МАГАЗИН Година XI * Број 593 * 9. април 2023. * Излази недељом
www.art.rs * magazin@art.rs
ISSN 2334-7678 (Online)
Краљевски
2
МАГАЗИН 5923 9.4.2023.
У овом броју Сећање на страдале цивиле Историја се понавља Правда је трајна и чврста воља Корак ка инклузивном друштву Проширена лепеза услуга Излаз из зачараног круга Заједничким снагама до циља Циркус корона Трајно сећање на легенде рок музике На репертоару Биоскопа “Кварт” Наличја српског лица Из Мињине кухињице
4 8 10 12 14 20 24 30 36 40 44 46
3
9.4.2023.
МАГАЗИН 5923
4
Обележен Дан цивилних жртава рата
СЕЋАЊЕ НА СТР - Краљево је током Другог светског рата бомбардовано више пута, а осим немачких бомбардера у више наврата се нашло и на мети савезничке авијације. - Страдање цивилног становништва настављено је и након окончања ратних дејстава, а у ослобођеној земљи су од заосталих експлозивних средстава страдали бројни цивили, међу њима највише деца. - Поред више од две хиљаде оних који су стрељани у октобру 1941. године последице Другог светског рата мере се и бројем од 1.600 цивилних инвалида рата у Краљеву и срезу Жичком. - У 184 напада НАТО авијације на подручје Краљева бачено је више од шест стотина различитих пројектила. - Тешке или лакше повреде задобило је 37 цивилних лица, а оштећено је или уништено 1.750 објеката
РАДАЛЕ ЦИВИЛЕ дружење цивилних инвалида рата Краљева и Врњачке Бање традиционално обележава Дан цивилних жртава рата полагањем венаца на хумке стрељаних у октобру 1941. године. Тако је било и у четвртак 6. априла када је одата пошта свима који су страдали у ратовима, а нису били директни учесници војних операција. Венце и цвеће положили су представници Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије „Јово Курсула“, локалне самоуправе, Војске Србије и организација цивилог друштва. Овај датум меморијално обележава и Савез удружења цивилних инвалида рата Србије у знак сећања на дан
У
када су, приликом бомбардовања Београда 1941. године у необјављеном рату, пале прве цивилне жртве. Тог дана су авиони Трећег рајха бомбардовали Београд и друге незаштићене градове у Србији, а страдао је до сада неутврђен број цивилног становништва. Шести април се годинама уназад широм земље обележава у знак сећања на цивилне жртве фашистичког терора, а у Краљеву и на све који су страдали у масовном стрељању октобра 1941. године које је извршила немачка окупаторска војска. Краљево се са патриотским организацијама, градском управом и институцијама, придружило Србији у обележавању дана када је на подручју
Југославије почео Други светски рат, а у бомбардовању Београда страдао велики број цивилних жртава. На земљу су у прошлости насртали многи освајачи, нарочито током двадесетог века, и сваки пут наносили велике губитке цивилном становништву. Жртава је у Краљеву било и приликом савезничког бомбардовања 1944. године, а и 1999. током свакодневних напада НАТО авијације. Све то је повод да се са Гробља стрељаних упути порука о неопходности сећања и преношења обавезе на млађе генерације како не би заборавиле страдања у прошлости. Председник Друштва за неговање традиције ослободилачких ратова Србије „Јово Курсула“ др Милан Матије-
5
9.4.2023.
МАГАЗИН 5923
6
вић и овом приликом је подсетио да је Краљево током Другог светског рата бомбардовано више пута, а осим немачких бомбардера у више наврата се нашло и на мети савезничке авијације. Страдање цивилног становништва настављено је и након окончања ратних дејстава, а у ослобођеној земљи су од заосталих експлозивних средстава страдали бројни цивили, међу њима највише деца. Поред више од две хиљаде оних који су стрељани у октобру 1941. године последице Другог светског рата мере се и бројем од 1.600 цивилних инвалида рата у Краљеву и срезу Жичком. Агресија на Србију коју су у току Другог светског рата извршиле силе осовине настављена је пред крај века нападом НАТО снага које је предводила војска Сједињених Америчких Др-
жава. Од 24. марта 1999. године, кад су пале прве бомбе на територију Србије, земља је на мети НАТО авијације била пуних 78 дана све док операција названа „Милосрдни анђео“ 9. јуна није окончана потписивањем Кумановског споразума. Током војне операције која се у Удружењу цивилних инвалида рата сматра злочиначком и геноцидном погинуло је више од хиљаду припадника војске и полиције и две и по хиљаде цивила од којих су 89 била деца, а десет хиљада цивила је рањено и повређено. Једна од првих испаљених крстарећих ракета пала је првог дана бомбардовања на аеродром Лађевци, а подручје општине Краљево је током агресије било на мети НАТО авијације педесет четири дана. Од укупно сто осамдесет четири напада ово подручје
је бомбардовано деведесет четири пута дању и деведесет ноћу. У сто седамдесет два напада на ову територију бачено је више од шест стотина различитих пројектила, тешке или лакше повреде задобило је тридесет седам цивилних лица, а оштећено је или уништено 1.750 објеката. На подручју Краљева бомбардоване су тридесет две локације, места Бапско поље, Баре, Берановац, Богутовац и околина, Борча, Витановац, Врба, Гледић, Годачица, Гокчаница, Горње Жарче, Закута, Јарчујак, Ковачи, Лађевци, Лазац, Лешево, Лозно, Лопатница, Милочај, Мланча, Мрсаћ, Обрва, Пекчаница, Ратина, Рибница, Самаила, Станча, Стубал, Тавник, Ушће и Цветке. На пружном правцу Краљево - Рашка - Косовска Митровица оштећено је девет железничких мостова и један тунел, а бом-
бардовани су радио и телевизијски предајници. Најчешће су бомбардовани Богутовац, Витановац, Самаила и Берановац, а готово да нема места на подручју града где није пао ни један пројектил. Током НАТО бомбардовања на подручју општине Краљево тешко је повређено шеснаест грађана од којих троје старих између седам и тринаест година и тринаест одраслих. - На овом светом месту данас се сећамо невиних жртава које је као таоце масовно стрељала немачка окупаторска војска, сто невиних талаца за једног погинулог а педесет за рањеног окупаторског војника. Жртве су били наши дедови, очеви, мајке, браћа, сестре, наши рођаци и пријатељи. Стрељани су били запослени у краљевачким фабрикама, железничари, занатлије, трговци, кафеџије, суди-
је, лекари, професори, ђаци и шегрти, студенти, земљорадници. Стрељане су и избеглице које у Краљеву, бежећи од ратног зла, нађоше уточиште. У Другом светском рату Краљево је више пута бомбардовано. Краљево није бомбардовала само немачка већ нажалост и савезничка авијација 1944. године. Тада је погинуло двадесет девет грађана и већи број је рањено. Агресију на нашу земљу, коју су 6. априла 1941. године извршила немачка фашистичка војска, наставили су 1999. године НАТО злочинци са америчком војном машинеријом на челу, истакао је др Матијевић. Као хуманитарна организација социјалне оријентације Удружење цивилних жртава рата Краљева и Врњачке Бање усмерава активности на праћење социјалног, материјалног и
здравственог стања и друге потребе цивилних инвалида рата, а помаже им код надлежних органа власти и локалне самоуправе да редовно остварују законска права. Удружење покреће иницијативе и даје предлоге за решавање социјалног и материјалног положаја цивилних инвалида и жртава фашистичког терора, подстиче личне и заједничке активности у унапређењу личности и њихово удруживање у друштвени живот, а све према годишњем програму који доноси скупштина. Уз моралну и скромну материјалну подршку локалне самоуправе рад удружења подржавају Црвени крст и Српска православна црква, а веома успешним га оцењује и Извршни одбор Савеза удружења цивилних инвалида рата Србије. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
7
8
МАГАЗИН 5923 9.4.2023.
Градски одбор Српске странке Заветници
ИСТОРИЈА СЕ ПОНАВЉА - Рок за расписивање избора чланова и председника савета месних заједница на територији града Краљева истекао у септембру 2020. године. - Органи месних заједница у в.д. статусу тако да немају никакву надлежност и не могу да одлучују ни о чему, иако постоје многобројни проблеми. - Позив градском руководству, пре свега председнику Скупштине града, да што пре испуне законску обавезу и распишу изборе како месне заједнице не би функционисале по принципу чланске карте и партијске књижице
9
9.4.2023.
МАГАЗИН 5923
10
акон о локалној самоуправи регулише могућност оснивања месних заједница у општини за део, једно или више насељених места а у складу са статутом локалне самоуправе на чијој се територији формира начин образовања, послови, организација и начин финансирања месних заједница детаљније се уређују посебном одлуком. Према Одлуци о месним заједницам на територији града Краљева од 2019. године савет месне заједнице је основни представнички орган грађана на подручју ове организационе јединице формиран након избора спроведених по правилима непосредног и тајног гласања на основу општег и једнаког изборног права. Избори које расписује председник Скупштине града морају се спровести најкасније тридесет дана пре истека мандата чланова, а до одржавања не може протећи мање од тридесет нити више од четрдесет пет дана. Да се прописи по који пут заобила-
З
зе, а на територији Краљева то постаје пракса сведочи податак да су и претходни избори, и поред честих упозорења опозиционих првака на кршење закона, одлагани у недоглед, а да се историја понавља ових дана сведочи члан Извршног одбора Српске странке Заветници Марко Петровић подсећањем да је рок за расписивање избора чланова и председника савета месних заједница истекао у септембру 2020. године. - Од тог тренутка до данас избори нису спроведени иако је то у другим локалним самоуправама обављено по одређеном плану. Изговори су били да је разлог корона, па организација превремених парламентарни избори и тако даље, тако да је Краљево до данас остало ускраћено за формирање органа месних заједница. Због тога су органи месних заједница на територији града Краљева тренутно у в.д. статусу тако да немају никакву надлежност и не могу да одлучују ни о чему иако по-
стоје многобројни проблеми као што је путна инфраструктура, водовод, канализација, нерешена питања домова културе, школа, нередовног јавног превоза и тако даље, каже Петровић уз позив градском руководству, пре свега председнику Скупштине града, да што пре испуни законску обавезу и распишу изборе како месне заједнице не би функционисале по принципу чланске карте и партијске књижице, каже Петровић уз подсећање на проблеме великог броја месних заједница изван централног градског језгра, посебно оних најудаљенијих. Иако су повод за обраћање јавности закаснели избори за органе месних заједница чини се да Заветницима у овом тренутку више боде очи недавна посета Рашком округу председника Србије Александра Вучића и велики митинг у Краљеву као прилика да се обрати грађанима. Разлог се огледа у недовољно јасном карактеру скупа и дилеме да ли је то митинг Српске на-
предне странке, посета председника Републике или осниавње новог покрета под паролом Србија сања и Србија остварује снове. - После десет година власти дошли су да Србији и њеним грађанима понуде само да сањају снове. Ако то повежемо са претходном кампањом, која се звала За нашу децу, они свим грађанима Србије, а тако и Краљева, нуде да сањају снове док једино њихова деца имају могућност да остваре те снове. Картица на основу које су људи довођени у Краљево је повод за питање да ли је картица коју штампа једна странка много битнија и од дипломе и било које професије? Да ли је само то довољно у овом граду да би месна заједница добила средства и могла нешто да уради, пита Петровић уз потврду подршке свима који су под присилом морали да дођу у Краљево и присуствују партијском скупу Српске напредне странке. На напредњаке су се минуле неде-
ље окомили и други о чему сведочи Градски одбор Покрета за преокрет из кога долази захтев да се изврши ревизија диплома стечених на пречац, како високошколских тако и средњошколских каквих је, верују, све више у јавном сектору, градској управи, градским и државним јавним предузећима и установама. Захтев се односи на преиспитивање валидности диплома градских челника и директоре локалних јавних предузећа „Пијаца“, „Водовод“, „Топлана“, „Чистоћа“ и „Путеви“ из Краљева, али и државних попут „Електропривреда Србије“ и других. У Покрету за преокрет указују на праксу запошљавања особа са средњом стручном спремом које након извесног времена по убрзаном поступку долазе до факултетских диплома као основи за именовање на руководећа радна места. Уз подсећање да се тако врши додатни удар на буџет, а важни послови поверавају нестручним људи-
ма, акценат је стављен на Кривични законик по коме је за фалсификовање исправе починиоцима запрећена затворска казна у периоду до три године. - Поражавајуће је да се у нашем граду и земљи појавила организована трговина и штанцовање лажних диплома. Понекад тај посао личи на легално стицање дипломе, мада је јавна тајна да поједини људи нису положили ни један испит, већ су им оцене и диплома дати зато што су платили одређену своту новца, као „школарину“, а заправо за куповину диплома. Овај посао не може да се реализује без независног тужилаштва и правосуђа, али и без политичке воље. О овој теми више не желимо да ћутимо и покренућемо акцију да се јавно говори, али и да се направе први конкретни кораци, истиче се у саопштењу упућеном медијима. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
11
Ускршња посланица београдског надбискупа и метрополита монс. др Ладислава Немета
МАГАЗИН 5923
9.4.2023.
ПРАВДА ЈЕ ЧВРСТА И ТРАЈНА ВОЉА
12
Драга браћо и сестре у Кристу, у овом немирном свету поновно је стигло Ускрсно време. За овај празник припремали смо се четрдесет дана. Број четрдесет је симболичан број, који се односи на четрдесет дана које је Исус провео у пустињи: „Дух одведе Исуса у пустињу да га ђавао искуша. Постио је четрдесет дана и четрдесет ноћи и на крају је огладњео” (Мт 4,1-2). Огладнели смо и ми на крају ових четрдесет дана! Гладни смо праведности нашега Бога, гладни смо милосрђа нашега Бога, гладни смо опроста нашега Бога, гладни смо љубави нашега Бога. Наш Бог нам даје све те вредности у ускрслом Кристу. Размотримо редом ове вредности. Шта је праведност? Према речима светог Томе Аквинског, једног од највећих теолога наше Цркве: „Правда је чврста и трајна воља да се свакоме дâ његово право“. Исус се кроз цели живот трудио бити праведан. Живео је тако, да никоме није хтео одузимати права, штавише: трудио се дати више свакоме кога је сусрео, помоћи му у развоју, ослободити га терета који му је отежавао живот. Исусова правда састојала се у давању пуноправности свим људима, што и јесте воља Божја за човека на почетку стварања и пре Адамовог пада. У Рају, на почетку стварања, Бог се према Адаму односи као према пријатељу, с њим има отворен пријатељски однос и редовито га посећује. Исус је својим ускрснућем отишао још даље од тога: даровао нам је сакрамент крштења, с којим се нисмо вратили у првобитни рај, али смо примили много више: дар да будемо деца Божја! У томе је остварење божанске правде у Исусу: Исус нам је дао оно што је
видео у Оцу. А у Оцу смо, Кристовим ускрснућем, уписани као деца Божја, браћа Исусова. Исусова праведност, међутим, има и нешто захтевнију димензију: она подразумева да и ми морамо бити праведни према другима. Морамо бити поштени према свим људима који у начелу заслужују поштовање, прихваћање и уважавање. А исто важи и за државу која начелно постоји да би служила добробити људи. Нажалост, то укључује и плаћање пореза, што је и Исус уочио у Еванђељу. Довде нам је све добро звучало. Но, да би се достигла узвишеност божанске правде, потребно је нешто више: остварење Исусова милосрђа у ускрснућу. А милосрђе значи неограничено прихваћање. Прихваћање које не зависи о поступцима људи, о резултатима постигнутим у нашим животима, већ подразумева узимати у обзир и прилике које нас често спречавају да учинимо праву ствар. Шта тиме мислим? Рецимо, кад сам ја био млад, и кад је комунистички терор владао у бившој Југославији, многи су се људи бојали редовито ићи у цркву. Зато се догађало да су многи одлазили само на божићну мису полноћку, а можда и на вазмено бдење које се такођер славило ноћу. Како на те људе требамо гледати? Да ли као на грешнике јер нису сваке недеље ишли у цркву? Ако бисмо ми, људи, гледали на овај начин, знајмо да добри Бог не чини тако. Исусовим ускрснућем Бог нам је показао да је много осетљивији и разумнији од нас. Исус је на крижу два пута посведочио шта значи божанско милосрђе: прво, када је обећао вечни живот разбојнику, и друго, када је молио да небески Отац муку Исусову не урачуна
у грех онима који су га разапели, јер нису знали шта чине. Али, о недостатку свести у човеку, може одлучивати само Бог, једини Свети, једини Свезнајући. Приликом ускрснућа, Исус је опростио свима који су му учинили неправду. Тај божански опрост је оно што сви чекамо. Јер нам је душа тако често оптерећена грехом, тим бременом погрешака којих се желимо ослободити! А то не можемо увек сами решити. Много је важно да овде искусимо божански опрост који доживљавамо у Исусу и Његовом ускрснућу. Управо се Божја љубав најбоље очитује у отајству ускрснућа. Сâм Исус је рекао да није дошао међу нас нити узео људско тело да нас осуди, него да нам дарује живот, живот у највећој пунини, живот који нико не може уништити. Највећи знак љубави је то што је Исус дао свој живот за нас и потом ускрснуо. У овом ускрсном догађају можемо видети да није смрт, ни грех, ни зло, задња реч наше стварности, него живот. Можемо ми бити и лоши, као што се, на пример, толико ђаволског зла догађа сада у Украјини због рата, али ни тада Бог не одустаје од човека, од створеног света, него нас воли. Најбоља вест за нас овог Ускрса је да Исусово ускрснуће није једнократан догађај, завршен за сва времена, већ почетак новог света. Његово је ускрснуће од тада стално присутно у нашим животима. Присутно је тамо где људи практицирају опраштање, тамо где смо милосрдни, тамо где опраштамо и где волимо. За ускрсне благдане желим вам, драга браћо и сестре, да вас ускрсли Исус Крист обдари својим миром, љубављу, праштањем и милосрђем. Желим вам благословљен Ускрс!
Монс. др Ладислав Немет
13
Дневни боравак за особе са аутизмом
МАГАЗИН 5923
9.4.2023.
КОРАК КА ИНКЛУЗИВНОМ Д
14
ДРУШТВУ
- За ауатизам лек, не постоје таблете и терапије медикаментима, већ искључиво дефектолошки, логопедски и рад са пихологом. - Пројекат Удружења за помоћ особама са аутизмом подржан са четири милиона и осам стотина хиљада динара што је највећа сума која је од стране Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања додељена било ком кориснику са територије града Краљева. - Пројекат „Дневни боравак за особе са аутизмом“ један од двадесет са простора целе земље који је подржала Евопска унија. - Средства намењена финансирању рада социјалног радника, дефектолога, психолога, медицинске сестре и васпитача, дела материјалних трошкова за рад са децом, одржавање хигијене и канцеларијски материјал
15
ветски дан особа са аутизмом се обележава 2. априла сваке године као начин да се државе чланице Организације уједињених нација подстакну на предузимање мера за подизање свести о људима са аутистичним поремећајем. Датум је утврђен одлуком Генералне скупштине Уједињених нација и само је један од седам званичних здравствених дана светске организације намењен окупљању организација широм света са циљем да помогну истраживању, дијагнози, лечењу и прихватању оних који болују од аутизма. Светски дан аутизма је у Краљеву обележен представљањем пројекта „Успостављање и развој услуге за особе са аутизмом“ који је, посредством Владе Србије а у сарадњи са Министарством за европске интеграције, преко канцеларије ЕУПРО Плус програма подржала Европска унија. Пилот програм је, до добијања лиценце којом се успоставља стална услуга, ограничен на дванаест месеци а усмерен према особама са аутизмом којима је, након изласка из образовног система, ускраћен било какав сервис подршке. У години коју Аутизам Европе обележавамотом„Изградимо инклузивно друштво за особе са аутизмом“ рад дневног боравка се оцењује посебно значајним за породице аутистичних особа којима је неопходно више сервиса подршке, поред овог смештај у станове са подршком, персоналне асистенте и друге који би им били на располагању током целе године. Као председник Управног одбора краљевачког Удружења за помоћ особама са аутизмом, и отац аутистичног дечака, Иван Маричић подсећа да је почетак рада дневног боравка круна интензивног рада започетог пре седам година. Тада су се окупили родитељи тек неколико особа са аутизмом и са стручњацима из ове области кренули у авантуру чврсто решени да истрају до остварења бар дела зацртаних циљева. Није могло да их поколеба то што нису имали ни средстава ни просторија за рад, још мање податак да је у локалној средини било мало разумевања за особа са проблемима из аутистичног спектра. У време кад у Краљеву није постојао ниједан сервис подршке особама са аутизмом родитељи су маштали о дану кад би локална самоуправа обезбедила бар део онога што својим суграђанима пружа Шабац.
МАГАЗИН 5923
9.4.2023.
С
16
Иван Маричић - Кренули смо од минуса и сами покренули бројне акције а прве донације, као резултат добре воље неких људи, искористили за основне третмане за децу са аутизмом, дефектолошке, логопедске, физијатријске. Лоша ствар је да у Краљеву са оволиким бројем становника последњих седам година нема запосленог дефектолога. За ауатизам лек,не постоје таблете и терапије медикаментима, већ искључиво дефектолошки, логопедски и рад са пихологом. Ту смо имали најмању подршку тако да су родитељи морали да се ослањају на приватни сектор и плаћање третмана што није нимало јефтино, па им је удружење бар у једном делу помогло тако што смо обезбедили основне. Касније смо напредовали, акад су у трећој и четвртој години постојања наше програмске активности препознате од Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, кренули смо са третманима и радионицама. Онда нам се, као невладином сектору, придружила локална самоуправа са којом смо успоставили добру сарадњу што се тиче финансијске подршке, али то није довољно јер се јавља све више деце са утизмом, па су и потребе веће, каже Маричић. Допринос локалне самоуправе огледа се у уступању на коришћење руинираног објекта за чију реконструкцију, и привођење намени, није било средстава у градском
буџету па је помоћ затражена од Министарства за рад,запошљавање,борачка исоцијална питања. Пројекат је подржан са четири милиона и осам стотина хиљада динара што је највећа сума која је од стране овог министарства додељена било ком кориснику са територије града Краљева. У складу са важећим прописима објекат је уступљен на коришћење уз симболичну закупнину, а како је прилагођен приступ особама са инвалидитетом просторије за одржавање радионица два пута недељно користи и удружење Carpe diem. Пројекат „Дневни боравак за особе са аутизмом“ крајем прошле године је као један од двадесет са простора целе земље, кроз програм ЕУ ПРО плус, подржала Евопска унија и потврдила спремност подносиоца захтева да успостави иразвија услугу до стварања услова за добијање лиценце потребне за даљи рад. Средства су намењена финансирању рада пет запослених, социјалног радника,дефектолога,психолога, медицинске сестре и васпитача, а остатак за део маетријалних трошкова за рад са децом, одржавање хигијене и канцеларијски материјал. Нормалан рад дневног боравка подразумева исхрану и превоз корисника, а како средства за то нису обезбеђена кроз пројекат улажу се посебни напори да се, у сарадњи са Унијом организација особа са инвалидитетом, обезбеди бар прилагођено комби возило које би сваког дана преузимало децу и по завршетку враћало кући. Трајање пилот пројекта ограничено је до новембра ове године до када сеочекује испуњење техничких и административних услова за добијање лиценце када би обавезу финансирања, буџетским средствима или кроз јавне радове, требало да преузме локална самоуправа. Иако објекат ове површине може да задовољи потребе двадесетак корисника тренутно их има четрнаест о колико може да се брине петоро запослених. Иако број особа са проблемима из аутистичног спектра са територије града Краљева није познат верује се да их има много више него што је учлањено у удружење, а посебно забрињава податак да рапидно расте. О томе сведоче званични подаци који потврђују да је са некадашњих један на сто двадесет особа преваленца повећана на један према четрдесет три, што доказује
17
9.4.2023.
МАГАЗИН 5923
18
да свако четрдесет треће дете има неки од проблема из аутистичног спектра. То је и разлог да се велике наде полажу у рад ових дана отвореног развојног саветовалишта у оквиру Дома здравља Краљево, од кога се очекује да подједнако пружи помоћ и деци и родитељима. Досадашња искуства сведоче да је у прошлости често изостајала рана интервенција и успостављање адекватне дијагнозе, па су родитељи од случаја до случаја били упућивани да проверавају говор, слух или вид и у најзначајнијем периоду, на узрасту од друге и треће до пете и шесте године детета, пропустили прилику да реагују на време. - Аутизам је највећа мистерија медицине, па ни неки фактори који се помињу као узрок настанка нису сваки пут релевантни. Иако постоји сумња да је највећи узрок старост родитеља и загађење у мом случају то не може да буде зато што сам при рођењу детета имао двадесет четири године,супру-
га двадесет две,друго дете је потпуно здраво а живимо у природи. Постоје разна истраживања,раде се многе студије,а главни узрок још увек није откривен. Симптоми се најчешће јављају између треће и четврте године, а иако код беба које имају спектар тешко можете да приметите изостанак плача је једна од првих назнака да нешто није у реду. Међутим, имамо случајева где је типичан развој нормалан, а онда неки окидач касније укаже на симптоме из аутистичног спектра. Иако имају много заједничког, свака особа са аутизмом је прича за себе, па има од тотално невербалних и нефункционалних до високо функционалних особа о чему сведоче истраживања која још не могу да докуче одакле им толика генијалност. Многа деца фантастично говоре језике, баратају са рачунарима, имају таленат за уметност. Али, има и невербалних, а постоје и пропратни проблеми где се у великом броју јављају епилептични напади који
представљају додатно бреме,па им је теже него другима да искажу осећања и потребе, каже Маричић уз потврду да је код деце која имају већу подршку, и која су укључена у заједницу, знатно приметнији напредак него код оних који су изопштени из социјализације. Иако их систем препознаје као такве инклузивни облик образовања препустио је родитељима да, без обзираб на степен инвалидитета, одлуче да ли ће похађати редовну или специјалну школу. Упркос констатацији да инклузивни модел образовања није заживео до мере у којој је потребно, деца са високим степеном функционалности потврђују да им је место у редовним школама. Насупрот њима у школама овог типа често се срећу и она којој је потребна свакодневна стручна помоћ дефектолога, логопеда и стручњака других специјалности каквих има има само у специјалним школама. У ситуацији кад ни просветни радници не знају онолико колико је
потребно,без додатне подршке у виду персоналних асистената и личних пратилаца у одељењима са великим бројем ученика не могу свакоме да посвете потребну пажњу, посебно не мањем броју оних који се образују по инклузивном моделу. Пред посебном дилемом родитељи се нађу по завршетку основношколског образовања јер нису у ситуацији да, у складу са интересовањима, изаберу средњу школу за високофункционално дете. Онима који се одлуче за специјалну школу избор је сужен на само два образовна профила, кројача и металостругара, па се у случају смањеног интересовања за ова занимања прилика за даље усавршавање тражи у некој од редовних школа где ће имати добру подршку. - У средњим школама имамо високофункционалну децу са аутизмом која су апсолутно способна да прате наставу, а ако по процени комисије то нису у стању за њих се пише индивидуални образовни план прилагођен могућностима и интересовању.
Кад заврше средњу школу отвара се ново велико питање, јер се само два или три посто високо функционалних одлучује за студије. Пре функционалне децу треба оспособити да буду продуктивна и да раде нешто што је сфера њиховог интересовања, што потврђују социјална предузећа и примери младих са аутизмом који јако добро раде свој посао. Најбитније је да се особа са аутизмом осећа добро па највећа добит школовања у редовној основној школи није знање, него социјализација и добро прихваћање вршњака као прилика да се отвори према свима и много боље развије говор јер је то оно чиме би сваки родитељ био задовољан, каже Маричић уз нагласак на депримирајући податак да, уз све проблеме којима су оптерећени током школовања, по истеку тог периода у највећем броју случајева остају невидљиви. Из Удружења за помоћ особама са аутизмом стиже оптимиситичко обећање да
ће наставити са активностима усмереним ка широком спектру деце различите старости,од најмлађих са три или четири године до особа које су закорачиле у четврту деценију живота, поготово што имају различите потребе. У наредном периоду биће заговорник бољег положаја особа са аутизмом и њихових породица као стуба даљег напретка, јер свако урушавање умањује шансе за напредак. Податак да је формирање дневног боравка плод мукотрпног рада током неколико последњих година основа је жеље да се интензивира лобирање и писање пројеката за развијање нових сервиса подршке. Прва искуства дају довољно повода за оптимизам да ће пре истека године бити испуњени услови за добијање лиценце како би био елиминисан проблем даљег финансирања,јер би то у новим условима била обавеза локалне самуправе. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
19
Развојно саветовалиште за децу са тешкоћама и сметњама у развоју
МАГАЗИН 5923
9.4.2023.
ПРОШИРЕНА Л
20
- Развојне тешкоће, ако се препознају на време, код седамдесет одсто деце могу бити превазиђене пре поласка у школу. - Кроз кампању „Тата, мама, ми смо са вама“ током прошле године прикупљена средства за реновирање и опремање простора Развојног саветовалишта. - Планирано је да Развојно саветовалиште прерасте у регионални центар за подршку деци и породицама из Краљева, Врњачке Бање и Рашке. - Од око десет хиљада деце млађе од шест година хиљаду и по до две хиљаде захтева неки вид развојне подршке. - Недеља посвећена подизању свести о аутизму прилика да се проговори више о потребама деце са развојним потешкоћама. - Финансијску подршку од око два милиона динара за опремање просторија Развојног саветовалишта према најсавременијим стандардима пружило тридесет компанија из Краљева
ЛЕПЕЗА УСЛУГА
21
рема проценама стручњака, у Србији око шездесет хиљада деце млађе од шест година има потребу за услугама ране интервенције, а доказано је да развојне тешкоће, ако се препознају на време, код чак седамдесет одсто деце могу бити превазиђене пре поласка у школу. То је основ на коме се темељи потреба о оснивању развојних саветовалишта при домовима здравља, а једно такво је средином минуле недеље отворено и у Краљеву. У Дому здравља Краљево очекују да нови сервис допринесе унапређењу и проширењу лепезе услуга деци са тешкоћама и сметњама у развоју и њиховим породицама у првим годинама живота кад је учинак ове подршке најделотворнији. Први кораци ка том циљу направљени су пре годину и по дана кад је, на иницијатицу УНИЦЕФ-а и Министарства здравља, упућен позив за обуку на примени породично оријентисаних раних интервенција и
МАГАЗИН 5923
9.4.2023.
П
22
оснивање тима за ране интервенције при Развојном саветовалиштву. Циљ је био да се примена најсавременијег и најефикаснијег приступа у раду са децом са тешкоћама и сметњама у развоју, од раног препознавања до континуиране и свеобухватне подршке, приближи деци и родитељима тамо где живе, расту играју се и уче са својим вршњацима. Удруживање ресурса и стручњака Дома здравља, предшколске установе и Центра за социјални рад основ је жеље да се обухвати што већи број деце и породица и уједначеним тимским приступом одговори на што више њихових потреба. Кроз кампању „Тата, мама, ми смо са вама“ током прошле године прикупљена су средства за реновирање и опремање простора Развојног саветовалишта како би се деца и родитељи, уз намештај и дидактику који омогућавају процену функционисања у најприроднијем конетксту, у њему осећали
пријатно. Додатна дигитална опрема омогућава рад на даљину са породицама, лакше досезање оних које су удаљене и професионално усвршавање кроз онлајн учење и размену искустава са стручњацима из разних крајева Србије. Локална самоуправа је обезбедила лифт, а у Дому здравља подсећају да недостаје једно превозно средство како би тим стручњака могао да стигне до породица којима је потребна подршка, пре свих до оних које су дислоциране од града, до деце која живе у неподржавајућим условима или су изложена вишеструким развојним ризицима. Планирано је да Развојно саветовалиште прерасте у регионални центар за подршку деци и породицама из Краљева, Врњачке Бање и Рашке и четрдесет три села на простору пречника од око сто осамдесет километара где, по проценама стручњака, живи око десет хиљада деце млађе од шест година од којих хи-
љаду и по до две хиљаде захтева неки вид развојне подршке. Како број стручњака који је тренутно ангажован и окупљен око Развојног саветовалишта није довољан да задовољи потребе оволиког броја деце у Дому здравља очекују да ће, уз подршку Министарства здравља, бити обезбеђени додатни кадрови како би могла да се пружи адекватна услуга свој деци са сметњама у развоју на територији Рашког округа. Податак о постојању породица које ће у наредном периоду захтевати дуготрајнију подршку оцењује се добром основом за пружање овог типа услуге на локалном нивоу. У Дому здравља не крију жељу да се сваком детету, у периоду детињства који је најосетљивији и најподложнији за различите утицаје, обезбеди адекватна услуга као основа да се на најбољи начин развију. Почетак рада развојног саветовалишта оцењује се као још један корак на путу
приближавања деци и породицама којима је неопходна подршка, посебно у недељи посвећеној подизању свести о аутизму као прилици да се проговори више о потребама деце са развојним потешкоћама. Из УНИЦЕФ-а стиже потврда да се ране интервенције одвијају кроз рад на терену и кућне посете у породици и у вртићу, а формирањем интерсекторских тимова обезбеђује мрежа подршке за најсавременији приступ у раду са децом. Уз подршку министарстава просвете, социјалне заштите и бриге о породици формирани су интерсекторски тимови у деветнаест градова и општина, а од преко пет стотина обучених професионалаца из здравственог система, система социјалне заштите и предшколских установа, сто двадесет укључено у директну подршку раду са децом са тешкоћама и сметњама у развоју и њиховим породицма. Подршку је у претходних годи-
ну дана добило више од три хиљаде деце и њихових породица, а двеста четрдесет укључено у породично оријентисане ране интервенције и интензивне програме подршке. Финансијску подршку од око два милиона динара за опремање просторија Развојног саветовалишта према најсавременијим стандарадима пружило је тридесет компанија из Краљева. Из Министарства здравља стиже потврда подршке активностима које имају за циљ бригу о деци са сметњама у развоју, што је повод за јачање капацитета развојних саветовалишта у свих двадесет пет округа. Податак да развојна саветовалишта, као део примарне здравствене заштите, представљају добар пример повод је за корак даље ка раду на успостављању регистра деце која имају проблем у раном развоју и додатним програмима и активностима. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
23
МАГАЗИН 5923 9.4.2023.
ИЗЛАЗ ИЗ З
24
Напори за побољшање положаја Рома
ЗАЧАРАНОГ КРУГА
- Светски дан Рома обележава се као дан прославе ромске културе и подизања свести о проблемима с којима се суочава ова популација. - Од око шест стотина ромских породица на територији града Краљева триста педесет лоцирано у два највећа ромска насеља. - Услови живота у ромским насељима нису на задовољавајућем нивоу. - Због ограниченог капацитета трафостанице искључење са електро мреже и по неколико дана. - Образовање једини начин за излазак из зачараног круга беде и сиромаштва. - Потрага за милион и по динара неопходних за решавање проблема канализације. - Значајан број Рома завршава основну школу и уписују се у средње, а све је више оних са жељом да наставе студије на неком од факултета
25
ветски дан Рома обележава се 8. априла сваке године у част првог Светског конгреса Рома, једног од најважнијих догађаја у историји ове популације одржаног између 8. и 12. априла 1971. године у Челсфилду код Лондона. На конгресу су усвојене одлуке о ромској химни заснованој на старој песми „Ђелем, ђелем“ и застави зелено плаве боје са великим црвеним точком у средини. Зелена боја у доњем делу симболизује земљу, плава небо, а точак путовања и миграције Рома током историје. Конгрес се сматра значајним јер је на њему ромски језик проглашен службеним, а прихваћен је и назив Ром што значи човек. Тек на четвртом конгресу у Сероцку у Пољској 1990. године одлучено је да се 8. април прогласи за Светски дан Рома и у целом свету сваке године обележава као дан прославе ромске културе и подизања свести о проблемима с којима се суочава ова популација. Иако се на последњем попису становништва у Краљеву, спроведеном 2011. године, 1.255 суграђана изјаснило као припадници ромске популације тачан број није никада утврђен због сталних миграција, па се верује да их има и два пута више, према неким предвиђањима и пуне три хиљаде. Податак да се значајан број њих налази у земљама Западне Европе један је од разлога за реализацију пројекта реадмисије, у сарадњи са Лигом за декаду Рома и немачким организацијама ГИЗ и Хелп, са циљем да се задрже у земљи и спречи одлазак у иностранство са жељом да остваре право на политички азил. Значајним за побољшање услова живота оцењује се сарадња са локалном самоуправом и формирање мобилног тима са задатком да ради на унапређењу положаја Рома у локалној средини. На Светски дан Рома сваке године представници локалне самоуправе указују на жељу да створе боље услове живота припадника ромске заједнице, пре свега у области економије, образовања и здравствене заштите. Да постоји довољан степен сагласности о потреби заједничке сарадње на унаређењу положаја ромске наци-
МАГАЗИН 5923
9.4.2023.
С
26
оналне мањине сведочи укључивање њених представника у тимове за инклузију Рома, родну равноправност, упис деце у припремно предшколски програм и друге. Председник ромског удружења „Руке пријатељства“ Зоран Петровић на друго место значајних достигнућа ставља податак да представници градске администрације све боље слушају захтеве ромске популације, што је добра основа за уверење да треба наставити са досадашњом праксом. Искуство из последњих неколико година указује на значај сарадње са Школском управом, Центром за социјални рад и филијалом Националне службе за запошљавање, посебно укључивање Рома у јавне радове. Значајним фактором на овом путу оцењује се ангажовања ромских невладиних организација у циљу сагледавања могућности социјалне подршке породицама којима је неопходна. О напретку у побољшању услова за квалитетнији живот сведочи спремност свих школа са територије града Краљева да прихвате ромске ученике и на најквалитетнији начин одговоре на њихове потребе, а ромске невладине организације обећавају подршку и помоћ у обезбеђењу ресурса мимо институција како би најугроженије породице превазишле посебно тешке периоде у животу. Удружење грађана Руке пријатељства пуне две деценије ради на унапређењу положаја припадника ромске популације а Светски дан Рома обележава са циљем да укаже на проблеме Рома на територији града Краљева. Значајним на том путу оцењује се сарадња са локалном самоуправом на решавању проблема усмерених ка инклузији у све друштвене токове, пре свега образовања, здравствене заштите, очувања културе и традиције ромске заједнице. Ка том циљу води реализација великог броја различитих пројеката, а посредством Канцеларије за ромска питања саветодавна улогу и пружање правне подршке угроженим породицама. Задовољавајући степен сарадње успостваљен је са Школском управом, основним и средњим школама, Наци-
оналном службом за запошљавање, Црвеним крстом, Центром за социјални рад, Домом здравља и Центром локалних услуга о чему сведоче потписани меморандуми о сарадњи у циљу унапређења положаја породица над којима имају ингеренције. Умрежавање са другим организацијама, пре свега Европским покретом и Форумом невладиних организација резултат је уверења да се једино тако може помоћи припадницима ромске популације и другим суграђанима. - Организовали смо манифестацију под називом „Роми свом граду“, где су нам партнери били Црвени крст, локална самоуправа и Краљевачко позориште, и у центру града приредили културни програм. Са Министарством за људска и мањинска права, и повереницима за заштиту равноправности, боримо се за исправљање грешака у случајевима где је дошло до неједанког поступања према припадницима ромске заједнице и веома смо успешни у томе. Поред образовања имамо пројекте који се баве заштитом животне средине и запошљавањем, па очекујемо да нам се одобри пројекат за јавне радове у оквиру којих сваке године запошљавамо пет припадника. Са локалном самоуправом имамо активност у спровођењу пројекта за избегла и расељена лица у оквиру кога ће три ромске породице добити сеоско домаћинство у вредности до тринаест хиљада евра, јер имамо најмање двадесет породица које су стамбено угрожене а изразиле жељу за овим видом смештаја. Држава чини кораке да се побољша положај ромске националне мањине, али не може одједном, јер нема довољно средстава. Зато заједничким снагама радимо на пројектима прихватљивим за припаднике ромске заједнице, а користимо средства Европске уније која нису мала. Са Националном службом за запошљавње желимо да радимо на преквалификацији и доквалификацији припадника ромске заједнице како би могли да се запосле и тако смањимо број на евиденцији Центра за социјални рад, каже Петровић уз подсећање да је од око шест стотина ромских породица на те-
Зоран Петровић
27
9.4.2023.
МАГАЗИН 5923
28
риторији града Краљева триста педесет лоцирано у два највећа ромска насеља. Колико су важни адекватни услови за живот најбоље потврђује податак о значајном броју ромске деце која, због влаге у кућама, оболевају од астме. Иако је још пре десет година направљен концепт за санацију таквих објеката и даље се чека да локална самоуправа и Центар за социјални рад обезбеде потребна средства. Податак да се за помоћ најсиромашнијима из градског буџета издваја четири до пет стотина хиљада недељно довољно је за закључак како би део тих средстава био довољан за стварање повољнијих услова за живот. Проста рачуница сведочи да би решавањем проблема бар две породице месечно за пет година у сто двадесет био решен проблем влаге, па не би имале потребу да даље користе
помоћ Центра за социјални рад. Разлог више огледа се у потврди да су највише погођене најсиромашније вишечлане ромске породице које живе у објектима са много влаге, а немају ни воде ни купатила. - Нисмо ми у овој држави задња рупа на свирали. Увек смо ту, било да је добро или лоше, а памтимо и ратове у којима су Роми учествовали заједно са другим грађанима. Роми немају другу државу, они воле своју државу само доносиоци одлука треба да, у сарадњи са нашим организацијама, направе план деловања за решавање проблема, да их оснажујемо и образујемо јер је то једини начин за излазак из зачараног круга беде и сиромаштва. У делу између два ромска насеља где живи двадесетак породица имамо само привремену канализацију па је направљен пројекат а траже се дона-
тори за око милион и по динара како би се решио проблем. Електродистрибуција планира да промени струјомере и уведе трофазну струју, јер се последњих десет година повећао број чланова ромских породица па у зимском периоду, кад су највеће хладноће, долази до искакања осигурача. ЕПС нас разуме, пре две године су променили један трафо али даље морамо корак по корак, каже Петровић. У фокусу ромских организација цивилног друштва је образовање, а о резултатима оствареним последњих година сведочи податак да су у значајној мери побољшани, а од увођења педагошких асистената у основне школе само један до два одсто основаца одустаје од наставка школовања после четвртог разреда. Радује и податак да значајан број Рома завршава основну школу и уписују се у средње, а све је
више оних са жељом да наставе студије на неком од факултета у Краљеву, Нишу, Новом Саду и Крагујевцу. Успешна сарадња са Националном службом за запошљавање огледа се у запошљавању припадника ромске популације у новим фабрикама, па је више од четрдесет дошло до радног места у Леонију а тридесетак у Еуротају. То је повод за размишљање о формирању ромских центара за запошљавање и наставак рада у области образовања што би, верује Петровић, у значајној мери унапредило положај припадника ромске популације у економском, образовном и културном смислу. Поводом обележавања Светског дана Рома у сарадњи са Црвеним крстом и основним школама са територије града Краљева ученицима ромске националне мањине уручени су вауче-
ри у вредности од две хиљаде динара за куповину школског прибора које је локална самоуправа донирала Удружењу Руке пријатељства. Црвени крст се као дугогодишњи сарадник у реализацији различитих активности потрудио да припреми поклоне са гардеробом, а пре прославе у ромским насељима градоначелник Краљева приредио пријем за истакнуте представнике ромских невладиних организација. - Руке пријатељства континуирано раде да се побољша положај Рома. Добро је што смо данас са најмлађим члановима ромске популације, јер је ово симболичан гест који показује да морамо радити на побољшању положаја Рома, пре свега у области образовања. Прошле године је заштитник грађана рекао, а поновио и ове, да су Роми мањина која је највише угрожена
у Србији, што је још један показатељ да морамо да ставимо фокус на решавање неких актуелних проблема, а то су образовање и здравство, да побољшамо квалитет социјалне и здравствене заштите ромске популације. То је процес који траје дуго, а држава константно пружа подршку и креира стратегију да у дужем временском периоду решимо проблеме које смо занемаривали годинама и укључимо Роме у све друштвене токове, поручио је приликом уручења ваучера народни посланик Бранимир Јовановић. Из ромског удружења „Руке пријатељства“ и Канцеларије за ромска питања стиже потврда да ће са локалним институцијама и у наредном периоду, корак по корак, наставити рад на унапређењу положаја ромске мањине. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
29
30
МАГАЗИН 5923 9.4.2023.
Живот на точковима: Славољуб Живић Цаки (2)
ЗАЈЕДНИЧКИМ СНАГАМА ДО ЦИЉА - Особе са инвалидитетом имају исте потребе као и сви други људи, па им треба дати могућности и средства да уреде живот како би функционисали нормално. - Највећи терет пада на чланове породице, чак и код особа које су функционалне у мери да велики број свакодневних активности обављају саме. - Има људи који не могу да изађу из станова јер им није прилагођен излаз, околина није добра, немају персоналне асистенте, породице су заморене... - За потпуну ресоцијализацију особа са инвалидитетом потребне две стране, јер једна није довољна да би човек могао да осети једнакост и правичнсот друштва без дискриминације. - Податак да је маратон отворен и за особе са инвалидитетом подгрева жељу да се окуша први пут кад то дозволи здравствено стање
31
32
МАГАЗИН 5923 9.4.2023.
ри месеца пре истека рока од две године успостављена је коначна дијагноза и потврда да је параплегија фласида коначно стање при коме се не може очекивати даље побољшање, што је довољан разлог да се пацијент скине са војног осигурања и упути на даље лечење код изабраног лекара чиме је елиминисана и последња нада за операцијом. Ма колико то било изненађење и за Славољуба Живића и за чланове његове породице било је јасно да живот иде даље и да се мора прилагодити новим условима. Значајним да се преброде прве тешкоће показало се познанство са рањеницима са босанског ратишта које слични проблеми никад нису поколобели у жељи за свакодневним вежбањем. Колико је било продуктивно најбоље сведочи податак да су се многи ангажовали у спортским клубовима, а поједини у параолимпијском тиму остварили значајне резултате на међународној сцени. Први проблеми при повратку кући везују се за прилагођавање новим условима средине, посебно степенице, али је окончање периода привикавања било добар увод у нову фазу и чланство у Удружењу параплегичара и квадриплегичара Рашког округа. Човеку од малена оријентисаном према спорту поверена је одговорна улога да се позабави спортским питањима у удружењу, а у спортској комисији Савеза параплегичара и квадриплегичара Србије организацијом републичких спортских игара. У хијерархији у Удружењу ратних војних инвалида Цаки је доспео до места председника са основим циљем да анимира чланство на дружење и учешће у спортским и културним манифестацијама. У време кад је сва брига о особама са овим типом повреда, без обзира како су настале, пребачена на породицу као стожер уз који треба да савлада социјализацију, свест људи и даље није била на довољном нивоу да инвалидне особе прихвати као једнаке грађане. У таквој ситуацији малу
Т
утеху представља податак да је остварен известан напредак у комуникацији са средином, изграђене приступне рампе и други услови који не дају довољно повода за оптимизам да се инвалиди осећају равноправним. - По новом закону не можете да добијете бању ако немате свежу отпусну листу из болнице. Овакав морам да идем у болницу, лежим три дана и добијем отпусну листу да би ми комисија одобрила бању, а сви причамо о превентиви и неопходности да иду сви којима је то потребно, да повремено оду из куће и растерете породицу. Ја сам доста активан и вежбам код куће, па нисам имао потребу да идем у бању, али има људи којима је то потребно а нису могли да остваре то право. Администрација је направила зачарани круг, па су особе са инвалидитетом дошле у проблем, јер закон каже како мора да постоји нова отпусна листа, а доктор каже ти си здрав. Са друге стране ни отпусна листа не даје сигурност јер је по мишљењу комисије бољитак немогућ, а не разумеју да се у бању иде да се што дуже задржи постојеће стање. Проблем имају и други људи који хоће да остваре то право, али је нама теже јер нисмо у ситуацији да одемо сами ни код лекара због чега је неопходно ангажовати породицу, каже Цаки. Иако се Рибарска Бања потврдила као најбоља за рехабилитацију оболелих од реуме и са повредама кичме пацијенти са територије града Краљева су, по правилу, упућивани у Специјалну болницу Агенс која је изгубила лиценцу рехабилитационог центра. А да ни утврђивање степена инвалидности није увек једноставно потврђује искуство свих којима то није могло да се обезбеди по аутоматизму на основу документације о последицама и лечењу, него тек након што би то доказали у судском процесу против државе. Иако ратним војним инвалидима са стопостотним коефицијентом инвалидности не прети таква опа-
сност свим осталим би, у случају било каквог радног ангажовања, биле ускраћене повластице на које су до тада имали право. Више од две деценије везаности за инвалидска колица довољно је за потврду помака у приступу особама са овако тешким обликом инвалидитета, пре свега захваљујући позитивним прописима који обавезују органе локалних самоуправа да обезбеде приступ објектима јавне намене. То је и разлог за уверење да се највише урадило у сфери приступа различитим објектима и субјективан став да поштовање других права, слободе кретања и мишљења, још увек нису прихваћене на адекватном нивоу. Тежак облик инвалидитета одлучујуће утиче на начин живота и задовољење бројних потреба особа које се сматрају једнаке свим другим. Начином да обогати што више дана показало се чланство у бриџ клубу и учешће на такмичењима. Из лепезе спортских активности нешто више пажње посвећено је пикаду, стоном тенису, шаху, атлетици, стрељаштву, а све због жеље да се кондиција подигне на што виши ниво и задржи што је могуће дуже. О првим годинама активног учешћа на бројним такмичењима сведоче медаље са републичких спортских игара као потврда освојених првих места у пикаду, шаху и другим дисциплинама. Поподневни часови су резервисани за шетњу, по правилу са друговима из суседства са којима је накада играо фудбал. Циле, Цајо, Весо, Жаре, Марко и други увек су спремни да се придруже чак на стазама за које нису веровали да их може савладати особа са толиким степеном инвалидитета. Није необично да Цаки са неким од њих полако крене према спортској дворани у Рибници, па настави пут Мошиног Гаја. Висок степен самосталности довољан је за уверење како и овако захтевну стазу може да савлада без ичије помоћи, али су другари ту за случај да се догоди нешто што се није могло очекивати.
33
9.4.2023.
МАГАЗИН 5923
34
Највећи проблем свих особа које су везане за инвалидска колица представљају степеништа у зградама за колективно становање, поготово у онима више спратности без лифта. Са проблемом ове врсте срео се и Цаки све до тренутка док се током партије бриџа није пожалио супарнику на проблем самосталног пењања уз степениште и проблема са кичмом приликом спуштања. - Као власник фирме која се бави хидрауликом Мирослав Ковачевић ми је предложио да направимо лифт, па је прерађена конструкција јумбе која диже на пет метара и подешена да стаје тачно у нивоу терасе са које могу да уђем. Иако сам од 2001. године, кад сам завршио рехабилитацију, био самосталан лифт је од 2009. препородио моје изласке и допринео већем ангажовању, каже Цаки. Ма колико се излазак из станова сматра позитивним начином да се избегне изолација бројни примери сведоче о опасностима које прете, понајвише због неадекватног стања путне инфраструктуре. У то је могао да се увери и Цаки приликом повратка са дружења са пријатељима кад је запретила опасност да, због мале непажње, испадне из колица. Без обзира што се простор у самом центру града чинио довољно безбедним између плочица на тротоару се под дејством метеоролошких услова створила пукотина довољно велика да у њу упадне предњи точак инвалидских колица. Жеља да што пре стигне кући утицала је на нешто бржу вожњу због чега је при наиласку на препреку нагло полетео напред и пао на колена. Одсуство осетљивости у ногама утицало је да прелом буде констатован тек на рендгенском снимку што је повод да обе ноге буду стављена у гипс, једна пуна три месеца а друга и дуже. Стрепња да би компликован процес одласка на контролу, дуго чекање на ред и повратак назад, током зимског периода године могли да буду генератор нових проблема главни
је разлог за одлуку да самоиницијативно покрене процес рехабилитације у сопственом стану. - Бутна кост леве ноге је била пред зарастањем кад сам самоиницијативно скинуо гипс, а десна потколеница није зарасла, али сам покренуо рехабилитацију на сопствену одговорност како бих што пре дошао у форму да функционишем смостално. Не размишљам много о томе што ми се догодило па покушавам да промовишем једнакост и нормалност особа са инвалидитетом. Зато настојим да укажем како имају исте потребе као и сви други људи, па им треба дати могућности и средства да уреде живот како би функционисали нормално. Потребе су нам исте као и другима, али су средства којима долазимо до задовољења тих потреба другачија. Та средства треба да се обезбеде да би особе са инвалидитетом могле да функционишу и да би дошло до ресоцијализације о којој сви причају. Још увек има проблема, има људи који не могу да изађу из станова јер им није прилагођен излаз, околина није добра, немају персоналне асистенте, породице су заморене и не могу то одраде, па би добро дошао неко ко би их заменио, да се што више користе ти механизми а људи посећују како би осетили да друштво брине о њима, каже Цаки уз потврду да има помака, али не у мери у којој је то потребано. Блискији однос прижељкује се и од представника локалне самоуправе, пре свега особа задужених за бригу о спровођењу социјалне политике, бар једном или два пута годишње. У таквој ситуацији највећи терет пада на чланове породице чак и код особа које су функционалне у мери да велики број свакодневних активности обављају саме. То, каже Цаки, не може да траје вечито, а десе се и непланиране ситуације које породица мора да подржи. Лично искуство потврђује да су другови следећа инстанца што је добар повод за жељу да се и представници државе заинтересују за
положај суграђана са различитим облицима инвалидитета, сем онога што им по закону припада. Отуда и порука да су за потпуну ресоцијализацију потребне две стране, јер једна није довољна да би човек могао да осети једнакост и правичност друштва без дискриминиације. Иницијатива се очекује од друге стране како би заједно дошли до циља а квалитетнији живот омогућио да особе са инвалидитетом буду задовољне једнакошћу и правичношћу друштва. Свако одсуство могућности за излазак из куће повод је трагања за начинима да се живот учини квалитетнијим. Цаки их је нашао у читању у коме је највише простора посвећено духовној литератури. Радио је добра прилика за контакт са информацијама о актуелним дешавањима у земљи и свету, а прилагођена табла за анализу шаховских партија посредством интернета све са циљем да се ментална кондиција учини што виталнијом. За физичку ту су тегићи и вежбе за руке све до вечерњих часова који су резервисани за телевизијске преносе спортских дешавања. Иако као верни навијач предност даје Партизану Цаки без предрасуда подржава и све друге домаће клубове. Ни после толико година одсуства није прекинут контакт са колегама из Пољопривредно-хемијске школе „Др Ђорђе Радић“, а да га нису заборавили сведочи посета млађих који су донели поклон и пренели поздраве колектива. Цаки признаје да је још током студија заволео атлетику и трчање због чега се припремао да се опроба у маратону као најтежој дисциплини. Резултат се огледа у четвороструком учешћу на Београдском маратону што је повод за препоруку рекреативцима да крену истим путем, од Трке задовољства преко полумаратона до маратона. Податак да је маратон отворен и за особе са инвалидитетом подгрева жељу да се окуша први пут кад то дозволи здравствено стање. Т. Радовановић
35
In memoriam: Славица Попадић (4)
МАГАЗИН 5923
9.4.2023.
ЦИРКУС КОРОНА
36
- Разумно мисаоно биће као што је човек не може да прихвати све глупости које се пласирају. - Слична уверења деле хиљаде суграђана спремних да се боре за остваривање угрожених права. - Краљево је град сиромашних где се сви фолирају, дижу кредите иду на море, сликају се и показују слике, а онда три године отплаћују. - Обавеза ношења маске је први знак поробљавања и кривично дело, а свако ко је пристао да носи пристао је да буде роб. - Иако је током последња четири месеца била у контакту са великим бројем различитих људи, Славица Попадић још није ставила маску налик онима какве су најраспрострањеније у јавности. - Првих дана јесени могли би да запрете знатно већи проблеми од оних које је донела пандемија корона вируса МагазИН 453 од 26. јула 2020. андемија корона вируса наметнула је нова правила понашања, а да се однос према поштовању по који пут битно разликује потврђују догађаји који се у различитим круговима тумаче различито. Такве реакције посебно су изражене након одлуке о проглашењу ванредне ситуације на територији Краљева и мера које је за територију целе земље прописала Влада Србије. Од првих дана епидемије било је приметно велико шаренило заштитних маски, колико по облику, врсти и дизајну материјала, толико и по ценама. Иако су их, поред велике количине увезених, на тржиште пласирали и домаћи произвођачи велико шаренило сведочи да, ни после толико месеци, и даље није утврђен стандард нити захтеви које треба да задовоље.
П
Могућност да свако изабере маску за коју сматра да ће га најбоље заштитити довела је у незавидну ситуацију Славицу Попадић којој је због специфичног дизајна онемогућен приступ једној од локалних банака. - Лично сам је шила као један начин отпора, а кад уђем да не може нико да ми каже како немам маску, а управо сам то доживела. Прво ме је срео портир и рекао да немам маску, а онда је дошла директорка од које сам тражила сертификат о томе како треба да изгледа. Нисам хтела маску коју су ми понудили, јер верујем да су њихове заражене, па сам затражила да се удаље од мене два метра јер је Светска здравствена организација потврдила да маске носе само заражени људи. Ја сам здрава, и немам потребу да
носим маску, а ово је мој отпор овом лудилу. Законом и уставом ми је обезбеђено право на слободу, а оног момента кад неко тражи да ставим маску врши психичку присилу нада мном, против мојих убеђења уверења и онога што ми је загарантовано као слободној личности. Зато сам позвала једног краљевачког адвоката и нисам хтела да изађем из банке док није дошао и упитао чиме се доказује да немам маску - каже Славица чврсто решена да се следећи пут на истом месту појави обучена као вештица. Да ово није јединствен случај сведочи догађај од две недеље раније кад су, због исте маске а на позив члана Градског штаба за ванредне ситуације, позвани припадници Полицијске управе Краљево како би је ухапсили. До то-
Славица Попадић
37
38
МАГАЗИН 5923 9.4.2023.
га није дошло, каже Славица, јер се позвала на Устав Србије по коме сваки грађанин има право на слободно кретање и изражавање. Различите информације које долазе до грађана појачавају сумњу у истинитост и остављају довољно простора за избор оних у које ће се веровати. Славица верује да бројне информације званичника не одговарају истини, како по броју оболелих тако и оних који су поклекли под налетом пандемије, што сматра довољним и за сумњу у прикривање тачних података. Специфичан вид отпора према свему што се везује за пандемију корона вируса реакција је на бројне друге проблеме у земљи која у својеврсном политичком вакуму још очекује да буде конституисана скупштина, а тек касније највиши извршни орган. У таквим околностима ни Славици није необично да низ одлука које се спроводе сматра противуставним, што додатно подгрева уверење о својеврсном терору над становништвом. - Као ратни војни инвалид двадесет једну годину не спавам као нормалан човек. Спавам два до три сата и то у јутарњим сатима, кад ме савлада умор. Сваку другу ноћ зовем полицију и ватрогасце, јер Краљево смрди на сагорелу пластику а кола су нам један дан бела, један жута, а један црвена. Тај прах нико неће да испита. Овде се сваки дан трујемо отровима, комарци се запрашују у осам сати увече када су на шеталишту људи са малом децом, а људи се свесно трују и одузима им се памет. Кад будете искључили телевизор онда неће бити короне, јер једно разумно мисаоно биће као што је човек не може да прихвати све глупости које се пласирају, каже Славица одлучна да не пристане на поштовање најављене обавезе о вакцинисању, кад вакцина буде пронађена. Нагомилано незадовољство повод је за учешће у протестном
окупљању почетком месеца, а додатно појачано након саопштења које је јавности упутио градоначелник Краљева и уверења да такав начин обраћања не приличи особи са највишим академским звањем. Да се листа повода за незадовољство не завршава са прописаним правилима понашања у време пандемије сведочи десетина других ставки а слична уверења, каже Славица, деле хиљаде суграђана спремних да се боре за остваривање угрожених права. - Ови који носе маске не треба да се секирају, јер су заштићени па не могу да им пренесем ништа. Имам пушачки кашаљ, а кад се закашљем тресе се цела зграда, али сам сигурна да се од короне не умире, умире се са њом. Зашто инсистирају на растојању од два метра? Зато што су поставили 5Г мрежу за биометријско препознавање лица. Краљево је град сиромашних где се сви фолирају, дижу кредите иду на море, сликају се и показују слике, а онда три године отплаћују. Друго, људи ће да остану без посла, па ће другима на улици скидати сатове и огрлице за парче хлеба, а то нас чека најкасније у новембру. Обавеза да носиш маску кад идеш у продавницу је први знак поробљавања и кривично дело, јер морам да радим нешто што је противно мојој вољи. Како је Светска здравствена организација рекла да маске носе само болесни да би заштитили здраве ово је први начин поробљавања, а свако ко је пристао да носи маску пристао је да буде роб, каже Славица. У ситуацији кад је у центру пажње јавности опасност од ширења инфекције, и могућност обољевања, као да су у други план потиснути проблеми пацијената који болују од других болести. То је још један повод за сумњу појединаца у какве се сврстава Славица Попадић која тврди да, иако је током последња четири месеца била у
контакту са великим бројем различитих људи, још није ставила маску налик онима какве су најраспрострањеније у јавности. Чини се да све притиске, специфичне ситуације у којој се нашла земља након проглашења епидемије корона вируса, теже подносе особе које су значајан период живота провеле на различитим ратиштима. Искуство из периода проведеног са њима подгрева сумњу да би код оних који имају „краћи фитиљ“ могла да изнуди корак преко границе иза које више неће бити способни да владају собом. - Пустите народ да дише слободним плућима. У три рата сам схватила како нема смрти без судњега дана, а о томе одлучује само онај горе. Немојте да давите малу децу којима треба кисеоник да би се развијала. Зашто председник не носи маску? Ако је он имун, отпорна сам и ја. Како смо онда отпорни на све друге болести, па чак и природну смрт. Ова четири месеца нико није умро од смрти. Цео сценарио је написан пре много година шта ће да се ради, сада се само спроводи и у Србији која је, као мала земља, пристала да буде експеримент. Ја то нећу, савест ми је мирна, иза мене је хиљаде других особа, а ако данас освестим једног човека да дише слободно ја сам успела у животу, поручује Славица уз указивање на могући још тежи период с првим данима јесени кад би могли да запрете знатно већи проблеми од оних које је донела пандемија корона вируса. До тада остаје довољно времена за различита размишљања попут оних која подсећају на период кад се назив корона везивао само за надалеко познати истоимени циркус који је, током кратких гостовања у Краљеву, увесељавао суграђане и бар на кратко удаљавао од свакодневних проблема. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
39
Изложба поводом педест година постојања рок групе „Смак“
МАГАЗИН 5923
9.4.2023.
ТРАЈНО СЕЋАЊЕ НА Л
40
- Ретроспективну изложбу архивске грађе коју је припремила ћерка Слободана Стојановића Ксенија Ђерковић обухвата период од формирања бенда 4. децембра 1971. до последњег концерта на Ушћу у Београду 2015. године. - Међу експонатима новински чланци из југословенских новина попут Џубокса, Еуреке, ТВ ревије и многих других, које су писали еминентни рок критичари, прва Точкова гитара, чинела, палица и гардеробе Слободана Стојановића, даире Бориса Аранђеловића, плакати и карте са концерта. - Као плод седмомесечног рада изложба настала у сарадњи са крагујевачким Домом омладине и Удружењем „Смаковци”. - Приказан кратки докумантарни филм са инсертима са великих концерата, снимцима са турнеје у Америци седамдесетих година прошлог века, изјавама чланова бенда и њихово сећање на певача Бориса Аранђеловића
ЛЕГЕНДЕ РОК МУЗИКЕ
41
9.4.2023.
МАГАЗИН 5923
42
историји југословенске и српске рок музике записано је да је групу „Смак“ 1971. године у Крагујевцу основао гитариста Радомир Михајловић Точак са бубњаром Слободаном Стојановићем Кепом и басистом Зораном Милановићем. Група је добила име по драмском колажу који се у време када је настала спремао у Крагујевцу, али представа никад није доживела премијерно извођење. Певач у првој постави био је Слободан Коминац Кома који је пре „Смака“ свирао гитару и певао у крагујевачким групама „Џентри“ и „Сенке“, а са извесним музичким образовањем имао искуства и у компоновању. У прво време је био шеф групе и одређивао репертоар за игранке, а напуштао је у два наврата да би дефинитивно отишао у лето 1973. године. Трећи оригинални члан групе Миша Николић био је оргуљаш у првој постави „Смака“, а из Београда у коме је студирао Музичку академију долазио сваког викенда пре него што је напустио групу у лето 1972. Кратко време је певао Чачанин Слободан Јовановић Јохан у време кад због
У
епидемије великих богиња није било наступа. Годину дана раније „Смак“ је са групом „Дијаманти“, домаћином Гитаријаде у Пожаревцу, поделио прво место на овој манифестацији, а у лето исте године тријумфовао на фестивалу ПОП музике у банатском селу Санад. Након низа промена певача, у групу долази Борис Аранђеловић након што је на аудицији, високим тенором, добро отпевао песму Child in Time енглеске групе „Дип парпл“. Први наступ у Хали спортова на Новом Београду, на концерту „Поп Парада“ организовао је тадашњи рок продуцент Џералд Казаферовић који за кратко био и менаџер групе „Смак“. На „Поп паради“ представиле су се и предгрупе „Смели“, „Безимени“, „Дах“ и „Смеђокоси“, а главна имена били су гости из Мађарске, „Syrius“ и „Orange Taurus“, потом загребачка „Група 202“ и „Тајм“ са којом је „Смак“ неколико месеци касније одржао заједнички концерт у истој дворани. Почетком 1974. „Смак“ објављује први сингл, а пажњу на себе скреће у јесен после наступа у Београду на рођендану
емисије „Вече уз радио“. Након наступа у Дому синдиката са београдском „Поп машином“ и другим групама уследио је самостални концерт у сали Хероја на Филолошком факултету, када први пут наступа млади оргуљаш Лаза Ристовски, који постаје редован члан групе у јануару 1975. Крајем истог месеца „Смак“ наступа у Дому синдиката са мађарском групом „Омега“, у фебруару на рок вечери у Опатији, након тога у Загребу на смотри најбољих ју-гитариста „Конгрес рок мајстора“ где, на изненађење стручњака, Точак није изабран међу четворицу најбољих, само зато што није био ексклузивац загребачког „Југотона“. У априлу 1975. излазе два иста сингла у различитим издавачким кућама, јер су и загребачки „Сузи“ и РТВ Љубљана имале уговоре са „Смаком“, па пожуриле да објаве апсолутни музички хит, инструменталну композицију „Улазак у харем“. На турнеју по Хрватској и Босни и Херцеговини са „Бијелим дугметом“ и источнонемачком рок групом „Пудис“ „Смак“ креће у мају а крајем месеца наступа на загре-
бачком Бум фестивалу. Убрзо након тога чланови групе приступају снимању деби албума „Смак“ са кога је свих пет песама доживело да се нађе на званичним и незваничним компилацијама „The best се нашао на листи „Топ 50“ најпродаванијих југословенских албума свих времена. Пола века од првих корака на југословенској рок сцени било је повод за ретроспективну изложбу архивске грађе коју је припремила ћерка Слободана Стојановића Ксенија Ђерковић, а обухвата период од формирања бенда 4. децембра 1971. до последњег концерта на Ушћу у Београду 2015. године. Акценат је стављен на историјат и значај групе „Смак“, као својеврсном рок феномену из срца Шумадије и једној од највећих рок група бивше Југославије. - Изложба је настала са циљем да ставимо акценат на једну од највећих и најбољих југословенских рок група на нашим просторима, а материјал је из породичне архиве мог оца која је сакупљана од самог настанка до данас. Имамо новинске чланке из југословенских новина попут Џубок-
са, Еуреке, ТВ ревије и многих других, које су писали еминентни рок критичари, и друге експонате попут прве Точкове гитаре, чинела, палица и гардеробе Слободана Стојановића, Борисових даира, плаката и карти са концерта, каже Ксенија. Као плод седмомесечног рада изложба је настала у сарадњи са крагујевачким Домом омладине и Удружењем „Смаковци“, а уз финансијску помоћ локалне самоуправе од које се очекује да препозна досадашњи рад и обезбеди просторије за рад. Сем сталне поставке изложбе била би то прилика за радионице намењене најмлађим суграђанима са циљем да се упознају са значајем које је на простору Западног Балкана имала једна од најзначајнијих југословенских рок група. Мисија Смаковаца је, каже Ксенија, да младе, али и остале грађане Србије, упозна са рок културом и негује култ „Смака“ за који верује да би наредних година могао да буде саставни део уџбеника. На изложби је приказан кратки документарни филм са инсертима са великих концерата, снимцима са турнеје у Амери-
ци седамдесетих година прошлог века, изјавама чланова бенда и њихово сећање на певача Бориса Аранђеловића. У аналима рок музике путовање преко океана биће заувек запамћено као јединствена прилика за промоцију албума „Сателит“ током промотивног лета за Њујорк. Последња два концерта групе „Смак“ одржана су у Крагујевцу и Чачку, а жељу Краљевчана да их види у својој средини тренутно ограничавају високи захтеви за обезбеђењем адекватних техничких услова. О значају који је група имала за југословенску музику, посебно град Крагујевац, најбоље сведочи податак о плану да до краја ове године, на платоу између Дома омладине и гимназије, буде формиран трг младих и на њему бисте чланова групе у природној величини. У наредних месец дана очекује се и завршетак рада на монографији групе „Смак“, а на више од пет стотина страна материјал са изложбе уз много других докумената. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
43
На репертоарау Биоскопа “Кварт” Супер Марио браћа филм
улоге тумаче Ђорђе Стојковић, Лако Николић, Ђорђе Виктор Влајић и Марина Кауцки. До 12. априла фим се приказује у 2Д, а потом до 19. у 3Д формату у пројекцијама које почињу у 18,00 сати.
Муње опет!
Комедија у 2Д формату траје пет минута дуже од сат и по, а Радивоје Андрић је режирао према сценарију Срђе Анђелића. Главне улоге тумаче Борис Миливојевић, Сергеј Трифуновић, Ивана Зечевић, Јелисавета Саблић и Никола Ђуричко, а филм се до 12. априла приказује у пројекцијама које почињу у 20,00 сати.
МАГАЗИН 5923
9.4.2023.
Папин егзорциста
44
Култни брендови индустрије забаве Илуминејшн и Нинтендо удружили су снаге како би створили нову авантуру на великом платну. Инспирисан светом Нинтендове Марио игрице, створен је живописан, узбудљив нови универзум, какав до сада није виђен, како би публика доживела посебно биоскопско искуство пуно акције и комичних сцена. Док раде испод земље, како би поправили водоводне цеви водоинсталатери из Бруклина, Марио и његов брат Луиђи, кроз мистериозне цеви долазе у магични свет. Али, раздвајају се, па Марио креће на епско путовање, у потрагу за Луиђијем а уз помоћ становника Краљевства печурака Тоуда, и тренинга које му води одлучна владарка краљевства принцеза Пич, добија сопствену моћ. Анимирану авантуру у 2Д и 3Д формату, која траје два минута дуже од сат и по, Арон Хорват и Мајкл Џеленик су режирали према сценарију који је написао Метју Фогл, а у верзији синхронизованој на српски језик водеће
Прошле су године, а код Попа и Марета све је исто: нема девојака, нема кеша ни доживљаја. Као и увек, не разумеју се са светом и новом музиком која влада. Успешни музички продуцент, Гојко је управо избацио нови хит певачице Миле Силе, али је део песме „позајмљен“ од школских другара. Великодушни Гојко у Бечу организује прославу годишњице матуре, јер велика већина одељења живи по свету, а зна се ко једини није позван! Старе ране се не заборављају па Поп и Маре, бледи као креч, морају у Беч, а на путу ће срести младе шампионе хемије и разне колоритне особе, међу којима и бившу разредну Смиљу Тортуру.
Сценарио филма „Папин егзорциста“ написан је на основу мемоара италијанског свештеника и некадашњег главног егзорцисте Ватикана Габријела Аморта који је публици омогућио да види труд и велику веру свештеника у борби против застрашујућег демона, а опасност сеже и до самог папе. Након што га позову да истражи запоседнутост једног дечака главни егзорциста, познавајући да деведесет осам одсто случаја захтева квалитетну психолошку и медицинску помоћ, остаће изненађен кад открије да га заиста опседа демон који са Ватиканом дели дуго скривану мистерију а намере су му горе него што је очекивао. „Папин егзорциста“ је већ узбуркао црквене кругове, и заинтригирао публику широм света, а љубитељима хорора пружио прилику да чују популарног негативца Ралфа Инесона који даје дубок храпави глас демону у телу дечака. Биографски хорор трилер који траје пет минута краће од два сата Џулијус Ејвери је режирао према сценарију који су написали Мајкл Петрони, Иван Спилиотопулос и Р. Дин МекКрери, а водеће улоге тумаче Расел Кроу, Франко Неро, Даниел Зовато, Алекс Есо и Корнел С. Џон. Филм је на репертоару до среде 12. априла, а пројекције почињу два сата пре поноћи.
45
МАГАЗИН 5923
9.4.2023.
www.minjina-kuhinjica.com
46
Из Мињине кухињице
КОРЕЈСКА ПРЖЕНА ПИЛЕТИНА Потребно: За пилетину: 600-700 г пилећег филеа 1 кашичица сувог биљног зачина мало млевеног бибера и ђумбира густин
За рижото: 150 г пиринча (басмати) 2 кашике маслиновог уља 2 млада црна лука кашичица сувог биљног зачина 350 мл топле воде 20 г путера 2 кашике ренданог пармезана За сос: 1 љута папричица ( по жељи) 2 чена белог лука 150 г кечапа 1 кашика сенфа 1 кашика соја соса 1 кашика меда 1кашичица пиринчаног сирћета (по жељи) 1 и по кашичица смеђег шећера
Припрема меса: Месо оперите и убрусом обришите, а онда исецкајте на коцкице. Зачините бибером, сољу и ђумбиром, млевеним или свежим. Ставите стреч фолију и оставите 30-60 мину-
та у фрижидер, а можете и преко ноћи, ако желите да припремите за сутрашни ручак. Након тог времена, извадите из фрижидера и сваку коцкицу меса уваљајте у густин. Благо протресите да се скине вишак густина. Месо пржите у дубљем и загрејаном уљу око 7-8 минута, а онда извадите на убрус и оставите да се месо прохлади око 10 минута, а онда га опет вратите у уље и наставите да пржите до златно жуте боје, још око 5-7 минута. Овим двоструким пржењем добићете хрскаву а сочну пилетину.
Припрема рижота: Пиринач налијте водом и оставите 10 минута, па процедите. На уљу испржите ситно исецкан млади лук, па додајте пиринач, па све заједно пропржите 3-4 минута. Зачините сувим зачином и налијте топлу воду. Поклопите и кувајте док вода не испари, око 15 минута.
Припрема соса: У воку загрејте две кашике маслиновог уља, па додајте ситно исецкану папричицу и бели лук. Пропржите око минут, па додајте кечап, сенф, мед, соја сос и сирће. Прокувајте 2-3 минута, додајте шећер, промешајте, па додајте одмах пилетину, поново промешајте и на крају поспите пропрженим сусамом. Сервирајте са рижотом или нудлицама а поспите перцима младог црног лука.
47
Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Т. Радовановић Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs