MagazIN 69 by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година I * Број 69 * 8. септембар 2013. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевачки

МАГАЗИН 8.9.2013.

Пред новембарске изборе на Косову и

МАГАЗИН

8.9.2013.

МОГУЋЕ У ИНТЕГР

- Рок за пријаву листа за локал као, а од 98 пристиглих ли грађанских иницијатива и пој међу којима и јединствена „Грађанска иницијатива Ср Црногорци, а једну Горанци. – премијера Ср у Бри

и Метохији

УБРЗАЊЕ РАЦИЈЕ

лне изборе на Косову је истеиста политичких странака, единаца, 28 су поднели Срби, српска листа под називом рбија“. – Три листе поднели – Данас нова рунда преговора бије и Косова иселу

МАГАЗИН 8.9.2013.

ве што ће се наћи у октобарском извештају Европске комисије о напретку Србије на путу према равноправном чланству у европској породици народа значајно је за наставак тог процеса, изјавила је Тања Мишчевић, пошто је прихватила место шефа преговарачког тима Србије за преговоре о чланству у Европској унији. Основни предуслов за отварања преговора је примена Бриселског споразума и постављени рокови за то, а политички успех у имплементацији без напретка у реформама неће донети велики напредак. Амбасаде Француске, Немачке, Италије, Велике Британије и Сједињених Америчких Држава на Косову поздравиле су, у заједничком саопштењу, што се више од 100 политичких партија, коалиција, грађанских иницијатива и независних кандидата са читавог Косова регистровало за локалне изборе 3. новембра. Таква различитост у представљању је важна за избор гласача и даљу консолидацију демократије Косова, пише у заједничком саопштењу пет земаља Квинте. Оне охрабрују све бираче са правом гласа, који живе ван покрајине, да се пријаве за гласање изван Косова до 10. септембра. Амбасадори Квинте су поздравили флексибилност унутар постојећег правног оквира коју су показале косовске институције у организацији избора, као и посредничку улогу Организације за европску безбедност и сарадњу у четири општине на северу Косова. Техничке одлуке, које је 2. септембра донела Централна изборна комисија, показују посвећеност Косова укључењу свих бирача, што даје наду ће то имати позитивног одјека на учешће политичких субјеката и гласача из различитих заједница, укључујући и оне са севера покрајине. Председник Одбора Скупштине Србије за Косово и Метохију Милован Дрецун сматра да је учешће српске заједнице на новембарским локалним изборима једини начин да се заштите интереси народа и државе на Косову и Метохији. По Дрецуну Заједница српских општина може да буде нека врста геополитичког сидра српског на-

рода у косметској земљи, која ће омогућити не само његов опстанак, већ и просперитетан развој и јачање Србије на овом делу територије, ако се искористе могућности које пружа бриселски споразум. Шеф Посланичке групе Демократске странке, и бивши шеф преговарачког тима Београда у дијалогу са Приштином, Борислав Стефановић подржава излазак Срба на новембарске избора, али жали што са представницима његове странке нико није разговарао и позвао их на јединствену српску листу, а кривицу за то сваљује на Канцеларију за Косово и Метохију. За активност на Косову и Метохији задужени су Покрајински одбор Демократске странке и Горан Богдановић, а њихова листа предата је под називом „Грађанска иницијатива Демократија“. Приштинска „Трибуна“ пише да ће се премијер Србије Ивица Дачић и премијер Косова Хашим Тачи састати данас у Бриселу, а једна од тема разговора биће и листа „Србија“, која је пријављена за новембарске локалне изборе. Лист наводи да Косово неће прихватити име листе, јер је противно духу бриселског споразума, иако званичник Владе Косова наводи да то име није илегално или противуставно. И невладине опрганизације у Приштини затражиле су од Централне изборне комисије да не прихвати листу „Србија“, јер верују да може изазвати међуетничке тензије. Предствници невладиних организација „Центар за мир и толеранцију“ и „ХЕРЦ“ оценили су да не постоји уставна или законска одредба којом би могло бити оспорено име грађанске иницијативе „Србија“. Сматрају да не може никоме да смета име једне грађанске иницијативе, као ни истицање националних симбола и обележја када је све то регулисано и дозвољено Уставом и законима Косова. Директор Центра за мир и толеранцију Ненад Максимовић сматра да би Централна изборна комисија морала да дозволи регистрацију ове грађанске иницијативе, јер би се тиме

поспешила промоција националног идентитета српске заједнице на Косову, а то је прописано уставом и Законом о заштити и промовисању права заједница и њихових припадника на Косову, као и Законом о општим изборима. Руководилац невладине организације „Демократија у деловању“ Исмет Криезију је раније изјавио за агенцију „Косовапрес“ да је име те листе у супротности са демократијом, јер политичка листа са именом Србија представља могућност стварања провокативних ситуација и подстицања међуетничких сукоба, па би због тога била у супротности са принципима демократије и стандарда за слободне изборе. У канцеларији за регистрацију политичких партија најавили су да ће у року од десет дана извршити верификацију докумената за изборе. Статусна неутралност локалних избора у новембру, поред уклањања ознака државности са гласачких листића, биће обезбеђена и скидањем речи „република“ са сигурносних печата, који се стављају на гласачке кутије, пише приштински дневник „Коха диторе“. Изглед печата још није познат, али се зна да на њему неће бити реч „република“, што је још један начин да се Србија убеди како су избори статусно неутрални. Мисија Организације за европску безбедност и сарадњу потврдила је да ће коначни изглед печата одредити Централна изборна комисија. Косовска Централна изборна комисија је у понедељак већином гласова одлучила да се са гласачких листића уклоне ознаке државе Косово, а Рустеми је за то оптужио председницу Валдете Дака за оркестрирање целе ситуације после притисака из Владе Косова. Покрет „Самоопредељење“ разматра могућност да поднесе инцијативу Уставном суду Косова да се изјасни о одлуци Централне изборне комисије о промени изгледа гласачких листа и уклањања обележја Косова, а члан комисије из овог покрета Аднан Рустеми потврђује да је у току процес доказивања да је одлука Комисије нелегална и противуставна.

8.9.2013.

МАГАЗИН

Премијери Србије и Косова Ивица Дачић и Хашим Тачи састаће се данас са високом представницом Европске уније за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон, а главна тема разговора биће припрема локалних избора на Косову. Осим о изборима, на састанку ће бити речи и о имплементацији Бриселског споразума због жеље да што пре буде постигнут договор о енергетици и телекомуникацијама. Премијер Косова очекује да ће, токомданашње рунде дијалога, Београд и Приштина постићи споразуме о телекомуникацијама и енергетици, јер су већ превазиђена неслагања око коришћења симбола Косова на гласачким листићима за локалне изборе. „Трибуна“ пише да би дијалог Београда и Приштина могао бити настављен у другачијем формату, а њен извор из међународне заједнице наводи да Косово има велика очекивања

од децембарског става Немачке према Србији, када се буде одлучивало о датуму за почетак преговора. Немачки услови за Србију могли би да диктирају нови процес дијалога између Београда и Приштине после новембарских избора, јер се не очекује да Србија постане чланица Европске уније без претходног признања независности Косова. Неименовани извор из међународне заједнице потврдио је да проблем не може бити решен без међусобног признања због страха да ће Србија правити проблеме унутар Уније. Рок за пријаву листа за локалне изборе на Косову је истекао, а од 98 пристиглих листа политичких странака, грађанских иницијатива и појединаца, 28 су поднели Срби, међу којима и јединствена српска листа под називом „Грађанска иницијатива Србија“. Пријављене су и три црногорске листе, док су албанске странке

пријавиле кандидате за градоначелнике и у општинама на северу Косова, као и кандидате за одборнике у општинама с већинским српским становништвом јужно од Ибра. На јединственој српској листи „Грађанска иницијатива Србија“ налазе се имена одборничких кандидата за 24 општине на Косову и Метохији, али и кандидати за председнике у 14 општина. За општину Грачаница кандидат је Бранимир Стојановић, за Штрпце Иван Реџић, за Клокот Срећко Спасић, за Партеш Драган Николић, Ново Брдо Светислав Ивановић, а за Ранилуг Градимир Микић. Кандидати за градоначелнике у општинама северно од Ибра су Крстимир Пантић за Косовску Митровицу, Стеван Вуловић за Зубин Поток, Драган Јаблановић за Лепосавић и Иван Теодосијевић за Звечан. Листе са кандидатима за градоначелнике предале су Самостална либе-

Чеку актуелни министар Косовских безбедносних снага, и да је још рано да се откривају имена јер су консултације у току, али да је сигуран да ће његова партија добити битку за Приштину којој ће кандидат ДПК донети европски дух. Председник Европског савета Херман Ван Ромпуј оценио је да је споразумом Београда и Приштине „откочен поступак“ уласка Србије у чланство Европске уније, док се Косово приближило овој асоцијацији. Он је на годишњој конференцији шефова Делегација Европске уније нагласио да је тиме окренута нова страница у односима Косова и Србије, a уз посредовање високе представнице Европске уније Кетрин Ештон постигнути споразум поставио њихове односе на пут нормализације са духом који се мора одржати. Представници Мисије Еулекс предали су оверене копије 808 матичних књига из Србије Агенцији за цивилну

регистрацију Косова. Предати су списи за две општине, Ново Брдо (67 књига) и Урошевац (741 књига), који садрже оверене копије оригиналних матичних и црквених књига с подацима о рођењу, венчањима и смрти. Процес оверавања копија оригиналних матичних књига део је споразума постигнутог 2. јула 2011. године током дијалога између Приштине и Београда у Бриселу. Пројекат који финансира Канцеларија Европске уније на Косову, представља прву фазу успостављања поуздане и одрживе Матичне службе на Косову, како је предвиђено планом за визну либерализацију. До сада је Еулекс извршио примопредају више од 7128 оверених копија матичних књига које покривају општине Приштина (1013), Липљан (848), Обилић (264), Косово Поље (219), Глоговац (425), Подујево (1066), Гњилане (935), Каменица (824), Витина (726), Ново Брдо (67) и Урошевац (741). Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

рална странка, Српска социјал-демократска странка, новоформирана грађанска иницијатива „Савез косовских Срба“, грађанска иницијатива „Заједничка будућност“, као и грађанска иницијатива „Демократска иницијатива“ и „Јединствена српска листа – Видовдан“. Срби су се кандидовали за председнике општина са већинско српским, али и са албанским становништвом, а кандидате у општинама у којима су Срби већина предале су и албанске партије. Листе за три општине севера Косова и своју кандидатуру за место градоначелника Косовоске Митровице предао је и бивши државни секретар у министарству за Косово и Метохију Оливер Ивановић, а јединствену листу су поднели и Горанци. Агим Чеку из Демократске партије Косова и Иса Мустафа из Демократског савеза Косова два су кандидата највећих странака за градоначелника Приштине. Лидер ДПК и косовски премијер Хашим Тачи рекао је да је Агим

Прва јесења седница Градског већа

РЕШАВАЊЕ ТЕХНИЧКИХ ПИТАЊА

МАГАЗИН

8.9.2013.

- Градско веће одлучивало о висини октобарских награда, извештајима Завода за јавно здравље и Јавног правобранилаштва, као и о висини октобарских награда и критеријума за доделу стипендија најбољим студентима. - Почело решавање жалби грађана

рве септембарске дане карактерише појачана активност органа Градске управе, а последња седница Градског већа, иако окарактерисана само као техничка, резултирала је доношењем бројних одлука битним за функционисање локалне заједнице. Смањена активност током лета због годишњих одмора главни је разлог што је тек на првој јесењој седници разматран извештај Завода за јавно здравље о квалитету воде и ваздуха у јулу ове године. Градско веће је усвојило извештај који потврђује да су квалитет воде и ваздуха у овом периоду били добри. На дневном реду се нашло и разматрање извештаја Јавног правобранилаштва о коме би на првој наредној седници требало да се изјасне и одборници Скупштине града. Правобраниоци су, истакао је

градоначелник Краљева Драган Јовановић, задовољни радом у 2012. години и процентом добијених случајева у корист града. Пред већницима се нашло и разматрање предлога о висини октобарских награда, а одлучено је да новчани износ остане на нивоу претходних година и износи 70 хиљада динара. Најзадовољнији би требало да буду краљевачки студенти, пре свих они са најбољим резултатима оствареним током школовања. Према најновијој одлуци Градског веће пресудни критеријум при одлучивању о додели градских стипендија биће постигнут успех, а не материјални статус родитеља како је то било до сада. На одлуку више неће утицати доказ о дефицитарности струке према подацима Националне службе за запо-

шљавање. Показло се да то није био добар критеријум, а било је и злоупотреба, на шта указује податак да су Краљеву према документацији поднетој уз захтев за доделу стипендија, најпотребнији нуклеарни физичар, вајар и глумац. Уколико два или више студената буду имали исти просек оцена током студија предност би требало да има онај који је ближи завршетку школовања. Од 2009. године нису решаване жалбе грађана упућене Градском већу, па је одлучено да се на свакој од нареднихе седница решава одређен број њих. Тако су овом приликом већници разматрали 17 жалби од којих су неке одбачене као неосноване, а по другим одлучено у корист подносиоца. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Епископ Јован

МАГАЗИН 8.9.2013.

bog je qubav, a ne strah

- Обележавање двестоте годишњице смрти најпознатијег мегданџије у Првом српском устанку Јована Јурсуле отпочело светом архијерејском литургијом у цркви Светог апостола Павла. - Литургију служио епископ шумадијски Јован, администратор Епархије жичке уз саслужење свештеника ове епархије У Јеванђељу нам Господ јасно каже да нема ништа тајно што се неће открити. Ове речи Христове треба да нас побуде првенствено на живот хришћански, а хришћански живот подразумева живот по Богу, живот по Јеванђељу, живот по вери и живот у вери, а никако живот фарисејски или лицемерски. Зато Господ каже да ништа није сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати. Ми људи по својим слабостима, кад учинимо нешто што није добро гледамо да то заташкамо, да то нико не види, да нико не дозна. И уместо да се позабавимо тим, поготово ако неко зло учинимо, да преиспитамо себе зашто смо то учинили, зашто смо нанели зло другом човеку, уместо да преиспитујемо своју савест, ми гурамо још дубље мислећи да смо успели. Није нас видео нико, сакрио сам од људи, па сам сакрио и од Бога. Е, ту је велика заблуда људска, и велико неверство човеково, јер онда човек не верује у свезнајућег и свуда присутног Бога. Бог не само да зна оно што учинимо, него зна и оно што нисмо још увек ни учинили. Зашто да сакријемо од човека кад Бог то све зна? Ако верујем, а то јесте хришћански живот, верујем у живот вечни и сусрет са Господом, шта ми то све вреди. Ја ћу људе оставити, али треба изаћи пред лице Божје. Зато не заваравајмо се. Свачије ће дело, каже наш народ, изаћи на видело. Можда неко зло дело које човек учини и не изађе на видело за време њего-

вог овоземаљског живота. И то се дешава, али Бог зна зашто то тако ради, јер какви смо људи, ко зна и какву би освету чинили. Морамо једно знати, ако то моје недело не изађе за време мога живота то је за мене најстрашније. Зашто? Зато што ме није навело на покајање, а како ће човек без покајања да изађе пред лице Божије. Ово не говорим зато што је Бог нешто што страши човека, и да човек треба да се плаши Бога. Не. Бог је љубав, а не страх. Он је страх само за оне непокајане. Он све љубављу облива и зато ако моје дело не изађе за време мога живота показаће се на другима. То је оно што је српски народ, који није много упућен у тумачење јеванђелско, знао да пооштри речи Христовог Јеванђеља и каже, испаштаће му и девето колено. Тога нема у Светом писму, али има у Старом завету који каже, оци једоше грожђе, а синовима трну зуби. Све што учинимо добро не само да је корисно за нас него је корисно за наше окружење, за наше најближе и за сваког човека, јер се он поучава на мојим добрим делима. Тако је и кад зло чинимо. Не чинимо само себи зло, него га чинимо и оном другом који је поред мене, јер га ја наводим својим злом да учини зло. Ако чини добро, а колико толико је имао савест, он неће поред доброг човека да чини зло. Стидеће се. То је оно што народ каже, ко се Бога не боји, и људи не стиди, њему је све слободно. Зато човек свакако

8.9.2013.

МАГАЗИН

живи и свакако се понаша. Треба да схватимо да није страшно погрешити, страшно је не покајати се и не признати грех. Величина је у томе да признам своју слабост, а не да оправдавам своју слабост, немарност, нерад или нехат, а обично то волимо другачије да представимо. Ове речи се односе на свете апостоле, његове ученике којима као да каже да ће доћи време када ће народ схватити то за шта вас оптужују. А апостоле су оптуживали што су проповедали Јеванђеље, говорили о Христу, љубави, како човек треба да живи. Зато их народ осуђује, а Христос каже „Сазнаће овај свет ваше спасоносне вести, оне благе јеванђелске вести, вести и речи пуне љубави, пуне Бога које људе заглушују својом хуком и неће да их чују“. Кад човек неће да чује реч Божју, која је реч љубави, он чује ону другу. Кад чује другу чини оно што чује, а чује оно што жели. Шта је човек, оно на шта су упућене његове мисли. Ако су ти мисли упућене на добро бићеш добар, а ако су ти мисли упућене на зло, на оговарање, свађу, онда ћеш бити такав. Кад су мисли упућене на добро онда ћемо доћи до тога да нам речи буду добре, а кад буду и речи и мисли добре све то прелази у дела. Али, ако су мисли и речи зле онда су и дела човекова зла, па не вреди да се оправдавамо и изговарамо. То је тако. Христос каже ученицима да почекају мало и сви ће вас називати спасиоцима и добротворима целе васељене. Све што је сакривено време открива. Немојмо се заваравати, време ће открити. Био сам присутан када долази чукун чукун чукун унуче на гроб чукун чукун чукун деде, па каже „због твојих недела и ја данас страдам“, а прошло скоро 200 година.

Човек што сеје то и жање, али не жање само он него и они поред њега. Зато добро чините да вам се не досади, каже господ наш Исус Христос. Ако се непријатељ неправедно клевеће, или ако ја клевећем другога, откриће се то и откриће, каже Господ, вашу врлину. Ове речи не само да се односе на Христове ученике, оне се односе и на нас који живимо у савременом свету. Што год неко учини у тајности, било добро или зло, биће откривено, не само у наше време, већ још више у будућности нашој, у будућем веку. Зато нас Господ теши, па каже „Не бојте се оних који убијају тело, него се бојте оних који убијају душу“. Тело човечије може убити свако. Живимо у времену кад је све обезвређено, кад је све поскупело, а две ствари појефтиниле, живот и дрога. Тако се данас лако насрће на туђи живот, али није то само да узмем оружје, па убијем другога. Има много врста убистава тежих од физичких. Духовно убиство је много теже. Имаш ли право да узимаш некоме нешто што ниси дао. Немаш право. Човек дугује само ономе оно што му даје. Ако му дајеш љубав, љубав ћеш добити. Ако му дајеш мржњу, не можеш добити љубав. Не можеш једно да радиш, а друго да добијеш. Зато се данас лако насрће на живот. Нема новине да не видите ко је кога убио. И што је још најтеже, деца убијају родитеље, а родитељи децу. Шта је то? Нема љубави. А љубав не може да се оствари без жртве и зато су нам данас због тога празне куће, цркве, домови и села. Нећемо да се жртвујемо. Зато нам је присутна бела куга, јер многи неће да рађају децу, а рађања нема без жртве. Хоће комодитет, слободу, а још говоре да не могу да издржавају

децу. Тешка су, претешка времена, озбиљна и чини се да не схватамо колико су озбиљна. Али, због тога не сме да буде ускраћена љубав за рађање, за умножавање. Моји родитељи су много деце имали. Па, кад се четрнаесто родило дошао ујак да критикује оца и пита што прави сиротињу. Он га грди, а отац каже „Шураче, немој тако да говориш, ко му је дао зубе даће му и хлеба. То је мудрост неписменог родитеља и ја се поносим с тим. Оно што сам чуо од њега неписменог нисам могао ни за једном катедром чути. И заиста, ко је дао зубе даће му и хлеба. Зато морамо пропагирати љубав браћо моја, јер тело може убити свако, а душу убија непокајани грех. То је страшно, али Бог нам је дао као слободном боголиком бићу да владамо својом душом боголиком и богочежњивом, да одлучујемо хоћемо ли погубити своју душу, или је спасити за вечност. И Бог прима моју и твоју слободу и опредељење. Шта је слобода? Дар Божји, али нема ништа страшније него кад се слобода злоупотреби, јер слобода без одговорности није достојна ни Бога ни човека. Зато човек сам одлучује хоће ли душу своју спасити или погубити, сам одлучује хоће ли бити у рају или у паклу. Све нам је то Бог дао да изаберемо, али не чини насиље над нама, па зато кад било шта урадимо морамо да сносимо одговорност. Често кажем себи како би ми било много лакше кад не бих имао слободу, јер онда не бих одговарао. Али ако нема слободу да ли бих био биће Божије, да ли бих био личност? Не. Дакле, слобода без одговорности није достојна ни Бога, ни човека. Бог неће насилно да нас спасе. Он нас је створио без нас, али без

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 8.9.2013.

нас неће, без нашег учешћа, без наше жеље, без наше воље, без нашег подвига и труда да будемо спашени. Како каже отац Јустин Ћелијски, ако би Бог насилно спасавао човека онда би Бог био тиранин. Кад би насилно осуђивао онда би Бог уништавао слободне воље човекове. У првом случају Бог не би био љубав, у другом не би био правда, јер љубав Божију увек прати правда. Ако би само била љубав, онда не би била разлике између грешника и праведника, грешног и доброг човека, јер љубав све покрива. Мора да је прати правда и то је та правда коју каже Господ у Јеванђељу. Бојте се онога који пошто убије по тој правди има право да баци и у пакао. Ми смо створени за вечност, за бесмртност, за рај. Шта ће од тога бити зависи од нашег живота овде, кавим животом живимо, или којим животом живимо. Овде започиње рај, овде започиње пакао, а где, у срцима нашим. У мом и твом срцу је и рај и пакао. Видите човека на шта се определио. Сав је узнемирен. Сви му сметају. Хоће да докаже себе, да скрене пажњу на себе. То није хриш-

ћански. Хришћански је да скрећем пажњу себи да би се поправио, а не да ме други хвале. Људи кад немају са добрим делима да изађу да се покажу они чине зла, ремете, праве неред само да би се о њима говорило, није важно шта. Уствари, он је себе већ тада осудио у пакао. Наше је, како каже апостол Павле у Посланици Ефесцима, само да живимо животом Јеванђеља, да проверавамо Јеванђељем и Црквом и наше мисли, и наше речи, и наша дела. То је оно што треба да имамо. Хришћански је служење Богу и људима, и то је мерило хришћанског живота, а никако служити Богу а не човеку, или човеку а не Богу. Бог није само Бог, он је Бог и човек. Бог од нас не тражи много да му чинимо, јер све што чинимо, чинимо за наше спасење и по томе треба да проверавамо свој хришћански живот. Да ли сам данас сео са човеком, познаником, пријатељем, непријатељем да разговарам о лепим стварима, или да оговарам другога. Где је ту хришћанство? Још увек често кажемо кад осуђујемо другога, ја онако узгред кажем, не

осуђујем га. Није истина. Не можеш ти да га осуђујеш, јер не осуђујеш њега него осуђујеш себе. Како Јаванђење каже, каквим судом судите тако ће вам се судити и таквом мером мерити. Ми некако све другачије поступамо. Кад треба да опишем грех другог човека нећу имати милости и сажаљења него ћу и пооштрити. Кад треба свој грех да сагледам ту ћу бити сажаљив. Не може тако. Осуди себе, а оправдај другога без обзира какав је. То ће ти бити спасоносно. То су чинили наши преци. Они су служили Богу и људима и тиме показали своје хришћанство. То је показао и наш Јован Курсула. Није он живео само за себе, већ и за свој народ и дао за њега свој живот. То је оно јеванђелско, да нема веће љубави него када ко свој живот положи за другога. Шта ради родитељ? Полаже свој живот за своје дете. Нема ту двоумљења и недоумице ако треба да спасе живот свог детета. Тако ми трба да поступимо према човеку да би Бог поступио према нама.

МАГАЗИН 8.9.2013.

Двеста година од смрти Јована Курсуле

НАЈПОЗНАТИЈИ СРПСКИ МЕГДАНЏИЈА

(2)

ве до Балканских ратова у ратовању се практиковало одржавање мегдана најистакнутијих представника две супростављене војске. Мегдан се завршавао одсецањем главе пораженог и тријумфалним повратком победника у редове војске којој припада. Ово правило које се дуго задржало у традицији ратовања запрепастило је и самог Наполеона који је између 1806. и 1808. године први пут био у ситуацији да у Далмацији види црногорске ратнике који одсецају главе непријатељским војницима. Био је то повод да обавесте Европу да на Балкану живи нецивилизован народ који одсеца главе. Иако сличан обрачун са политичким непријатељима потиче из Француске револуције када је гиљотина била основно средство за извршавање смртне казне током 19. века је, након еманципације, овај обичај потпуно нестао. На Балкану су га Турци задржали све до краја 19. века, а до Балканских ратова потпуно нестаје код свих, сем Турака. Уколико се о ратовима уопште може говорити као цивилизованом чину, он је то постао увођењем у масовну примену ватреног оружја. Током Првог и Другог српског

устанка српске устанике су предводиле војводе, о и имена многих истакнутих су готово заборављена. Историчар Милољуб Арсић, архивски саветник Историјског архива у Краљеву сведочи да се после 1945. године у настави историје избегавају теме које се односе на овај део српске историје. Разлог за то види у чињеници да остали народи удружени у Југославију нису имали богату историју, па се настојало да се постигне равнотежа и не изучава само српска. - За време Карљевине Србије сви значајни дани из историје обележавани су на достојан начин, подизани су споменици истакнутим личностима, улицама давана њихова имена, неговане епске песме о бојевима, а ученици их декламовали на завршетку школске године. После 1945. године све је бачено у запећак, а и данас је тако, иако се у последње време мало, али недовољно, враћамо националној историји. Први и Други српски устанак готово да смо заборавили, а држава није узела учешће у обележавању великог јубилеја, две стоте годишњице од смрти Јована Курсуле. То је препуштено локалној самоуправи и ентузијастама који живе у овом крају и који

се сећају да су им очеви и дедови причали о таквим јунацима. Ово је иницијатива удружења које негује традиције ослободилачких ратова, а да није тога нико се од власти и установа републичког значаја не би сетио да то учини – каже Арсић. Јован Петровић Курсула погинуо је као војник од рана задобијених на бојном пољу па је било нормално очекивати да се у обележавање годишњице његове смрти укључи и Војска Србије. Као учесник у свим већим борбама Првог српског устанка Јован Курсула никад није био политичка личност, нити командант било ког дела војске. Романтичарским јунаштвом и средњовековним витештвом стекао је славу код народа који је одувек волео онога ко се у нечему истиче. Зато га није заборавио ни 200 година након смрти. И док је славу стекао као велики и непобедиви мегданџија из краљевачког краја потичу бројне друге у историји српског народа много значајније личности. Међу њима су карановачки војвода Радич Петровић, аустроугарски официр из времена Кочине рајине и Антоније Ристић Пљакић који је био ожењен Карађорђевом

8.9.2013.

МАГАЗИН

кћерком. Посебно се истакао у бици на Руднику када је посекао чувеног турског зулумћара Пљаку по коме је и добио надимак Пљакић. Иако је рођен у Ваљевској Каменици овај знаменити српски војвода преке нарави, изузетно леп и висок човек живео је у Карановцу, данашњем Краљеву. Пљакићу су биле подређене све војводе од Крушевца и Горњег Ибра до Рудничке нахије. Иако нема много писаних докумената из тог периода сачувана су писма у којима му Карађорђе наређује да мобилише војску из Крушевачке, Јошаничке, Рудничке и Пожешке нахије и да са довољно хране иде на Делиград. Дуго је у Цветкама живела породица Курсулић, а један од потомака се из Јошаничке Бање преселио у Рашку. Један од потомака Јована Курсуле је и чувени индустријалац и богаташ у предратној Југославији Ратко Курсулић. У то време, све до 1851. године, било је уобичајено да се у свакој следећој генерацији мења презиме, а није ништа необично да се као у случају Курсуле, Пљакића и многих других имену додаје и надимак. Презиме се дуже задржавало само ако је предак био познат, мада није било неуобичајено да се узме и по жени која је по нечему била истакнута. Удружење грађана које је под називом „Јован Курсула“ формирано ради неговања ратничких традиција српског народа у 19. и 20. веку организовало је последњег дана августа, са цветачким свештеником Петром Гавриловићем обележавања двестоте годишњице смрти најпознатијег српског мегданџије, а у црквеној порти је отворена спомен соба посвећена овом јунаку. Након архијерејске литургије у цркви Светог Павла епископ шумадијски и администратор Епархије жичке Јован је уз саслужење свештеника ове епархије служио парастос славном јунаку поред гроба који се налази у порти цркве Севтог Павла. О животу и делу Јована Курсуле годворио је др Милан Матијевић, председник истоименог удружења, а епископ Јован је освештао спомен собу која је

постављена уз помоћ краљевачког Народног музеја. Обележавање јубилеја завршено је уметничким делом програма у коме су учествовали глумци Краљевачког позоришта, ученици Етно одсека Музичке школе „Стеван Мокрањац“ и основци школе из Цветака. Нема поузданих података о томе да ли је, и како, обележавана стота годишњица смрти Јована Курсуле јер је 1913. година била једна од најтежих у историји Србије. Вођени су Балкански ратови, а Србија ратовала против Бугарске и Турске након чега су Турци протерани са Балкана, и он коначно ослобођен. Клица те победе, сведочи Арсић, датира још из Првог српског устанка. Борба је настављена током краткотрајне Хаџи Проданове буне 1814, да би Курсулини саборци који су преживели масакр, међу којима и Танаско Рајић, подигли устанак у коме је овај испољио изузетну храброст. Када су Турци потисли српску војску из Чачка у Љубићу је, бранећи топове, остао сам Танаско Рајић док га Турци нису посекли. - Преживели борци из Првог српског устанка показали су велико јунаштво у Другом под вођством војводе Милоша Обреновића који је, захваљујући успесима на бојном пољу, али и вештој дипломатској активности издејствовао непризнату аутономију 1915. године. Тада се договорио са Марашли Али пашом да сам прикупља порез, а Турци не залазе у Србију. Поткупљујући турске везире у Београду успео је да издејствује потпуну аутономију већ 1817. године кад га је народ прогласио за кнеза. Кнежевско достојанство признато му је тек 1833. године кад му је турски султан хатишерифом доделио и право да могу синови да га наследе – прича Арсић. Колико је Милош Обреновић био способан сведочи понашање пред турским везиром Сулејман Сопљак пашом до кога би дошао пузећи на коленима. Само коју годину раније, у боју на Равни 1813. паша је рањен борећи се против устаника које је предводио Милош Обреновић. Турци су били похлепни на злато, а Милош

бројне проблеме решавао кесом дуката прикупљених од пореза. У то доба у Србији је коришћен млетачки, турски, аустријски и холандски златни новац зарађен од извоза. Србија је имала стотине хиљаде свиња које су продаване Аустрији, а од зараде куповани оружје и барут за борбу против Турака. Кроз читав средњи век основна привредна грана у Србији било је сточарство, поготово узгој свиња које су храњене жиром. Земљорадња је била у нераскидивој вези са сточарством као главним извором ђубрива за обраду земље. Сваки војвода је имао велике површине обрадиве земље и бавио се сточарством које је било основна привредна грана све до краја Другог светског рата. Милош Обреновић је био најбогатији човек на Балкану који је финансирао Илирски покрет у Хрватској и штампање књига Вука Караџића. - Милош Обреновић је био врховни господар чија је реч била закон све до 1835. године кад је усвојен Сретењски устав. Пре тога није било закона, а кнез је имао егзекуторе који су 1817. године убили и Карађорђа који се вратио у Србију са пратиоцем Грком Наумом Крнаром. Крнар је наговарао Карађорђа да подигне устанак свих балканских народа, што је реметило Милошеве планове, па је наредио Карађорђевом куму, смедеревском војводи Вујици Вулићевићу, да изврши егзекуцију – каже Арсић. Карађорђе Петровић је уживао велики углед у српском народу, а веровало се да му ни зрно из пушке не може ништа, па је Вујица платио Николи Новаковићу да Карађорђа убије секиром на спавању што је овај и учинио у Радовањском лугу. Вујица је био са Карађорђем у колиби и чекао да заспи да би пред зору изашао да наточи воду а Новаковићу остави довољно времена за убиство. Убијен је Наум Крнар, а планирани устанак у Грчкој избио је 1821. године. Након егзекуције Милош је Карађорђеву главу однео Марашли Али паши, а овај одрану кожу главе послао у Цариград да би, напуњена ватом, била изложена испред султановог

Милољуб Арсић

8.9.2013.

МАГАЗИН

дворца. Карађорђева ликвидација приказивана је као велика победа царевине која се ослободила непријатеља број један, а поступак Марашли Али паше чин који је требало да учврсти његову позицију у Београду. Карађорђеву главу узела је кнегиња Љубица, прелила је вином и сахранила у двору у Београду да би касније кад је тело из луга било пребачено у цркву глава била састављена са њим и сахрањена на Опленцу где се и данас налази Карађорђев гроб. Милољуб Арсић истиче Милошев обичај да на подмукао начин ликви-

дира све политичке противнике. Тако је на прагу своје куће ликвидиран шабачки владика Милентије Никшић са своја два момка који су се ту случајно нашли. Карађорђеву главу у Цариграду украду грчки свештеници фанариоти из солидарности према бројним цариградским хришћанима за које је излагање Карађорђеве главе било велика срамота. Историчари немају много података о овом времену јер архивска грађа из Првог српског устанка није сачувана. Након пропасти устанка сачувана је једино у страним архивама и по некој

цркви, што није довољно за озбиљније изучавање овог периода историје. Зато нема много података ни о животу Јована Курсуле о коме је у народној традицији остало забележено да је био велики јунак и мегданџија. Како је умро у 45. години, а редак је случај да у тим годинама неко није ожењен, верује се да је имао и наследнике о којима нема података. Арсић каже да постоји сачувано писмо које је његова супруга писала Милошу Обреновићу тражећи од кнеза помоћ У време док су још били живи учесници знаменитих битака државник, историчар и књижевник Милан Мили-

ријских докумената фишеке, стављали у њих барут и пунили пушке, јер нису умели да прочитају шта је у документима. И Милош Обреновић је био неписмен, а колика је била потреба за муницијом сведочи пример Хајдук Вељка Петровића који је претапао сребрно и златно посуђе да би изливао топовску ђулад потребну за одбрану Неготинске крајине. Игром случаја, као један од ретких докумената, сачуван је Карађорђев Протокол из 1913. године који сведочи о мобилизацији војске за битку код Делиграда – каже Арсић. Српска историографија није се ба-

вила турским архивама које садрже документа на арапском писму које је коришћено све до Ататуркове реформе 1908. године када је уведена латиница. Иако су турске тефтере из средњег века преводили стручњаци за арапско писмо у сарајевском Оријенталном институту српски историчари их нису користили. Тек у новије време едукују се стручњаци за овај језик и писмо, па сеочекује да би неке нове генерације могле да сазнају много више од петовековној владавини Турака на овим просторима. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ћевић, написао је на основу сећања свременика књигу „Споменик знаменитих људи код Срба“, а Константин Ненадовић „Живот и дело бесмртног Карађорђа“. Обојица су објавили податке о Јовану Курсули на основу аутентичних исказа људи тога времена. Након стварања државе у устанку и њене пропасти после тога иако је било писмених људи није се много мислило на архивску грађу тако да сем малог броја Карађорђевих писама из периода кад се бежало из Србије, није много тога сачувано. - Народ је био неписмен а у недостатку папира правили су од исто-

8.9.2013.

МАГАЗИН

Истиче рок за реструктурирање Фабрике вагона

БЕЛОРУСИ СЛАМКА СПАСА

- Привредна делегација Белорусије, коју су предводили амбасадор ове земље у Београду и заменик министра индустрије, посетила Фабрику вагона. - Регион Шумадије и Поморавља веома интересантан за сарадњу. – Од 780 запослених у Фабрици вагона једва трећина производни радници. – Приликом посете делегације Белорусије фабричке хале празне као и пре пет месеци. – Здраво језгро једино „Ливница“

8.9.2013.

МАГАЗИН

рајем прве половине наредне године истиче рок до када би коначно требало да се реши судбина свих предузећа у реструктурирању. Свима која не буду могла да буду на било који начин приватизована, или пронашла стратешког партнера, прети стечај. Колико ће оно што је планирано бити реализовано, и какве ће последице оставити на укупна збивања у земљи, видеће се тек након истека јуна 2014. године. До тада сва предузећа у овом статусу, али и представници локалних заједница на чијој се територији налазе, улажу напоре да бар заинтересују неког од потенцијалних партнера да се упозна са предностима које пружају. Саветник председника Србије за привреду Предраг Микић још једном је у посету Краљеву довео делегацију еминентних представника једне земље, овога пута Белорусије. У склопу посете региону, током које су бора-

вили у Крагујевцу и Чачку белоруски привредници су, након обиласка предузећа „Тргомен“, обишли и краљевачку Фабрику вагона са циљем да се ближе упознају са могућностима евентуалне будуће сарадње. Након што је Фабрику вагона у пролеће ове године посетио амбасадор Белорусије у Београду Владимир Чушев требало је да менаџмент некадашњег краљевачког гиганта достави на увид бизнис план са смерницама даљег развоја како би белоруски партнер пронашао заједничке тачке и интерес за улагање. У делагацији Белорусије која је боравила у Краљеву били су заменик министра индустрије Генадиј Свидерски, амбасадор Белорусије у Београду Владимир Чушев, саветник амбасаде Григориј Громико, саветник Министарства индустрије Јуриј Шушљабин, генерални директор фабрике „Речицаагротехсервис“ Алексеј Шинкаренко,

заменик генералног директора за организацију производње холдинга „Белаз-Холдинг“, први заменик директора департмана регионалне продаје фабрике „Гомсељмаш“ Василиј Новиков, начелник извозно-транспортног одсека Минске фабрике аутомобиле „МАЗ“ Владимир Казацкиј, заменик комерцијалног директора за спољноекономску делатност фабрике „Могиљовлифтмаш“ Димитриј Качук, шеф производње нестандардне опреме „Гомељске радиофабрике“ Александар Черевашенко и преводилац амбасаде Никита Супрунчук. Састав делегације довољно говори о озбиљности посете и интересу белоруских партнера да се детаљно упознају са свим условима евентуалне сарадње. Повод за посету привредника је посета председника Србије Томислава Николића Белорусији у марту године, током које је са колегом Александром Лукашенком констатовано да постоји

потреба за чвршћом привредном сарадњом две пријатељске земље. Привредници из Белорусије су већ присутни на српском тржишту, а пре две године је у Новом Саду пуштена у рад линија за монтажу трактора који долазе из ове земље. Успешан рад фабрике повод је за размишљање о интензивирању сарадње и реализацију других значајних заједничких пројеката, а један је везан за проширење лепезе белоруских пољопривредних машина у Србији. У Белорусији постоје две фабрике које се баве производњом вагона, а повод за сарадњу са краљевачким произвођачем је велико дугогодишње искуство у овој области које недостаје белоруским вагоноградитељима. Поред вагона представници индустрије Белорусије заинтересовани су за сарадњу у унапређењу услова за одвијање путничког саобраћаја, па се

разматра могућност заједничке производње аутобуса на гас од делова које производи фабрика МАЗ. Ништа мање интересантан није ни пројекат производње лифтова у Србији, а задатка да испита моућности сарадње прихватио се директор белоруске фабрике из Магиљова Димитриј Качук. Сем што су након обиласка Фабрике вагона стручњаци две фабрике разговарали о конкретним проблемима и видовима сарадње, чланови белоруске делегације изразили су спремност за пословање на тржишту некретнина и коришћења туристичких капацитета, првенствено бањских лечилишта у окружењу. Амбасадор Владимир Чушев се већ доказао као прави пријатељ који врло често борави у Краљеву. Регион у коме се налазе Краљево, Крагујевац и Чачак показао се као врло интересантан, па су већ склопљени партнерски односи

са сличним градовима из Белорусије. Тако су братски градови постали Краљево и Гродно, Крагујевац и Могељов, Чачак и Бароновичев. Постојећој регионалној сарадњи обе државе желе да додају нове додирне тачке као што је оснивање заједничких предузећа и наступи на трећим тржиштима, а све у склопу припрема за посету делегације Србије Белорусији крајем овог и почетком наредног месеца када ће бити одржана и редовна седница Мешовитог међувладиног комитета за економску и трговинску сарадњу две земље у Минску. До тада предстоји избор председника комитета након завршене реконструкције Владе Србије, а после обиласка региона Шумадије и Поморавља разговори у Председништву и Влади Србије. Последњи у низу посета градовима Србије је боравак у Новом Саду од које се очекује разматрање нових

МАГАЗИН 8.9.2013.

пројеката и будуће сарадње. Посета Фабрици вагона показује да је могућа сарадња и заједничка производња, а стручњацима преостаје да се договоре шта би ко радио у оквиру сопствених производних капацитета. На историјат сарадње са Белорусијом подсетио је градоначелник Краљева Драган Јовановић. Када је прошле године на Краљевдан Владимир Чушев боравио у Краљеву покренута је иницијатива о братимљењу са градом Гродно након чега је уследила посета краљевачке делегације овом граду где је и потписан акт о братимљењу. - Заједнички смо истакли то да имамо изванредну историјску и културну сарадњу, али то није довољно јер она треба да се побољша, посебно у области привреде и економије. Као резултат тога дошло је до две посете, једне пре пет месеци када је долазио Владимир Чушев, и сада када долази са делегацијом у којој су истакнути преивредници из Белорусије. Сам састав говори о озбиљности посете и намерама да склопимо неки посао – каже Јовановић. Захваљујући ангажовању амбасадора Чушева и саветнику председника Србије Микићу промет између две земље је у овој години повећан за 25 посто, Србија је извезла у Белорусију робу у вредности од 35 милиона долара, а увезла 44. Показало се да су додирне тачке сарадње у области машинства, тешке индустрије, грађевинарства, саобраћаја и транспорта. Некадашњи краљевачки гигант је током транзиције пао на најниже гране у вишедеценијској историји, а од 780 запослених једва трећина су производни радници. - Имамо здраво језгро, то је „Ливница“, а овде покушавамо да изнађемо решења како бисмо могли да успоставимо сарадњу. Капитал Фабрике вагона није занемарљив и износи 12,5 милиона евра, али недостају обртна средстава. У том смислу су дошли пословни партнери из Белорусије да изнађемо начин како да на заједнички начим изађемо на тржиште – каже Јовановић. Посебну повољност представља чињеница да је Белорусија чланица царинске уније са Русијом и Казахстаном што пружа развојну шансу за наступ на новим тржиштима. Отуда су све наде Краљевчана усмерене према амасадору Чушеву, и белоруским привредницима, од којих се очекује да помогну да Фабрика вагона стане на здраве ноге. Као ни пре пет месеци ни овога пута у производним погонима Фабрике вагона није било радника. Ако су трећина од укупног 780 производни радници у погонима је претходног уторка требало да буде бар њих 250. У халама које су некада врвеле од радника, а од заглушујуће буке готово да није могло ништа да се чује, овај пут су могла да се сретну само четири радника. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 8.9.2013.

Нови живот Хотела „Турист“

ТУРИСТИЧКИ ЦВЕТ - Потврду да испуњава и примењује све неопходне стандарде према категоризацији хотела са 4 звездице, Хотел „Турист“ је добио у јулу ове године обнављањем категоризације после три године рада

МАГАЗИН

8.9.2013.

ребало је да прође пуних педесет година да Хотел „Турист“ почне да живи нови живот. После бројних проблема које је имало Угоститељско предузеће „Србија“, у чијем је саставу пословао готово пола века, хотел је пролазио кроз различите фазе да би коначно пре три године био у потпуности реновиран и првобитним трима додао још једну звездицу. „Турист“ припада категорији градских хотела, а иако је намењен пословним људима и конгресном туризму, пружа и све друге услуге које захтевају интернационални туристи. Вођени визијом да је Краљеву као једном од највећих градова у Србијим потребан хотел оваквог ранга, настала је идеја о стварању првог краљевачког бренд хотела по светским стандардима. Спровести ту идеју у дело није било нимало лако с обзиром на дуготрајан процес приватизације и изузетно лоше стање у коме се хотел налазио. Имајући у виду да је грађен у XX, а реновиран у XXI веку, у изградњи хотела Турист коришћени су најсавременији грађевински материјали и технике, укључујући и одличну звучну изолацију. Директор продаје Тања Сочанац каже да су, због чињенице да су се као пројектанти појавили више архитеката, у сваком делу хотела приметни различити дизајнерски печати, успешно сједињени у компактну целину. Тако модерна архитектура, дизајн и про-

стране собе издвајају хотел од других објеката исте категорије. Хотел је смештен у самом центру Краљева, најлепшој пешачкој зони изграђеној крајем XIX века, а необичан екстеријер, који је савршено уклопљен у центар Краљева, и бројне погодности за све госте, било да су на пословном путу или одмору свакако издваја понуду хотела од других. Посебно се водило рачуна о ентеријеру и техничкој опремљености хотела, као и о томе да буде пролагођен модерном начину живота тако да је „Турист“ постао изузетно функционалан модеран и леп објекат. Нови власници желели су да Краљеву дарују квалитетну архитектуру средње Европе па „Турист“, као спој чаршијске традиције и модерног дизајна, представља нешто дубље, не само архитектуру. - Приликом отварања хотела, стратегија је била да се запосле млади људи који немају радно искуство, а да тај тим воде експерти са интернационалним искуством. За тај пионирски посао били су потребни јаки, издржљиви људи, који имају визију и идеју о томе шта је квалитетна услуга и колико је дисциплина битан фактор да све функционише беспрекорно и синхронизовано. С обзиром на велико искуство у хотелској индустрији, припремили смо процедуре и стандарде, како бисмо што професионалније испунили све захтеве пословних гостију,

као и гостију који као туристи бораве у Краљеву. Ти стандарди су се примењивали и поштовали од почетка рада хотела што је омогућило да наши гости у сваком тренутку добијају услугу коју смо им обећали – каже Сочанац. Хотел „Турист“, водећи рачуна о потребама гостију, пружа могућност смештаја у 15 једнокреветних, 34 собе са француским лежајевима и 15 двокреветних уз 5 луксузних апартмана. Све собе су климатизоване, опремљене бешумним мини баровима, ЛЦД телевизорима, бежичном интернет конекцијом, телефонима са могућношћу директног бирања бројева из собе, сефовима за одлагање драгоцености, аутоматским противпожарним апаратима, СОС сигнализацијом... Опремљене су баде мантилима, папу-

Тања Сочанац

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

8.9.2013.

чама и феном, а гостима је на располагању комплетна услуга у соби, услуге вешераја, паркинг и подземна гаража, казино, изнајмљивање бицикала, као и играоница за децу. Конгресни центар располаже салама од 250, 120 и 20 места, тако да „Турист“ представља водеће место у региону за успешно организовање конгреса, семинара, презентација,

промоција, јубилеја и годишњица и других скупова, чему доприноси комплетна најмодернија аудио и визуелна опрема. У оквиру хотела смештен је један од најатрактивнијих спа и велнес центара у ширем окружењу у коме се спроводе програми и специјалне технике масажа етеричним уљима, које изводе професионални терапеути. У

оквиру велнес центра је спа зона са парним купатилом и сауном, масажни део и фитнес сала са адекватном опремом, као и једном од најмодернијих и најпопуларнијих справа за вежбање у свету. - Понос хотела је ресторан „Панорама“ који се налази на видиковцу одакле гости са простране терасе уживају у неодољивом погледу на град и

околину, чарима мириса и укуса италијанске, других интернационалних, као и националне кухиње употпуњене одабраним српским и међународним винима. Амбијент посебне елеганције, квалитетна услуга, изузетно разноврстан избор врхунских јела и пића, ресторан „Турист“ чине правим избором за разне пословне свечаности и славља личне природе. Наша кафе посластичарница „Носталгија“ је успела да задржи гостопримљивост и топлину која ју је красила деценијама уназад – каже Тања Сочанац. У настојању да туристичку понуду учини што атрактивнијом менаџмент хотела у сарадњи са спортском организацијом екстремних спортова Феит гостима нуди активан одмор и могућност да уживају у несвакидашњој авантури. За активност у природи, безбе дност и ужитак, задужени су професинални, лиценцирани инструктори и одговарајућа спортска опрема. Директор продаје из понуде издваја рафтинг Ибром, алпинизам, стреличарство, параглајдинг, аир софт, вожњу џиповима и бициклима планинским стазама и ручак у авантуристичком кампу „Екстремно село“ који је смештен на 3 хектара нетакнуте природе. У сарадњи са компанијом АероИст, која производи мале лаке авионе, гостима је омогућено панорамско разгледања града и околине у авионима са два и четири седишта у друштву личног професионалног пилота. Из атрактивне понуде посебно се издвајају туре од Жиче до Студенице, од Матарушке Бање уз долину Ибра до Маглича, или на релацији Кнић -Крагу јевац. Чињеница да се у близини хотела налазе најпознатији и најстарији српски манастири и тврђаве, Жича, Студеница, Љубостиња, Раваница, Градац, Стара Павлица, средњевековни град Маглич, Матарушка, Богутовачка и Врњачка Бања, планине Гоч и Копаоник, као и надалеко позната Гуча, повод су да хотел до сваке од ових дестинација, на захтев гостију, организује посебне излете. - Хотел „Турист“ има шта да понуди широкој циљној групи гостију, од кон-

гресног туризма до велнес и викенд аранжмана, преко авантуристичког и надасве јединственог провода. У току протекле три године, „Турист“ је био домаћин бројних конференција у организацији великих међународних компанија које имају локално, регионално и међународно учешће на тржишту. Остварена је пословна сарадња са бројним иностраним компанијама, међу којима се издваја она са ФИАТ-ом од јануара 2012. године која је била предмет интересовања вести, па и дневника РТС-а. Иако је првенствено намењен пословним гостима, Хотел „Турист“ је угостио и већи број

спортиста и спортских екипа, а био и у прилици да угости многе домаће и стране јавне личности, признате уметнике из света музике и културе, као и стране државнике. Хотел је централно место организације свих важних локалних догађаја, од пословних свечаности и славља личне природе, до прослава матура свих краљевачких средњих школа, и дочека Нове године која се у хотелу дочекује на чак три различита места – објашњава Тања Сочанац. Од отварања, хотел је учествовао у многим хуманитарним акцијама: пројекат “СОС село”, локални спортски

МАГАЗИН

8.9.2013.

клубови… и даље наставља са несебичном подршком. Подржава рад КЦ Рибница, краљевачког културног центра, као и сваку локалну манифестацију, од којих издвајамо ЏезИбар, фестивал џез музике који се одржава једном годишње у летњем периоду у Краљеву, а све у сврху промоције града, његове културе и духа. У циљу афирмације знања и унапређењу образовања у области хотелијерства Хотел „Турист“ је остварио високо професионалну сарадњу са

Угоститељско-туристичком школом и Факултетом за хотелијерство и туризам из Врњачке бање, у виду обављања професионалне праксе студената у хотелу. - Изузетну сарадњу смо остварили и са колегама из хотелијерства и удружени улажемо напоре у пласман заједничког производа. Изузетан сарадник нам је Хотел „Таунхаус 27“ из Београда са којим смо реализовали заједнички пројекат „Излет у Краљево“. За њихове госте који су обишли

манастире Жичу и Студеницу организовали смо смештај у нашем хотелу, а ручак у Студеници, а посебан доживљај за све био је боравак у „Екстремном селу“ – каже Сочанац. Након реновирања Хотел „Турист“ учествује на свим сајмовима туризма у Србији, на Туристичкој берзи, фестивалима домаћег туризма, националним и локалним туристичким манифестацијама. Менаџмент хотела је редован учесник многих признатих конгресних, туристичких и привредних удружења,

а успешну сарадњу остварује са домаћим дневним новинама и магазинима као што су Вечерње новости, Блиц, Политика, Лиса, Мој стан… Поред успешне сарадње са ТВ Прва, РТС, Пинк, ТВ Краљево, КА ТВ, Мелос, маркетиншку активност допуњава веб страница по узору на најбоље светске хотеле, а будућим гостима на услузи је контакт преко друштвених мрежа. Хотел Турист прати светске трендове, а путем интернета обезбеђује учешће планирању озбиљних регионалних пословних скупова без обзира да ли се ради о мотивационом путовању или регионалној конференцији продаје мултинационалне компаније. - Наша арена је интернет и директна продаја која је свакако пресудна за грађење одрживих и профитабилних односа у електронском пословању. Поред сјајног односа са Туристичком организацијом Краљево и сами радимо на представљању потенцијала Краљева и околине у оквиру наших понуда и пакета. Хотел „Турист“ ужива озбиљну репутацију у централном делу Србије, а предност коју имамо односи се на атрактивности простора на којем се налазимо. Зато вредност нашег бренда везујемо за лепоту пре-

дела, природу, манастире, мир, опуштање, препознатиљиву гастрономију, релаксацију, добре људе и домаћине и остале препознатљиве слике централне Србије. Оно што је свакако допринело подизању нашег имиџа јесу поред хотелских и додатни садржаји, а хотел је појачао понуду управо кроз нове садржаје који су нашим каналима комуникације представљени нашој циљној групи – каже Тања Сочанац. Од дана када су 2010. године, након вишемесечне паузе, врата хотела отворена за прве госте, па све до данас, квалитет и професионалан

однос према гостима, учинио је да „Турист“ постане бренд, кућа у коју се гости радо враћају, а долазе и по препоруци других. Заснован на филозофији да доласком у хотел сваки гост долази у свој дом пословни концепт гостима пружа осећај као да су код куће и то је још једна од карактеристика на коју је менаџмент хотела посебно поносан. Потврду да испуњава и примењује све неопходне стандарде према категоризацији хотела са 4 звездице, Хотел „Турист“ је добио у јулу ове године обнављањем категоризације после три године рада. Т.Р.

Локалне заједнице у борби против трговине људима

МАГАЗИН

8.9.2013.

НАЈПРОФИТАБИЛНИЈА КР

РИМИНАЛНА АКТИВНОСТ

- Недостатак могућности за образовање, висока стопа незапослености, недоступност социјалне и здравствене заштите, као и одсуство правовремене и ефикасне заштите особа од насиља и дискриминације, чини да се велики број становника Србије нађе у потенцијалној опасности од трговине људима. - Циљ пројекта „Локалне заједнице у борби против трговине људима“ је да унапреди капацитете у оквиру локалних заједница за ефикасно учешће у превенцији трговине и заштити жртава трговине људима

рговина људима, која се годинама у свести људи јављала само као појава везана за далеке нецивилизоване земље, почела је полако,

али сигурно, да пушта корене и у Србији, а одређени појавни облици регистровани су и у Краљеву. Овај вид девијантног понашања

узима све више маха због чињенице да представља једну од највећих и најпрофитабилнијих криминалних активности. Србија се све више легити-

8.9.2013.

МАГАЗИН

мише као земља порекла, транзита и дестинације жртава трговине људима у сврху принудног рада, просјачења, сексуалне експлоатације, вршења кривичних дела и слично. Пракса показује да су особе које учествују у извршењу овог кривичног дела особе од поверења, родитељи, сродници, познаници, партнери, пријатељи, али и непознати са којима жртва ступа у контакт како би променила тренутни статус. Осим принуде, претње и насиља, трговци људима, који најчешће имају криминалну прошлост, користе довођење у заблуду и држање у заблуди, одузимање личних докумената, злоупотребу поверења и односа зависности, као и злоупотребу тешког положаја жртве. Најчешћи узроци који претходе овој негативној појави су сиромаштво, занемаривање или насиље у породици, маргинализација и дискриминација. Недостатак могућности за образовање, висока стопа незапослености, недоступност социјалне и здравствене заштите, као и одсуство правовремене и ефикасне заштите особа од насиља и дискриминације, чини да се велики број становника Србије нађе у потенцијалној опасности од трговине људима. Већина жртава у потрази за другачијим, бољим и срећнијим животом, а у недостатку алтернативе, постају лаке мете особама које могу да злоупотребе рањивост. Све већа опасност од ове појаве била је довољан повод да Удружење грађана за борву против трговине људима и свих облика насиља над женама „Атина“, у партнерству са Новосадским хуманитарним центром а уз сарадњу са Тимом за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије, започне реализацију пројекта под називом „Локалне заједнице у борби против трговине људима“. Пројекат финансијски помажу Европска унија и Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом Владе Републике Србије, а кључну улогу у реализацији имају представници полиције, тужилаштва, центара за социјални рад, здравствених установа, локалних власти, фи-

лијала Националне службе за запошљавање, Црвеног крста, канцеларија за младе, школа и организација цивилног друштва у седам градова Србије међу којима су уз Краљево још Ниш, Нови Сад, Сремска Митровица, Крагујевац, Врање и Суботица. У овим градовима формиране су локалне мреже за превенцију трговине људима и подршку онима који су већ постали жртве. Значај пилот пројекта увидела је и држава и донела одлуку да сличан реализује у још десет градова Србије. У скупштинској продецуди је кровни документ, Национална стратегија за борбу против трговине људима, који треба да омогући свакој локалној заједници у земљи да дормира одговарајућу мрежу учесника у борби против овог зла, као и координатора који ће координисати рад поједних чланова мреже. Краљево је један од првих градова у којима је формирана локална мрежа, а ових дана је потписан меморандум о сарадњи свих релевантних партнера који долазе у додир са трговином људима или се баве овом проблематикому на нивоу региона. Чињеница да су потписници бројне организације цивилног друштва довољан је повод за став да локалне власти желе да се баве побољшањем положаја жртава трговине људима. Менаџер програма „Атине“ Јелена Хрњак верује да ће меморандум о сарадњи формализовати међусобне односе, јер се показало да и поред евидентне сарадње у великом броју случајева постоје проблеми узроковани чињеницом да сви учесници пројекта нису секторски најбоље повезани. Тако се дешава да тужилаштво не комуницира на адекватан и правовремен начин са полицијом, она са Центром за социјални рад, а све се негативно одражава на жртве трговине људима. Трећи састанак мреже је и прилика за боље упознавање и дефинисање будућих активности, пре свих велике превентивне акције која се планира следећег месеца. Досадашње искуство указује на бројне препреке од којих је

увек на првом месту она која се односи на обезбеђење финансијских средстава за рад мреже, тим пре што се очекује да и након истека времена у коме је планирана реализација пројекта мрежа на локалном нивоу настави са радом. - Било би добро да локалне власти нађу за сходно и потруде се да изнађу средства да мрежа настави да ради и након окончања наше иницијативе и пројекта. Верујем да ће то да се деси иако не зависи од нас – каже Хрњак уз подсећање да подршку реализацији пројеката у Краљеву пружају Центар за социјални рад, Више јавно тужилаштво, организациони део Полицијске управе који се бави сузбијањем трговине људима, организације цивилног друштва и сви који долазе у додир са жртвама трговине људима. Потписивање Меморандума треба да доведе до структурисане међусобне и заједничке сарадње свих актера што би као крајњи циљ требало да допринесе побољшању квалитета живота крајњих корисника, односно жртава трговине људима. Циљ пројекта „Локалне заједнице у борби против трговине људима“ је да унапреди капацитете у оквиру локалних заједница за ефикасно учешће у превенцији трговине и заштити жртава трговине људима. У том циљу, пројекат омогућава изабраним организацијама цивилног друштва да стекну знања и компетенције за праћење и спровођење локалних стратешких и акционих планова, како би се унапредио систем социјалне заштите у области борбе против трговине људима. Од пројекта се очекује да допринесе умрежавању и јачању релевантних локалних установа у чијем је мандату борба против трговине људима, како би пружале бољу подршку угроженим групама. Заједно са локалним центрима за социјални рад умрежене установе и организације представљају значајан ресурс за планирање и спровођење активности на превенцији трговине људима и пружању подршке жртавама. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Јелена Хрњак

МАГАЗИН 8.9.2013.

одржана у исто време наредне године.

Током три дана наредног викенда

СЕДМИ „ДАНИ ПРОЈЕ“ - Традиционално такмичење најбољих кулинара у припремању јела од кукурузног брашна ове године се одвија под мотом „Лепша наша проја него туђа погача, проја нас је хранила и бранила“. – Током три дана у Ратини се организује богат културно-уметнички и спортски програм. – Витешке вештине и ове године демонстрирају чланови Свебор дружине „Свети кнез Лазар“

едму годину заредом Месна заједница Ратина средином септембра, у част пробоја Солунског фронта, организује традиционалну тродневну манифестацију под називома „Дани проје“. У порти храма Светог Јована Крститеља и дворишту Основне школе „Доситеј Обрадовић“ у Ратини најумнији и највештији кулинари из Србије и околних земаља надметаће се у припремању јела од кукурузног брашна, проје, пројаре и качамака, али и старих српских јела. Манифестација, која се одвија уз благослов епископа шумадијског Јована, администратора Жичке епархије, и помоћ Туристичке организације Карљево, пре две године је први пут попримила међународни карактер. Овогодишњи „Дани проје“ трају три дана, а почињу у петак 13. септембра концертом културно-уметничког друштва из Ратине и гостију из Украјине, Врбаса, Бањалуке и Краљева на летњој позорници у центру града. Већ следећег дана, као и сваке године пре него што трочлани жири почне да оцењује такмичаре, на споменик у дворишту основне школе биће положени венци у знак сећања на Солунце, Црвеноармејце, невино стрељане Ратинчане и Ивицу Дра-

гањца који је страдао током НАТО агресије. - Знамо да поштујемо прошлост зарад будућности, а света нам је обавеза да тог дана минутом ћутања и полагањем венаца одамо пошту жртвама страдалим за слободу отаџбине – каже председник Месне заједнице Вукадиновић. Након одавања поште страдалим у ослободилачким ратовима у присуству руководства града, представника амбасада Руске федерације, Белорусије и Укајине, државних органа и јавног живота града отпочеће надметање у припремању проје и јела од кукурузног брашна. Ратина се, подсећа Вукадиновић, први пут помиње у записима Стефана Првовенчаног из 1216. године када је ово село добило име по ратницима који су бранили и чували свету Жичу. Отуда и обавеза вредних,честитих и поштених људи овог поморавског места да чувају име које је Ратини доделио први српски цар. Ратина је пре много векова, још у доба неолита, никла на сојеницама које су се налазиле непосредно уз ушће Ибра у Мораву. Позната је као село у које долазе многи, а из њега не одлази нико. То најбоље потврђују

мештани за време „Дана проје“ када настоје да буду највреднији и најбољи домаћини хиљадама посетилаца који током три септембарска дана посете њихово село. Велику захвалност мештани и овом приликом дугују јавним комуналним предузећима и бројним спонзорима који омогућавају да се настави традиција такмичења. Стручни жири ће и ове године имати одговоран задатак да међу изузетно добрим кулинарима издвоји најбоље и додели по једну од награда у свакој од категорија у припремања јела од кукурузног брашна, проје, пројаре и качамака. Све време такмичења присутне ће забављати чланови културно-уметничког друштва из Ратине, а старе српске витешке вештине демонстрирати чланови Свебор дружине „Свети кнез Лазар“. Након сумирања резултата и проглашења победника они који воле спорт моћи ће да присуствују утакмици на оближњем терену Фудбалског клуба „Полет“, а касније и концерту КПД „Раде Вилотијевић“ из Ратине. Последњег дана, у недељу, у холу основне школе следи сумирање резултата, а потом почетак припрема за осму по реду „Пројаду“ која ће бити

Образовна инклузија Рома

МАГАЗИН

8.9.2013.

ЛАКШЕ У ПРВИ РАЗРЕД

очетак школске године представља велики изазов за породице свих ђака, посебно оних слабијег материјалног стања. Зато се различитим активностима настоји олакшање ситуације у којој се налазе, а допринос образовању ромских ученика, пре свега првака, и ове године даје удружење „Руке пријатељства“. Уз подршку Министарства просвете, Министарства здравља, Министарства рада и социјалне политике

обезбеђена су средства за реализацију пројекта „Образовна инклузија Рома“. Носилац пројекта је град Краљево, а партнери две основне школе, „Димитрије Туцовић“ и „Браћа Вилотијевић“, Предшколска установа „Олга Јовичић Рита“ и удружење „Руке пријатељства“. Председник удружења Зоран Петровић, уједно и шеф локалне канцеларије Националног савета Рома за Рашки округ, истиче да је пројекат успешно завршен на дан почетка нове

школске године, а последња активност подела комплета школског прибора са ранчевима за 17 припадника ромске заједнице који полазе у први разред и троје друге деце слабијег материјалног стања у Основној школи „Димитрије Туцовић“. Ово је само половина од 42 комплета које су на почетку школске године добила ромска деца ученици других краљевачких школа. Током трајања пројекта обезбеђен је виши квалитет образовања и

редовност похађања наставе за ромску децу којој је поред књига и школског прибора обезбеђена гардероба, а организовани излети и спортски сусрети. - Минималним средствима и обуком васпитача који раде са децом у школама успели смо да обезбедимо веће присуство ромских ученика на редовној настави, да њихов успех буде бољи, да имају као и остала деца све што им је неопходно за школовање, а као удружење ми

ћемо настојати да се са партнерима настави континуитет подршке – обећава Зоран Петровић. Локална заједница је обезбедила додатних 2.000 динара по ученику за набавку школског прибора, а према подацима удружења „Руке пријатељства“ ову повољност искористило је 323 ученика основних школа. Искуство показује да деца желе да буду укључена у образовни систем, а изостанак са редовне наставе редовно се оправдава тешком еко-

номском ситуацијом. Помоћ у укључивању што већег броја ромске деце у образовни систем пружају Црвени крст и Центар за социјални рад, а Зоран Петровић каже да само мали број ученика прекида школовање после завршеног четвртог разреда. У последњих неколико година тај број је значајно смањен, а школовање не настављају само она деца која су са родитељима напустила земљу и наставила живот у иностранству. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

- Ромско удружење „Руке пријатељства“ кроз пројекат „Образовна инклузија Рома“ обезбедило школски прибор за 42 ученика. – Обезбеђењем бољих услова за школовање остварен већи квалитет образовања и редовност похађања наставе

МАГАЗИН 8.9.2013.

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 8.9.2013.

Вредан јубилеј краљевачког пензионера

ПОЛА ВЕКА ХУМОРА И САТИРЕ (3) - Осим необјављене књиге остаје и жал што након „Турнира духовитости“, крајем седамдесетих година прошлог века, у Краљеву није било довољно спремности да се настави са специфичним видом изражавања кроз посебан програм кабаретског типа

еђу онима који су почетком октобра 2000. године на Тргу српских ратника протествовали и жељно очекивали долазак демократије био је и Предраг Гале Блажић. Свако је, на свој начин, очекивао победу, а након ње био мање или више задовољан. Гале је, признаје, по ко зна који пут поново доживео пораз. Највећи се састоји у чињеници да син Марко ни после двадесет година на евиденцији Националне службе за запошљавање чека да добије било какав посао. Спреман је Гале да то запослење добро плати, више него остали. За то у замену нуди име Блажићеве улице која подсећа на деду и три стрица стрељане октобра 1941. године на само стотинак метара од родне куће. Размишљао је и да председнику Србије напише озбиљно писмо и каже да на Спомен гробљу не би требало да се напасају коњи, игра фудбал у дресовима који буде потресна сећања на прошла времена, да се разбија спомен вагон... Одустао је кад је сазнао да ће председник да дође у Краљево и посети ово место. А треба му само три минута да укаже да

то нису заслужили његов деда Живан и стричеви Милорад, Михајло и Радисав који су имали само 27, 23 и 21 годину. Из те генерације Блажића остао је отац Драгиша, његова сестра Љубинка и она улица са њиховим презименом коју нуди за Маркову будућност. Четрдесетогодишњи Марко Блажић је након завршене школе радио само шест месеци као приправник у краљевачкој „Чистоћи“. Све друго време био је само активни учесник ратова на територији бивше Југославије и неко ко са све мање наде повремено одлази до краљевачке филијале тржишта рада. Можда је то због тога што није члан ни једне странке, можда зато што су му отац и мајка само пензионери, мајка чак инвалидски, а можда и нешто треће, ко ће то знати. Чињеница је, каже Гале, да годинама чека посао као и 80 посто других уечсника ратова. Колико је оно што излази из главе Предрага Блажића нашло упориште у народу најбоље сведоче пароле које су Краљевчани носили октобарских дана 2000. године. Нису знали да је

баш он аутор многих од њих, па су га звали да се, као препознатљива личност од велике важности у то време, попне на споменик. Споменик у центру града је, каже Гале, светиња. На њега може да се стави венац, никако да се пење по њему ма ко да је то чинио. Гале је одувек био добродушан, никад злобан, чак и онда кад је током вишенедељних протеста половином деведесетих година редовно долазио на скупове у центру града. - Кренем ја у обилазак града. Код општине полиција у панцирима и са штитовима. Пожелим им добро вече и срећан рад, јер као што је рекао патријарх Павле „Будимо људи иако смо Срби“. Обиђем око споменика и прођем поред комитета, мада никад нисам дувао у пиштаљку. Иако сам рачунао да ће свима да нам буде добро осамдесет посто деце која су ту била присутна завршило је у ратовима. Била су то наша деца која су и даље без посла, а видимо где су они који су их водили. Увек су говорили биће нам боље, биће нам боље, а никад биће вам боље. Зато увек треба добро да се слуша шта нам говоре – каже Гале.

МАГАЗИН 8.9.2013.

нара, жена 19, а син ништа. Уз све то плаћа чак и телевизијску претплату, плаћа порез, купује лекове... Понекад у шали каже да ако не ухвати неку рибу нема шта да поједе, али ни то није далеко од истине. Гале Блажић има 69 година, његова супруга 65, а син 41. Свестан је да неће да живи вечно, па се често упита шта ће Марко да ради кад не буде бар једне од ове две пензије. Ко ће да га прими на посао? Зашто га није примио кад је завршио школу и кад је био млад? - Кад бих постао председник општине мислим да бих црк'о после две, три седнице скупштине, јер нисам научио да се тако ради, да сви будемо антипротивни. Можеш да будеш Никола Тесла, али ти то не вреди ако немаш већину. Ако се кандидујеш за нешто ни први комшија неће да гласа за тебе. На ту тему сам објавио виц још пре 40 година – каже Гале. Млађим људима Гале личи на чудака који повремено са Ибра према стану у Улици Драгослава Богавца, вуче по коју осушену грану. Више од потребе да га искористи за ложење је она да приобаље реке буде чисто. Кад би и остали који прошетају овим делом града покупили по неки опушак град би одржао реноме имена краљевског града добијеног указом краља Милана Обреновића давне 1882. године. Мало је оних који мисле о томе, а све више других који уништавају клупе у оближњем парку и не тако ретко гомилом камења засипају рибо-

ловце на обали реке, па је принуђена да интервенише и патрола Полицијске управе. У августу ове године навршило се 50 година од дана када је Гале Блажић објавио први афоризам. Идуће се навршава пола века од како је завршио Гимназију, али је сигуран да неће да оде на обележавање годишњице матуре. Ипак се радо сећа школских дана јер је већ тада показивао бритак језик који је био потенцијална претња за добијање слабе оцене, посебно из матерњег језика. Зато је прича о Титу на слободну тему писменог задатка била довољна гаранција да професорка не сме да рад оцени негативном оценом. - Још у то време имао сам одређена схватања о Југославији. Устанем на часу српског да одговарам о Назору, кажем да је Владимир Назор био врло важан и седнем. Жена хоће да падне у несвест, јер мисли да сам луд. Прође десет дана, а ја опет устанем и кажем да је био врло важан, а она опет хоће да падне. Мој брат је био рецитатор, па сам знао неколико првих стихова из Назорове песме „Титов напријед“. Почнем да говорим „Друг Тито јаше на челу колоне уз уску стазу планинску...“, а вичем све јаче и јаче јер знам да више. Професорка ме прекине и добијем четворку – прича Гале сећајући се Краљева из периода када је било миран град, и када се, каже, много више поштовао ред. У већем делу града била је

Фото: М. Радовановић

Сусрет са бившим председником Борисом Тадићем претио је да се претвори у инцидент. Као и свакод другог дана пецао је Гале на обали Ибра у Партизановом дресу и клупским качкетом на глави, док су део прибора и стара торба са мамцима стајали је на сплаву баш у тренутку када је на њега ненадано стигао председник Тадић. Дуго су људи из обезбеђења обилазили око сумњиве торбе док са раздаљине од двадесетак метара Гале није звуждуком дао знак да је торба његова и тако отклонио сумњу да је неко због председниковог доласка постави сумњив предмет. Поздравио се Гале са председником, попричао са њим и пожелео сваку срећу у раду која треба да допринесе општем бољитку јер, како рече, никад није толико добро да не може да буде боље. Али, никад није ни толико лоше да неможе да буде горе. Након пуних педесет година бављења хумором и сатиром има велику жељу да, кад већ не може књигом, током једне хумористичке вечери на шаљив начин прича о ономе што га тишти, а тишти га много тога. Оне мало сналажљивије колеге из „Магнохрома“ успеле су да обезбеде добра примања, а једномесечна зарада једног од њих скоро да је једнака износу Блажићеве полугодишње пензије. Уз то запослили су и све чланове породице, понеког рођака и пријатеља. Зато ваљда и не може да схвати кад прима пензију од 23 хиљаде ди-

МАГАЗИН

8.9.2013.

калдрма, познавао се сваки полицајац, а средњошколцима било строго забрањено да после осам увече буду на улици. Гале верује да је правило важило само због тога да не би сретали професоре у друштву туђих жена, или оне који би се пијани враћали кући после тог доба. Данас се у великом граду пуном нових људи обрадује кад види познато лице, макар то био и улични чистач. А некада је у главу знао сваког Краљевчанина, и много више од тога. Људи су били блискији, није се гледало одакле је ко и које је националности. Сарађивала су краљевачка предузећа са бројним другим са простора целе Југославије и није било ништа необично да из Словеније неко дође хеликоптером до краљевачког спортског аеродрома да би му Гале из „Магнохромовог“ магацина издао килограм жице „микроан“ пречника дванаст стотих делова милиметра. Боли га толика подељеност па оштро каже „Ј... ја сваког Шиптара, Хрвата и Словенца, који мање воли Србина него Немца“. - Крену другови Хрвати за Загреб и кажу брко, можеш да нам позајмиш

паре. Ја дам паре, а они кажу „Знаш да може да се деси да ти не вратимо“. Не може да се деси, јер су сви били чланови Савеза комуниста, а дата реч се поштовала. Док се није заратило мислио сам да у Босни живе Босанци. После ми кажу Јабланица, Коњиц, Сутјеска, Неретва да тамо живе ови, или они, а ја мислио да су све Босанци – каже Гале кога на снимање филма „Битка на Неретви“ сећа сусрет са Јул Бринером, Батом Живојиновићем, Борисом Дворником и бројним другим познатим личностима. У време док је 1968. године био у војсци Руси су већ ушли у Чехословачку, а у целој Европи владала напета атмосфера због могућности да дође до рата. Као осведочени патриота, још под утиском губитка које је породица доживела у октобру 1941. године, јавио се Гале да као добровољац пође и брани границу у тренутку кад је командант јединице саопштио војницима да још сигурно не знају где иду и када ће да се врате. Цела јединица завршила је на снимању филма, а Гале глумио рањеника у гипсу кога су на носилима носили другови војници.

- У „Магнохрому“ је организована набавка оригиналних италијанских пица. Акција није успела. Изгледа да ни са српским пицама нисмо знали шта треба да радимо. - Није ми што моје комшије имају кучиће са педигреом, него зато што се они понашају као џукеле. - Мислио сам да ћемо у Европу да кренемо главом, а не дупетом. - Некада смо се у њега клели а сада му помињемо читаву фамилију. Моја најбоља клетва Престани са пуцањем а почни са туцањем. - Краљевачке телевизије су нагло освежили програм, отворили су прозоре на студију.

Много важније од чињенице да се види у само једном кадру је познанство са бројним значајним људима. У свакој прилици је правио шале на туђ, или свој, рачун а дешавало му се да понекад и зажали због тога. Уверен да је највећи малер заглавити се у лифту са рођеном женом кренуо је на петнаести спрат зграде „Политике“ у Македонској улици пешке. У ресторану на врху организован је пријем за финалисте „Турнира духовитости“. У краљевачкој екипи били су глумци који су играли у сва три филма снимљена у Краљеву, а случајни сусрет са Љубишом Самарџићем био је прилика за нову шалу. - Загледам се у њега и кажем да ми је човек познат. Он стоји и покушава да се сети мене, а ја после неколико тренутака радосно закључим да је он Бата Живојиновић. Смоки збуњен и постиђен оде, а мени буде жао што сам направио неукусну шалу – признаје Гале. И по ко зна који пут за време двочасовног разговора поново на површину избија жал за књигом коју није објавио. Треба систематизовати текстове и преписати оно што је забележено на касетама, афоризме, песмице, хумореске... Педесет година Гале машта о књизи и исто толико игра лото не би ли обезбедио паре за штампање. Штета би било, каже, да не остане трага о специфичном погледу на педесет година историје Краљева, јер после њега то нико неће да уради. А заборавило се много тога што су стварали људи попут Блажића. Признаје и да понекад помисли како му је сам Бог дао дар да пише. Зато и бележи само оно што је истина, без намере да икога повреди. Много тога тишти човека са оволиким искуством, па му стављање на папир онога што смета представља својеврсни вентил сигурности. Осим необјављене књиге остаје и жал што након „Турнира духовитости“, крајем седамдесетих година прошлог века, у Краљеву није било довољно спремности да се настави са специфичним видом изражавања кроз посебан програм кабаретског типа. Т. Радовановић

8.9.2013.

МАГАЗИН

Наредног викенда у Краљеву

КРАЉЕВСКИ ФИЛМСКИ ФЕСТИВАЛ

Фото: М. Радовановић

- Током три фестивалска дана, 13, 14. и 15. септембра, у биоскопу „Кварт“ ће, у оквиру првог међународног фестивала краткометражног филма који се одржава под називом „Краљевски филмски фестивал“, бити приказано 14 домаћих и 13 филмова иностране продукције. - У категорији филмова снимљених мобилним телефоном само два филма

МАГАЗИН

8.9.2013.

раљевски филмски фестивал покренут је са циљем да се, пре свега младим, љубитељима филма ван великих центара у којима се налазе високе филмске школе, прика же део стваралаштва аутора који тек траже место у оквиру седме уметности. Жеља организатора била је да кроз сарадњу са филмским школама из региона, и подршком реномираних филмских фестивала, понуди младим људима сусрет са професионалцима што би будућим филмским ствараоцима могло да послужи као одскочна даска у тежњи да достигну професионално савршенство. Као што је раније најављено програм фестивала одвија се у три категорије. У прву, која има такмичарски карактер, уврштени су филмови студената високих филмских школа из Србије који ће се надметати за признање које носи назив „Златни дукат“, а другу ревијалног карактера њихових вршњака из иностранства. Трећу категорију чине филмови снимљени мобилним телефоном. Од великог броја филмова пристиглих по позиву, уметнички директор је за приказивање у домаћем програму одабрао четрнаест који ће бити представљени посетиоцима у прва два такмичарска дана. Иако је број пријављених филмова далеко већи програм је ограничен слободним терминима у биоскопу „Кварт“. Фестивал ће у петак отворити филм Краљевчанина Деана Радовановића, студента режије на Факултету драмских уметности под називом, „Ако икад једне ноћи било кад“. Одмах за њим на програму је „Мианмарски дневник“ другог Краљевчанина, дипломираног филмског сниматеља Бранимира Миловановића. Следе „Возар“ Марине Узелац и „Танго у три лика и три простора“ Страхиње Савића. За други дан планиране су чак три пројекције. У првој, такмичарској, биће приказано пет филмова. Први је на програму „Путовање“ Срђана Ђорђевића, па „Пролећна сунца“ Стефана Иванчића. У преподневном делу програма биће приказани и филмови

„Примера“ Жарка Брецла, „После премијере“ Јелене Гавриловић, и „Тајмап“ Денија Матеића. Поподневни програм резервисан је за филмове из иностранства, а први је

„Интро“ младог црногорског редитеља Ивана Салатића, па „Иванина креација“ кинеског редитеља Ју Ксија. На програму су још „Машина за писање“ Сенада Шахмановића из Црне Горе,

„Шума“ Дејана Јаворца из Босне и Херцегодине, „Happy Together“ Јосифа Меламеда из Бугарске и „Play Things“ младе наде америчког филма Мета Страјкера. Посебна пројекција резервисана је за госта фестивала, младог редитеља Владимира Тагића и његов филм „Стеван М. Живковић“ у коме главне улоге играју Славко Штимац и Љиљана Благојевић. Филм је приказан на бројним фестивалима, између осталих и минхенском који важи за један од најпризнатијих у свету. Уметнички директор Краљевског филмског фестивала Владимир Радовановић је за рад на овом филму добио награду за најбољу монтажу на 58. Београдском фестивалу документарног и краткометражног фил ма. Младим ауторима, и Краљевчанима који то пожеле, биће омогућен разговора са екипом овог филма. Овај део програма употпуниће документарни филм о краљевачким скејтерима члановима Ундерграунд креп тима. На позив Краљевчанима да снимају филмове мобилним телефонима, и учествују у надметању за „Сребрни

дукат“, одазвала су се само четири аутора. Један филм не задовољава основне техничке услове, а за један је утврђено да није снимљен мобилним телефоном тако да ће вечерњи програм отворити филм „Ко спава“ Милана Мишића, а потом бити приказан „Прекини ланац, пријави насиље“ Бошка Димитријевића. У вечерњем делу програма пред гледаоцима ће се наћи трећа група аутора који се надмећу за „Златни дукат“. Први на програму је „Црвени снег“ Луке Попадића“, а следе „Покретна трака“ Немање Веселиновића, „Идентитет“ Милоша Красуље, „Наследник“ Ивана Милосављевића и „Торба“ Марка Сопића. Трећи дан фестивала резервисан је за другу групу иностраних аутора. Први на програму је филм „Све то“ Бранислава Милатовића из Црне Горе, а други „Празновање“ Дејана Јаворца из Републике Српске. Следи филм који долази из Остина у Тексасу, а дело је Американке Малине Пановић која води порекло из Краљева. Филм носи назив „Change In Energy“. Други филм Ју Ксија зове се „Broken But New“, а

филм чешке редитељке Романе Ридзе „Богдан, Елена и други“. На крају програма биће приказани филмови „Мат“ Игора Тешића и „Неке дјевојке су веће од других“ Ање Кавић, обоје из Босне и Херцеговине. Председник овогодишњег жирија је глумац Позоришта на Теразијама Раде Марјановић, иначе рођен у Краљеву, а чланови филмски и телевизијски монтажер Маја Вељић и директор биоскопа „Кварт“ Боро Тошић. Фестивал ће бити затворен доделом „Златног дуката“ и још једном пројекцијом победничког филма. Намера организатора била је да у припреме за одржавање Краљевског филмског фестивала укључи што већи број младих људи из Краљева који су своје умеће већ доказали и ван граница града. Тако је задатак да изради званични знак фестивала, решење плаката и билборда поверена свршеном студенту Факултета примењених уметности Игору Бубањи који је за дизајн плаката добио награду на овогодишњој изложби „Диплома 2013“. Т. Радовановић

Галерија УЛУ „Владислав Маржик“

МАГАЗИН

8.9.2013.

СПОЈ МОДЕРН

На ретроспективној изложби у Гале „Владислав Маржик“ љубитељима лико 22 графике настале у последњих десет у Мескику где је код истакнутих про сликарство. - Од 1995. године Ксиланде Мексику, Швајцарској, Куби, Немачкој и изложби у Мексику, Сједињеним Амер Покровитељи изложбе су Амбасад

рији Удружења ликовних уметника овне уметности у Краљеву представио је т година током стручног усавршавања офесора изучавао мексичко наивно ер је једанест пута излагао самостално у и Србији, а учесник је и бројних групних ричким Државама, Италији и Немачкој. да Мексика у Србији град Краљево

Фото: М. Радовановић

ОГ И НАИВНОГ

8.9.2013.

МАГАЗИН

ејзажни архитекта, фотограф и графичар Том Ксиландер припада оној врсти путујућих уметника који, што из радозналости, што судбински, стигну у Латинску Америку да открију инспиришућу магију културе овог континента. Зато је овај уметник још 1995. године успоставио први контакт са Мексиком и започео уску везу са уметношћу ове змље, кроз учење различитих техника од мексичких учитеља графике. Графичар је пронашао начин изражавања и екпериментисања сопственим уметничким језиком посебно у техници колографије за коју су специјализоване радионице из Оахаке. Оригиналност уметниковог дела заснива се на мултикултурном карактеру, а динамичне линије, текстуре и изражајност при употреби боје, алудирају на чувено мексичко сликарство, као што геометрија његових композиција подсећа на његове немачке корене. Гледалац може да пронађе не само пејзаже и животиње са алузијама на Мексико, већ и теме које се односе на савремени свет. Полазећи од класика модерне, као што су Пабло Пикасо и Хуан Миро, Ксиландер заједно са мексичким наивним сликарством гради специфичну ликовну, поетску и ликовну оркестрацију. На ретроспективној изложби у Галерији Удружења ликовних уметника „Владислав Маржик“ љубитељима ли-

ковне уметности у Краљеву представио је 22 графике настале у последњих десет година током стручног усавршавања у Мескику где је код истакнутих професора изучавао мексичко наивно сликарство. Краљевачкој ликовној публици понуђене су графике високе и дубоке штампе, углавном дрворези и бакрорези у боји. Технике добоке штампе, посебно колографија и бакропис, су медији са којима уметник барата и гради сопствени ликовни језик. Мотиви графика крећу се од потпуно апстрактних, ближих савременој концептуалној уметности коју изражава сувим жиговима и једноставним линорезима, до фигуративних који представљају живот Латинске Америке, Мексика и Немачке где уметник изражава филозофски и социолошки став као реакцију на постојећи свет. Међу мотивима су и теме које одражавају однос према Европској унији и Латинској Америци. Две главне, које заокупљују стваралачки свет младог уметника, су друштво и природа. Оне су у интеракцији и чине његов уметнички дискурс успостављајући равнотежу између данашњег друштва и његовог окружења. Том Ксиландер је инспирисан наивном мексичком графиком, а као стваралац следи уметнички стил Мигуела Алварада, професора на ликовној академији Сан Карлос. У његовим радовима се примећује да је имао велику жељу да до савршенства савлада графичке технике, сериграфију, колографију, дрворез, линорез, акрилик и штампу на платну. За уметника су карактеристиче графике мањег формата, строго одређене, уоквирене, згуснуте, сведене на мањи и издужен простор којим се потенцира напетост. У самом цртежу има доста геометријског, а неприкосновено праву линију уметник понекад заборављајући извија, дозвољава јој да се креће у простору и да га води ка заокруживању у једну компактну целину. Та линија је некада потпуно јасна, а понекад непредвидива и за самог уметника. Када слика људе у првом плану је само лице, или неки од есктремитета, док тело има споредну улогу или се готово не види, што није случај са животињама које приказује у потпуности. Боја слабијег интензитета, пригушена, разблажена и разводњена, сем само на неким сликама, има специфичну нијансу и само употпуњује општу атмосферу целе графике. Немачки уметник је учесник Салона визиуелних уметности који је, као најзначајнија међународна ликовна манифестације, одржан у Краљеву у новембру прошле године. Повод за покретање салона је чињеница да је графика медиј који лако путује, који је комуникативан, не зна за границе у административном смислу и лако успоставља интернацио-

Том Ксиландер налну сарадњу доказујући да је као вид комуникације доступан на свим светским меридијанима. - Инспирисале су ме обичне животне ствари и није било ничег конкретног него како живот тече наиђе нешто што ме инспирише да створим нешто креативно – каже Ксиландер подећајући да је у Србији излагао прошле године у београдском Институту Сервантес. - Била је то интересантна изложба, јако сам задовољан, а свуда сам лепо и позитивно примљен што ми је као уметнику изузетно важно. Људи су овде отворени и топли, а Краљево миран град који ми се много допада. Допадају ми се и природа и људи, пријатно је толико да човек пронађе душевни мир и иснпирацију за нова стварања – каже уметник сигуран да ће, чим се за то створи нова прилика, сигурно доћи у Краљево. Од 1995. године Ксиландер је једанест пута излагао самостално у Мексику, Швајцарској, Куби, Немачкој и Србији, а учесник је и бројних групних изложби у Мексику, Сједињеним Америчким Државама, Италији и Немачкој. Покровитељи изложбе су Амбасада Мексика у Србији град Краљево. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Шести фестивал „Дете у срцу“

МАГАЗИН

8.9.2013.

АКЦЕНАТ НА БЕЗБЕДН

Фото: М. Радовановић

НОСТ У САОБРАЋАЈУ

- Током два дана фестивала на Тргу српских ратника више од 800 краљевачких малишана. – И ове године изостала подршка локалне самоуправе. – Удружење грађана „Дете у срцу“ организовало бесплатно летовање на мору за десеторо деце са посебним потребама и њихове пратиоце. – Школски прибор на поклон деци слабијег материјалног стања

МАГАЗИН

8.9.2013.

дружење грађана „Дете у срцу“, у сарадњи са Туристичком организацијом Краљево, организовало је шести „Дечји фестивал“ који је отворен у петак 6. септембра традиционалном манифестацијом посвећеној безбедности деце у саобраћају. Партнери у реализацији програма посвећеног најмлађим Карљевчанима су београдски „Хјундаи ауто“, „Марић центар“ из Краљева и Одељење за ванредне ситуације Полицијске управе Краљево. Током два дана фестивала у различите активности укључено је, кроз плесне групе и спортске клубове, више

од 800 малишана, а целодневни програм у суботу био је посвећен очувању традиције и српске културе кроз игру и плес дечјих културно-уметничких друштава из Краљева и околине. На неколико физички одвојених простора централног градског трга одвијале су се различите активности. Док су на централној позорници наступали учесници музичко забавног дела програма, на спортском терену, у другом делу, представљен је Фудбалски клуб „Аполон“ из Рибнице. Као и увек највећу пажњу најмлађих привлачио је мини забавни парк са великим гуменим замком.

Овогодишњи фестивал завршен је традиционалном модном ревијом венчаница, златног накита, фризура и шминке, посвећеном дамама, а моделе је носило више од 40 манекена Модног студија „Старс фешн“ који постоји у оквиру Удружења „Дете у срцу“. Представник организатора Дејан Пантић потврђује да локална самоуправа ни ове године није имала довољно разумеања за одржавање фестивала, па је изостала финансијска помоћ. Много више разумевања имали су малобројни спонзори и донатори без чије помоћи манифеста-

ција, која из године у годину поприма све веће размере, не би била организована. - И ове године ћемо одвојити део средстава прикупљених од спонзора и донатора да обрадујемо малишане лошијег материјалног стања школским прибором, од гумице до ранца, а са великим задовољством могу да потврдим да смо десет малишана са посебним потребама, са пратиоцима, послали на десетодневно летовање у Топле воде на Црногорском приморју. Уз обезбеђен смештај и исхрану бригу о њима ће водити специјализовани физиотерапеути – каже Пантић.

Као и ранијих година активни учесник фестивала „Дете у срцу“ је краљевачка Полицијска управа. На позив организатора припадници Одељења за ванредне ситуације су омогућили најмлађим Краљевчанима да се, током разговора са униформисаним полицајцима, детаљније упознају са радом службе која води рачуна о њиховој безбедности. Порпарол Полицијске управе Краљево Кристина Николић потврђује да су на Тргу српских ратника изложена два возила Одељења за ванредне ситуације, популарна „марица“ са полицајцем и полицајком, четири

мотоцикла и исто толико патролних возила са радарима. Деца су и овом приликом била у ситуацији да се, поред разговора, фотографишу у возилима, укључују сирене, седе на моторима и на крају уживају у пени која је припремљена специјално за њих. Како је, као и ранијих година, акценат стављен на безбеднсот деце у саобраћају припадник саобраћајне полиције је, на импровизованој бини са одговарајућом сигнализацијом, указивао на опасности које вребају у саобраћају и усмеравао најмлађе да се у њему понашају у складу са позитивним прописима. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

8.9.2013.

ОСЦИЛАЦИЈЕ БЕ

тање јавне безбедности на подручју града Краљева, ако је веровати редовним статистичким прегледима које праве овлашћена лица Полицијске управе Краљево, из недељу у недељу варира, а о великим осцилацијама тешко да би могао да изведе исправан закључак неко ко се не бави озбиљније овом проблематиком. Тако је у периоду између 26. августа и 1. септембра евидентирано 41 кривично дело што чини знатно повећање у односу на 25 од само недељу дана раније. Као и обично мањи број кривичних дела везан је за област привредног криминала тако да је у последњем статистичком прегледу евидентирано само једно, док осталих 40 припадају области општег криминала. Проценат откривености починилаца је за нијансу бољи

него у претходном статистичком периоду, али и даље недовољан јер је познато само осам оних који су се упустили у вршење кривичних дела. Инспектори криминалистичке полиције и даље трагају за преосталих 33 починилаца. У области јавног реда и мира запажа се смиривање о чему сведочи 26 прекршаја што у односу на претходна 33 представља знатно смирење. За трећину је смањен број туча, док је број осталих повода за нарушавање јавног реда и мира остао на истом нивоу од 12. Иако би се на основу броја евидентираних саобраћајних незгода могло говорити о смиривању једна са смртним исходом је добра опомена свим учесницима у саобраћају, поготово оним млађим, да поведу много више рачуна о понашању при-

ликом управљања моторним возилима. У архивама саобраћајне полиције остаће забележено да се током седам дана догодило 12 саобраћајних незгода од којих једна са трагичним последицама, три са повређеним и осам само са материјалном штетом. Лакше телесне повреде претрпело је осам особа, док је материјална штета процењена на 350 хиљада динара. Број од 191 прекршаја у саобраћају истоветан је оном из претходног статистичког периода. Као и обично најмирније је у области заштите од пожара а само у једном, у коме је интервенисала ватрогасно-спасилачка јединица, причињена је материјална штета од 300 хиљада динара. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

ЗБЕДНОСТИ

КОМШИЈСКА ТУЧА Комшијска туча резултирала је подношењем две кривичне пријаве за наношење телесних повреда. Припадници криминалистичке полиције поднели су кривичну пријаву против четрдесетогодишњег Краљевчанина С.М. због наношења теже телесне повреде комишији Б.Н. (1950) који је осумњичен да је С.М. нанео лакшу повреду. До сукоба је дошло у суботу у вечерњим сатима испред породичне куће С.М, када је након краће расправе, због раније нарушених комшијских односа, дошло до физичког сукоба двојице осумњичених. С.М. задобио лаке, а Б.Н. тешке повреде због којих је задржан на лечењу у Здравственом центру „Студеница“. Осумњиченом С.М. је одређено полицијско задржавање до 48 сати након чега је, је уз кривичну пријаву, приведен истражном судији Основног суда у Краљеву .

ДОЛИЈАЛИ БАНКАРИ Након прошлонедељног хапшења службенице Вишег суда због коришћења туђег новца припадници криминалистичке полиције ухапсили су и благајнике краљевачке филијале „КБЦ банке“ Н.К.(1977) и М.Ђ.(1983) из Краљева, због сумње да су извршили кривично дело проне-

вера. Они су у периоду од новембра 2010. до јуна 2012. године, у намери да себи прибаве противправну имовинску корист, са девизних рачуна више особа, подизали и присвајали новац који им је био поверен у раду. Сумња се да је Н.К. противправно присвојио 30 хиљада, а М.Ђ. 55.135 евра.

УХАПШЕНИ ТРЕЋИ НАРКО ДИЛЕР

Настављајући рад на сузбијању трговине наркотицима, припадници Полицијске станице Рашка Полицијске управе Краљево и Полицијске управе Чачак у заједничкој акцији су прекинули још један канал трговине дрогом. Након хапшења задржали су до 48 сати четрдесетогодишњег Е.Ч. из Тутина због сумње да је извршио кривично дело које се карактерише као неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога. За ухапшеног се сумња да је са К.Џ.(1981) из Новог Пазара и М.Л.(1977) из Тутина, ухапшеним 22. августа, учествовао у кријумчарењу нешто мање од четири килограма марихуане коју су припадници Министарства унутрашњих послова пронашли у Казновићима код Рашке приликом контроле аутомобила марке „мерцедес“ београдске регистрације. Т.Радовановић

МАГАЗИН

8.9.2013.

Спортске игре параплегичара и квадриплегичара

РАСАДНИК СВЕТСКИХ ШАМПИОНА - Двадест прве републичке спортске игре параплегичара и квадриплегичара Србије окупиле 14 екипа које су се такмичиле у мушкој и шест у женској конкуреницији. – Такмичења у стоном тенису, пикаду, шаху, стрељаштву и атлетици. – Иако је после 2000. године знатно напредовало законодавство особе са инвалидитетом тешко могу да остваре право које им гарантује закон

кривено петнаестак параолимпијаца, носиоца најсветлијих медаља на Параолимпијским играма и светским првенствима. Један од њих је вишеструки светски првак и олимпијски победник Драженко Митровић, који због раније преузетих обавеза није учествовао на овогодишњем такмичењу. На краљевачком Атлетском стадиону је наступио освајач златне медаље у бацању диска, освојене прошле године на Параолимпијским играма у Лондону, Жељко Димитријевић, а колико је конкуренција на овом такмичењу била јака сведочи податак да су поједини српски такмичари остајали без медаље због заостатка од само неколико десетих делова поена. Због све мање финансија број учесника из године у годину јењава, а док је било веће помоћи ресорног министарства и локалних самоуправа учествовало је и по 20 екипа у мушкој, а до 14 у женској конкуренцији. Ове године су се поред 14 екипа у мушкој и 6 у женској конкуренцији на такмичењу појавили гости из Македоније, Словеније и Босне и Херцегодине који су наступали у појединачној конкуренцији. Такмичење се одвија у пет спорт-

ских дисциплина, стоном тенису, пикаду, шаху, атлетици и срељаштву. Најатрактивнија су управо атлетска такмичења која се одвијају у четири дисциплине, вожњи колицима на 100 метара, бацању диска, копља и кугле. Из године у годину постижу се све бољи резултати, а све је више младих људи који учествују у такмичењима, јер им је, поред шансе да побољшају здравствено стање и психофизичке способности, пружена прилика да реше и егзистенцијално питање. - Изборили смо се да и наши спортисти пред државним органима имају иста права као и врхунски из других спортова. Освајачи златне медаље на светском првенству и Олипијади, европски и светски рекордери имају право на награду Министарства омладине и спорта, и стипендију до 40. године живота, а након тога могу да добију примамљиву националну пензију која је добар стимуланс за спортисте са инвалидитетом да реше животно питање. То је велики помак у држави за који смо се изборили само радом и залагањем – каже Грбовић. Више него други спортисти они хендикепом имају проблем због путо-

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

8.9.2013.

ешка финансијска ситуација, као резултат светске економске кризе и транзиције кроз коју пролази Србија, условила је кресање буџета на свим нивоима, а у посебно тешко положају нашла су се удружења особа са посебним потребама у које спадају параплегичари и квадриплегичари. Више него другима потребна им је физичка активност, а бављење спортом изродило је бројне шампионе у разним дисциплинама. Један од видова дружења, и начина да се покаже колико је ко напредовао на спортском плану од септембра прошле године, су Републичке спортске игре параплегичара и квадриплегичара, а 21. пут по реду одржане су минулог викенда у Краљеву. Координатор за спорт на овогодишњим играма Милан Грбовић са сетом потврђује да је Краљево још једини град у Србији који може да организује такмичења овог типа, јер у целој земљи још само Хотел „Термал“ у Матарушкој Бањи има услове да прими 150 до 200 особа са овом врстом хендикепа. Колико су спортски сусрети значајни потврђује податак да је током претходних година управо на њима от-

вања, јер им је онемогућено коришћење редовног превоза, па су принуђени да путују сопственим возилима а то изискује бројне често веома високе трошкове. Осиромашене локалне заједнице нису у могућности да много помогну, па рад и даље одржавају волонтери чији су погледу усмерени према бившим југословенским републикама у којима је проблем финансирања спорта особа са хендикепом решен на много бољи начин. Сем што имају знатно већа средства свако удружење има посебно комби возило, плаћене возаче и друге раднике, а омогућено им је да бесплатно иду на летовање, рекреацију и рехабилитацију. - Код нас су оспорили и бањско лечење, а ја који са повредом живим 30 година немам право, као раније, на бањско лечење о трошку Фонда за здравствено осигурање. Све су нам мања права и на ортопедска помагала. Ко узме колица не може да добије штаке, ко добије протезу не може колица. У старој Југославији свака особа са 100 посто телесног оштећења имала је право на рефундацију од 40 посто при куповини аутомобила. Сада још

једино војни осигураници који су били у активној служби сваке седме године имају право на ауто, а ми на собна колица која коштају између 20 и 40 хиљада динара – каже Грбовић. Више од чињенице да колица слабог квалитета не могу да издрже толико дуго забрињава податак да се повреде догађају између седамнаесте и тридесете године живота, када је повређени или студент или радник са кратким радним стажом, па тешко може да рачуна на пензију већу од 12,5 хиљада динара. Од 2000. године знатно је напредовало само законодавство, али не и могућност да се и оствари оно што прописују закони. Иако према Закону против дискриминације особа са инвалидитетом свако има право да тужи институцију која није обезбедила прилаз инвалидским колицима судство не може и да обезбеди извршење позитивне пресуде. До пре двадесет година особе са инвалидитетом имале су право на додатак за туђу негу, или за телесно оштећење. Али више од чињенице да је од тада изостало боли сазнање да, иако ретко, пензије расту процентуално за све тако да повећање онима са

највишим износи колико цела пензија инвалида. - Крајње је време да се, ако хоћемо социјалну државу и социјални мир, подигне сгзистенцијални минимум. Породице са две минималне пензије до по петнаеестак хиљада динара могу да преживе, али ако једно од њих умре онај други би требало да наследи бар још трећину пензије да би могао да намири минималне трошкове које има – каже Грбовић. Какав је однос према овој категорији грађана сведочи и податак да нико од представника градских власти није дошао да уважи 170 учесника републичког такмичења од којих су 148 особе са инвалидитетом који верују да не заслужују такав однос. До пре неколико година такмичења су се, поред Краљева, одржавала и на Златару. Од тренутка када је спортски центар на овој планини престао са радом какве такве услове могу да обезбеде само још Матарушка Бања и Краљево. Са посебном пажњом је пажња особа са инвалидитетом усмерена према Хотелу „Термал“ због страха да би и он могао да престане са радом. Т. Радовановић

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Агенција за визуелне комуникације „АРТ“, 36000 Краљево, Пионирска 19 Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs