MagazIN 64 by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година I * Број 64 *18. август 2013. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевачки

Почела значајна културна манифестација

МАГАЗИН

18.8.2013.

ЖИЧКИ ДУХОВНИ САБО

- „Словенским нотама“ које су извели пијаниста Петар Илић и кларинетиста Предраг Недељковић, и изложбом графика Константин Вељка Михајловића отворен овогодишњи, двадесет други по реду, Жички духовни сабор Преображење 2013. - Сабор отворио градоначелник Краљева Драган Јовановић, а изложбу епископ шумадијски и администратор Епархије жичке владика Јован

ОР ПРЕОБРАЖЕЊЕ 2013.

ри дана пред највећи хришћански празник Преображења Господњег у галерији краљевачког Народног музеја отворена је једна до најзначајнијих културних манифестација у Србији, двадесет други по реду Жички духовни сабор Преображење 2013. Била је то, како рече отварајући овогодишњи Сабор градоначелник Краљева Драган Јовановић, прилика да се још једном запитамо јесмо ли, и колико смо, духовно узрасли и јесмо ли се преобратили на боље. - Свако преображење почиње из срца, из главе. Запитајмо се сви, а нека одговор да свако за себе. Време пролази брзо. Сећам се те далеке 1991. године када је почео да живи Жички духовни сабор. Била су то тешка времена, али ни ова данашња нису лака. Оно што је најважније је да су у тим временима, а и данас, по-

стојали и постоје неки људи који нису размишљали о тешкоћама, који нису завиривали у малу и готово увек полупразну кесу намењену за културу. Ти културни ствараоци и прегаоци размишљали су само о духовним користима. То су људи из краљевачке Библиотеке „Стефан Првовенчани“, из Народног музеја из Књижевног клуба. Захваљујући њима све је почело и Жички духовни сабор досегао је данашње висине. Користим прилику да им се вечерас захвалим на свему. Они су те 1991. године засадили једну нежну и крхку биљку коју су шибали многи ветрови, непогоде и олује, али захваљујући њима та биљка је узрасла и сада је то моћно стабло које видим међу столетним храстовима подно манастира Жиче. То стабло има већ 22 года и велику и широку крошњу која наткриљује овај прелепи град и

све нас који у њему живимо. Жички духовни сабор више није локална градска манифестација. То је догађај који има значајно место на културној мапи Србије. Ја сам пресрећан и поносан што сам вечерас овде пред вама, што сам ваш градоначелник, градоначелник града и грађана који могу да се похвале једном оваквом културном манифестацијом. Искрено се надам да ћемо сви ми на путовању на крилима Жичког духовног сабора доживети много радости. Такође се надам да ће и све нас озарити макар зрачак таворске светлости и да ћемо се преобразити на боље. Са том надом, са вером и са љубављу, проглашавам 22. Жички духовни сабор Преображење 2013. отвореним – рекао је Јовановић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

18.8.2013.

МАГАЗИН

Епископ шумадијски и администратор Епархије жичке Јован

sva vasiona je u znaku krsta Фото: М. Радовановић

- Прва порука Преображења је да Господ преображава свет и људе и претвара их у вечност. - Јеванђеље има моћ да људе мења, да грешнике поправља, да свете по животу просветљава, да умне и надахнуте људе уздиже и изнутра све мења

МАГАЗИН 18.8.2013.

аиста сте дали диван назив духовном саборовању, Сабор жички, и то је заиста лепо. Ништа нема лепше него саборовати, а саборовати значи састајати се. Човек да би се сабирао са другима неопходно је да се прво сабере себи, тамо негде у дубини своје душе, свога срца, свога ума и да отуда сагледа себе и што је још много важније да призна себи себе, јер само тако, кад човек изађе из себе и призна себи себе, он може изаћи и пред друге људе, а сабирати се значи видети другога, видети друго лице, или како то дивно свети оци кажу - видех лице брата, видех лице Бога. зато та наша саборовања, бар у нашем народу вековима потврђена, говоре да само сабрани можемо опстати као људи и као народ, и то је оно што је битно, да опстајемо као заједница, никако да помишљамо и да размишљамо да треба да опстнемо као појединац. управо окупљени вечерас у овом храму, или музејском простору, овде изложени предмети који спајају прошлост и садашњост, и тако повезују будућност, нама савременицима олакшавају да сагледамо нашу прошлост како би кроз то сагледавање прошлости мало више завирили у садашњост и видели јесмо ли достојни будућности и на чему и заснивамо своју будућност. ту будућност засигурно не можемо без преображаја, односно Преображења, па је вечерашње наше саборовање овде уствари навечерје Празника Преображења коме идемо у сусрет. Отуда је прва порука овог празника да Господ од Преображења, све до наших дана, преображава свет и људе и претвара их у вечност. руги разлог Спаситељевог преображења је суштинске природе. На Тавору, Он је, да кажемо тако, отпочео процес ду-

i i

u d

ховног преображења света, јер његово Јеванђеље има моћ да људе мења, да грешнике поправља, да свете по животу просветљава, да умне и надахнуте људе уздиже и изнутра све мења. а овим саборовањем, овде вечерас, ми обележавамо и значајну и јубиларну годишњицу Миланског едикта, који је такође променио начин и однос хришћана по питању живота и свете вере. значају Миланског едикта чини ми се да је врло мудро написао слово, пре тачно сто година, Александар Иванович Брилијантов, професор историје Петроградске Духовне академије, иначе ученик и наследник великог историчара Цркве Болотова започевши га овим речима: „ Како у самој историји хришћанске цркве, тако и у историји државног живота културног човечанства, једва да се може указати на још неки моменат који би, по очевидној за све важности значаја и ширини последица, могао бити упоређен са догађајем који је означио царовање Константина Великог - видљивим торжеством у његово време религије Крста, тојест хришћанства, услед до тада непријатељског према њему грчко-римског света, када је не само била проглашена пуна слобода за хришћанску Цркву, раније подвргнуту жестоком гоњењу од стране државе, него је Црква већ била директно примљена од државе под њено моћно покровитељство“. а би лакше разумели значај Миланског едикта и улогу цара Константина и његове мајке Јелене, помоћи ће нам овде изложене графике господина Вељка Михајловића. „Константин“ је назив циклуса графика Веље Михајловића, уметника који је годинама путовао по свету, посебно по нашим манастирима, као пчела од цвета до цвета,

да би све то сабрао и претворио у ове слике – графике и тако нама омогућио да на једном месту сагледамо и раскош и лепоту и значај тога чиме су се људи вековима бавили, и на зидовима светих храмова то представили, тако да би важност те поруке ушла у Литургијско значење и тумачење. Ако знамо, а знамо да је слика одувек била књига за неуке, а ништа мање и за учене, онда се може рећи за вечерашњу изложбу коју нам је подарио Веља, јесте управо та књига коју је он преточио у слике. ледајући ове слике – графике, свако ће од нас овде са њих прочитати поруку, наравно по моћи нашег знања о прошлости, и донето суд о њима да ли су добре или нису, да ли су уметнички добро урађене, да ли нам и колико говоре о њиховом значају. На основу овога можемо поставити питање: која је слика, фреска, икона најбоља и када? Мој одговор је: онда када слика с тобом проговори, онда знај да је та слика добра. а овим графикама видимо да се свугде појављује Крст, а Крст је означио царовање Константина Великог, а то значи да је религија Крста у исто време и религија хришћанства. Отуда за нас хришћане Крст означава бескрајну, предвечну љубав Божију према Своме створењу, и то најмилијем створењу - Човеку, а Господ је створио човека у знаку Крста. По речима светог Иринеја Лионског, човек кад стане и рашири руке - он је живи ходећи Крст, а по речима Светог владике Николаја, сва васиона је у знаку Крста. Усправно, тојест вертикално, сва васељена означена Крстом, осењена Крстом и закрштена Крстом. туда и благодарност наша талентованом уметнику Вељи Михаиловићу што нас је кроз ову графику провео кроз историју.

МАГАЗИН 18.8.2013.

МАГАЗИН

18.8.2013.

И даље без одлуке о изласку на изборе

ИЗБОРИ ЗНАЧАЈНИ ЗА СРБЕ

МАГАЗИН

18.8.2013.

д изузетне важности у примени бриселског споразума су новембарски локални избор на целој територији Косова и Метохије, а овонедељни састанак државног руководства Србије са представницима Срба са севера покрајине прилика да се пошаље порука да је излазак на статусно неутралне изборе најбољи начин борбе за српске државне и националне интересе. То је потврдио саветник председника Србије Марко Ђурић након састанка који је трајао више од три сата. Иако су се током разговора у Београду чули различити аргументи за и против изласка на изборе у првом плану је било настојање да се очува државно јединство. Тако ће коначна одлука, чије се доношење очекује у наредним недељама, зависити да ли ће цео процес бити претворен у победу и искоришћену шансу, или у још један неуспех. Иако се верује да формирање статусно неутралних општина треба да буде начин на који ће се држава и народ у наредном периоду борити за

остварење заједничких интереса, без обзира каква одлука о изласку на изборе буде донета Србија ће остати уз свој народ. Са провокацијама које укључују штампање логоа самопроглашене државе неће моћи да се говори о нормалном изборном процесу, па преовладава уверење да ни Европска унија неће дозволити флагрантно кршење принципа статусне неутралности. Да су Срби са севера покрајине чули јасне поруке државног врха по-

тврдио је и један од лидера Милан Ивановић и истакао потребу да дефинитивни став буде саопштен у веома кратком периоду. До тада предстоји састанак са представницима Срба који живе јужно од Ибра, јер би заједнички излазак на изборе био рационалан, ако уопште буде могућ. Већински север покрајине дуго одлаже доношење коначне одлуке о изласку на изборе са образложењем да још нису усаглашени сви детаљи са државним врхом земље у тренутку када су обе

СРБИ СА СЕВЕРА НЕ ИЗЛАЗЕ НА ИЗБОРЕ Радио Слободна Европа јавио је да су посланици Привремене Скупштине АП Косово и Метохија, коју су Срби са севера Косова формирали упркос противљењу званичног Београда, у петак закључили да су за њих неприхватљиви косовски локални избори, заказани за 3. новембар, јер су у супротности са Уставом и законима Србије и Резолуцијом 1244. У закључцима са скупштине, која је одржана у Звечану, Срби са севера Косова истичу да локални избори, које је расписала председница Косова Атифете Јахјага, нису у складу са законима и Уставом Републике Косова, због чега је њихово спровођење за Србе неприхватљиво.

стране свесне одговорности и озбиљности таквог питања, а још није достигнут довољан ниво сагласности о онима која су спорна. Осим политичких представника Срба са севера јужне покрајине састанку су присуствовали председник и премијер Србије, Томислав Николић и Ивица Дачић, као и директор Канцеларије за Косово и Метохију Александар Вулин. Иако је било најављено, састанку није присуствовао први потпредседник Владе Александар Вучић. И док се још не зна да ли ће, или не, Срби организовано изаћи на новембарске локалне изборе начелник Косовског округа Владета Костић верује да су они значајни због тога што ће након њих бити формирана међународно призната Заједница српских општина. Избори су део обавезе преузете бриселским споразумом, а излазак на њих до сада је прихватила већина представника Срба јужно од Ибра. Срби са севера покрајине и до сада су, захваљујући географском положају и окружењу, били у далеко

бољој позицији од оних јужно од Ибра, а избори се оцењују значајним и за већину народа који живи у централном делу Србије. У таквим околностима и разуме представнике народа са севера надајући се да статусно неутралан бриселски споразум дозвољава да се на Косово гледа као саставни део Србије. Приштински дневник „Коха Диторе“ преноси изјаву потпредседнице Владе Едите Тахири да ће гласачки листићи за новембарске изборе изгледати као и они на изборима после проглашења независности Косова, зато што се изборни процес, укључујући документа и гласачке листиће, одвија у складу са законима Републике Косово што је у разговору са британским амбасадором Јаном Клифом потврдио и косовски министар спољних послова Енвер Хоџај. За напредак Косова веома важном оценио је и улогу Организације за европску безбедности и сарадњу на локалним изборима. Хоџај је у разговору са шефом Мисије ОЕБС у Приштини

Жан Клод Шлимбержером оценио да су наредна два месеца изузетно важна за интеграцију српске заједнице са севера покрајине у друштвени и институционални живот и за стварање заједничких полицијских и државних структура. Централна изборна комисија је објавила тендер за штампање гласачких листића и брошура за локалне изборе. Тендер је отворен три недеље, а све изборне радње одвијају се по плану и без кашњења. Приштински „Косова Сот“ пише да су чланови Владе Косова одбацили могућност одлагања локалних избора, наводећи да је последњи компромис постигнут заказивањем гласања за 3. новембар. Лист наводи да је одбачена и могућност уклањања симбола косовске државе са гласачких листића, уз образложење да се чланом 11 споразума између Београда и Приштине, постигнутог 19. априла, јасно утврђује начин спровођења изборног процеса, а да план његовог спровођења јасно одређује крајње рокове. У плану се на-

18.8.2013.

МАГАЗИН

води да би избори требало да буду одржани у октобру, али је датум померен на састанку председника Владе Србије Ивице Дачића и косовског премијера Хашима Тачија. Едита Тахири је поздравила спремност Организације за европску безбедност и сарадњу да помогне одржавање локалних избора и нагласила решеност владе у Приштини да осигура демократски изборни процес, у складу са законима Косова и међународним стандардима, јер је успостављање владавине права, демократије и нормалности у том делу земље у интересу свих. Специјални немачки изасланик за Југоисточну Европу, и бивши амбасадор у Приштини, Ернст Рајхел потврђује спремност своје владе да продуби билатералну сарадњу са Косовом. У том смислу је изразио немачку подршку напретку Косова у

процесу европских интеграција, поздравио резултате дијалога Београда и Приштине и нагласио спремност Берлина да помогне у спровођењу тог споразума. Колико су новембарски избори важни за власти Косова потврђује и премијер Хашим Тачи који не пропушта ни једну прилику да понови позив Србима да на њих изађу у солидном броју. Уз обећање да ће његова влада обавити све припреме историјског процеса очекује избор легитимног локалног руководства на северу како би почели са инвестицијама које ће променити на боље живот грађана, отворити нова радна места и подстаћи европске реформе у том делу покрајине. Тачи верује да ће избори послати најбољу европску поруку да се Косово креће сигурним корацима и да испуњава европске критеријуме и стандарде. По ко зна

који пут поновио је позив Србима да у што већем броју изађу на локалне изборе, уз подсећање да бриселски споразум ствара сигуран амбијент за учешће на њима и стварање легитимних и демократских институција. И док се Срби двоуме о начину евентуалног изласка на изборе „Епока е Ре“ преноси став министра за рад и социјалну заштиту Косова Ненадa Рашићa да је неприхватљива идеја Београда да косовски Срби на локалним изборима учествују на јединственој листи, јер су схватили реалност живота на Косову на коме није све онако како Београд тврди. По њему идеја о јединственој листи, сем што је лоша јер не одражава реалност, није ни демократска. Члан Централне изборне комисије Албан Краснићи је изразио страховање да се припрема посебна процедура за гласање Срба на локалним

изборима на Косову, због чега неће бити повезани са Комисијом и биће неутрални према Републици Косово. Чињеница да је председник Централне изборне комисије Валдете Дака по повратку из Брисела поменула да је постигнут договор да Организација за европску безбедност и сарадњу прикупља у Србији гласачке листиће из косовских општина са већинским српским становништвом на најбољи начин показује шта се кува, изјавио је Краснићи. Колико је ситуација између Београда и Приштине ровита сведочи и чињеница да српски цариници на прелазу Јариње према Косову више од пет дана нису дозволили пролазак возила две косовске фирме, на шта је косовска царина одговорила забраном уласка српских камиона. Дневник „Коха Диторе“ пише и да је Приштина послала жалбу у Брисел тврдећи да Бео-

град не поштује постигнути споразум. Позивајући се на неименоване изворе лист пише да српски цариници нису дозволили улазак возила косовских фирми, упутивши их на прелаз Мердаре. Уз закључак да Срби крше споразум о царинским печатима Едита Тахири је реципрочне мере оценила као поруку да мора да се поштује споразум о слободној трговини. Приштинска штампа је још у понедељак објавила вест да су на табли зграде Амбасаде Косова у Стокхолму исписани српски симболи, а да је Министарство спољних послова осудило тај инцидент и затражило од шведских власти да покрене истрагу. Хашим Тачи је изјавио је да Београд и даље оклева да прихвати споразум о телекомуникацијама и енергији, постигнут у Бриселу. Што се тиче Косова и Европске уније ово пи-

тање је закључено, а од Београда се очекује да прихвати споразум о европским стандардима. Позивајући се на неименоване изворе лист „Трибуна“ пише да је Влада Косова, посредством Канцеларије Европске уније, од шефа Канцеларије за везу Владе Србије у Приштини Дејана Павичевића затражила да ступи у везу са Београдом како би се олакшало кретање косовских грађана кроз Србију. Лист наводи да су протеклих дана формиране дугачке контроле на прелазима између Косова и централне Србије, пошто се многи имигранти са Косова враћају кућама. „Трибуна“ пише да се косовски грађани на прелазима суочавају са проблемима када покажу нове изводе из матичне књиге рођених, које су издале власти Косова, а Србија их не признаје. Т. Радовановић

Народни посланик Иван Јовановић о једногодишњем раду парламента

МАГАЗИН

18.8.2013.

ВАРАЊЕ НА СИТНО У МЕЂУНАРОДНИ ОДНОСИМА

- Једногодишњи рад Народне скупштине обележен напорима власти да се кршењем Пословника о раду умање права опозиционих посланика. - Ситуација у Краљеву је неупоредиво тежа него претходних година, а Влада Србије нема слуха за грађане, јер овде није дошао ни један динар из републичке касе

ада је у јулу прошле године конституисана Народна скупштина најављен је низ побољшања у раду која би требало да допринесу широј демократизацији парламента. Као краљевачки посланик са најдужим стажом Иван Јовановић тврди да се то после годину дана рада није десило, а да је и Пословник о раду Народне скупштине у појединим случајевима злоупотребљаван да би се умањила права опозиционих посланика. Једногодишњи рад обележио је и

покушај цепања највеће опозиционе странке преласком њених посланика у друге посланичке клубове. Тако је створена фиктивна опозиција која гласа за владине предлоге што није добро ни за парламент, а ни за политички живот у Србији. Након што је бивши члан Демократске странке Душан Петровић формирао посебан посланички клуб од седам посланика са листе „За бољу Србију“, а један непосредно по конституисању парламента прешао на страну Уједињених

Фото: М. Радовановић

ИМ

Иван Јовановић

МАГАЗИН 18.8.2013.

региона Србије, створена је ситуација која, иако легална, не доприноси побољшању политичког живота у Србији. И поред свега претходну годину обележио је динамичан парламентарни живот чији је резултат споразум о нормализацији односа Београда и Приштине, као и низ законских предлога. Многи од њих су, по веровању демократа, били лоши, а након што нису уважене примедбе њених посланика последице трпе сви грађани Србије. - Млађан Динкић није сам предлагао законе за које се испоставило да су имали лоше дејство, већ су једногласно усвајани на седницама Владе јер их је подржавала парламентарна већина. Дачић и Вучић не могу да избегну одговорност тако што ће рећи да је Динкић крив за све. Динкић јесте био формални предлагач, али без подршке ове двојице ништа од тих предлога не би било усвојено. Демократска странка је указивала шта ће да се деси ако ти предлози буду усвојени, али нису хтели да нас слушају. Давали смо конкретне предолге како другачије да се уради, они нису прихваћени и Србија се налази у драматичној ситуацији која се медијски маскира тако што се говори о реконструкцији, променама у Влади, квалитету... О каквом квалитету можемо говорити ако се промени половина министара. То је неформално пад владе која није добро радила – тврди Јовановић сматрајући да реконструкцијом нису обухваћени министри за које јавно мњење мисли да нису добро радили, па се она своди на политичке обрачуне, трговину и припрему за неке нове изборе пред које најјача политичка групација у земљи ојачава позицију повећањем броја ресора. Демократе оцењују да политички живот у Србији карактеришу различите кризе и афере, у медијима говори о неважним питањима, а проблеми грађана потискују у други план. Због тога се и о реконструкцији највишег извршног органа говори већ четири месеца уместо да се читав процес заврши за петнаестак дана. Суштину таквих по-

ступака Иван Јовановић види у настојању да се фаворизује одређена медијска прича како на дневни ред не би дошле веома озбиљне теме које тиште највећи број грађана. Иако замера актуелној власти да, као опозиција у претходном мандату парламента, није подржала преговоре са Приштином сматра да није било разлога да се противе ни примени Ахтисаријевог плана за Косово који се у највећој мери поклапа са бриселским споразумом. - Није било разлога да неколико година заостајемо у европским интеграцијама само да би они преузели власт, а то је била цена те политике. Србије је могла још пре 20 година да има другачију политику и данас би можда била у Европској унији да су они раније схватили грешке. Те грешке данас плаћамо, а ове које сада праве плаћаћемо наредних година. Ситуација је неупоредивао тежа него претходних година, а влада Србије уопште нема слуха за грађане Краљева, јер овде није дошао ни један динар из републичке касе – каже Јовановић. Као члан државне делегације Иван Јовановић је пред очекивано одређивање датума за почетак преговора са Европском унијом о ступању у пуноправно чланство боравио у Немачкој и у кабинету Ангеле Меркел учествовао у разговору са релевантним чиниоцима ове земље. Још тада се знало да се премијер Србије Ивица Дачић обавезао да до 1. јуна отпочне имплементација онога што је договорено у Бриселу, а како до тога није дошло Србија је добила само условни датум. Зарад тапшања по рамену од стране европских функционера српски званичници пристали су на све, а нису били спремни да спроведу оно што су обећали, па им се више не верује. У исто време, тврди Јовановић, премијер се понаша као да су преговори већ почели. - Истина је да датум нисмо добили и да је он условљен применом одредби споразума на које се Србија обавезала на разговорима 27. марта. Обавезала се да ће их применити до 1.

јуна, није их применила и то је разлог зашто је Бундестаг био незадовољан. Не можете ситном трговином водити политику у међународнм односима, нарочито ако имате озбиљне партнере са друге стране стола. Сматрамо да су преговори лоше вођени, ако су већ лоше вођени и лоше завршени не може Србија да се понаша као мало дете и вара на ситно – каже Јовановић. Све чешће помињање укључивање иностраних експерата у државне институције могло би да донесе позитивне резултате, али само у случају да постоји политички консензус око најзначајнијих ствари економске политике и финансија. Уколико њега нема не могу много да помогну никакви експерти, а ако консензус постоји довољан је и неки мало бољи економиста какавих у Србији има довољно. Због оправданог страха да би економски експерт морао да се повинује притисцима политичких моћника јавља се и сумња у успех ангажовања било кога са стране. Бројне активности које се карактеришу као веома сумњиве запажају се у пензионом систему, електропривреди, „Телекому“. - У „Телекому“ су промењени сви директори, постављене су секретарице за директоре сектора, тако да имамо тешку ситуацију и проблем са обимом плата, а то се дешава у свим јавним предузећима, нарочито тамо где их води Српска напредна странка. Имамо случај у предузећу „Електросрбија“ Краљево где је преко 150 новозапослених. То је нешто што се никад не би опростило Демократској странци нити је она то икад намеравала, или дозвољавала да се ради. Данас се то ради на најбруталнији начин, а све пегла притиском на медије, и потплаћивањем медија као јединим начином да се заташка истина у Србији – каже Јовановић. Поред озбиљне расправе у пленуму квалитетна полемика води се и у скупштинским одборима. Из угла опозиције једини проблем је то што се њихови предлози веома тешко и ретко усвајају, а посланици већине морају да гласају само за предлоге Владе. Иако је однос јединог опозиционог

МАГАЗИН 18.8.2013.

са осталим посланицима из Краљева коректан од припадника владајућих странака се очекује да покрену иницијативу за озбиљнију сарадњу тим пре што имају бољи увид у то што могу да траже од Владе, имају преглед могућим пројеката и могућност да покрену иницијативу коју ће једини краљевачки демократа у републичком парламенту подржати. Али, стиче се утисак да за то не постоји претерана амбиција, а ни жеља да се нешто тако уради. По Јовановићу идеја о оснивању краљевачке канцеларије у којој би посланици примали на разговор грађане је добра, али ако то није само још један од начина да би се неко запослио. Према грубим рачуницама Краљево би, због новог сета пореских закона, могло бити ускраћено за значајна материјална средства. Само по основу пореза на зараде градска каса ће наредне године бити сиромашнија за 300 до 350 милиона динара, а ове за 270. Мањак ће Краљево веома тешко да поднесе, па је неопходно да се што пре направи ребаланс буџета како се не би одустајало од планираних инвестиција и тако попуњавала празнина у буџету. Узимањем средстава намењених локалним са-

моуправама да би се попунио пензиони фонд руши и причу о децентрализацији која је толико била присутна претходних година. Иван Јовановић је члан Анкетног добора за проверу трошења новца на Косову и Метохији у последњих 12 година. Владајућа већина је коначно попустила под притиском опозиције и пристала да формира одбор, а на његово чело именовала противника формирања. Тиме је, каже Јовановић, послата лоша порука јер се очекивало да, као што је раније била пракса, председавајући буде из редова предлагача. Досадашњи резултати рада откривају и разлоге због којих се толико одуговлачило са формирањем овог одбора. - Кад погедате токове новца видите да је трошен на штету грађана Србије, грађана на Косову и Демократске странке. Никаквих пропуста нема за период док је на челу Министарства за Косово био Предараг Богдановић, а спорне ситуације углавном се односе на период од 2004. до 2007. године. Држава је тада платила преко 7 милиона евра за изградњу геронтолошког центра који не ради, и 100 милиона динара за изградњу социјалних станова за које је потписана окон-

чана ситуација иако није урађен ни темељ. Ми немамо могућност да вршимо истрагу, али можемо да утврдимо да је било неправилности и да утврдимо политичку одговорност. Инсистирам да се утврди одговорност оних који су омогућили злоупотребе из политичких интереса и да видимо ко је завукао руке у џеп грађана – каже Јовановић. Добар део документације је већ прикупљен, а први резултати очекују се већ почетком септембра. Отпора је било од самог почетка, јер ни једна владнина организација нје желела да сарађује са Анкетним одбором све док се на инсистирање председника Народне скупштине нису укључиле и дале своје представнике у одбору. У присуству представника свих министарстава, владе и јавних предузећа састанци одбора одржавају се у Косовској Митровици. Утврђено је да су ресорна министарства усмеравала средстава локалним самоуправама и јавним предузећима, а да нико није вршио контролу како се та средства троше. Проблем представља и, због опструкције, онемогућен приступ значајној количини документације која се налази само на Косову. Чињеница да ће већи део бити доступан члановима Анкетног одбора упућује на закључак да могу да се утврде бројне неправилности у трошењу новца. Након тога преостаје да се утврди појединачна одговорност за већи број извршилаца. Као парадокс посебне врсте Иван Јовановић истиче судски спор са извођачем радова који је држава изгубила са образложењем да није исплатила сва средстава иако радови на изградњи нису ни започети. Највећа вредност рада биће, верује он, ако се демаскирају сви учесници читавог процеса и јавност упозна са њима. Да су ненаменски потрошена средства искоришћена на прави начин сигурно је да би они којима су намењена живели боље. Уз отварање бројних производних капацитета и запошљавање људи социјална слика покрајине би била сасвим другачија. Т. Радовановић

Тема о којој се говори

ПАРТИЈСКО ЗАПОШЉАВАЊЕ - Цену политичког запошљавања плаћају сви грађани Краљева кроз поскупљење комуналних услуга које се све више оправдава инвестиционим улагањима неопходним за повећање квалитета. - Највећи број захтева грађана који долазе у Српску напредну странку односи се на запошљавање. - На свим нивоима избора у Српској напредној странци бира се 150 функционера

МАГАЗИН

18.8.2013.

ткад постоји запошљавање постоје и приче о његовој злоупотреби. И док су се деценијама уназад разлози за злоупотребу налазили у родбинским и пријатељским везама са онима који доносе одлуке о запошљавању у последње време се све више говори о партијском запошљавању, а о политичким партијама као својеврсним бироима рада који служе као добра подлога за обезбеђивање значајног броја гласова на изборима. Пре нешто више од годину дана почела је да се промовише идеја о престанку са партијским запошљавањем, а то било и једна од основних претпоставки предизборног програма готово свих партија. Након што је завршено пребројавање гласова они који нису добили довољно поверења грађана да и у наредном периоду преузму одговорност за организацију живота у граду настојали су да брже боље у јавним предузећима и установама запосле све своје чланове који нису у ситуацији да високу стручност и способност докажу на другим местима.

Цену таквих поступака плаћају сви грађани Краљева кроз поскупљење комуналних услуга које се све више оправдава инвестиционим улагањима неопходним за повећање квалитета. Колико су високошколовани стручни и способни политички кадрови потребни на радним местима најбоље се види на конференцијама за штампу политичких партија које се одржавају увек у радно време, а и приликом посета разноразних функционера када служе као декор у позадини. О ефектима њиховог рада тешко је говорити јер подаци о томе не могу да се добију нигде. О неким активностима сведоче друштвене мреже које прецизно бележе време сваке написане изјаве или коментара, па доказују да бројни дојучерашњи функционери то чине баш у време које би требало да искористе за обављање радних задатака у јавним предузећима и установама. Само летимичан поглед на баште краљевачких кафића показује поразну слику о новозапосленима који добар део времена, баш током преподнева, проводе у њима. Наравно,

сваки од њих ће то правдати чињеницом да у току радног времена има право на паузу. Од Фејсбука нису имуни ни актуелни носиоци локалне власти, а о свему сведочи и велика загушеност интернет мрежа и спорост на коју се често жале у јавним предузећима и установама. Откако је пре нешто више од годину дана на власт у Краљеву дошла коалиција чији стожер чини Српска напредна странка не престају оптужбе опозиције да је настављена стара пракса политичког запошљавања. Оптужбе су нарочито интензивиране након ступања у радни однос шефа одборничке групе Српске напредне странке у Скупштини града Маје Даниловић која толико интересовање сматра оправданим с обзиром на функцију коју обавља. За наш лист је потврдила тачност информације да је запослена на одређено време као правник приправник у краљевачкој „Електродистрибуцији“. Тачно је, каже још, да је Српска напредна странка од тренутка ступања на власт запослила најмање људи у јавним предузећима

Маја Даниловић

Фото: М. Радовановић

18.8.2013.

МАГАЗИН

и установама чији је оснивач град. - Тачно је да сам се запослила, али сходно квалификацији и потреби радног места, и нисам на позицији која не одговара мојој стручној спреми, професионалном опредељењу и образовању. Свако може да мисли шта год хоће, али све може да се провери званичним путем, а то је само једна страна приче – каже Даниловић. Они који у први план стављају питање запослења и удомљавања партијских кадрова заборављају на другу страну која се односи на прогон чланова њене породице након демократских промена 2000. године када су једно за другим мајка и два пута отац остајали без посла. У свим случајевима радило се о политичком реваншизму, а процеси који су том приликом вођени дошли су и до Врховног суда Србије. На удару демократских власти нашао се и брат, дипломирани инжењер архитектуре са добрим просеком на факултету и међународним наградама, једном добијеном на 32. Међународном салону архитектуре. Пет година након дипломирања није могао да привири ни у једно јавно предузеће, установу или државну фирму у Краљеву само зато што је син човека који је некада био истакнути функцио-

нер Социјалистичке партије Србије која у последња два мандата партиципира у локалној власти. Запослење и решавање важног животног питања приоритет је сваког младог и образованог човека. И ма колико да је то важно није било и одлучујући фактор при опредељењу за активно учешће у политичком животу. Да је тако још 2008. године би, када је први пут ступила на локалну политичку сцену, сигурност потражила у некој од тада владајућих партија. - Шта би било да Српска напредна странка није победила на изборима? Зар мислите да би ми ни неко, знајући за посао који обављам у странци, понудио посао и да би ми врата неког предузећа била отворена? Не, гледали би ме искључиво кроз странку коју сам представљала у том тренутку, а кад сам бирала странку којој ћу да приступм водила сам се програмом и људима који су тада водили, а и данас воде, Српску напредну странку. Реч је о честитим и поштеним људима који воле ову земљу и који ће све да учине да она крене путем модернизације и развоја – каже Даниловић. Не спорећи чињеницу да је директор Електродистрибуције члан Српске напредне странке, Маја Даниловић није у привилегованом положају у од-

носу на остале раднике, а Уговор о раду направљен је у складу са законом и колективним уговором који важи у предузећу. Он ни једним чланом не фаворизује било кога ко је, или није, члан странке која је преузела одговорност за руковођење предузећем. Од нове приправнице тражи се да знањем, стручношћу и способношћу оправда указано поверење, а она труди да научи што више од људи који имају довољно искуства и отворени су за сарадњу. Зато и тврди да је срдачно примљена и пријатно изненађена међуљудским односима у самом колективу.

Избори у СНС Градска организација Српске напредне странке добила је сагласност централе да обави изборе на свим нивоима, од месних до градског одбора. - Добили смо нови Статут странке у коме је изборна процедура мало измењена, а више него раније доводи се у демократичне процесе. Избори у различитим срединама се одржавају у различито време, а код нас су се стекли услови за избор око 150 функционера месних одбора, савета странке, делегата за Изборну скупштину и чланове Градског одбора. Важније од броја оних који ће бити изабрани је

прилика да се у политички живот града, кроз Српску напредну странку, активно укључе нови млади, стручни и образовани људи. Ми отворено кажемо да су нам такви људи потребни, па позивам све чланове странке, којих је у овом тренутку преко 5,5 хиљада, да се активно укључе у изборни процес – каже Даниловић. Двогодишњи мандат чланова Градског одбора је давно истекао, тренутно сви чланови имају статус вршиоца дужности, а очекује се да изборни процес буде окончан у наредна два месеца. Сем у странци пред напредњацима су и најављени избори за чланове савета у месним заједницама. Краљево је један од ретких градова у коме много касни процедура избора чланова савета којима су одавно истекли мандати, па је неопходно да се и овај процес оконча што пре, а председник Скупштине град Сретен Јовановић најавио је да ће процес бити завршен најкасније у новембру ове године. Као подсећање да до сада није постојала политичка воља да се испоштује Закон о локалној самоуправи који дефинише ову материју сведочи и чињеница да су у време мандата претходне власти избори једном већ били заказани, али су још брже отказани. Као и обично цех не

плаћају функционери и градски челници, већ грађани који у месним заједницама трпе последице нерешених комуналних проблема. До избора легалних представника у месним заједницама остаје им да на проблеме указују представницима појединих политичких странака. Маја Даниловић подсећа да одборници Српске напредне странке остају на располагању грађанима и кад год то могу помажу у решавању проблема. То доказује и случај становника који су пре две деценије личним средствима финансирали асвалтирање Улице војводе Мишића која је потпуно уништена након радова које су извели радници ЈКП „Водовод“. Повремена крпљења нису дала резултате, а обилне кише су спирале шљунак, подривале земљу и правиле канале који су онемогућавали безбедно одвијање саобраћаја. Заједничким снагама улица је асвалтирана и доведена у првобитно стање. На подручју исте месне заједнице у Улици рударске чете, након измештања трафостанице, напуштена и руинирана зграда је служила као погодно место за окупљање алкохоличара и наркомана што је сметало становницима овог густо насељеног дела града. Уз интервенцију одборника са тог подручја уклоњена је напуштена трафо-

станица и на њеном месту сређен парк који омогућава деци да се безбрижно играју и проводе време у том крају.. - Знам да је проблем запослења у Краљеву највећи, као и у читавој Србији. Први потпредседник Александра Вучић је изјавио да ће у наредном периоду најважнији задатак Владе Србије бити да се повећа запосленост и интензивира привредна активност земље. Разумем проблем запослења младих у овом граду, па ћу се трудити да радим како би се то питање решавало брже и ефикасније. То што се налазим на новом радном месту не значи да су ми грађани у другом плану, да сам удаљена од страначких активности и да су ми мање важна животна питања наших грађана. Ово ме само још више мотивише и обавезује да, онако како је мој проблем решен, буду решени и проблеми других суграђана – каже Даниловић. Готово 70 посто захтева грађана који долазе у просторије Српске напредне странке везано је за запошљавање. И док се неки решавају не заборављају се ни они други за чије се запошљавање чека стварање неопходних услова. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

www.banimreklame@gmail.com

Делегација Зелене Горе у Краљеву

МАГАЗИН

18.8.2013.

ДВА ГРАДА

ругу половину двадесетог века обележило је успостављање партнерских односа са бројним градовима у свету, а Краљево је након Марибора и Горажда пријатеље тражило и изван граница земље. Међу првима успостављени су пријатељски односи са пољским градом Зелена Гора, а сарадња ишла узлазном линијом све док међународна заједница у последњој декади века није увела економске санкције које су оставила трајне последице на привреду Србије. Након 2000. године прво стидљиво, а онда све интензивније обнављани су односи са некада братским градовима, а после Марибора на ред је дошла и Зелена Гора. Последњих

неколико година сарадња се интензивира, а делегацију овог пољског града у посети Краљеву пети пут заредом предводи заменица градоначелника Виолета Харезлак. Након све интензивније сарадње у области културе и спорта очекивала се сарадња на привредном плану, а прилика да се започне треба да буде посета Филипа Чернетског из Одељења за привреду и инвестиције у кабинету градоначелника Зелене Горе. Једнодушни закључак разговора који се воде у Краљеву је да велика раздаљина између два пријатељска града не сме да буде препрека за будућу сарадњу, а чињеница да је током неколико последњих година 500 Краљевчана

боравило у Зеленој Гори, а исто толико Пољака у Краљеву, представља добру основу да она у будућности буде још интензивнија. Иако долази пети пут Виолета Харезлак је овде први пут као заслужни грађанин Краљева. Од када је прошле године добила ово ласкаво признање верује да је раздаљина између два града све мања, а раздаљина везана за пут све мање битна. - Радујем се што је сарадња настављена у новим временима, и што напредује сваке године. Највећа предност те сарадње је размена младих људи два града. Млади Пољаци могу да виде како се живи у Србији и Краљеву и имају о чему да причају кад се врате кући – каже Харезлак.

СВЕ БЛИЖИ

Значајну улогу у обнављању сарадње са Зеленом Гором има Удружење грађана „Пријатељство за нова времена“ чији председник Хаџи Момир Бакрачевић сваке године посету Зеленој Гори организује у првој половини септембра када се одржава Винобрање, светковина посвећена заштитнику бербе грожђа. Прошле године манифестацију су украсили чланови Културно-уметничког друштва „Краљевачка ризница“, а у свечаној поворци улицама Зелене Горе шареним народним ношњама одушевили становнике овог града. Следећег месеца у посету одлазе спортисти из борилачких клубова, а Виолета Харезлак у шали рече да ће и берба грожђа бити веома си-

гурна. Посебну димензију даје сарадња библиотека два града. Током овогодишње светковине Винобрања биће одржана конференција о библиотекарству на којој ће уечствовати и представници краљевачке Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“. - Жеља нам је да се сарадња прошири и на друге области, пре свега на привреду и инвестиције. Знамо да ће се средства из европских фондова следеће године усмерити према градовима земаља које још нису у Европској унији, а Краљево је један од њих. Због тога ћемо се трудити да се посветимо том проблему, а средства отворе и према другим партнерским градовима који још нису у структури

Европске уније – каже Харезлак. У време Винобрања у Зеленој Гори се одржава Европски форум са темама везаним за економију, привреду и инфраструктуру градова учесника. Делегација Краљева је већ четири пута као гост учествовала на форуму са циљем да се упозна са начином обезбеђења средстава из европских фондова. Није познато какви су резултати досадашњег учешћа, а заменик градоначелника Милун Јовановић верује да ће већ народне године делегација Краљева бити равноправни члан овог тела и тако стећи право да са домаћинима аплицира на конкурсу за доделу средстава из фондова Европске уније. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

- Велика раздаљина између два града не сме да буде препрека за интензивнију сарадњу. - Након четворогодишњег учешћа на економском форуму са статусом госта Краљевчани наредне године очекују равноправно чланство са могућношћу аплицирања за средства из фондова Европске уније

Све ближе изради Стратегијe интегралног урбаног развоја

МАГАЗИН

18.8.2013.

ДЕФИНИСАЊЕ ВИЗИЈЕ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА

- Од 2010. године успешно се спроводи пројекат „Унапређење управљања земљиштем на нивоу локалних самоуправа у Србији“, који финансира Влада Савезне Републике Немачке преко Савезног министарства за економску сарадњу и развој. – Пројекат спроводи конзорцијум немачких консултантских фирми AMBERO ConsulPng и ICON insPtute у блиској сарадњи са локалним и националним партнерима. - Главни политички партнер у реализацији пројекта је Министарство грађевинарства и урбанизма Републике Србије

МАГАЗИН

18.8.2013.

Град Краљево и Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“ започели су израду Стратегије интегралног урбаног развоја централне градске зоне. Реализација стратегије обезбеђује се кроз пројекат „Унапређење управљања земљиштем на нивоу локалних самоуправа у Србији“, који по налогу немачке организације за међународну сарадњу ГИЗ спроводи конзорцијум Aмберо-Икон. Како се Стратегија интегралног урбаног развоја у овом делу града бави и споменицима културе, округли сто на ову тему биће одржан у просторијама Народног музеја у четвртак 29. августа. Округли сто треба да омогући различитим заинтересованим субјектима, представницима институција и појединцима да равноправно дискутују о проблемима у оквиру теме и да заједничким до-

говором дођу до решења. Кроз овај процес суочавају се различита гледишта и тражи договор који ће задовољити све учеснике, па се очекује да ће тако верификована дефинисана решења добити на квалитету и стећи подршку шире заједнице. Циљ Стратегије интегралног урбаног развоја централне градске зоне је дефинисање визије одрживог урбаног развоја овог дела града, подстицање боље понуде грађевинског земљишта, унапређење постојеће комуналне и социјалне инфраструктуре, кроз пренамену, интензивирање и преобликовање недовољно коришћених и запуштених површина. Округли столови представљају једну од кључних техника укључивања у процес креирања решења у оквиру израде Стратегије од које се очекује да формулише основни

развојни документ овог дела града. Документ ће омогућити проверу и верификацију постојећих планских решења, валоризацију простора и активније учешће грађана, представника струке и свих релевантних институција, кроз висок степен партиципације у процесу дефинисања урбаног идентитета централне градске зоне. Очекује се и утврђивање мера у циљу унапређења квалитета живота и подизања атрактивности центра, односно стварању услова за одрживи економски развој и подстицање инвестиција и препознатљивост града у ширим оквирима. Мере интервенције и приоритетни пројекти по појединим областима биће усклађени са интересима јавног сектора и инвеститора, али пре свега са реалним потребама грађана који живе на овом простору.

Анкетирање грађана У оквиру процеса израде Стратегије интералног урбаног развоја централне градске зоне на два пункта, Тргу српских ратника и у Босанско-херцеговачкој улици, 16. и 17. августа je одржано анкетирање грађана. Сврха анкетирања, као једног од начина укључивања јавности у процес планирања, била је да се током процеса израде Стратегије у раној фази планирања добију адекватне информације које радном тиму и доносиоцима одлука треба да омогуће да што ближе и тачније одговоре на потребе и захтеве грађана, одреде приоритете и усмере развој у жељеном правцу. На овај начин се обезбеђује да грађани путем одговора кроз структуирани упитник изнесу ставове око различитих тема од значаја за даљи развој града, а самим тим и централне

градске зоне. Трећа радионица Трећа радионица Радне групе за израду Стратегије биће одржана у среду, 28. августа у сали Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“, а од чланова се очекује да представе тренутну ситуацију по тематским целинама економског и друштвеног развоја, културе и спорта. Економски развој и локалнa економијa која се односи на производњу и услуге, укључује малопродају и туризам, а друштвени развој становање, образовање, здравствену заштиту, проблематику избеглица и расељених лица као и друштвено рањиве групе. Култура и спорт у јавном сектору укључују независну уметничку сцену, активности и инфраструк-

туру за бављење спортом и рекреацијом. Презентацијом ситуације у овим областима заокружиће се преглед анализе тренутног стања на територији града, као и централне градске зоне, а обрадом података и закључцима проистеклим из анализе, омогућити дефинисање будућих праваца развоја. У другом делу радионице ће бити направљен пресек ситуације у вези са разрадом прегледа пројеката, као и достављеним предлозима пројеката које су чланови Радне групе идентификовали на првој радионици. Њима ће бити предочени детаљи у вези са коришћењем технике округлих столова за представнике јавног, комерцијалног и невладиног сектора. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

18.8.2013.

Задужбинарство у Краљеву

ХУМАНОСТ ПОДЈЕДНАКО ЗА СВЕ Задужбина 17.8.2013.

Фото: М. Радовановић

- Покренута иницијатива за обнову, односно оснивање Задужбине „Анђелка и Татије Савић“ са циљем да објекат „Задужбина“, који припада истоименом фонду, буде приведен оригиналној намени. - Скори почетак радова на санацији и доградњи дела објекта најављен још у фебруару ове године. - Мало доброте према човеку више вреди него сва силна, а ничим доказана, љубав према целом човечанству.

18.8.2013.

МАГАЗИН

Задужбина 9.2.2013.

ондација „Солидарност Србије“ као организација у Србији управља задужбинама и легатима, које јој је на управљање поверила држава, а учествује и у изградњи и опремању објеката за смештај деце без родитељског старања. Осим тога помаже изградњу објеката за старе и болесне, стипендира и помаже школовање деце без родитељског старања и оне из материјално угрожених породица. У последњих неколико година показало се неопходним подизање свести о значају задужбинарства па вођени том идејом, а након сазнања да у Краљеву постоји задужбина којој прети гашење уколико се не региструје и обнови њен рад, локална самоуправа и Фондација су се сагласили да покрену иницијативу за обнову, односно оснивање Задужбине „Анђелка и Татије Савић“, а да објекат „Задужбина“, који припада истоименом фонду буде приведен оригиналној намени. Директор Фондације „Солидарност Србије“ Владимир Илић и градоначелник Краљева Драган Јовановић потписали су Протокол о сарадњи заснован на просветно-хуманим циљевима, а партнери ће током њихове реализације, како је обећано, остваривати комуникацију са институцијама, компанијама, привредницима и појединцима. Потписивањем документа учињен је први конкретан корак у низу активности од којих ће прва бити прикупљање средстава за обнову рада Задужбине, санацију и рестаурацију зграде која ће, како је обећао Владимир Илић, бити у функцији оног за шта ју је задужбинар тестаментом наменио, а то је првенствено помоћ сиромашној деци Краљева и помоћ старим лицима. У тестаменту некадашњег краље-

вачког богаташа и добротвора из 1924. године наведено је да Анђелко Савић, зграду „Задужбине“, на углу садашњих улица Милоша Великог и Хајдук Вељкове, оставља сиромашној школској омладини и изнемоглима. Град и држава су скоро шест деценија игнорисали вољу добротвора, а зграду Задужбине, до приватизације марта 2004. године, користило је Угоститељско туристичко предузеће „Србија“. Општина Краљево је и пре тога, још 1997. године, обновила жељу тестатора да завештањем помогне сиромашним ученицима и развоју стваралаштва. - У једној од порука онима који ће доћи иза њих, Анђелко Савић записао је да хуманост постоји само целовита, јер „ако за једне важи, а за друге не – престаје да буде хуманост“. Зато је време да овим гестом и ми испоштујемо жељу овог краљевачког добротвора, јер „мало доброте према човеку више вреди него сва силна, а ничим доказана љубав према целом човечанству“ – истакао је након потписивања Протокола градоначелник Краљева Драган Јовановић. Фондација „Солидарност Србије“ основана је 1967. године, а њене активности базиране су на начелима хуманости и солидарности, са жељом да они који то могу, пруже помоћ онима којима је помоћ потребна. У Рибници је на коришћење добила кућу од стотинак квадрата у којој ће, након адаптације, становати деца која иду у школу и студирају у Краљеву, лошијег су материјалног стања а потичу из других средина. Намера да се покрене акција сређивања и привођења намени објекта „Задужбина“, који припада Фонду „Анђелка и Татије Савић“, исказана је још почетком фебруара ове године

кад су је и промовисали представници града и Фондације „Солидарност Србије“. Идеја је била пружање помоћи да се зграда у центру која представља ругло града реновира и приведе намени, а обећано и одржавање великог хуманитарног концерта најкасније до почетка маја са циљем прикупљања иницијалних средстава за реконструкцију. Планирано је да део простора, дограђен у сарадњи са органима локалне самоуправе, буде намењен за смештај деце која у Краљеву студирају или иду у средњу школу, а немају средстава да сами плаћају трошкове. На вишедимензионалност акције указивао је градоначелник Краљева тврдњом да ће се у реновираном објекту обезбедити и прсторије дуго очекиване Канцеларије за младе. Обећано је и да ће град отворити посебан наменски рачун на који ће моћи да уплате средства сви људи добре воље са могућношћу да помогну у реконструкцији и санацији ове зграде. Јавности није познато шта је од планираних активности реализовано, да ли је отворен посебан наменски рачун и колико је средстава за реконструкцију „Задужбине“ прикупљено. Чињеница је да велики хуманитарни концерт никада није одржан, а да је зграда и после шест месеци исто што је и била, како рекоше званичници, ругло града. Као и пре шест месеци Владимир Илић је промовишући Фондацију која постоји 47 година напоменуо да је она оснивач Департмана за социјални рад при Факултету за медије и комуникације који има око 130 студената, међу којима и десетак врло успешних Краљевчана. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 18.8.2013.

Пред посланицима нови предлог Закона о легализацији

СПОРИЈЕ ДО ЛЕГАЛИЗАЦИЈЕ - Анализа Националне алијансе за локални економски развој показује да ће предлог новог Закона о легализацији успорити решавање статуса објеката без грађевинске и употребне дозволе, јер уводи обавезу подношења додатне документације, што ће власницима бесправно подигнутих објеката наметнути нове трошкове. - Из НАЛЕД-а стиже упозорење да пропис садржи низ конфузних и непрецизних чланова који би могли да створе проблеме у примени закона кад буде усвојен

18.8.2013.

МАГАЗИН

предлогу закона наводи се да ће сви који желе да легализују објекат морати да поднесу два нова документа, пројекат изведеног објекта у три примерка и доказ о уређивању односа у погледу плаћања накнаде за уређивање грађевинског земљишта. Како предати захтеви за легализацију најчешће не садрже пројекат изведеног објекта, за израду тог комплексног документа грађани и привредници мораће да ангажују особе и компаније који су стручне за тај посао, а израду посебно плате. Одредбе о роковима за допуну поднетих захтева су контрадикторне, а недовољно јасни су и чланови који одређују начин плаћања накнаде за уређивање земљишта.

Влада Републике Србије је 2. августа доставила Народној скупштини предлог Закона о легализацији објеката са предлогом да се усвоји по хитној процедури, па се очекује да би могао бити уврштен у дневни ред првог наредног заседања. Легализација објеката, која је по сада важећем режиму била регулисана Законом о планирању и изградњи, сада ће бити предмет посебног законског акта. Легализација је дефинисана као накнадно издавање грађевинске и употребне дозволе за објекат, односно део објекта који је изграђен, реконструисан или дограђен без грађевинске или се користи без употребне дозволе. Захтев за легализацијом може се односити на издавање само

једног или оба ова документа. Легализација се може вршити само за објекте који су изграђени, односно реконструисани или дограђени, без грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу до дана ступања на снагу тренутно важећег Закона о планирању и изградњи, ако је захтев поднет до 11. марта 2010. године. То значи да се не може вршити легализација објеката који су без грађевинске дозволе изграђени након 1.9.2009, као ни за објекте који су изграђени пре наведеног датума, али за које није поднет захтев за легализацију до наведеног рока. Као објекте који нису подобни за легализацију закон препознаје оне који су изграђени, или реконструисани, на земљишту

неповољном за грађење, оне који су од материјала који не обезбеђује трајност и сигурност, или су изграђени на површинама јавне намене, односно на земљишту планираном за уређење или изградњу објеката јавне намене за које се утврђује јавни интерес. Не могу се легализовати ни објекти изграђени у зони заштите културног добра од изузетног значаја и зони заштите културних добара уписаних у Листу светске културне баштине, изграђени у заштитним зонама око војних комплекса и објеката инфраструктуре посебне намене, односно супротно прописима о одбрани којима су прописане посебне обавезе за изградњу објеката, као и других у заштитним зонама у складу са

одредбама посебних закона. На легализацију не могу да рачунају ни власници који су градили објекте противно условима прописаних планским документом или одредбама Правилника о општим правилима за парцелацију, регулацију и изградњу који се односе на спратност и удаљеност од других објеката. Предмет легализације не могу бити ни објекти који су изграђени без грађевинске дозволе, у складу са прописима којима у време изградње није била прописана обавеза њеног прибављања што значи да се сматрају легалним. Накнадно издавање грађевинске и употребне дозволе врши министарство надлежно за послове грађевина-

рства, аутономна покрајина или локална самоуправа у складу са Законом о планирању и изградњи. Захтев за легализацију треба да садржи геодетски снимак, пројекат изведеног објекта, доказ о праву коришћења, својине или закупа на грађевинском земљишту, односно праву својине на објекту, доказ о уређивању односа у погледу плаћања накнаде за уређивање грађевинског земљишта и уплати административне таксе. Нови закон у односу на претходни захтева два нова документа, пројекат изведеног објекта и доказ о уређивању односа у погледу плаћања накнаде за уређивање грађевинског земљишта. Кад је реч о пројекту изве-

МАГАЗИН

18.8.2013.

деног објекта, закон предвиђа различиту садржину документа у односу на одређене типове као што су породични стамбени објекти до 300м2 бруто развијене грађевинске површине, породични стамбени објекти преко ове површине, стамбено пословни, пословни објекти и производни објекти, објекти комуналне инфраструктуре, подземни линијски инфраструктурни објекти и коначно објекти нискоградње Доказ о уређивању међусобних односа са органом, односно организацијом, која уређује грађевинско земљиште доставља се када власник бесправно изграђеног објекта од надлежног органа добије обавештење о могућности легализације.

Како из предложеног текста закона произилази да се нови захтеви за легализацију не могу подносити, предмет новог закона биће они који су поднети најкасније до 11.3.2010. године. То значи да ће се све активности по новом закону обављати у односу на већ поднете захтеве за легализацију објеката. Као прва активност од надлежних органа се очекује да, на основу анализе поднетих Захтева, обавесте подносиоце о документацији којом захтев треба да се допуни. Предлог закона садржи конфузне одредбе о роковима за допуну поднетих захтева, па предвиђа да „ако уз захтев нису поднети сви докази прописа ни овим законом, надлежни орган је

дужан да затражи да се документација допуни у року који не може бити дужи од годину дана од дана ступања на снагу овог закона“. Како закон не утврђује било какав рок до када су надлежни органи дужни да доставе такво обавештење могуће је да то учине пред сам истек рока од годину дана, а да при том рок за допуну захтева не може бити дужи од истека тих годину дана. Са друге стране предвиђа се да „ако у року од шест месеци од дана пријема обавештења подносилац захтева не достави потребну документацију, надлежни орган ће закључком одбацити захтев“. Остаје нејасно који рок подносилац захтева има за допуну захтева за легализацију, да ли је то рок

који у свом обавештењу остави надлежни орган, или је то 6 месеци од добијања обавештења за допуну захтева. Власник бесправно изграђеног објекта је обавезан да плати накнаду за уређивање грађевинског земљишта. Закон утврђује основне критеријуме за утврђивање висине накнаде зависно од степена комуналне опремљености, годишњег програма за уређивање грађевинског земљишта, урбанистичке зоне, намене и површине објекта, а мерила за обрачун висине накнаде су у надлежности локалних самоуправа. Јединица локалне самоуправе може прописати умањење накнаде за уређивање грађевинског земљишта само ако је власник бесправно изграђеног породичног стамбеног објекта

или стана у стамбеној, или стамбено пословној, згради трајно решавао стамбено питање, а ни он нити чланови његовог породичног домаћинства немају другу непокретност за становање. Исто важи и у случају кад је власник објекта изграђеног без грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу, извршио опремање грађевинског земљишта сопственим средствима или средствима месног самодоприноса, а сразмерно учешћу у опремању. Закон предвиђа да се накнада може уплатити једнократно, или у једнаким месечним ратама на период који не може бити дужи од 20 година, али не утврђује никакве критеријуме за одлучивање о начину плаћања нити о одређивању периода отплате, па

остаје нејасно којим ће се критеријумима надлежни органи водити у одобравању оваквих повољности. Закон само у два случаја експлицитно регулише рушење објеката који су изграђени бесправно. Ако је за бесправно подигнут објекат поднет захтев за легализацију по важећем Закону о планирању и изградњи рушење се одлаже до правноснажно окончаног поступка, а ако је изграђен после ступања на снагу овог закона без одлагања се доноси решење о рушењу . Експлицитно није уређено питање рушења бесправно изграђених објеката пре ступања на снагу Закона о планирању и изградњи за које није поднет захтев за легализацију до 11.3.2010. гпдоне. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Фонд за развој пољопривреде

МАГАЗИН

18.8.2013.

РЕГРЕС ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ПРОИЗВОДЊЕ

Право на коришћење средстава за регресирање трошкова у пољопривредној производњи пољопривредници могу да остваре до краја новембра ове године

онд за развој пољопривреде града Краљева је и ове године пољопривредним произвођачима ставио на располагање средства за регресирање пољоприврене производње. Средства се могу користити за регресирање трошкова осигурања усева, плодова, младих вишегодишњих засада, расадника и животиња, трошкова вештачког осемењавања уматичених крава и јуница, суфинансирање камата за

пољопривредне кредите и подстицање развоја пољопривредне производње, побољшање квалитета живота и ширења економских активности на селу. Субвенције у минималном износу од 30 до 45 одсто могу се користити као накнада дела трошкова за пројекте из области примарне пољопривредне производње, сточарства, воћарства, повртарства и алтернативних видова пољопривредне производње.

Све информације о могућности о остваривању права на коришћење средстава за регресирање, и потребној документацији, пољопривредници могу добити у Градској управи града Краљева, први улаз, шалтер број 5, од 8.00 до 12.00 часова, и на бројеве телефона 306-041, 064/89121-79. Пољопривредници ова права могу да остваре до краја новембра. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 18.8.2013.

Сведочанство о НАТО агресији (19)

ЗАПИС О НЕМОГУЋЕМ Четвртак, 6. мај 1999. Дан четрдесет четврти

аздушна опасност је престала у 6,30. Бахо је опет искомпликовао ствари око пријема фотографија, јер их уопште није било у аутобусу који је стигао у Нови Пазар. Изгледа да је опет дошло до проблема приликом преседања у Биљановцу. Захладнело је а морам да одем до Кемпстона јер има неких проблема са компјутером. Треба да одем и да примим вакцину, а нисам још оверио књижицу. Да бих то урадио морам да узмем потврду у Управи прихода да сам измирио порез за први квартал. Кад узмем потврду мораћу да почекам јер у социјалном не раде у време ваздушне опасности, а и општинске службе су измешете из матичне зграде и налазе се на неколико места у граду, па све то треба пронаћи.

Јављају да је током ноћи гађано шире подручје Ужица, а у 2,38 два пројектила пала су на подручје Кадињаче. И током дана је било више детонација, а у 14,30 су се чуле на периферији Новог Сада. Гађана је нова фабрика „Радиотон“ у Липљану која још није почела да ради. Почетак рада очекивао се за Први мај. У Нишу се чуло седам јаких детонација, а гађани су „Југопетрол“ и „Енергогас“, па је аутопут непроходан у дужини од неколико стотина метара. Синоћ је гађан и „Југопетрол“ у Неготину, а потврђено је да су највећа разарања на територији Војводине доживели Нови Сад, Панчево, Сомбор и Кула. Уништено је 23 велика предузећа а штета на објектима је већа од шест милијарди марака. У интервјуу Си-Ен-Ен-у Живадин Јовановић је затражио хитан прекид бомбардовања јер, како рече, постоји предлог за миран заједнички живот свих који живе на Космету где полиција одржава ред и мир. Њен

други задатак је обавеза одбране од НАТО-а, а војно присуство је неопходно због великог броја војника и наоружања у Македонији и Албанији. У Бону је одржан састанак шефова дипломатија групе Г8, а разматра се нацрт резолуције коју треба да усвоји Савет безбедности. И док резултати сусрета још нису познати у целини у Москви се сматра да постоји добра основа за бар привремену обуставу бомбардовања. Пре почетка састанка разговарали су Мадлен Олбрајт и Игор Иванов. Од 15,00 је укинуто ограничење у испоруци електричне енергије, али се и даље апелује на потрошаче да штеде струју. „Париски Фигаро“ пише даје дошло до преокрета у кризи и да се треба припремити за међународну легитимност. И док Лионел Жиспен тврди да је могућ прекид, а не само пауза у бомбардовању, а Клинтон упорно најављује још жешћу агресију, командант НАТО у Албанији каже да се алијанса

18.8.2013.

МАГАЗИН

спрема за рат а не очување мира. Британија је изван политичког процеса, па жели преко Уједињених нација да прогласи победу. Прво непријатно изненађење је посета Ибрахима Ругове Риму која руши комплетну досадашњу концепцију. У уводнику главни уредник софијске „Думе“ пише даје бугарско небо постало полигон смрти, а убиство браће се проглашава цивилизацијским избором. Понавља се 1941. година када је територија Бугарске уступљена Трећем Рајху за напад на Краљевину Југославију. Опасност од напада из ваздух престаје у 15,55. У широком осврту на стање у земљи РТС наводи речи Зорана Ђинђића који из Подгорице саветује

НАТО да настави са бомбардовањем, јер кроз три недеље у Југославији више неће бити никаквог отпора. Треба ући на Космет, каже он, а онда Србима судити за ратне злочине. Ђинђић истиче да жели да буде следећи председник Југославије, а и Вук Обрадовић прижељкује НАТО снаге у нашој земљи. У исто време запад се пита где је демократска опозиција која је пре две године шетала Београдом са немачким и америчким заставама. Неко рече да у нашој земљи никада није било мање издајника него што их има данас. Ипак, има их још. Постигнута је редовнија и равномернија испорука електричне енергије, а проф. др Мира Марковић дала

шездесеттроминутни интервју америчкој телевизијској станици Си-Би-Ес. Опасност од могућих напада поново је најављена у 21,10. У овом дану гађани су Ниш, Краљево, Ужице, Прахово, Нови Сад, Липљан... Министри групе Г8 усвојили су принципе за решење кризе на Космету где неће бити стациониране НАТО трупе без сагласности југословенске владе. Поводом напада на енергетска постојења председник Српске радикалне странке Војислав Шешељ је рекао да ниједно наше оружје није на струју, а ни један наш тенк не иде на струју. И Бане је коначно дошао. Сви смо жељни информација са прве линије одбране обзиром да се повремено

могу чути веома контрадикторне ствари. Прича нам о ситуацији у месту коме се налази и његовом гледању на ствари. Метохија је, каже, сва разорена и све је порушено тако да нема шансе да неко ту скорије почне да живи. Наши војници су смештени у селима по великим кућама које су веома добро снабдевене намирницама. Ипак, чуди се како су људи у њима могли да живе јер је прилично прљаво за наше критеријуме, па се пита да ли је могуће да у таквим условима није било епидемија. У великој новој кући, у којој је смештен нигде нема кревета, а у самој средини нове куће је пољски Ве-Це. Имају и неколико путничких возила, тракторе и камионе за своје по-

требе, по кућама има довољно горива, а сва су углавном на дизел. И ситуација на фронту је стабилна, а расположење људи добро. Војници су, каже, толико сигурни у оно што раде да би, понекад, и зажелели да коначно крене та копнена операција. Постоје само два пута којим може да се уђе у земљу, а њима је немогуће проћи, па су војници задовољни. Редовно примају плате коју немају где да потроше па углавном шаљу кући. Шиптари су се повукли у шуме, али не дејствују отуда јер поред себе имају избеглице. Има појединачних искакања, али је углавном мирно па је по мало и досадно. Шиптари су раније изводили акције у којима су имали веома велике губитке, а ситуација по

питању сигурности војске је знатно повољнија него на почетку. Слаже се са констатацијом да губитака не би било када би се сви придржавали упутстава команди. У највећем броју случајева страдало се због неозбиљности и непажње. Нема алкохола, једе се релативно добро, има стоке за клање, живине, сточне хране, јаја... Сви очекују да ће се ово брзо завршити. Скокнуо сам и до Весне за вакцину. Мислио сам да одем тек сутра, али нисам могао да је одбијем кад ме је позвала. Сазнајем да би током викенда могла да буде изведена већа акција на остатке ОВК после чега би дошло до повлачеља војске са ових терена. Т. Радовановић

МАГАЗИН 18.8.2013.

ГОДИНУ ДАНА У

Необично искуство младог Краљевчанина

У ЛЕГЛУ ЗМИЈА (2)

- Током највећег дела године попуњено 80 посто хотелског комплекса, у време Божићних празника 100. - Мексиканци верују у вилењаке, мале црне особе, више сенке који се јављају током ноћи. - Пророчанство о смаку света потиче из Кобе. – У подне на дан летње равнодневице сунчеви зраци на степеницама пирамиде праве сенку у облику змије са главом бога у кога верују. – У комплексу хотела на југу Јукатана бораве звезде светског џет-сета, Брус Вилис, Карим Ал Џабар, Мадона...

Никола Мишић

МАГАЗИН 18.8.2013.

отел „Ел Дорадо Ројал“ сваког дана у 420 соба може да прими 1.200 гостију, а опслужује их исто толико запослених. Иако је број радника предимензионисан на њега у значајној мери утиче стална борба са синдикатима, али и менталитет Мескиканаца који нису превише вредни, мада има и таквих. Због великог броја гостију посебна пажња посвећује се хигијени коју одржава 40 собарица, а свака у просеку треба да очисти 12 соба. Смештај у хотелу врхунске категорије је прилично скуп, а цене прилагођене туристима средње и више класе из Европе и Америке, али и Мескиканцима са дубљим џеповима у које се сврставају лекари, адвокати и други који се сматрају богатим. Цена најједноставнијег петодневног аранжмана преко неке од туристичких агенција, која укључује и трошкове путовања, за једну особу износи читавих 1.800 долара. Уз смештај у цену су урачуната три оброка, ужина, рум сервис, пиће у ресторанима и кафићима, ноћни шоу програм и слично. Гостима је на располагању биоскоп, а у цену је урачунат и бакшиш тако да гост не мора да потроши готово ништа преко онога што је већ платио, уколико не жели додатне спа услуге, морске активности и различите спортове. Стандардни аранжман америчког и европског туристе укључује 10 до 15 дана боравка, а цена варира у зависности од изабраних услуга. Хотел је скуп и за просечног Мексиканца коме је тешко да плати летовање у овако луксузном амбијенту. Резервисан је само за пунолетне, а млађима од 18 година улаз је забрањен, тако да га најчешће користе они који овде проводе медени месец, обележавају годишњицу или организују весеље поводом ступања у брак. У целом Мексику има само по три хотела који су резервисани за одрасле, односно децу. Консијерж услуге треба да обезбеде госту све што му је потребно и отклоне евентуалне проблеме са којима се сусреће. - Као консијерж задужен сам да му удовољим у свему и решим сваки проблем који се јави, ако не зна да по-

крене интернет из собе, хоће онлајн да чекира лет, одштампа бординг карту и слично. Због бројних жалби посао је веома стресан, а у случају хотела у коме сам радио туристи се највише жале на влагу која је у овом поднебљу неминовност – прича Никола Мишић. Менаџмент хотела настоји да припреми по које пријатно изненађење онима који обележавају значајне датуме у животу пружајући им различите погодности и попусте, а консијерж је задужен да води рачуна и о томе. Рецепција на основу података из формулара који попуњава гост прави базу података на основу које онима који поново дођу додељује мали поклон у знак пажње. И ма колико да је комуникација са туристичким агенцијама које продају аранжмане интензивна нису ретка отказивања, а деси се да по који аранжман буде продат и два пута. И док је током највећег дела године хотел попуњен са око 80 посто у време Божићних празника од 21. децембра до 7. јануара, готово да нема слободног места. У ситуацији када се јаве дуплиране резервације госту се пружа прилика да одседне у неком од других „Каризминих“ хотела који се налазе на подручју дугом педесетак километара. Специфичност поднебља у коме се нлази хотел „Ел Дорадо Ројал“ је влажна клима због које собе морају често да се реновирају. Све то утицало је да оне у хотелу изграђеном пре само 12 година изгледају много старије. Хотелски комплекс на југу Мескика, у коме је Никола Мишић настојао да стекне искуство доброг хотелијера, има осам ресторана, 13 базена, 16 кафића, 2 снек бара, један центар за анимацију. Све се чини да се госту удовољи, па је љубитељима музике на располагању жива свирка неког од познатих бендова, онима који воле спорт кафићи са преносима утакмица, гостима који не воле буку кафићи са лаганом музиком на самој обали мора, а у добро организованом хотелу све функционише беспрекорно. Најинтересантније искуство је рад

у ноћној смени током које је са менаџером обилазио раднике обезбеђења и проверавао шта се дешавало током ноћи. - Пролазили смо једне ноћи поред неасвалтираног пута који води у џунглу поред мочваре, а ноћни менаџер пита радника јесу ли се појавили. Радник каже да су били двоје, троје, али су отишли. Користећи реч која не може да се преведе објаснио ми је да се ради о малим црним људима који живе у шуми. Био сам збуњен кад ми је рекао да то и нису људи већ више само сенке каквих има и у Ирској. Схватио сам да се ради о вилењацима у чије постојање сви у Мексику верују. Власник хотела једном месечно на четири места у близини хотела оставља храну за вилењаке коју углавном поједу мачке, а Мексиканци као сујеверан народ верују и у друге готово невероватне приче – објашњава Мишић. У једној од кућа хотелског комплекса живи чувени латиноамерички певач Хуан Габријел из Хуареза са севера Мексика. Као пријатељ породице власника хотела изградио је у џунгли за себе и музичаре комплекс од десетак кућа са базеном поред језера и студиом за снимање. Иако ту проводи већи део године не дружи се са гостима хотела. На улазу у комплекс изграђена је кућица у коју би могао да се смести повећи пас. То је, како су објаснили, кућица за вилењаке које Мексиканци описују као мале црне особе, ни претерано добре али ни лоше, које воле да збијају шале, а онога са ким се упуте наведу да се изгуби у џунгли. Причају сапутнику интересантне приче, а у једном тренутку се изгубе остављајући несрећника који не може да нађе пут до куће. Могу да их виде само они који верују, па зато ваљда наш саговорник и није успео да види ни једног вилењака. На дан 21.12.2012. када је по пророчанству требало да дође до смака света Никола Мишић се затекао у Мексику. Пророчанство потиче из Кобе, прелепог комплекса величине ужег дела Краљева, од Ибра до железничке

18.8.2013.

МАГАЗИН

станице и од музеја до Леснине, у чијем средишту се налазе остаци пирамиде из доба Маја. На пет терена старих хиљаде година играла се комбинација фудбала и кошарке. У џунгли која окружује комплекс има доста археолошких налазишта, а у близини националног парка налазе се бројне сеноте, пећине са слатком водом, а сва мајанска места везана су баш за њих. Маје у Коби говоре својим језиком који нема никакве сличности са шпанским, а велики проценат запослених у „Ел Дорадо Ројалу“ користи мајански као први језик. Највећи од њих потиче из руралне средине, а осим што не знају енглески често не говоре ни шпански. Власт мајански језик сврстава у дијалект, а Маје се и по физиономији разликују од других становника Мексика. Ниског су раста, црни са косим очима и крактеристичним орловским носевима, а има их у још неколико околних земаља, Хондурасу и Гватемали. Гостима хотела „Ел Дорадо Ројал“ на располагању су разне ђаконије које припремају кувари Мексиканци који су се усавршавали широм света, али и Европљани, а служе у једном од осам ресторана. Током једногодшњег усавршавања најинтересантнији је био посао батлера који пружа прилику за боље упознавање различитих људи, а ослобођен је било какве администрације. - Кад дође гост велике платежне моћи, и узме скупљу собу, у услугу је укључен батлер који му је на раполагању у сваком тренутку. Волимо да изненадимо госта малим поклоном, нешто припремимо, донесемо специјално пиво или мало алкохола. Ако жели нешто изван хотела батлер може да му донесе, или направи посебну декорацију у соби поводом рођендана. Батлер са гостом има флексибилан однос, мање формални а више пријатељски, а ако пожели и разговара са њим. Ту је да му се нађе у свакој ситуацији, води га по насељу, организује да не мора да чека на оброке, заказује третмане, одведе у теретану, организује путовање – објашњава Мишић.

Међу угледним гостима овог дела Мексика, а у низу хотелских ланаца „Ел Дорадо Ројал“ је најлуксузнији и најскупљи, боравила су својевремено многа позната лица, Брус Вилис, Карим Абу Џабар, Мадона... Хотелски комплекс представља мали град са свом потребном инфраструктуром у коме све добро функционише, а састоји се из низа луксузних кућица и мало мање луксузних вила са различитим бројем соба. Кућице са сламнатим кроворима, имају базене и терасе, а свака од њих обезбеђује поглед према мору. У хотелу се у сваком тренутку налази бар 1.000 гостију што чини попуњеносто од 80 посто капацитета. Запосленима је обезбеђен један слободан дан у току недеље, а онима који су да раде дошли из других крајева Мескика, или света, пружена је могућност да посете и друге атрактивне дестинације ове необичне земље. Једна од њих је и Ћићаница, прелепо и геометријски перфектно изграђена пирамида коју су пројектовали добри познаваоци астрономије. У подне на дан летње равнодневице сунчеви зраци на степенике којима се пење ка врху падају под углом који обезбеђује да сенка добија изглед змије са главом бога у кога верују. На далеку дестинацију у Мексику ретко долазе туристи из наших крајева. Ипак српски језик се понекад зачује и у овом делу света. Говоре га они који су давно напустили Србију, изградили каријеру и живе у иностранству па могу себи да дозволе луксуз какав пружају егзотична туристичка насеља са југа Мексика. Српским туристима остаје да за много мање пара летују у Турској без прилике да виде оно што је остало од цивилизације Маја. Једногодишњи боравак у Мексику поред усавршавања у области хотелијерства пружио је прилику за упознавање са људима других култура, али и доказивање у послу које је резултирало позивом менаџмента да дође поново. „Каризма“ се интензивно развија, има оригинални и

усавршен концепт рада који представља изазов за младог човека жељног нових знања. Зато се код Николе Мишића и јавља жеља да упозна и друге хотеле из овог ланца, пре свих онај са Јамајке. „Каризма“ има један хотел у Хрватској, на острву Колочеп крај Дубровника, и канцеларије широм света. Поред оних у Немачкој, Доминиканској Републици, Мексико Ситију и Мајамију на Флориди, једна се налази у Београду. Пре него што се поново отисне у свет Николи предстоји да заврши мастер хотелијерства у Новом Саду. Потом намерава да се повеже са туристичким организацијама младих из целог света и покуша да их доведе у Србију. Тако ће, каже, дати највећи доринос заједници. - Пре само четрдесет година у овом делу Мексика није постојало ништа. Кад би ми у том приоду направили бар половину тога били бисмо успешни у туризму. Иако се каже да немамо шта да им покажемо показало се да страни туристи воле баш то што немамо, прелепу нетакнуту природу, чисте реке, здраву храну, чист ваздух. Недостаје још само инфраструкрура до такве природе. Имамо прелепе реке за које нико у иностранству не зна, Лопатницу, Жичку реку, Рибницу, Мељаницу... Туристи би волели домаћу храну и нешто аутентично са ових простора, само треба наћи начин да се привуку. Смештајни капацитети су довољни да задовоље потребе, а стотинак туриста из Немачке током једне године било би довољно. Битно је само да се одржи континуитет. За почетак императив не треба да буде зарада. Кад би туризам заживео временом би било све више странаца који би долазили да уживају и проводе се – каже Никола пун идеја о унапређењу туризма у овим крајевима. Иако Срби важе за гостољубив и љубазан народ нешто би, верује Мишић, могли да науче и од Мексиканаца. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

Милан Глишовић

МАГАЗИН 18.8.2013.

Краљевачка медијска сцена: Милан Глишовић

ЗЛАТНО ДОБА КРАЉЕВАЧКОГ НОВИНАРСТВА (3)

Фото: М. Радовановић

- Аркан је смењивао генерале и планирао да након победе на загребачкој Илици отвори посластичарницу. - Краљевачке новинаре у Израелу обезбеђивали припадници тајне службе Мосад. - Неискуство у више наврата угрожавало живот новинара. - Бројне догодовштине везане за изворишта минералне воде у околини Краљева

МАГАЗИН

18.8.2013.

кипа краљевачког Дописништва РТС боравила је данима на Копаонику и извештавала о свему што је земљотрес направио на овом подручју. Резултат рада су бројне лепе и занимљиве приче, али и догађаји који су не тако ретко угрожавали живот. Посебно драматични били су саобраћајни удеси на путу према Београду изазвани превеликом тежњом да се гледаоци што пре информишу о значајним дешавањима. Један се догодио приликом повратка са Копаоника када, непосредно по изласку из Алекандровца, возач није успео да савлада кривину, па је ауто са узвишења слетео у шљивик поред пута. Попут некаквог слалом мајстора возач је једно за другом избегавао стабла шљива која су се испречила пред њим и успео да изађе на пут са друге стране шљивика не ударивши ни у једну. У сећању Милана Глишовића остала је бака која је све то посматрала из суседног дворишта и од силног узбуђења пала у несвест, па су чланови екипе, кад су се повратили од почетог шока, морали да јој помажу. Ни мало мање опасан био је судар у коме су учествовали на самом улазу у Београд. Услед наглог кочења возила које се налазило испред ауто у коме је била телевизијска екипа ударио је у њега, а у великом страху возач и сувозач су истрчали из њега и почели да беже према Сајмишту. Било је трагично и смешно, сведочи Глишовић, а потпуно уништен аутомобил завршио на отпаду. - Путујемо долином Ибра према Рашки, а на једној кривини у Добрим странама испред нас се испречила колона аутомобила. Зауставили смо се два три метра иза ње кад смо приметили да нам се великом брзином приближава један џип. У секунди је наш возач излетео из колоне и прешао на леву страну коловоза, а џип се завукао под камион иза кога смо до пре пар тренутака стајали. Да смо остали на месту где смо били вероватно би сви били мртви – прича Глишовић.

Рат и сусрет са Арканом Данима је екипа након 1991. године извештавала са бројних ратишта на подручју бивше Југославије, сарајевског, горажданског, вуковарског. Имала је срећу да прва направи интервју са Жељком Ражнатовићем Арканом. - Било је то време кад су новинари Ројтерса и других западних новинских кућа и агенција покушавали, као и ми, да дођу до информација. Кад наша команда о томе није хтела да говори прелазили су код Хрвата који су филовали причу онако како њима одговара. Још тада смо губили медијску битку, а како нисмо имали где да идемо покушавали смо да извучемо било шта и направимо што боље информације са ратишта. Наш тонац Гордан Несторовић већ је био мобилисан у јединицу која се налазила у Петревцима. Одведе ме до Аркана, упозна нас и замоли да каже нешто о ситуацији на фронту. Аркан, кога сам знао само као вођу навијача Црвене звезде, је био каљав са хеклером преко груди, а каже да са јединицом чисти ово подручје – прича Глшовић. Било је то време када је са обе стране пута који је од Товарника водио према Петревцима и Свињару било много убијене стоке, а нешто даље разрушени торњеви на црквама са којих су снајперисти пуцали на југословенску војску. И управо током претходне ноћи расути делови јединице су се изгубили, Аркан остао у Њемцима а саборци негде на терену. Испричао је причу о ратовању, о косовском пореклу, оцу који је био командант аеродрома у Љубљани и томе како је за три хиљаде марака набавио хеклер. Причао је о одбрани српског народа и жељи да након победе на загребачкој Илици отвори посластичарницу. - Била је то шала коју сам искористио за крај, али избегао неке ружне ствари о којима је говорио. Дође време да се вратимо у Београд, а командант нам додели џип и

шофера са напоменом да вози брзо и води рачуна, јер кроз поља гађају снајперима. Аркан седне поред возача и каже да не бринемо јер ће он да нас штити. Испред његовог ресторана, у Београду код Звездиног стадиона, били су људи у маскирним униформама са хеклерима на готовс. Након што смо се почастили у ресторану позове нас да будемо његови гости у Ердуту где има 600 бораца. Позвао је неког телефоном и затражио да склони неког генерала да га он не би склањао. Ни данас не могу да схватим како да га склони, али сам схватио ко је био Аркан и шта је све радио у то време. На тај сусрет подсећа ме метак од хеклера који сам понео за успомену – прича Глишовић.

Рат у Босни За време рата у Босни српска и муслиманска војска држале су два суседна села. На путу према једном од њих приметио је искусни новинар два војника како ору њиву. О рамену обешена пушка, а у руци транзистор са кога се разлеже песма Драгане Мирковић. И у тренутку када је сниматељ пожелео да приђе ближе стигло је упозорење да муслимани са брда прате сваки покрет и гађају све што се креће преко пута. Није било потребно много новинару да схвати шта је рат. Незнање је било узрок драматичне ситуације код Устипраче када је са камером у рукама ушао у минско поље. - На брежуљку све порушено, а у излогу једне куће преполовљена огромна Титова слика. Сине ми идеја о изузетној причи о томе шта се догодило са Југославијом. Кренем преко пута да бих из близине што боље снимио, а након само педесетак метара зачујем пуцње изнад главе. Стао сам као укопан док један наш војник није дошао, ухватио ме за руку и извео из минског поља. Спасио ме је, али су остали кадрови Титове слике и прича о томе како се распала Југославија – прича Милан

Глишовић.

МАГАЗИН

18.8.2013.

НАТО бомбардовање

Током НАТО бомбардовања погођен је и Хотел „Бачиште“ испод Сунчане долине, а само два сата након што су пале прве бомбе кренула је према Копаонику екипа Милана Глишовића и затекла рушевину окружену падобранчићима који су носили касетне бомбе. Не знајући каква опасност прети од њих Ненад Димитријевић је снимио, а Глишовић направио причу „Како је нестало Бачиште“. Само дан касније на исто место стигли су специјалисти за експлозиве да би обезбедили терен. Једног од њих је експлозија касетне бомбе бацила на оближње дрво. Много времена након тога провео је јунак наше приче размишљајући о опасностима које вребају на сваком кораку чак и оне који знају за њихове размере. Погађале су бомбе и складишта са горивом у Богутовцу, а једни цистерну са брда одбациле преко пруге која води ка Рашки. Богутовачки угоститељ који је изнад радње имао кућу испричао је причу о бомбардовању које га је затекло у кревету. Кад је прва ракета погодила Богутовац у великом страху је искочио кроз прозор и држећи парче лима изнад главе побегао у планину. Кад се сутрадан вратио кући у кревету у коме је лежао претходне ноћи затекао је огромну стену која је пробила плафон и улетела у собу. Када је једна бомба погодила кућу у Витановцу проломила је бетонску плочу испод које су се нашли двоје старијих мештана. И док су испод ње извлачили преплашене људе на плочи су приметили три мртва голуба.

Бање Посебно интересантна прича везана је за Сирчанску бању из које се надалеко видео црн облак густог дима. У центру бање из великог бензинског бурета вирила је само глава старије жене, док је испод њега старац ложио ватру. Прва асоцијација била је на

пакао, са примедбом да недостаје само још неко од светаца. Где год се у реону Богутовца пободе цев почиње да излази лековита минерална вода, па су почели да долазе болесни и ничу викендице, а гости одседају и у шаторима. Прву приватну бању у Србији направиле су две јетрве, а да би поделиле пацијенте преградиле су бетонски базен, па је једна примала госте са једне, а друга са друге стране тог базена. Испред ресторана „Цвет“ упознао је Глишовић троје интереснтних пацијената. Сељак из Вранеша који је изгубио моћ говора проговорио је након лечења у Богутовцу у коме је спас потражио и колпортер из Крагујевца након што је продао целокупно имање да би у Паризу, Москви и на ВМА лечио гангрену која је угрожавала једну ногу. У Богутовачкој Бањи су га на носилима доносили у базен све док једног дана није осетио жмарце у нози. - По мало је почео да устаје у соби и вежба да хода, али није никоме причао до тренутка док није успео да закорачи, а једног дана за време ручка истрчи из собе у ресторан на изненађење свих присутних. Нека баба из Чикага се разболи и са 70 спадне на 35 килограма. Лекари су је већ отписали док јој неко није препоручио Богутовачку Бању. Бањала се, направила паузу па наставила, и после три туре купања оздрави и добије на килажи. Каже да неки од лекара који су говорили да ће да умре више нису живи, а она има читавих 120 килограма.

Иностранство Путовала је екипа краљевачког дописништва државне телевизије од Јордана, преко Тел Авива, Јерусалима до Андоре, Барселоне, Париза, Варшаве, Минхена, Атине. Стигла је и до једног од најзначајнијих људи Француске Пјер Мари Галуа, ратног пилота који је бомбардовао Берлин. После рата сматран је оцем француске атомске бомбе, а био и министар за атомску енергију у влади Шарла де Гола. Као изузетна личност која је објавила ве-

лики број књига све време последњег бомбардовања био је на страни Србије и окупљао око себе интелектуалце и друге познате личности. - Дуго нам је причао о времену Другог светског рата, послератној обнови Француске и сарадњи Срба и Француза кроз векове. Мало је зналаца у Франуској који су тако добро познавали српске и француске односе и везе поготово у Првом и Другом светском рату. Причао нам је како у 82. години користи слободно време, а кад год је видео ружну фасаду неке зграде у Паризу тражио од града дозволу да је ослика. Једног дана му после сликања дође група Францускиња које су живеле у зградама преко пута и кажу да им је са сликом начинио лошу услугу. Разочаране су што њихови мужеви по цео дан са терасе гледају слике голих жена, а неће да помогну у кућним пословима. Даме, идите кући, ја ћу ту слику исправити, рекао је, поново поставио скеле, а голе жене које је осликао обуче у хаљине – сведочи Глишовић о још једној епизоди из богате новинарске каријере. Велики пријатељ Србије Муса Јешуа повео је екипу након посете месту где је крштен Исус Христ на излет до језера Кинере. И док се са роштиља шири мирис локалних специјалитета пажњу гостију привлачили су велики револвери о појасу мајстора роштиља. Испоставило се да су то агенти израелске тајне службе Мосад који су их обезбеђивали. Пре повратка у Србију требало је још направити интервју са градоначелником Тел Авива, а кад је у једном тренутку расветљивач окренуо рефлектор према плафону овај је почео да се пуши од превелике температуре. Расветљивач је занемео од страха, а присебни градоначелник позвао службу која је угасила ватру. - Приликом поласка са аеродрома Бен Гурион девојке из службе безбедности су детаљно претресле сваког од нас појединачно. На крају су нам објаснили да је то због наше сигурности јер су добили дојаву да су Хрвати поставили бомбу у авион којим путујемо. Нисам то причао двојици колега све док нисмо стигли на аеродром у Бео-

граду. Једном од њих је у тренутку почео да лије зној низ чело, а то је само детаљ приче о Израелу о коме смо снимили многе интересантне ствари. Као полупустињска земља Израел се залива из језера Кинере системом кап по кап. Свака биљка се залива, а ми крај Мораве поред толике воде сваког дана гледамо у небо и молимо се богу да нам падне киша. Предлагао сам још тада да нам пошаљу неколико инжењера и објасне како може плодна земља Србије да постане још плоднија ако се залива – прича једну од бројних интересантних епизода из дуге новинарске каријере Милан Глишовић. Т. Радовановић

18.8.2013.

МАГАЗИН

Милорад Миша Мијатовић

Краљевачка музичка сцена: Милорад Мијатовић

ЗУБИ ОДРЕДИЛИ КАРИЈЕРУ ТРУБАЧА (1)

Фото: М. Радовановић

- Први инструмент запамћен по батинама. - „Спремте се спремте четници“ пред партизанима. - Летимичан поглед искусног диригента на зубе утицао на избор интрумента. - Петанест година је ансамбл „3+3“ суверено владао крљевачком и врњачком музичком сценом. - После Мише још две генерације музичара из породице Мијатовића

18.8.2013.

МАГАЗИН

ада је пре много година први пут дунуо у пиколо Милорад Мијатовић није ни претпостављао да ће бити први из породице која ће генерацијама владати краљевачком музичком сценом. Након што су за најстаријим Мишом на музичку сцену ступила браћа Петар и Живојин традицију су наставили синови Предраг и Радослав и на крају унук Владан и унука Вања. Отац Раде Мијатовић, познати краљевачки ћевапџија израђивао је ћевапе, а тек десетогодишњи Милорад помагао му да их разнесе до кафеџија за које је радио. Имао је две куће у Рибници поред гочке пруге у близини кафане „Краљ“, у којима су се окупљали другови тројице синова са жељом да свирају. Једино доступне биле су им мале усне хармонике пиколице какве су се продавале у трафици поред рампе на Рижиној прузи у бли-

зини данашњег Ауто мото друштва. Рат се тек наслућивао, о њему говорили само старији, а Миша маштао како да скромну уштеђевину допуни дводинарком из радионице за израду ћевапа. Дванаест динара је коштала пиколица, а за недостајућих два могло је да се купи тек десетак ћевапа и мало хлеба. У фијоци је било довољно пара, па се десетогодишњаку чинило да мањак од два динара нико неће ни да примети. За сваки случај прикрио их је комадом хартије и чекао десетак дана да буде сигуран. Кад је дан након што је дводинарка волшебно нестала продорним гласом Раде изговорио име Милорад знао је Миша да нешто није у реду. Тек се вратио са плаже испод ибарског моста, са кога су малишани скакали у довољно дубоку воду. Као никада до тада Раде је каишем доказивао најстаријем сину да не сме да се

одаје пороцима. Дао би му и више од 12 динара да је лепо објаснио колико је јака жеља за свирањем. И данас Миша Мијатовић чува инструмент и сећање на маснице којима су биле ишаране његове ноге. Рат је врло брзо стигао до Краљева, Немци се већ одомаћили, а Миша са другарима покушавао да савлада инструмент скромних могућности. До Трстеника у коме је живео ујак није било превоза, па је и Миша тамо једном приликом стигао пешице. У околини су навелико били стационирани партизани и повремено организовали приредбе за грађанство, а кад се чуло да малишан лепо свира, пружена му је прилика да то и докаже. Није било довољно јасно десетогодишњацима тог времена да разлуче ко се за шта бори, и која је од многоборојних војски она права, па је пред партизанима засвирао „Спремте се, спремте четници“, а

пре него је одсвирао целу завршио се први јавни естрадни наступ. Тадашња гимназија трајала је три године, а након што није успео да положи матуру отац га је послао у Железничку радионицу да учи занат. Прошло је скоро годину дана од ослобођења Краљева када је првог дана октобра 1945. године отпочела нова школска година, а у Индустријској школи се окупило на стотине ђака, међу њима и педесетак најмлађих четрнаестогодишњака вршњака Мише Мијатовића. Трансформација тек ослобођене земље и радничко самоуправљање условили су и промене у образовном систему, па су се будући мајстори врло брзо преселили у зграду данашњег Окружног суда на почетку Карађорђеве улице. Крајем септембра прве ратне године краљевачки ватрогасци су у пратњи дувачког оркестра напустили

град и придружили се партизанима на Гочу. Након рата нова народна власт је инструменте поклонила оркестру Индустријске школе у чијем се интернату већ налазило неколико стотина ђака из Краљева, Крушевца, Чачка, Ужица... Михајло Брајловски Миша, виолиниста у гарди царске Русије после Октобарске револуције обрео се у Краљеву, а након Другог светског рата преузео вођство дувачког оркестра Индустријске школе коме су приступали сви који су показивали интересовање за музику. Имао је довољно музичког знања, писао ноте и бавио се дириговањем, а само летимичан поглед на зубе тинејџера заљубљеног у пиколо био је довољан да му додели трубу и заувек определи даљи ток музичке каријере. Поред редовне наставе за занимање електромеханичара скоро сваког дана је Миша са друговима вежбао у школском оркестру који је

већ имао 35 чланова. Првобитни фонд инструмената се богатио новим трубама, хорнама, басовима, добошем и бубњем. - Још док смо били у Железничкој радионици, кад је требало да прогласимо ударнике, окупљало се онолико радника колико је могло да стане у фабричку халу, а ја сам на пиколи свирао две нумере. Кад сам добио нову трубу нисам знао ништа да свирам, али сам имао добар слух и за само два дана научио да свирам химну. За наставника је примљен Миле шнајдер, који је у партизанима свирао трубу, па ми је и он нешто показивао. Никад пре тога нисам ни видео трубу, али сам био жељан свирке и доказивања још више кад су нам обећали одлазак на турнеје у Ниш, Пирот и друге градове – прича Мијатовић. У време када су ученици у великој групи полазили на практични део на-

18.8.2013.

МАГАЗИН

ставе у већ формирану „Фабрику вагона“ на зачељу колоне био је дувачки оркестар и пратио их свирком све до фабричког круга. Након трогодишњег школовања 1948. године са радном књижицом појавио се трубач са већ довољним искуством на послу у „Фабрици вагона“. У међувремену његовим стопама пошла су и браћа, а у исту школу и исти оркестар ступали, су један за другим, трубач Петар и кларинетиста Живојин. Са њима двојицом и

још тројицом пријатеља Миша је већ 1949. године формирао ансамбл који је наступао под именом „Секстет браће Мијатовић“ који је све до 1953. године уз помоћ дувачких инструмената, хармонике и ритам секције изводио различите композиције. - Гледали смо филмове у биоскопу „Сутјеска“, легендарног трубача Хари Џемса и друге црне и беле музичаре. По неколико пута смо гледали исти филм да би запамтили што више и кас-

није, након увежбавања свирали на игранкама, ловачким и трговачким забавама, у „Фабрици вагона“ и познатим кермесима у парку преко пута краљевачке Гимназије где су се Краљевчани забављали, играли и певали уз печење и алкохолна пића – сећа се Мијатовић. Већ првих година по ослобођењу од окупатора почела су у Краљеву да ничу бројна културно-уметничка друштва, „Абрашевић“, „Херој Маричић“,

„Железничар“.... У оквиру друштва које је постојало при „Фабрици вагона“ са успехом је наступао џез оркестар у коме је, док је Миша био у војсци, наступао његов брат. Ватрогасни оркестар је већ предводио Руди, пореклом Чех, који је дао значајан допринос снажењу краљевачке музичке сцене. Када је из комитета партије стигла директива да се расформирају сва друштва сем „Абрашевића“, и њему доделе сви инструменти, при-

ступили су му и чланови џез оркестра „Фабрике вагона“. Када је пред крај прве половине прошлог века започела изградња Новог Београда међу онима који су забављали градитеље налазили су се и краљевачки дувачи. Громогласна музика пратила је месец дана градитеље од Славије до зграде Албаније на Теразијама, а Краљевчани су увече била носиоци културно забавног програма који је био отворен за све становнике

Београда. - Док смо још били ученици 1948. године позвани смо да се такмичимо са оркестрима из осталих југословенских република. Отишли смо у Београд у време кад је почињала изградња зграде Савезног извршног већа. Много је важно како смо ми све то савладали. Свирали смо композицију предратних композитора „Београд у ноћи“, „Мађарске игре“, нешто из Русије, химне и маршеве, а на Коларчевом народном

18.8.2013.

МАГАЗИН

универзитету освојимо друго место, одмах иза Словенаца који нису били ништа бољи од нас, али су били разноврснији јер су имали и кларинете – прича Мијатовић. Након повратка из армије скупио је Миша Мијатовић по ко зна који пут групу другара и наставио са редовним свиркама четвртком, суботом и недељом. Састав се мењао увек када би неко од чланова добио позив за олазак у војску, а његово место попуњавао неко од тек стасалих младих музичара, или оних који су се враћали са одслужења војног рока. Зарађивао се и по који динар, а за недостајуће инструменте углавном одлазило код ватрогасаца или у „Абрашевић“. Пред крај педесетих година у Краљево је дошао Веља Обрадовић, саксофониста за завршеном нижом музичком школом. Музички живот у Краљеву интензивирао се током лета када су на распуст долазили студенти. Поред бројних који су потребу за забавом задовољавали на игранкама било је и оних који су свирали. Тако су у оквиру студентског оркестра на кошаркашком стадиону у центру града наступали Жарко Јосиповић Шкула, Леон Книзл, Бранко Ерцег и други, а Миша Мијатовић са својим оркестром свирао у популарној „Соколани“ на месту где се данас налази фискултурна сала Основне школе „4. краљевачки батаљон“. Игранке су биле све популарније, а место за одржавање полако постајали Електрокомбинат, Шумарска школа, школа на Ратарском имању. Посебну црту музичком животу давали су музичари који су у Краљеву служили војни рок, а наступали у Дому ЈНА, касарнама и Дому ваздухопловства у Доситејевој улици. Иако се дешавало да се у доказивању рејтинга подели и по неки шамар, на игранкама није било тежих ексцеса. У Индустријској школи је било и веома темпераментних Црногораца који су знали да утичу на

заоштравање атмосфере на игранкама али је, сведочи Мијатовић, било много мирније него у данашње време. У потрази за бољом зарадом Веља Обрадовић је отишао у Јагодину, а само повремено, иако је било захтева да остане стално, у том граду гостовао је и Миша Мијатовић. Од дана када је у Индустријској школи први пут у руке узео трубу од ње се није одвајао. На почетак интересовање и данас га подсећа пиколица због које је и добио жестоке батине од оца. Свирао је Миша са једним од најбољих југословенских бубњара, Краљевчаниним Лазаром Тошићем, у ансамблу који је по његовим иницијалима назван „ЛТ“. Студентски оркестар у коме су свирали Обрадовић, Книзл и Ерцег основао је Жарко Јосиповић Шкула очаран певањем Зоре Дремпетић. Након што се студенти почетком јесени врате у Београд Веља Обрадовић и Миша Мијатовић остају сами и настављају да свирају са неким другим музичарима. Док није отишао у Београд са њима је свирао и талентовани хармоникаш Предраг Живковић Тозовац. Радио Београд је шездесетих година у оквиру култне емисије „Студио шест вам пружа шансу“ по српским градовима тражио талентоване певаче, а прилику да докаже да је бољи од осталих искористио је Краљевчанин Дијего Варагић, а потом и Марко Николић. - Нисмо могли више времена да посветимо музици јер смо сви, сем најмлађег Реље Петровића, били запослени. Иако му нису дозвољавали да свира са нама бежао је из куће кроз прозор и много нам помогао, јер је приватно учио хармонику и клавир и за разлику од нас који смо били самоуки, био музички писмен. „Магнохром“ нас је као чланове оркестра „МГ“ водио у Бугарску – каже Мијатовић. Пред крај шездесетих година Обрадовић, Мијатовић и Петровић су са

тројицом бивших чланова „Вршњака“ Момчилом Митевским, Зораном Ђорђевићем и Вујадином Исаиловићем-Кукијем формирали ансамбл под називом „3+3“ који је наредних петнаест година у различитом саставу суверено владао краљевачком музичком сценом. У то време била је у моди дужа коса и брада, а како су тројица пратили тренд а друга тројица нису, тројица били ожењени а остали нису, Веља Обрадовић је ансамблу наденуо име „3+3“. Највећи део времена наступали су у Врњачкој Бањи у којој су Мијатовић и Митевски пронашли и животне сапутнице. Свирали су у Угоститељској школи, кафани „Зелена гора“, „Слатини“, војном лечилишту на месту данашњег Хотела „Бреза“, највише у популарном „Ропсу“ поред базена у Врњачкој Бањи. Годину дана је након женидбе Миша Мијатовић становао у Врњачкој Бањи, а сваког дана путовао на посао у Фабрику вагона. Пре првог ангажмана у хотелу у коме су наступали свирали су гудачи седећи на столицама. - Кад смо дошли рекли смо конобарима да склоне столице, јер свирамо стојећи. Свирали смо најчешће само до поноћи, а потом се враћали у Краљево. Сем музике за игру умели смо поводом Светог Саве да засвирамо „Ускликнимо с љубављу ...“ док цела сала аплаудира и пева са нама. Сваки дан смо свирали скоро 15 година, водили су нас у Бечиће, Ровињ и Пулу, а користили смо прилику да одемо до Трста и купимо по неки инструмент. Кад су Зоран и Куки отишли у Канаду у „3+3“ је дошао Света Томић Каубој, а једно време свирао је и Слободан Стојановић Кепо. За време Рељиног одсуства због одласка у војску са нама је наступао и Лазар Ристовски – прича Миша Мијатовић. - наставиће се Т. Радовановић

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

18.8.2013.

ВЕЛИКИ БРОЈ КРИВИЧНИХ ДЕЛА С

едмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју града Краљева за период од 5. до 11. aвгуста бележи чак педесет кривичних дела од којих се само једно сврстава у област привредног, а преосталих 49 област општег криминала. Чини се да су претходне недеље суграђани склони вршењу кривичних дела били нешто активнији од оних који раде на њиховом спречавању и откривању. Тако је од укупног броја познато тек 11 извршилаца док се за осталих 39, како се у полицијском жаргону уобичајено каже, интензивно трага. Много интензивније него у другим периодима године бележи се нарушавање јавног реда и мира. И док се они најчешће мере једноцифреним бројевима током претходних седам дана било их је чак 32. Половину ових прекршаја представља вређање, злостављање, вршење насиља и изазивање туче, а другу половину они који се сврставају под остале. Посебно осетљива област је безбедност саобраћаја у којој се бележи 11 саобраћајних незгода, једна са погинулим лицем и по пет са повређеним особама, или само материјалном штетом. И док су повреде код седам особа окарактерисане као лакше материјална штета је процењена на 760 хиљада динара. У истом периоду евидентирано је 116 прекршаја из области безбедности саобраћаја. Најмање посла имала је ватрогасно-спасилачка јединица учешћем у гашењу само једног пожара у коме је причињена материјална штета од 150 хиљада динара.

Лопов из Вучитрна Полицијски службеници Полицијске управе Краљево расветлили су два кривична дела крађе извршена на подручју града 9. августа, а због сумње

да је извршио наведена дела лишили су слободе и задржали до 48 сати А.Б. (1972) из Вучитрна. Осумњичени је прво око 11,30 часова, користећи заузетост у обављању службених послова, са радног стола лабораторије Здравственог центра „Студеница“ узео мобилни телефон, власништво медицинске сестре. У поподневним часовима је, у Улици хероја Маричића, из паркираног закључаног возила, кроз полуотвoрен прозор узео лап топ и новчаник са документима и новцем, власништво четрдесетдвогодишњег Краљевчанина. Полицијски службеници су два дана касније осумњиченог уз кривичну пријаву привели истражном судији Основног суда у Краљеву који му је након саслушања одредио притвор у трајању од 8 дана.

Сканк у минибусу Припадници Полицијске станице Рашка Полицијске управе Краљево пронашли су више од два и по килограма модификоване марихуане „сканк“. Приликом контроле минибуса аутопревозника „Џои травел“ из Косовске Митровице, који је превозио 13 путника на релацији Косовска Митровица – Београд, на Заједничкој тачки прелаза у селу Муре код Руднице, пола сата након поноћи, у простору за смештај пртљага, у путној торби су пронашли три пакета облепљена селотеип траком и прекривена гаредеробом. Утврђено је да се ради о 2,56 кг биљне материје за коју се сумња да је опојна дрога „сканк“, а увиђај је по овлашћењу истражног судије Вишег суда у Краљеву извршио истражни судија Судске јединице у Рашки у присуству криминалистичке полиције Полицијске станице Рашка. Полицијски службеници су предузели мере на проналаску и идентификацији влас-

ника торбе са дрогом која је ради вештачења послата у Национално – криминалистички центар Београд.

После свађе рањавање ножем Полицијски службеници су лишили слободе и задржали до 48 сати В.Т. (1965) из Рибнице због сумње да је извршио кривично дело окарактерисано као наношење лаке телесне повреде. До инцидента је дошло када је осумњичени 10. августа око 20 часова, у угоститељском објекту у Краљеву, започео краћу расправу са власником око рачуна који није хтео да плати. Расправа је настављена са гостом З.М. (1958) из Краљева, коме је осумњичени ножем нанео повреде у пределу левог рамена, а дежурни лекар у Здравственом центру „Студеница“ у Краљеву окарактерисао их као лаке. Осумњичени је, након одузимања ножа и издавања потврде о привремено одузетим предметима, уз кривичну пријаву приведен истражном судији Основног суда у Краљеву.

Марихуана у аутобусу Због основа сумње да је извршио кривично дело ухапшен је С.М. (1990) из Аранђеловца. Полицијски службеници су у аутобусу „Колашин - превоз“, косовско митровачке регистрације, који саобраћа на релацији Косовска Митровица – Београд, у личном пртљагу осумњиченог пронашли пакет са 540 грама марихуана коју је набавио на подручју Косова и Метохије ради продаје на тржишту у Аранђеловцу. Осумњичени је након дводневног задржавања уз кривичну пријаву приведен истражном судији Вишег суда у Краљеву. Т.Радовановић

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Агенција за визуелне комуникације „АРТ“, 36000 Краљево, Пионирска 19 Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs