Kraljevski MagazIN

У овом броју

Чувари Србије

Једна породица

Двадесет три корака до циља

До пакла и назад

Против стереотипа и предрасуда

За истим столом Краљевачка Косовка девојка

На репертоару Биоскопа “Кварт”

Мињине

Перформанс Локалног фронта

ЧУВАРИ

СРБИЈЕ

-Локални фронт ревносно прати рад државних службеника и, као проактивна организација, поступа на начин усмеравања друштвених токова ка остваривању истине,правде и добробити за грађанство. - Локални фронт баштини традицију прогресивних историјских снага

грађанских покрета. - Последња акција у Краљеву у знак подршке

тужитељкама Вишег јавног тужилаштва у Београду које су покренуле, и добрим делом реализовале,поступак против високих корупција

у Електропривреди Србије. - Бројне институције у земљи, иако у њима постоје људи који часно и поштено обављају посао, узурпиране од стране руководилаца

рађани незадовољни друштвенополитичком ситуацијом, социјалним статусом и духовном обамрлошћу најширих слојева, окупљени око заједничке идеје и борбе за декорупцију друштва, строго поштовање закона и процедура у раду свих органа локалне управе, јавних предузећа и институција града, организовали су се у широку асоцијацију под називом Лoкални фронт са залагањем за апсолутну транспарентност и доступност информација предвиђених законом, како о начину одлучивања при реализацији конкурса за запошљавање, тендера, јавних набавки и и свих других информација од јавног значаја. У том

циљу, због процене да ли су способни

и достојни да служе суграђанима, и свима који желе да њихов живот учине

квалитетнијим и достојанственијим, Локални фронт ревносно прати рад државних службеника и, као проактивна организација,поступа на начин усмеравања друштвених токова ка остваривању истине,правде и добробити за грађанство.

Као појединци са богатим искуством грађанског активизма чланови Локалног фронта дејствују као освешћујући и одговорни субјект обзнањивања, каналисања и превазилажења опште обезнађености, разочараности, обесправљености и осећања немоћи. Остварени на пољима својих професија, дејствују као критички настројена заједница аутономних појединаца, који своје друштвено деловање управљају према вредностима и начелима

за која се залажу, а у циљу очувања и унапређења локалне средине. Уверење да се друштво, дубоко начето кризом, са потешкоћама може изборити установљујући вредности за које се залаже, Локални фронт баштини традицију прогресивних историјских снага и грађанских покрета који су свеопшту демократизацију друштва спроводили вођени идеалима као што су слобода, социјална правда, солидарност, образовање, законитост, креативност, активизам, антидискриминација, непосредна демократија и антифашизам. Као локална организација фронт нуди нову снагу на друштвеној, економској, културној и политичкој сцени непосредног окружења, раскид са политичким условљавањем као обликом

манипулисања и уцењивања грађана

са жељом да им се врати право доношења одлука које се тичу организовања локалног животног и функционалног оквира. Листу допуњава жеља да се укажена сваку неправилност у раду локалних органа власти, уз позив на одговорност и успостављање принципа „ауторитета одоздо“. У том циљу делује се проактивно, социјално одговорно и стваралачки настројено са жељом да се код грађана пробуди, или поврати, верау сопствени значај и самопоштовање.

Последњу у низу акција чланови Локалног фронта извели су последњег радног дана минуле недеље са жељом да плакатирањем обавесте грађанство са случајем разрешења тужитељки Ви-

шег јавног тужилаштва у Београду које су покренуле,и добрим делом реализовале,поступак против високих корупција у Електропривреди Србије.

Кад је део истраге коју су водиле довео до хапшењаодговорних за пљачку од седам и по милиона евра смењене су са дужности што је изазвало бурну реакцију стручних удружења,адвоката и честитих представника тужилаштва. Уверење да, због медијске блокаде, добар део јавности није довољно обавештен о догађајима у Вишем јавном тужилаштву повод је да се перформансом на улици укаже јавности колико су бројне институције у земљи, иако у њима постоје људи који часно и поштено обављају посао, узурпиране

од стране руководилаца. Локални фронт шаље поруку јавности и инсти-

туцијама правосуђа о непходности сталне борбе и потреби да се бар неко одважи и покрене адекватне акције како би сви други следили тај пут. Добар пример одважности и храбрости дале су тужитељке Јасмина Пауновић и Бојана Савовић због чега се јавности указује на потребу да такве особе заштити.

У изузетно добро уочљивим прслуцима са натписом „Чувамо Србију“,какве чланови Локалног фронта носе током реализације свих акција,посебно је истакнута потреба да се земља заштити од стране узурпатора било које врсте, посебно оних који долазе са највиших државних позиција.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Пети батаљон војне полиције

ЈЕДНА

ПОРОДИЦА

-Пети батаљон војне полиције размештен у гарнизонима Београд, Нови Сад и Краљево, а послове из своје надлежности обавља на територији сто двадесет три јединице локалне самоуправе.

- Најбоља јединица у рангу батаљона Копнене војске. - Председник Србије одликовао Пети батаљон Орденом белог орла са мачевима

првог степена. - Служење отаџбини частан позив који од сваког

појединца захтева храброст,дисциплинованост,солидарност, човечност,достојанство,пожртвовање и поштовање других.

- Напредовање у служби, психофизичка и људска надградња,

континуирана обука за рад са најсавременијим наоружањем

и опремом мотив више да привуче значајнији број младих

за ступање у професионалну војну службу

радиција војне полиције у српској војсци датира од постанка Србије као савремене европске државе, а писани извори из историје на основу којих се могу препознати њени зачеци од1876. године кад су,наредбом књаза Милана Обреновића,у командама бригада формирана „полицијска одељења“ састављена од изабраних жандарма и војника. Деловала су само у ратно време а представљају претечу данашње војне полиције која је, као посебна целина у оквиру војске формирана 14. септембра 1955. године. Биле су то јединице ранга самосталног одељења и вода, са релативно малим бројем припадника, које су извршавале задатке из области контроле војног

реда и дисциплине, делимично и области безбедности. Јединице војне полиције временом су бројчано и технички јачане и развијане у оквиру службе безбедности и обучаване за

извршавање послова безбедности и заштите, контроле и регулисања војног саобраћаја и сузбијања криминалитета.

У функционалном смислу војна полиција је до 2004. била потчињена Управи безбедности да би крајем те године, у оквиру организацијских промена, након раздвајања безбедносних и војнополицијских послова, у Генералштабу Војске Србије формирано Одељење за војнополицијске послове, као самостална целина за планирање, организацију и руковођење, а 2006. преформирано у Управу војне полиције. ОрганизацијувојнеполицијеВојске СрбијечинеорганиијединицеусаставимаМинистарстваодбране, Генералштабу, командамаијединицама ВојскеСрбије гдеобављајувојнополицијскеипословеопштебезбедности изсвојенадлежности. УУправивојне полицијеГенералштабаВојскеСрбије, КопненојвојсцииГардијединицесу рангабатаљона, различитесунамене иорганизацијско-формацијскеструктуре, а уКомандизаобукуиКоманди ВаздухопловстваиПВОформиранису водовивојнеполиције.

Професионалниприпадницивојне полицијеимајуправоиобавезупри-

менеслужбениховлашћења, алииодговорностзазаконитопоступањепри њиховојпримени. КаоорганунутрашњихпословауМинистарствуодбранеиВојсциСрбије, ускладуса законимаивојнимпрописима, овлашћенаслужбеналицапоступајупослужбенојдужности, а налозиизахтеви државнихорганакојисебавесузбијањемкриминалитетасуобавезујућаактанаосновукојихсе примењују прописанаовлашћења, прикупљајуподацииповратноизвештаваорганкоји јенаредио ангажовање.

Пословиизадацидатиунадлежноствојнојполицијису основзадефинисањеспособностикојеморада достигне, даефикасноизвршизаконом, другимпрописимаинаређењимакоманданатапословеизадаткеу свимусловимаиусветримисијеВојске. Уследвећегбројаразнороднихпословаизадатаказакојејенадлежна, у војнојполицијијезаступљенопетспецијалностикојесумањеиливишевидљивеуорганизацијско-формацијској структуријединица. Убатаљонимаје

углавном обезбеђеназаступљеност свихспецијалностинеопходнихзаизвршењепредвиђенихзадатакамеђу којима су општа, криминалистичка, противдиверзиона, саобраћајнаи противтерористичка.

Пети батаљон војне полиције формиран 2. марта 1994. баштини традиције 283. батаљона војне полиције и батаљона војне полиције 93. заштитно-моторизованог пука Прве армије, а након организационих промена у Војсци Србије од 2007. је саставни део јединица Копнене војске. Размештен је у гарнизонима Београд, Нови Сад и Краљево а послове из своје надлежности обавља на територији сто двадесет три јединице локалне самоуправе. У зони територијалне надлежности батаљон, у складу са Законом о Војсци Србије,обавља послове сузбијања криминалитета,контролеи одржавања војног реда и дисциплине,обезбеђењанајзначајнијих војних објеката, одређених лица, докумената и наоружања,регулисања и контроле војног путног саобраћаја,део послова про-

тивтерористичке заштите и управне послове који се односе на држање и ношење оружја.

Командир 3. чете капетан Ненад Јосиповић најзначајнијим активностима у протеклом периоду оцењује учешће у борбеним дејствима на подручју Аутономне покрајине Косоваи Метохије током 1998. и 1999. године са тежиштем на реон Дечана и карауле Кошаре. О жестини борби у којима су учествовали припадници ове јединице, и опасностима каквим су изложени у обављању редовних задатака, најбоље сведочи податак да је у одбрани земље погинуло једанаест њених припадника. Пети батаљон војне полиције је успешно извршио задатке у операцији повратка јединица Војске Југославије у Копнену зону безбедности 2001. године, а његови припадници учествовали су и у мултинационалним операцијама Уједињених нација, 2013.на Кипру и две године касније у Либану. Значајним у раду јединице сматра се обезбеђење државне границеу току мигрантске

кризе од 2016. до 2018. године, а да није занемарено ни цивилно становништво сведочи активно учешће у пружању помоћи пострадалима од последица поплава у Обреновцу, Шапцу и Ваљеву 2014. године и спречавању ширења вирусне инфекције ковид 19.

Припадници Петог батаљона војне полиције су редовни учесници бројних вежби и приказа способности Војске Србије, међу њима Штит 2022. на војном аеродрому Батајница, какоу статичком делу тако и на задатку физичког и саобраћајног обезбеђења целокупне активности. Серију успешних задатака обавили су током августа прошле године учешћем на извођењу здружене тактичке вежбе с бојевим гађањем под називом Сирена 2022 на војном комплексу Пасуљанске ливаде и на здруженој тактичкој вежби Маневри 2022.

Да остварени резултати нису остали незапажени најбоље сведочи Орден белог орла са мачевима првог степена, којим је Пети батаљон одли-

ковао председник Србије поводом Дана државности прошле године кад је јединица проглашена најбољом у рангу батаљона Копнене војске. Десетак дана пред истека рока за пријем у специјалне јединице Војске Србије капетан Јосиповић подсећа да радни однос у својству професионалних војника могу да заснују младићи и девојке млађи од тридесет година, а да су информације о општим и посебним условима, потребној документацији и процедури доступне на сајту Министартсва одбране или надлежним регионалним центрима у местима становања.

Током више од две деценије рада у јединицма војне полиције заставник Слађан Тимчић је обављао различите дужности од командира одељења до командира у Трећој чети Петог батаљона војне полиције у Краљеву, једно време и као снајпериста. Искуство стечено у том периоду довољно је да будућим припадницима војске,који сеодлуче за овај позив, поручи како је служење отаџбини частан позив који од сваког појединца захтева квалитете као што су храброст,дисциплинованост,солидарност, човечност,достојанство, пожртвовање и поштовање других.

- Рад у јединицама као што је наша је веома сигуран, а имамо одређене изазове којејединица решава током извршења свих задатака. Према потчињенима и препостваљенима односимо се као према породици, штитимо једни друге и веома смо сложни, па је велика част служити у јединици која је специфична зато што обављамо задатке одкојих су за младе људе најинтересантнији обезбеђења, пратње и саобраћајне патроле, а како је наша територија специфична пружамо испомоћ цивилном становништву са Другом бригадомкоја има механизацију.

За даље школовање и упућивање на основни курс за подофицире бирамо лица из професионалног састава, а сви који су служили војни рок

подоружјем могу да се пријаве за рад ако испуне одређене услове за обуку. Ако видимо да имају жељу за усавршавањем шаљемо их на лидерски курс,а касније основни курс за подофицире чиме решавају животни статус. Док војницимапо уговору можемо дапродужимо уговор највише до три године након завршеткакурса добијају посао на неодређено време,а углавном им се излази у сусрет да раде у јединицама у којима су били и пре тога, каже Тимчић уз подсећање на могућност решавања стамбеног питања куповином станова по повољним ценама који се граде за припаднике снага безбедности. Значајном се оцењује могућност даљег усавршавања јер се подофицирима пружа могућност похађања курсева за крим техничаре, референте у служби војне полиције, форензичаре и друге што се сматра довољним за позив младима да се пријаве за обављање часног посла у коме се најзначајнијим оцењује податак да сви припадници живе као једна породица.

О томе сведочи млађи водник Слађан Вујашанин код кога је при ступању у војну службу 2019. године, уз интересовање за оружје иобуку у јединицама Војске Србије, превагнула љубав према отаџбини и униформи.

Нису без значаја, каже он, ни бројне повољности које сваком припаднику пружа Војска Србије, уз могућност напредовања у служби, психофизичку и људску надградњу, континуирану обуку за рад са најсавременијим наоружањем и опремом што је мотив више да привуче значајнији број младих за ступање у професионалну војну службу.

- Као припадник 5. батаљона, на формацијскомместу војни полицајац, био сам актер бројних активности међу којима бих издвојио међународну вежбу у Немачкој где самбио у ситуацији да видим како друге војске света обављају свакодневне задатке. Неизоставна грана сваког система,па и војног, је спорт

па је свака календарска година испуњена бројним међународним и домаћим такмичењимау више дисциплина,атлетици,војном вишебоју,скијању,стрељаштву... Као батаљон учествујемо на специјалном војно-полицијском такмичењу под називом „Чувар реда“где се јединице војне полиције надмећу у више дисципина, па бих позвао све младиће и девојке да,ступањем у професионални радни однос, провере колико су спремни за изазове и осете тежину униформе, каже Вујашанин.

О континуираном раду на побољшању услова рада у јединицама Војске Србије сведочи опремање новом опремом и наоружањем, углавном домаће прпизводње,које се показало као изузетно добро и у мирнодопским и у теренским условима,у јединицма војне полиције и новим возилима и мотоциклима који се користе у обављању свакодневних задатака. Добрим поводом за ступање у редове Војске Србије оцењује се стално повећање стандарда њених припадника о чему сведочи и недавно повећање месечних зарада од двадесет пет одсто. Разлог више огледа се у податку о поверењу народа према Војсци Србије које је на значајно вишем нивоу него што је то случај у другим земљама.

Разлог за задовољство припадника Петог батаљона војне полиције огледа се у потврди о најбољим резултатима у гађању из личног наоружања, а Слађана Вујашанина због учешћа у бројним такмичењима у саставу репрезентације Војске Србије. О условима за бављење спортом, као надградњом физичког вежбања у оквиру редовних активности припадника војне полиције, сведоче бројне победе на такмичењима уполумаратону и планинском трчању, а све се доживљава као разлог више за позив онима који још нису донели коначну одлуку да то учине и придруже се породици припадника војне полиције.

Т. Радовановић

Новемерезасузбијањесивеекономије

двадесет тримереиготово сто двадесетактивности

подељенихутриобласти,јачањекапацитетаинспекцијскихоргана ипрекршајнихсудова, даљеунапређењеефикасностиПорескеуправе иподстицајезаодговорнупривреду.- Стимулисањебезготовинских плаћањаначинда се увећа буџет за додатнихседам

стотинамилиона годишње. - Сива економија

смањеназатрипроцентнапоена.

- Прелазак више од двеста хиљада

непријављенихрадникаулегалне токовеирастпорескихприходазаокоосаммилијардиевра

мањењеобимапословањаусивој зонимеђурегистрованомпривредомдо2025. једанјеодглавних циљевановогстратешкогдокумента којипредвиђасмањењебројарадника нацрноза петинуиповећањебројановооснованихпредузетничкихрадњии фирминавишеодпедесет хиљада годишње.Програмобухвата двадесет три мереиготово сто двадесетактивности подељенихутриобласти,јачањекапа-

цитетаинспекцијскихорганаипрекршајнихсудова, даљеунапређењеефикасностиПорескеуправеиподстицаје заодговорнупривреду. Намеракреаторапрограма једасеунапредиоткривањеисанкционисањерадаусивојзони, проценатосуђујућихпресудаповећаса четрдесет на шездесет одсто, асмањи удеонеправилностикојеоткривајуинспекториПореске управе.

Очекује се да стварањуподстицај-

нихусловазапословање допринеседаљесмањењепорескогоптерећењаплатаирешавањепроблемапарафискала, амеђукључниммерамајеистимулисањебезготовинскихплаћањачијиби порастмогаода увећа буџет за додатнихседам стотинамилионагодишње. То је и један од разлога да Национална иницијативазабезготовинскаплаћања лансираПОСпрограм апредузетницима, микроималимпредузећимаијав-

- Програмобухвата

ДВАДЕСЕТ ТРИ КО

ОРАКА ДО ЦИЉА

ниминституцијамаупути позив да се пријавеибесплатнодобијуинсталацијуикоришћењеуређаја, узтрговачку накнадудонајвише 0,99%утрајањудо годинудана.

ИстраживањеНационалне алијансе за локални економски развој показује дајесива економија упретходнихпет годинасмањеназатрипроцентнапоена што се сматравеликимкоракомнапред, алииобавезомдасе настави истимпутем.

СтудијеНационалнеиницијативе указујунападсивеекономијеизмеђу дваитри процента бруто домаћег производа, штојесе оцењује значајним уз податак о преласку више од двеста хиљада непријављенихрадникаулегалнетоковеирастпорескихприходаза окоосаммилијардиевра. Упркос томе обимсивеекономијеје идаљевеома високзбог чега јепотребан наставаксистемскогикоординисаногприступарешавањуовогизазова.

Кључномудаљојборбисанелојал-

номконкуренцијом оцењена је дигитализација, са дванајчвршћа стубаоличена уеФактурамаиеФискализацији, од које се очекује да обезбедивисокниво транспарентностифинансијскихтрансакција, уз безготовинскоплаћањакоје треба да подигне транспарентностна вишиниво.

У НароднојбанциСрбијенаговештавају даљеактивностинасузбијањусивеекономијекао здравначинразвоја тржиштаиувођењеприлагођенихсервиса, повећањеконкуренцијеисмањивањетрошковакојићеучинити приступачнијим безготовинскаплаћања.

Наидејиразвојаконкурентностии модернизацијеплатногтржиштапрви путсу уједињениијавнииприватни секторштона најбољи начин потврђује значај иниицијативе која је покренута.

Сем што се крозПОСпрограмгради прихватнаинфраструктураускладуса европскимстандардом, уједно се јача отвореноислободнотржиштенакојем

свакиграђанинимамогућностдасеодлучидаплатиплатномметодомкојаму одговараудатомтренутку.

Заинтересованипривредницимогу дасепријавеуједнојоддеветбанака учесницапрограма, илипутемсајта www.boljinacin.rs, под условом да у протеклих годину дана нисуприхваталибезготовинска плаћања. Иако наконистекабенефицираногпериоданепостоједодатнеобавезе, уређајеилисофтверејемогућеи даљекориститипоусловимакојиседоговоресабанком.

ПОСпрограмједеоНационалне иницијативезабезготовинскаплаћања „Бољиначин“ којисупокренулинемачка развојна агенција ГИЗ, Мастеркарди Виса, усарадњисНационалном алијансом за локални економски развој иМинистарствомфинансија, подокриљем девелоПППпрограманемачкогСавезногминистарствазаекономскусарадњуиразвој.

Т. Радовановић

Живот на точковима: Јелена Јевтовић (2)

ДО ПАКЛА

И НАЗАД

-Најмлађи се у иностранству од најранијег детињства васпитавају на начин да схвате како постоје различити људи, они који не виде, не чују или не могу да ходају.- У колицима на Београдском маратону.

- Ретки примери особа са инвалидитетом које улажу максималне

напоре како би скренули пажњу на проблеме себи сличних.

- До операције кука по изласку из зачараног круга. - Због болова без сна и редовних оброка. - После саобраћајних незгода људе састављајуод делова,а Јелени не може да се замени један због страха од ризика, посебно опоравка после операције. - Тродон као привремено решење. - У тренуцима кад није у могућности да јој помогне патња мајке тежа од болова

а је живот особе са инвадитетом

знатно више од седења у колицима на најбољи начин потврђује Јелена Јевтовић код које ни у једном тренутку од везаности за точкове није спласнула жеља да потисне осећање беспомоћности и живи као сав нормалан свет. И док се добар број хендикепираних тешко одлучује за излазак из куће Јеленину одлучност да не посустаје у чврстој намери потврђују бројна путовања међу којима посебно место

заузима одлазак у Енглеску.

Познанство успостављено посредством интернета кроз дружење је прерасло у пријатељство са Крисом, а доживело врхунац током тронедељног

боравка у Оксфорду. Повод је било венчање његове кћерке, а припрема документације за визу и лет авионом до Лондона, први пут у животу, подигли узбуђење на ниво који се пореди са одласком на другу планету.

Богат програм боравка који је сачинио домаћин допринео је да двадесет

један дан протекне готово неприметно, а узбуђеној гошћи и њеној мајци није

сметала ни киша која је тих дана пада-

ла у овом делу Енглеске. Више од онога

што су биле у прилици да посете, а из-

двајају се мјузикл Јадници и посета Стоунхенџу, снажан утисак је оставио однос према гошћама али и другим особама са инвалидитетом, јер се битно разликује од оног какав влада у локалној средини. Сем што уживају значајну подршку државе, па право на инвалидска колица имају и особе са мањим сметњама у кретању, импонује податак да се најмлађи од најранијег детињства васпитавају на начин да схвате како постоје различити људи, они који не виде,не чују или не могу да ходају.

- Нису то ванземаљци него људи који имају неки проблем, па их од обданишта уче да постоје људи са проблемима, нарочито проблеми старих људи. Готово нестварно звучи да у јавном превозу аутобус стане,возач изађе, спусти рампу, угура колица у аутобус,веже и врати се за волан да вози, и све то са осмехом. Уопште не гледају чудно на људе са било којим инвалидитетом. Нама је овде највећи проблем

улазак и излазак из аутобуса, јер нема прилагођених особама са инвалидитетом,па је потребна снага да се унесу колица.

После Енглеске,кад сам видела како људи живе, одлучила сам да направим своје удружење. Пре тога сам била члан удружења Вера,љубав, нада које је у међувремену престало да постоји, а како је текући рачун био блокиран нисмо могли да правимо пројекте и учествујемо на конкурсима за доделу средстава. У просторијама удружења је искључена струја па смо од пролећа до јесени за дружење користили само двориште, али само током видљивог дела дана. Чврсто сам решила да направим удружење са жељом да образујем децу у обдаништима и предшколским установама. Деца се рађају без предрасуда, немају у себи мржњу и завист који се стварају касније, па ми је било примарно да их упознам са разним врстама инвалидитета, људима који не виде,не чују или немогу даходају из неког разлога, да од малих ногу науче како некоме у колицима можеш да се насмејеш, пружиш руку и помогнеш да пређе улицу. То ми је било примарно, а иако још нисам успела да пођем у том смеру и даље се надам. Удружење Carpe diem је једно од ретких активних у овом граду, јер се трудим да оправдам назив који у преводу са латинског значи „Искористи дан“. Како немамо простор да се дружимо једном недељно користимо просторије које нам је уступило Удружење слепих и слабовидих, прича Јелена.

Адекватан простор за рад је проблем са којим се суочавају готово све организације цивилног друштва, посебно она које окупљају особе са различитим видовима инвалидитета. Нису помогли ни бројни захтеви упућени на адресу локалне самоуправе, па све наде полажу у Центар локалних услуга и очекивање да помогне бар једном недељно.

А да је Јелена искорачила седам миља испред највећег броја оних који су везани за инвалидска колица сведочи учешће на Београдском маратону. Позив је стигао из Крагујевца,а ни сви проблеми до доласка и током маратона нису умањили жељу за учешће на слич-

ној манифестацији у будућности, али ни да сама организује превоз до Београда

и обезбеди адекватну подршку атлетичара који би гурали колица.

Колико је жеља за учешћем била јака најбоље сведочи податак да је одлазак планирала месецима а ни страховити болови у десном куку, због којих је два дана заредом завршавала у Служби хитне помоћи, нису битније утицали на коначну одлуку, мада је размишљала да одустане. Превагнуло је, признаје Јелена, уверење да би јој у случају проблема поједнако било тешко и код куће и у Београду,али и да је дуж целе стазе обезбеђен довољан број санитетских возила. Помогао је и један тренинг са краљевачким атлетичарима у припремном периоду и сећање на ретке примере особа са инвалидитеом које улажу максималне напоре како би скренули пажњу на проблеме себи сличних. Један од најистакнутијих је Горан Николић који је током педесет пет узастопних дана сваког истрчао по један маратон у дужини од четрдесет два километра. Због болова у десном куку који не јењавају годинама уназад решењем је оцењена уградња вештачког у Институту за ортопедију Бањица, а кад је коначно доспела на прво место листе чекања и смештена у болницу уследило је још једно разочарање.

- Четвртог дана су рекли како не могу даоперишу кукове и колена зато што имам проблем са повредом кичме у вратном делу,па не могу да ме уведу у тоталну анестезију. Иако постоји спинална анестезија, и најнормалније се раде операције кукова иколена, мене из неког разлога неће да оперишу док прво не оперишемкичму. Кад су видели снимке неурохирурзи су потврдили како то не сме да се дира тако да је створен зачарани круг без изгледа да се из њега изађе.

У међувремену десни кук је ушао у карлицу, невероватан бол је нешто што ни најгорем непријатељу не пожелиш, а како сам све чешће завршавала у хитној кренуо је пакао.Послемаратона ми је било све горе, четири месеца нисам изашла из куће, а због болова нисам ни спавала ни јела као човек. Ишла сам у

Београд по биолошку терапију за

основну болест, а сваки долазак је био

умирање од болова. Страшно је било

померати ме било где, адоктори уоп-

ште нису марили уопште. Ишли смо код

још два хирурга да ме оперишу и лише

мука, али нико није хтео да прихвати да

то уради. После саобраћајних незгода

људи долазе растављени, па их састављају од делова,амени не може да се

замени један кук јер се плаше ризика, посебно опоравка после операције, прича Јелена са великом дозом неверице појачане искуством које сведочи како јој ране од повреда зарастају брже него другима.

Не крваре нитетоваже и пирсинг, све брзо зараста, најнормалније одла-

зи код зубара,а све појачава дилему

због чега се лекари плаше. О тежини

проблема са којим је суочена најбоље

сведочи податак о коришћењу изузетно јаких лекова против болова међу којима значајно место заузима тродон као

привремено решење до операције. Сем

што га у апотекама нема увек кад је по-

требан по који пут и не помаже што на-

води на размишљање о повећању дозе

што Јелена не жели. Одлука је појачана

након сазнања да лек негативно утиче

на мозак а како је, каже, глава једино

здраво што је имала не жели да јој се

деси нешто лоше. Због тога је одлучна

у намери да трпи болове колико год је

то могуће иако знатно теже доживљава

патње мајке у тренуцима кад није у могућносити да јој помогне.

Иако би се током двадесетак година у колицима, и хиљада километара пређених на точковима, могло учинити како је техника кретања доведена до савршенства и ништа не може да угрози безбедност демантовано је једног лепог новембарског дана, ни по чему различитог од било ког другог.

-Села сам у колицакоја сам наручилапреко интернета, јер преко социјалног не можеш да добијеш друга иако ти не одговарају. Пошто мени нису одговарала из много разлога морала сам да

купим друга и користила их неко време

јер су се претходна,облепљена село-

тејп траком, већ распадала. Кренули

смо ка граду, а кад су предњи точкићи

запели за препреку по инерцији сам

продужила и завршила на поду. Виде-

ла сам да ми се земља приближава, а

како немам здраве руке дасе дочекам

у секунди сам успела да се изврнем на

бок како не бих ударила главом о бетон.

У паду који траје секунду мени је читава вечност. Чујем мајку која зове упомоћ,јер неможе даме дохвати и задржи на било који начин. Како сам утрнула рекла сам да ме окрене на леђа, а она помислила да сам повредила

кичму и главу па се одузела и чучала поред мене док није пала у несвест иако сам све време говорила како сам добро, није ми ништа и не осећам да ме билошта боли,јер сам утрнула.

Изнад себе видим две мушке фаце и тражим да ме врате у колица док мајку квасе и шамарају. Нисам могла сама да померим ноге, уверена да је то од ударца, а онда је дошла хитна да нам укаже помоћ. Нисам сузу пустила док се мајка распала кад је видела шта се десило, а након што је доктор препипао

чашице колена наставили смо на дружење са пријатељима као да се ништа ниеј десило. После два и по сата,кад се адреналин смирио а треба да идемо кући,пријатељица се понуди да нас одвезе. Кад су хтели даме пребаце у ауто све звезде сам пребројала од боловаи схватила да је враг однео шалу и нема ништа ододласка кући. У хитној је још био доктор који је одлазио на терен и шокирао се кад је на снимку видео да су ми поломљене обе потколенице,због чега сам четрдесет пет дана била у гипсу. Девет дана сам издржала да не изађем из куће, а десетог сам морала јер сам неко ко се дружи,креће ииде у позориште.

Кад смо скинули гипс десна нога ми још није била потпуно срасла, док смо то чекали кренула је сезона грипа, и новогодишњи празници, а ја због страха да се не разболим не смем у просторије у којима се окупља већи број људи, прича Јелена код које навире сећање на пријатеља који је на исти начиниспао из колица, упао у рупу због радова на улици, и после неколико дана коме преминуо.

Да дугогодишњу везаност за колица посебно тешко доживљавају родитељи особа са инвалидитетом сведочи Јеле-

нина мајка Милена чије се здравствено стање у значајној мери одражава и на положај кћерке. У највећем броју случајева не помаже много ни персонални асистент јер по истеку осам сати, колико проведе са инвалидном особом, нема више обавеза према њој чак ни у ситуацији кад је неопходна туђа помоћ. Сем тога ни да је подижу, облаче и баве се другим активностима,сем креативним послом.

- Особе које не ходају имају јако лошу перспективу у Србији. Обично легну и изнесу их кад умру. Живот се своди на гледање телевизије, једу три пута дневно, обављају физиолошкепотребе и тако целог живота, што је тужно и жалосно јер неко може много да допринесе и ако не хода. Зато бих волела кад би држава могла да уради више за мајке пратиоце. И ја сам изгубила све у животу зато што ми је дете било болесно, нисам могла да радим редовно а често сам била на неплаћеном одсуству,јер нисам могла да користим боловања. С једне стране сам била хендикепирана зато што ми је болесно дете,са друге због мањка примања а треће што ме никоне разуме. Зато бих волела кад би мајке које имају болесну децу имале некаква примања и стаж да буду уз њих, каже Милена. А да има основа за овакво размишљање сведоче хранитељске породице које за рад са туђом децом имају бенефиције ове врсте, знатно веће од мајки. Можда је то један од разлога што поједини родитељи, а Јелена је током боравка била сведок таквих догађаја, у болници остављају болесну децу. - Ја то разумем а имам врло јасну поруку, док смо у болници у болници смо а кад изађемо живимо нормално колико је то овде могуће. Генерално, себе не видим са проблемом,нити другачијом од других људи. Мој проблем је одувек део мене, себе сам прихватила таквом каква јесам и једина разлика од других је што сам на точковима па не могу уз степенице,тамо где их има. Зато би моја порука свима била да уопште није битно да ли ходаш или си на точковима. Пробај да живиш најбоље што можеш тог и сваког другог дана, каже на крају Јелена. Т. Радовановић

Крсни ход до Манастира Острог

- Пешачење као начин скретања пажње јавности на децу са развојним поремећајима и различитим облицима инвлидитета и прикупљања средстава за опремања дневног боравка у селу Венчане. - Планинари Горњег Милановца и Чачка највернији сапутници. - Са краљевачким планинарима од Жиче до Маглича и најповољнијим путем према Студеници. - Летњиковац као део дефектолошког парка за активности у природи независно од метеоролошких услова. - Јака вера и жеља да стигне до Осторга упркос свим искушењима првих дана путовања.- На крају пута позоришна представа и изложба фотографија. - До Хиландара у другој половини године, кад то буду дозволиле метеоролошке прилике

ПРОТИВ СТЕРЕОТИПА И ПРЕДРАСУДА

Н

едовољна количина средстава

које држава улаже у лечење појединих болести по правилу је мотив да организације цивилног друштва покрену акције прикуљања помоћи. Једним од начина оцењена су путовања пешице од града до града са циљем скретања пажње јавности на

проблем и жељом да се мотивишу

друштвено одговорна предузећа како би финансијски помогла у решавању

проблема. Последњи у низу је крсни

ход оснивача и председника удружења

Свици у Мраку Микице Петронијевића

који се, на путу према Острогу, зауставио у Краљеву.

Повод да се одлучи на овај вид скретања пажње огледа се у жељи да створи услове за дневни боравак деце са аутизмом у селу Венчане код Аранђеловца на делу дедовине коју је по-

клонио удружењу. Од оснивања првог дана фебруара 2021. године приступило се уређењу простора на коме је после само годину дана организован први летњи инклузивни камп за особе са аутизмом из различитих делова земље. Уверење да капацитет од само пет лежајева није довољан за пријем већег броја заинтересованих за учешће на камповима у наредном периоду један је од водећих мотива за жељу да се повећа како би се тим стручних различитих профила, дефектолога,логопеда,васпитача и других, озбиљније позабавио децом,а бројим уметничким садржајима и радионицама оплеменимо њихов живот.

- Циљ нам није да стигнемо брзо, јер ово није ни трка ни такмичење, већ да скретањем у веће градове дижемо свест о потребама деце, особа са раз-

војним поремећајима и различитим облицима инвлидитета. Идеја нам је да укинемо предрасуде и стереотипе који постоје о таквим особама и током путовања, захваљујући људима који нам пружају подршку, постанемо видљивији и на тај начин им обезбедимо сигурнију будућност, каже Петронијевић.

Од старта из порте цркве у селу Венчане,посвећене великомученику Георгију,пут је водио према манастирима и црквама Овчарско-кабларске клисуре, потом Жичи, Студеници па Милешеви и даље, преко Жабљака, до Острога.На двадесетчетвородневно путовање Петронијевић се упутио у пратњи сликара Војислава Луковића који је после само неколико дана одлучио дапромени првобитну одлуку и настави до краја, ходочаснику пружи

логистичку помоћ а камером забележи најинтересантније детаље путовање и о томе свакодневно обавештава јавност.

У ситуацији кад мало ко од заинтересованих да подржи овакву акцију може да одвоји двадесет четири дана добрим сапутницима на појединим

деловима пута показали су се бројни појединци. Највернијим пратиоцима показали су се планинари, у првом реду из Горњег Милановца и Чачка који су необичног путника спровели до Краљева. У јутро деветог дана од почетка, на трећини пута до циља, Петронијевић је очекивао краљевачке планинаре како би га пратили од Жиче до

Маглича и најповољнијим путем усмерили према Студеници.

Значајним сарадником на овој релацији оцењено је Спортско удружење

слепих и слабовидих Додир из Чачка које је пружило значајну подршку у смислу логистике и контаката са заинтересованим да помогну. На путу до циља подршку је пружило и новосадско удружење Нови свет,али и бројни појединци који су изразили спремност да се прикључе на делу пута. Значај идеје о пружању помоћи деци са аутизмом један је од разлога за очекивање помоћи из различитих делова земље, а најједноставнијим начином да то учине појединци оцењено је слање СМС порука што је и повод за разговоре са грађанима мотивисане жељом да се на траси пута на то мотивише што већ број појединаца. Због жеље да се укључе друштвено одговорне фирме отворен је наменски текући рачун за уплату динарских средстава, а заинтересованима за до-

нацију грађевинског материјала остављена могућност да се о детаљима упознају путем друштвених мрежа. Акција је покренута како би се прикупили новчана средства неопходна за проширење смештајних капацитета, санитарног контејнера са три тоалета, купатилом и оставом, али и једног стамбеног за смештај учесника кампа. У плану је и изградња летњиковца површине осамдесет четири квадратна метра као дела дефектолошког парка за активности у природи независно од метеоролошких услова. - Удружење јемладо,тек је друга година, а кад сам га основао пожелео сам дапрво нешто направим уз помоћ најближих пријатеља, да људи виде колико смо одговорни и озбиљни у нашем науму, па тек онда пишемо пројекте и ширимо се. Моје ангажовање

прераста у нешто збиљније и захтева више људи, пре свега стручни тим који би се бавио пројектима, маркетингом и другим стварима.

Од почетка пута шетао сам по десет километара дневно, а да се нисам уздао у своје физичке способности не бих ни кренуо. Уздам се у Бога,имам

јаку веру и жељу да стигнем до Острога и испуним свој циљ упркос свим искушењима какве смо доживљавали првих осам дана.Од Чачка до манастира Јежевице је падала киша, па сам био апсолутно мокар иако сам имао

кабаницу, дувао је јак ветар, а није имало где да се седне. Мада је овај период године мало проблематичан за овај вид путовања определили смо се за ово време зато што нам је ургентно да прикупимо новац. Летњи камп почиње 3. маја,кад је крсна слава нашег

удружења, а идеја нам је била да са првим летњим данима реализујемо план о шестомесечном раду са децом, каже Петронијевић.

Иако је на предлог пријатеља пристао да помогне Петронијевићу првих неколико дана пута, дипломирани сликар,фотограф,рестауатор,иконописац,живописац и председник Фото клуба БеоградВојислав Луковић је одлучио да настави даље. Разлог се огледа у потреби за возачем као делом логистичке подршке и жељи да на најбољи начин забележи све најзначајније делове крсног хода и допринесе популаризацији ове јединствене акције.

Иако је основни циљ да се скупе паре, а не да се троше, неспорно је да акције овог типа изискују одређене трошкове, а да се подмире помогли су

добри људи спремни да обезбеде смештај и исхрану. Више од тога радују позитивна искуства сусрета са грађанима који су увек спремни да помогну. Планирано је да поред позоришне представе на Жабљаку у извођењу Микице Петронијевића слична буде изведена у београдском Центру за културу Влада Дивљан,праћена изложбом тридесетак одабраних фотографија са путовања, можда и књигом која се очекује од покретача ове необичне акције. Прва искуства појачавају жељу за пут до Хиландара у другој половини године, кад то буду дозволиле метеоролошке прилике, додатно благослов игумана манастира који је ходочаснике стигао док су били у планинарском дому у Овчар Бањи.

Т. Радовановић Фото: В. Луковић

Спомен обележје музичким великанима

А И СТ И М

- Формирана радна група за подизање спомен обележја Предрагу

Живковићу Тозовцу и Новици Неговановићу. - Иницијативу покренула завичајна друштва „Краљево“ и „Стара Павлица“, а локална

самоуправа прихватила да се два музичка драгуља овековече

и на известан начин наставе живот међу суграђанима. - Два музичка

великана заслужују да буде у центру града. - Очекује се мишљење

урбаниста, установа културе и Јавног предузећа за уређивање

грађевинског земљишта

епун месец дана након што јеСрбија пре две године достојанствено испратила са животне сцене Предрага Живковића Тозовца из

Завичајног друштва Краљево потекла је иницијатива о подизању споменика

фигуралног облика великану народне

музике и заслужном националном

естрадном уметнику. У захтеву градоначелнику Краљева да именује чланове одбора заизградњу споменика

завичајци су подсетили да је Тозовац рођен,школовао се и одрастао у Краљеву којеје овековечио у својим песмама. Са хармоником је афирмисао традиционалне и новокомпоноване националнепесме, а у земљи и иностранству наступао на бројним концертима који су изазивали велико интересовање публике. Тако је постао национални идол на естрадној сцени, компоновао великибој песама које су постале веома популарне, а кроз уметничку мисију афирмисао Краљево.

Разлог више је потврда да подиза-

ње споменика заслужним уметницима није неуобичајено,о чему сведоче примери споменика СтанишиСтошићу у центру Врања, Шабану Бајрамовићу у Нишу и други. Завичајци верују да би подизање споменика изазваловелику пажњу поштовалаца Предрага Живковића који би посећивали Краљево, због чега би гатребало „уобличити у интересантан иатрактиван уметничко естрадни пројекат“.

Приближавање годишњице од смрти Предрага Живковића Тозовца, мало касније и Новице Неговановића, повод је за поновно подсећање на идеју о подизању спомен обележја, овом приликом двојици естрадних великана који су током деценија уметничког рада оставили дубок траг на музичкој сцени. Иницијативу су покренула завичајна друштва „Краљево“ и „Стара Павлица“, а локална самоуправа декларативно прихватила да се два музичка драгуља овековече и на известан начин наставе живот међу суграђанима. Иницијатори

идеје о подизању спомен обележја верују да ће то значајно утицати на младе снаге које ће у будућим временима закорачити у свет народне музике, али и да два великана заслужују да буде у центру града.

Иницијатива два братска друштва нашла се на дневном реду Савета за очување културно-историјског наслеђа, а након што су јој чланови потврдили једногласну подршку упућена је јавним установама културе и Јавном предузећу за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“ од којих се очекивало мишљење о најбољој локацији за постављање. Иако је на основу расположивих података остављено урбанистима да донесу коначну одлуку као могућа локација већ тада је помињан простор између Ресторана „Париз“ и просторија Туристичке организације Краљева.

Ово је на састанку са представницима друштава „Краљево“ и „Стара Павлица“, побратимљених на идеју

Новице Неговановића, наговестио помоћник градоначелника Милош Милишић подсећањем да сличних спомен обележја има и у другим срединама. Таквим је оцењен споменик Калчи у Нишу који бројним туристима служи као добра прилика да се фотографишу и сачувају сећање на посету овој средини, а туристичким радницима и угоститељима да зараде.

- Да град поштује дело и животе њих двојице говори манифестација „Златне хармонике“ коју смо започели прошле године и уочили да се мора наћи на мапи културних манифестација у Србији. Краљево је ове године издвојио четири милиона и четири стотине хиљада динара за манифестацију која ће трајати два или три дана и подразумевати не само заједнички концерт већ трагање за младим талентованим људима који свирају хармонику, компонују и певају. Један концерт ће бити посвећен Предрагу Живковићу Тозовцу, а биће установљена награда Нови-

ца Неговановић која ће бити додељена најмлађем и најперспективнијем младом хармоникашу, потврдио је тада Милишић уз очекивање да манифестација изазове велику пажњу људи широм света који воле хармонику и начин певања двојице уметника.

Након што подршку иницијативи потврди Градско веће очекивао се позитиван став одборника Скупштине града, а поштовање процедуре оцењено је једним од значајних разлога што су се први конкретнији кораци одабира локације за поставаљање споменика очекивали тек наредне године.

Упркос томе наговештен је изглед спомен обележја у форми стола за којим

би седели Новица и Тозовац са хармоникама, а две празне столице биле добра прилика да седне било ко од суграђана, или гостију Краљева, са жељом да се фотографише.

Приближавање друге годишњице од смрти Предрага Живковића интензивирало је активности локалне самоу-

праве о чему сведочи први састанак радне групе за подизање заједничког спомен обележја музичким великанима који су широм Србије, бивше Југославије и читаве Европе проносили српски народни мелос,говорилио народној традицији и култури и увек истицали да су Краљевчани, а од естрадних прерасли у аутентичне народне уметнике и за живота обезебедили незаборав у овој врсти уметности. На првом састанку почетком марта потврђена је жеља о подизању заједничког спомен обележја двојици великана у пешачкој зони у центру града, а урбанистима и људима који се баве културом остављено да одреде тачно место и изглед споменика.

Идеју о подизању споменика подржали су чланови породица Предрага Живковића и Новице Неговановића који су присуствовали првом састанку радне групе.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Славица Попадић

In memoriam: Славица Попадић (1)

КРАЉЕВАЧКА

КОСОВКА ДЕВОЈКА

МагазИН 109 од 27. априла 2014. Серијал Заборављени хероји

- Иако није положила Хипократову заклетву Славица Попадић је добро упознала њен садржај, али и садржај Женевске конвенције по којој и рањеном непријатељском војнику треба пружити помоћ. - У сусрету са рањеним не размишља се много којој страни припада, јер се они не деле по боји униформе коју носе. –На првој линији

фронта свако је свакоме брат, сестра, отац, мајка, деца.- У Краљеву

није било довољно разумевања за ратно ангажовање

Славице Попадић које је директор Инвест банке окарактерисао

као авантуру, а на сличан третман наилазили су и резервисти у другим

краљевачким колективима

реме у коме се обележава сто година од почетка Великог рата прилика је за подсећање на бројне јунаке из ових крајева који су кроз историју давали велики допринос борбама за ослобођење. Већ почетком године у краљевачком Народном музеју приређена је изложба фотографија и

докумената о животу Милунке Савић, а у оквиру обележавања 19. априла имендана Краљева промовисана књига о хероини Великог рата.

Жена ратника било је и у другим периодима бурне историје Србије, како оним из далеке прошлости тако и најновијим који су обележили почетак последње деценије двадесетог века.

Са првим ратним дејствима на подручју Хрватске међу борцима се нашла и

Краљевчанка Славица Попадић, до тада припадник резервног састава Тери-

торијалне одбране. Повод да се прикључи борцима за очување територијалног интегритета земље било је сазнање да се у породици мајке Горгине одувек неговао патриотизам и борбени дух, ујак Обрад Остојић био народни херој, а деда Марко носилац Партизанске споменице. Од малена васпитавана да воли домовину,спремна да јој поколони и живот ако затреба,као посебно разочарање доживела је сазнање да је нису позвали у састав бригаде која је кретала на фронт. Био је то повод да команданту бригаде обећа да ће јединицу пронаћи ма где се налазила. Кад су према фронту

кренули резервисти прикључила им се уз помоћ Центра за социјани рад након сазнања да је бригади потребан

дактилограф. У Краљеву је оставила дванаестогодишњег сина Игора и Дејана који је имао само пет година.Када су у септембру 1991. године отпочеле прве борбене акције стигла је у село Петровац надомак Шида и као болничар се прикључила екипи др Драгана Анђелковића.

Само су потпуковник Адамовић и

Славица Попадић имали камуфлажне униформе, она и зелену беретку какву су носили само припадници хрватског Збора народне гарде што је и био повод за сталне контроле при кретању

према линији фронта. За разлику од

осталих бораца Славица је на месту где се постављају чинови имала две црвене руже.

Једне ноћи је, при поласку да превије рањеника са прострелном раном, кренула кроз село са песмом на уснама и брзо привукла пажњу лекара који није могао са сигурношћу да утврди ко је „толико луд да иде ноћу и пева“. - Нисмо се раније познавали па се упознамо, а ја певам „Јутрос ми је ружа процветала“. Доктор је био запањен, па задивљен, јер сам увек била насмејана. Имала сам страхове али сам их прикривала смехом знајући да су борци због мог присуства јачи, јер им его не дозвољава да буду слаби пред женом. Била сам храбра због њих, а они због мене, тако да смо се допуњавали и били једни другима равни. Са доктором сам вршила бројне интервенције од којих ми је најтежа била приликом првог сусретаса тешким рањеником који је страдао на тенку. Мирис крви и црева која морате да покупите ствара мучнину која креће да изађе, а кад је доктор препознао моју реакцију само је затражио велики абдоминални завој. Тог момента руке саме крећу и више нема мучнине јер приоритет постаје човек, а од мог правилног расуђивања и присебности зависи нечији живот –прича Славица. Девет и по месеци на ратишту у Хрватској оставило је трага, а велика количина стреса проузроковала опадање косе која је нестајала у праменовима. Пред Славичиним очима страдао је велики број бораца које је током ноћи извлачила са ратишта постајући све више свесна да и сама умире два пута више од броја рањених које извуче. Први пут је то кад стигне до рањеног,због сазнања да не зна да ли ће неко са супротне стране да припуца, а други пут кад га извуче.

Славица се не устручава да призна да је страх стално присутан. Изазван је и сазнањем да у одсуству лекара сама мора да донесе одлуку кога ће првог да извлачи. Довољно ратног искуства

показује да то нису они који вичу, јер најчешће имају прострелну или лакшу рану. Зато је пажња увек усмерене на оне који ћуте,јер немају снаге да гово-

ре. Са каишем пребаченим преко рањеника извлачи га пузећи у назад не размишљајући много о мецима који фијучу около.

- Рањеник се ухвати грчевито за тебе,а мораш да будеш прибран и миран. Он не схвата да не бих ни дошла да сам хтела да га оставим и само треба да допусти да га извучем. Гледа у мене, и не види никог другог, а поглед умирућих је нешто што никад не може да се заборави. Зато треба да се родиш

да радиш такве ствари,да осетиш људе које мораш да волиш, а без обзира што сам инсистирала да идем мислим да ми је Бог одредио да то радим. Из многих ситуација, из којих нико не излази жив, ја сам излазила извлачећи рањенике отимајући их од смрти колико год сам могла, а извлачила сам и мртва тела да не остану на оној страни.

Кад ми је опала коса седела сам с војском и изледала као тифусар. И кад смо прелазили Босут држала сам пушку као тифиусар. Без пушке и бомбе се нисам раздвајала јер су постале саставни део тела, и највећа љубав која постоји, а и кад спаваш и идеш било где она је увек са тобом –каже Славица која је лечила и хрватске рањенике, јер је знала да само живи могу бити замењени за наше борце.

Иако није положила Хипократову заклетву добро је упознала њен садржај, али садржај Женевске конвенцие по којој и рањеном непријатељском војнику треба пружити помоћ. У сусрету са рањенима не размишља се много којој страни припадају, јер се они не деле по боји униформе коју носе. Сваки од њих је, непријатељски посебно, унезверен и преплашен јер не зна шта би све могло да му се догоди. О сваком је водила прецизну евиденцију са подацима до којих је могла да дође пре него их излечене преда полицији. Рањени непријатељски војник није само то, пре је преплашен човек који не зна шта му се дешава, затворен у страху да нешто каже, а пре него било шта каже успева да се захвали. Иако је најнормалнија ствар да се у рату гине и рањава тешко се преживљава сазнање да у непосредној близини нестаје много

живота, још теже да са тим мора да се помири.

У селу Нијемци бринула је Славица о месномхрватском становништву, претежно старачком, а према

списку сваког дана мерила притисак, давала лекове, превијала и научила

да буде пажљива посебно кад на

шпорету у кући двоје старих види

шерпу од седам кила у којој се нешто кува. Само три дана касније у

свињцу су пронађена два непријатељска војника.

- Кад ми јеопала коса кажем не-

ком нашем фризеру да ме шиша до

главе. Он мало фазонира косу, а кад

се путовало за Београд доктор ме

пошаље на ВМА. Људи ме гледају

као да сам пала са Марса. Жене у штиклицама, а ја са пушком.Наила-

зи генерал, а ја несвесно крећем ру-

ком да га поздравим. Он каже не, ја

поздрављам другарицу војника. Кад

ме је на паразитологији видео потпуковник Бурсаћ остао је забезекнут

због ћелаве жене са печатима на

глави –прича Славица коју ништа

није могло на дуже време да одвоји од бригаде.

Краткотрајним доласцима кући

приликом викенда увек је претпостављана брига о људима којима је била потребна, људима који су један другом брат, сестра, отац, мајка, деца...

Искуство са различитих ратишта

потврђује тезу о великим разликама

у борбеним дејствима. И док су на хрватском у зони борбених операција две супростављене стране углавном размењивале минобацачку

ватру, и није било блиских контаката, на територији Косова и Метохије

је опасност вребала из заседе.

Видно потресена сећањем на дане проведене на многим ратиштима

Славица се присећа различитих ситуација у којима је опасности по живот постајала свесна много касније. Нису се бирала средства да се противничкој страни нанесу губици, а из сећања поново извире случај из Товарника и куће у којој војник поку-

шава да умири бебу која плаче. У ситуацији када,немајући другог решења, покушава да је узме у наручје одјекује експлозија у којој страдају и он и беба која је била повезана са потезном мином.

- Били смо уоколини Ђелетоваца и враћали се однекуд а да је возач погрешиопут закључили смо кад је неко са раздаљине од око 200 метара запуцао на нас. Окренули смо се и тек кад смо стигли на сигурну растојање настаоје моменат кад због страха осетиш дрхтање. Ноћу смо возили рањенике у Шид и пролазили кроз шуме не знајући да је у Спачви било 2.000 усташа. Било је различитих ситуација, и оних кад није рањен, у којима се човеку пружа помоћ. Физичкига имаш,али га психички губиш, па причаш сатима док га вратиш. Сваком од 5.000које погледам знам шта фали –прича Славица која је дуго била једина жена у бригади.

Касније су дошле дактилографкиња и куварица, али нису биле ни близу прве линије фронта, ана фронту се дешавало много тога што се тешко заборавља. Теже од свега увек је било сазнање да има и оних којима нема помоћи.

Суморну свакодневицу ратних дешавања покушавали су да разбију борци са првих линија фронта на различите начине. Један од њих је честитка за рођендан и поклон сардине и пасте за зубе који су саборци Славици донели на тенку. И ма колико да све делује суморно и тешко охрабрујуће делује сазнање да ивер не пада далеко од кладе. У то се уверила и Славица кад је сазнала да је старији син Игор добио плакету за најплеменитији подвиг године након што је из кречане спасао дечака на путу према школи. Искуство врсног медицинског радника повећавало се из дана у дан, а условљено широком лепезом најразноврснијих повреда војника.

И баш то је помагало да у најкраћем

времену препозна врсту и тежину

повреде и реагује у моменту како би пре свега зауставила крварење, а рањеног допремила до лекара који без тога не биимао шта да ради.

-Страшно је кад човек умре после толиког труда. Имали смо војника који је дан пре смрти знао шта ће да се деси, па је јео много да не буде гладан кад умре. Кад је налетео на мину правили смоносила од шибља,а он ми је само рекао да одлази. Држиш га у крилу као Косовка девојка, он оде,а са њими део тебе. Вриштала бих али не смем због оне друге деце –каже Славица.

Након кратког боравка у Краљеву Славицу је чекало босанско ратиште и шест месеци са борцима Романије из Соколца које је упознала у време рата у Хрватској. Међу кршним момцима који су чували Соколац и Рогатицу није било ни једног без пет рана.

У Краљеву није било довољно разумевања за ратно ангажовање Славице Попадић које је директор Инвест банке окарактерисао као авантуру, а на сличан третман наилазили су и резервисти у другим краљевачким колективима. Новински чланци сведоче и о борцима који су отпуштани са посла због тога што су се одазвали на позив да бране земљу.

- Борила сам се и изборила са директором и колико год ми је дао решења свако сам поништила,али је то била тешка борба која јетрајала месецима.Ишла сам на комисију у Београд, а кад сам после 14 решења дошладаизлажем своје слике једна жена се зачудила да нисам дошла у банку због жалби против директора који ми је, као самохраној мајци која се бори за своју децу, због шест месеци принудног одмора одузео део личног дохотка.

Ако сам ратни злочинац стрељајте ме,или ме пустите да живим и издржавам децу –каже Славица не могавши да контролише сузе које се у млазу сливају низ лице. Т. Радовановић

Шазам! Гнев богова Давид Ф. Сендберг се враћарежији наставка након што је први део филма, снимљен по сценарију Хенрија Гајдена, у пројекцијама широм света зарадио триста шездесет пет милиона долара. У другом делу филма наставља се прича тинејџера Билија Батсона који се трансформише у суперхероја, након што изговори чаробну реч „Шазам!“. Обдарен моћима богова, Били и друга удомљена деца још морају да науче како да ускладе тинејџерски живот са алтер-егом одраслих суперхероја. Али, када кћери Атласа, осветољубива тројка древних богиња, стигну на Земљу у потрази за украденом магијом, Шазам и његова породица мораће да се боре за своје суперсиле, животе и судбину целог света.

Акциона авантура у 2Д формату

траје десет минута дуже од два сата, сценаристичкомтиму прикључили су се Крис Морган и Бил Паркр, а водеће

улоге тумаче Захари Леви, Ашер Ејнџел, Џек Дилен Грејзер, Рејчел Зеглер иАдам Броди. Филм се приказује до 22. марта, а пројекције почињу у 17,45.

Индигокристал

Причајесмештенаучетириданаи пратитридесетогодишњегповратника иззатвораВука који, гоњенсамоубиствомнајбољегдруга, навечегодишњицесамоубиства покушавада спасењеговогмлађегбрата. Поучен искуством, Вукпочињесвојпутасимилацијеудруштво,успутнопокушавајућидасазназбогчегајепуштендве годинераније.

Драму у 2Д формату, и трајању од сто пет минута, Лука Михаиловић је режирао према сопственом сценарију, а главне улоге поверио МиодрагуРадоњићу, ДенисуМурићу, НиниЈанковић, МилошуПетровићу, Павлу Менсуру иГорициПоповић. Филм је на репертоару до среде 22. марта у пројекцијама које почињу у 20 сати.

Након катастрофалне несреће на непознатој планети, пилот Милс открива да је заправо био насукан на планету Земљу… пре шездесет шет милиона година.

Сада, са само једном шансом за спас, Милс и једини преживели члан посаде Коа, у епској борби за опстанак, морају да прођу кроз непознати терен заокупљен опасним праисторијским створењима. Од сценаристе филма „Тихо место“,и продуцента Сема Рејмија,долази научнофантастични трилер у којем глуме Адам Драјвер, Аријана Гринблат и Клои Колман. Научно-фантастичну драму у 2Д формату, и трајању за три минута дужем од сат и по, Брајан Вудс и Скот Бек су режирали према сопственом сценарију, а главне улоге тумаче Адам Драјвер, Ариана Гринблет и Клои Коулмен. Филм је на репертоару до 22. марта, а пројекције почињу два сата пре поноћи.

На репертоарау Биоскопа “Кварт”

Православнацрква22. мартапразнујеДанСветих40 МученикаСевастијстих, успоменмладимвојницима којисуположилиживотзаверуИсуса Христа. Ународујетајданпознатији каоМладенци, којиобележавајусупружнициупрвојгодинибрака. Младедомаћицетогаданаусвојојкући дочекујугостеипоказујусвојеумеће каодомаћице. Једанодобичајакојије везанзаМладенцејесуМладенчићи. Младедомаћицемесе40 округлихколачића, пекуипремазујумедом, чиме сеизражаважељадабраковисклопљенитегодине, будуслатки. Треба напоменутидасеМладенчићиувек спремајупосни, јерпадајуувремеВеликогВаскршњегпоста.

Потребно:

550-600гмекогбрашна, Т400 300 млтоплеводе

7гсувогквасца

2 кашичицешећера

1/2 кашичицесоли

3 кашикемаслиновогуља медзапремазивање

Утоплуводуставитеквасацишећер. Додајтемаслиновоуље, соиса

брашномзамесититесто. Науљитепосуду, ставитетесто, покријтеиоставите30-45 минута.

Изручитенадошлотестоиоклагијомразвуците. Округлимсекачемили некочашицомисеците40 кругова. Веомајеважноданеостанетеста, већ дасесвотестопотрошиза40 колачића. Аковамиостаневишактеста, преосталотестоставитеупоследњи40. колачић.

Слажитенаплехобложенпапиром запечење. Покријтекрпомиоставити још30 минутадатестонадође.

Надошлеколачићепремажите уљем. АкоувремекадасуМладенци имарасцветалихвоћки, откинутегранчицуињомена4-5 местаизбоцкати површинумладенчића. Услучајуда нема, утусврхуупотребитегранчицу босиљка.

Ставитидасепекуузагрејанојрернина200 °Цоко20-25 минута. Печене младенчиће,доксујошврући, премажитемедомиоставитидасепрохладе преслужења.

Из Мињине кухињице

МЛАДЕНЧИЋИ

ВРЕМЕПЛОВ

ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ

ИЗМЕЂУ 19. И 25. МАРТА

19. март

1279 —Монголском победом у бици код Јамена окончана је владавина династије Сонг у Кини. 1563 —Потписивањем мира у Амбоазу завршен је први верски рат у Француској након којег су хугеноти добили ограничену слободу вероисповести.

1628 —Енглески колонисти у Северној Америци су основали колонију Масачусетс.

1796 —Република Француска донела Декрет о слободи штампе, који је по доласку Наполеона на власт две године касније престао да важи, а штампа је подвргнута строгој цензури.

1812 —Шпански парламент у Кадису усвојио либерални устав, који је постао идеал слободоумних тежњи грађанске класе у европским државама. После повратка на престо 1813. краљ Фернандо VII је укинуо устав и обновио феудално-апсолутистички поредак, али је после избијања устанка 1820. био присиљен да га врати на снагу.

1861 —Енглези су, након вишегодишњих борби, угушили побуну домородачког становништва Маора на Новом Зеланду и они су се повукли у унутрашњост острва.

1920 —САД одбиле да потпишу Версајски уговор после Првог светског рата и да се прикључе Друштву народа, због бојазни од увлачења у рат у случају напада на неку чланицу Друштва.

1944 —Немачка војска је окупирала Мађарску да би спречила њен прелазак на страну Савезника.

1945 —Један јапански бомбардер је погодио амерички носач авиона

УСС Френклин, усмртивши више од 700 чланова његове посаде и тешко оштетивши брод.

1945 —Уједињено Краљевство је признало владу Демократске Федеративне Југославије на челу с Јосипом Брозом Титом. Након Велике Британије, ДФЈ су признале и САД (18. марта) и ШСР (29. марта).

1948 —Амерички председник Хари Труман постхумно је одликовао генерала Драгољуба Михаиловића Легијом за заслуге првог степена, који одговара чину Главног команданта.

1962 —Завршен је Алжирски рат за независност од Француске ступањем на снагу споразума у Евијану.

1970 —Шефови влада Источне и Западне Немачке Вили Брант и Вили Штоф сусрели су се у Ерфурту. То је био први сусрет високих званичника две земље од поделе Немачке 1949.

1978 —Израелска војска је окупирала већи део југа Либана.

1982 —Аргентинска војска се искрцала на острво Јужна Џорџија, што ће водити у Фолкландски рат са Уједињеним Краљевством.

1991 —Народна скупштина Србије преузела је овлашћења распуштене Скупштине Косова и разрешила дужности Ризу Сапунџију, члана Председништва СФР Југославије са Косова.

1994 —Трупе владе у Пном Пену заузеле су град Паилин на истоку Камбоџе, главно упориште маоистичког герилског покрета “Црвених Кмера”.

1994 —У експлозији бомбе подметнуте у подземну железницу у главном граду Азербејџана Бакуу погинуло је 12 и рањено више од 50 људи.

1996 —Полиција Федерације БиХ ушла је у Грбавицу, последњу сарајевску општину коју су у босанском рату држале српске снаге. Тиме је завршен

трансфер власти у сарајевским општинама које су према Дејтонском споразуму припале Федерацији БиХ. Највећи део српског становништва је два дана раније напустио Грбавицу, а према подацима Ифора, током трансфера власти из Сарајева се иселило око 60.000 Срба.

1996 —У главном граду Филипина Манили у пожару у једној дискотеци погинуло је најмање 150 људи. 1999 — Либија се сагласила да шкотском правосуђу до 6. априла 1999. преда двојицу Либијаца осумњичених да су у децембру 1988. изазвали експлозију америчког путничког авиона “Боинг 747” изнад Локербија у Шкотској у којој је погинуло 270 људи.

У експлозији бомбе коју су чеченски терористи активирали на пијаци у јужном руском граду Владикавказ, погинуло је више од 50 људи.

Након неуспелих преговора Срба и косовских Албанаца у Паризу, председник САД Бил Клинтон изјавио је да је „праг прекорачен“ и да проблем Косова угрожава америчке националне интересе. Дипломате западних земаља почеле су да напуштају Београд, а међународни верификатори Косово.

2001 —Социјалиста Бертран Делано је, победивши на изборима, постао први градоначелник Париза из редова левице.

2002 —Зимбабве је на годину дана суспендован из Комонвелта.

2006 —Александар Лукашенко поново победио на председничким изборима у Белорусији. опширније

2011 —Француско ратно ваздухопловство је покренуло операцију Харматан, што је био почетак стране интервенције у Либијском грађанском рату.

20. март

1600 —Пет саветника пољскошведског краља Сигисмунда III Васе је јавно погубљено, чиме је окончана његова владавина у Шведској.

1602 —Основана је Холандска источноиндијска компанија, која је монополом на трговину из Индонезије, Малаје и Цејлона постала једна од најмоћнијих компанија на свету.

1852 —Објављен је роман Чича Томина колиба америчке књижевнице Херијет Бичер Стоу.

1854 —У месту Рипон основана је америчка Републиканска странка.

1913 —Код Скадра је погинуо пилот Михајло Петровић, један од првих пилота на свету који је погинуо у борбеним дејствима.

1916 —Алберт Ајнштајн је објавио своју специјалну теорију релативитета.

1922 —УСС Ленгли је примљен у службу као први амерички носач авиона.

1933 —Хајнрих Химлер је наредио оснивање логора Дахау и поставио Теодора Ајкеа за заповедника логора.

1945 —На подручју Лике и хрватског приморја југословенска војска почела завршне операције за ослобођење Југославије у Другом светском рату.

1956 —Амерички Сенат је усвојио мировни споразум са Јапаном.

1956 —Француска признала независност Туниса, са Хабибом Бургибом као првим председником.

1970 —Поред обала Шведске у заливу Тралвет излило се 57.000 тона нафте у судару бродова “Империјал” и “Отело”.

1972 —У снежној лавини на планини Фуџи, у Јапану, погинуло 19 алпиниста.

1991 —Халеда Зија изабрана за премијера Бангладеша, у првом мирном демократском преносу власти од настанка те земље 1971.

1994 —Тунис добио први вишепартијски парламент.

1995 —Око 35.000 турских војника упало у Ирак, у операцији против курдских побуњеника.

1995 —Припадници јапанске верске секте Аум Шинрикјо пустили су нервни гас у токијску подземну железницу, од чега је умрло 12 људи, а више од 5.500 повређено.

1995 —Армија Босне и Херцеговине покренула је, током рата у Босни и Херцеговини, снажну офанзиву против српских снага на Мајевици и Влашићу, 40 дана пре истека четворомесечног примирја, закљученог уз посредовање бившег председника САД Џимија Картера.

1996 —Британска влада први пут јавно потврдила да “болест лудих крава” може бити пренета на људе. 1997 —Београдски студенти шетњом центром града прославили испуњење свог последњег захтева, оставке ректора и студента-проректора. То је био и последњи дан студентског протеста, који је почео 20. новембра 1996. због фалсификовања резултата локалних избора у Србији. Студенти постигли светски рекорд са 119 дана свакодневних протеста и саопштили да су спремни да поново изађу на улице ако буду угрожене демократске институције, Устав, закони и воља народа. 1998 —Отворен први ауто-пут у подсахарској Африци, који је повезао обале Индијског и Атлантског океана. 1999 —По повлачењу 1.380 верификатора ОЕБС-а, на Косову на подручју Србице и Подујева појачани сукоби српских снага безбедности и припадника самозване Ослободилачке војске Косова. Војска Југославије послала појачање, полиција блокирала све главне саобраћајнице, а на хиљаде цивила пошло у избеглиштво.

2002 —У нападу аутомобилабомбе на амбасаду САД у Лими, у Перуу, погинуло девет људи, на десетине рањено.

2003 — САД и Уједињено Краљевство почели војну операцију против Ирака пошто је ирачки председник Садам Хусеин одбио ултиматум САД да напусти Ирак. Америчке и британске трупе ушле су у Ирак из Кувајта, преко граничног града Ум Каср, на око 50 km јужно од Басре.

Бивши амерички пилот, наредник Брајан Риган, осуђен на доживотну

робију јер је покушао да прода америчке одбрамбене тајне Кини и Ираку.

2006 —Србија и Црна Гора се званично повукла са Песме Евровизије

2006.

2016 —Барак Обама је постао први председник САД који је посетио Кубу од 1928.

2022 —ФК Барселона је победила ФК Реал Мадрид 4-0 на Стадиону Сантијаго Бернабеу. Стрелци голова су били Пјер Емерик Обамејанг (29, 51. мин), Роналд Араухо (38. мин.) и Феран Торес (47. мин.).

21. март

1421 —Франко-шкотска војска је у бици код Божеа поразила надмоћни-

ју енглеску војску Томаса од Ланкастера.

1556 —Кантерберијски надбискуп Томас Кранмер спаљен на ломачи као јеретик у време римокатоличке

реакције краљице Мери I.

1804 —Ступио на снагу Наполеонов кодекс, француски кривични и грађански закон, којим је цар Наполеон I, тада „доживотни конзул“, реформисао правосуђе.

1829 —У земљотресу у који је погодио град Торевијеху у Шпанији погинуло је 389 људи.

1871 —Канцелар Ото фон Бизмарк отворио прву седницу Рајхстага новог Немачког царства.

1884 —У Француској легализовани синдикати.

1918 —Почела је операција Михаел, прва фаза последње немачке офанзиве у Првом светском рату.

1919 —Под вођством комунисте Беле Куна у Мађарској оборена Влада и проглашена Мађарска Совјетска Република. Совјетска влада поднела оставку 1. августа, а власт преузели десно оријентисане социјалдемократе.

1921 —Декретом бољшевичке владе уведена је Нова економска политика у Совјетској Русији због привредних неуспеха ратног комунизма.

1945 —Британски авиони у Другом светском рату бомбардовали седиште Гестапоа у Копенхагену, у којем је погинуло више од 70 немачких на-

циста. Грешком погођена и француска школа, погинуло 86 деце и 10 калуђерица.

1952 —Кваме Нкрума постао премијер Гане, као први Африканац јужно од Сахаре на положају председника Владе.

1960 —У јужноафричком граду Шарпвил убијено најмање 79 људи, рањено преко 180, када је полиција отворила ватру на мирне демонстрације црнаца против расистичког режима.

1963 —Трансфером 27 последњих заточеника затворен је “Алкатраз”, по максималној безбедности чувен затвор у заливу Сан Франциска.

1975 —Привремено војно веће Етиопије на челу с вођом пучиста, потпуковником Менгистуом Хајле Маријамом, укинуло 3.000 година стару етиопску царевину.

1991 —На седници Председништва СФРЈ постигнут договор да председници република почну преговоре о будућности савезне државе. Први од шест сусрета одржан 28. марта у Сплиту.

1991 —У лошем времену и тешком диму од запаљених кувајтских извора нафте, у Кувајту се срушио саудијски транспортни авион. Погинули сви путници у авиону, односно 92 сенегалска војника и шест Саудијаца, чланова посаде.

1997 —Председници Русије и САД Борис Јељцин и Бил Клинтон сагласили се на самиту у Хелсинкију да смање нуклеарне арсенале.

1998 —Косовски Албанци одржали друге паралелне, нелегитимне парламентарне и председничке изборе. За председника непризнате Републике Косово изабран Ибрахим Ругова, најистакнутији лидер косовских Албанаца у борби за независност Косова од Србије.

1999 —У нападу албанских екстремиста на полицијску патролу у центру Приштине убијена четири српска полицајца.

2000 —Папа Јован Павле II стигао у прву званичну посету Израелу.

2001 —Влада Холандије потврдила случај шапа и слинавке, као дру-

га земља у Европи у којој се појавила та сточна болест.

2002 —Папа Јован Павле II први пут јавно саопштио да постоји велики број случајева сексуалног злостављања малолетника, које су починили католички свештеници и које је оптужио за гажење завета и придруживање ђаволу.

2003 — Јужноафричка Комисија за истину и помирење објавила крај рада. Комисија основана 1995. да би истражила кршење људских права током апартхејда, владавине мањине белаца. Председник Комисије, надбискуп Дезмонд Туту, приморао Владу да на име обештећења исплати 270 милиона долара жртвама, којих је било око 20.000 и који су сведочили о злочинима у том периоду.

Америчке снаге ракетирале палате ирачког председника Садама Хусеина и кључне државне институције у Багдаду. Осам британских и четири америчка војника погинула када се хеликоптер срушио на ирачкој граници, као прве жртве рата у Ираку.

22. март

238 —Гордијан I и његов син Гордијан II проглашени у Картагини за цареве против легитимног римског цара Максимина I Трачанина.

1312 —Папа Климент V укинуо француски монашки витешки ред Темплара.

1622 —Индијанци су убили око 350 белих насељеника у Вирџинији. То се сматра првим индијанским масакром над европским колонистима у Северној Америци.

1794 —Парламент Велике Британије је усвојио Закон о маркама, који је захтевао да многи штампани материјали у Тринаест колонија носе фискалне марке.

1794 —Конгрес САД усвојио закон којим се америчким бродовима забрањује превоз црних робова из Африке у Америку.

1848 —Побуњена Венеција прогласила независност од Аустрије.

1895 —Пионири филма браћа Огист и Луј Лимијер демонстрирали су у Паризу први пут покретне слике, упо-

требивши целулоидну траку.

1904 —У лондонском листу “Дејли илустрејтид Мирор” објављена, на насловној страници, прва новинска фотографија у боји.

1917 —САД прве признале привремену владу Александра Керенског, успостављену након Фебруарске револуције којом је свргнута монархија у Русији.

1919 —Летом између Париза и Брисела једном у седмици, успостављена је прва авионска међународна линија у свету.

1945 —Египат, Ирак, Јордан, Либан и Сирија основали су у Каиру Арапску лигу.

1979 —Припадници ИРА убили су у Хагу британског амбасадора у Холандији Ричарда Сајкса.

1980 —Највиша индијска награда “Драгуљ Индије”, уручена је мисионарки Мајци Терези.

1983 —Кандидат Лабуристичке партије Хаим Херцог изабран је за председника Израела.

1991 —Ирак је ослободио 1.150 Кувајћана заробљених током Заливског рата и затражио да се убрза пуштање на слободу 60.000 заробљених Ирачана.

1992 —На другим вишепартијским изборима у Албанији убедљиво је победила Демократска странка, чиме је окончана владавина комуниста и њихових наследника.

1995 —Руски космонаут Валериј Пољаков вратио се на Земљу после 437 дана проведених на свемирској станици Мир, поставивши рекорд за најдужи лет у свемир.

1996 —Међународни суд за ратне злочине у Хагу оптужио тројицу босанских Муслимана и једног босанског Хрвата за убиства, тортуре и злостављање Срба 1992. у логору Челебићи код Коњица. То су биле прве оптужнице за злочине над Србима почињене током Босанског рата.

2001 —САД су донеле одлуку о протеривању око 50 руских дипломата под сумњом да су се бавили шпијунажом. Русија узвратила протеривањем четворице америчких дипломата.

2002 —Врховни суд Велике Бри-

таније уважио је молбу жене, квадриплегичара и дозволио да се апарати који је одржавају у животу искључе, чиме је по први пут у Енглеској нека особа добила право да умре.

2004 —У ракетном нападу израелске војске убијен је духовни вођа и оснивач радикалног палестинског покрета Хамас Шеик Ахмед Јасин, након што је изашао из џамије у Гази. У том нападу погинуло је још седам особа.

2006 — Југозападну Србију погодио земљотрес јачине 4,5 степени Рихтерове скале. опширније Поплаве, клизишта и одрони угрожавају бројна насеља и путеве у Србији. Најтежа је ситуација на подручју Богдања. На територији општине Трстеник проглашено је стање елементарне непогоде. опширније

2016 —У терористичком нападу у Бриселу погинуло је 35 особа и најмање 250 рањено.

23. март

1400 —Хо Куи Ли је збацио вијетнамску династију Чан, након 175 година владавине.

1801 —У завери дворских официра убијен руски цар Павле I Петрович Романов. Наследио га син Александар I.

1861 —Уједињена Италија формирала прву Владу, први премијер постао гроф Камило Бенсо ди Кавур, истакнут борац за уједињење Италије. 1903 —У демонстрацијама око 5.000 студената, ђака и радника насилно демонстрирало против апсолутистичког режима српског краља Александра Обреновића, које су организовали студенти-социјалисти Димитрије Туцовић и Триша Кацлеровић јер им није дозвољено одржавање промарксистичког скупа, у Београду у сукобу с полицијом погинуло пет, рањено шест људи. Ухапшено више од 120 демонстраната, против 27 подигнута оптужница, а Туцовић и Кацлеровић емигрирали.

1905 —Око 1500 Крићана, предвођених Елефтериосом Венизелосом, окупило се у селу Терисо да би затражили уједињење острва са Грчком,

што је био почетак Теришког устанка.

1912 —Завршен шаховски турнир у Сан Себастијану, Шпанија. Победио је Артур Рубинштајн.

1918 —Гигантски немачки топ

“Дебела Берта” у Првом светском рату бомбардовао Париз с више од 100 km раздаљине.

1919 —Бенито Мусолини у Милану основао Фашистичку партију.

1923 —У Нишу је потписан спора-

зум између Краљевина СХС и Бугарске

у вези са међудржавним проблемима

ове две државе.

1933 —Рајхстаг је усвојио Закон

о посебним овлашћењима, што је омо-

гућило да Адолф Хитлер постане диктатор Немачке.

1966 —Кантерберијски надби-

скуп састао се у Риму с папом. То је био

први сусрет два црквена поглавара од оснивања Англиканске цркве, 400 година раније.

1983 —Амерички председник Ро-

налд Реган је у телевизијском обраћању представио Стратешку одбрамбену

иницијативу, план развоја технологије

пресретања и обарања непријатељских балистичких ракета. 1999 —Председник Југославије Слободан Милошевић одбио, после вишедневних преговора с међународним посредницима, укључујући специјалног изасланика САД Ричарда Холбрука, мировни план за Косово и размештање страних трупа у Покрајини. Генерални секретар НАТО потом активирао наредбу о почетку ваздушних удара на Југославију, који су почели наредног дана.

2001 —После петнаестогодишње мисије у свемиру, руска свемирска станица Мир, уништена је потапањем у Тихом океану.

2002 —Египатски суд осудио свог држављанина, инжењера Шерифа ал Фалалија, на 15 година затвора уз тежак рад због шпијунаже за Израел. Председник Хосни Мубарак претходно

одбацио раније донету ослобађајућу пресуду.

2003 —Преко 92 одсто грађана Словеније се на референдуму изјаснило за улазак земље у Европску унију.

2005 —У пожару и експлозији у рафинерији нафте у Тексас Ситију погинуло је 15 особа.

2006 —Потписан Подгорички споразум између Бошњачке странке и Демократске партије социјалиста Црне Горе. Објављен аматерски снимак како четири члана ДПС-а покушавају да поткупе једног гласача да на референдуму гласа за независност Црне Горе. опширније 2021 —Тероризам: Десеторо људи, међу којима један полицајац, убијено је у пуцњави у једном супермаркету у америчкој држави Колорадо.

24. март

1401 —У походу кроз Азију и Средоземље татарски војсковођа Тамерлан освојио Дамаск.

1603 —Краљ Џејмс VI од Шкотске је наследио престоле Енглеске и Ирске, постао Џејмс I од Енглеске и по први пут ујединио круне краљевстава.

1603 —Токугава Ијејасу је добио титулу шогуна од цара Го Јозеја, чиме је успостављен шогунат Токугава.

1707 —Потписани су Закони о унији из 1707. којим су краљевства Енглеска и Шкотска уједињени у Велику Британију.

1869 —Војске последњег маорског вође Титоковаруа су се предале влади Новог Зеланда, чиме је окончан његов устанак.

1882 —Немачки бактериолог Роберт Кох објавио да је изоловао бактерију која изазива туберкулозу.

1891 —Велика Британија и Италија постигле споразум о границама колонија у подручју Црвеног мора.

1934 —Конгрес САД је усвојио Тајдингс-Макдафијев закон, дозволивши Филипинима већи степен самоуправе од САД.

1944 —Немачка окупациона војска је убила 335 особа у Риму као одмазда за партизански напад на СС

полицијски пук претходног дана. 1945 —Америчке и британске трупе у Другом светском рату прешле реку Рајну и наставиле надирање у унутрашњост Немачке.

1945 —У Београду потписан споразум Владе Демократске Федеративне Југославије и Управе Уједињених нација за помоћ и обнову. Споразумом предвиђено да УНРА помогне у храни, лековима, обући и одећи и да упути стручњаке за обнову пољопривреде, индустрије и саобраћаја.

1988 —Отворен Мекдоналдсов ресторан у Београду, СФРЈ, први у некој комунистичкој држави и централној и (југо)источној Европи.

1989 —У водама Аљаске, танкер Ексон Валдез се насукао и наредних дана испустио је више од четири милиона тона нафте.

1990 —Шри Ланку напустило 2.000 индијских војника, последњих из контингента од 50.000, који су две и по године безуспешно покушавали да савладају оружану побуну тамилских ге-

рилаца против централних власти у Коломбу.

1999 —НАТО је отпочео нападе на СРЈ без дозволе Савета безбедности, што је било прво војно ангажовање савеза у његовој историји.

2000 —Лидери Европске уније на састанку у Лисабону усагласили нову стратегију на Балкану, односно јачање веза са опозицијом и грађанским друштвом у Србији у циљу постизања демократског преображаја у Југославији. 2002 —Први пут у седамдесетечетворогодишњој историји “Оскара”, двоје црнаца добило награду за најбољу мушку и женску улогу. Дензел Вошингтон награђен за улогу у филму “Дан обуке”, а Хале Бери за филм “Бал монструма”.

2003 — Жупанијски суд у Ријеци осудио хрватског генерала Мирка Норца на 12 година затвора за злочине над Србима у Госпићу 1991.

“Клонејд”, компанија која тврди да је успела да направи пет клони-

раних људских бића, први пут објавила фотографију бебе за коју се тврди да је клонирана.

2008 —Партија мира и напретка Џигмеа Тинлија је освојила 45 од 47 места у Народних скупштини Бутана на првим икада општим изборима у држави.

2015 —Копилот авиона Ербас А320 немачке компаније Џерманвингс са 144 путника и 6 чланова посаде је намерно срушио авион у француским Алпима.

25. март

1196 —Велики жупан Рашке Стефан Немања одрекао се престола у корист средњег сина Стефана Првовенчаног, којем је дао Рашку на управу.

1199 —Енглески краљ Ричард I Лавље Срце је смртно рањен приликом опсаде замка Шализ у Француској.

1306 —Роберт Брус је постао краљ Шкотске.

1584 —Сер Волтер Рајли је добио патент да колонизује Вирџинију.

1655 —Кристијан Хајгенс је открио Титан, највећи сателит Сатурна.

1802 —Потписан је Амијенски мир између Француске и Уједињеног Краљевства.

1807 —У Уједињеном Краљевству је забрањена трговина робљем.

1821 —Грци на Пелопонезу почели устанак против Турака, који је после 12 година завршен признавањем независности Грчке.

1844 —Проглашен Српски грађански законик, који је одиграо значајну улогу у правном и друштвеном животу Србије.

1941 —Краљевина Југославија приступила Тројном пакту Немачке, Италије и Јапана. Протокол у Бечу потписали председник Владе Драгиша Цветковић и министар иностраних послова Александар Цинцар Марковић. 1957 —Белгија, Западна Немачка, Италија, Луксембург, Француска и Холандија потписале Римски уговор по

којем је 1. јануара 1958. основано Европско заједничко тржиште. Организација касније названа Европска економска заједница, данас Европска унија.

1975 —У Ријаду убијен краљ Фејсал. Убица, краљев братанац, принц Фејсал Мусаид, јавно погубљен у Ријаду у јуну, а нови краљ Саудијске Арабије постао Фејсалов брат Халид Ибн Абдул Азиз.

1991 —Према никад потврђеним информацијама, председници Србије и Хрватске Слободан Милошевић и Фрањо Туђман се на тајном састанку у Карађорђеву договорили о подели Босне и Херцеговине и рушењу реформске Владе Југославије, на челу с председником Антом Марковићем. Одржавање састанка и постигнут договор никада нису званично потврђени, али бројни извори касније саопштили да за то имају чврсте доказе. 1993 —Вишемесечни преговори о Босни и Херцеговини у Њујорку завршени неуспехом. Мировни план копредседника Међународне конференције о Југославији Сајруса Венса и лорда Дејвида Овена потписали босански Хрвати и Муслимани, а председник Републике Српске Радован Караџић то одбио, сматрајући предложене мапе неприхватљивим за Србе. 1994 —Неонацисти бацили бомбу на синагогу у Либеку, што се сматра првим таквим инцидентом од краја Другог светског рата у Немачкој. 1999 —Влада Југославије прекинула дипломатске односе са САД, Великом Британијом, Француском и Немачком због агресије НАТО на Југославију. После првих ваздушних удара на подручју Приштине и још осам градова у Србији, у центру Београда демолирани су културни центри САД, Немачке, Француске и Велике Британије. 2003 —Влада Србије одлучила да распусти Јединицу за специјалне операције, чији су припадници били и осумњичени за убиство премијера Србије Зорана Ђинђића и друга убиства.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Т. Радовановић Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs