MagazIN 67 by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година I * Број 67 * 1. септембар 2013. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевачки

МАГАЗИН 1.9.2013.

МАГАЗИН

1.9.2013.

Завршена 15 рунда разговора премијера Србије и Косова

БЕЗ КОНКРЕТНИХ РЕЗУЛТАТА - Назива „Република Косово“ неће бити на гласачким листићима на локалним косовским изборима. - Док представници Владе Косова инсистирају да одлука о изгледу листића зависи од Централне изборне комисије, чланови Комисије тврде да су изложени притиску Владе да уклоне назив „Република Косово“

рбија се налази на прекретници и потребни су јој крупни, а не ситни кораци како не би постала, или остала, „ампутирано упаљено слепо црево“ модерног света рекао је председник Владе Србије Ивица Дачић најављујући састав новог кабинета пред којим су велики изазови. Нова Влада Србије треба да креира дугорочно ефективну политику која може да предвиди и преузме ризик и одговорност. Један од изазова који се налази пред Владом Србије је имплементација споразума о нормализацији односа са Приштином, а прва провера спремност да се он реализује су предстојећи локални избори на целој територији Косова и Метохије. Канцеларија за регистрацију политичких партија косовске Централне изборне Комисије потврдила је да су многе политичке партије, грађанске иницијативе и независни кандидати, већ преузели документацију за учешће на изборима 3. новембра, али да још нема ниједне пријаве са севера Косова. Шеф Канцеларије за регистрацију политичких партија и цертификацију Централне изборне комисије Мирадије Маврићи изјавила је да је веома мали број оних који су завршили папирологију за сертификацију и да још није стигла ниједна пријава, било ког политичког субјекта независних кандидата, грађанских иницијатива или партија са севера Косова. За сада не постоји ниједан политички субјекат са севера, мада су документацију за регистрацију и пријаву учешћа на изборима подигле многе странке, инцијативе и појединци, међу којима је и значајан број Срба са севера Косова. Тачан број оних који су подигли документацију није познат, јер је она доступна и у он-лајн верзији Централне изборне комисије. Приштински дневник „Коха Диторе „упозорава да постоји опасност да се Албанци који су протерани из северног дела Косовске Митровице не нађу на изборним списковима за локалне изборе. Мада Општина Северна Митровица још не постоји, Централна изборна комисија бираче протеране из северног дела града третира као да

МАГАЗИН

1.9.2013.

су променили адресе и преселили се из једне општине у другу. Тврди се да је само у фебруару 2000. године из северне Митровице протерано око 12.000 Албанаца, који сада не могу у општинским бирачким одборима да наведу где би желели да гласају, а Секретаријат Централне изборне комисије сматра да би грађани требало да гласају у општинама где су регистровани као становници Косова. „Коха Диторе“ пише да чланови Централне изборне комисије тврде да су протерани Албанци намерно изостављени из бирачких спискова, како би се отворио пут за стварање етнички чистих српских општина. Косовски министар за снаге безбедности Агим Чеку оценио је да је добро што се Србија окренула будућности и изразио наду да ће се Београд и Приштина међусобно помагати на путу ка Европској унији. Чеку се нада да ће Брисел постати „престоница“ целог региона, а да је добро што се Србија окренула будућности, па се нада да ће се Београд и Приштина међусобно помагати на путу ка Европској унији. Назива „Република Косово“, како се очекује, неће бити на гласачким листићима на локалним косовским изборима. Према изворима блиским приштинској делегацији на бриселским разговорима са представницима Београда, „локални избори 3. новембра ће имати другачије гласачке листиће него на досадашњим изборима“. Док представници Владе Косова инсистирају да одлука о изгледу листића зависи од Централне изборне комисије, чланови Комисије тврде да су изложени притиску Владе да уклоне назив „Република Косово“. Из Брисела се инсистира да Београд и Приштина што пре отклоне техничке проблеме и обезбеде одговарајући оквир за одржавање локалних избора, јер је учешће Срба на њима од кључног значаја. Пред последњу рунду разговора премијера Србије и Косова у Бриселу известилац Европског парламента за Србију Јелко Кацин поручио је да су мање драме, више рационалности и

пуна посвећеност изградњи пријатељских односа поруке које разумеју сви у Србији, на Косову, Западном Балкану, Европској унији и широј Европи. Зато постизање договора о снабдевању струјом и телекомунилацијама представља важан корак ка пуној примени Бриселског споразума, чиме ће процес нормализације односа Србије и Косова ући у наредну фазу, а сваки корак ка компромису заслужује похвалу. Од лидера две стране се очекује да у конструктивном духу наставе процес примене до сада постигнутих споразума, имајући посебно у виду локалне изборе, јер су наставак европских интеграција и привлачење страних инвестиција уско повезане са динамиком нормализације односа Београда и Приштине. Лидер Алијансе за будућност Косова Рамуш Харадинај верује да одлука да изглед гласачких листића буде у надлежности Централне изборне комисије Косова, има и политичке импликације, али да може да „прогута“ компромис због важности учешћа Срба на северу Косова у изборима. Косово ће победити ако се избори на северу одрже, па ако треба и уз компромис око питања изгледа гласачких листића, рекао је представљајући у Штрпцу кандидата своје странке за градоначелника. О коначном изгледу гласачких листића одлучиваће се у уторак већином гласова чланова Централне изборне комисије. Председник скупштинског одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун верује да је, после јасних порука Брисела и Вашингтона, Приштина увидела да мора да се постигне договор око гласачких листића, тако да локални избори на Косову буду статусно неутрални. Он сматра да ће Приштина морати да се понаша рационално, тако да ће се већ на следећем састанку у Бриселу створити могућност да се одрже локални избори. Tаква порука je Приштини послата кроз изјаве неких европских званичника, попут посредника у преговорима Кетрин Ештон. Док на то указују и информације из дипломатских извора косовски премијер покушава да отежа положај Београда,

МАГАЗИН

1.9.2013.

како би на локалним изборима што бољи резултат постигле српске странке које су под његовом контролом. Посланик Социјалистичке партије Србије Звонимир Стевић верује да је састанак у Бриселу искорак напред, ако се узме у обзир да је Европска комисија прихватила да помери рок за пријављивање учешћа и да притисне Приштину због лога на гласачким листићима. Времена до одржавања локалних избора нема много, па се у наредном разговору два премијера у Бриселу очекује постизање компромиса како би се омогућило да што више Срба изађе на изборе и да своје представнике у Заједницу српских општина. Организација за заштиту људских права Амнести Интернешенл у најновијем извештају критикује УНМИК због неуспеха да истражи случајеве отмица и убиства косовских Срба после конфликта 1998. и 1999. године. У извештају се оцењује да је неуспех да истражи распрострањене нападе на цивилно становништво допринео да

на Косову превлада клима некажњивости. Извештај Амнести Интернешнела заснован је на иницијалним налазима комисије за људска права, коју је успоставио сам УНМИК да истражи жалбе особа које сматрају да је цивилна мисија Уједињених нација на Косову нарушила њихова права. Од почетка ове године комисија је од 150 примљених случајева размотрила 20, а у 19 је утврђено да је УНМИК нарушио права рођака отетих особа, тако што није спровео адекватну истрагу, истакао је стручњак Амнести Интернешнела за Косово Шон Џонс. Разлоге за то је тешко је утврдити, а УНМИК који је доведен на Косово да штити људска права, тврди да има тешкоће у успостављању владавине закона и раду полиције. На основу случајева косовских Срба које су размотрили, о којима се изјашњава саветодавна комисија за људска права, али и у случајевима косовских Албанаца чији су рођаке отеле српске снаге, утврђен је веома сличан образац. Људи су пријављивали нестанак чланова породице, обично прво КФОР,

онда је та информација предата Црвеном крсту који би отворио захтев о истрази, и у сваком случају те пријаве су поднете до новембра 1999, када је УНМИК имао јединицу за нестала лица, а онда и истражну јединицу да се бави тим злочинима. На питање да ли су отмице и убиства српских цивила били одмазда за претходне злочине српских снага над косовским Албанцима, Џонс сматра да је упркос таквом контексту реч о злочинима против човечности. Ти злочини могу да се назову кршењем људских права из одмазде, а очигледно је да су обе стране кршиле људска права, и да постоји велики број косовских Албанаца које су отеле српске снаге, а бар половина тела још нису пронађена. - Може се рећи да је то била одмазда, али се чини да је организована на систематским основама, распрострањена широм Косова, и мада су се догодили у већини случајева после периода оружаног конфликта, ми бисмо то описали као злочин против човечности и тражимо да буде истражено као такав злочин - навео је Џонс.

Иако УНМИК од 2008, када је предао надлежност Еулексу, није задужен за саме истраге послератних отмица и убистава, Амнести сматра да мисија мора да преузме одговорност за свој рад у претходном периоду и обезбеди адекватну одштету породицама несталих особа због душевног бола који су претрпели не знајући судбину својих најближих. Шефица Административне канцеларије Владе Косова у северној Косовској Митровици Адриана Хоџић тврди да је ситуација на северу покрајине и даље напета, јер постоје бројни инциденти, али нема хапшења. Верује се да после новембарских избора неће бити новог општинског руководства које неће сарађивати са безбедносним структурама у стварању услова за мирнији живот грађана северне Митровице. Премијери Косова Хашим Тачи и Србије Ивица Дачић отказали су учешће на последњој седници Савета безбедности Уједињених нација о Косову. Најпре је то учинио Дачић, а

убрзо потом је долазак у Њујорк отказао и Тачи, па су Приштину и Београд на седници Савета безбедности представљали министри спољних послова Енвер Хоџај и Иван Мркић. Уочи одласка у Њујорк Хоџај је изјавио да је извештај генералног секретара Уједињених нација Бан Ки Муна о ситуацији на Косову објективнији него претходни, а Косово је направило већи напредак него што је то наведено у извештају генералног секретара Уједињених нација. Иако постоји неусклађеност између напретка који је постигнут и онога што је представљено у Бановом извештају, извештај је оцењен као објективнији од претходног. Након 15. рунде два премијера Хашим Тачи је потврдио да је она завршена без конкретног договора о најважнијим питањима, па је изразио наду да ће питања енергетике и телекомуникација да се разреше наредних дана, јер је нерешено остало само неколико техничких ствари. Висока представница Европске уније за спољну политику и безбед-

ност Кетрин Ештон потврдила је да су двојица премијера поновили посвећеност успешном одржавању локалних избора на Косову уз најшире могуће учешће. Са Дачићем и Тачијем разговарала је о имплементацији априлског споразума и локалним изборима и најавила наставак дијалога за 8. септембар. Ивица Дачић сматра да је још рано говорити о изгледу изборних листића за локалне изборе, наводећи да је на састанку постигнута сагласност да се што већи број Срба региструје за изборе и што већи број листа учествује на њима. Дачић сматра да је то у интересу Срба, а да ће бити отклоњени сви технички проблеми у циљу омогућавања да се што већи број Срба региструје за гласање и да се што већи број српских листа пријави за учешће на локалним изборима. Београд очекује да ће у том циљу рок за регистрацију бирача и пријаву листа бити продужен за две до три недеље. Т. Радовановић

Двеста година од смрти Јована Курсуле

НАЈПОЗНАТИЈИ СРПСКИ МЕГДАНЏИЈА

МАГАЗИН

1.9.2013.

(1)

- Славу великог непобедивог мегданџије Јован Петровић Курсула је стекао 1810. године после победе над црним Арапином пред Бој на Варварину. - Није волео да командује, али ни да му неко командује, па је ратовао сам за себе. - У борбу је као изузетно добар коњаник ишао најрадије само са сабљом, а није имао ни кубуру ни пушку. - Иако није имао диплому великог војводе Јована Курсулу је изузетно ценио и сам Карађорђе еснаестог августа 1813. године по старом, или тринаест дана касније по новом, календару у Цветкама је од рана задобијених у боју преминуо најпознатији мегданџија Првог српског устанка Јован Курсула рођен 1868. године у Доњој Горевници. Иако се поуздано зна да му се мајка звала Магдалена, а отац Велимир, неки историчари сматрају да је његово име било Петар јер је Јован, у народу познат као Курсула, носио презиме Петровић.

Славу великог непобедивог мегданџије стекао је 1810. године после победе над црним Арапином коју је у песми Бој на Варварину опевао професор београдске Велике школе Јован Драгашевић. Јован Курсула је одрастао у родном месту, а у Цветке се преселио касније са мајком која се преудала после смрти мужа. Већ на почетку Првог српског устанка придружио се коњичкој јединици војводе Лазара Мутапа, учествовао у ослобођењу Чачка исте

године и Карановца следеће године. Учесник је боја на Мишару у коме су се посебно истакли Лазар Мутап и Рака Левајац. Историчар Милољуб Арсић, архивски саветник Историјског архива у Краљеву, сведочи да је Јован Курсула био веома развијен, проћелав човек беле пути који је носио гуњ, беле вунене чарапе и сељачке опанке. У борбу је као изузетно добар коњаник ишао најрадије само са сабљом, а није имао ни кубуру ни пушку. Кад су га на самрти

Јован Курсула

Милољуб Арсић

МАГАЗИН 1.9.2013.

упитали чега се ужелео признао је да није ничега, јер се најахао добрих коња, наносио лепог оружја и насекао многих непријатељских глава. Посебно се истакао 1809. године у биткама на Црном врху и касније Варварину. Арсић подсећа да је 1813. година била изузетно тешка за Србију након што је годину дана раније заштитницу Русију напао Наполеон Бонапарта. Био је то разлог због кога су повучене трупе са Дунава, из Молдавије и Влашке, а Србија остала без заштите. То су искористили Турци и напали је са три стране, најжешће из Босне одакле су војском командовали Дерен делија и Сулејман Скопљак паша. Устаници су направили план одбране земље, а није прихваћен предлог врховног вожда Карађорђа који је знао да без помоћи Русије неће моћи да пружи већи отпор. Предлагао је да се српске јединице повуку са граница док Русија заврши рат са Наполеоном, напусте утврђења и из планине пруже герилски отпор. Војвода Младен Миловановић је војном савету предложио погрешну тактику да се брани у утврђењима као што су Делиград, Неготин и Шабац. Већина војвода се сагласила, а то је имало негативне последице, јер устаници нису могли фронтално да се супроставе огромној турској војсци. Након 1809. године и пораза српске војске на Каменици код Ниша, где је погинуо војвода Стеван Синђелић, уследиле су већ наредне године битке на Варварину, Штубику и Малајници. У борби на Варварину учествовала је и руска војска под командом генерала Орука, а српском је командовао вожд Карађорђе. - У бици на Варварину између две војске појави се црни Арапин изазивајући на двобој српске јунаке. Како нико из српске војске није смео да му изађе на двобој Карађорђе љутито крене кроз логор да тражи Курсулу који је био наглув и не превише комуникативан. Није волео да командује, али ни да му неко командује, па је ратовао сам за себе. Карађорђе га је нашао да седи на неком ораховом пању и пуши лулу. „Брат Јово“, каже њему Карађорђе, „видиш ли ти оног

црног Арапина. Из наше војске не сме нико да изађе и подели мегдан са њим“. Јово изађе на шанац, стави руку изнад очију, па каже: „Господару, ја га нисам ни видео. Зар оном трти нико не сме да изађе на мегдан? Опрости, сад ћу ја да идем да ућуткам тог пса“. Онда је лепо узјахао своју кобилу, која је била зелена као трава а звао ју је Стрина. Била је џандрљива и подсећала га на стрину која је била баш таква. Полако би узјахао коња и пошао пред мегданџију, стао, истресао лулу, ставио је у чибукчију и онда се латио сабље која му је била на леђима. Видевши да српски војник иде без пушке и кубуре Црни Арапин се зачуди, па није чекао да му се приближи него опали са велике даљине. Промаши Јову, овај мамузне Стрину и полети, а црни Арапин почне да бежи ка турском логору. Пред самим логором га је Јова стигао и одсекао главу, сишао са коња, узео главу, ставио у зобницу и донео у српски логор – прича Арсић подсећајући да су Турци поздравили храброг Курсулу тврдећи да Арапин и није био неки јунак. Професор Велике школе Јован Драгашевић испевао је песму Бој на Варварину која је била толико популарна да су је деца рецитовала приликом пригодних школских свечаности, а старији знали напамет, јер је подизала борбени морал и распиривала родољубље. У Варварину је подигнут споменик Јовану Курсули, а нема града у Србији у коме нема улице која носи његово име. Курсула је био посебно популаран све до Другог светског рата након кога побеђује нова идеологија, а српски јунаци се заборављају тако да омладина данас врло мало зна о њему. Колика је била његова популарност сведочи и назив првог партизанског одреда у овом крају који је, након подизања устанка 1941. године, понео његово име. Мегдани су се у то време водили по правилима аристократске Европе. Двојица мегданџија би се налазили на коњима на пристојном растојању и један на другог пуцали из кубуре, а настављали мегдан сабљама. Јован Кур-

сула се од осталих издвајао по томе што је побеђивао психички јер је пре сваког мегдана мирно пушио лулу, а потом се хватао за сабљу. Било је у Србији тог времена још чувених мегданџија који су се често служили различитим лукавствима. Након што би дошли на одређено растојање и нанишанили према противнику испуштали би дим из луле како би противник помислио да је „слагала“ кубура, а кад би Турчин кренуо према српском мегданџији овај би га лако сравнио са земљом. Пре сваке битке Турчин мегданџија би излазио на бесном хату изазивао неког из српског табора да изађе, а исход мегдана имао је психичке последице на даљи ток битке. Мегдан се завршавао одсецањем главе, а поражени сахрањиван без ње. Турци су посечене главе набијали на коље око шанца, а овај обичај задржао се све до српско-турског рата 1876. и 1878. године. Након битке код Самокова, у којој је изгинуо велики број српских војника, Турци су им одсекли главе и набили на коље постављено око цркве у Куршумлији. Када је прошле године вршена реконструкција цркве пронађене су 32 лобање Срба који су побијени за време те битке. Непосредно пред турски напад са три стране у Србији је мобилисано свега шездесет хиљада војника који су се распоредили углавном на граници према Дрини. Војском су командовали војводе Сима Кнежевић и Милош Обреновић, а Зека Буљубаша је командовао голаћима, голим синовима које су чинили бећари добровољци. Након пораза у борби на Засавици, која је описана у роману Хајдук Станко, устаници су морали да се повлаче. Почеле су јесење кише, закисао је барут и пушке нису могле да дејствују, па су се војводе Милош Обреновић и Сима Марковић повлачили са војском док су им одступницу чували војводе Зека и Шишо који су у борби и погинули. На истоку земље бранећи Неготин 1813. године је погинуо Хајдук Вељко Петровић кога је погодило турско ђуле. Са југоисточне стране највећи одбрамбени бедем био је делиградски

1.9.2013.

МАГАЗИН

шанац пред којим су још 1805. године вођене крваве борбе. По Карађорђевом наређењу карановачки војвода Антоније Ристић Пљакић извршио је мобилизацију свих људи који су могли да носе оружје и са војском Крушевачке нахије држао шанац у Делиграду. Слутећи да ће Србија пропасти препустио је команду малим војводама Новчићу и Димитрију Парезану, а он се вратио у Карановац. На несрећу и Карађорђе се разболео и није могао успешно да командује, па на предлог руског представника у Србији Родофеликина, пређе у Срем са великим бројем других војвода. - Карановачка војска, а са њом и Курсула, била је на Делиграду. Курсула једног дана изађе из малог у велики шанац код војвода Новчића и Парезана да се договоре о начину одбране. Стрину је оставио неком сеизу Љаљевићу из Милочаја, и док се консултовао Турци изненада ударе на мали

шанац. Он изађе да би се дочепао кобиле, али допадне 17 рана, а један Турчин га погоди копљем које се заломи у бедру. Војници га спасу, однесу у велики шанац, направе носила и допреме у Цветке, а успут су га опијали љутом ракијом да не би осећао болове. Живео је само још неколико дана пре него је преминуо од последица рањавања у 45. години живота и сахрањен у гроб мајке Магдалене у Цветкама. На споменику код цркве брвнаре пише „Овде почива војвода Курсула који је умро 16. августа 1813. године“ – каже Арсић. Иако није имао диплому великог војводе Јована Курсулу је изузетно ценио и сам Карађорђе. Поред великих војвода, као што су били Антоније Ристић Пљакић, Станоје Главаш, Милош Поцерац, Младен Миловановић, Хајдук Вељко, Петар Добрњац, Миленко Стојковић, Стојан Чупић, који

су командовали великим јединицама, постојале су и мале војводе. Међу њима су били војвода Горњег Ибра Радослав Јелечанин, команданти Јошанице Димитрије и Коста Којунџија, Јаћим Сућир из Грачаца, Јован Курсула и други. У дипломама које је издавао Карађорђе тачно је дефинисана територија под командом војводе, а кад се изда наређење да се купи војска војводе би мобилисале све који могу да носе оружје. Тако је 1813. године војска Рудничке, Пожешке, Јошаничке, Крушевачке нахије и Горњег Ибра кренула у бој на Делиграду. Исти случај је био и са нахијама оријентисаним према Дрини чији су војници у Засавици бранили шанац који је ишао од Саве. Шанац је било земљано утврђење испред кога су побијани палисади од дрвета и зашиљено коље да турска коњица не би могла да прескочи, а кроз посебне отворе пуцало се према не-

пријатељу који је нападао. Земљано утврђење имало је дрвену оплату и земунице у којима се чувао барут и храна. Милољуб Арсић говори о шанцу на Великој ливади изнад Карановца за коју у Карађорђевом протоколу пише да је имао 300 војника који су ту били стално и чували границе од напада из Новопазарске нахије. По један шанац били су у Брезни и на Столовима. - Турска је продирала у Србију са свих страна, порушен је Делиград, заузета Неготинска крајина, а огромна војска продрла у Мачву. Почели су масовно да убијају становништво које је бежало са стоком у планине, а само 1813. године босански турци су преко Дрине отерали 15 хиљада грла стоке. Настала је масовна пљачка, а од војвода у земљи остао само Милош Обреновић са народом. Поједине војводе су се осамосталиле и престале да слушају оболелог Крађорђа који је

морао да протера из Србије Петра Добрњца и Миленка Стојковића. Двојица угледних и веома способних војсковођа који су му пружили отпор протерао је и они нису ни били у одбрамбеним позицијама. Овај период представља црни и најтежи период историје у 19. веку кад је Србија доживела масовно истребљење становништва. Турци су пљачкали све до чега су долазили, палили куће и терали народ у збегове. Чувен је био збег у Брезни који су напали и све што је било у њему побили. Ситуација се мења већ следеће године када је комплетан простор земље под влашћу Турака, а главни везир у Београду Сулејман Скопљак паша који је хтео да успостави бившу власт. Враћају се јаничари, уводи се спахијски систем и све што је било пре Првог српског устанка. Раја је могла да изгуби главу на сваком кораку, а Турци су постали неограничени владари Београдског пашалука.

Војска је била под чврстом руком док је Карађорђе био у земљи. Кад су видели да пружање отпора не даје резултате војници су се разбежали кућама да би заштитили породице – прича Арсић. И војвода Милош Обреновић је породицу одвео на скровито место да би 1814. године ступио у контакт са Скопљак пашом и Марашли Али пашом са којима је већ 1815. године направио споразум. Пре него је дигнут Други српски устанак угушена је Хаџи Проданова буна, а Милош касније захваљујући оружаном отпору и вештој дипломатији успео да обезбеди земљи аутономију. Потпуна аутономија добијена је тек 1833. године када је Србија постала аутономна кнежевина. - наставиће се Т. Радовановић Фто: М. Радовановић

1.9.2013.

МАГАЗИН

КРАЉЕВО ИЗВАН ПАРТНЕРСТВА

- Одабрани пројекти могли би да привуку инвестиције од 19 милиона евра. - Општине добијају стручну помоћ за креирање акционих планова и проналажење инвеститора

Фото: М. Раовановић

Изабрано осам најбољих идеја за јавно-приватна партнерства

ационална алијанса за локални економски развој је носилац пројекта „Јавно-приватно партнерство као развојни потенцијал“ који финансира Ју-Ес-Еид пројекат одрживог локалног развоја. Пројекат се имплементира у партнерству са Министарством регионалног развоја и локалне самоуправе. Пројекат је покренут са циљем да се кроз техничку помоћ у изради акционих планова за пројектне идеје јавно-приватног партнерства локалне самоуправе оспособе за учешће у оваквим пословним аранжманима са приватним партнерима. Пројекат треба да покаже да је јавноприватно партнерство економски и социјално прихватљив и одржив модел за реализацију послова који могу по-

вољно утицати на економски развој локалних заједница као и начин да се грађанима и привреди на ефикасан начин пруже квалитетне услуге из надлежности локалних самоуправа. Право учешћа на пројекту обезбеђено је за 32 општине Србије међу којима и Краљево. Ниш, Зрењанин, Рашка, Тутин, Пријепоље, Нова Варош, Кањижа и Дољевац осмислили су пројекте јавноприватних партнерстава којима би у наредној години могли да привуку инвестиције од скоро 19 милиона евра. Њихове пројектне идеје изабране су за најбоље на конкурсу „Јавно-приватно партнерство као развојни потенцијал“ који спроводи Национална алијанса за

Најбоље пројектне идеје

МАГАЗИН

1.9.2013.

* Ниш - Производно-едукативни винарско-воћарски дом * Зрењанин - Тера Паноника (модернизација бање Русанда) * Рашка - Рециклажно двориште * Тутин - Сакупљање, откуп и прерада шумских плодова и лековитог биља * Нова Варош - Когенеративно постројење на биомасу (топлотна и електрична енергија) * Пријепоље - Регионална хладњача за Пријепоље и Прибој * Дољевац - Тржни центар Пуковац (трансформација пијаце у дистрибутивни центар) * Кањижа - Пољопривредни логистичко-дистрибутивни центар

локални економски развој (НАЛЕД) уз подршку Ју-Ес-Еид пројекта одрживог локалног развоја. Како би им помогли да пројекте спроведу у дело, НАЛЕД је формирао консултантски тим сачињен од правника, економиста и стручњака за банкарство, који ће у наредних месец дана радити са тим градовима и општинама на креирању акционих планова за реализацију пројеката јавно-приватног партнерства. НАЛЕД и Ју-Ес-Еид ће средином новембра организовати инвеститорску конференцију у Београду на којој ће локалне самоуправе представити пројекте потенцијалним приватним партнерима и финансијерима. Критеријуми према којима су пројекти изабрани за најбоље били су брзина имплементације, постојање интереса приватног сектора, ефекти на привреду, доступност финансирања, досадашње активности на реализацији која се односи на студије, планове, дозволе, решена имовинско-правна питања и слично, иновативност идеје, као и предност реализације путем јавно-приватног партнерства у односу на друге начине улагања. Конкурсом „Јавно-приватно партнерство као развојни потенцијал“ биле су обухваћене 32 локалне самоуправе,

а пријављено је 29 пројеката. Највише предлога пројеката, чак четири, поднео је Ниш, по три Тутин и Врњачка Бања, а Нови Сад и Кикинда по два. Предложени пројекти јавно-приватног партнерства били су веома разноврсни, од изградње спа и спортскорекреативних центара, прихватилишта за псе, модернизације уличног осветљења, развоја оптичке телекомуникационе мреже, реконструкције болница, опремања индустријске зоне

Учесници у пројекту Регион Војводине: Нови Сад, Суботица, Зрењанин, Беочин, Кањижа, Кикинда, Сремски Карловци, Сомбор, Нови Бечеј, Темерин Регион Шумадије и западне Србије: Нови Пазар, К р а љево, Ужице, Сјеница, Чачак, Чајетина, Тутин, Горњи Милановац, Нова Варош, Рашка, Прибој, Врњачка Бања, Пријепоље Регион јужне и источне Србије: Врање, Ниш, Бујановац, Дољевац, Прешево, Гаџин Хан, Владичин Хан, Лесковац, Мерошина

до градње паркинга.

О пројекту НАЛЕД је носилац пројекта „Јавноприватно партнерство као развојни потенцијал“ који финансира УСАИД Пројекат одрживог локалног развоја. Циљ пројекта је мотивисање локалних самоуправа да привуку нова улагања путем јавно-приватног партнерства како би унапредиле своје услуге и инфраструктуру за добробит грађана и привреде. Циљ је и да се кроз менторску техничку помоћ у изради акционих планова за пројектне идеје оспособе за самосталну реализацију оваквих пословних аранжмана са приватним партнерима.

О јавно-приватном партнерству Јавно-приватно партнерство представља модел улагања у којем с једне стране учествује јавно тело (држава, локална самоуправа, јавно предузеће), а са друге приватни партнер. На овај начин јавни сектор, најчешће у недостатку расположивих средстава, обезбеђује пружање јавних услуга или изградњу неопходне инфраструктуре док приватни партнер смањује ризик при инвестирању. Приватни партнер

добија дугогодишњи уговор, али и одговорност да обезбеди висок квалитет услуге која му је поверена или инфраструктуре коју гради. Светска пракса показала је да путем јавно-приватног партнерства локалне самоуправе могу да граде школе, болнице, путеве, развију систем управљања отпадом, модернизују водоснабдевање, смање листе чекања за поједине здравствене услуге и слично. У Србији је по Закону о јавно-приватном партнерству из 2011. до сада одобрено пет јавно-приватних партнерстава, Лозници за организацију градског превоза, Шапцу за изградњу јавне гараже, Новом Саду за развој оптичке мреже, Апатину за развој луке и Зрењанину за производњу топлотне и електричне енергије из биогаса, а постоје и десетине јавноприватних партнерстава која су покренута пре доношења тог закона. За последње тромесечје ове године планирано је одржавање инвеститорске конференције која ће окупити потенцијалне инвеститоре – приватне партнере, консултанте, финансијере и друга лица заинтересована за учешће у пројектима јавно-приватног партнерства, којима ће бити презентовано осам изабраних пројеката. Т. Радовановић

Настављена агонија бивших радника „Магнохрома“

МАГАЗИН

1.9.2013.

ИСПЛАТА ДО ПОСЛЕДЊЕ ПАРЕ

- Правни систем земље омогућио бившим радницима „Магнохрома“ наплату дуговања у износима од 80 до 300 посто. - Бивши радници потражују и исплату зарада од октобра 2007. до маја 2008. године када нису ни долазили на посао. - Паре које радници траже по основу стеченог права нису зарађене, јер нико у то време није радио па није ни стваран доходак. - Да РХИ није децидно тврдио да ће да купи Фабрику ватросталног материјала бивши радници никад не би добили никакве паре, а „Магнохром“ би данас био у стечају и крчмио се за грађевинске плацеве. - Од три милијарде и 300 милиона динара на колико је процењена вредност „Магнохрома“ у стечају једва може да се намири и један проценат потраживања поверилаца

Фото: М. Радовановић

1.9.2013.

МАГАЗИН

Ђорђе Косановић

одинама уназад бивши радници „Магнохрома“ који су правоснажним судским пресудама стекли право на исплату целокупног дуга по основу неисплаћених зарада током година рада у овом педузећу, окупљају се сваког уторка у намери да изврше притисак на одговарајуће органе и наплате остатак дуга. Након договора који је током године постигнут са републичким властима и менаџментом „Магнохрома“ највећем броју радника исплаћено је 80 посто износа заосталих зарада. Услов да до тога дође било је потписивање одговарајуће сагласности којом прихватају договорене услове њихових представника са представницима Агенције за приватизацију и ресорних министарстава. Повод да траже и преосталих 20 одсто дуга са припадајућим каматама представља чињеница да има радника који су наплатили сва потраживања, али и неких којима је исплаћено и више од тога. Зато су се, по ко зна који пут, окупили у згради Градске управе да од представника власти и заступника капитала Ђорђа Косановића добију додатна обавештења, а одлучни су да у захтевима истрају све док не добију и последњу пару. Основ за овакав став налазе у чињеници да нико нема право да им оспорава оно што су легално зарадили. Притисак да потпишу сагласност о исплати 80 посто дуга данас, када су потрошили паре, сматрају још једном у низу превара од 2008. године. Радници тврде да су од меродавних институција добили мишљење да имају право на затезне камате на износ 80 одсто главног дуга који су већ наплатили, почев од дана задоцњења дужника до коначне исплате, као и преостали дуг од 20 одсто увећан за одговарајућу затезну камату. Својевремено су, чуло се на скупу, потписали сагласност уверени да ће то омогућити да „Магнохром“ настави са нормалним радом. Кад је то изостало од државе траже исплату преосталог дела дуга, а док се то не догоди настављају са окупљањима сваког уторка са циљем да изврше притисак на одређене органе власти како би удовољили

љиховим захтевима. Захтевима радника придружује се и онај везан за преиспитивање приватизације „Магнохрома“, али и других некад друштвених предузећа, у чему имају и подршку локалне самоуправе која сем што добија пет посто вредности по уплати новог власника нема никавих других ингеренција по питању промене власничке структуре предузећа. Заступник капитала брани државни интерес у „Магнохрому“ уверен да је исплатом договорене суме од 80 посто дуга испуњена обавеза према свим радницима. До очекиваног наставка производње није дошло због измењених околности на тржишту након што је готово известан купац Фабрике ватросталног материјала одустао од намере да учествује у промени васничке структуре предузећа. Сви који су у Министарству економије, Агенцији за приватизацију и Фонду за развој учествовали у преговорима око исплате заосталих дуговања знали су да за реализацију постоји само један услов који мора бити испуњен. Он се састојао у томе да сви радници који су тужили, они који нису тужили и који ће тек да туже и тако направе проблем, потпишу споразум након чега би се одобрио хипотекарни кредит Фонда за развој и исплатила дуговања. Проблем су чинили радници који су одуговлачили деблокаду рачуна предузећа које је из текућих прихода намирило део обавеза. - Фонд за развој није хтео да пусти ни један једини динар на рачун „Магнохрома“, који је једини могао да изврши исплату заосталих зарада, док се не одблокира рачун. Све што је одобрио Фонд за развој, Министарство економије и што је „Магнохром“ морао да издвоји из текућег пословања исплаћено је вама. Има људи који су наплатили 100, 80, чак и 300 посто, али то није урадио ни Ђорђе Косановић ни „Магнохром“ већ правни систем ове државе. Оно што смо могли да предузмемо као предузеће предузели смо, а подржавамо и ваш захтев да државни органи на озбиљан начин

преиспитају приватизацију „Магнохрома“ – саопштио је Косановић. Менаџмент „Магнохрома“ обећава кооперативност и помоћ државним органима у мери у којој постоји документација која се односи на ранију приватизацију и трошење средстава након што су Индуси 2008. године напустили предузеће. Оно што су наплатили бивши радници „Магнохрома“ у Србији су добили још само бивши запослени у КГМ „Трудбеник“. На посебно негативан однос менаџмента утиче и чињеница да бивши радници потражују исплату зарада за период од октобра 2007. до маја 2008. године када нису ни долазили на посао зато што фабрика није радила. Јаз између две супростављене стране је толики да не даје наду да би могао да буде постигнут било какав компромис. И док менаџмент верује да је процес исплата завршен радници су склони веровању да данас „Магнохром“ не би радио да они нису напустили предузеће и пристали на све досадашње договоре. Уз то верују да по закону имају право на наплату потраживања по основу судских пресуда, а да их већ шест година неко врти у круг избегавајући обавезе. Паре које радници траже по основу стеченог права нису зарађене јер нико у то време није радио па није ни стваран доходак. Ђорђе Косановић објашњава да је до маја 2009. године за исплату дуговања према радницима било потребно продати имовине у вредности новца добијеног од Фонда за развој. У међувремену суд је „ставио шапу“ на одређене делове, а „Феропромет“ нико није хтео да купи ни после два покушаја. Дошла је светска економска криза, тржиште некретнина се променило, а суд омогућио појединцима да наплате велике суме. - Руководство се огрешило о људе који су градили „Магнохром“ и неморално је да се тако понаша према њима. Не седимо на истој страни, не живимо исти живот и то се види, па тражимо минимум сарадње јер договор који смо потписали није испошто-

1.9.2013.

МАГАЗИН

ван. Тражимо фер и коректне разговоре да нађемо заједничко решење за проблем који имамо. Био сам у Београду кад је речено да све може да се реши на локалу. Може ако имамо воље, слуха и жеље да сарађујемо, а то до сада нисте доказали. Не можете да бежите од одговорности да овај дуг мора да се исплати, јер смо добили судску пресуду на основу законске основе. Ви сте нас на неки начин обманули, нисте били на нашој страни и тражимо да будете коректни да овај проблем решимо – енергичан је у захтевима бивши радник „Магнохрома“ Душан Вукадиновић. Иницијални захтев руководства „Магнохрома“ 2008. године био је да се уради социјални програм за 1250 радника, а да држава обезбеди три милиона евра обртних средстава за

покретање производње. Технолошки вишак је требало да се спроведе без велике добровољности и да у „Магнохрому“ остане 1.000 радника. За социјални програм се јавило 1.900 људи, а остало 243 радника уз ризик да не приме ни једну плату. Од 1990. до 2008. године ротациона пећ број 3 није радила ни један дан, а остале две никада заједно. Само једна од њих омогућавала је производњу 40 хиљада тона ватросталног материјала што је довољно за ангажовање око 1.000 радника у даљем процесу производње. Ово је био довољан разлог да буду исечене и продате као секундарне сировине. Јавни позив за продају Фабрике ватросталног материјала требало је да буде расписан након што је РХИ као могући купац изразио жељу да по-

стане нови власник. На инсистирање адвоката одустао је од те намере док се не реши проблем са бившим радницима који су у то време запосели зграду Градске управе у Краљеву. - РХИ чврсто стоји на становишту да ће купити „Фабрику ватросталног материјала“. Овде долазе председник Управног одбора, генерални директор и техничка лица, а нама се у мају дешавају избори, а између два круга председничких избора уместо купопродајног потписан је само меморандум о разумевању. Након завршених избора до формирања владе прошло је више од два месеца, а Агеција за приватизацију ни до децембра од РХИ није могла да добије информацију да ли купује или не. Док смо се ми овде сређивали, намештали, исплаћивали, РХИ је купио концесије у Турској, има

производњу 40 посто већу од планиране, а задовољио је своју сировинску базу са 80 посто. Купио је Премијер Периклас у Ирској, Фабрику за производњу електротопљеног магнезијум-оксида у Норвешкој, Оринд у Индији. Да РХИ није децидно тврдио да ће да купи фабрику никад не бисмо добили ни ове паре, а „Магнохром“ би данас био у стечају и крчмио се за грађевинске плацеве – тврди Косановић. Актуелна влада потврдила је да су предузећа у реструктурирању рак рана Србије, а њихов статус мора да буде решен најкасније до истека прве половине наредне године. Уколико до тада не пронађе стратешког партнера „Магнохрому“, који је некада запошљавао и више од пет хиљада радника, прети стечај, а од три милијарде и 300 ми-

лиона динара на колико је процењена његова вредност једва да може да се намири и један проценат потраживања поверилаца. Основ за досадашњу исплату потраживања били су спискови које је менаџмент добио од адвоката који заступају раднике. - Постоје људи у „Магнохрому“ који су ме питали да ли да туже. Ја сам им тада рекао да не туже, јер ће добити исто као и они који су тужили. Они који су ме послушали нису дали десет посто адвокату – каже Косановић. Интерес свих у Краљеву је да ради оно што може да опстане, а то су у оваквој ситуацији фабрике ватросталног материјала и електротермичких производа. Менаџмент „Магнохрома“ жали за пропуштеном шансом да у Краљево дође „Горење“. Она је про-

пуштена у тренутку када није прихваћен предлог да се Индустрија „Магнохром“ подели по одређеним врстама делатности и сваки део продаје посебно уз жртвовање „Феропромета“ и специјалних програма за измирење дугова према повериоцима. У тренутку када је донета одлука да се ФЕТП и Фабрика ватросталних материјала продају одвојено стигла је информација из Агенције за приватизацију да постоји купац који ће да купи цео комплекс што је утицало на промену концепта приватизације. Бивши радници најављују нове протестне скупове на којима ће инсистирати да добију све што им, како верују, припада. Т. Радовановић

МАГАЗИН 1.9.2013.

Четири године Хотела „Кристал“

КРИСТАЛ ТУРИСТИЧКЕ ПОНУДЕ КРАЉЕВА ао нов, модерно опремљен, луксузан објекат Хотел „Кристал“, који одише елеганцијом, префињеношћу, комфором и топлином, гостопримством и аопуштеном атмосфером, отворен је у ужем центру Краљева 2009. године. Од првог дана је стециште туристичких група, индивидуалних гостију и људи из пословног света. Поред основне, смештајне, Хотел „Кристал“ гостима пружа широку лепезу услуга, а после четири године успешног пословања створио је добар темељ за успешно пословање у будућности. Собе Хотела „Кристал“ опремљене су по највишим стандардима. Опремљене су намештајем изузетног дизајна и квалитета, а посебан утисак на госте остављају постељина, подне подлоге и завесе. Свака соба има посебно

купатило са тушем или ђакузи кадом, централни и сплит еркондишн систем, мини бар, сеф са електронским закључавањем, директну телефонску линију и неограничен приступ интернету. Сви лежајеви имају Дормео душеке, што спавању даје додатан, релаксирајући ефекат. Изузетно квалитетни материјали, пажљиво бирани за ентеријер сваке собе, укомбиновани са техничким детаљима као што су отварање врата електронском картицом, ду-нот дистурб сигнализација, плазма телевизори, двд са дабл-сураунд системом и пажљиво одабрана колекција ДВД дискова са најпознатијим именима светске музике, учиниће боравак сваког госта незаборавним. У зависности од потреба и могућности гостима су на располагању једнокреветне, лукс једнокреветне, двокреветне собе са француским или

одвојеним лежајевима. Уз њих оним мало захтевнијим на услузи су трокреветни студио и лукс апартманима. У основну услугу је, уз ноћење, укључен и доручак. Директор хотела Тијана Кучевић истиче да се доручак служи по принципу шведског стола, али да је гостима на располагању услуга смештаја на бази полу или пуног пансиона. Хотел „Кристал“ организује све врсте ручкова, семинара и других скупова у савременој бизнис сали комплетно опремљеној најсавременијом аудио и видео опремом. Осим елегантног и префињеног окружења кафе бар Хотела Кристал нуди и широк избор домаћих и страних пића и напитака, а гостима спремним да одвоје мало времена могућност да уз пријатан, освежавајући напитак, омиљено пиће или

вино, погледају бим пројекцију концерата светски познатих џез, блуз, рок и поп извођача. - Можемо се посебно похвалити нашим велнес центром. Ако желите да побегнете од градске буке, вреве и да себи поклоните мало времена у ком ћете истински уживати, а истовремено напунити батерије за нове походе, ово је право место. Велнес садржи сауну, парно купатило, теретану и ђакузи са морском водом, а на располагању вам је широка лепеза масажа тела, третмана тела и лица који се изводе изузетно квалитетним уљима и препаратима. Из велике понуде можемо као посебну издвојити третмане рађене врхунском Бабор козметиком, можете уживати у масажи вулканским камењем, или топлом чоколадом. За све савете и сугестије на располагању су наши професионални терапеути. Када једном искусите нашу оазу здравља, уживања и опуштања, сигурни

смо да ћете бити наш редовни гост. Досадашње искуство показало је да мешавина мириса етеричних уља, релаксирајући ефекат масаже у ђакузију, звуци пријатне музике и интимна атмосфера чине да нестану све бриге – каже Тијана. Као део туристичке понуде Краљева Хотел „Кристал“ је, у жељи да гостима пружи што бољу услугу, и што боље презентује културно наслеђе читавог краја, осмислио програм за туристичке групе под називом „Викенд авантура кроз Долину векова“. Замишљен је као динамична и интересантна целина са циљем да уклопи модерно, традиционално и авантуристичко, а садржи два ноћења са доручком у хотелу, једну вечеру уз могућност организације музичког програма, обиласке манастира Жича, Студеница и древног средњовековног утврђења Маглич. Уз подршку и помоћ професионалног тима експерата у екстремним

МАГАЗИН

1.9.2013.

Утисци

- Да је лепо, мало је рећи...Честитамо породици која је осмислила овај објекат на уложеном труду, стрпљењу, пуно љубави, да се дивно осећамо. Хвала Вам што сте унели дашак Европе у нашу прелепу Србију. Хвала вам на стрпљењу, ненаметљивој љубазности и шарму.. Желимо Вам од срца пуно успеха у даљем раду. Драгана и Петар из Новог Сада *** - Very nice hotel and staﬀ. We are impressed how every detail is redpected and how guest's comfort is inssured. An excellent atmosphere and a place to stay. CongratulaYons for the Administrator and it's crew. It was an excellent stay for us and we will warmly recommended this facility to everyone we know will travel through Kraljevo. All the best, Virabov Iulian, Carmen and Sophie *** - Обзиром да први пут боравим у Вашем хотелу и да ћу сваки наредни пут по доласку у Краљево бити ваш гост, желим да упутим све похвале на ваш рачун. Изузетно добар смјештај, хигијена на високом нивоу, исхрана, а изнад свега особље на рецепцији, примјер су професионалности како треба радити у свијету модерног хотелијерства. Свака част и пуно успјеха у раду. Миодраг Јокановић, Министарство Одбране Црне Горе

спортовима Хотел „Кристал“ пружа могућност гостима да се окушају у параглајдингу, рафтингу на Ибру, стреличарству, бициклизму, планинарењу или вожњи теренских возила, уз предах за ручак у природи, што за сваког представља непоновљиво искуство. Све информације о услугама и комплетним програмина будућим гостима су доступне ба веб сајту хотела на адреси www.hotelcrystal.rs , или путем линка hPp://www.hotelcrystal.rs/weekend_adventure/sr/index.html. За све остале детаље на услузи је током читавог дана особље рецепције хотела. - За добро пословање најважнији предуслови су знање и искуство. Уз наше знање, и искуство које се годинама само надограђује, сматрамо да смо заслужно део елитне туристичке понуде у Србији. Наравно, економска криза у овој години као и у свим секторима има свој утицај, али се трудимо да је што боље превазиђемо – каже Тијана Кучевић. Краљево је град у ком се често одржавају различите културне манифестације, фестивали и друга дешавања, које окупљају велики број значајних личности. Највећи број њих је, током боравка у Краљеву, смештен у најрепрезентативније објекте, пре свих Хотел „Кристал“ у коме су у више наврата боравили чланови група „Атомско склониште“, „Дивље Јагоде“, „Ван Гог“, Дадо Топић, Бојан Маровић, Жељко Шашић, кошаркаши Црвене Звезде, Матија Бећковић и многи други. Будућим гостима, каже још, преостаје да верују или верују свему што је речено. Најбољи начин да се увере да је ово само мали део онога што могу да доживе у овом изузетно пријатном окружењу је да дођу и сами се увере у све погодности које пружа објекат и персонал хотела. Отуда на крају и порука свима да се навикавају на лепе ствари, самим тим и лакши живот без стреса, са много позитивне енергије и пријатних тренутака. Право место за то је краљевачки Хотел „Кристал“.

Тијана Кучевић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 1.9.2013.

Борба против преносника вируса Западног Нила

ОДЛУЧНО ПРОТИВ КОМАРАЦА - Грозница Западног Нила изазавана истоименим вирусом у Србији је већ однела 14 живота док је око стотину заражених хоспитализовано. – Краљевачки Ветеринарски институ први утврдио да су преносиоци заразе осим тиграстог и обични комарци. – Током два дана замагљивањем и задимљавањем третиран простор Краљева и Матарушке Бање. – План контроле инсеката треба да омогући економичну контролу популације комараца од маја до октобра сваке године

Од стручњака Ветеринарског института стиже упозорење да су се на више зграда у Краљеву појавили плакати којима сумњиве фирме нуде сузбијање инсеката у одређеним срединама. Искусто показује да је њихов рад у прошлости био крајње дискутабилан, а грађанима се препоручује да пре консултације са инспекцијским органима не ступају у било какву врсту пословног аранжмана.

а комарце до скора гледало само као на инсекте који посебно у вечерњим часовима, нарочито у близини река, праве проблеме онима које уједу. Тек када је на просторе Србије доспео вирус Западног Нила који је проузроково смрт 14, а утицао на хоспитализацију још стотинак грађана, дошло се до закључка да комарци у епидемиолошком смислу праве све веће проблеме. Државна управа и локалне самоуправе дошле су у ситуацију да размишљају о предузимању свих расположивих мера како би се становништво заштитило од болести која је названа грозницом Западног Нила, али и да се спречи њено даље ширење. До пре само годину дана веровало се да је једини преносилац ове заразе тиграсти комарац који у Србији још није дијагностификован. Када су током прошле године из Београда у краљевачки Ветеринарски институт стигли узорци комараца ради провере да ли у њима има узрочника ове тешке болести констатовано је да преносиоци могу да буду и обични комарци. И док се до тада појава вируса везивала за долазак из егзотичних подручја, која представљају станишта тиграстих комараца, Ветеринарски институт у Краљеву је први дијагностификовао његову појаву и код других врста комараца што је у знатној мери променило слику о опасности која прети становништву. Због те опасности у Београду се становништво редовно обавештава о кретању ројева комараца као преносника вируса и дају прогнозе појаве заразе на некој територији. Чињеница о брзом транспорту и великом броју грађана који свакодневно путују између Краљева и Београда наводи на размишљање да би заражени комарац у ову средину могао да стигне за само нешто више од три сата. - Краљево не спада у прву приоритетну групу које треба да проводе опсежне мере у контроли популације

МАГАЗИН

1.9.2013.

комараца, јер се ради о граду који се налази на две текуће реке и незнатну количину бара као потенцијалних станишта за развој ларви комараца. Искуства показују да се у вечерњим сатима често појављује велика популација комараца, који у том броју потенцијално ипак могу да пренесу заразу – каже др Миодраг Рајковић, специјалиста Ветеринарског института. Тешка економска ситуација изазвана светском кризом утицала је на кресање буџета за различите сврхе, између осталих и оне који се односе на заштиту од различитих врста инсеката. Опасност коју потенцијално представљају комарци довела је у ситуацију многе локалне самоуправе да приступе уништавњу ових инсеката и елиминисању опасности од заразе коју преносе. Полазећи од чињенице да је Крушевац у борби против ових инсеката потрошио милион и 650 хиљада динара у Ветеринарском иснтитуту су покушали да пронађу модус како да у условима општег сиромаштва са што мање средстава постигну што бољи ефекат. Ветеринарски институт поседује опрему за контролу зараза и читав арсенал опреме за борбу против различитих врста гамади. То је био повод да градској управи понуди третман по цени потребног материјала и средстава за борбу против комараца. Тако је сума од потребних 300 хиљада динара за 40 посто мања од оне коју издваја далеко мањи Трстеник. Контрола популације комараца врши се на два начина, замагљивањем и задимљавањем, а количина магле и дима који су се у петак вече надвили над градом били су, по речима стручњака, довољни да ставе под контролу све инсекте на том простору. Третирање је, кажу стручњаци, безопасно за пчеле зато што у периоду запрашивања нису активне, али и због тога што опрема емитује капи величине 10 до 30 микрона која ни са најјачим инсектицидима не може да убије пчелу, већ само муве, комарце и ситне лепти-

риће. Појава вируса Западног Нила у земљи је евидентна и то захтева потпуно нов приступ преносиоцима, а план дугорочне прогнозе требало би да да одговор на питање којом ће се брзином даље ширити и која ће подручја захватити. - Прогностички нам следује добра припрема за контролу популације вектора који преноси болест, а вектори су преносиоци болести са једне врсте организама на другу. Контролом комараца потрудићемо се да граду дамо комлетан план контроле за наредну годину, да то учинимо што економичније и да плански контролишемо популацију комараца од маја до октобра – каже Рајковић. Финансијска ситуација утицала је да се третман преносиоца вируса током два дана изврши само на најгушће насељеним деловима територије града, овом приликом ужег градског јездра. Првог дана је то учињено на подручју са леве стране Ибра, а наредног десне као и Матарушке Бање. Сузбијање ширења заразних болести подразумева значајан број података којима служба мора да располаже да би могла да предузме адекватне мере са великим нивоом поузданости, а када је у питању грозница Западног Нила нема много показатеља који би били основа за коришћење савремене методологије за добијање информација о кретању и ширењу ове болести. До краја године очекује се спровођењу мониторинга болести у Србији којим треба да се установи њено присуство и интензитет узрочника на различитом материјалу, пореклом од различитих извора и носиоца у природи. После таквог мониторинга моћи ће да се створи слика о болести код животиња као извора болести у природи и прави даља анализа ризика за сваку територију посебно. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Миодраг Рајковић

Фото: ;. Радовановић

МАГАЗИН 1.9.2013.

Пред почетак нове школске године

ЗАДОВОЉАВАЈУЋЕ СТАЊЕ БЕЗБЕДНОСТИ У ШКОЛАМА

- У периоду од 2007. до 2010. године повећан број кривичних дела у школама, а у последње две смањен са 64 на 62. - Преовлађују ситне крађе, најчешће мобилних телефона. - Претходне две године било је 25 и 22 туче, што се у односу на 22.700 ученика сматра занемарљивим. - У пројекат Школски полицајац укључено је 11 радника Полицијске управе који брину о безбедности 22 школе од који су половина основне

1.9.2013.

МАГАЗИН

очетак сваке школске године указује на потребу да се укаже на појачану безбедност у школама, посебно у саобраћају у зонама оних у које долази нова генерација првака. Повећана безбедност у школама је и повод за заједнички састанак представника Министарства унутрашњих послова и Министарства просвете који су током минуле недеље директоре школа са подручја Рашког округа упознали са резултатима анализе стања безбедности у школама током претходне године и заједнички реализованим активности представника Школске управе и Полицијске управе Краљево. Уз то дефинисани су потенцијални ризици за унапређење безбедности ученика у наредној школској години. Састанку су присуствовали пред-

ставници Министарства унутрашњих послова Републике Србије, руководећи радници и полицијски службеници свих линија рада који се непосредно ангажују на унапређењу безбедности ученика и школа, представници Министарства просвете, Школске управе у Краљеву и директори свих школа са подручја града Краљева и општина Врњачка Бања и Рашка. Начелник Одељења полиције Полицијске управе Краљево Зоран Терзић подсећа да се слични састанци одржавају од 2007. године, а основни циљ им је да се почетак школске године дочека што спремније како би безбедност ученика и наставника била на што вишем нивоу. Анализа појаве кривичних дела, прекршаја и других појава које утичу на безбедност у школама указала је на

трендове и тенденције из претходне, као увид у нове активности пред почетак ове школске године које су усмерене првенствено према ученицима првих и петих разреда основних школа. Поред потребе за повећаном безбедношћу у саобраћају не мање важне су очување јавног реда и мира и заштита имовине школа и ученика. У пројекат Школски полицајац укључено је 11 радника Полицијске управе који брину о безбедности 22 школе од који су половина основне. Појачаном контролом су, на основу заједничке процене, обухваћене школе из ужег градског језгра које похађа највећи број ученика, а код којих постоје највећи безбедносни ризици. То не значи да су занемарене остале школе о којима спорадично бригу воде оперативци Полицијске управе у цивилу, полицајци позорници и саоб-

раћајне патроле. У периоду од 2007. до 2010. године запажа се раст броја кривичних дела, а у последње две смањен је са 64 на 62. У структури кривичних дела доминирају ситне крађе и оштећење школског инвентара. Што се тиче кршења јавног реда и мира ситуација је боља, па прошле године није било ни једног случаја масовне туче уз употребу предмета којима је могуће наношење тежих повреда. Искуство показује да је у ранијем периоду било туча у којима су од учесника одузимани ножеви, сатаре и сабље. - У сарадњи са школама схватили смо да долази до ситних сукоба који су уз укључење родитеља примирени како не би прерасли у озбиљнију тучу. Претходне две године било их је 25 и 22, што је у односу на 22.700 ученика

занемарљиво. Зато се од ученика, разредних старешина и осталих очекује да пријаве све случајеве како би се на време биле предузете одговаруће превентивне мере, а ситне свађе не ескалирају у теже сукобе – каже Терзић. На изузетно добру сарадњу са свим школама Рашког округа, посебно у Краљеву, указује и просветни саветник Школске управе Наташа Симовић. У великом броју школа су, у сарадњи са припадницима полиције, одржана предавања посвећена безбедности свих учесника образовног процеса, а ове активности ће бити настављене и у наредном периоду. Стање безбедности је задовољавајућим оценио је официр Одељења полиције Милан Миладиновић. Основ за такву оцену је чињеница да није било тежих и озбиљнијих дела са елементима насиља, а уз једну раз-

бојничку више од половине кривичних дела су ситне крађе и оштећење школске имовине. Слику о стању безбедности у школама допуњава податак о две тешке телесне повреде, једно кривично дело давања и примања мита и две тешке крађе. Остали прекршаји везују се за туче чији је број смањен у односу на претходну годину. Већ од почетка следеће недеље акценат ћа бити стављен на ђаке прваке, али и остале ризичне групе, а полицијски службеници обећавају присуство у близини школа како би правовремено раеаговали на све облике насиља и инкриминисаних облика понашања. Поред школа редовни обилазак ће обухватити и друга места где се ученици окупљају пре и после наставе. Командир Саобраћајне полицијске испоставе Иван Вучетић указује да

1.9.2013.

МАГАЗИН

током претходне школске године нису евидентиране незгоде у којима су била угрожена деца. Саобраћајна полиција придаје изузетан значај безбедности деце, посебно почетком школске године. Зато је већ реализован добар део активности увидом у стање сигнализације у зонама школа, успостављен контакт са директорима школа, утврђено време доласка, великих одмора и одласка из школа, а посебна пажња усмерена према ђацима првацима. Поред обавезе регулисња саобраћаја у зонама школа саобраћајни полицајци су спремни да пруже помоћ при преласку на пешачким прелазима и у зонама раскрсница. Уједно

обећавају репресивне мере према свима који се не буду придржавали прописане брзине кретања и поштовања саобраћајне сигнализације у зонама школа. Одређене локације у граду су се током претходних година показале као недовољно безбедне, посебно на Берановцу где деца из Кованлука прелазе преко магисталног пута без пешачке стазе и заштитне ограде. Зато се очекује да Дирекција за планирање и изградњу Краљево предузме одговарајуће мере и обезбеди локације које су се показале као посебно критичне, а на којима је долазило до несрећа са кобним последицама.

Полиција почетком сваке школске године на првим часовима држи предавања са темом безбедности, а у фебруару је ученицима петих разереда посвећен посебан пројекат о безбедном кретању у саобраћају. Саобраћајци очекују и од родитеља да што чешће указују најмлађима на све ризике у саобраћају и причају о безбедном кретању на путу од куће до школе. Један од најкарактеристичнијих случајева девијантног понашања откривен је у Дому ученика средњих школа у коме је ученик завршног разреда Шумарске школе осумњичен за вршење изнуде на штету троје најмлађих станара. Без обзира на тежину

дела полиција увек инсистира на подношењу кривичне пријаве, јер се показало да такав поступак позитивно утиче на починиоце и њихово даље понашање. Не мање интересантно је кривично дело изазивања панике и нереда проузроковано пријавом да је у школи постављена експлозивна направа. Већ од почетка нове школске године планирана су бројна предавања на различите теме прилагођене различитим узрастним категоријама. Прве три односе се на упознавање полиције ради спречавања вршњачког насиља, безбедност деце у саобраћају и злоупотребу алкохола и наркоманије. Све већа опасност по најмлаће

прети од коршћења интернета, а чињеница да готово да нема ученика који га не користе повод је да се укаже на мере заштите како би се избегле бројне злоупотребе и непријатности које долазе првенствено присуством на друштвеним мрежама. Стручњаци за високо технолошки криминал Управе криминалистичке полиције раде на програму заштите који ће ускоро бити реализован. У редовима полиције потврђена је добра воља за превенирањем свих облика девијантног понашања, првенствено кроз предавања на различите теме, али и укључивањем ученика старијих разреда у рад са млађим генерацијама. У сарадњи са Домом ученика

средњих школа и Шумарском школом реализује се пројекат превенције насиља и наркоманије у који је укључено десет ученика који су прошли примарну обуку, а имају обавезу да даље едукују своје вршњаке. Већ две године уназад реализује се и пројекат Школа без дроге и насиља у оквиру кога мобилни тимови обилазе школе и школске објекте, локале у којима се скупљају ученици, и имају задатак да непосредно опсервирају лица која се баве криминалним радњама. Основни задатак је откривање наркотика код ученика и лица за које се сумња да се баве њиховом дистрибуцијом. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Сведочанство о НАТО агресији

ЗАПИС О НЕМОГУЋЕМ

МАГАЗИН

1.9.2013.

(21)

Субота 8. мај 1999. Дан четрдесет шести На први хук авиона већ у 2,30 по ко зна који пут понављамо уходани поступак за смештање у сигурнији део куће. После само пет минта чује се прва детонација, а убрзо и друга. Хука авиона се постепено утишава, а затим потпуно нестаје и док деца спавају очекујемо Вести на Телевизији Краљево које почињу у 2,43. Сазнајемо да је са два пројектила погођена амбасаде НР Кине у Новом Београду, у којој је у том тренутку било тридесетак људи, и да су повређена два кинеска држављанина. Пентагон не може да потврди да ли су вести о гађању амбасаде тачни, а тврди се да су цивилна разарања у Нишу претходног дана последица грешке, јер су бомбе намењене аеродрому у овом граду промашиле циљ за два до три километра. Погинуло је 15, а повређено 60 особа. Поново су гађане зграде Генералштаба Војске Југославије, Министарства за унутрашње послове, Владе Србије, Клиничког центра у коме су оштећени бројни скупоцени апарати, као и Хотел „Југославија“.

У близини Липљана пронађено је тело Фехми Аганија, блиског сарадника Ибрахима Ругове за кога се веровало да се налази у иностранству. Претпоставља се да га је ОВК држала у изолацији да би спречила да сарађује са Руговом у преговорима са Владом Србије. После Руговиног одласка у Рим, Агани није имао више значај па је ликвидиран, а претпоставља се да би исту судбину могао да доживи и Ибрахим Ругова. Синоћ је поново дејствовано на високонапонске капацитете Електропривреде Србије. У 7,50 опет се чују авиони, а сирене оглашавају тек у 8,00 најављујући могућност бомбардовања. Током ноћи гађано је складиште Беопетрола у Богутовцу и железнички мост на Лопатници у самом центру овог места. Гађани су још и Батајница, Раковица, Авала... Кинеска влада је осудила напад на амбасаду у којој су два лица погинула, два су нестала, а 21 је повређено. Потврђено је и да задржава право да предузме даље акције, иако није наведено које. На захтев Кине почело је и ванредно заседање Савета безбедности, а чуло се да ће се НАТО извинити Кини уколико се утврди да су вести о гађању амбасаде тачне и да су то учиниле НАТО снаге. У току ноћи гађан је аеродром у Сомбору, Параћин и

села на падинама Јухора. У 10,40 сам из правца центра града чуо нешто што подсећа на рафал из аутомата. Савет безбедности није осудио напад на кинеску амбасаду, а усвојено је умерено саопштење за штампу у коме се изражава шок. Чланице НАТО у Савету безбедности блокирале су усвајање резолуције коју је предложила Кина. Изражено јој је саучешће уз обећање да ће бити покренута истрага о овом случају, а резултати накнадно објављени. Док Кина захтева да бомбардовање одмах престане руски амбасадор у Уједињеним нацијама Сергеј Лавров тврди да је НАТО прешао све границе. Почеле су демонстрације испред америчке амбасаде у Пекингу, а америчком амбасадору уручен протест. Кинеска амбасада у Београду погођена је са три ракете тако да се не може говорити о грешци. Бомбардовање је осудио и руски председник Борис Јељцин и назвао овај чин варварским и нечовечним. Леонид Иванов је потврдио да НАТО гази сва међународна правила и руши постојећи светски поредак, а напад на амбасаду је окарактерисан као варварски, људождерски, злочиначки, каубојски акт због којег је Игор Иванов отказао посету Лондону. Ваздушна опасност је поново најављена у 13,55, већ у

1.9.2013.

МАГАЗИН

14,30 је са три пројектила гађана касарна у центру Крагујевца, а повређено 16 грађана. Опасност траје све до 15, 25 али сирене само пола сата касније најављују нове ваздушне нападе. Дечји песник Драган Лукић НАТО назива дванаестоглавом аждајом која је израсла из Атланског океана. У 12.000 полетања на Југославију је пало и 3.000 крстарећих ракета, чуло се у Уједињеним нацијама из излагања нашег амбасадора Владислава Јовановића. Током дана поново је гађан железнички мост и стовариште „Беопетрола“ у Богутовцу, Мијатовац код Ћуприје, Црни врх, мост преко Велике Мораве на аутопуту Београд-Ниш, Дуванска индустрија у Нишу, Приштина, Голеш. Прилком гађања моста код Ћуприје рањена су четири румунска држављанина из града Питештија, чланови делегације која је донела хуманитарну помоћ у Крагујевац. Потврђено је да су у кинеској амбасади погинуле четири особе међу којима и дописница кинеске агенције Хсинхуа. Ибрахим Ругова је завршио посету Италији и сутра путује у Бон где ће разговарати са немачким канцелером Шредером и изаслаником руске владе Черномирдином. Већ четврти пут ми се јавља Милун из Тексаса. Коначно им је прорадио интернет па су добили моје писмо. Нису баш највичнији у баратању са интернетом, али верују да ће ускоро све бити у најбољем реду. Очекујем да много више контактирамо, наравно ако буде струје и ако нам не униште телефонске везе. Председник Милошевић је примио руског министра за ванредне прилике Сергеја Шојгуа и потврдио да у Југославији, осим бомбардовања НАТО снага, нема других војних операција. Јављено је да се лекари боре за живот војног аташеа НР Кине који је тешко повређен у ноћашњем нападу. Верује се да је амбасада била прецизно одређен циљ и да су нападачи знали тачан распоред просторија, тврди се на основу места која су погођена и штете која је направљена. И Кинези који живе у Београду организовали су демонстрације у којима су изразили свој протест, а на једном транспаренту је записано: „Не вреде вам бомбе, ми смо са Србима“. Виктор Черномирдин тврди да шиптарски терористи и сепаратисти припремају нове провокације, а тврди се да се Клинтон од-

лучио за војну интервенцију на СРЈ да би прикрио шпијунску аферу са Кином у коју су умешани неки његови блиски сарадници. Зато је требало нарушити односе са овом земљом како би се одложило доношење мирног решења. Кинески амбасдор у Београду је потврдио да ће реакција Кине на акт бомбардовања бити жестока, а Џеми Шеј потврдио да је погрешним оружјем погођена погрешна зграда. У Хотелу Југославија живот је изгубио један гост, а повређен је Љубиша Ристић и неколико чланова Дирекције ЈУЛ-а. У Нишу је срушен мост преко Нишаве у центру града, а оштећене зграде Ректората и грчког конзулата. Београд је синоћ, због дејства на четири велике трафостанице, опет био без струје. Остварује се и претња америчког министра одбране Вилијема Коена да НАТО неће правити разлику између војних и цивилних циљева. Горан Раичевић, познати југословенски атлетичар, погинуо је као војник у Медвеђи од метка испаљеног из снајпера, а сахрана ће се обавити сутра у Брусу. Горан је био троструки балкански шампион у кросу и петоструки победник Кроса Политике. Мили је на путу за село срео Зорана Растовића који је дошао на одсуство. Његова прича са прве линије фронта се мало разликује од приче мог кума, и много је песимистичнија. Звао је Пајо из Лондона чим се вратио са демонстрација. Иако су медији јавили да је протествовало више од 25 хиљада демостраната он сматра да их није било толико. Све што се изражава на демонстрацијама нема много утицаја на оне који одлучују о нашој судбини. И у Лондону се тврди да је гађање кинеске амбасаде грешка, а да је циљ била зграда мобилне телефоније која је окарактерисана као војни циљ, а негде у близини је, кажу, било сакривено и некакво оружје. Ревидираће се, кажу још, спискови и скице свих објеката на основу којих је избор за гађање вршио искључиво Весли Кларк, а које су добијене од југословенских агената. У 22,00 опет чујем авионе који су све ближе, али брзо одлазе. Чуо сам их још једном после 23,00. Љиља ми каже да су гађали предајник на Руднику, па нема више програма ТВ Пинк.

1.9.2013.

МАГАЗИН

Недеља, 9. мај 1999. Дан четрдесет седми Пробудио ме звук сирене која је у 5,50 огласила престанак опасности из ваздуха, записао сам време у блок и поново заспао. Из прве јутарње информативне емисије сазнајем да су током ноћи гађани Ваљево, Ужице, Крагујевац, Космај, Рудник... Када је синоћ погођена зграда МУП-а у Ваљеву повређено је једно лице. Други пројектил је десетак минута касније пао у индустријској зони Ваљева, а град је остао у мраку. Погођена је зграда поште у центру Ужица и репетитор на Руднику где су били еми-

сиони уређаји ТВ Пинк, ТВ Политика и РТС. Гађана је и зграда поште у Крагујевцу, али пројектил није експлодирао. Два су пала на Космај, један на Пољопривредни комбинат у Ковачици, а гађани су још и Дечани, Слатина, Голеш... Виктор Черномирдин се синоћ у Бону састао са Ибрахимом Руговом који се залаже за аутономију Космета у оквиру Југославије и разоружање ОВК. Биоскоп „Ибар“ поново ради већ неколико дана, а на програму су репризни филмови. Представе су од 12,00 и 18,00, а улазница кошта 5 динара. Љиља је извела децу у шетњу са намером да сврати код Илије. Треба

да се договори са њим да од сутра одлази код њега и учи рад у комерцијали. Од пре неколико дана је на плаћеном одсуству, иако се у „Јасену“ и плаћени и неплаћени своде на исто, јер пара нема ни за једне ни за друге, а седамдесетак радника који морају да раде примају само надокнаду за топли оброк. У Пекингу су претучени дописник немачког листа Франкфуртер Рундшау и екипа телевизије АРД. Опасност од напада из ваздуха је поново на снази од 19,30. Да међународна заједница више не постоји, и да ниједан споразум не може бити примењен без сагласности Југославије, тврди кинески министар

иностраних послова, а Игор Иванов сутра путује у Пекинг да би усагласио ставове са Кином по питању окончања кризе на Космету. НАТО је кренуо у отворени геноцид, а фашисти у Другом светском рату нису могли да сломе једино руски и српски народ, изјавио је поводом годишњице победе над фашизмом градоначелник Москве. У Атини тврде да после свега што се догодило људи у свету не могу да схвате логику НАТО операција. Портпарол НАТО алијансе Џеми Шеј је потврдио да је до напада на кинеску амбасаду дошло после погрешне информације ЦИА-е. Највише простора на телевизијама и даље се

посвећује нападу на амбасаду и ономе што је из напада проистекло. Закључује се да је узрок напада бес НАТО агресора који надјачава разум због великог отпора Југославије. У свету се настављају протести, али то ништа не помаже. Ко је још било где у свету слушао глас народа? Током дана повремено је падала и киша, а успео сам, коначно, да средим комплетан материјал за Дневник. Физичко стање моје мајке је све слабије, а то се негативно одражава на могућност операције. Доктор Костић инсистира да мора да стане на здраву ногу пре него се приступи операцији. Зато се консултујемо са физиотерапеу-

том и покушавамо сви заједно да је подигнемо у вертикални положај, али не иде јер ослабела здрава нога не може више да носи тежину тела. Касно увече отишли смо до Биље и Баја и разговарамо о свему, а неизбежна тема је болест мајке. И они су имали сличних проблема раније. Иако се у току дана могао стећи утисак да сам нерасположен, није тако. При повратку кући примећујем да у ужем делу града нема уличне расвете. Улица Војводе Степе од рампе према Хигијенском заводу је осветљена, чини ми се, боље него икада. Пусто је, а пролазници веома ретки. Т. Радовановић

1.9.2013.

МАГАЗИН

Предраг Гале Блажић

Вредан јубијел краљевачког пензионера

ПОЛА ВЕКА ХУМОРА И САТИРЕ (2)

- Драгиша Блажић је као духовит човек био усмен, а његов син Предраг писмен. - Писање хумора је озбиљна ствар и ту не сме ништа да се забрља. - У кратким хумористичким формама аутор мора да буде јасан, а свака реч на правом месту, јер често и једно слово може да промени смисао онога што је пожелео да каже. - Након 5. октобра 2000. године Гале се надао победи, а опет је изгубио. Опет седи поред Ибра надајући се да ће све бити чисто, а није. - Срећан је што није ни политичар ни уредник, па иако свако може да га мрзи, нико не може да га смени

МАГАЗИН 1.9.2013.

едесет година није занемарљив период ни у животу човека, а камоли у стваралачком раду било које врсте. Током пола века преданости хумору Предраг Гале Блажић је брижљиво, из посебног угла, посматрао све што се дешава око њега, а дешавало се много. Записивао је, на посебан начин, само оно што му је сметало. Огромна количина афоризама, епиграма, вицева, шаљивих песама, радничких, секси и политичких „чврга“ довољна је за издавање књиге као сведочанства о једном времену. Данас са сетом признаје да су за претходних пола века неки могли да издају и државу, а он није успео ни књигу која би представљала својеврсну историју овог краја илустровану бројним фотографијама. Највећи број шаљивих коментара на озбиљне догађаје објављени су на програмима Радио Београда, у емисијама „Туп, туп“ и „Озон“, и разним дневним или недељним листовима, али је било и оних који су нашли место у књигама као што је „Епрувето, срећан ти осми март“. Једна од емисија које је водио популарни Минимакс почињала је речима „Хеј ти одозогоре, сиђи мало доле, па да видиш колико те воле, воле“ што је у време објављивања могло да се схвати као вербални деликт. Због свега се Минимакс и сматрао изузетно храбрим и прогресивним за време у коме је живео. Можда је то и разлог што Гале Блажић не пропушта прилику да у сваком тренутку истакне колико је то био велики човек са којим га везује дугогодишње пријатељство. Није Минимакс заборављао да Блажићима честита значајне датуме у животу, а да Марку док је био на одслужењау војног рока за рођендан пошаље књигу. Све то утицало је да Гале Блажић и данас на столу у свом стану држи урамљену слику великог хумористе који је утицао и на начин размишљања краљевачког сатиричара. Зато је ваљда супрузи Љиљани честитао годишњицу брака са питањем како је могла да га трпи све те године. - Стицајем околности био сам и

партијски активиста, у секретаријату, али сам морао и да критикујем што није било баш једноставно. Једном приликом кад је у „Магнохром“ дошао председник Општинског комитета партије рекли су ми да не дискутујем да нешто не излупетам. Таман се завршава партијски састанак, сви срећни што нисам ништа рекао, а ја да питам оно што сам хтео. Поставио сам незгодно питање, он лепо одговорио и још ме позове да ме повезе колима до града. Захвалим се и кажем да Гале увек иде пешке или аутобусом. На партијским састанцима сам говорио да се дивим људима који иду у цркву, јер је то у оно време било незгодно. Људи су ишли у цркву ноћу и

никако нисмо могли да се скупимо и одржимо партијски састанак који се обавезно одржавао по завршетку радног времена, а никад на верски празник кад је црвено слово у календару. Они дају добровољни прилог за цркву, а не плаћају чланарину – објашњава Гале учешће у политичком животу. Старији Краљевчани се са носталгијом сећају великог шерета Драгише Блажића који није пропуштао прилику да се пошали на било чији рачун, а био изузетно топло приман у сваком друштву, како својих вршњака тако и најмлађих Краљевчана, данас већ људи у озбиљним годинама. Иако никада није био члан партије, о чему се у то време није говорило са толиким по-

- Од ових наших директора више нико не може да стигне - још нешто да дигне. - Добили смо још једног мајмуна истина је права, због неких ранијих још увек нас боли глава. - У милицији је све више лопова, а неки су и ухапшени. - У акцији Сабља учествоали су многи буздовани. - Некад смо имали леп живот, а јебеш овакав САД. - Мислио сам да ћемо у Европу да кренемо главом, а не дупетом. - Јебено ће време да настане, само не знам са које сам стране.

МАГАЗИН

1.9.2013.

- Жене треба волети све више и више, а и ниже. - Жене су интересантне као биоскоп, док не уђеш, а после видиш да си тај филм већ гледао. - И у живом зиду треба мислити о цени јаја. - Свака жена може далеко далеко да стигне, ако поред једне и ону другу ногу дигне. - Леви бек, леви халф, лева полутка, лево крило, камо среће да су то једини леваци.

носом као данас, носилац је Медаље рада и Ордена рада са златним венцем којим га је одликовао председник државе. На тај период подсећа и опаска да у време кад многи нису смели ни да се прекрсте Драгиша Блажић није пропуштао прилику да у свом ауту вози владику. Популарни Блашке био је један од иницијатора „Воза братство и јединство“ којим су сваке године наизменично Краљевчани и Мариборчани посећивали дугогодишње пријатеље. Велики хуманиста Драгиша Блажић бацио је 1991. године, након што је почело убијање припадника југословенске армије у Словенији, признање које је за дугогишњу сарадњу добио од ове бивше југословенске републике. Само годину дана раније Блажићи су били гости пријатеља из Словеније. На растанку у Љубљани испратили су

их са очима пуним суза јер су више него Краљевчани знали шта се спрема, и да је то последњи сусрет. Када је последњи пут у Краљево стигао „Воз братство Јединство“, а са

њим високи словеначки функционер Јоже Смоле, Предрагу Блажићу милиција није дозволила да му приђе. - Хтео сам само да му кажем „Зашто тако Јоже брате мили, некада смо браћа били. Делили смо кору хлеба, зар ти Србин сад не треба“ – каже Гале. У срећна времена када се много више него данас водило рачуна о креативним видовима забаве, а медији били отворени за све који имају нешто интересантно да кажу, писао је Гале за све за које је знао, најпре за оне који су за написано додељивали награде. Посебно велика ствар била је писати за „Јеж“ који је уживао неприкосновен углед у свету хумора и сатире на територији читаве велике земље, а и шире. И ма колико да су сатирични прилози били заједљиви никада није последица нити замерке од стране оних који су били тема пошалица. Можда су и били љути, каже Гале, али то никада нису показивали. Више од свега погађа сазнање да се многе ствари заборављају, па управо због тога сматра да би била велика штета да се оно што је записивао педесет година не нађе на страницама једне књиге. Није Предраг Блжић био само хумориста. Провео је у „Магнохрому“ читавих 40 година, много више него бројни који се сматрају заслужним за успон колектива. Био је синдикални

МАГАЗИН 1.9.2013.

активиста, али и дугогодишњи предводник екипе магнохромских стонотенисера који су са бројних такмичења доносили у Краљево значајна признања. О томе нико никада ништа није записао, чак ни у монографији „Магнохрома“ која је изашла из штампе 2002. године поводом обележавање педесете годишњице некадашњег краљевачког гиганта. Отишао је у неку другу димензију и Драгиша Блажић, један од оснивача бициклистичког и ауто-мото клуба, а да се нико није досетио да о њему напише макар једну реч. Само је Гале записао у новинама да је отишао човек, а да су га испратили људи. У време док су одбојкаши Рибнице представљали значајну снагу на југословенској спортској сцени њене навијаче је предводио Гале Блажић. Иако задрти Партизановац воли и остале спортске клубове и са подједнаким жаром шали се на рачун сваког од њих. Зато је приликом пораза у првом колу овогодишњег фудбалског првенства записао да док су се у Гучи надметали за прву трубу Драгачева, у Ивањици је Звезда испала права труба. Док је био млађи био је много активнији не пропуштајући прилику да забележи по коју „чвргу“. Не пропушта ни данас, чак ни док на обали Ибра стрпљиво чека да се за удицу закачи по која рибица, али са много мање жара. Није познато да ли је то због година или чињенице да и оно што је до сада записао полако пада у заборав. - У оно време пишем „Захваљујемо се председнику што није узео узицу него смо сами изашли на улицу“, или „Нити сам председник, нити сам уредник. Благо мени, свако може да ме мрзи, а не и смени“. Много пута ми засмета кад ми неко нешто прича, засмета ми цена струје или нешто што само чујем, па запамтим док пецам рибу, а запишем кад стигнем кући. Отац је био врло духовит човек, па кажем да је био усмен, а ја сам био писмен. Блашке је био легенда Краљева, а некад сам и његове шале објављивао. Једна говори о сину који је дошао кући из школе и сав усхићен рекао оцу како су учили да је човек по-

- Није за сваког Муја намештај од Луја. - Да нисмо имали толико бегова не би имали ни оволико збегова. - Настала је нека збрка. Каква збрка? Један гладан, други крка. Један ради други седи, који од њих више вреди. Један нема ни за јело, а камоли за одело. Други има јахту, вилу, ко му их даде, мајку му милу! стао од мајмуна. „Марш срам те било, каже отац, ако си ти постао од мајмуна ја нисам“ – прича Гале Блажић. Након педесет година бављења хумором ауторитативно тврди да је хумор озбиљна ствар у којој не сме ништа да се забрља. У кратким хумористичким формама аутор мора да буде јасан, а свака реч на правом месту, јер често и једно слово може да промени смисао онога што је пожелео да каже. Много је критика једне од претходних година изречено на рачун пара уложених у реконструкцију санитарног чвора на краљевачкој железничкој станици. Није Гале много веровао онима који су то тврдили, па је пожелео да се сам увери и замолио љубазног човека на улазу да му то дозволи. Након детаљног прегледа изашао је богатији за искуство преточено у афоризам „Није важно шта једемо, важно је како серемо“. Често и једна једина реч у разговору са неким може да изазове буру шаљивих коментара. И по ко зна који пут навиру сећања на Минимакса коме је Гале једном приликом, уз поклон за рођендан, послао честитку „Драги Мићо, срећан ти рођендан. Пошто су мене читавог живота вукли само за нос ја бих волео тебе да повучем за једно уво, а неки могу увек да те повуку за оно друго“. Мића је увек, каже Гале, све што му је послао читао са много духа тако да је изгледало много боље него што је написано. Уз све то никада није променио ни једно једино слово. Највећи српски хумористи, Минимакс, Блажићи, Аџићи, Шојић, Минимакс, Мија Алексић, Чкаља, рођени су у околини Краљева на простору који омеђују Крагујевац, Ужице, Чачак и

Крушевац. Из њих долазе надалеко познате Ере, Гребићи, Чарапани, а Гале и данас жали што Краљевчани немају сличан надимак по коме би били познати далеко ван граница града. У време велике потраге за Радованом Караџићем и Ратком Младићем краљевачки сатиричари су организовали вече хумора и сатире пдо називом „Ево ме седим с Радованом“. Повод за то била је прича да бројне светске обавештајне службе у свету помно прате дешавања на ширем простору, а њихови уређаји реагују на сваки помен имана Радован. Нашао се ту некако и Гале Блажић и као из топа испалио „Ови никако да схвате, уместо њих да јуре могли бе мене одмах да ухвате“. Било је те вечери изречено много озбиљних ствари и на друге теме, између осталих и толико пута помињани квалитет воде за пиће. „Испитана је вода за пиће у Краљеву и утврђено да је одлична за секс. Сви ћемо да се сјебемо“. - Не знам због чега, по задатку или је залутао, ту се нађе и један савезни посланик. Ја га гледам у очи и на крају кажем да се одричем хонорара у име посланика ометених у психофизичком развоју. Неке од њих познавао сам одавно, са улице, али никад нисам рекао да су уличари – каже Гале. Када су почетком октобра 2000. године широм Србије почели да се изражавају протести против тадашње власти бројни становници Краљева, међу њима и Гале Блажић, веровали су да ће врло брзо извојевати некакву врсту победе. Десило се то што се то десило а Гале је, како каже, опет изгубио. Опет пеца рибу поред Ибра, и опет воли да све буде чисто, а није. - наставиће се -

Ратко Грубор

МАГАЗИН 1.9.2013.

Краљевачка музичка сцена: Ратко Грубор

- Четворица Краљевчана дуго су већали у настојању да пронађу довољно звучно и лако препознатљиво име бенда све док некоме од њих није пало на памет да је испред зграде већ дуже паркиран популарни „фића“ који је уз назив имао дописано „лукс“. Био је то повод да прихвате „Лукс“ као име које ће годинама остати најпрепознатљивије на краљевачкој музичкој сцени. - Три највећа оркестра у Србији воде Краљевчани Влада Пановић, Миша Мијатовић и Александар Софронијевић.

Фото: М. Радовановић

ВИСОКО ПРИЗНАЊЕ ЗА ДОПРИНОС УНАПРЕЂЕЊУ МУЗИКЕ

реће године седме деценије прошлог века Ратко Грубор је био тек седми разред Основне школе „4. краљевачки батаљон“, а чим је закорачио у тинејџерско доба почео је мало интензивније да слуша музику и размишља о могућности да се и сам појави на естрадној сцени. У том периоду чинило му се да то и није посебно тешко, а родитељи су на непрестано инсистирање попустили под притиском и успели да из скромног породичног буџета одвоје довољно новца за куповину једне акустичне гитаре. Испоставило се да нови инструмент и није тако лако савладавати самостално, а шанса да се то учини на организован начин указала се када је повратник из Латинске Америке у тек отвореном Дому друштвених организација отворио школу класичне гитаре. Скоро две године је Ратко, а и остали полазници, свим прстима пребирао по жицама акустичне гитаре која је полако губила примат пред првим електричним које су се појављивале и у излозима краљевачких продавница. Група вршњака основаца из Облићеве улице, настојала је у склоништу зграде преко пута данашње Музичке школе „Стеван Мокрањац“ да у једну композицију удене оно што је сваки од њих појединачно научио. Покушавали су то на акустичним гитарама маштајући о дану када би оне прорадиле на струју. Први гимназијски дани у јесен 1965. године донели су нова познанства из којих је врло брзо израстао ансамбл под називом „Пурпурне дуге“. У почетку су звук тројице гитариста и бубњара допуњавала два певача да би он врло брзо био обогаћен трубом и саксофоном. Трубу је свирао Жика Антић, а саксофон Градимир Митић. - Био је то класичан поп оркестар проширен са дувачима који је наступао на игранкама у Електрокомбинату или холу Дома ЈНА, а преко лета на кошаркашком стадиону у центру града. Музику смо слушали углавном са радија или из филмова, а идоли су нам били „Битлси“ и „Ролингстоунси“. Није било баш лако, како би се данас неком

МАГАЗИН

1.9.2013.

МАГАЗИН 1.9.2013.

чинило, јер је све ново наилазило на велики отпор конзервативне средине, али смо ипак успевали редовно да држимо игранке недељом – прича Грубор. Игранке у Електрокомбинату, које су организоване за Нову годину и време државних празника, окупљале се и по 1.000 посетилаца што се из данашње перспективе чини готово невероватним. Још мање вероватно звучи чињеница да се никада није догодила туча или било какав ексцес који би утицао на нормално одвијање програма. Игранке су се завршавале мирно у неко разумно време које никада није било после 23 сата. Игранке у холу Дома ЈНА окупљале су знатно мање посетилаца, једва тећину од оних који су долазили у Електрокомбинат, али су биле редовније и знатно чешће. У периоду између 1965. и 1970. „Пурпурне дуге“ су изводиле углавном домаћу поп музику са по неком страном композицијом „Битлса“, „Ролингстоунса“ и „Шедоуса“ које су беспрекорно певали толико пута помињани Славомир Брајковић Шицко и Драгослав Вучковић Вучко. Крај гимназијског школовања, и

одлазак на факултет, утицао је на распад бројних краљевачких бендова, а нису могле да му се одупру ни „Пурпурне дуге“. Након што је бас гитариста већ афирмисаног ансамбла „3+3“ Момо Митевски морао да оде у војску, која је за музичаре била исто толико погубна колико и факултет, његово место је током наредне две године са успехом попуњавао Ратко Грубор. - У почетку сам још у „Пурпурним дугама“ свирао гитару, а касније прешао на бас. Са ансамблом „3+3“ наступао сам целе две године и још једно лето које смо провели у Ровињу. „Пурпурне дуге“ су биле класичан поп оркестар који је свирао игранке за омладину. У њему није било места народној и другим врстама музике, сем кад смо инструментално обрађивали неке озбиљније ствари. Кад сам приступио „3+3“ то је већ био озбиљнији оркестар са дувачима, свирали смо мало џеза, анимир, а и народну музику. Наступали смо као оркестар који није имао певача, јер су сви остали чланови певали. Касније смо морали да ангажјуемо певача само за народну музику – прича Грубор. Након што се после две године од-

суства старом јату вратио Митевски, а Грубор већ определио за професионално бављење музиком, неопходно је било размишљати о новом бенду. Слободни су били момци из комшилука, Света Томић Каубој, Иван Коцка и Миле Врндић који су дуго већали у настојању да пронађу довољно звучно и лако препознатљиво име све док некоме од њих није пало на памет да је испред зграде већ дуже паркиран популарни „фића“ који је уз називи имао дописано „лукс“. Био је то повод да прихвате име „Лукс“ које ће годинама остати најпрепознатљивије на краљевачкој музичкој сцени. Иако се састав повремено мењао због других обавеза чланова Ратко Грубор је свирао са њим све док није одлучио да потпуно напусти музичке воде. Кад је Каубој отишао у Београд, а Коцку који због обавеза на послу није могао да напусти Краљево заменио бубњар „Безимених“ Драган Јањић Кики, указала се прилика за дужи ангажман у иностранству. - Свирали смо у Хотелу „Термал“ у Матарушкој Бањи мешовиту музику, а људи су долазили на плес, не само да слушају. Преко лета су долазили гости

1.9.2013.

МАГАЗИН

из иностранства, па је било потребно изводити музику коју су волели. Тамо нас је једном приликом чуо власник кафане „Вардар“ из Минхена са којим смо врло брзо направили повољан аранжман и у главном граду Баварске свирали читаве две године. Када је већ бивши директор „Термала“ Сандо Милићевић почео да ради у Хотелу „Београд“ у Бечићима позвао је и „Лукс“ који ће на црногорском приморју неколико наредних година забављати госте од маја до октобра. Туризам је био тек у повоју, а у Бечићима тек неколико хотела, „Монтенегро“, „Сплендид“ и „Београд“. Почетком осамдесетих година прошлог века публику су углавном чинили гости из Србије, а у читавом крају било је тек неколико оркестара. Са повећањем броја иностраних туриста у хотелима високе категорије јављала се и потреба за правилним изговором текста песама, па је место испред оркестра заузела професорка енглеског језика из Аранђеловца. После деведесете године „Лукс“ је везан углавном за Краљево и околину, а Грубор већ 1995. доноси одлуку да коначно окачи гитару о клин и посвети се уноснијем и сигурнијем позиву. - Од 1985. године држали смо агенцију „Лукс“ која је окупљала музичаре првенствено са овог подручја. Касније смо постали чланови Удружења естрадних уметника Србије, а колегама омогућавали да остваре право здравствено и пензијско осигурање. Издавали смо папире на основу којих су могли да регулишу радни стаж, а многи од њих су то и учинили. Мало је позната чињеница да сам неколико година био члан ужег председништва Удружења естрадних уметника и уз хармоникаша Мишу Мијатовића једини Краљевчанин добитник годишње естрадне награде која је додељивана за укупан рад. Након што су се бројна локална удружења издвојила настало је расуло, а посао више није био просперитетан као у осамдесетим и деведесетим годинама – прича Грубор. Удружење „Лукс“ је окупљало двадесет оркестара који су наступали

широм Југославије. Музучка професија је била цењена и добро плаћена, а било је и доста добрих оркестара са којима данашњи тешко могу да се пореде по било ком од параметара. Након златних година туризма и хотелијерства наступила је економска криза и осека која је и професију музичара довела на изузетно ниске гране. Две сезоне је „Луксом“ на црногорском приморју клавијатуре свирао Лазар Ристовски који је те године тек завршио музичку школу. Гости хотела билу су Уснија Реџепова и Боки Милошевић који је брзо препознао изванредни таленат и ангажовао Ристовског наредне три године, након чега се овај потпуно посветио рок музици, „Бијелом дугмету“ и солистичкој каријери. - Стандардну екипу „Лукса“ годинама смо чинили Каубој, Врнда, Кики и ја. Након што се први отиснуо Каубој, а Врнда запослио у Абрашевићу, тражили смо замене, Кики је отишао у „Мобу“, а ја сам променио три, четири поставе док коначно „Лукс“ није престао да постоји. Од дела бенда настала је „Оаза“, а касније „Кошава“ у којој свирају Врнда и Кики. У првом периоду имали смо изузетно квалитетне оркестре, много се пажње посвећивало музици, људи су били талентовани и много се радило. Није било електронике, фолирања и фајлова. Тешко је било набавити ин-

струменте, па сам често путовао у Лондон, а све до 1990. увозили смо их из Енглеске и Немачке, а од 1985. из Америке. Куповали смо за себе и колеге, а удруживали се због транспортних трошкова. Деведесетих је већ све могло да се нађе и у Европи, да би после много година почело у Београду, а коначно и Краљеву – каже Грубор. Половином последње деценије прошлог века нагло опада интересовање за музику, све више се форсира дигитални звук, а мање пажње посвећује класичном свирању. Све је заступљенија народна музика, па јој приступају и дојучерашњи рокери који овом музиком нису успевали да обезбеде средства за живот. Ситуација се драстично променила на горе после 2000. када је у локалним оквирима било готово немогуће живети само од ње. Краљево је одувек било расадник добрих музичара о чему сведочи податак да три највећа оркестра на три највеће телевизије воде људи из Краљева. Шеф оркестра РТС је Влада Пановић, Хепи телевизије Миша Мијатовић, а ТВ Пинк Александар Софронијевић. Пратили су Грубор и другови многа значајна имена југословенске забавне и народне музике, Бети Ђорђевић, Уснију Реџепову, Мирослава Илића, Недељка Билкића, снимили неколико плоча у време кад то није било једноставно као данас, годинама наступали у Хотелу „Путник“ на Копаонику и „Партизанки“ у Врњачкој Бањи у којој је свирао Јован Маљоковић са којим су сарађивали у дугом периоду. Свирали су свуда, највише на територији Рашког округа, јер није било потребе да се иде даље сем повремених излета на море или иностранство. - Задовољан сам тиме што сам радио у време док смо имали доста успеха, а кад је настао пад интересовања посветио сам се другим пословима. Пропутовао сам доста, зарадио добро, а круна дугогодишњег рада је изузетно ретка естрадна награда. Посебно сам поносан што је неко препознао да смо као екипа знатно допринели квалитету

музичке сцене – каже Грубор. Дугогодишње искуство извођача, али и организатора бројних музичких догађања, довољно компетентно поручује свима који имају жељу да се професионално баве музиком да буду упорни и истрају упркос свим недаћама које их чекају на путу до успеха. Једино упорним и истрајним радом може се савладати готово све што се замисли. Стање у друштву, култури посебно, није ни мало ружичасто јер нема пара за било какве значајније манифестације, сем малобројних у највећим српским градовима. Тешко се зарађује, још теже успева да сачува зарађено, а баш због тога скупи инструменти све теже доступни. Упркос свему не мали број младих Краљевчана достиже завидне домете на престижним европским и америчким високим школама и са успехом наступа са највећим светским звесздама. То је и доказ да се до највиших висина стиже само упорношћу и великим радом.

И док је деценијама у назад било релативно мало музичара, а много посла, ситуација се окренула па се велики број музичара свим снагама бори да обезбеди колико толико од све мање понуде послова. Посебно похвалним, за релативно малу средину каква је Краљево, Грубор оцењује организацију џезу фестивала „ЏезИбар“ који је посебноо вог лета окупио велики број љубитеља добре музике. - Има и други дешавања тако да могу да похвалим да се музици, у границама које одређују финансије, даје прилично велики значај. Задовољан сам како се пропагира музика као вид културе и нешто што оплемењује, што је утицало и да се локална сцена поправи на боље. Музичка сцена и није толико лоша колико је лоша укупна ситуација у друштву, али морамо да будемо стрпљиви и чекамо побољшање као и у другим сферама живота – каже на крају Ратко Грубор. Т. Радовановић

МАГАЗИН 1.9.2013.

Краљевачка медијска сцена: Владан Митровић

НОВИНАР МЕЂУ ПУШКАМА - У 21. веку, када текстови лете на различите начине, Владан Митровић је последњи новинар у Србији који пише на папиру графитном оловком, штампаним словима као графички рад који је радио у техничкој школи. - Најскупља пушка продата у Краљеву достигла је вредност од читавих пола милиона динара. - Слобода штампе није блаћење људи, није ни објављивање лажних информација, већ објективно и ненавијачко новинарство

овинари су одувек били добродошли гости на свим сајмовима, посебно у Нирнбергу који важи за један од најпознатијих у свету који се бави излагањем најсавременијег ловачког и другог оружја. Годинама уназад један од најредовнијих посетилаца је и краљевачки новинар Владан Митровић који са великим искуством, показало се то у много случајева, излагачима прави посебне проблеме низом питања која одају доброг познаваоца свих врста оружја. Сајмови су прилика за упознавање са најновијим достигнућима, али и за упознавање и склапање пријатељстава. Годинама је у Нирнбергу класичне ловачке двоцевке, које прави у малим серијама готово ручно, излагала фирма „Дауд и синови“ из пакистанског града Пешевара. На сајам је долазио власник са супругом и сином, а непосредни Балканац интересовао се за производе, али и породицу Дауд. Временом је успостављен толико присни контакт да су Пакистанци, ненавикнути на такав однос према себи, једне године краљевачком новинару на поклон донели огроман кристал који расте у пакистанским пећинама. Био је величине осредњег телевизора, а веровало се да позитивно делује на здравље човека кад се кроз њега пропусти светлост. Много година касније из свести Владана Митровића није ишчилела слика тужног дечака кад је схватио да нови пријатељ не може да прими поклон. Са стотином килограма књига и каталога, и ко зна чега још није Владан смео да се усуди да пут Србије понесе огроман ломљиви кристал. Много пута су већ пријатељи причали на блиском „тарзан инглиш“ језику све док се Дауди, након што се Пешевар нашао под ударом бомби, нису у Нирнбергу појавили без сина кога су из безбедносних разлога послали у Аустралију на школовање. Сви светски експерти слажу се у констатацији да је нирнбершки сајам оружја најквалитетнији у свету, бољи чак и од оног у Лас Вегасу који важи

МАГАЗИН

1.9.2013.

за највећи. Иако је финансијска ситуација све тежа „Калибар“ сваке године шаље у Нирнберг двојицу новинара. И док се у неким давним временима добро зарађивало од писања хонорари су прво почели да се проређују, а онда су пре скоро две године сасвим нестали. Осамнаест година преданог рада исувише је велика обавеза која не дозвољава да, упркос тешкоћама, прекине да пише. Обавезују га на то и бројни позиви читалаца жељних увек нових информација о различитим врстама ловачког оружја. - Надам се да ће једног дана стати на ноге, па да опет почну да плаћају. Редакцију чини десетак новинара, а ја у сваком броју имам једанаест страна. Није нимало лако написати толико текста свестан чињенице да рад неће бити плаћен. За то је најмање крив главни уредник који би, чини ми се више од нас који пишемо, волео да смо адекватно награђени, јер је свестан да би у том случају новина била знатно богатија. У 21. веку, када текстови лете на различите начине, ја сам последњи новинар у Србији који пише на папиру графитном оловком, штампаним словима као графички рад који сам радио у техничкој школи, а рукопис је прави технички, тако да је лак за читање. Пробао сам писаћом машином и компјутером, али ми бежи мисао. Кад напишем ставим у коверат са фотографијом па на пошту. Проблем је што је пошта у неколико наврата губила пошиљку, а једном сам морао цео текст да пишем поново па сада правим фотокопију за случај да се поново изгуби – прича Митровић. Иако се стање у ловству поправља, нешто и под утицајем часописа који му посвећују велику пажњу, и даље има много негативних ствари које су последица ратова вођених на овим просторима у последњој деценији прошлог века. И док је свуда у свету тешко замисливо да се у лов иде у војничкој униформи српска ловишта врве од младих ловаца обучених баш тако. Највећи број њих не

поштује ни основне прописе, а не тако ретко носе полуаутоматске пушке са пет метака. Ловно законодавство дозвољава коришћење ловачке пушке сачмарице, или ловачког карабина полуаутоматског режима са редукованим магацином који може да прими само два метка. Дугогодишње ловачко искуство сведочи о одсуству граничника који не дозвољавају да се пушка напуни са пет метака. Овакво понашање ловаца тумачи се као плод неразумне жеље да упуте што више метака и тиме покрију неукост и способност да са два метка оборе дивљач. - Ако си пуцао два пута и промашио дивљач је отишла толико далеко да је ни трећим нећеш оборити или ранити. Ако је рањена угинуће после два дана и направити дуплу штету. Изгубљена је за ловиште које прља лешине која трули, а око које се скупљају лешинари и предатори и тако уништавају племениту дивљач – каже Митровић. Поред неопрезног кретања и пуцања српска ловишта карактерише и употреба алкохола који је у сталном порасту. Иако сваки ловац зна колико може да одстрели најчешће не поштује правила, а посебан проблем представља изостанак континуитета због чега у ловну сезону улазе недовољно припремљени што доказује велики број само рањене дивљачи. У лову се мало поштује ношење пушке без прста на обарачу, визуелна провера празног оружја и окидање на празно кад се усмери у безбедном правцу. Ни контрола лова није адекватна, а више од поштовања правила пажња се поклања администрацији. Ловочувари никад не прегледају пушке, па није реткост да у лов на зеца и фазана ловац понесе муницију која је предвиђена за високу дивљач. Све неправилности теме су за искусног новинара спремног да увек новим ловцима укаже на све опасности које прете због непоштовања прописа. Иако се до деведестих година

МАГАЗИН 1.9.2013.

прошлог века Југославија отварала према свету, а била и организатор сајмова на којима су излагали светски произвођачи оружја, санкције у последњој декади ускратиле су ловце сем информација и за квалитетно оружје, јер осим Заставиних и руских није било других пушака. Након 2000. више нема државних фирми које се баве увозом, па могу да се набаве само преко приватних које, користећи монополски положај на поједине врсте, диктирају прилично високе цене. - Наш ловац може да дође до квалитетне, али не и јефтине пушке које су и за трећину скупље него у западним земљама. Иако би многи ловци радо заменили старе пушке за нове, уз доплату, законодавство је прилично круто, а за сваку наредну полицајац проверава подобност ловца као да први пут купује пушку. После несрећа које су се издешавале неће бити чудно ако буду тражили и психијатријски преглед. Ако човек хоће да злоупотреби који комад оружја он ће га злоупотребити са оним што има, а не са оним које тек купује. Порез на оружје практично онемогућава колекционаре, а ако неко има пет пиштоља произведених пре Другог светског рата на сваки мора да плати порез већи од вредности појединог примерка. Зато власници све чешће одјављују оружје, па није редак случај да комад вредан 500 евра продају за свега три хиљаде динара. Велики број њих враћа оружја Полицијској управи, јер није у ситуацији да плаћа порез ни за трофејно или наслеђено од неког претка – каже Митровић. У две продавнице које се у Краљеву баве продајом може да се набави било који комад ловачког или кратког оружја које постоји у Србији. Најскупљих пушака нема, јер нема ни купаца, али их трговци набављају кад за то постоји интересовање. И поред свега најскупља пушка продата у Краљеву достигла је вредност од читавих пола милиона динара. „Калибар“ је одувек велику

пажњу поклањао оружју које долази из крагујевачке „Заставе“ која има солидан програм ловачких карабина и прецизних пушака, а за паре које потроши ловац добије највише што може. Оштром оку искусног познаваоца оружја не може да промакне изостанак довољне контроле готових производа. Нема више војних контролора, какве је некада имала „Застава“, који су заговарали тврду контролу сваког примерка. Показало се да су данашњи у последње време много бољи пријатељи са радницима који израђују поједине примерке оружја што се неминовно одражава на контролу квалитета. Поред свега „Застава“ је, након сто година, из производног програма избацила сачмарице. - Човек који данас лови заставином сачмарицом произведеном шездесетих и седамдесетих година има у рукама пушку која је по квалитету равна свим пушкама средњег ценовног разреда у Европи. Квалитет је временом еродирао, било је све више приговора у гарантном року, а руско оружје као квалитетније и робусније потискивало „Заставу“, па су били принуђни да избаце из производње бокерице и пумпарице, што се није показало као добро, јер је у многим земљама забрањен лов карабинима. Стотине фирми праве квалитетне сачмарице које коштају по 5000 евра, па их мало ко купује и на западу. Зато су Руси направили бум у свету, јер њихово оружје вреди више од новца који је за њега плаћен. Није врхунско, грубо је на око, спој дрвета и метала није перфектан, шкрипуће код преламања, али беспрекорно функционише, дуго траје и јефтино је. Тај део колача смо могли ми да држимо, јер смо имали квалитетнију и естетски лепшу пушку од руске – каже Митровић. Последњих десетак година Владан Митровић је члан краљевачке секције Удружења новинара Србије. Довољно је то времена да кроз дружење са колегама створи исправну слику о стању на локалној медијској

сцени. Зато и има утисак да је општа криза у земљи највише погодила баш новинаре. Уз чињеницу да немају прецизно дефинисно радно време није мали број оних који месецима за рад нису примили плату. Отуда ваљда и има више разумевања према онима који су из новинарства које се назива правим побегли у жуту штампу и медије који су могли да пруже минимум услова за какав такав живот. Највише од свега жали што се гасе медији с дугом традицијом, па верује да би град који је некад са мање од 30 хиљада становника издржавао јаку медијску кућу то могао да чини и данас кад има неколико пута више оних који издвајају новац у градски буџет. Посебно храбрим сматра колеге који су се упустили у авантуру издавања приватних новина. Од њих се још нико није обогатио, а пракса показује да чак није успео да подмири ни најосновније трошкове штампања листа. - Не примам хонорар већ годину и по дана, не прија ми, али не могу да будем толико љут кад знам да су „Новости“ биле најтиражнији лист у земљи и прве доносиле информације, са посебним издањима за поједине делове земље. Сада немају ни пети део некадашњег тиража, приватизације их је унаказила, а привремени власници уместо да унесу нешто ново извукли и оно мало што су могли, па су их уместо да помогну још више гурнули доле. Не свиђа ми се ни писање жуте штампе где свако може било кога да нагрди, а да не сноси никакву одговорност за то свестан да грађанске парнице дуго трају, а они који су ољагани најчешће одустају од њих. Слобода штампе није блаћење људи, није ни објављивање лажних информација, већ објективно и ненавијачко новинарство. Зато сматрам да није добра ни појава да политичке странке контролишу поједине медије – каже Митровић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Из Полицијске управе Краљево

НИ БОЉЕ НИ ГОРЕ а основу седмичног статистичког прегледа стања јавне безбедности на подручју града Краљева за период од 19. до 25. августа може се закључити о благом смиривању у једним, а погоршању у другим областима. Тако је у области криминалитета евидентирано 26 кривичних дела што у односу на 32 само седам дана раније чини знатно побољшање. Једно кривично дело припада привредном криминалу док се осталих 25 сврстава у област општег. И док смањен број кривичних дела може да радује чињеница да су позната само два починиоца не даје оптимистичку слику о резултатима рада криминалистичке полиције. Наравно, то не значи да се не настављају интензивне активности на расветљавању преосталих кривичних дела и откривању њихових починилаца. Нешто мање опасну, али не и безначајну, област чини јавни ред и мир који је, на основу података Полицијске управе нарушаван 33 пута што је нешто више од 28 из претходног статистичког периода. У структури прекршаја преовладавају туче којих је овом приликом било дупло више него седам дана раније. Уз њих 21 евидентирано је и 12 других наруша-

МАГАЗИН

1.9.2013.

вања јавног реда и мира. Број од 11 саобраћајних незгода за две је мањи, а број оних које су за последицу имале теже и лакше повреде изједначен. Тако су у пет саобраћајних незгода две особе задобиле теже телесне повреде, док су оне код преостале три окарактерисане као лакше. У шест саобраћајних незгода причињена је само материјална штета, а укупно процењена у свих 11 износи близу пола милиона динара. И возачи који су склони прекршајима у саобраћају били су мало нервознији, или мање пажљиви, па је евидентиран 191 прекршај што у односу на претходних 174 представља повећање од десетак процената. Радује податак да није евидентиран ниједан пожар и да нису интервенисали припадници ватрогасно-спасилачке јединице.

КРАЂЕ И ДРОГА РУКУ ПОД РУКУ Пажња припадника Полицијске управе усмерена је у великој мери ка откривању особа које се баве прометом наркотика. Чињеница да припадници ове управе покривају територију која се граничи са Ауто-

номном покрајином Косово и Метохија, преко које се ка централном делу Србије и остатку Европе усмерава знатна количина нарткотика, повод је за појачану опрезност. Тако су полицијски службеници током викенда лишили слободе две особе, а од три запленили извесну количину дроге. Због поседовања наркотичних аналгетика за које није поседовао потребну лекарску документацију ухапшен је М.Б. (1975) из Краљева за кога се сумња да је у друштву са две године млађим Д.В. извршилац кривичног дела које се карактерише као тешка крађа. Полицијски службеници су осумњичене затекли непосредно након обијања магацина предузећа у Карађорђевој улици у Краљеву одакле су узели алкохолно пиће и кафу. У две одвојене акције полицијски службеници су у Врњачкој Бањи код А.А. (1992) из Крагујевца пронашли наркотичке аналгетике за које не поседује лекарску документацију, а код М.К. (1994) из Врњачке Бање кесицу са марихуаном. Против обојице ће у редовном поступку бити поднете кривичне пријаве за кривично дело неовлашћено држање опојних дрога.

УХАПШЕНА РАДНИЦА ВИШЕГ СУДА Да на изазове које пружају одређени положаји нису имуни ни они од којих се очекује да пре свих поштују закон показује пример референта за финансијско пословање у рачуноводственој служби Вишег суда у Краљеву. Због сумње да је извршила кривична дела проневере и послуге ухапшена је М.Р. (1966) из Краљева која је себи прибавила противправну имовинску корист тако што је у својству службеног лица присвојила новац који јој је био поверен у служби на раду. Такође се сумња и да се неовлашћено послужила новцем који јој је био поверен на раду. Припадници криминалистичке полиције су, након пријаве Вишег суда у Краљеву, предузели неопходне мере ради утврђивања свих околности извршења ових кривичних дела и утврђивања износа противправно присвојеног и неовлашћено послуженог новца, а осумњичена ће, уз кривичну пријаву, бити приведена надлежном истражном судији.

МАГАЗИН

1.9.2013.

СА БЕЗБОЛ ПАЛИЦОМ ПО МАРИХУАНУ

Полицијски службеници Полицијске станице Рашка пресекли су још један ланац растурања опојне дроге и након хапшења задржали до 48 сати И.О. (1978) из Инђије због

сумње да је извршио кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога. Приликом прегледа возила марке „мерцедес“, краљевачке регистрације, на Заједничкој тачки прелаза „Рудница-Јариње“ у селу Муре код Рашке, којим је управљао осумњичени, полицијски службеници су пронашли безбол палицу, а испод хаубе пакет у фолији облепљен селотеип траком у коме се налазило нешто више од килограма марихуане набављене на подручју Косова и Метохије. Након увиђаја који је, по овлашћењу истражног судије краљевачког Вишег суда, извршила истражни судија Судске јединице у Рашки дрога је прослеђена на вештачење у београдски Национално криминалистички центар. Осумњиченом уз кривичну пријаву следи привођење истражном судији Вишег суда у Краљеву, а против њега ће бити поднета и прекршајна пријава у складу са Законом о оружју и муницији.

ЛОПОВИ УХВАЋЕНИ НА ДЕЛУ Због сумње да су извршили кривично дело тешка крађа ухапшени су В.Р. (1990) и Ј.С. (1985) из Краљева. Приликом обиласка патролног реона полицијски службеници Полицијске испоставе Краљево су у петак у раним јутарњим часовима уочили да

је обијена продавница „Тргомаркет“. Након сазнања да се у продавници налазе лопови блокирали су околину објекта и у продавници затекли В.Р и Ј.С. који су вршили преметачину. Увиђај који су извршили припадници краљевачке криминалистичке полиције потврдио је да су осумњичени маказама за гвожђе пресекли металну жицу на тераси продавнице, обили улазна врата и тако ушли у објекат.

СМРТ У ПРОВАЛИЈИ Данак несмотрености возача платила је животом седамнаестогодишња К.Н. из Жиче када је аутомобил марке „пасат“, краљевачке регистрације, којим је према Каменици управљао Ј. Р. (1994) из Краљева, слетело са коловоза у провалију дубине око 70 метара. У саобраћаној несрећи која се догодила у суботу увече у Каменици на локалном путу Каменица – Столови четири младића су задобила лаке телесне повреде. У возилу су се у својству путника налазили брат погинуле Н. Н. (1994) и И. Р. (1995) из истог места и Ф. П.(1994) из Краљева. Увиђај је извршила истражни судија Основног суда у Краљеву у присуству заменика Основног јавног тужиоца и припадника краљевачке саобраћајне полиције, а истрага о узроку и околностима настанка саобраћајне незгоде је у току. Т. Радовановић

После 45 година постојања

КРАЉЕВАЧКИ БРЕНД НА УЛИЦИ

МАГАЗИН

1.9.2013.

- Због неизмиреног дуга за закуп просторија Општинска стамбена агенција, након насилног уласка, променила браве на просторијама Карате клуба „Слога“. - Органи клуба разматрају више варијанти за повратак, а не одбијају ни могућност употребе силе и враћања дипломе заслужне организације Краљева. - Под знаком питања и одлазак у Зелену Гору где би половином спетембра требало да представљају Краљево. - Током 45 година кроз клуб прошло више од 30 хиљада чланова

ада је пре 45 година формиран Карате клуб „Слога“, кроз који је прошло више од 30 хиљада вежбача међу којима је било министара, универзитетских професора, инжењера и бројних заслужних грађана, мало ко је веровао да ће клуб који је дуги низ година био неприкосновени владар у овој области, доживети неславну судбину и бити избачен на улицу. Клуб који је изнедрио светске, европске, медитеранске, балканске и југословенске шампионе 17 година је био члан Савезне карате лиге у којој је, поред вицешампионског, заузимао висока места, и тако одавно постао краљевачки бренд. Од почетка августа тридесетак чланова, припремајући се да у пољском граду Зелена Гора на најбољи начин

репрезентују Краљево, редовно вежбају на отвореном простору кад им то омугућавају метеоролошки услови. На челу клуба налази се један од оснивача, професор физичког васпитања Милисав Кочовић, магистар наука физичке културе, заслужни спортиста велике Југославије, неколико пута проглашаван за најбољег спортисту и спортског радника Краљева. Највећим успехом сматра улазак у прву карате лигу и значајне резултате у њој током дугог низа година. Током претходних 45 година Карате клуб „Слога“ је читавих 40 успешно сарађивао са предузећем за стамбене услуге чију традицију наставља Општинска стамбена агенција. Све време закупац је различитих простора којим газдује ово предузеће, а по-

следњи уговор о закупу простора у подруму Тржног центра у Улици цара Лазара склопљен је далеке 1997. године. Био је то тада само магацински простор са оголелим зидовима и пола метра дубоком водом. - Цуреле су цеви за грејање, доле нико није силазио годинама, а прилаз степеницама је представљао јавни веце. Адаптирали смо просторије о трошку чланова клуба и прилагодили га потребама тренинга. Иако у тих 220 квадрата није било довољно ваздуха, а просторија није била вољно висока, вршила нам је посао па смо исушили воду, урадили хидроизола-

Милисав Кочовић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 1.9.2013.

цију, поставили посебан бродски под који вибрира када тренирамо, окречили зидове, инсталирали вентилацију, убацили справе и ту тренирали све до 1. августа ове године. Тридесет девет година смо редовно плаћали кирију и никад нисмо остали дужни – прича Кочовић. Нерегулисни односи у финансирању спорта и економска криза нису заобишли ни овај клуб, па је од почетка ове године почело да се касни са уплатом надокнаде за коришћење пословног простора, тако да је до почетка августа дуг достигао вредност око 180 хиљада динара што износи пет месечних закупнина. Променом прописа о коришћењу грађевинског земљишта обавезе клуба према Дирекцији за планирање и изградњу увећане су за додатних 140 хиљада на годишњем нивоу тако да укупан дуг износи око 300 хиљада динара. Како чланови клуба не плаћају чланарину рад клуба зависи искључиво од дотација које добија од локане самоуправе. Оне су у овој години закасниле, а менаџмент Општинске агенције за то није имао разумевање, па су просторије клуба обијене, направљен записник о затеченом стању и промењена брава тако да је руководству клуба и члановима онемогућен приступ просторијама које су користили скоро 20 година. Информацију о овоме Кочовић је добио у време када је са градским челницима договарао детаље гостовања краљевачких спортиста на великој свечаности која се половином септембра сваке године одржава у Зеленој Гори, а чији су Краљевчани редовни учесници. Прорадиле су емоције темпераментног спортисте који је код заменика градоначелника Краљева Милуна Јовановића издејствовао заједнички састанак са директором Општинске стамбене агенције коме су присуствовали помоћник градоначелника за спорт Радомир Јовановић и председник Спортског савеза Краљева Рајко Чубрић. - Договорили смо се да уплатимо прву рату дуга одмах, а остало у три једнаке рате до краја године, с тим да остале месечне надокнаде изми-

рујемо на време. Кад смо указали да ћемо да поднесемо кривичну пријаву због обијања просторија директор Општинске стамбене агенције је обећао да ће истог дана просторије да врати у првобитно стање – објашњава Кочовић. Како се у данима који следе не дешава оно што је договорено на интервенцију Кочовића Милун Јовановић заказује нови састанак супростављених страна на коме све учеснике скупа правник Општинске стамбене агенције обавештава да је спорни простор већ издат другом кориснику, а основ за овакво поступање био је дуг који Карате клуб „Слога“ није измирио од почетка године. У настојању да се ситуација доведе у нормалне границе постиже се компромисно решење уз обећање да ће бити испоштовано све што је договорено на првом састанку. Како се до краја месеца ништа није променило Кочовић је, упркос притисцима из клуба да се уз употребу силе врате у доскорашње просторије, одлучио да о проблему који је настао обавести све чланове владајуће коалиције, спортску и другу јавност. Да у читавој ствари није све баш чисто указује чињеница да је нови закупац власник теретане која је некада радила у склопу карате клуба. Кочовић каже да је клуб до сада у реновирање простора и реквизите који се у њему налазе утрошио близу 30 хиљада евра, а сумња да иза свега стоји политика и реваншизам Уједињених региона Србије, под чијом је ингеренцијом Општинска стамбена агенција, због изласка из републичке власти. У ишчекивању позитивног исхода заустављено је подношење кривичне пријаве, а њено активирање зависиће од наредних потеза менаџмента Општинске стамбене агенције. У клубу тврде да разматрају неколико различитих сценарија за решење проблема, а ако се већина у клубу изјасни за насилно враћање просторија то ће се учинити у присуству јавности. - Ако преовлада струја да идемо насилно, идемо са камерама, зовемо телевизију да снимају краљевачку бруку како спортисти улазе у свој про-

стор који им је обијен. Није јавно стамбено предузеће формирало општину, него она стамбено предузеће, па могу да кажу директору да уради како смо се договорили. Ако су помагали милионским свотама друге спортове, да ли је много да се плати ових 300 хиљада динара које смо и ми прихватили да платимо – пита Кочовић уз напомену да је ово исто предузеће годинама у назад било спонзор бројних спортских клубова. Карате клуб Слога је 1997. године поводом Краљевдана проглашен за заслужну организацију, а његови чланови разматрају могућност да врате признање градоначелнику и свима „који пљују по оствареним резултатима“. Иако се сукобљавају са бројним проблемима, првенствено оним финансијске природе, каратисти су одлучни у намери да заштите своје спортисте. Упркос чињеници да је клуб далеко од нивоа на коме је био деценијама у назад и даље се улажу максимални напори да се створе бољи услови за напредовање. - Били смо и остали краљевачки бренд, а сада смо на улици. Због чега се ово није завршило раније криво је и руководство општине које је то могло да реши, а ако нема политике не знам шта је – каже Кочовић уверен да у сваком случају губи и град чија је обавеза да обезбеди други простор. Поред тридесетак чланова карате клуба просторије користи још толико њих који тренирају аикидо. У случају да буду приморани да ипак напусте просторије чланови клуба су одлучни у намери да их врате у стање у каквом су их преузели 1997. године. Да срамота буде још већа указује могућност отказивања одласка у Зелену Гору због чињенице да већ месец дана нема тренинга. Коначну одлуку о томе треба да донесе председништво клуба након консултација са замеником градоначелника од кога се очекују потребне гаранције. Уверени да до свега није морало да дође спремни су, ако то буде потребно, да након насилног повратка организују дежурства и у време када нема тренинга. Т. Радовановић

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Агенција за визуелне комуникације „АРТ“, 36000 Краљево, Пионирска 19 Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs