Kraljevski MagazIN

У директном контакту са послодавцима

Л А К Ш Е Д О П О С Л А

- ОрганизаторСајма запошљавања локална самоуправа са филијалом Националне службе за запошљавање, Регионалном привредном

комором Моравичког и Рашког округа и Школском управом Краљево.

- Четрдесет три послодавца исказало потребу за попуњавање хиљаду

и по радних места. - Највећи послодавац Војска Србије. - Најтраженији

дипломирани машински, грађевински и електро инжењери, програмери, економисти, заваривачи, машинбравари, бравари, електромонтери, грађевински радници, геометри, шивачи, конфекционари, оператери за рад у текстилној и машинској индустрији. - Тринаест милиона динара подршка активним мерама

запошљавања

ајмови запошљавања су годинамауназад приликакојапослодавцима пружа могућност проналажењаперспективнихзапослених, приправникаилистудената. До 2020. године редовно су одржавани и у Краљеву,а онда су ванредне околности условљене епидемијом корона вируса одложиле манифестације за нека боља времена. Процена да то дозвољава епидемиолошка ситуација била је довољна да локална самоуправа,са филијалом Националне службе за запошљавање, Регионалном привредном комором Моравичког и Рашког округа и Школском управом, већ наредне године побољшање услова за запошљавање још једном сагледа у организацији сајма запошљавања за који је најповољнијимместом оцењен Трг Јована Сарића. Да је крај лутањима могло би да се наслути по податку да се сајамска манифестација ове године вратила на стару адресу, Дом Војске која се потврдила и као највећи послодавац.

Потребу за новим радницима иска-

зала су четрдесет три послодавца који су Краљевчанима понудили скоро хиљаду и по нових радних места што је, по уверењу представника локалне самоуправе, добра потврда да привреда напредује.

Да се последњих година ситуација на тржишту рада мења најбоље сведочи тражња за све квалитетнијим кадровима па су, међу потенцијалним радницима високог образовногпрофила, најтраженији дипломирани машински, грађевински и електро инжењери, програмери и економисти. Међу онима са завршенимнижим нивоомобразовања највише шансе за запослење имају заваривачи, машинбравари, бравари, електромонтери, грађевински радници, геометри, шивачи, конфекционари, оператери за рад у текстилној и машинској индустрији.

Издвајањем тринаест и по милиона динара локална самоуправаи ове године пружа подршку активним мерама запошљавања, а удружује их са Националном службом за запошљавање како би сеподмирили трошкови стручне

праксе као добром приликом за стицање знања и вештина неопходних за заснивање радног односа, јер се послодавци често срећу са недостатком радног искуства. Ове године је у програм укључено тридесет шест послодаваца код којих ће прва радна искуства и потребне вештине заобављање послова стећи тридесет осам особа. Са највишег места у локалној самоуправи стиже потврда да се у Краљеву сваког дана отварају нова радна места, панову шансу за запошљавање имају и они који су некада радили у Магнохрому,Фабрици вагона,Каблару,Јасену и другимпредузећима.

- Краљево је у периоду после 2000. године било жртва пљачкашких приватизација и у то доба све краљевачке велике фирме су престале да постоје. У Магнохрому је некада радило пет хиљада пет стотина радника, у Фабрици вагона четири и двеста, у Каблару три хиљаде. У Јасену је било запослено две и по хиљаде Краљевчана, а у Аутотранспрту хиљаду и по људи. Све те фирме су престале да постоје. Краљево је било

један од градова са највишом стопом незапослености у Србији, а од 2012. тај број се полако смањивао тако да је 2016. у нашем граду било незапослено око дванаест хиљада и пет стотина радника.

У Краљеву су отворене две велике фабрике, Еуротај у коме ради хиљаду педесет радника и Леони у коме је запослено четири хиљаде пет стотина осамдесет пет радника. Поред њих и краљевачке фирме настављају са новим запошљавањем тако да у Гиру ради готово девет стотина радника, а и удругим краљевачким предузећима имамо све више и више запослених.

Данас на евиденцији Националне службе за запошљавање имамо око шест

хиљада и три стотине радника што је двостуко мање у односу на 2016. годину, а очекују нас нова запошљавања тако да у Краљеву свако ко жели да добије посао то и може, потврдио је градоначелник.

Најбројнији међу посетиоцима сајма ове године су били ученици завршних разреда средњих школа, посебно

оних које изводе наставу по дуалном систему, Економске школе, Пољопривредно-хемијске школе „Др Никола Радић“, Машинске техничке школе „14. октобар“, Електро-саобраћајне техничке школе „Никола тесла“ и Шумарске школе.

У Школској управи подсећају да се сајам показао као добра прилика за директан контакт са послодавцима, упознавање са условима запошљавања, преквалификацији, доквалификацији и другим повољностима које могу да очекују незапослена лица, а онима који желе да наставе студије и овом приликом су на услузи билипредставници Факултета за машинство и грађевинарство. Потврду успешне сарадње са локалном самоуправом, Националном службом зазапошљавање и Регионалном привредном коморому Школској управи оцењују посебно значајном због потребе школовања квалитетних и компетентних појединаца спремних за рад код различитих послодаваца.

Предуслов је да се континуално прате потребе привреде, а учесници усмера-

вају према образовним профилима који обезбеђују најбрже запошљавање. Сарадња са послодавцима огледа се у настојању да се, у складу са израженим потребама, обезбеди отварање специјализованих одељења за образовање по дуалном систему,а колико је последњих година било делотворно најбоље сведочи податак да се њихов број из године у годину повећава.

У Регионалној привредној комори Моравичког и Рашког округа процењују да од око шест хиљада незапослених на евиденцији Националне службе за запошљавање половина очекује испуњавање услова за одлазак у пензију, или има неке друге проблеме. Податак да се на сајму трага за хиљаду и по радника даје довољно основа за оптимизам да сви који желе да раде могу доћи до радног места, али и да ће Краљево врло брзо бити средина у којој ћеприлику за запослењем тражити и особе из других како би овде,по запослењу, оснивали породице и стварали услове за просперитетну будућност.

Т. Радовановић

Новимоделсамоопорезивањафриленсера

ПОВОЉНИЈИ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

- Удругомкварталупорталзапријавупореза. - Напорталуналог

иевиденцијаосвимуплатама. - Подношење пријаве за приход остварен у првом кварталу ове године могуће већ од понедељка 3. априла.

- Обезбеђенастручнаитехничкаподршкакрозпројекатзаподршку иновацијамаивисокотехнолошкомпредузетништву

инистарствофинансија, ПорескауправаиНационална алијанса за локални економски

развој за други квартал ове године наговештавају покретање ПорталаФриленсери, путемкојегћеграђаникоји остварујуприходепружајућиуслуге

другомдомаћемилистраномфизичкомлицу, односностраномпредузетникуилифирми, моћидапријавеи измирепорескеобавезе. Иако обавеза подношењапорескепријавезапрви квартал тече од почетка априла, ресорнеинституцијесу одобрилефриленсе-

римадато, без зарачунавања камате, урадетекпоуспостављањупортала. Тосуу четвртак најавилипредставнициМинистарствафинансијаиПореске управенасастанкуса представницимаудружењафриленсера, кабинетапредседницеВладеСрби-

је, Министарствазарад, Министарства здравља, Централног регистра обавезног социјалног осигурањаифондова социјалногосигурања. Они којижеле, пријавумогудаподнесууаприлу, на постојећојППОПОпријави, илидасачекајупочетакрадапорталаиновуПП ОПО-Кпријаву.

Подношење пријаве за приход остварен у првом кварталу ове години могуће је већ од понедељка 3. априла, аоначинуподношењабићедатопосебнообјашњење. Очекивање дасеу рокуод тридесетдана, постицањутехничкихуслова, пореска пријава на новом обрасцу поднесе запрвиквартал појачава уверење да ће ову могућност искористити највећи бројпорескихобвезника.

Поредосновнихличнихподатака, фриленсерићеуноситисамоукупан

износприходаоствареногукварталу, обележитидалисуздравственоосигу-

ранипонекомдругомосновуиодабратиједаноддвамоделасамоопорезивања,што ћебитиолакшанојерће напорталумоћидаотвореналогиводеевиденцијуосвимуплатаматакода ћеитеинформацијемоћидаунесуу пријаву. Порталћеимприходеостваренеустранојвалутиаутоматскипрерачунаватиудинарску противвредност, асви који се одлуче за ову могућност добиће уплатницуса QРкодомзабрзоплаћање. Заразвој порталаобезбеђенајестручнаитехничкаподршкаНационалне алијансе крозпројекатзаподршкуиновацијама ивисокотехнолошкомпредузетништву StarTech, а порталћебитидоступанна адресиfrilenseri.purs.gov.rs.

У Националној алијанси верују да ће новиммоделомопорезивањафриленсеридобитизначајноповољнији порескитретманнегодосад, а више десетинахиљадаграђанавећупрвој

фазинизкориснихалатакаоштоје тестпроценекојипоказуједалиих прописизаистапрепознајукаофриленсере. Бићедоступанинформативникалкулаторзаизрачунавање пореза, каоидетаљниводич, а унареднојфазифриленсери ће моћи дасе пријавенаосигурањеиподнесупорескупријаву. Задовољство појачава податак да се после две године дошло до решењаусаглашеногсаудружењима фриленсераидаје Србијамеђупрвимаурегионурегулаторноуредилињиховрадзбогчегасуипојединесуседне земљепочеледасераспитујуопреузимањуовогмодела.

StarTechјетрогодишњипројекат компанијеФилипМорисзапромоцију иновацијаитехнолошкогразвојауСрбији, којиспроводиНационална алијанса за локални економски развоју сарадњисВладомСрбије.

Т. Рдовановић

Цертификацијаградоваиопштинасповољнимпословнимокружењем

ГРАДОВИ ПО М

-Позивза учешћеуПрограмуцертификацијеградоваиопштинаса повољнимпословнимокружењемотворензапедесетлокалних самоуправаизрегиона. - Од 2012. године вишеод стоградова

иопштинапрошлокрозпроцесцертификације, а четрдесет пет цертификаткојипредстављапечатквалитетањиховогпословног окружења.- Процесцертификацијетраје дванаестмесециапочиње обукомтималокалнесамоуправекојијезадужензаиспуњавање постављенихкритеријума

ЕРИ ПРИВРЕДЕ

окалнесамоуправеизрегионаод понедељкаимајуприликудасе пријавезаучешћеуПрограму

цертификацијеградоваиопштинаса повољнимпословнимокружењемујугоисточнојЕвропиитимесистемски унапредеусловезапривлачењеинвестицијаибржиразвојпостојећепривреде. Партнерствозаконкурентни регион, усарадњисНемачкомразвојномсарадњомкојуспроводиГИЗ, расписалојејавнипозивчелницима локалнихсамоуправадапратећикритеријумецертификацијеунапредерад иефикасностлокалнеадминистрације, итакозаслужеепитетградапомери привреде. Позивјеотворензаукупно педесетлокалнихсамоуправаизрегиона, коједосаднисуучествовалеупрограму.

Почетникоракуовомпроцесуједа локалназаједницапрепознајединственепотенцијалеиулогупривредеукре-

ирањуодрживестратегијеразвоја. У томе помажепрограмкоји дајејасне смерницезаочувањезапосленостии отварањераднихместакрозјачање партнерстваслокалномпривредом. Критеријумипратеразвојнеипросторнепланове, ипомажудасеунапреди организационикапацитет, ефикасност иниводигитализацијеопштинских услуга, а стандардрангираиконкурентноступогледулокалнихнаметаипосебновреднујеподршку предузетништву, иновацијамаизеленојекономији.

Од 2012. године, кад је почело спровођење програма, вишеод стоградова иопштинаје прошлокрозпроцесцертификације, а четрдесет пет добило цертификаткојипредстављапечатквалитетањиховогпословногокружења. РезултатиистраживањакојејеспровелоПартнерствозаконкурентнирегион показујудавишеодтричетвртинело-

калнихсамоуправакојесупрошлекроз овајпроцес, сматрадајебиокористан иистичудаихјенајвишемотивисало унапређењеефикасностирадаадминистрације, привлачењеновихинвестицијаипрепознатљивостлокалне самоуправе, а деведесет осам одсто би га препоручилодругимградовимаи општинама.

Процесцертификацијетраје дванаестмесециапочињеобукомтималокалнесамоуправекојијезадуженза испуњавањепостављенихкритеријума. Следипроцесевалуације, уоквиру кога се оцењујетренутностањеуграду илиопштини, накончегасеруководствудостављаизвештајсконкретним препорукамазаунапређењекојејепотребноприменитиузадатомпериоду. Накрајупроцеса, независнаверификационакомисијапроцењуједалилокалнасамоуправаиспуњаваусловеда стекнеБФЦСЕЕцертификат.

Важећицертификату Србији поседујуПараћин, Чачак, Рума, Бор, Стара Пазова, Лесковац, НовиСад, Пожаревац, Шабац, ЋупријаиПећинцикоји су се потврдили као најуспешнији у стварању услова запривлачењеулагањаи развојулокалнепривреде. Жеља да се и друге локалне самоуправе мотивишу за учешће у програму темељи се на потврди да цертификатдоносипрепознатљивостуодносунадругелокалне самоуправе, узбољупозицијунаинвестиционојмапијугоисточнеЕвропеи већешансезапривлачењеулагања. Сем тога добијајуприликузаучешћеу регионалнимпројектимакојефинансирајумеђународнидонаториимогућностзаразменузнањаснајуспешнијим локалнимсамоуправама, а све водидо новихраднихместаибољегквалитета животаграђана.

Градови и општине заинтересовани заучешћеупрограмумогудадоставе

пријавупутемсајтаwww.bfc-see.orgили дасеобратеНационалној

алијанси за локални економски развој, каонадлежномТехничкомсекретаријатузаспровођењепрограмауСрбији.

Унаредном периодубићеорганизованаиинфосесија„КакодостићистандардемеђународнеБФЦСЕЕцертификације“ у оквиру које ће

заинтересованиучесници, представнициградоваиопштина, моћидаседодатноинформишуодетаљимаиусловимаучешћаупрограму.

локалниекономскиразвојиПривредногсаветазасталнукомуникацијуисарадњуспривредомуциљукреирања бољихусловапословања.

Квалитетлокалногпословногокружењаоцењујесенаосновувишеод шездесеткритеријумакојисугруписаниу десеткатегорија. Пре свих то су поседовањестратешкогпланаразвојаса планомкапиталнихинфраструктурних улагања, функционалнеКанцеларијеза

Свакамодерналокалнасамоуправа требадаимаефикасансистемиздавањаграђевинскихдозвола, дарасполажеинформацијамагдејемогуће улагатиикојеповољностизаинвестирањенудиидајетранспарентнапопитањутрошковапословањазапривреду. Потребноједапоседујепрограмепреквалификацијераднеснагепремапотребамаинвеститора, а посебносе вреднујестимулисањеразвојапредузетништвакрозфинансијскеинефинансијскеподстицајеиолакшице, посвећеностзаштитиживотнесредине, каоидигитализацијиадминистративнихпроцедураирешењазаефикаснијеинформисањеграђанаипривреде.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Критеријумизастицање цертификата

Сећање на добровољне омладинске радне активности

Д О П Р И Н О С Р А АЗВОЈУ

- Радне акције су биле незаменљив облик друштвеног, радног

и идејно-политичког организовања младих у изградњи земље, а на

њима се развијала друштвено-самоуправљачка свест, радне навике, братство и јединство, стваралаштво, солидарност, патриотизам

и интернационализам. - У периоду од 1946. до 1990. године 11.500 омладинаца и омладинки општине Краљево чинило је

180 омладинских радних бригада које су радиле широм Југославије

проносећи славу жичко-гружанских, жичких и краљевачких бригада.

- Краљево је дало већи допринос добровољном омладинском раду него други градови у Југославији исте величине.- ОРА „Ибар је“1981. године прерасла у савезну омладинску радну акцију на којој је до 1990. године 7.340 бригадира сврстаних у 166 бригада пошумило

4.870 хектара голети у општинама Краљево и Рашка

З В О Ј У З Е М Љ Е

рви дан априла је деценијама био резервисан за прво окупљање великог броја младих а локалне радне акције, од тог дана усмерене на уређење животне средине,биле су својеврсна припрема за бројне друге на вишем нивоу организоване током три летња месеца. На локалним омладинским радним акцијама вршио се избор и квалификација младих на савезне радне акције широм Југославије, а и током целе године организован је друштвено корисни рад у школама, али и друге вишедневне радне активности, пошумљавање голети, озелењавање јавних површина, чишћење и уређивање излетишта, паркова, спомен обележја и других простора. Велики допринос овим активностима давале су друштвене организације међу којима се издвајају Покрет горана, извиђачи, феријалци, Пионирски инструктори и други, а први април сваке го-

дине био је дан смотре, договора и организовања за наступајуће периоде. Омладинске радне акције извођене су свуда где су за то постојали услови, посебно тамо где није могла да се користи механизација, као што је пошумљавање голети на изузетно стрмим теренима, чишћење водотокова и уређење водоодбрамбених насипа, земљани радови на шкарпама поред ауто-путева, озелењавање школских дворишта и других простора, сакупљање секундарних сировина, археолошка ископавања и многи други послови. За мање од пола века на омладинским радним акцијама широм Југославије учествовало је једанаест и по хиљада Краљевчана који су дали знатан допринос обнови и изградњи земље после страдања у рату. Значајним у том периоду оцењује се изградња младих генерација у друштевно-политичком, идејно-васпитном и економском

смислу кроз Савез социјалистичке омладине Југославије.

Од појаве вишестраначја,почетком деведесетих година прошлог века,овај вид организовања младих је нестао,али су учесници бројних радних акција наставили да сеокупљају 1. априла, или који дан пре тога,како би се подсетили на све што је до тада широм Југославије остварено добровољним радом.Онима који су остали привржени идејама добровољног омладинског рада краљевачко Друштво акцијаша „Ибар“ је и ове године пружило могућност да се састану и, пред почетак априла, подсете на бројне пријатне и тешке тренутке који су обележили период сазревања. Задовољство је појачано сазнањем да су се на једном месту окупили и бројни бивши омладински функционери са територије некадашњег Краљевачког региона који је обједињавао рад петнаест општина.

За разлику од данашњих организација

младих у то време су постојале различите

друштвене, спортске, радне и друге организације које су их усмеравале према правим

вредностима у животу. И поред уверења да

их сада нема није нестала нада да ће их у

догледно време бити, да ће се околности

променити а млади показати више жеље за овом врстом активности и наставити далеко боље, лепше и успешније, тамо где су старије генерације заустављене почетком последње деценије прошлог века.

Велики број Краљевчана је учествовао и на међународним радним акцијама,у Пољској и другим земљама,као иземљама у окружењу. Бригаде су биле врло успешне што је одлучујуће утицало да Републичка конференција Савеза социјалистичке омладине Србије Краљевчанима повери организацију Омладинске радне акције „Ибар“ на пошумљавању голети којима је претила

опасност од ерозије. Акција на пошумљавањуголети у Ибарској клисури, између 1980. и 1990. године окупила је 166 бригада и 7.340 бригадира који су,садњом дванаест милиона садница четинара на простору од Краљева до Рашке, пошумили 4.870 хектара голети. У оквиру пројекта Србија без голети до 2000. године остварен је резултат изузетног еколошког и привредног значаја, који из године у годину постаје све вреднији, а све је присутније уверење како би, да није реализован тада, то данас било немогуће.

Осам година након што су последњи пут организоване омладинске радне акције у Југославији основано је Друштво акцијаша „Ибар“ са задатком да негује успомену на добровољни омладински рад, настави са организовањем омладинских радних акција, делује васпитно и афирмативно на млађе генерације. У том циљу приређује

изложбе, организује скупове и издаје публикације са темама о омладинским радним акцијама, одаје признања заслужним члановима друштва, учествује у заштити човекове околине и хуманитарним акцијама. Уз помоћ друштва, и необично ударничко и акцијашко залагање Душана Јанићијевића, издата је књига „Добровољни рад омладине Краљева од 1945. до 1990. године“ у тиражу од хиљаду примерака. Књига има изузетну историјску вредност, јер су у њој сачувани бројни драгоцени подаци који би се потпуно изгубили. Друштво је 2008. године на чесму здраве изворске воде у месту Горње Жарче, поред магистралног пута иза Ушћа где су била радилишта Омладинске радне акције „Ибар“, поставило спомен плочу са подацима оефектима десетогодишњег рада што је признање за све њене учеснике.

Омладинске радне акције су биле спе-

цифичан вид дружења различитих категорија младих људи, у првом реду оних који због економске ситуације нису били у прилици да оду на летовање, а претеча су волонтеризма који је све више заступљену

највећем броју земаља светагде се промовише на посебан начин.У Краљеву постоји

уверење да би у будућности овај начин деловања младих могао да се реафирмише

као посебан изазов због сазнања да се кроз

рад пружа помоћ онима којима је потребна,а сваки учесник утом процесу осећа посебно вредним.

Данашње генерације овај дан не пре-

познају као вредност нераскидиво везану

за добровољни омладински рад и живот у

колективу по опште прихваћеним правили-

ма који је у многоме утицао на изградњу

личности. Без права да позивају друге да

прихвате такав систем вредности некадашњи акцијаши апелују на оне који су про-

шли кроз омладинске бригаде да искуства

омладинског рада пренесу на најближе, а

сваког 1. априла поново се подсете на дане

које су провели на акцијама.

Традиционална окупљања учесника

омладинских радних акција увек су прилика за подсећање да су краљевачки акцијаши деценијама уназад реализовали бројне активности, а отпочели непосредно по завршетку Другог светског рата који је оставио пустош на простору Југославије. Иако многи од њих нису живи акцијаши их се, уз дужну захвалност, сећају понајвише због чињенице да су млађима оставили у наслеђе акцијашки дух и обавезу да наставе истим путем стварајући будућим генерацијама добру основу за бољи живот.

Некадашњи омладинци, сада људи у озбиљним годинама, потврђују како су радне акције биле незаменљив облик друштвеног, радног и идејно-политичког организовања младих у изградњи земље, а на њима се развијала друштвено-самоуправљачка свест, радне навике, братство и јединство, стваралаштво, солидарност, патриотизам и интернационализам. Појам ударника са омладинских радних акција је био феномен и узор младима кога је друштво изузетно ценило, а заједница награђивала додатним поенима приликом бодовања за запошљавање.

Од завршетка Другог светског рата, и првих омладинских радних акција, друштво је прошло кроз изузетно турбулентно време

које су обележиле бројне негативне појаве, распад Југославије, грађански рат, бомбардовање од стране НАТО алијансе, санкције међународне заједнице, незапамћена хиперинфлација и друге. У таквим околностима неки акцијаши су показали спремност да све што је учињено ставе у негативни контекст политичке борбе. Да им није успело. најбоље потврђују засађене шуме и друго што је рађено, а што се и данас види.

Радне акције омладине Краљева

Радне акције омладине Краљева започеле су одмах после ослобођења града после Другог светског рата кад се омладина латила рашчишћавања рушевина са улица после тешких борби за ослобођење града. Најпре је формиран радни батаљон, а затим образоване радне бригаде, по школама, предузећима и селима,које су сваког дана негде радиле, уклањале трагове рата из тадашње железничке радионице, уређивале

Пљакин шанац, ишле на сечу и пренос огревног дрвета, радиле на градској економији.Од тада па све до 1990. године организација младих Краљева организовала је локалне радне акције. У сваком селу, на поправкама путева, изградњи спортских терена, изградњи задружних домова, сетви и жетви, регулисању корита река и потока, крчењу утрина, изградњи водовода, изградњи школских зграда.У свим предузећима, на производним такмичењима, на сакупљању секундарних сировина, пребирању руде, уређењу круга предузећа, уређењу спомен обележја и у школама на изградњи спортских терена, уређењу школских дворишта, пошумљавању голети, уређењу града, чишћењу шума од губара, уређењу плаже на Ибру.

Највећи број већих локалних радних акција организован је тако да су у њима учествовали радничка, школска и сеоска омладина, а чешће и припадници краљевачког гарнизона Југословенске народне армије.

Само у 1948. години омладина града на локалним радним акцијама је дала 181 хиљаду добровољних радних сати, што је у новцу износило тадашњих

милион и 800 хиљада динара.У току 1960. године на подручју општине Краљево током4.810 сати 2.405 омладинаца и омладинки извело је радове чија је вредност процењена на 312 хиљада 650 динара. У 1980. години на омладинским радним акцијама у општини Краљево остварено је 107 хиљада 254 радних часова,од стране 29 хиљада 601 бригадира,а вредност изведених радова достигла је шест милиона 400 хиљада динара.

Када су 1946. године почеле велике савезне омладинске радне акције на обнови и изградњи земље омладина града, општине и среза Краљево се одазвала у великом броју, па је било и прекобројних. Краљевчани су учествовали на свим омладинским радним акцијама од прве, изградње Посавског канала и омладинских пруга Брчко –Бановићи и Шамац –Сарајево, до последњих Вуковар 89. и Младинске работне акције Скопје 89.У периоду од 1946. до 1990. године 11.500 омладинаца и омладинки општине Краљево чинило је 180 омладинских радних бригада које су радиле широм Југославије проносећи славу жичко-гружанских, жичких и краљевачких бригада. Краљево је дало већи допринос добровољном омладинском раду него други градови у Југославији исте величине. Краљево је са великим успехом организовало савезну Омладинску радну акцију „Ибар“на пошумљавању голети. Започета је 1980. године као локална, ОРА „Ибар је“1981. године прерасла у савезну омладинску радну акцију на којој је до 1990. године 7.340 бригадира сврстаних у 166 бригада пошумило 4.870 хектара голети Ибарске клисуре у општинама Краљево и Рашка.

Поред борбе за кубике на омладинским радним акцијама ништа мање важне нису биле друштвене активности које су чиниле идеолошко политичка, културно забавна, техничко-образовна и спортско-рекреативна област. Обим и кавалитет друштвених активности на омладинским радним акцијама прошао је дуг пут развоја и унапређивања од течајева за описмењавање на омладинским пругама 1946. и 1947. године до курсева за програмирање на рачунарима на ОРА Ибар 1985. године.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Славољуб Живић

-Повреда кичме од залуталог метка. - Операција није могућа због јаке инфекције левог плућног крила од прљаве муниције и страха да пацијент неће да преживи тоталну анестезију. - Кичма нагњечена у пределу првог лумбалног пршљена што је наговештавало могућност отежаног кретања.

- Опоравак се очекивао од двогодишње рехабилитације. - Ни после три месеца није било услова за операцију и уклањања заосталих делова метка. - Четири пута на програму за операцију. - И поред видних резултата рехабилитација прекинута због процене

рагање за разлозима због којих нека особа постаје доживотно везана за инвалидска колица по који пут открива неочекиване узроке. То потврђује и случај професора физичке културе Славољуба Живића који, до несрећних догађаја на прагу четврте деценије живота, није могао ни да претпостави да већу претњу од пројектила бомбардера северноатланске алијансе и минобацачких напада

албанских сепаратиста представља непажња саборца приликом повлачења са простора Косова и Метохије након потписивања Кумановског споразума последњег пролећног месеца 1999. године.

Као најмлађе од петоро деце Душанке и Јована

Живића, Славољуб је од најранијег детињства био

оријентисан према спорту, у прво време само рекре-

ативно а касније знатно озбиљније. Почетак се везује за двориште у коме је одрастао са браћом и

сестрама и заволео, у првом реду фудбал и одбојку

за коју је добре услове стварала метална конструк-

ција за истресање прашине из тепиха.

Додатни порив током основношколског периода

дао је наставник физичке културе Душан Тешић, а ко-

лико су ученичке екипе биле организоване најбоље

сведочи податак да се унапред добро знало ко игра

кошарку а ко фудбал, било да је то у школском или

дворишту Ватрогасног дома. Недовољна висина за

кошарку одлучујуће је утицала на опредељење за

фудбал, а колико је баратање лоптом усавршено најбоље сведочи стандардно место у школском тиму у

финалној утакмици турнира против вршњака из

школе Димитрије Туцовић.

Ни усмерено образовање, као окосница средњо-

школског,није умањило интересовање за спорт, посебно након две године кад је превагнуло

интересовање за грађевину која се од те годне изучавала у Шумарској школи. Повољном се потврдило то што је наставник физичке културе био наклоњен

спорту па међу ђацима трагао за онима са посебним афинитетом према њему, посебно фудбалу. Несебична преданост фудбалу резултирала је избором за најбољу школску поставу са друговима од којих је значајан број већ тренирао у неком од локалних клубова.

Интересовање за спорт је интензивирано током школског распуста кад је простор на левој обали Ибра, наспрам градске плаже, био добра прилика да се степен владања фудбалском лоптом на најбољи начин упореди у окршају са старијима. Уз пливање на Ибру, по који пут и нека кошаркашка

утакмица, током летњих дана спорт је у животу тинејџера био присутан током целог дана, најчешће од један пре поднева до првих вечерњих сати.

Са дипломом грађевинског техничара високо-

градње Цаки је почетком друге половине девете деценије двадесетог века, само неколико месеци по завршетку средње школе, обукао војничку униформу и на јадранском острву Вису се са вршњацима обучавао за везисту оружаних снага тадашње државе. Интересовање за спорт није јењавало ни у том периоду,а озбиљно извршавање свих обавеза било одбар повод да се из војске врати знатно раније него други припаднициисте класе. Да ће војна служба у значајној мери утицати на даљи живот сведочи податак да је само месец дана по окончању редовног војног рока уследио позив за вежбу и први одлазак на територију Косова и Метохије у оквиру чете везе 125. оклопно моторизоване бригаде. Дугогодишња преданост спорту показало се добром основом за избор студија на Факултету физичке културе у Београду и жељу да, као професор физичке културе, млађим генерацијама усађује свест о потреби бављења физичким активностима. А да се жеље по који пут не поклапају са могућностима сведочи податак да је првих година морао да се задовољи са краћим или дужим заменама колега који су из различитих разлога одсуствовалиса посла, прво у Богутовцу, потом школи 4. краљевачки батаљон у оквиру програма Националне службе за запошљавање и на крају Пољопривредно-хемијској школи „Др Ђорђе Радић“ где се озбиљно ангажовао на формирању одбојкашке секције кроз коју су прошли и неки од каснијих првотимаца Рибнице.

Да ће војничка униформа имати значајну улогу у животу амбициозног просветног радника могло је да се наслути још за време студија које је 1989. године морао да прекине на четрдесет пет дана због обавеза према јединици из резервног састава. Две године касније уследиле су нове обавезе, а нереди повод новог четрдесетпетодневног боравка на простору јужне српске покрајине, овога пута у Косовској Митровици.

Иако је у доста непријатним условима обавеза смиривања ситуације додељена припадницима полиције војска је ангажована као додатни фактор безбедности, а колико је ситуација била озбиљна могло би се закључивати по томе што су се припадници полиције у заједничку касарну по који пут враћали са рањеницима.

Кад је 24. марта 1999. године, на тридесет први рођендан, почела агресија НАТО авијације на Савезну Републику Југославију Цаки је знао да ће међу првима бити мобилисани припадници јединице којој је припадао. Да је био у праву потврдило се топосле само девет дана кад су резервисти, након окупљања на зборном месту у Штулцу, упућени у Косовску Митровицу. Два три дана касније њени при-

падници су у саставу позадинског батаљона упућени у Пећ, а по потреби

мењали локације за извршавање

свакодневних задатака. - Касарна је бомбардована сваког

дана континуирано, а од другара смо

имали информације шта се догађа на

првој линији фронта где смо, у два

наврата, биликао испомоћ болнич-

ком одељењу. Прва линија је гранатирана и бомбардована свакодневно

а то се, иако нисмо били угрожени

колико редовни војници, одражава-

ло и на нас. Пешадијски напади су

долазили са територије Албаније, сваког дана смо били изложени јакој

минобацачкој ватри, а било је и напа-

да авионима.

Спавали смо у земуници удаље-

ној двеста метара од прве линије

фронта и преузимали рањенике које

су доносили болничари, како би их

пренели до санитетских возила и

оближње пољске болнице где су ле-

кари могли да им пруже прву помоћ.

Током три месеца ангажовања у два

наврата смо били на првој линији, а

све време у Пећи са стандардним вој-

ничким обавезама у јединици које

укључују свакодневна дежурства и

пожарства. Иако је Кумановски споразум потписан 10. јуна ми смо оста-

ли на ратишту до 15. јер још није било довољно јасно да ли ћемо бити

потпора или ће бити повлачење, а чим смо се вратили у касарну, сећа се

Цаки.

Информацију о престанку борбе-

них дејстава најбоље су прихватили

припадници војске који су имали породице, остали са помешаним задовољством, у првом реду зато што није било довољно информација о

томе шта је потписано у Куманову и сумње да није постигнуто коначно решење проблема.

Након што су у Пећи дочекали италијанске припаднике КФОР-а петнаестог дана јуна Краљевчани су кренули пут Митровице, онда даље према Краљеву, а како је мост преко Ибра у Биљановцу био срушен морали су да се упуте према касарни у

Крушевцу. Неизвесност о даљој судбини конвоја трајала је неколико сати док није одлучено да се резервисти пусте кућама са обавезом јављања ако добију нови позив. - Кад је дошло наређење да идемо кући пошли смо за Краљево. Све је било нормално, семмало нервозе око преласка са ратних на мирнодопске услове живота. Још смо имали наоружање и муницију са пуном опремом, а људи под адреналином били су склони да мало пуцају. У Стопањи смо се зауставили да испратимо друга из тог места, поздравили се са њим и послужили слатким и водом које је припремила његова мајка. Био сам на средини колоне која се усмерила ка аутобусу, а кад сам закорачио на први степеник чуо се пуцањ. У том тренутку нико није знао шта се десило, па ни ја сем што сам осетио неку топлоту, а кад сам ставио руку на леђа видео сам да сам погођен. После одређеног времена сам се онесвестио пре него што су ме пребацили у болницу у Крушевцу. Наредног дана сам оперисан, а кад сам се освестио било је јасно да сам непокретан али нисам знао да ће то бити трајно. Пре него што сам пао у несвест знао сам да сам рањен, али не и које пуцао. Кад сам се пробудио у интензивној нези лекари су ми рекли шта се десило, да су повреде тешке,да су урадили све што су могли и да ће да ме пребаце на ВМА да се види шта они могу да ураде, каже Цаки. Већ први резултати анализе потврдили су како операција није могућа због јаке инфекције левог плућног крила од прљаве муниције и страха да пацијент неће да преживи тоталну анестезију. Једино што јемогло да се уради била је ревизија ране и чишћење пута пушчаног зрна од гноја. Лекари су утврдили да је кичма нагњечена у пределу првог лумбалног пршљена што је довољно јасно наговештавало могућност отежаног кретања. Иако није било коначне потврде последица,опоравак се очекивао од рехабилитације током

наредне две године.Ни после три месеца у болници није било услова

за операцију и уклањања заосталих делова метка, а ни после четири покушаја главни анестезиолог није био сигуран да плућа могу поднети тежину, и поред сагласности пацијентаи чланова његове породице за операцију.

Од Клиничког центра „Мирослав Зечевић“ очекивало се да омогући бар део онога што није могла операција, а интензивне вежбе током три узастопна месеца биле су довољне тек да пацијент самостално користи колица и одржава хигијену. Значајну подршку да на почетку рехабилитације преброди кризу пружили су рањеници са простора Босне и Херцеговине који су лечени у истој установи. Опорављен до нивоа који је у том тренутку био могућ пацијент је упућен у Рибарску Бању на рехабилитацију и интензивне вежбе са жељом да се омогући кретање бар коришћењем штака.

- Интензивна рехабилитација у Рибарској Бањина дала је резултате. Ојачао сам мускулатуру и одржао тонус,али је после девет месеци дошло наређење да се прекида јер војна комисија сматра да је стање дефинитивно па треба да идем кући. Остао сам још два три месеца а онда се вратио кући и наставио рехабилитацију уАгенсу, али није било резултата пошто се дуго нису сретали са таквим типом повреда. За разлику од Рибарске Бање где је до крајњих граница морало прогресивно да се вежба, без обзира да ли знају у којемсмеру ће даиде опоравак, у Матарушкој Бањи то није био случај јер су били мало скептични дали може или не може, или не знају, каже Цаки који се никада није срео са саборцем чијом непажњој је дошло до рањавања.

Иницијатива његовог адвоката за посету током рехабилитације није наишла на разумевање породице чиме је отклоњена свака могућност да се сазна шта се тачно догодило.

Т. Радовановић

In memoriam: Славица Попадић (3)

ГДЕ СТЕ БИЛИ КАД С

-Лажни хероји из бројних организација се тек с времена на време оглашавају само посредством медија. - Вређа подела бораца у односу на позицију по дубини фронта, понајвише због уверења да је сваки, почев од прве линије до последњег у позадини, подједнако значајан.

- Покушајима да се саморањавањем избегне одлазак на прву линију фронта, пуцањем кроз кокошку или јастук. - Девет и по месеци на

ратиштима у Хрватској провела, месец дана мање у Босни и Херцеговини

и деведесет четири на територији Косова и Метохије. - Санитетско

возило налетело на противтенковску мину током извлачења рањеника у месту Брестовац између Мале Хоче и Велике Круше

МагазИН 541 од 3. априла 2022.

СУ ГИНУЛИ ХЕРОЈИ?

Двадесет четврти дан марта скоро четврт века изазива различите коментаре у јавности, последњих година највише због начина на који се у локалној средини обележава Дан сећања на жртве ратова вођених у последњој деценији двадесетог века. Било их је и ове године кад су на споменик страдалима венце и цвеће положили представници локалне самоуправе, Рашког управног округа, Војске Србије, Министарства унуташњих послова, Безбедносно информативне агенције, удружења бораца и чланова породица погинулих, политичких субјеката и организација

цивилног друштва.

Пажњу присутних привукла је Славица Попадић која је у ратној униформи из деведесетих година прошлог века, и два ордена заслужена током

ратова, дошла да ода пошту погинулима и упути оштру критику организаторима оваквог начина одавања почасти.

Признаје да је дошла непозвана, и ван званичног протокола, вођена жељом да се поклони сенима оних које је, као и многе који су остали ратни војни инвалиди, извлачила са места на којима су задобијали ране. Уз поштовање према члановима породица погинулих бораца Славица немамного разумевања

за највећи део других којима одавање почасти ове врсте служи као добар начин за личну промоцију и скупљање јефтиних политичких поена. Огорчење је додатно појачала сумња да би државно обележавање двадесет треће годишњице од почетка напада ваздушних снага северноаталанске алијансе на Савезну Републику Југославију могло да се претвори у политички митинг. -Мислим да је 24. март дан жалости, а није за митинговање,па су странке данас могле да се уздрже од тога, па треба да се чују сирене,да плачемо и жалимо за онима који су оставили животе на бранику отаџбине. Ја се проти-

виммитинговању, јер сматрам да је

то гажење по мојим мртвим другови-

ма и свим погинулима у овој земљи.

Да је председник странке дошао јуче

ја бих седела код куће. Да је сутра,не

бих реаговала. Али данас савест, ср-

це не може да дозволи а да се не ус-

противијефтином скупљању поена

ко год да је изашао на митинг.

Као слободан грађанин, и неко ко

се борио заову земљу, имам право

на својемишљење и свој глас, а да ли

ће ме спречити или неће није ми битно,јер сам спремна да уђем у масу са

транспарентом и питам где сте били кад су гинули хероји. Доћи ће ту десет хиљада људи који не познају хероје овога града, и не познају овај херојски град, окупираће га људи са свих страна Србије, а нису Краљевчани.

На данашњи дан треба свако да жали у свом месту, зато што је у сваком месту у Србији неко погинуо. Не.

Они су дошли ко зна одакле да се шетају, баш су жељни да дођу у ово слепо црево, јер је сврха направити

митинг и злоупотребити дан почетка бомбардовања, каже Славица разочарана најавом доласка великог броја симпатизера владајућих странака

из свих крајева земље.

Мала је утеха податак да долазе

без страначких обележја и поводом

државне манифестације која је ове године одржана на централном градском тргу у Краљеву. Уверење да је међу њима најмање Краљевчана повећава стрепњу да су још једном доведени под притиском,и разним уценама,што појачава разочарање борца који одражава мишљењемногих других са којима је делила исту судбину у дугом периоду ратних операција.

- Овде сваки дан убијају људе,а

сетимо се само 24. марта. То живи у

мени и не могу да избацим из себе, јер сам и даље заробљена у том рату.

Погинули борци су део мене, сваког

борца знам,знам како је погинуо јер

сам скупљала ноге, руке, црева и главе тих људи, а сад ће да дође неко ко

никад није чуо за њих, не зна кроз

шта је свако прошао, како је погинуо

и шта је оставио иза себе. Неки се нису ни оженили, били голобради, а свака мајка би била срећна да јој се син вратио па нек је и доживотно у затвору.

Зар треба да на дан њихове туге да држимо митиинге?Ово је шамар грађанима Србије, а и ја тако доживљавам. Ја ћу својемишљење изразити на транспаренту, па не морам да изговорим ниједну реч. Да сам којим случајем убило којој странци исто бих реаговала, а чак и да пуцају у мене идем,јер морам због седамдесет и нешто именана споменику, а има их сто шеснаест. Зашто правимо циркус кад је могла да буде само тишина,да мајке идеца одболују данашњи дан када је неко кренуо да уништи моју земљу за коју су гинули Срби, Мађари, Роми, Бошњаци и други. То не смемо да заборавимо, па немојмо да их се сећамо само 24. марта, али ни да злоупотребимо овај дан и правимо митинг. Није свима испран мозак, ја још увек мислим, размишљам и имам право да се буним јер сматрам да то није у реду, каже Славица огорчена на лажне хероје из бројних организација који се тек с времена на време оглашавају само посредством медија. Правим херојима ратова деведесетих година Славица оцењује оне који су својом крвљу обележили границе земље. Придружује им оне који су се вратили кући са бројним траумама и ћуте насупрот многима за које се сумања да учешће у ратовима користе за стицање привилегија које не заслужују. У таквим околностима вређа подела у односу на позицију по дубини фронта,понајвише због уверења да је сваки појединац, почев од прве линије до последњег у позадини, подједнако значајан. Са позиције болничара Славицасведочи о бројним покушајима да се избегне одлазак на прву линију фронта и саморањавањима,пуцањем кроз кокошку или јастук. Посебно боли сазнање да се скоро четврт века касније такви изјашњавају као хероји и прибојавају онога што је Славица записала у ратном дневнику.

- Лажни хероји ће рећи да сам луда,па дај да узмем потврду и не примам инвалиднину од само тринаест хиљада динара. Њих удари буква у главу а кажу ударио их гелер,јер и кад лажу не науче добро лекцију. Не можеш дапричаш о туђем херојству, да га приписујеш себи а мене да затвориш очи и спустиш у неко село где сам била знам тачно свака тачка где је, јер сам пола препузала извлачећи рањенике. Жива сам, трајем и борим се против неправде и лажи,не дозвољавам да измишљају приче и присвајају туђе херојство. Разлика између мене и њих је да смем да пређем линију коју они не смеју зарад тога што ће вечерас овде да буде Вучић па ће да се смеју,клебере и клањају му се.

На транспаренту пише да је 24. март дан жалости, није дан за митинговиња,а доле „где сте били кад су гинули хероји“, каже Славица која је на ратиштима у Хрватској провела девет и по месеци, у Босни и Херцеговини месец данамање мада јој не признају ни један дан, јер држава из које је дошла званично није ни била у рату. На територији Косова и Метохије провела је деведесет четири дана до 28.маја 1999. кад је санитетско возило налетело на противтенковску мину док је извлачила рањенике у месту Брестовац између Мале Хоче и Велике Круше. Последице рањавања огледају се у унутрашњем крварењу велике количине крви у стомаку,поломљеним ребрима, обостраном оштећењу слуха и повреди десног скочног злоба. И поред статуса ратног војног инвалида, страхова и болова, чији је највернији сведок сваке вечери само јастук, Славица нема времена да болује. Сву енергију усмерила је на своју децу, а изузетно импулсивна не дозвољава да се скрнави оно што јој је свето. То су,каже Славица, они који су изгинули бранећи јединуземљу коју има, а коју ће ако буде потребно морати да брани сваки пут кад се за тим укаже потреба, јер нема резервне.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

ПОЗОРИШНИМ УМ

ветски Дан позоришта се од 27. марта 1961. сваке године обележава на иницијативу Међународног позоришног института. На тај дан позоришта широм света организују разне манифестације, а најважнија је традиционална порука коју

увек пише позоришна личност светског угледа, ове године Самиха Ајуб из Египта - Пишем вам ову поруку за Светски дан

позоришта и, ма колико била испуњена

срећом што вам се обраћам, сваки део мо-

га тела дрхти под тежином онога због чега

сви ми –уметници у позоришту и ван њега

–патимо, односно због огромног притиска

и помешаних осећања поводом стања у ко-

јем се свет данас налази. Нестабилност је

директан производ онога кроз шта наш свет

пролази на плану конфликта, ратова и при-

родних катастрофа које су имале разарају-

ће ефекте, не само на наш материјални

свет, већ и на наш духовни свет и наш уну-

трашњи мир.

Обраћам вам се данас са осећањем да је цео свет постао група изолованих острва, или као бродови који плове по хоризонту

пуном магле, док сваки од њих диже једра и плови без навођења, не видевши ништа на хоризонту што би могло да га наводи, али, упркос томе, наставља да плови, надајући се да ће пронаћи сигурну луку у којој

ће се моћи скрасити након дугог лутања усред заглушујућег мора.

Ми никада нисмо били боље повезани

но што смо данас, али, у исто време, никада нисмо били несложнији и удаљенији но што смо данас. Ту лежи драмски парадокс који нам намеће савремени свет. Упркос томе, чему сви сведочимо, на пољу припајања у протоку информација и модерној

комуникацији која је срушиле све баријере географских граница, конфликти и тензије којима свет сведочи, прелазе границу логичке перцепције и стварају, унутар тог привидног припајања, фундаментално одступање које нас удаљава да истинске суштине људскости у свом најједноставнијем облику. У својој првобитној суштини, позориште је чисто људски чин који се заснива на истинској суштини људскости, а то је сам

живот. Као што је рекао Константин Станиславски, велики пионир позоришта, „никада немој долазити у позориште у прљавим ципелама. Скините прашину и блато напољу. Оставите све своје мале бриге, размирице, ситне тешкоће –све ствари које уништавају ваш живот и одвлаче вам пажњу од уметности –заједно са својом одећом, на улазу у позориште“. Када се попнемо на бину, пењемо се живећи само један живот, живот једног живог бића, али тај живот може да се подели и умножи у много других живота које износимо у свет тако да и он оживи, напредује и шири свој мирис другима. То што радимо у свету позоришта као драматурзи, редитељи, глумци, сценографи, певачи, музичари, кореографи и техничка подршка, односно то што сви ми радимо без изузетка, чин је стварања живота који није постојао пре но што смо ми ступили на сцену. Тај живот заслужује да га води брижна рука, да га загрле груди пуне љубави, да га разуме топло срце, и да му здрав разум да разлоге због којих треба да настави

На Светски дан позоришта

МЕТНИЦИМА СВЕТА

напред и да преживи.

Не претерујем када кажем да је то што

ми радимо на бини чин самог живота и

стварања живота ни из чега, као сјај у тами

који обасјава мрак ноћи и даје му топлину.

Ми смо ти који дајемо животу раскош. Ми

смо ти који га оличавамо. Ми смо ти који га

чинимо животним и смисленим. И ми смо

ти који му дајемо разлоге да га разумемо.

Ми смо ти који користимо светлост уметности да бисмо се супротставили тами незнања и екстремизма. Ми смо ти који прихватамо доктрину живота како би се тај живот ширио по свету. Због тога, ми улажемо труд, време, зној, сузе, крв и лепоту, искрено верујући да је живот вредан живљења.

Обраћам вам се данас не само да бих говорила или славила оца свих уметности,

„позориште“, на овај Светски дан позоришта. Уместо тога, позивам вам да се ујединимо, сви ми, држећи се за руке, раме уз раме, и да викнемо из свег гласа, као што смо навикли на сценама својих позоришних кућа, да наше речи пробуде савест целог свега и да потраже изгубљену суштину човека унутар нас самих. Човека који је слободан, толерантан, љубазан, саосећајан, нежан и отворен. И да наше речи одбаце гнусну слику бруталности, расизма, крвавих сукоба, једноумља и екстремизма. Човек хода земљом и живи под небом хиљадама

година и наставиће то да ради и у будућности. Извадите га из муља ратова и крвавих сукоба и замолите га да их остави пред вратима позоришта. Можда ће наша људскост, која се замаглила у сумњи, једном опет постати категоричка сигурност која нас све чини уистину способнима да будемо поносни на то што смо људи и што смо сви заједно у простору људскости.

Мисија нас драматурга, чувара ватре просветитељства, још од појављивања првог глумца на првој бини, јесте да будемо у првим редовима супротстављања свему што је ружно, крваво и нељудско. Ми се боримо против тога са свиме што је лепо, чисто и људско. Ми, и нико други, имамо могућност да ширимо живот.

Хајде да га ширимо заједно зарад једног света и једног човечанства.

Моја вила шепртља

часакрадемисијуидрагуљоднајбољеученицеЈоланде,такосеушуњау људскисвет и завршавауМаксинојновојсоби, одаклењихдвеполазеунезаборавнуавантуру.

Анимирани породични авантура у 2Д формату, синхронизована на српски језик, траје пет минута краће од сат и по, а настала је у режији Каролине Оригер према сценарију који су написали СиљаКлеменс, ПамелаХицки и ДенисМек Кој. У верзији на српском језику улоге тумаче БојанХлишћ, БраниславПлатиша, ДаријаВрачевић, ДушицаНоваковић, ЂурђинаРадић, МаркоМарковић, МатејаВукашиновић, МиланТубић, НемањаЖивковић, ОгњенДрењанин, ТатјанаДимитријевић иВикторМајер, а филм се приказује до 5. априла са почетком у 18 сати.

РадозналаилуцкаставилаВиолета изгубиласе уљудскомсвету, а дабисе вратилаувилински удружујесе садванаестогодишњомдевојчицомМаксии откривасвојуправусудбину.Виолета јенаобуцидапостанезубићвила, али уместодастваразабавнеиграчке, све штоуспеваданаправису… љубичице. Садајојпредстојигодишњииспит, а самовилекојегаположедобијајудрагуљузпомоћкојегмогудапређуиз људскогувилинскисвет, какобисакупилемлечнезубеистворилеиграчку. Наравно, Виолетаславнопаданаовом испиту, али небибилаВиолетаакоби јетоспречилоубилочему. Нечасећи

Муње опет!

Прошлесугодине, акодПопаиМаретасвејеисто: немадевојака, нема кешанидоживљаја. Каоиувек, неразумејусесасветоминовоммузиком којавлада. Успешнимузичкипродуцент, Гојкоје управоизбационовихит певачицеМилеСиле, али је деопесме „позајмљен“ одшколскихдругара. ВеликодушниГојкоу Бечу организује прославугодишњицематуре,јервеликавећинаодељењаживипосвету, а знасекоједининијепозван! Стареранесенезаборављају паПопиМаре, бледикаокреч, морајууБеч, а напуту

ћесрестимладешампионехемијеи разнеколоритнеособе, међукојимаи бившуразреднуСмиљуТортуру. Комедија у 2Д формату траје пет минута дуже од сат и по, а Радивоје Андрић је режирао према сценарију Срђе Анђелића. Главне улоге тумаче БорисМиливојевић, СергејТрифуновић, ИванаЗечевић, ЈелисаветаСаблић иНиколаЂуричко, а филм се од 30. марта до 5. априла приказује у пројекцијама које почињу у 20,00 и 22,00.

На репертоарау Биоскопа “Кварт”

главу високо, још само они,

Може ли нас правичност надживети, као срамоте власти – њих!?

Волимдаспремамрибусвојојпородици, аличестотобудунекамалодругачијајела, збогчегасеувектражипорцијавише.

Рибаможебитивеомаинспиративнаиизузетноукусна, каоштосуовикрокетиодослића.

Потребно:

500 гФрикомослићфилети

2 младацрналука

150 гпиринча

350 млтоплеводе

50 гФрикомкукурузшећерац

450 гФрикомМедитеранскемешави-

1 печенацрвенапаприка

3 ченабелоглука

2 кашикелимуновогсока

1/2 кашичицесувогбосиљка

морскасо, бибер, сувизачин

ФилетеФрикомодмрзнутогослићапосолитеипобиберите, паисецитенамање комадеинапарикувајте, око10 минута. Филетеједовољнодазачинитесаједне стране. Обаренефилетеоставитедасеохладе, паочиститеодкошчицаиучинијунадробите.

Припремапиринча: Сипајтеувок2 кашикемаслиновогуља, папропржитеисецканмладицрнилук, аондадодајте пиринач, зачинитесувимбиљимзачином, пропржитеиналијтетопломводом. Поклопитеикувајтеоко15 минута. Наконтогвремена, додајтемаргаринипромешајтедасе

истопи. Оставитедасеохлади, паондадодајтеФрикомовкукурузшећерац, изгњечен белилукиисецканупаприку. Промешајте падодајтеприпремљенурибу. Смесуможе додатноохладитиилиодмахвлажнимрукамаобликоватикрокете. Свакикрокетуваљајтеупрезле, јошмалообликујтеијош једномуваљајте. Пржитеназагрејаномуљу докнепорумене. Крокетевадитенаубрус, даупијевишакмасноће.

Напомена: Најбољедаихоставитеу фрижидердасемалоохладеистегнупре негоштокренетедаихпржите, аможетеих чакизамрзнути.

Медитеранскамешавина: Напарискувајтемедитеранскумешавину, око10-15 минута, посолите, побиберитеипоспитесувимбосиљком. Сервирајтеузкрокете, каои узпиринач.

1. Далистезналидајерибаједнаоднајздравијихнамирница? Редовномконзумацијомрибепобољшаватесвојездравље.

2. Далистезналидаослићиманизак садржајмастииидеаланјеизборзаособе којесунадијеталнојисхрани?

3. Ослићјеодличанизворкалцијума, магнезијума, селена, цинка, гвожђаифосфора

4. Фрикомрибајесвежесмрзнутаидоступнатокомцелегодине.

Из Мињине кухињице

КРОКЕТИОДОСЛИЋА

САМЕДИТЕРАНСКОММЕШАВИНОМ

ЖКК Краљево - Арт

баскет 77:68

Слога - Млади радник

ВРЕМЕПЛОВ

ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ

2. април

1453 —Отпочела турска опсада Цариграда која је довела до његовог пада у уторак 29. маја.

1513 —Шпански истраживач Хуан Понсе де Леон је први пут угледао копно које представља данашњу Флориду.

1792 —Према Закону о ковању, основана је Ковница САД, а амерички долар је озакоњен као новчана јединица САД.

1801 —Британске снаге под водством адмирала Хорејшија Нелсона поразиле данску флоту у бици код Копенхагена.

1860 —У Торину се састао први италијански парламент.

1861 —У Сремским Карловцима састао се Благовештенски сабор, последњи политичи скуп Срба у Угарској.

1865 —Војска Севера је у трећем покушају заузеле Питерсбург, иако су чланови владе Конфедерација и већина преостале јужњачке војске успели да побегну.

1900 —Амерички Конгрес је усвојио Форакеров закон, који је Порторику пружио ограничену самоуправу.

1905 —Отворен је железнички тунел испод Алпа “Симплон” којим је Швајцарска повезана са Италијом.

1917 — Амерички председник Вудро Вилсон је од Конгреса затражио објаву рата царској Немачкој.

Пред Војним судом за официре српске војске у Солуну је почео судски процес против групе официра на челу са пуковником Драгутином Димитријевићем Аписом, оптужених за припремање преврата и покушај атентата на регента Александра.

1930 —Хајле Селасије је проглашен за цара Етиопије, наследивши своју рођаку царицу Заудиту.

1944 —Совјетске трупе прешле су реку Прут у Другом светском рату и ушле у Румунију.

2. И 8. АПРИЛА

1958 —Прва појава Умпах-Пах Индијанца из истоименог стрипа аутора Албера Удерца и Ренеа Гошинија.

1960 —Француска је потписала споразум са Мадагаскаром којим је Мадагаскар постао независна држава, након 64 године француске колонијалне владавине.

1974 —У Титограду (Подгорица) основан је Универзитет Црне Горе.

1979 —Затварањем британске војне базе Малта је стекла пуну независност, чиме је окончано готово 80 година дуго британско присуство на том острву.

1979 —Из совјетске лабораторије за развој биолошког оружја у Свердловску су у ваздух случајно испуштене споре антракса, што је усмртило 66 особа и непознат број стоке.

1981 —Председништво СФРЈ прогласило је ванредно стање на Косову због демонстрација албанских студената које су почеле 11. марта под паролом “Косово-република”.

1982 —Аргентинске војне снаге искрцале су се на Фолкландска Острва, британску колонију у Јужном Пацифику коју су чувала 84 британска маринца.

1999 —Власти у Београду преузеле су независни радио Б92.

2003 —Председавајући Председништва Босне и Херцеговине Мирко Шаровић поднео је оставку због афере извоза оружја Ваздухопловног завода “Орао” из Бијељине Ираку, који је био под санкцијама УН, и “шпијунске афере у Републици Српској”. 2004 —Хашки трибунал обелоданио је оптужнице против шесторице хрватских официра и бивших званичника у хрватске републици Херцег-Босни. За злочине против човечности у западној Херцеговини 1992-1993. оптужени су: Јадранко Прлић, Слободан Праљак, Миливој Петковић, Бруно Стојић, Валентин Ћорић и Берислав Пушић.

3. април

1043 —Едвард Исповедник је крунисан за краља Енглеске, као последњи владар из династије Весекс.

1512 —Турски султан Бајазит II абдицирао у корист сина Селима I.

1559 —Потписан је споразум у Като Камбрезију којим су окончани Италијански ратови.

1807 —У селу Вогањ код Руме почела

ИЗМЕЂУ

Тицанова буна, у којој је учествовало 15.000

сељака из 45 села румског и илочког властелинства. Аустријска војска је за 10 дана угушила побуну, а вођа Теодор Аврамовић

Тицан ухваћен је и крајем године стрељан.

1865 —Снаге Уније су заузеле Ричмонд, главни град Конфедеративних Америчких

Држава.

1908 −Појавио се први аутомобил у Београду. [2]

1922 —Јосиф Стаљин изабран за генералног секретара Руске комунистичке партије (бољшевика).

1930 —Рас Тафарие постао цар Хаиле Селасије I од Абисиније (Етиопија).

1936 —Погубљен Бруно Хауптман, отмичар и убица сина америчког пилота Чарлса Линдберга, који је први сам прелетео Атлантски океан. Овај догађај је био повод да САД донесу Закон о отмици којим је за киднаповање уведена смртна казна.

1941 —Мађарски премијер Пал Телеки извршио самоубиство један дан након што је усвојен немачко-мађарски план за напад на Југославију. Телеки је био члан делегације која је 12. децембра 1940. у Београду потписала Уговор о вечном пријатељству и миру између Југославије и Мађарске. Мађарска је заједно са Немачком 6. априла 1941. напала Југославију. 1948 —Премијером драме Ивана Цанкара “Краљ Бетајнове” у режији Бојана Ступице, отворено је Југословенско драмско позориште у Београду. Драмски ансамбл је у почетку имао 40 чланова, директор је био писац Ели Финци, а уметнички руководилац Бојан Ступица.

1948 —Председник САД Хари Труман потписао је Маршалов план економске помоћи послератној Европи.

1975 —Руски велемајстор Анатолиј Карпов постао је светски првак у шаху, пошто је дотадашњи првак амерички велемајстор Боби Фишер одбио да брани титулу.

1976 —Први пут је додељена француска национална филмска награда Цезар, која се од онда додељује сваке године.

1979 —У Пакистану погубљен бивши председник владе Зулфикар Али Буто, који је збачен са власти војним ударом 1977. године.

1991 —Савет безбедности УН изгласао резолуцију о прекиду ватре у Заливском рату, наложио размештање мировних снага у региону и затражио од Ирака да уништи оружје за масовно разарање.

1992 —Комунистички лидер и председник Албаније Рамиз Алија поднео је оставку две недеље након избора некомунистичке скупштине.

1995 —Најмање 150 припадника племена Хуту, махом жена и деце, масакрирано у једном селу на североистоку Бурундија.

1996 —У авионској несрећи код дубровачког аеродрома Чилипи погинули су министар трговине САД Роналд Браун, сви путници (29), углавном чланови његове пратње и чланови посаде (шест).

1999 —Авиони НАТО бомбардовали су центар Београда, први пут од почетка ваздушних напада на СР Југославију 24. марта. Погођене су зграде републичког и савезног министарства унутрашњих послова. У Новом Саду срушен је други мост на

Дунаву. 2000 —Припадници Сфора ухапсили су на Палама једног од ратних лидера и високог функционера Републике Српске Момчила Крајишника и предали га Међународном суду за ратне злочине у Хагу.[3]

2003 — У Стразбуру државна заједница Србија и Црна Гора примљена у Савет Европе, као 45-та земља чланица те најстарије паневропске организације.

Амерички конгрес одобрио близу 80 милијарди долара за финансирање рата у Ираку.

2007 —Француски воз TGV оборио светски рекорд у брзини шинских возила са 574,8 km/h.

4. април

1581 —Енглеска краљица Елизабета I за витеза прогласила Френсиса Дрејка, гусара, потом адмирала, првог Енглеза који је опловио свет.

1660 —Чарлс II Стјуарт је објавио декларацију из Бреде, своје услове за обнову монархије у Енглеској.

1721 —Роберт Волпол је ступио на дужност као први премијер Уједињеног Краљевства под краљем Џорџом I.

1812 —Амерички председник Џејмс Медисон је увео деведесетодневни ембарго на трговину са Уједињеним Краљевством.

1841 —Вилијам Хенри Харисон је умро од упале плућа и тако постао први председник САД који је преминуо током мандата и председник са најкраћим мандатом.

1905 —У земљотресу у провинцији Лахор, тада делу Британске Индије, погинуло 19.000 људи.

1936 —Првог дана генералног штрајка студената Београда, Загреба, Љубљане, Скопља и Суботице против фашизације земље и владе Милана Стојадиновића - у сукобу студената-комуниста са члановима националистичке организације „Орјуна“ у згради Медицинског факултета убијен је студент права и члан КПЈ Жарко Мариновић (1911—1936). У знак сећања на тај догађај, данашњи дан се обележава као Дан студената Београдског универзитета.

1939 —На ирачки престо ступио Фејсал II, после смрти свог оца, краља Газија I. 1945 —Америчка 3. армија је заузела

немачки град Касел после тродневних борби.

1945 —Мађарска се ослободила нацистичке власти. Данашњи дан се у Мађарској

слави као Дан ослобођења.

1949 —Министри спољних послова

САД и 11 западноевропских држава у Вашингтону потписали су Северноатлантски

споразум о формирању НАТО пакта.

1960 —Француска и Федерација Мали потписали споразум којим је Федерација

Мали стекла независност.

1962 —Основана Федерација Јужне Арабије.

1968 —Амерички борац за људска права Мартин Лутер Кинг је убијен у Мемфису.

1969 —У Хјустону, америчка држава Тексас, извршена прва операција уграђивања вештачког срца у људски организам. Први пацијент с вештачким срцем живео четири дана.

1975 —У паду америчког војног транспортног авиона после полетања из Сајгона погинуло 155 вијетнамске деце, ратне сирочади.

1976 —Нородом Сиханук је абдицирао

са места вође Камбоџе и ухапшен је од стране Црвених Кмера.

1984 —Амерички председник, Роналд Реган позвао на међународну забрану хемијског оружја

1992 —Основана је Полиција Републике Српске.

1998 —У експлозији метана у украјинском руднику угља „Скачинско“, у Доњецкој области, погинула 63 рудара.

1999 —У ваздушним ударима НАТО на Рафинерију нафте у Панчеву погинула три радника рафинерије. У бомбардовању топлане на Новом Београду погинуо чувар топлане.

2001 —Министар одбране Судана и 14 војних функционера погинуло у авионској несрећи, у критичном тренутку грађанског рата у земљи.

2002 —Војска Анголе и УНИТА потписали примирје у Луанди, чиме је окончан грађански рат у Анголи. Око милион људи погинуло у борбама Владиних снага и УНИТА-е које су почеле 1975. после стицања независности од Португалије.

2003 —Америчке војне снаге заузеле багдадски међународни аеродром „Садам“ и преименовале га у „Багдад интернешенел“.

5. април

1242 —У бици на залеђеном Чудском језеру, Руси под командом новгородског кнеза Александра Невског су поразили тевтонске витезове, спречивши их да окупирају северозападне области Русије.

1566 —Конвент племића у Хабзбуршкој Низоземској је предало гувернеру Маргарети од Парме петицију којом је тражено да се суспендује Шпанска инквизиција у Низоземској.

1722 —Холандски истраживач Јакоб Рогевен је постао први Европљанин који се искрцао на Ускршње острво.

1818 —У бици код Маипуа чилеанске и аргентинске трупе поразиле шпанску војску, чиме је обезбеђена независност Чилеа.

1841 —У нишком, лесковачком, пиротском и врањском крају избила буна против Турака, позната као “Милојева и Срндакова буна”, коју су предводили Милоје Јовановић и Никола Срндак. После борби код Прве Кутине и Горњег Матејевца, 23. априла 1841, Турци у крви угушили буну, многа села спалили, а Јовановића погубили.

1881 —Велика Британија у Преторији закључила мировни уговор с Бурима и признала независност јужноафричке републике Трансвал.

1887 —Краљ Милан Обреновић наименовао првих 16 чланова Српске краљевске академије основане 1. новембра 1886. Први председник био Јосиф Панчић, а секретар Јован Жујовић. Од 1888. академици сами бирали сталне и дописне чланове.

1879 —Чиле је објавио рат Боливији и Перуу, чиме је отпочео Пацифички рат.

1902 —На стадиону „Иброкс парк“ у Глазгову погинуло 20, а повређено најмање 200 људи када се срушила трибина током фудбалске утакмице Шкотске и Енглеске.

1944 —Савезници по трећи пут бомбардовали Ниш.[1]

1945 —Председник привремене владе Југославије Јосип Броз Тито у Москви потписао уговор о пријатељству и узајамној помоћи и послератној сарадњи Совјетског Савеза и Југославије.

1951 — Суд у Њујорку осудио на смрт Џулијуса и Етел Розенберг због шпијунаже у корист Совјетског Савеза.

1954 —Елвис Пресли снима свој дебитантски сингл That’s All Right

1955 —Премијер Велике Британије

Винстон Черчил поднео оставку, окончавши дугу политичку каријеру која је, уз успоне и падове трајала од почетка 20. века. На положају премијера и лидера Конзервативне странке наследио га шеф дипломатије Ентони Идн.

1964 —У лондонском метроу пуштени су у вожњу први возови без возача 1971 —Прорадио вулкан Етна у Италији 1974 —Отворен Светски трговински центар у Њујорку, који је са 110 спратова у том моменту био највиша зграда на свету. 1989 —Влада Пољске легализовала опозициони раднички синдикат „Солидарност“. Основан 1980. као независни синдикат, „Солидарност“ убрзо прерастао у масовни друштвено-политички покрет са око 10 милиона следбеника.

1992 —Грађани Сарајева, у жељи да спрече даље националне сукобе, опколили зграду Скупштине БиХ, захтевајући фор-

мирање владе националног спаса. На њих пуцали снајпери из оближњих солитера. Погинуло осам, повређено 50 демонстраната.

1999 — У ваздушним ударима НАТО-а на Југославију погођен центар Алексинца. Погинуло 17 цивила.

Либија предала два своја држављанина

оптужена за рушење путничког авиона у 1988. изнад Локербија у Шкотској, када је погинуло 270 путника. Уједињене нације суспендовале санкције против Либије уведене 15. априла 1992.

2002 —Председник САД Џорџ Буш позвао Израел да се повуче са палестинских територија и најавио нову мировну мисију на Блиском истоку.

2016 —Окончани Сукоби у Нагорно-Карабаху (2016), уз посредство руског председника Владимира Путина и без значајнијих последица.

6. април

1652 —Представник Холандске источноиндијске компаније Јан ван Рибек основао је прво насеље белих досељеника у Јужној Африци, које је постало данашњи Кејптаун.

1667 —Дубровник погодио земљотрес у којем је погинуло више хиљада грађана. Од земљотреса и пожара, који је харао двадесетак дана, град скоро потпуно уништен. Обнова трајала више од 50 година.

1690 —Аустријски цар Леополд I Хабзбуршки балканским хришћанима упутио проглас у којем их је позвао да и даље помажу његову војску у борбама против Турака, обећавајући им разне повластице.

1782 —Рама I је наследио тајландског краља Таксина, започевши Чакри династију.

1830 —Џозеф Смит је службено основао Цркву Исуса Христа светаца последњих дана.

1867 —Кнез Михаило преузео кључеве Београда од Али Риза-паше чиме је окончана османска владавина у главноме граду Србије.

1895 —Драмски писац Оскар Вајлд ухапшен је у Лондону због “дела велике покварености”.

1886 —Званично је основан град Ванкувер, исте године када је прва трансконтинентална пруга стигла до града.

1896 —На Олимпијском стадиону у Атини отворене прве Олимпијске игре модерне епохе. Олимпијске игре трајале 10 дана, учествовала 484 такмичара, само мушкарци. Жене се такмиче од 1900, а 1924. уведене зимске олимпијске игре. Организатор игара и први председник Међународног олимпијског комитета био је Француз Пјер де Кубертен.

1909 —Амерички истраживач Роберт Пири освојио Северни пол, прешавши са експедицијом на санкама 1.600 km.

1917 —Објавом рата Немачкој, САД ушле у Први светски рат.

1941 —Немачке трупе у Другом светском рату напале Грчку и Југославију. У бомбардовању Београда је погинуло између 2.271 и 4.000 људи.

1941 —Етиопске и британске трупе ослободиле Адис Абебу, коју су у рату са Етиопијом почетком 1935. окупирале италијанске снаге.

1945 —Јединице Југословенске армије су ослободиле Сарајево.

1945 —Главни народноослободилачки одбор Војводине донео одлуку о укључивању аутономне Војводине у састав федералне јединице Србије.

1973 —У Београду отворена нова зграда Народне библиотеке Србије. Стара зграда изгорела у пожару 6. априла 1941, када су Немци бомбардовали Београд.

1985 —Војним ударом у Судану свргнут Џафер Нимеири, који је владао од 1969, када је, такође државним ударом, свргао тадашњег председника Абдуа. Власт преузео министар одбране и командант армије, генерал Абдел Рахман Суер ал Дахаб. 1992 —Европска заједница признала независност Босне и Херцеговине. Истог дана у Сарајеву пале прве жртве и означиле почетак рата у БиХ. 1994 —У Руанди, током грађанског рата племена Хуту и Тутси, ракетом оборен авион у којем су били председници Руанде и суседног Бурундија Жувенал Хабијаримана и Сипријен Нтарјамира. У масакрима који су уследили екстремни Хути побили око 800.000 мањинских Тутсија, углавном цивила.

1995 —У Кигалију је основан први суд за суђење оптуженима за геноцид. 2001 —Представници Хашког трибунала предали савезном министру правде Момчилу Грубачу оптужницу за ратне злочине и налог за хапшење Слободана Милошевића.

2003 — Полиција Хрватске ухапсила хашког оптуженика Ивицу Рајића, због ратних злочина у Ступном Долу, у БиХ, у октобру 1993. Два месеца касније Рајић изручен Хашком трибуналу.

Министарство правде САД саопштило да се број затвореника у затворима у 2002. повећао, да је први пут прешао цифру од два милиона и да је у јуну те године у затворима регистровано 2.019.234 људи.

2006 — На италијанским парламентарним изборима странке умерене левице Романа Продија победила коалицију под вођством премијера Берлусконија. Словенија одбацила оптужбе за ратне злочине 1991. године, на граничном прелазу Холмец према Аустрији, иако је објављен снимак у којем словеначки војници убијају војнике ЈНА који су се предали. даље... 2009 —Средишњу Италију погодила је

серија снажних земљотреса.

2014 —Проруски активисти заузели су седишта регионалне управе у Доњецку и тајне службе у Луганску, на истоку Украјине, што је означило почетак побуне против прозападне владе у Кијеву која је прерасла у рат.

7. април

451 —Атила је опљачкао Мец и напао друге градове у Галији.

1141 —Матилда од Енглеске је постала први женски владар Енглеске.

1348 —Чешки краљ Карло IV основао Карлов универзитет, први универзитет у централној Европи.

1788 —Амерички пионири су основали град Маријету (у данашњем Охају), прво стално америчко насеље изван Тринаест колонија.

1862 —Снаге Уније су поразиле снаге Конфедерације у бици код Шајлоа, најкрвавијој бици у дотадашњој америчкој историји.

1866 —Земунски штампар Игњан Сопрон, на позив босанског везира Шерифа

Осман-паше, отворио прву штампарију у

Сарајеву и покренуо прве новине штампа-

не у Босни, недељник „Босански вјесник“.

Лист уређивао Милош Мандић, излазио на српском језику, ћирилицом и по Вуковом правопису.

1896 —Арктичка експедиција коју је предводио норвешки истраживач Фритјоф

Нансен је стигла до 86°13,6’ СГШ.

1929 —Београдска радио станица први пут преносила једну фудбалску утакмицу, првенствени сусрет БСК и „Југославије“. Репортер био Раде Стоиловић.

1939 —Италијанске трупе искрцале се на обале Албаније и за пет дана окупирале земљу.

1941 —Влада Краљевине Југославије објавила прокламацију о почетку рата с Немачком и Италијом и издала наредбу о општој мобилизацији.

1943 —У лабораторији у Базелу, у Швајцарској, први пут произведена дрога ЛСД.

1945 —Амерички авиони у Другом светском рату потопили највећи јапански ратни брод “Јамато”.

1945 —Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије усвојила резолуцију којом се поздравља и прихвата одлука Главног народноослободилачког одбора Војводине о укључивању аутономне Војводине у састав федералне јединице Србије.

1948 —Основана Светска здравствена организација. Статут организације потписало 26 земаља, а 7. април проглашен за Светски дан здравља.

1956 —Шпанија се одрекла свог протектората у Мароку.

1961 —Ухапшен југословенски политичар и дисидент Милован Ђилас, некада најближи сарадник Јосипа Броза Тита.

1963 —Усвојен нови југословенски Устав, којим је назив државе Федеративна Народна Република Југославија промењен у Социјалистичка Федеративна Република Југославија. Нови Устав популарно назван „Повеља самоуправљања“ јер је њиме самоуправни модел примењен у свим сферама и на свим нивоима друштвеног живота.

1966 —Из Средоземног мора код шпанске обале извађена америчка хидрогенска бомба, испала из авиона због квара.

1980 —САД су прекинуле дипломатске везе са Ираном.

1989 —Совјетска подморница Комсомолец је потонула у Баренцовом мору, усмртивши 42 морнара.

1990 —Ферибот „Скандинавска звезда“ је захваћен пламеном током крстарења у Северном мору између Норвешке и Данске, који је усмртио 158 особа.

1992 — Дан пошто је Европска заједница признала независност Босне и Херцеговине, Срби у Бањалуци прогласили независност Републике Српске, а представници Срба у Председништву БиХ Биљана Плавшић и Никола Кољевић дали оставке. САД признале независност БиХ, Словеније и Хрватске.

1994 —Почео је геноцид у Руанди, неколико сати по убиству председника Руанде Жувенала Хабијаримане.

1994 —У главном граду Руанде Кигалију убијен премијер Агате Увилингијимана.

2001 —Полиција растурила антивладине демонстрације у више градова у Турској.

Радници и грађани револтирани наглим падом националне валуте и скоком цена тражили оставку премијера Булента Еџевита и његове владе.

2004 —Више од 600 Ирачана погинуло, а преко 400 повређено у бомбардовању џамије у Фалуџи, ирачком граду који је данима био под опсадом америчких маринаца. У Багдаду званично саопштено да је у тој земљи погинуло више од 720 војника коалиционих снага, под вођством САД, већина после проглашења краја главних војних операција, 1. маја 2003.

2010 —Више хиљада особа у Бишкеку

је започело протесте који су довели до пада режима Курманбека Бакијева.

2014 —Проглашена Доњецка Народна Република на подручју Доњецке области Украјине од стране активиста који су заузели зграду регионалне администрације у Доњецку, након свргавања бившег про-руског председника Виктора Јануковича и повратка Крима Русији.

8. април

217 —Римски цар Каракала убијен у атентату недалеко од сиријског града Емесе. Цара је убио један од његових преторијанаца из личних разлога.

876 —Абасидска војска је поразила у бици код Дајр ел Акула војску сафаридског емира Јакуба ибн Лајса, приморавши га да прекине свој продор у Ирак.

1271 —Мамелучки султан Бајбарс је освојио од крсташа тврђаву Крак де Шевалије у Сирији.

1513 —Шпански истраживач Хуан Понсе де Леон, трагајући за митским извором младости, открио Флориду и прогласио је поседом Шпаније. 1845. Флорида постала једна од савезних држава САД.

1820 —Милоска Венера је откривена на грчком острву Милос.

1861 —У Сремским Карловцима одржан Благовештенски сабор, последњи политичи скуп Срба у Угарској. Тражена посебна територија за Србе, Војводина са Сремом, доњом Бачком и Банатом, с војводом на челу и сопственом администрацијом. Сабором председавао патријарх Јосиф Рајачић. Аустријски цар Франц Јозеф I никада није потврдио закључке скупа, а Угарски сабор их није ни узео у разматрање.

1864 —Конфедерацијска војска је однела победу у бици код Менсфилда чиме је заустављено напредовање војске Уније.

1904 —У Лондону потписан англофранцуски споразум „Срдачна антанта“, којим су Велика Британија и Француска решиле спорна питања у вези са интересним зонама у западној Африци, Египту и Мароку.

1911 —Холандски физичар Хајке Камерлин Оне је открио суперпроводност.

1913 —У Пекингу почело заседање првог сазива Парламента.

1924 —Укинути су шеријатски судови у Турској, у склопу Ататуркових реформи.

1939 —Италијанске трупе, које су се претходног дана искрцале на обале Албаније, заузеле Тирану. Албански краљ Зог избегао у Грчку.

1944 —Јединице совјетске Црвене армије у Другом светском рату избиле на границу Чехословачке и Румуније.

1946 —У Женеви одржано последње заседање Лиге народа, чиме је формално укинута та међународна организација и замењена новом, Уједињеним нацијама.

1953 —Британске власти оптужиле Џомо Кенијату да је умешан у активности тајне организације Мау Мау и осудиле га на седам година затвора. После добијања независности Кеније 1963, Кенијата био премијер и министар иностраних послова, а потом председник Кеније.

1971 —У Лондону одржан Први светски конгрес Рома на којем је верификован назив припадника тог народа, Роми. Одлуком УН 8. април проглашен за Светски дан Рома.

1990 —Непалски краљ Бирендра укинуо забрану рада политичких партија, на снази 30 година.

1992 — После генетског теста отиска прстију, немачки и израелски извори саопштили да је извесно да је Јозеф Менгеле, осумњичен за експерименте над логорашима у Аушвицу, умро у Бразилу 1979.

Палестински лидер Јасер Арафат нађен жив у Либијској пустињи 12 сати после авионске несреће у којој су погинула три његова сапутника.

1993 —Бивша Југословенска Република Македонија примљена у УН.

1996 —Југославија и БЈРМ потписале споразум о нормализацији односа.

2002 —Тужилаштво у Прокупљу подигло оптужнице против Саше Цвјетана и Дејана Демировића за ратни злочин над албанским цивилима у Подујеву, на Косову и Метохији, 1999. То је било друго суђење за ратне злочине пред судовима у Југославији. 2003 — У израелском ракетном нападу на возило у Гази убијен локални вођа “Хамаса“ Саид Алдин ал Арабид. У нападу погинуло још најмање пет особа, а преко 47 Палестинаца повређено.

Од пројектила који је амерички тенк испалио на хотел „Палестина“ у Багдаду, у ком су били смештени страни новинари, погинули камерман Ројтерса Тарас Процук и новинар шпанске телевизије ТВЕ 5 Хосе Коусо. 2004 —Суд у Осијеку у Хрватској осудио Николу Иванковића на 12 година затвора због ратног злочина над српским цивилима у Паулин Двору 1991.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Т. Радовановић Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs