, донела сам одлуку да се преселим у Ковин – прича Невена. Иако ју је уговор обавезивао на четири године већ након друге стигла је понуда београдског клуба „Радивоје Кораћ“. У Ковину су проценили да ће у Београду боље да напредује, па су перспективну играчицу прво уступили за плеј-оф, а касније пристали и да преостале две године проведе у новом клубу који се такмичио у Јадранској лиги. Прву златну медаљу на Европском првенству Невена је освојила још док је била у Краљеву, а прва места освајана су на скоро свим шампионатима Балкана. Након што „Радивоје Кораћ“ после веома успешне сезоне није успео да у финалу победи „Хемофарм“ и освоји Куп Србије уследио је позив Марине Маљковић за учешће у сениорској репрезентацији. - Иако ми је то била највећа жеља нисам се превише надала и ни на крај памети ми није било да ћу добити позив. Кад сам видела своје име на списку кандидата доживела сам благи

28.7.2013.

МАГАЗИН

шок, не зато што не верујем у себе него зато што има много добрих и квалитетних играчица са већим искуством из игара у иностранству. Иако су то биле мини припреме остварен је давнашњи сан да обучем дрес са својим именом – прича Невена не скривајући задовољство. Иако су се скоро све играчице добро познавале из лигашког такмичења први дани били су обележени стегнутошћу и респектом. Када је прошле године уследио поновни позив за припреме репрезентације, а кандидаткиње једна за другом отпадале, није било краја срећи због сазнања да је сврстана међу петнаест учесница квалификација за овогодишње Европско првенство. Репрезенација Србије нашла се у тешкој групи са екипама Црне Горе, Пољске, Швајцарске и Естоније. После пораза од Црне Горе на Цетињу са 17 кошева разлике реванш утакмица је била бити или не бити. Препуна хала и бучно навијање били су довољан подстрек да се замало догоди чудо, али је црногорска екипа савладана само са 16 кошева разлике. - У следећeм колу играле смо у Швајцарској, па нам је дошла Пољска. У Пољској смо изгубиле у последњој секунди после целих 38,5 минута када смо се као на клацкалици смењивале у вођству. Кад је било најпотребније биле смо сложне, дале одлучујуће поене из слободних бацања, а након тога је уследило велико славље тим пре што неколико последњих година екипа Србије није успела да прође квалификације. Након 40 разлике у Естонији, и лепог периода током целе прошле године, прешла сам у „Партизан“ – каже Невена. Са седам репрезентативки „Партизан“ се прошетао кроз првенство и освојио три титуле, куп и шампионат државе и првенство Јадранске лиге. На првенство старог континента, које је ове године одржано у Француској, кошаркашице су отишле са једином жељом да покажу шта знају, одиграју што је могуће боље потајно се надајући да би могле да прођу први круг такмичења. Свих 16 екипа добро

су се припремиле и ниједна није била спремна за предају. Прва утакмица је по правилу најтежа, а екипа Србије се намерила на јаког противника, Велику Британију. Након пораза и стегнуте игре која није пружала могућност да се покаже све што је научено уследио је шок и нови пораз, овога пута од екипе домаћина са 44 поена разлике што ни изблиза није представљало мерило квалитета две екипе. Утакмица против Летоније у наставку такмичења није пружала могућност за грешку, јер је пораз значио повратак кући. - Нисмо хтеле да се вратимо кући после три дана, јер би то био шок и срамота за све нас. Скупиле смо снаге кад је било најпотребније и мада утакмици нисмо одиграле најбоље играле смо довољно добро да победимо. Атмосфера је већ другачија, све је позитивно, играмо у другом кругу са бољим екипама, Белорусијом, Хрватском и Чешком. Са Белорусијом смо играле у припремном периоду и знале њихове квалитете. Селекторка нам је рекла да су добар тим, чак бољи од нашег, али сваки меч са њима је нешто посебно. На састанку пре утакмице рекла нам је да не побеђује увек онај ко је бољи него онај ко има више жеље и воље. И било је тако. Био је то изванредан меч, од првог до последњег минута смо водиле и играле онако како је тражила. Било је и лоших периода, али смо све време били у вођству. Екипу то гура напред, свака победа је диже, а иако смо пред утакмицу са Чешком имали три везане победе било је бити или не бити. Ако победимо идемо даље, ако изгубимо испадамо. Опет смо ишли на све или ништа, одиграле још боље и у једном тренутку водили са 28 разлике. Имала сам доста простора у игри у свим утакмицама и успела да се изборим за место у тиму – прича Невена. Све кошаркашице биле су свесне да су у Француску отпутовале са истим циљем, да побеђују и представе земљу у најбољем светлу. Отуда је и сваки улазак у игру представљао велику одговорност. На само два минута пре краја четвртфиналне утакмице против Италије губиле су кошарка-

шице са 4 коша разлике, али се нису предавале. Два пута су их у припремном периоду победиле са чак 20 кошева разлике, али су стегнутост, трема и недовољно искуство у овако важним утакмицама учинили своје тако да је резултат до последњег тренутка био неизвестан. Са једном тројком и погоцима из два слободна бацања успеле су кошаркашице Србије да надокнаде разлику, преокрену резултат и пласманом у полуфинале остваре сан из кога се, сведочи Невена, још нису пробудиле. Улазак међу четири најбоље екипе обезбедио је учешће на наредном светском првенству. - Све смо плакале од среће и не могу да опишем то еуфорично расположење. Певале смо, а свака је вриштала од среће. У полуфиналу смо од Шпаније изгубиле са 20 поена разлике, па иако су боља екипа резултат није реалан, јер мислим да би са мало боље игре разлика била неупоредиво мања. За бронзану медаљу бориле смо се против Турске која је на претходном првенству тек у финалу изгубиле од Русије. Иако смо играле без Ане Дабовић резултат је у прво време био на клацкалици. У трећој четвртини уследио је пад, оне су се одлепиле и после је било тешко стићи. Изгубиле смо бронзу, али смо направиле велики успех и учиниле све људе у Србији поносним. Да нам је неко пре првенства понудио четврто место оберучке би прихватили. Ово нам даје подстрек да у будућем периоду радимо још боље и квалитетније, опет направимо добре резултате и узмемо медаљу – каже Невена. Претходну такмичарску сезону Невена Јовановић је завршила у „Партизану“ и после 32 узастопне победе са осталим кошаркашицама веровале да ће серију наставити и у наредној сезони. Након што је изостала финансијска подршка клуб је доведен у готово безизлазну ситуацију, а кошаркашице пожуриле да егзистенцију обезбеде у иностраним клубовима. Тако ће следећу сезону Невена провести у мађарском Печују са којим је

потписала једногодишњи уговор с могућношћу да буде продужен за још једну годину. Велики број српских кошаркашица играће наредне сезоне у мађарској лиги која се сматра јаком, јер се доста улаже у кошарку, а две екипе играју у Евролиги. - Имала сам жељу да једног дана заиграм ван Србије, први пут када је наишла квалитетнија понуда ја сам прихватила и мислим да нисам погрешила. Остаје ми да радим, изборим место у тиму и покажем што боље резултате да ме селектор и следеће године позове у репрезентацију. Иако спортски живот тражи много одрицања играћу док будем осећала да могу. Определила сам се за спорт и учинићу све што могу да каријера траје што дуже. Ко хоће да се бави спортом треба да даје све од себе, да не одустаје без обзира на успоне и падове, јер се до звезда долази преко трња пролазећи и тешке периоде у животу. Иако има момената кад се саплиће упорност се исплати, а добар спортиста треба да буде посвећен спорту, да верује и да има циљеве које треба да достигне – каже Невена. Свесна да спортска каријера траје само одређено време, собзиром да нема амбиција да буде тренер, намерава да заврши Високу спортску и здравствену школу у којој јој је, на Одсеку за физиотерапеуте, остало још само да одбрани дипломски рад. Т. Радовановић

МАГАЗИН 28.7.2013.

Фото: М. Радовановић

СМОТРА АВИО МОДЕЛАРА

28.7.2013.

МАГАЗИН

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Агенција за визуелне комуникације „АРТ“, 36000 Краљево, Пионирска 19 Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs