Kraljevski MagazIN

У овом броју

Варошка легенда

Спала књига на три слова Краљевчани за Краљево

Аџића кућа драгуљ Краљева

Живот је борба

Стрепња за безбедност грађана

Аутентични ликовни доживљај

На репертоару Биоскопа “Кварт”

Из Мињине кухињице ЖКК Краљево - Црвена звезда

Старо Краљево и Краљевчани

ВАРОШКА ЛЕГЕНДА

а- Старо Краљево буди пажњу и интересовање становника.

- Краљевчанима је то синоним за нешто најлепше, највредније, најсветије, појам коме се прилази са љубављу и оданошћу пуном носталгије, сете, поштовања, жала, патине. - Преломна година

у развоју вароши Карановац била је 1882, када је променила име. - Однос између Краљевчана и Обреновића је нарушен још од времена кнеза Милоша кад је започела реализација урбанистичког плана

Обележавање имендана Краљева сваке године је прилика за подсећање на оне који су деценијама уназад покушавали да завире у најскривеније кутке његове историје, заборављене Краљевчане, култна места каквим се оцењују кафане Париз, Европа, Студеница, Трг-пијацу, заборављене панађуре, стазе поред Ибра, обичаје и друго.О томе сведочи историчар Драган Драшковић и указује на појам Старо Краљево, као синоним за нешто најлепше, највредније, најсветије, коме се прилази са љубављу и оданошћу пуном носталгије, сете, поштовања, жала, патине која буди пажњу и интересовање становника.

Најсигурнији пут објашњења појма Старо Краљево је представљање и упознавање са основним и темељним вредностима прошлости, почев од свих назива места које је Краљево имало, локација на којима је израстало, са урбаним развојем па до упознавања

појединаца и породица заслужних за

развој места, тј. од устројавања вароши ударањем белега за кружни трг и будуће улице марта 1832. године, до прерастања у град. Лаза Зубан је предводио комисију која је у Пожеги и Карановцу поставила правце урбаног развоја који карактеришу централни кружни трг и улице са пресецањем под правим углом. Забележено је да је идеју за кружни трг дао сам кнез Милош тако што је у тепсији песка прстом уцртао круг - изглед будућег трга. После Доњег Милановца (Пореча), који је урбанистички план добио 1831. године, урбанистички планови Пожеге и Карановца из 1832. су други у Србији. Варош Карановац је устројена 1832. године, а прича о улози Јована Сарића у обележавању кружног трга помоћу штапа и канапа, остала je без основа, јер је Јован Сарић рођен 1838. године.

До његовог рођења плацеви за нове дућане и куће су већ продати на новој локацији, и процес пресељавања

Карановчана из насеља од моравске стране већ је био окончан, уз финансијске тешкоће становништва и захтевe упућенe кнезу Милошу, да им смањи цену нових плацева, јер су тек од Турака откупили куће.

Тако је формирана нова варош и започела убрзан развој. Захваљујући гарнизону, Карановац је добио војну болницу већ 1837, понтонски мост на Ибру 1866, дрвени мост 1876. У периоду 1853-1859. Карановац је био седиште Округа Чачанског, а од 1854. и седиште Ужичко-Крушевачке епархије. Поред основне школе, мушке и женске, Карановац је међу првим варошима у унутрашњости Србије основао општинску читаоницу 1868, певачку дружину „Свети Сава“ око 1870, Подружину женског друштва 1890, итд. Пословне потребе усмериле су многе карановачке трговце, занатлије и предузетнике пут Пеште, Беча, Москве, Александрије, а своју децу упућивали су у Беч, Берлин, Праг, Женеву на школова-

ње.

Преломна година у развоју вароши Карановац била је 1882, када је променила име. У току своје вишедневне посете Карановцу, која је започела 15. априла 1882. године, краљ Милан Обреновић је два пута примио делегацију Карановчана у стану који му је био припремљен у „Среској кући“ (данас зграда Вишег суда). Већ првог дана боравка у Карановцу, краљ Милан је грађанима Карановачким, предвођеним

кметом Јованом Новаковићем, обећао оснивање ратарске школе. За овај чин Карановчани су били спремни, јер су у жељи да у својој средини добију било који „средњошколски завод“, још 1873. године подигли велику школску зграду, после Велике школе у Београду, највећу у Србији. Обећање је и испуњено 29. јуна 1882, Указом о оснивању школе за ратарство.

У уторак, 19. априла 1882. године, представништво општине на челу са кметом Јованом Новаковићем, по други

пут је посетило Краља Милана и том приликом му уручило писмену молбу да Карановац, зато што му је име турско, другачије назове. Краљ је услишио молбу, и на полеђини акта ставио је својом руком ово решење:„Примајући са највећим задовољством молбу Карановчана да име Карановац другим заменим, наређујемо, да се у спомену нашег доласка у њихову варош у будуће назива Краљево“.

Стремљења и захтеви Краљевчана су подигнути на вишу лествицу: требало је оправдати име краљевског места. У Краљево са светских изложби пољопривредних производа из Анверса 1885, Париза 1889, почињу да стижу медаље за изложене производе, не само школске већ и појединаца, као Боже Новаковића за вина. Прва фабрика пољопривредних справа и алатки у Краљеву, почела је да ради 1882. године. Власници су били Срећко Васић и Аксентије Богдановић.

Због ортачких несугласица, неиспу-

њених уговорених обавеза и тешкоћа у отплати зајма, фабрика је престала са радом веома брзо, 1886. године. Већ 1887. године отворена је „Прва српска каменарска индустријска радионица Михаила М. Чебинца у Краљеву“. Пут Краљево–Рашка је изграђен тако да је по речима савременика био: „тако добар да му у Србији нити има, нити је икада било равна“. До 1887. године, улице у Краљеву означене су именима значајних личности из историје српског народа. Главна улица понела је име Краља Милана. Данас кум Краљева нема своју улицу.

Краљево осамдесетих година 19. века поприма све урбаније варошке обрисе са тежњом праћења и прихватања новог. У њему се појављује и живи све већи број занимљивих људи. Осим интересантног брачног пара Машин, Драге, која је словила за једну од образованијих жена у Србији, са разним интересовањима, од читања, превођења, писања, до народних веровања, и

Светозара, рударског инжењера, ту су: Душан Теодоровић, апотекар, који је од 1895. године са женом Драгом, због

размирица и неслоге, живео одвојеним

животом, она у Крагујевцу он у Краљеву, што су писмено потврдили среска

власт и међусобна писма; затим Павле

Хорстиг, пуковник у пензији, истакнути

члан масонске ложе „Побратим“, који је

у Краљеву 1892. давао у закуп 36 хекта-

ра земље са кућом и воденицом; војни

лекар Јосиф Маржик који је Ратарској

школи 1893. понудио ливаду од 18 хектара; први управник Ратарске школе, др Ђорђе Радић, научник и интелектуалац

светског гласа, и други.

У ову и овакву варош нас уводи Тајана Потерјахин, у којој влада нетрпељивост, подељеност, у којој партијски

докоњаши воде политику раздора у којој је свој ударио на свога, да брат брату

није смео да окрене леђа. У варош стиже главни јунак, учитељ родом из Зајечара, са тефтером пуним имена са бројним ознакама и крстићима који му

је служио „за суд и правду“, Дамјан Узунски. У Краљеву, после првих проблема са управником школе око постављења за учитеља, Дамјан добија наклоност свих виђенијих Краљевчана, али и прелепе ћерке Рада опанчара, Стевке, која ће се крунисати браком препуним љубави. Очекивања Краљевчана од Дамјана су била да помоћу њега збаце либерале и њиховог председника општине Драгутина Четровића и да се успостави варошки мир. Помоћу писама српској штампи са различитим проблемима, Тајана вешто гради причу и заплете између два главна лика, Дамјана и Драгутина, у чијим решавањима учествују сви виђенији варошани: Димитрије Антић, доктор, Михаило Чебинац, индустријалац, Лука Петровић, учитељ у пензији, Стефан Луковић, трговац, др Ђорђе Радић, управитељ Ратарице, Миленко Веснић, политичар-државник, министар, Саватије Божић, прота, и читав низ других првака.

Прича је слојевита и креће се од политике, веома бурног и опасног странчарења, варошких потреба, обичаја, љубавних тема, породичних, са доста зналачких детаља који потврђују документарне вредости. На пример, доктор Ђорђе Радић, професор Ратарске школе, трећи пут пензиоисан; измолио је од Сарића књиге за одличне ђаке прва два разреда; колена је разбио о мермерно спомење Чебинчеве фирме; зна код кога је сир суботом добар јер је пијачни дан био суботом.

Упечатљива су страначка уверења и схватања власти и политике. На пример, да они који победе на изборима треба потпуно и немилосредно да сатру све своје противнике одмах, или после победе учитеља Дамјана Узунског на изборима за председника општине и обустављених страначких сукоба, успех је у томе што је окружен саборцима који још нису стигли да се искваре и пожеле за себе више него што народ хоће да им да.

У књизи се више пута помиње однос Краљевчана, Краља и власти. У суботње вече испред хотела „Европа“, препричавају згоде с јутрошњег пазара, воде варошку политику, али докаче ту и тамо председника Владе, понеког министра. Ако има због чега и самог Краља, за Краљево никад није добро кад се Обреновићи наљуте; запамтиле су српске власти да с Краљевчанима не треба да се шале, па иако већ подуже ветрови с Ибра и Мораве никако не досежу до Београда, опет је боље да се тај народ не чачка без преке потребе.

Политички живот у Србији, после појаве Радикалне странке 1881. године, постао је узбуркан и пун преврата. Краљ

Милан је био огорчени противник радикала па су му напредњаци и либерали служили за обрачун против њих. Страначка острашћеност није мимоишла ни Краљево. На пример: Михаило Чебинац је у почетку политичког деловања био близак напредњацима па је у име Краљевчана, после промене имена Карано-

вац у Краљево, поздравио краља Милана и захвалио му се.

Од оснивања радикалне странке, Чебинац постаје њен истакнути члан и већ 6. септембра 1882. године у штампи је објављено: „Јуче нов збор, Чебинац председник општине, борба беше очајна, али сјајна. Хвала свесним и вредним радикалима“. На ову вест напредњаци су реаговали 1. септембра: „Неистинита је достава Луке учитеља да је Чебинац укмећен. Краљевчани неће ветропира.“

Да би спречили избор Чебинца за председника општине, среске власти су осудиле учитеља Луку Петровића на 15 дана затвора због текста „Босански мамац“, а самог Чебинца „пречишћена Гарашанинова полиција“ је ставила под истрагу и тако га онемогућила да учествује у новом избору.

Занимљив је случај смене председника општине која се десила 1879. године. Стефан Луковић је писмом из Карановца обавестио Милоша Ристића,

који се као народни посланик налазио у Нишу на заседању скуштине и који је био председник, о следећем: „Овамо нема ништа ново осим за кметове решио збор да се скину а незна се каће се бирати“.

Однос између Краљевчана и Обреновића је нарушен још од времена кнеза Милоша кад је започела реализација урбанистичког плана. Према краљу Милану знамо за Чебинчеву заверу 1894. у којој је главни актер Михаило Чебинац, индустријалац из Краљева, за Ивањдански атентат 1899. међу осумњиченим се налазио Миленко Веснић, а за неког Вукашина Петровића из Краљева постојала је сумња да је дошао у Београд да убије краља. После провере, утврђено је да је као сиромах дошао да тражи посао и да је достава била неоснована. Милан је био задовољан извештајем, али је тражио да тај Вукашин што пре напусти Београд, јер Краљевчани уопште нису поуздани за Обреновиће.

Т. Радовановић

Обележен имендан Краљева

- Обележавање значајног датума у историји града сведено на три програма Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“.

- Поред изложбе под називом „Аџића кућа –споменик културе, књижевности и уметности“, представљена књига„Мемоари Гаје Швабића и успомене његових потомака“ и монографија београдске подружнице Завичајног друштва Краљево „Завичај у срцу“

СПАЛА КЊИГА НА ТРИ СЛОВА

Обележавање сто четрдесет

прве годишњице од дана

када је Краљево добило

име које данас носи свело се на само неколико програма које је, поводом значајног дана културне историје града,припремила Народна библиотека „Стефан Првовенчани“. Први је изложбапод

називом „Аџића кућа –споменик

културе, књижевности и уметно-

сти“, коју су припремили мр Катарина Грујовић Брковић, мр Ана Гвозденовић и Ивана Хренко, а

најбољом локацијом за поставку

оцењен је простор испред зграде

Градске управе на Тргу Јована Сарића.Кућа Зорке Аџић у Улици цара Душана је од марта 2001.

уступљена на коришћење Издавачкој делатности Библиотеке, познатој под именом „Повеља“, а представља изузетан пример балканске фолклорне архитектуре

прве половине деветнаестог века

и један од ретко очуваних у некадашњем Карановцу. Кућу је у пр-

вим деценијама деветнаестог

века изградио познати краљевач-

ки трговац и земљопоседник Јеврем Новаковић, а у власништву

породице била је до 1922. кад је продата тадашњем председнику општинеМихаилу Хаџи Алексићу.

У пригодном програму поводом

отварања изложбе је, поред аутора, учествовао помоћник градоначелника за културуМилош Милишић, а ууметничком делу чланице хора „Ариа“ под руковдством Драгане Милићевић и хармоникаш Владимир Милићевић.

Сат иза поднева 19. априла, у просторијама на трећем спрату Библиотеке, представљања је књига „Мемоари Гаје Швабића и успомене његових потомака“,уз учешће приређивача др Драгољуба Даниловића, рецензента Милоја Радовића, уреднице издања Ане Гвозденовић и ученице Гимназије Невене Живковић.Била је

то прилика заподсећање да је др Даниловић, поред докторске дисертацијена тему „Жичка епархија у средњем веку“, коју је одбранио на Филозофском факултету у Београду2014. године, аутор монографије „Манастир Жича: центар Архиепископије, Епархије и сабора у средњем веку“, коаутор књига „Жичка епархија: осам векова светосавског

континуитета: историја, манастири, цркве“ са Горданом Гаврић, „Основна школа IV краљевачки батаљон, традиција кроз векове“ са Славољубом Васојевићем и „Краљево у окупираној Србији: (1915–1918)“ са Маријом Карапанџић.

Књига „Мемоари Гаје Швабића и успомене његових потомака“

је, каопосебно издање, недавно објављена под окриљем краљевачке Библиотеке, а представља драгоцен историјски извор који приближава три епохе, говори о три различите генерације и догађајима из друге половине деветнаестог и почетка двадесетог века, времену Великог рата, збивањима између два светска рата и трагедији српског народа у Другом светском рату.Последњи део књиге описује време у коме живи чукунунук угледног трговца, велики пријатељ краља Милана и краља Александра Обреновића и његова либерална политичка опредељења. Аутор сведочи да књига пружа одговоре на многа питања из најбурнијег периода историје, када се водила борба између две династије и различитих политичких странака, а делови штива који сведоче о духу потпуно другачијег времена указују на пожртвованост, осећање одговорности, драматичне последице многих болести и епидемија.Посебну вредност мемоара чини значај проучавања историје породица, родослови и генеалогија неколико шумадијских фами-

лија.

Два сата касније у истом простору је приређено представљање књиге и документарног филма „Завичај у срцу“,уз учешће Милана Новаковића, Марине Лукић Цветић, Драгане Типсаревић и Миломира Недељковића. „Завичај у срцу“ је монографија београдске подружнице „Завичајног друштва Краљево“ коју је, преузимањем чињеница из објављених

књига различитих аутора, доступних државних и приватних архива, припремила група аутора под уредничким оком Љубице Рашковић Станковић и Милана Новаковића. Монографија подсећа на прве доласке Краљевчана у Београд, а настала је због жеље да забележи покушаје и садржаје њихових окупљања и дружења, оријентационо утврди незваничну „годину“ оснивања и наведе имена „краљевачких пионира“ који су освајали Београд. Књига сведочи да су, после званичног оснивања Завичајног друштва Краљево 1991. паПодружницеу Београду три године касније, уследили различити облици окупљања и њихових садржаја на које су одлучујуће утицали турбулентни политички догађаји. Историјат друштва пажљиво бележи и документује све догађаје и подухвате који су окупљали „земљаке“, при чему се посебно истичу они који су привукли највећу пажњу чланства, њихових пријатеља, краљевачке и београдске јавности. Највећом вредношћу чврсте матице Завичајног друштва у Београду оцењујесе окупљање великог броја Краљевчана и њихових пријатеља, стална афирмација развоја града, повезивање и представљање његове привреде, културе, туристичке понуде и других вредности у свим видовима програмских активности. Т. Радовановић

Представљена монографија „Завичај у срцу”

КРАЉЕВЧАНИ

-Свет је један,живот је један, завичај је један, најдрагоценији корен који се не може заменити новим. - Завичај није само географски појам,већ и дубоки траг у души. - Идеја о издавању монографијеподстакнута је жељом да сеу књигу преточи пресек свих догађаја и завичајних

дружења током претходне три деценије, а нове генерације завичајаца

обавежу да наставе истим путем. - Као документ о бројним људима, акцијама и дешавањима књига је фокусирана на рад завичајаца

у Београду и матице у Краљеву, посебно појединаца који су оставили дубок траг током три деценије постојања друштва

ЗА КРАЉЕВО

ало је градова који имају имендан, још мање оних који семогу похвалити краљевским искуством и тако лепим речима на грбу. Мало је и удружења са традицијом дужом од три деценије, још је мање таквих организација које имају монографије као сведочанство о свом трајању људима и активностима. Све ово чуло се на првом представљању књиге„Завичај у срцу“коју су,као поклон родном граду, на имендан донели Краљевчани из Београда и потврдили да се овакви подухвати могу остварити једино из осећања велике

љубави. Идеја о издавању монографије подстакнута је жељом да сеу књигу преточи пресек свих догађаја и завичајних дружења током претходне три деценије, а нове генерације завичајаца обавежу да наставе истим путем. Основни утисак потврђује како је монографија писана са амбицијом да буде свеобухватна, и да се ништа не изостави, али и са великом љубављу о чему сведоче емоције и жеља да се од заборава отргну дешавања и људи а кроз причу и документостави трајно сведочанство. Као документ о бројним

људима, акцијама и дешавањима књига је фокусирана на рад завичајаца у Београду и матице у Краљеву, посебно појединаца који су оставили дубок траг током три деценије постојања друштва.

О разноврсности тема које су обрађене сведоче поглавља под називом Ми смо деца Ибра и Мораве која неће то да забораве, Сви путеви воде у завичај - лепо је бити са својима и слично. Са посебним поносом се помињу знаменити Краљевчани који су од деветнаестог века па надаље кретали из родног града у светгде су стварали

значајне каријере,попут Миленка Веснића, Љубомира Новаковића, Добривоја Божића, Владислава Маржика и других, па касније генерације млађих

горе ми смо лист

Сви ми имамо нешто заједничко

што се не бира, а то је Завичај. Живи у нама онолико колико поштујемо своје претке, колико о њему знамо, колико чувамо сећање на време проведено у њему. Многи су се иселили, али Завичај се уселио у њихова срца, јер су им тамо пријатељи, рођаци, комшије... Годинама му се враћају, неко повременим посетама родбини и пријатељима, а неко носталгично, у сећању.

Наш животни век је мали у односу на Завичај и на дела која остају после нас. Нека идеја београдских Краљевчана о изградњи „Краљевачке куће“ у Београду буде задатак свима који мисле на просперитет града

које су се окупљале на Теразијама и испред хотела Москва где су дочекивали земљаке који су долазили из завичаја.

Посебан део посвећен је деведесетим

годинама прошлог века када су се окупљања и дружења у престоничким ресторанима настављала у присуству чланова Завичајног друштва из КраљеИсте

на ушћу Ибра у Мораву. Нека помињу наше време као „време прегалаштва и покретања бројних идеја, а не сопствених потреба и амбиција“. Нека нас се сећају по добру, нека наставе нашу мисију, нека удружују привреднике у њиховом интересу, нека још више афирмишу нашу Долину јоргована, наше манастире који сведоче о историји нашег народа и наше државе, наш „Весели спуст низ Ибар“, нека наставе да“Кајмак балом“ промовишу најбољи кајмак на свету, нека чувају од заборава све оне појединце који су делима уградили себе у Завичај.

Председник Завичајног друштва „Краљево“ у Београду

Милан Новаковић, дипл. маш. инж.

Милан Новаковић

ва, потом и у Краљеву. Бројни текстови, пуни топлине и сећања, посвећени извештајима о активностима друштва, почев од оснивања, сведоче о акцијама,плановима,програмима,нереализованим жељама,дружењима пријатеља и људима који су задужили и друштво и свој завичај а имају исту одредницу - Краљевчани за Краљево. Монографија сведочи како су завичајци покренули иницијативу за повратак споменика солунским ратницима на централни градски трг и постављање спомен плоче посвећене Мири Траиловић у Краљевачком позоришту. Организовали су акцију за помоћ Краљеву после земљотреса 2010. године и традиционални Кајмак бал у оквиру кога је, у Точидерском парку,формирана Алеја ибарских јоргована. У оквиру серијала Вече са завичајцима, Београђанима су предсатављени познати Краљевчани, лекари,успешни бизнисмени,уметници,глумци, музичари, а све краљевачке установе културе и уметници у Београду су имали сигурну публику. Није заборављена са-

радња са сродним друштвима,попут Крагујевчана и Рашчана, али ни обавеза да се сваке године допутује на помен жртвама октобра 1941. Почетком маја завичајци су стизалина Столове, како би учествовали у планинарској акцији „Нарцису у походе“, нешто касније на „Весели спуст“,Пројаду и Жички духовни сабор„Преображење“, а написали су и по неки текст за лист „Краљевачки завичај“.

- Бројне активности завичајаца представљају покушај да,уз незнатну помоћ родног града а у интересу свих, буду реализоване многе идеје и замисли, иако је пружена рука према завичају често остајала неприхваћена,из самодовољности,несхватања,инерције. Можда и због тога што то што јенеко успео да оде из родног града у велики свет,у поређењу са нама који смо остали, овде доживљавамо као свој неуспех.

Монографија се завршава поруком попут омажа. Краљево те зове. Свет је један,живот је један,завичај је један.

Од ове чињенице не можемо побећи.

Он је наше обележје, најдрагоценији

корен који се не може заменити новим. Овакве књиге подсећају да завичај није само географски појам,већ и дубоки траг у души. Само у завичају смо онакви какви заиста јесмо,само ту не морамо посебно да сепредстављамо јер знамо,а и други знају,чији смо, какви смо. Само ту нас још увек и преци одређују. Подсећа нас и да је свест о завичају и у томе шта све остављамо, поручила је Драгана Типсаревић и нагласила да су на крају монографије текстови и фотографије о завичајним знаменитостима као подсећање и позив другима да посете Краљево и увере се колика је драж завичаја.

Издавач књиге на двеста тридесет девет страница формата А4 је Управни одбор Звичајног друштва „Краљево“ Подружница у Београду,а суиздавач Завичајно друштво Краљево. Публикацију су уредили Љубица - Буба Станковић Рашковић и Милан Новаковић а технички обрадио Аца Терзић.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Споменик културе, књижевности и уметности

-Аџића кућа изузетан пример фолклорне архитектуре балканског

стила прве половине деветнаестог века. - Једина стамбена грађевина

овог карактера сачувана у првобитном изгледу. - Пред крај седме

деценије двадесетог века планирано рушење Аџића куће која је

из приватне преведена у друштвену својину, како би био изграђен

прилазни пут према новој згради Службе друштвеног књиговодства. - Завод за заштиту споменика културе, по скраћеном поступку, Аџића

кућу прогласио спомеником културе и заштитио од рушења. - Након Фонда за изградњу Спомен парка и Културно-просветне заједнице општине Краљево кућа уступљена Народној библиотеци

„Стефан Првовенчани

АЏИЋА КУЋА

ДРАГУЉ КРАЉЕВА

ривилегију да носи краљевско име Краљево је добило указом краља Милана Обреновића од 19. априла 1882. године по старом календару кад је, као успомена на поглашење Краљевине Србије и долазак првог крунисаног

владара у град после ослобођења од турске власти, промењен турски назив Карановац. Идеја о обележавању датума који се оцењује значајним за историју града потекла је од Завичајног друштва Краљево, а иако разлика од трианест дана између рачунања времена по грегоријанском и јулијанском календара

сведочи да се годишњица поклапа са првим даном маја као имендан града обележава се 19. април.

Тако је било и ове године кад је обележавање отпочело изложбом на Тргу

Јована Сарића под називом „Аџића кућа –споменик културе, књижевности и уметности“, коју су припремили мр Катарина Грујовић Брковић, мр Ана Гвоздено-

вић и Ивана Хренко. Изложбу посвећену

Аџића кући која, кроз историју објекта у

Улици цара Душана, приказује настанак

једне грађанске породице асведочи о

историји града, традицији и развоју током девтнаестог и двадесетог века, припремили су Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ и Завод за заштиту споменика културе. Ивана Хренко подсећа да Аџића кућа представља изузетан пример фолклорне архитектуре балканског стила прве половине деветнаестог века који, с обзиром на старост и локални значај, има велику вредност јер је једина стамбена грађевина овог карактера сачувана у првобитном

изгледу. И поред настојања аутора да утврде годину градње није одгонетнута дилема да ли је, како њено архитектонско обележје казује,заиста грађена у првој или другој половини деветнаестог.

Разлог се огледа у настојању да се закључци доносе само на основу валидних докумената,па изложба хронолошки прати она докојих су аутори успели да дођу. Најзначајнији од њих је, каже Хренко, тапија оверена и потписана 9. септембра 1922. године која сведочи да је супруга Љубе Новаковића Драга имање на коме се налази грађевина продала краљевачком трговцу МихајлуХаџи

Алексићу. Поуздано је утврђено да је кућа пре продаје припадала породици Новаковић, а најзначајнији податак представљен на изложби указује да је Драга наследила имање од покојног оца, веома имућног трговца из Смедеревске Паланке Илије Матића. У њиховом власништву је од 1897. године што недвосмислено потврђује тапија на име власника који су се ту преселили почетком двадесетог века. - Истраживали смо грађу која се налази у Историјском архиву и пронашли тапију из 1932. године којом се Михајлу Хаџи Алексићу потврђује власништво над овим имањем. Након његове смртиимање је припало наследницима, али је у сећању Краљевчана највише остала упамћена његова ћерка Зорка,која је важила за врсну лепотицу, па се кућа често називакућа Зорке Аџић.

До седамдесете године двадесетог века приватну породичну историју овог објекта пратимо кроз породицу Новаковић,а потом Алексић. Отац Драгиног супруга Јован Новаковић је у неколико наврата био председник општине кара-

новачке, касније краљевачке,а 1882. је, између осталих, предводио делегацију Карановчана који су замолили краља Милана Обреновића за промену назива у Краљево, објашњава Хренко. Текстови објављени у локалним новинама пред крај седме деценије двадесетог века сведоче о плановима за рушење Аџића куће која је 1970. године

из приватне преведена у друштвену сво-

јину,како би био изграђен прилазну пут према новој згради Службе друштвеног књиговодства. Да наводи нису били без основа могло би се закључивати на основу плана који постоји у Историјском архиву и старих фотографија који сведоче о присуству багера на овој локацији. Иако нема поузданих података о реакцији јав-

ности на одлуку градских власти могло

би се закључивати да је изазвала одређене реакције, па је Завод за заштиту

споменика културе 1974. године,по скраћеном поступку,Аџића кућу прогласио спомеником културе и заштитио је од рушења.

Први велики конзерваторско-рестаураторски радови на овом објекту извр-

шени су 1976. године, јер је Аџића кућа почетком двадесетог века претрпела одређене измене од којих се највећа огледа у томе да јој је трем био зазидан, иако у првобитном облику није било тако. Радови су извођени под контролом архитекте Марије Домазет из Завода за заштиту споменика културе, а након што је отварањем трема враћена у првобитно стање кућа је уступљена на коришћење Фонду за изградњу Спомен парка. Поуздан доказ за то огледа се у податку

да је овде био изложен део колекције радова југословенских сликара насталих у знак сећања на жртве октобарских догађаја 1941. године.

У наредном периоду кућу је користила Културно-просветна заједница општине Краљево, а од 2000. уступљена је Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ која је овде сместила Издавачку делатност. Последњи радови на реновирању извршени су пре две године, кад је у првобитно стање враћен ентеријер објекта, а нова реконструкција планирана је за ову кад ће акценат бити стављен на недовољно искоришћене подрумске

просторије према којима води камено степениште.Радује податак да је кућа веома добро заштићена,али и да ће бити настављене активности усмерене ка циљу да се сачува првобитни изглед. Значајну помоћ у припреми изложбе пружила је унука Михајла Хаџи Алексића Богданка Костић, рођена 1940. године као ћерка његовог најмлађег, седамнаестог по реду, детета Радојке. Захваљујући њеном сведочењу изложба је употпуњена породичним сећањима, информацијама и подацима до којих аутори не би могли да дођу на било ком другом месту. У том контексту интересантним се оцењују сећања на супругу Михајла Хаџи Алексића Станику која је у то време у Краљеву важила запознату видарку, а знање и вештине које је наследила од оца Симеуна Кнежевића потом пренела на ћерку Зорку. Михајлов син Миодраг, а касније и синови најстарије ћерке Лепосаве,Љубодраг и Миодраг Мујо Поповић,завршили су медицину и у дугом периоду били веома познати лекари.

Т. Радовановић

Живот на точковима: Весна Костић (2)

ЖИВОТ ЈЕ

БОРБА

- Краљевачке установе културе међу првима набавиле специјализоване гусеничаре који омогућавају кретање уз и низ степенице. - Компјутер прозор у свет. - До лифта половином сопствених средстава. - Родитељи са годинама постепено губе способност адекватне бриге о инвалидним лицима, па се треба на време припремити и за период кад их више не буде. - Пажња на инвалидна лица скреће се само 3. децембра кад се обележава Међународни дан особа са инвалидитетом. - Више приче једини начин да се отклоне предрасуде о различитостима и наводној неспособности за обављање било каквог посла. - Особама

са инвалидитетом је потребна помоћ, ако не финансијска барем

да се чује како постоје и да им треба исто што и другим

Организације цивилног друштва су само један од начина који особама са инвалидитетом пружају прилику за задовољење дела потреба, а једна од најстаријих у Краљеву је Удружење дистрофичара које је давне 1977. године, са групом суграђана који деле исте проблеме, основао Рајко Кнежевић. Иако се од бројних

других разликује по томе што има сопствене просторије од шездесетак чланова активно је мање од четвртине спремних да се укључе у реализацију повремених активности. Од најранијег детињства члан удружења је и Весна Костић која разлозима за недовољну активност осталих чланова, због којих ретко излазе из куће, тумачи удаљеност од града, одсуство могућности пра-

тиоца да их доведу, по који пут грађевинске

или друга врста препрека.У таквим околностима прилику да квалитетно проведу

дан најчешће траже у другим активности-

ма, Весна у читању и, уз помоћ компјутера, трагању за путописним емисијама које сведоче о местима на којима није била, а највероватније неће ни бити у прилици да посети.

Радијус кретања особа везаних за инвалидска колица ограничен је на узак простор

често и због неприлагођености возила јав-

ног превоза штоје повод за разговор са

представницима локалне самоуправе са

жељом да се утврде разлози,и утиче на

стварање бољих услова. Иако је у конзорцијуму коме је поверено обављање јавног градског и приградског превоза потврђено

како су сви возачи обучени за руковање посебних рампи какве постоје у свим аутобусима искуства инвалидских лица сведоче о недовољној спремности да изврше задатак који им је поверен.То је и разлог да хендикепиране особе велике наде полажу у Министарство за рад,запошљавање,борачка и социјална питања због обећања да ће Центру локалних услугадо маја обезбедити комби возило са могућношћу да у задњем делу прихвати две особе са инвалидским колицима. Сличне наде, засноване на апликацији за мини комби возило, гаје и у Унији организација особа са инвалидитетом која заступа интересе више удружења.

Ситуација је додатно отежана у зимском периоду године кад се и најактивније

особе са инвалидитетом одлучују на излазак само у посебним приликама, пре свих на састанке удружења коме припадају. Весна признаје како јој највише прија одлазак у позориште и бисокоп, а не крије ни жељу да по који пут сврати и до неког од угоститељских објеката. Са првим лепшим данима пружена је прилика за шетњу поред Ибра и силазак до реке,што омогућавају посебно изграђене рампе намењене особама у инвалидским колицима.

Жеља за богатијим друштвеним животом огледа се у настојању да испрати што више различитих догађаја, пре свих из сфере културе и образовања међу којима посебно место припада радионицама. Иако такве једном недељно организује удружење CarpediemВесна прижељкује више међу којима посебну пажњу привлачи радионица за средњошколце у просторијама Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“,намењена савладавању вештина лепог изражавања. То је и повод за инисистирање у оквиру удружења да се ова тема укључи у неки од будућих пројеката и особама са инвалидитетом заинтересованим за овај вид комуникације омогући да допуне листу остварених жеља.

У жељи да приступ различитим програмима омогуће и особама у инвалидским

колицима, краљевачке установе културе су међу првима набавиле специјализоване гусеничаре који омогућавају кретање уз и низ степенице, а позитивна искуства из првих месеци коришћења јачала су Веснину жељу да једним таквим олакша излазак из стана.

- Дуго нисам знала како могу да користим компјутер,јер немогу прстима баш прецизно да куцам, а онда ми је син једног пријатеља објаснио како је то ипак могуће. Купили смо лаптоп и миша,а он ми је показао како тастатура може да буде на екрану. Кад сам тако почела да куцам отворио ми се нови свет, а док сам тражила сасвим другу ствар наишла сам на гусеничар. Први пут сам га видела давних година у једном америчком филмукад су неку баку возили узстепенице и још тада пожелела да нешто тако постоји и код нас. Иако гусеничаре овог типа увози једна загребачка фирма не достављају их у Србију, па сам се пожалила стрицу који живи у иностранству а он већ

следеће године дошао са једним који је купио за мене, каже Весна која у тренутку кад га је угледала није могла да сакрије изузетно задовољство.

Ништа мање радосна није била ни мајка о чему најбоље сведоче сузе радоснице.

Од тренутка кад су компјутери постали доступни широком кругу корисника највише су им се обрадовале особе којима је због инвалидитетаускраћен приступ бројним информацијама од значаја за свакодневни живот. У такве се убраја и Весна којој пружа прилику да прочита по коју добру књигу, а посредством форума који се баве овом тематиком упозна са најновијим издањима и искуствима читалаца.

Иако би семогло претпоставити како је особама са ускраћеним могућностима за самостално кретање

телевизијски програм добар начин да прекрате дан Весна признаје како јој се у последње време програми овог типа не чине довољно интересантним. За информације о актуелним дешавањима у земљи и свету довољан је компјутер, а њихова разноврсност довољна основа да однос према њима креира на основу закључака које доноси сама. Пред каквим се изазовима налазе особе у инвалидским колицима у зградама за колективно становање без лифта знају само они и чланови њихових породица. Дугогодишње искуство животау таквим условима добра је основа за покретање иницијативе за постављање лифта у улазу са осам станова,од којих половину насељавају суграђани у поодмаклим годинама. Ако

им се додају инвалидна лица онда је јасна Веснина смелост да у сусрету са

министром за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у фебруару ове године,кад су на проблеме у свакодневном животу указивали представници девет краљевачких удружења грађана,провери могућност субвенционисања једног оваквог подухвата. Повод за оптимизам је спремност становника зграде да учествују у изградњи обезбеђењем најмање половине потребних средстава и обећање градоначелника за помоћ при изради пројекта.

Иако је од тренутка кад се утврди неспособност за самостално функционисање брига о инвалидним лицима обавеза породице нико не гаји илузију како би то могло да буде трајно. Разлог се огледа у потврди да је живот непредвидив, али и да родитељи са годинама постепено губе ту способност,па

се треба на време припремити и за период кад их више не буде. - Ипак треба гледати позитивну страну. Мајка је оболела па се разговори како ћемопосле њеног одласка своде на потребу удруживању са неким и ангажовање још једног персоналног аистента. Размишљамо о будућности, али не идемо у дом него ћемо Јека и ја једна код друге, да се договоримо и заједно плаћамо жене,па ћемо мењати једна другу и подржавати се узајамно, каже Весна уз подсећање да се пажња на ивалидна лица скреће само 3. децембра кад се обележава Међународни дан особа са инвалидитетом.

Закључак да то није довољно темељи се на потреби да се о њима више прича,јер је то једини начин да се отклоне предрасуде о различитостима и наводној неспособности за обављање

било каквог посла.

Ма колико да је слаб један од ретких ослонаца инвалидним лицима су удружења чији рад зависи од средстава која добијају за реализацију различитих пројеката, под условом да добро образложе све активности и убеде даваоце у њихову оправданост. У таквим околностима рад угрожава потреба за подмирење трошкова током израде пројеката,али и у периодима између два узастопна конкурса.

- Проблем јекако опстати и плаћати текуће дажбине, грејање,а неко мора и закуп, а занашеудружење треба обезбедити око шеснаест хиљада динара месечно у које су укључени и трошкови грејања који се плаћају шест месеци.

Док пишете пројекат имате право

на текуће трошкове, али како ћу да пи-

шем кад немам интернет који је неопходан како би знали код кога се аплицира и кад је отворен конкурс. Али, живот је борба и треба се борити без обзира у каквом смо стању. Треба да нас виде,да нас прихвате и разумеју да нисмо много различити. Ако видимо исто видимо, а ако не видимо исто желимо да видимо. Другачије размишљамо,али то не значи да смо непријатељи, каже Весна и подсећа да је особама са инвалидитетом потребна помоћ, ако не финансијска барем да се чује како постоје и да им треба исто што и другима.

Сличне ставове дели и њена мајка уз нагласак на потребу позитивног односа према животу и способност сваке особе да се радује, ане само да размишља о материјалним вредностима.

Т. Радовановић

Након серије хапшења у Краљеву

- Припадници Министарства унутрашњих послова, у сарадњи

са Безбедносно-информативном агенцијом, Европолом и Тужилаштвом за организовани криминал, на територији Београда и Краљева ухапсили пет особа осумњичених да су чланови две организоване криминалне групе. - Приликом хапшења заплењена већа количина наркотика, луксузних аутомобила и новца. - На више од осамдесет локација, на подручју Краљева и Крушевца, полиција одузела аутоматске пушке, већу количину оружја са дугим цевима, ручне бомбе, пиштоље и већу количину муниције различитог калибра. - Оштра реакција Покрета Србија у срцу

С Т Р Е П Њ А З А Б Е З Б

Е Д Н О С Т Г РА Ђ А Н А

ажњу Краљевчана који су у раним јутарњим часовима 18.

априла шетали Улицом „4. краљевачки батаљон“ привукла је униформисана особа са фантомком

испред два луксузна црна џипа са ознакама жандармерије, што је могло

да наговести хапшења у овом делу града. Током дана сличних активности било је и у другим деловима а онда је потврђено како су припадници Министарства унутрашњих послова, у сарадњи са Безбедносно-информативном

агенцијом, Европолом и Тужилаштвом

за организовани криминал, на територији Београда и Краљева ухапсили пет особа осумњичених да су чланови две организоване криминалне групе. Приликом хапшења заплењена је већа количина наркотика, луксузних аутомобила и новца. Због сумње да је

извршио кривично дело удруживање

ради вршења кривичних дела и неовлашћена производња и стављање у

промет опојних дрога ухапшен је два-

десетшестогодишњи П. П. а кривична пријава за иста кривична дела биће поднета против још четири особе. У Министарству унутрашњих послова сведоче како су због сумње на удруживање ради вршења кривичних дела, тешко убиство у покушају и два кривична дела изазивање опште опасности, ухапшени двадесетпетогодишњи Б. Д. и А. Ч. две године млађи Д. Р. и Д. Т. рођен 1989. а против још једанаест особа поднете кривичне

више луксузних аутомобила и већа сума новца. Осумњиченима је одређено задржавање до четрдесет осам сати након чега су, уз кривичну пријаву, приведени Тужилаштву за организовани криминал.

пријаве

надлежном тужилаштву. Ухапшенима се ставља на терет да су у две организоване криминалне групе, као огранак кавачког клана, деловали на територији Србије и Црне Горе. Припадници полиције ухапсили су их у наставку акције из новембра прошле године, када су ухапшени припадници организоване криминалне групе познате као „врачарци“. Приликом хапшења заплењено је више килограма марихуане, хероина и кокаина, две хиљаде таблета психостимулативне дроге екстази,

У регионалној акцији, више од шест стотина припадника Министарства унутрашњих послова, Управе криминалистичке полиције и Жандармерије, заплењена је већа количина новца, луксузних аутомобила, оружја и наркотика, а приведено је више од шездесет пет особа. Претресом станова и других просторија на више од осамдесет локација, на подручју Краљева и Крушевца, полиција је одузела аутоматске пушке, већу количину оружја са дугим цевима, ручне бомбе, пиштоље и већу количину муниције различитог калибра. Заплењено је више од тридесет луксузних аутомобила, тридесет скупоцених ручних сатова, око осам килограма злата у полугама, дукатима и плочицама, око сто педесет пет хиља-

да евра, шеснаест и по хиљада швајцарских франака, хиљаду шест стотина америчких долара, више од два и по милиона динара и сефови које су користили осумњичени. У истој акцији, заплењено је више килограма кокаина и марихуане и више десетина килограма резаног дувана.

Због основане сумње да су извршили кривична дела која се карктеришу као неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, недозвољена производња, држање, ношење и промет експлозивних материја и тешка крађа, ухапшенима је одређено задржавање до четрдесет осам сати после чега су, уз кривичну пријаву, приведени надлежном тужилаштву.

Уз честитке припадницима Министарства унутрашњих послова и Безбедносно-информативне агенције на

изузетно ефикасно и професионално

изведеним акцијама, којима је пресечен још један ланац криминалних активности на простору земље, министар

унутрашњих послова Братислава Гашић је потврдио да се интензивније наставља бескомпромисна борба против свих видова криминала оних који покушавају да угрозе безбедност државе и њених грађана, као и рад на расветљавању осталих чињеница и проналажењу лица за којима се трага.

На ове догађаје први је реаговао Градски одбор Покрета Србија центар подсећањем да је Краљево за само десет година,од расадника талената у разним областима уметности и спорта, доспело да буде расадник атентатора. Одговорним за такво стање оцењује се актуелна власт којој се ставља на терет да је, својим чињењем или нечињењем, довела Краљево на светску мапу градова у којима се регрутују плаћене убице. Сем хапшења великог броја лица више забрињава чињеница да је у том периоду постало дистрибутивни центар наркотика и регрутни центар за атентаторе.

У низу питања која ових дана поста-

вљају грађани Краљева посебно значајним оцењује се зашто је краљевачка полиција била искључена из акције и шта су градски челници свих ових година урадили да спрече овако стање у граду. Уз стрепњу за безбедност суграђана у Покрету Србија центар сматрају како одговорна власт не би смела да дозволи да доведе заједницу у ситуацију да се на спортским теренима уместо будућих спортиста обучавају будући атентатори.

- Овоме под хитно треба стати на пут, а прва прилика ће бити на следећим изборима где ће Краљевчани морати добро да размисле да ли ће направити отклон од криминализоване власти,или ће бити саучесници у последњем чину убиства нашег града, поручују у Покрету уз обећање да ће увек бити на првој линији одбране, а уз помоћ Краљевчана почети да сређују ствари у граду већ након следећих локалних избора.

Т. Радовановић

Четрдесет осми Дечји мајски ликовни салон

-Дечји мајски ликовни салон начин да се надареним ученицима пружи прилика за слободно изражавање талента и креативности у оквиру задате теме, кад је реч о техници и визуелној представи.

- Изложба „Композиција“ приказује најсупешније радове савременог

тренутка и дечије доживљаје. - Тема овогодишњег конкурса

представља широк идејни оквир за реализацију креативног истраживања и ликовног изражавања. - Из тринаест школа

са територије града Краљева стигао велики број радова од којих су сто тридесет четири најбоља изабрани за излагање. - Главна награда Јулијани Марковић за рад који се издвојио као најуспешнији одговор

на задату тему, у потпуности задовољавајући формално техничке и естетске критеријуме. - Награда за најбољу селекцију ученичких радова додељена је ликовном педагогу Марији Ђуровић

АУТЕНТИЧНИ ЛИКОВНИ ДОЖИВЉАЈ

етрдесет осам година традиције довољно је за потврду да Дечји мајски ликовни салон представља најзначајнију и најстарију изложбуликовног стваралаштва ученика основних школа у Краљеву. Изложба организована тим поводом је резултат успешно реализованог конкурса са циљем да се јавним представљањем најуспешнијих радова насталих на часовима ликовне културе истакне значај ове врсте образовања, адекватно вреднује ангажман и труд појединих ликовних педагога и препознају интелектуални и креативни потенцијали њихових ученика.

Тематски задатак овогодишњег салона под називом „Композиција“ изабран је након потврде да се овај појам најчешће асоцијативно повезује са делима музичке уметности,а истовремено представља основну структуру ликовног стваралаштва. Оцена да је ли-

ковно дело визуелни а музичко звучни

чин сведочи да је то једина разлика између ове две врсте уметности. Уверење

да се ликовна и музичка уметност су-

штински не разликују превише основа

је на којој се темељи закључак да и појмови који се односе на елементе дела имају исти назив. У каталогу који прати четрдесет осмо издање салона посебно се наглашава да ликовни и музички

језик деле многе заједничке речи што потврђују тон, ритам, боја, хармонија, линија, орнамент, облик, контраст и друге, а једна од најважнијих је композиција као појам који означава структуру сачињену од међусобних односа ликовних елемената.

Ликовна композиција укључује више начина композиције ликовних елемената међу којима су ритам, контраст, хармонија, пропорција доминација и јединство,па обликовање складног и естетски вредног дела понајвише зависи од успешне примене ових принципа. О томе најбоље сведочиподатак да већина ликовних уметника у својим опусима има дела под овим називом, било да су апстрактна или фигуративна. Зато тема овогодишњег конкурса представља широк идејни оквир за реализаци-

ју креативног истраживања и ликовног изражавања,што потврђују најсупешније ликовне композиције којима су учесници конкурса изразили својемислии осећања.

Дечји мајски ликовни салон подразумеваучешће ученика од петог до осмог разреда основних школа са територије града Краљева, а изложба такмичарског карактера јеприлика да се награде најуспешнији учесници, али и ликовни педагози који су пратили њихов рад. То је и повод да се истакне значај сарадње са наставницима задуженим да обаве примарну селекцију и на конкурс пошаљу само радове ученика које оцене довољно квалитетним за поређење са вршњацима из других средина. Резултат сарадње кустоса Народног музеја и наставника ликовне културе, успостављена на почетку и током учешћа на конкурсу, оцењује се посебно значајном за коначни резултат што је потврдила и овогодишња завршна изложба.

Квалитет изабраних радова прове-

равао је стручни жири који су чинили дипломирани сликари, професор Уметничке школе у Краљеву Александар Златојевић и кустос конзерватор Народног музеја Ненад Димтријевић, и историчар уметности, кустос музејски педагог Јасмина Дражовић. Приликом селекције радова за излагање и награде, осим идејног и креативног решења, чланови жирија су ценили квалитет ликовних и формално-техничких елемената сто тридесет четири најуспешнија рада ученика трианест основих школа. Главнанаграда,која носииме оснивача конкурса Милорада Михајловића, припала је ученици петог разреда Основне школе „Вук Караџић“ са Берановца Јулијани Марковић са образложењем да се њен рад издвојио као аутентични ликовни доживљај и најуспешнији одговор на задату тему, у потпуности задовољавајући формалне и естетске критеријуме. Ликовни елементи су успешно организовани према принципима компоновања,а

заобљене

криве линије стварају утисак динамике

и тока на слици. Пропозицијама за учешће на Дечјем мајском ликовном салону је, поред главне награде,установљено и девет равноправних које се додељују ауторима најкреативнијих и технички најуспешније изведених радова.Овогодишњи добитници су ученица седмог разреда школе „Вук Караџић“ са Берановца Андријана Живковић, шестог разреда школе „Димитрије Туцовић“ Неда Карапанџић а школе „Чибуковачки партизани“ Ива Ивановић и Анастасија Граховац ученица петог разреда. Међу награђенима су ученик седмог разреда Основне школе „Јован Цвијић“ из Сирче Душан Станковић, шестог разреда школе „Драган Ђоковић Уча“ из Лађеваца Урош Марковић, ученица седмог разреда школе „Вук Караџић“ у Рибници Маша Лађевић те Хелена Радосављевић ученица осмог и Андрија Вучуровић седмог разреда Основне школе „Браћа Вилотијевић“. Награда за најбољу селекцију ученичких радова додељена је ликовном педагогу Марији Ђуровић из

школе „Вук Караџић“, а за најуспешнију у области ликовног образовања Основној школи „Чибуковачки партизани“.

Током скоро пола века Дечји мајски ликовни салон није организован само 1999. године кад је,због агресије авијације северноатланске алијансе,школска година прекинута у другој половини марта, у новије време и због епидемијекорона вируса због које је поремећено редовно одвијање образовног процеса. До јубиларног педесетог Салона преостало је две године након којих се очекује ретроспективна изложба радова досадашњих победника као добра прилика за подсећање на све који су се током пола века при обради задате теме значајно издвојили од вршњака. Општи утисак указује да су краљевачки основци све заинтересованији за учешће на манифестацијама ове врсте, ове године посебно након избора теме као прилике да изразе оно што су научили ван школског програма.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Супер Марио браћа филм

Култнибрендовииндустријезабаве ИлуминејшниНинтендоудружилису снагекакобистворилиновуавантуруна великомплатну. Инспирисансветом НинтендовеМариоигрице, створенје живописан, узбудљивновиуниверзум, какавдосаданијевиђен, какобипубликадоживелапосебнобиоскопскоискуствопуноакцијеикомичнихсцена.

Докрадеисподземље, какобипоправиливодоводнецевиводоинсталатериизБруклина, Мариоињеговбрат Луиђи,крозмистериознецевидолазеу магичнисвет. Али, раздвајајусе, паМариокрећенаепскопутовање, употрагу заЛуиђијем а узпомоћстановникаКраљевствапечуракаТоуда,итренингакоје муводиодлучнавладаркакраљевства принцезаПич,добијасопственумоћ.

Анимирану авантуру у 2Д и 3Д формату, која траје два минута дуже од сат и по, Арон Хорват и Мајкл Џеленик су режирали према сценарију који је написао Метју Фогл, а у верзији синхронизованој

на српски језик водеће улоге тумаче ЂорђеСтојковић, ЛакоНиколић, ЂорђеВикторВлајић иМаринаКауцки.

Филм се до 26. априла приказује у 3Д, а пројекције почињу у 18,00 сати.

Изазов

Торакални хирург Евгенија Бељајева

има месец дана да се припреми за лет до Међународне свемирске станице, где мора да оперише члана посаде. Хоће ли бити спремна за изазов? Може ли превазићи своје страхове и несигурности? Да

ли ће успети да изведе компликовану

операцију у нултој гравитацији и космонауту пружи шансу да се жив врати на Земљу? То су само нека од питања на које одговоре тражи филмска драмау трајању које за четранестминута премашује

два и по сата. По сценарију који су написали Клим Шипенко, Бакур Бакурадзе, Иван Заморов и Наилиа Малаховафилм је режирао Клим Шипенко, а водеће улоге тумаче Јулија Пересиљд, Милош Би-

ковић, Владимир Машков, Олег Новицкиј, Антон Шкаплеров, Пјотр Дубров и Јелена Ваљушкина.

Филм је на репертоару до среде 26. априла, а пројекције почињу у 19,30. Зли мртви: Буђење

Култна хорор франшиза Сема Раимија враћа се на велика платнау најкрвавијем издању! Премиса читавог серијала врти се око древног сумеранског текста NecronomiconEx-Mor s, верзије Књиге мртвих као портала који води у димензију пуну демона. Уврнута прича о две оту-

ђене сестре почиње када Бет посети старију сестру Елие која, у малом стану у Лос Анђелесу, сама одгаја троје деце. Поновно окупљање прекинуће откриће тајанствене књиге дубоко у унутрашњости Елиене зграде,која ће омогућити буђење застрашујућих демона и натерати Бет у битку за преживљавање,док је суочена с најстрашнијом верзијом мајчинства какву било ко може да замисли. Хорор у 2Д формату траје седам минута дуже од сат и по, Ли Кронин га је режирао према сопственом сценарију, а водеће улоге тумаче Алиса Стерленд, Лили Саливен, Морган Дејвис, Габриел Еколс и Нил Фишхер. Филм се приказује још вечерас, а последња пројекција почиње у 22,15.

Аир

„Аир“ је прича о легендарној патици која је одушевила Џордана и „спасила“ Најк а оскаровска екипа, предвођена Бен Афлеком и Мет Дејмоном, у филму доноси причу о једном од најутицајнијих спортских брендова свих времена. Филм враћа у период осамдесетих година прошлог века, а Мет Дејмон тумачи лик Сонија Вакаре, заслужног за потписивање уговора с тада младом кошаркашком звездом Мајкл Џорданом. Бен Афлек је у улози суоснивача фирме Најк, легендарног Фила Најта, Џејсон Бејтман је тумачи лик његовог директора маркетинга Роба Страсера а Вајола Дејвис бескомпромисне мајке свесне вредности неизмерног талента свог сина и кошаркашког феномена који ће постати највећа спортска легенда свих времена.

Филм прати Вакарово настојање да стекне поверење Џорданове породице, тренера и најближих сарадника,с намером да увери тада веома младу кошаркашку звезду у успону да потпише партнерски уговор који је Најку осигурао позицију највећег бренда спортске одеће и обуће.

Драму у 2Д формату Бен Афлек је режирао према сценарију Алекса Конверија, а филм се приказује до 24. априла у пројекцијама које почињу у 22,15.

На репертоарау Биоскопа “Кварт”

Твојеимеитвојрецептбезмана наДр Еткерпаковањугодинудана!

Свештотребадаурадитејестеда пошаљетевашрецептзаприпрему посластицакојисадржеДр Еткерванилиншећери/илипрашакзапециво.

Накрајуконкурса Др Еткербира двапобедничкарецепта. Једанодабранипобедникдобијанаградуда његоврецептсапотписомбуде12 месециодштампаннаполеђинивишемилионскогтиражаДр Еткерванилиншећера, адругипобедник добијанаградудањеговрецептса потписомбуде12 месециодштампаннаполеђинивишемилионског тиражаДр Еткерпрашказапециво.

КонкурссеодвијанасајтуРецептотекагдеможетесазнативишеинформација.

Потребно:

2 јајета

100 гшећера

1 Др ЕткерВанилиншећер

50 млуља

110 гкиселепавлаке20%мм

200 гбрашна, мекоТ400

½ Др ЕткерПрашказапециво 100 гмармеладеодјагода

кандиранетрешње шећерупраху

Усудсипајтејаја, шећериванилиншећер. Миксеромумутитепадодајтеуљеикиселупавлаку. Јошмало умутитемиксеромпренегоштододатесједињеноипросејанобрашно ипрашакзапециво. Миксеромумутитеданемагрумуљица.

Смесусипајтеупекач20 x 20цм илиприближневеличине.

Сипајтена9 местапокашичицу мармеладеодјагода. Малоножем промешајтепаставитепокандирану трешњу.

Пецитена180°Ц, око25-30 минута.

Оставитедасеохлади, паусвако местогдејебилакандиранатрешња, којајеприликомпечењаутонуладо половинетеста, ставитеполуткукандиранетрешњеиличакможетеицелу, какожелите.

Из Мињине кухињице

ФИНИКОЛАЧСА

МАРМЕЛАДОМОДЈАГОДА

ВРЕМЕПЛОВ

ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 23. И 29. АПРИЛА

23. април

1014 —Брајан Бору је у бици код Клонтарфа поразио ленстерско-викиншку војску, али је и он сам убијен у бици.

1660 —Мировним уговором из Оливе, Пољска је препустила Шведској Ливонију с градом Ригом.

1728 —У пожару уништен велики

део Копенхагена.

1815 —Подигнут Други српски устанак под вођством књаза Милоша Обреновића.

1913 —Турци у Првом балканском

рату Скадар предали Црногорцима.

Одлуком великих сила 14. маја Црногорци се повукли, а Скадар припао Албанији.

1938 —Судетски Немци тражили, уз подршку Хитлера, пуну аутономију у оквиру Чехословачке. Минхенским

споразумом у септембру исте године Хитлер Судете припојио Немачкој, а 1939. окупирао Чехословачку.

1941 —Грчка војска капитулирала пред трупама нацистичке Немачке, а краљ и Влада напустили земљу.

1945 —Совјетска армија у Другом светском рату ослободила нацистичке логоре “Захсенхаузен” и “Равензбрик”.

1975 —Последња јужновијетнам-

ска влада поднела оставку, а председник САД Џералд Форд признао пораз у Вијетнамском рату.

1990 —Премијер Кине Ли Пенг допутовао у Москву. То је била прва посета једног кинеског премијера Совјетском Савезу после 26 година.

1997 —Председници Русије и Кине Борис Јељцин и Ђанг Цемин потписали декларацију којом су се успротивили доминацији једне супер-силе у постхладноратовској ери.

1998 —У Србији, на референдум о страном посредовању у решавању проблема на Косову и Метохији, изашло 73,05% гласача, а против учешћа страних представника изјаснило се њих 94,73%.

1999 —Тридесетог дана ваздушних напада НАТО-а на Југославију погођена зграда државне телевизије. Погинуло 16, повређено 18 радника. Уништено и више репетитора Радиотелевизије Србије.

2003 — Светска банка одобрила кредит од 80 милиона долара за подршку реформама социјалног сектора у Србији.

У Пекингу одржани први директни преговори САД и Северне Кореје после признања Северне Кореје да је тајно радила на унапређењу нуклеарног

оружја и тиме прекршила међународне обавезе.

2009 —Откривен је бљесак гама зрака GRB 090423 који је потицао од најудаљенијег познатог астрономског објекта.

24. април

1792 —Француски капетан Клод Жозеф Руже де Лил компоновао је “Марсељезу”, која је касније постала химна Француске.

1877 —Русија објавила рат Отоманској империји.

1898 —Шпанија објавила рат САД као одговор на ултиматум америчке администрације да се шпанска власт повуче са Кубе.

1916 —У Даблину почео антибритански устанак за независну Ирску Републику. Британске трупе угушиле су устанак за шест дана.

1945 —Ослобођена Босанска Гра-

дишка у Другом светском рату

1950 —Формирана држава Јордан спајањем краљевине Трансјорданија и Палестине под јорданском окупацијом.

1967 —У Београду је отворена прва дискотека у Југославији и једна од првих у Европи.

1970 —Кина је лансирала први вештачки сателит.

1975 —Троје људи погинуло у нападу немачке терористичке групе Бадер-Мајнхоф на амбасаду Немачке у Стокхолму.

1987 —Слободан Милошевић, тадашњи председник Председништва Савеза комуниста Србије, посетио је Косово Поље и дао подршку Србима са Косова који су се жалили на све агресивнији национализам косовских Албанаца. Та подршка, симболично изражена реченицом “Нико не сме да вас бије”, означила је почетак српског популистичког таласа на чијем ће челу у наредних 13 година бити Слободан Милошевић.

1991 —Влада Јужне Африке саопштила да је постигла договор с Афричким националним конгресом Нелсона Манделе да до 30. априла 1991. ослободи све политичке затворенике.

1992 —Герилски лидери у Авганистану договорили су се да Савет од 50 чланова преузме власт после рушења комунистичког режима Наџибулаха.

1996 — Палестински парламент у избеглиштву је из повеље Палестинске ослободилачке организације избацио одредбу о уништењу Израела.

У Пекингу, председници Русије и Кине Борис Јељцин и Ђанг Цемин договорили су се о новим односима две земље.

2003 — Министарство унутрашњих послова Србије поднело је Окружном тужилаштву у Београду кривичну пријаву против бившег председника Југославије Слободана Милошевића и још осам лица осумњичених за умешаност у убиство бившег председника Председништва Србије Ивана Стамболића. Јужноафрички суд осудио је хероину антиапартхејда Вини МадикизелаМандела, бившу супругу некадашњег председника Нелсона Манделе, на

шест година затвора због преваре и крађе. Након жалбе казна јој је смањена на три и по године затвора.

2004 — Папа Јован Павле Други поставио је једну опатицу на одговорну позицију у Римокатоличкој цркви, треће место у конгрегацији која руководи верским редовима. То је највише место које је једна опатица икада заузела у администрацији Римокатоличке цркве.

САД су ублажиле економске санкције Либији, пошто је напустила програм производње оружја за масовно уништење. Санкције су биле на снази од 1986. године.

Кипарски Грци су двотрећинском већином на референдуму одбили уједињење са кипарским Турцима и тиме спречили да цео Кипар уђе у Европску унију.

2013 —1.129 особа је погинуло, а око 2.500 је повређено у урушавању зграде у месту Савар у Бангладешу.

2016. —На ванредним парламентарним изборима у Србији владајућа Српска напредна странка освојила убедљиву већину посланичких места. 2021. —Амерички председник Џо Бајден потписао указ о признавању масовних злочина над Јерменима 1915. у Османлијском царству као геноцид.

25. април

1512 —Турски султан Селим I ступио на престо.

1644 —Збачена је кинеска династија Минг када је цар Чонг Џен извршио самоубиство током сељачког устанка који је предводио Ли Зиченг.

1792 —На погубљењу друмског разбојника Жака Пелетјеа на Тргу Де Грев у Паризу у Француској први пут употребљена гиљотина.

1859 —Почело је копање Суецког канала према пројекту конзула Француске у Александрији Фердинанда де Лесепса.

1915 —Искрцавањем британских, француских, новозеландских и аустралијских војника на полуострво Галипоље почела је Галипољска операција, једна од највећих битака у Првом свет-

ском рату.

1920 —Пољске трупе упале у Украјину, брзо напредовале и 6. маја заузеле Кијев. Миром у Риги 12. марта 1921.

Пољска добила од Совјетске Русије територију с више милиона Украјинаца и Белоруса.

1945 — Совјетске и америчке трупе

среле се, први пут у Другом светском

рату, код места Торгау у Немачкој.

У Сан Франциску 45 земаља антихитлеровске коалиције, укључујући Југославију, почело оснивачку конференцију Уједињених нација.

1974 —У Португалу у Револуцији каранфила оборен је аутократски режим Марсела Каетана.

1975 —На првим слободним изборима после пола века победила Социјалистичка партија Марија Соареша.

1980 — Мисија командоса САД, која је требало да спасе 53 члана амбасаде САД у Техерану, држане као таоце, пропала у иранској пустињи после погибије осам Американаца у судару хеликоптера са авионом.

Срушио се дански “боинг 727” који је превозио британске туристе на линији Манчестер-Тенерифе. Погинуло свих 146 путника и чланова посаде.

1982 —Последњи израелски војници напустили Синај, окончавши петнаестогодишњу окупацију тог египатског полуострва.

1993 — На референдуму у Русији 62% гласача подржало реформе председника Бориса Јељцина.

У присуству мировног посредника, лорда Овена, председници Југославије, Србије и Црне Горе Добрица Ћосић, Слободан Милошевић и Момир Булатовић покушали да убеде лидера Републике Српске Радована Караџића да потпише коригован Венс-Овенов мировни план. Наредног дана Скупштина Републике Српске одбила план, рат у Босни настављен, а Југославији пооштрене санкције међународне заједнице.

1994 —У Лондону формирана Контакт-група за координацију дипломатских акција САД, Русије и Европске уније у рату у Босни.

1999 —Авијација НАТО срушила друмско-железнички Жежељев мост,

већ оштећен у три напада претходних дана. Нови Сад тако остао без последњег од три моста на Дунаву.

2000 —У Београду убијен директор „Југословенског аеротранспорта“ Жика Петровић.

2002 —Русија саопштила да су руске трупе убиле Катаба, једног од најтраженијих људи у земљи, чеченског лидера арапског порекла, за којег се сумњало да има блиске везе са Ал Каидом.

2004 —За председника Аустрије изабран кандидат Социјалдемократске партије Хајнц Фишер.

2006 —Тужилаштво за ратне злочине Србије је подигло оптужницу против осам особа за убиство 48 цивила у Сувој Реци, на Космету, 26. марта 1999. године.

2010 —Душан Кецман је Партизану донео 4. титулу за редом Јадранске лиге, убацивши, у финалној утакмици у Загребу, Цибони тројку са 3/4 терена на 0,6 секунди до краја.

26. април

1532 —У походу на Беч турска војска под командом султана Сулејмана II ушла у Мађарску.

1607 —Капетан Џон Смит у Кејп Хенри у Вирџинији довео прве колонисте који су основали прво стално британско насеље у Северној Америци.

1717 —У олуји код Масачусетса потонула гусарска галија Уида са око четири тоне злата.

1828 —Русија објавила рат Турској у знак подршке Грчкој у борби за независност.

1915 —Италија је тајно потписала Лондонски споразум с Великом Британијом, Русијом и Француском и, у Првом светском рату, прешла на страну сила Антанте уз обећање да ће добити Тирол, Трст, Горицу, Истру, делове Далмације и Албаније.

1933 —Основана је тајна полиција нацистичке Немачке, Гестапо.

1937 —Луфтвафе је бомбардовао Гернику током Шпанског грађанског рата.

1942 —У највећој несрећи у историји рударства, у кинеском руднику

угља у Бенксију, тада под окупацијом Јапана, погинуло најмање 1.540 људи. 1945 —Ухапшен маршал Анри Филип Петен, шеф француског колаборационистичког режима, са седиштем у Вишију, у Другом светском рату. Осуђен на смрт због издаје, али му је због ранијих заслуга и старости казна преиначена у доживотну робију.

1945 —Је одржано треће и последње засједање Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења Босне и Херцеговине (ЗАВНОБиХ) у Сарајеву.

1954 —У Женеви почела конференција о Индокини којом је окончана француска доминација у том делу света. САД нису прихватиле резултате скупа, па је у јуну 1954. диктатор Нго Дин Зјем, уз подршку САД, постао премијер Јужног Вијетнама.

1962 —Британија лансирала први сателит “Ариел I”.

1964 —Тангањика, Занзибар и Пемба основале Уједињену Републику Тангањике и Занзибара, која је 29. октобра 1964. променила назив у Танзанија.

1986 —Експлодирао је четврти блок нуклеарне електране Чернобиљ изазвавши најтежу радиоактивну несрећу у историји.

1994 —У Јужној Африци одржани први избори на којима су учествовали и црнци и белци, а који су означили крај режима апартхејда.

1999 —Током ваздушних удара НАТО на Југославију Европска унија забранила улазак у земље-чланице Уније председнику Југославије Слободану Милошевићу, члановима његове породице, званичницима Југославије и Србије и увела ембарго на увоз нафте.

2003 —На заседању Комисије Уједињених нација за људска права озваничен крај мандата специјалног изасланика за људска права у Србији и Црној Гори.

2005 —Сирија је под међународним притиском повукла последњу групу од некадашњих 14.000 војника стационираних у Либану, окончавши тако 29-годишње уплитање у унутрашње прилике у тој земљи.

27. април

1594 —Спаљене мошти Светог Саве.

1521 —Урођеници са филипинског острва Мактан убили португалског морепловца Фердинанда Магелана, који је предводио експедицију на првом путовању око света.

1830 —Јужноамерички војсковођа и први председник Колумбије Симон Боливар, оптужен за диктаторске амбиције, поднео оставку.

1830 —Београд добио прво улично осветљење, фењере са свећама.

1909 —Група “Младотурци” оборила са власти турског султана Абдула Хамида.

1941 —У Атину, у Другом светском рату, ушли немачки тенкови.

1945 —Ухапшен италијански диктатор Бенито Мусолини. Стрељан наредног дана у месту Донга, на језеру Комо.

1950 —Уједињено Краљевство је признало Израел.

1956 —Роки Марчано се повукао из бокса као једини непобеђен светски шампион у „тешкој“ категорији.

1960 —Проглашена независност афричке државе Того, бивше француске колоније.

1961 —Сијера Леоне стекла независност од Велике Британије.

1978 —Авганистанске војне снаге преузеле власт у земљи и успоставиле владу. Председник Мохамед Дауд Кан убијен, нови председник Нур Мохамед Тараки прогласио Демократску Републику Авганистан.

1992 — По распаду СФРЈ, проглашена Савезна Република Југославија, заједничка држава Србије и Црне Горе, која је трајала непуних 11 година. СРЈ проглашена на основу Устава донетог истог дана. Посланици у Савезном већу Скупштине СФРЈ претходно усвојили Декларацију о стварању СРЈ. Русија и 12 бивших совјетских република постале чланице Међународног монетарног фонда и Светске банке. 1993 — Еритреја стекла независност од Етиопије после три деценије дугог грађанског рата и референдума на којем су њени грађани гласали за

независност.

Фудбалери репрезентације Замбије погинули у паду авиона у Атлантски океан код Габона на путу да одиграју квалификациону утакмицу за Светско првенство 1994. против Сенегала.

Представници Кине и Тајвана у Сингапуру почели разговоре, прве од завршетка кинеског грађанског рата 1949.

1997 —У Хонгконгу званично отворен најдужи висећи друмско-желе-

знички мост на свету, који је повезао град са новим аеродромом.

1999 —У ваздушним нападима НАТО на Југославију погођен центар Сурдулице. Погинуло 17 људи, рањено 11, око 300 цивилних објеката срушено или оштећено.

2001 —Русија потписала уговор са Северном Корејом о побољшању квалитета оружја које је та комунистичка земља добила током совјетске ере.

2003 —На председничким изборима у Парагвају победио Никанор Дуарте Фрутос, чиме је настављен континуитет педесетпетогодишње владавине његове партије Колорадо, која је у свету најдуже на власти. 2015 —Припадник вахабијског покрета уз поклич “Алаху екбер” напао полицијску станицу у Зворнику. У размени ватре један полицајац убијен, двојица рањена, а нападач ликвидиран.

28. април

1789 —Побуњена посада енглеског

брода Баунти је оставила капетана

брода Вилијама Блаја и његових 18

присталица у водама код Тахитија. Блај

после 48 дана драматичне пловидбе и

више од 3.500 миља успео да се до-

могне острва Тимор, близу Јаве. 1804 —Током Првог српског устанка у Земуну одржан састанак српских устаника и Турака, уз посредовање Аустрије. После неуспелих преговора о успостављању мира српски преговарачи се вратили у Остружницу и почели припреме за напад на Београд. 1892 - (16. априла по ј. к.) у Београду основана Српска књижевна задруга.

1919 —На Версајској мировној конференцији у Паризу, 32 државе, укључујући Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, прихватиле пакт о оснивању Лиге народа.

1939 —Адолф Хитлер одбацио немачко-пољски пакт о ненападању из јануара 1934. и немачко-британски

уговор из јуна 1935.

1941 —Алојзије Степинац позвао свештенство да брани НДХ

1952 —Јапану је по споразуму из Сан Франциска враћен суверенитет који му је одузет после пораза у Другом светском рату

1969 —Председник Француске Шарл де Гол је дао оставку после референдума о регионализацији земље и реорганизацији Сената, на којем је већина Француза гласала против његових предлога.

1977 —Чланови немачке левичарске терористичке групе „Бадер-Мајнхоф“ осуђени на доживотне робије.

1980 —Државни секретар САД Сајрус Венс поднео оставку после неуспеле мисије командоса за спасавање

америчких талаца у Ирану.

1992 —Прокомунистичка влада у Кабулу предала власт исламским герилцима, чиме је окончан четрнаестогодишњи грађански рат у Авганистану.

1995 —У експлозији гаса погинула

најмање 103 становника јужнокорејског места Тегу.

1999 — Влада Југославије Међународном суду правде у Хагу поднела тужбу против земаља НАТО-а због неовлашћене употребе силе у ваздушним ударима који су почели 24. марта.

Лидер Српског покрета обнове Вук Драшковић смењен са места потпредседника Владе Југославије због критика на рачун власти током ратног стања. 2001 —Бизнисмен из САД, Денис Тито, први човек који је платио лет у свемир (20 милиона долара), отпутовао је, с руском посадом, на Међународну свемирску станицу. 2002 —У паду хеликоптера у Русији погинуо губернатор сибирске области Краснојарск, генерал Александар Лебед, бивши саветник председника Русије Бориса Јељцина за безбедност, својевремено и председнички кандидат.

2004 —Снимци америчке ТВ ЦБС о злостављању ирачких заробљеника у ирачком затвору „Абу Граиб“, под контролом војске САД, изазвали шок у свету. Председник САД Џорџ Буш упутио јавно извињење ирачком народу за понижење које су претрпели ирачки затвореници и њихове породице.

29. април

1429 —Јованка Орлеанка, је стигла са војском у Орлеан са циљем да прекине вишемесечну енглеску опсаду.

1770 —Британски истраживач Џејмс Кук је стигао до залива Ботани Беј код данашњег Сиднеја.

1862 —Снаге Уније под водством Дејвида Фарагута освојиле су Њу Ор-

леанс.

1945 — Америчке трупе су у Другом светском рату ослободиле немачки концентрациони логор Дахау.

Снаге нацистичке Немачке у Другом светском рату капитулирале су у северној Италији, Аустрији, Штајерској и Корушкој.

Адолф Хитлер се женио својом дугогодишњом партнерком Евом Браун и одредио адмирала Карла Деница за свог наследника.

1974 —Основан је Универзитет Црне Горе у Подгорици.

1975 —Последњи амерички војници евакуисани су из Сајгона, дан уочи уласка северновијетнамских снага у град.

1991 —У земљотресу у совјетској републици Грузији погинуло је више од 140 људи.

1992 —Јединице Територијалне одбране и полиције Босне и Херцеговине блокирале су касарне Југословенске народне армије у Сарајеву.

1995 —У Шри Ланки, тамилски побуњеници оборили су војни авион у којем су погинуле 52 особе.

1998 —Контакт група у Риму усвојила је пакет санкција против СРЈ због погоршања ситуације на Косову.

1999 —У ваздушним ударима НАТО-а на СР Југославију срушен је телекомуникациони Авалски торањ.

2008 —Отворен Музеј воштаних фигура у Јагодини, први отворен музеј овакве врсте у Србији, први и једини у Србији и на Балкану, 6. у Европи и 124. у свету.

2011 —Венчали се Вилијам, војвода од Кембриџа и Кејт Мидлтон.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Т. Радовановић Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs