MagazIN 72 by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година I * Број 72 * 22. септембар 2013. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевачки

МАГАЗИН

22.9.2013.

Неслагање око избора на Косову и Метохији

- Улазак у Европу је једини начин да сви у Србији живе као нормалан свет после четири сурова рата, санкција, бомбардовања, избеглица, убиства премијера, инфлације, девастиране привреде и највеће стопе незапослености у Европи.

Фото: М. Радовановић

ИЗБОРИ ПРВИ КОРАК КА ЕВРОПИ

МАГАЗИН 22.9.2013.

овембарски избори на Косову и Метохији изазивају значајну пажњу великог броја различитих фактора чији ставови уносе приличну дозу конфузије у читав процес. И док кандидат за градоначелника Косовске Митровице Оливер Ивановић сматра да би држава морала много више да се укључи у кампању и поради на томе да локални избори на Косову и Метохији протекну у фер атмосфери, из Демократске странке Србије стиже порука да је српска власт пристала на законе, устав и правни оквир лажне државе Косово, а да је забрана помињања речи „Срби“ и „Србија“ на локалним изборима само почетак и зато Срби не треба да изађу на изборе. Демократска странка Србије је формирала Одбор за одбрану Косова и Метохије, а прва акција ће бити спровођење широке кампање против „антидржавних и противуставних избора које је расписала сепаратистичка власт на Косову, а Влада Србије их спроводи“. Одбор организује први скуп против избора 29. септембра у Сава центру у Београду. Одлуку носилаца листе „Грађанска иницијатива Србија“ да прихвате одлуку Централне изборне комисије и избаце реч Србија из назива, Ивановић сматра брзоплетом и најављује да ће и његова листа „Србија, демократија, правда“ морати да поступи исто. Да Влада Србије подржава листу „Српска“, а да кандидат за градоначелника Грачанице са ове листе Бранимир Стојановић има њену безрезервну подршку, потврдио је у Грачаници министар без портфеља задужен за Косово и Метохију Александар Вулин уверен да ће остварити победу још у првом кругу избора. У исто време саветник председника Србије Марко Ђурић оцењује да се заговорници бојкота локалних избора залажу за нешто што је супротно интересима Срба у покрајини, опстанку и политичком оснаживању српске заједнице. И док српски званичници очекују да избори у покрајини буду први значајнији корак у имплементацији споразума о нормализацији односа

Београда и Приштине, као услов за отпочињање преговора о ступању у равноправно чланство Европске уније, немачки амбасадор у Београду Хајнц Вилхелм тврди да његова земља неће постављати никакве нове услове на том путу. Услов је да споразум од 19. априла буде примењен, а једна од тачака су избори 3. новембра. Уколико све буде испуњено Европски савет ће у децембру дати коначно зелено светло за почетак преговора. Потпредседница Владе Косова Едита Тахири оцењује да су новембарски локални избори посебно важни, јер су први који се одржавају на целој територији покрајине и значајано доприносе успостављању демократије, владавине права и нормализацији ситуације у северним општинама. Косовска стратешко-акциона мрежа, као представници српског цивилног друштва, траже од свих политичких субјеката који су се кандидовали за локалне изборе да грађанима, уместо свађа и физичких обрачуна, представе програме за решавање многобројних проблема. Отуда и захтев да се оставе прошлости и окрену планирању боље будућности заједнице, јер би подела могла на крају да доведе до убрзаног нестанка Срба са овог простора што никоме није у интересу, посебно не српској заједници. Мрежа апелује на све представнике политичких субјеката да предизборне активности спроводе на цивилизован и демократски начин. Због изузетне важности избора Европска унија ће на Косово послати стотину посматрача који ће пратити читав процес у свим општинама. Чланови посматрачке мисије пратиће и предизборну кампању и разговарати са свим кандидатима како би чули њихове идеје за развој покрајине Пред најављене изборе на Косову и Метохији, и предстојеће преговоре о чланству Србије у Европској унији, известилац Европског парламента за Србију Јелко Кацин сматра да је прави тренутак за отварање питања уставног и законског уређења аутономије Војводине. То је нарочито важно у

светлу искоришћавања претприступних, а потом и кохезионих, фондова Европске уније који могу искористити само аутономне јединице као што је Војводина. Због тога је неопходно што пре решити то питање на нивоу Устава, а и кроз све пратеће законске акте како би се изашло из правно нејасне и несигурне ситуације. Пре тога Београд би морао да реши питање финансирања које касни неколико година. Војводину као мултикултурну и мултинационалну средину Кацин види као Европску унију у малом и прави адут Србије током преговора са Европском унијом. Фајненшел тајмс преноси ауторски текст председника Владе Србије Ивице Дачића у коме тврди да је улазак у Европу једини начин да сви у Србији живе као нормалан свет после четири сурова рата, санкција, бомбардовања, избеглица, убиства премијера, инфлације, девастиране привреде и највеће стопе незапослености у Европи. Да је Србија спремна да отпочне преговоре са Европском унијом о поглављима 23 и 24, потврдио је министар правде Никола Селаковић изражавајући сумњу да су медији спремни да прате државне органе и невладин сектор у отварању приступних преговора. Док је прихватање ова два поглавља својеврстан процес дисциплиновања друштва у Србији, процес евроинтеграција је и процес промене свести судија, тужилаца, адвоката и свих странака у процесу. Већ од идуће недеље Европска комисија и Србија отпочињу скрининг – аналитичко испитивање поглавље по поглавље читаве легислативе Европске уније, што би требало да траје од 18 до 21 месец. Влада Србије је најоштрије осудила напад на припаднике Еулекса на северу Косова и Метохије, у коме је убијен један полицајац. Српски премијер Ивица Дачић сматра да убиство није акт било каквог патриотизма, већ екстремистички чин који наноси штету српском народу и држави на Косову и Метохији. Иако још није јасно ко је, и са којим мотивима, извршио убиство Дачић верује да је то оно што би највећи непријатељи Србије желели да

22.9.2013.

МАГАЗИН

се учини. Влада Србије је понудила помоћ Еулексу у проналажењу починилаца тог безумног акта и упутила изразе саучешћа Еулексу, литванској влади и породици погинулог. Оружани напад на припаднике Еулекса у близини Звечана, у којем је убијен литвански припадник полиције Еулекса, осудио је и косовски премијер Хашим Тачи оцењујући га ружним и срамотним чином за владавину реда и закона у том делу територије Косова и Метохије. У исто време председница Косова Атифете Јахјага оцењује да напад на Еулекс, који улаже велике напоре како би се успоставио ред и закон на целој територији Косова, предстаља чин оних снага чији је циљ дестабилизација земље и подривање уставног

поретка у време када све институције показују политичку зрелост, ангажујући се на стварање целовите државе. И шеф УНМИК Фарид Зариф сматра да је напад на конвој Еулекса у близини Звечана ,и убиство једног припадника те мисије, директан напад на принципе мира, правде и цивилизованости којима служе припадници међународне мисије на Косову. Форум за безбедност и демократију поздравио је брзину и оштро реаговање којима су Влада Србије и њени премијер и први потпредседник недвосмислено осудили убиство и рањавање припадника Еулекса на северу Косова. Та невладина организација је осудила све критичаре такве реакције Владе Србије, који сматрају да је она

преурањена пре коначних резултата истрагe. У реаговању Форум за безбедност и демократију посебно поздравља најаве да ће државни одговор Србије према протагонистима и инспираторима било које лажнопатриотске и у основи антисрпске политике бити жесток. То обећање сматрају једном од најјачих гаранција опредељености Србије за Бриселски споразум и њену будућност у Европској унији и охрабрујући наговештај прекида са дугогодишњом популистичком безбедносном политиком претходних власти у погледу заштите интереса српског народа на Косову. Истраживање Међународног института за безбедност и Центар за европске студије безбедности из

Холандије показује да скоро 54 одсто испитаника подржава улазак Србије у Европску унију, док прикључење Србије НАТО подржава тек њих 18,3 одсто. Резултати истраживања показују да се против признања независности Косова изјаснило 74 одсто испитаних, 18 одсто га подржавају док остали немају дефинисано мишљење о томе. Председник Србије Томислав Николић потврђује да разговори Београда и Приштине у Бриселу протичу добро, иако Албанци покушавају да га опструишу. Председник Николић сматра да Србија чврсто стоји на европском путу као јединој опцији која води напретку и бољем животу свих грађана, а прес служба председника потврђује да припрема избора на Косову и Метохији, иако оптерећена великим про-

блемима, за сада протиче без великих проблема. - Постигли смо историјско помирење са Мађарском, са Бугарском су билатерални односи на узлазној путањи, односи са Грчком и Македонијом су веома добри, као и са већином наших суседа, а Србија је вратила некадашњи углед и кредибилитет у међународним оквирима - истакао је Николић. Известилац Европског парламента за Србију Јелко Кацин пренео је председници Одбора Склупштине Србије за европске интеграције Наташи Вучковић да ће извештај Европске комисије о напретку Србије бити повољан за Београд, док се извештај Европског парламента о Србији очекује у јануару или фебруару наредне године. До тада

је потребно на време дефинисати улогу будућег Одбора за европске послове у Скупштини Србије, после уласка Србије у Европску унију и прилагођавати домаће законодавство и пре него што се отворе поједина поглавља преговора. Како је рок за предају спискова припадника МУП-а Србије који желе да приступе Косовској полицијској служби истекао 16. септембра, а званични Београд их још није предао Приштини неименовани извори из Владе Косова тврде да је затражено продужење тог рока. Члан приштинског тима у разговорима са Београдом Рашит Чалај тврди, како преноси приштинска „Трибуна“, да се чека почетак примене закона о амнестији. Т. Радовановић

МАГАЗИН 22.9.2013.

Четрнаеста седница Скупштине града Краљева

САВЛАДАНА ПРВА ЧЕТВРТИНА - Ни после два дана заседања није исцрпљен дневни ред четрнаесте седнице Скупштине града Краљева. - Одбијени сви предлози опозиције за допуну дневног реда на коме се нашло више од 60 тачака. – Наставак седнице у понедељак. – На дневном реду решавање бројних кадровских питања ише од једног сата требало је одборницима Скупштине града да утврде дневни ред четрнаесте седнице заказане на истеку периода од три месеца колико је прошло од претходног заседања. На дневни ред за ову седницу бројне допуне предложили су одборници опозиционих странака пре свих Покрета за Краљево. Замерке опозиције односиле су се на обиман дневни ред на коме се нашло 62 предлога, па су затражили повлачење бројних тачака које су се односиле на разматрање значајних питања везаних за реализацију и ребаланс градског буџета. Као по правилу није прихваћен ни један од предлога опозиционих одборника за допуну дневног реда. Највише их је стигло од Покрета за Краљево, а односили се се на усвајање декларације о забрани производње генетски модификованих организама на територији града, извештај о реализацији пројекта Дома омладине, суспензију оних на чији је рад примедбе имао ревизор приликом контроле рада у Градској управи. Тражили су опозициони одборници да меродавне институције испитају ниво зрачења ре-

петитора мобилне телефоније на Буњачком брду и трафостанице у Конареву, раздвајање одељења за привреду од финансија аналогно републичком нивоу, утужење Безбедносно-информативне агенције и исељење из зграде у Улици цара Лазара, поништење уговора о преносу дома студената у власништво ресорног министарства. Довољну подршку већине није добио ни предлог о промени радног времена угоститељских објеката и обезбеђењу ђачке ужине. Након седнице Градског већа градоначелник Краљева Драган Јовановић објаснио је да већина ових предлога није била правно могућа, мада је било и оних који су могли да буду прихваћени. Након што је потврђен мандат одборнику Српске напредне странке Миланку Младеновићу, а разрешен Никола Радевић, начелник за привреду и финансије образложио је Предлог Одлуке о завршном рачуну буџета за претходну годину са извештајем о ревизији финансијских извештаја за исти период. Одборници Скупштине града разматрали су и извештај о реализацији градског буџета

за првих шест месеци ове године, предлог Одлуке о ребалансу буџета, као и измене и допуне Програма уређења градског грађевинског земљишта. Међу петнаест тачака дневног реда колико су одборници успели да обраде у прва два дана разматранa је измена плана генералне регулације „Ратина“ и „Берановац-Кованлук“, предлог о приступању реализацији пројекта „Урбана регенерација насеља у Доситејевој улици“, прихватање отплате дуга за пројекат из програма подршке грађевинској индустрији, организација и функционисање цивилне заштите, одбрана од поплава, стипендирање студената, утврђивање накнаде за уређивање грађевинског земљишта... Заседање се наставља у понедељак разматрањем предлога одлуке о именовању комисије за збор директора јавних предузећа, извештаја о раду Правобранилаштва за претходну годину, безбедности саобраћаја на путевима као и бројна кадровска питања. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 22.9.2013.

После три године неизвесности

КОНАЧНО КАНЦЕЛАРИЈА ЗА МЛАДЕ У КРАЉЕВУ

МАГАЗИН

22.9.2013.

- Краљево 142. град у Србији који има канцеларију за младе. - У целој Србији заживела је омладинска политика, а Краљево постало симбол непартиципације младих људи у процесу доношења одлука. - Иако је у Србији омладинска политика на високом нивоу млади Краљева не знају шта је то, како функционише и колико је битна

олитичке несугласице и нетрпељивост која је од поновног успостављања вишестраначја, пре више од двадсесет година, стално присутна на локалној политичкој сцени више него оне који су је креирали погађала је грађане Краљева. И док несугласице између припадника власти и опозиције донекле могу да се схвате оне између странака које заступају исте, или сличне, идеје потврђује да је политика најчешће начин за остваривање личних интереса. Зато је још пре три године изостало формирање Канцеларије за младе, па је Краљево остало једна од ретких средина које су на њу чекале толико година. Након прошлогодишњих избора млади Српске напредне странке поново су актуелизовали причу око отварања Канцеларије за младе и

предузели низ корака који су резултирали подршком Министарства омладине и спорта да се овај пројекат коначно реализује. Тако се Краљево нашло на 142. месту званичног списка ресорног министарства, а локална самоуправа потврдила жељу да инвестира у младе. Годину дана од формирања актуелне власти требало је да прође да би локална управа у ситематизацији дефинисала радно место координатора ове канцеларије при Одељењу за друштвене делатности Градске управе. - Били смо сведоци да је готово у целој Србији заживела омладинска политика, а Краљево постало симбол непартиципације младих људи у процесу доношења одлука. Таква ситуација довела је до стања да се млади људи у овом граду ништа не питају, да огро-

ман број младих нема посао, да овај град нема шта да им понуди, а све то довело је до чињенице да огроман број њих одлази из града. Због свега тога сам поносан на отварање канцеларије, јер сматрам да млади више неће бити маргинална већ приоритетна група града Краљева – каже координатор Канцеларије Никола Радевић. Изостанак ове институције у претходном периоду ускратио је младим Краљевчанима шансу да кроз организован систем активности учествују у бројним програмима чије је циљ побољшање њиховог положаја, али и шансу да кроз различите обуке и семинаре добију сертификате да би сутрадан били конкурентнији на тржишту рада. Више од свега боли чињеница да је због политичких размирица регио-

Никола Радевић

Фото: М. Радовановић

22.9.2013.

МАГАЗИН

нална канцеларија уместо у Краљеву отворена у Крагујевцу и тако пропуштена прилика да се у побољшање положаја најмлађих категорија становништва уложе десетине милиона динара. Никола Радевић потврђује да је отварање канцеларије при локалној управи начин за бољу сарадњу са Министарством омладине и спорта од чијих представника се очекује да већ за неколико дана стигну у Краљево и потврде подршку реализацији овог пројекта. Сарадња са ресорним министарством успостављена је још пре неколико месеци, а први резултати требало би да се сагледају током реализације пројекта вредног скоро милион динара који би током пет месеци требало да помогне формирање Уније средњих школа чији ће парламенти формирати неформалну групу у оквиру Канцеларије за младе ради умрежавања у сфери омладинске политике. - Није тајна да млади људи у нашем граду живе очајно, да влада апатија, много људи нема посао, нити могућност да квалитетно проводе слободно време. Нема културних дешавања ни

било какво едукативне радионице, обуке и семинаре где би могли да науче нешто. И поред тога што је у Србији омладинска политика на високом нивоу млади у Краљеву и даље не знају шта је то, како функционише и колико је битна. Зато Канцеларија за младе има задатак да транспарентним радом упозна младе шта је омладинска политика, колико може да помогне у личном развоју младог човека и колико његово укључивање у рад Канцеларије за младе може да допринесе општем интересу града Краљева – каже Радевић уверен да је формирањем Канцеларије за младе учињен најтежи корак за улаз у свет омладинске политике. До коначног успостављања система је дуг пут на коме треба изградити остале елементе омладинске политике укључивањем невладиних организација, неформалних група, омладине политичких партија, студената и ученика средњих школа. Сви заједно треба да раде на изградњи субјеката омладинске политике, Савета за младе и Омладинског клуба као места на коме ће проводити слободно време, реализовати идеје и акције на из-

радњи акционог плана као главног елемента системске бриге о младима. А управо он треба да предвиди како ће се град у наредних пет година, дефинисањем циљева и приоритета, системски бринути о младим људима. - Канцеларија за младе представља сервис који пружа услуге младим људима. Да би се достигао ниво да може да буде квалитетан сервис треба да се умрежи са свим релевантним субјектима на локалу које се иоле баве младима, да када неко дође у Канцеларију за младе и пита да ли у Краљеву постоји правна служба може одмах да га упути на право место. Иако је сервис на услузи младим људима Канцеларија за младе је институција која кроз донације и пројекте мора да помогне неформалним групама и невладиним организацијама да кроз заједнички рад на пројектима привучемо што више новца у Краљево – објашњава Радевић. Током неколико претходних месеци у више наврата се говорило и о локација на којој би требало да буде смештена Канцеларија за младе, а управо неслагање око ње у претходним годинама било је један од разлога

зашто раније није формирана. Стандарди Министарства омладине и спорта прописују да треба да буде смештена у најужем центру града у коме већ постоји довољан број локала којима газдује Општинска стамбена агенција. Како се највећи број њих налази у процесу реституције тешко се може очекивати да би од донатора могла да се добију средства потребна за рекоснтрукцију. Зато млади од локалне самоуправе очекују да што пре одреди локацију која ће на најбољи начин задовољавати потребе ове институције. Координатор краљевачке Канцеларије Никола Радевић потврђује да се увелико ради на отварању Омладинског клуба. И мада највећи број оних који треба да помогну рад Канцеларије за младе и не знају шта у оквиру ње треба да се ради, вербална подршка није изостала. - Мој циљ је да у наредном периоду, уз помоћ донатора и организација које улажу огромна средства у Србију, извршимо обуку на основу којих млади могу да добију сертификат и даље преносе знање вршњацима.

Циљ је и да што више младих људи припремимо како би сутра могли да буду конкурентни на тржишту рада – каже Радевић. Основни циљ је успостављање доброг система који треба да допринесе да се према Краљеву усмере значајна материјална средства каква су у протекле три године изостала. Очи Карљевчана су усмерене према Новом Пазару који је доказао да има најбољу Канцеларију за младе у земљи што је омогућило да се издвоји из локалне управе и функционише самостално као јавна установа. Са буџетом већим од пет милиона динара самостално одлучује о ангажовању нових кадрова који годишње реализују пројекте вредне до 150 хиљада евра. Искуства оних који су постигли значајне успехе су драгоцена, па координатор краљевачке Канцеларије у контакту са њима покушава да издвоји и у локалној средини примени она која највише одговарају. И ма колико да је месецима уназад постојао отпор према постављању члана једне политичке партије на место координатора Канцеларије за

младе Никола Радевић обећава да ће, као спона између локалне самоуправе и младих, радити не правећи разлику међу различитим групацијама ове популације. Да је тако треба да покаже и већ заказана дебата представника омладина политичких партија као активних учесника у креирању омладинске политике. Статут града Краљева дефинише Савет за младе као други стуб омладинске политике који поред представника Канцеларије за младе чине представници омладина политичких партија, невладиних организација, средњих школа и свих релевантних установа које се баве младима. Као саветодавно тело он ће доносити идеје и предлоге на основу којих ће тим за израду локалног акционог плана направити документ и дефинисати буџет потребан да се реализују све планиране активности у току једне године. Крајњи резултат, верује координатор Канцеларије за младе, зависиће и од степена укључености свих релевантних фактора и жеље да се положај младих заиста побољша. Т. Радовановић

Различити погледи на исте ствари

МАГАЗИН

22.9.2013.

НАСИЉЕ ИЛИ

- Многе одлуке се доносе насилним путем. - Насилним путем и незаконито се ушло у градњу станова на Ратарском имању, а насилним путем се, по сили закона, темељи уклањају и равна земљиште. - У изградњу и рушење темеља уложено око два милиона евра. - Укидање субвенција јавним предузећима маркетиншки трик који прети подизањем цена услуга

Фото: М. Радовановић

НЕШТО ДРУГО

олико је дубок јаз међу актерима на краљевачкој политичкој сцени говори податак да чак ни у оквиру коалиција, у које су партије ступиле на основу исказаних заједничких интереса, не постоји толико потребна сарадња. У таквој ситуацији није ништа необично да оне које се налазе на супротним позицијама комуницирају саопштењима за штампу и питањима која постављају путем медија. Зато често није најјасније да ли се питања постављају да би се добио било какав одговор, или да се јавности прикаже како актуелна власт оно што ради ради на погрешан начин. Обичај да скоро сваке недеље постављају питања започели су представници Покрета за Краљево, а ових дана наставиле њихове колеге из Либерално-демократске партије. Питања на које траже одговор од представника локалне власти односе се на грађевинске радове који се од почетка августа обављају на Ратарском имању на уклањању темеља за изградњу око 300 станова који су постављени у лето 2000. године. Још од те године темељи на Ратарском имању били су тема различитих коментара политичких субјеката у мери у којој им је то у неком тренутку одговарало. Забуни су често доприносили и медији преносећи често погрешне информације које су се великом брзином шириле на оне са локалног нивоа. Иако је камен темељац за изградњу станова намењених младим стручњацима постављен на годишњицу пре-

МАГАЗИН

22.9.2013.

станка НАТО агресије 2000. године и на програмима јавног сервиса могло је да се чује да је то учињено чак годину дана раније, у време док је бомбардовање још трајало. Манипулисало се и са површином на којој су постављени темељи, па је могло да се чује да је читавих пет хектара земљишта зарасло у шибље и коров. Свакоме ко је ма колико био пажљив на часовима математике у основној школи, а био на локацији на којој су постављени темељи, било је јасно да се ради о вишеструко мањој површини. Како су овакве и сличне дезинформације биле повод за реаговање различитих политичких субјеката ни у овој ситуацији није довољно јасно коме представници Либерално-политичке партије постављају питање. За изградњу темеља одговорна је Дирекција за обнову земље чији наследник Грађевинска дирекција Србије уклања оно што је преостало на основу одобрења Привредног суда у Краљеву од 17. маја прошле и предлога за принудно извршење од 24. априла ове године. Радове на рашчишћавању 2. августа су отпочели радници београдског предузећа „Елита коп“, а планирано је да до последњег дана ове године површина буде доведена у првобитно стање како би већ на пролеће на њој био засејан кукуруз. Ако је већ тако онда је локална управа погрешна адреса на коју се упућује питање. И ма колико да је повод за реаговање ангажовање знатне машинерије на рашчишћавању терена чини се да је

прави разлог нешто друго, тим пре што подаци о десетинама тешких камиона који са ове локације одвозе грађевински материјал не одговарају истини. Подржавајући радове на уклањању темеља представници ЛДП указују на бројне притиске којима су током свих ових година били изложени грађани који живе у близини градилишта. Наравно, нико се није сетио да помене који су то притисци. Првог човека краљевачких либерала, који још не знају у каквом су статусу све до октобра за кад је коначно најављена изборна скупштина у овој партији, више од свега брине зашто је, и ко, донео одлуку о отпочињању радова на земљишту у власништву Пољопривредно-хемијске школе „Др Ђорђе Радић“. Да ли из необавештености, или неких других разлога, пренебрегава се чињеница да је те године постигнут договор да се изврши замена замљишта у истој површини на другој локацији како би могла да буде реализована изградња станова. Поступак замене исти је као и онај приликом изградње хале спортова у Рибници који су спроводили баш они који то данас критикују. Посебно је питање зашто до замене није дошло. Можда би се неупућеном могло учинити да је то самовоља, или насиље како тврде у Либерално-демократској партији. Заборавља се да је само неколико месеци по отпочињању радова дошло до демократских промена у Србији, а да нове власти нису желеле да наставе ништа од онога што су започели њихови претходници.

Такву одлуку донели су представници партија на власти чији је члан до пре неколико месеци био и први човек краљевачких либерала, а потпредседник Владе Србије у то време био први човек ове партије. Доскорашње демократе заборављају и тврдње некада њиховог првог човека Мила Корићанца са позиције председника Ивршног савета Скупштине општине и начелника Рашког округа, да радове треба наставити. Неоспорна је чињеница да на доношење одлуке о градњи и замени

земљишта није могло да утиче локално руководство, јер да је тако локална власт која је у то време била супротна оној на републичком нивоу, то не би дозволила. Зато је и чудно зашто се ово питање уопште поставља онима који данас на локалном нивоу преузимају одговорност за управљање градом. Уколико се заиста тражи прави одговор није јесно зашто се питање ономе ко може да одговори на њега поставља преко локалних медија са ограниченом зоном покривања. Чини се да је основни мотив за реа-

говање чињеница да су се и тада, а и сада, на власти налазили представници истих странака, сада под другим именима. - То је нешто што носи својеврсну политичку симболику, а ово није једини посао на штету пореских обвезника од стране коалиције на власти. Многе одлуке се доносе насилним путем. Насилним путем и незаконито се ушло у градњу, а насилним путем се, по сили закона, темељи уклањају и равна земљиште. Цео тај посао по неким нашим проценама кошта близу

22.9.2013.

МАГАЗИН

2 милиона евра, а питање је да ли ће ико да одговара због тако лошег посла, или ће то бити политичка одговорност која ће бити кажњена на предстојећим изборима. Уколико се одлуке доносе насилно, и под принудом не поштујући законске процедуре, сасвим је извесно да не могу да опстану и не могу бити одрживе – каже први човек краљевачких лебералних демократа Љубиша Симовић. Према грубој процени у изградњу темеља утрошено је милион, а у уклањање додатних 700 хиљада евра, што је приближно износу који је потребан за изградњу једног моста преко Ибра.

Током претходног мандатног периода било је покушаја да се спорна парцела на Ратарском имању пренесе у власништво града и стави у функцију градског грађевинског зељишта, али то није учињено. Иако је град био иницијатор коначну одлуку требало је да донесе Влада Србије, у то време компатибилна са оном у Краљеву. Кривица зашто то није учињено сада се пребацује на представнике партија које су у влади биле у мањини, министре просвете и грађевине. Индикативно је да се компатибилност републичке и локалне власти тумачи на начин који појединим партијама у

неком тренутку одговара. Нагласком да се одузимањем земљишта Пољопривредној школи смањује фонд потребан да би функционисала пренебрегава се чињеница да се ради о замени, истој као у случају хале спортова. Чак и да се ради о одузимању чуди залагање критичара да се током претходног мандатног периода ипак настојало да се спорно земљиште преведе у власништво града. - У сваком случају ради се о насиљу, а правда је спора и достижна, али много кошта – каже Симовић уз напомену да очекује и податке о тендеру

којим је посао уклањања темеља поверен београдској фирми. И на крају још једно логично питање. Када је пре две године република издвојила значајна средства у изградњу хале спортова, и бројне друге грађевинске објекте у земљи, са образложењем да подстиче грађевинску индустрију није ли се могло размишљати и о изградњи првих 300 и најављених 550 других станова на Ратарском имању. Био би то мали град сличан ономе који је у форми Насеља „Степа Степановић“ никао у Београду на простору некадашње касарне „4. јули“. Неким новим покољењима остаје да израчунају колика ће бити

вредност кукуруза на простору са кога су уклоњени темељи у које је уложено, како се чуло, скоро два милиона евра. Нешто више од годину дана нове власти у Краљеву прилика је да се понови да ефекте најбоље осећају грађани који живе теже него раније. Представницима нове власти замера се на променама статута јавних предузећа и установа које имају за циљ да се створе услови за запошљавање људи који политички одговарају. Иако је у предизборној кампањи обећавано много тога краљевачка привреда је и даље мртва без иницијативе власти да било шта промени што не даје наду да би било шта скорије могло да се про-

мени на боље. Отуда и поновљено питање власти да јавности презентира планове за даљи рад. Да све у функционисању градске власти није толико црно сведочи подршка коју Либерално-демократска партија пружа одлуци Градског већа о укидању субвенција јавним предузећима. И поред чињенице да је укидање субвенција законска обавеза у овој партији верују да би то могло да буде само још један маркетиншки трик, а субвенционисање би могло да се настави повећањем цена услуга јавних предузећа. Т. Радовановић

22.9.2013.

МАГАЗИН

Др Миладин Шеварлић

Све неповољнији положај пољопривредних произвођача

СПАС У УДРУЖИВАЊУ - Декларацију о забрани гајења генетски модификованих организама подржало осамдесет локалних самоуправа са територије на којој живи близу 80 одсто становништва Србије. – Краљево одбило да подржи декларацију. - У последњих 20 година у парламенту готово да нема представника пољопривредника, па је мало вероватно да ће њихове интересе приликом доношења закона штитити посланици из великих градских центара. – Седнице парламента као телевизијске фарме едми по реду „Дани проје“ у Ратини били су прилика да професор Пољопривредног факултета др Миладин Шеварлић као патриота и осведочени борац за очување традиционалних и националних вредности укаже да осим здравља, слободе и воде људима нема ништа прече од хлеба и соли. Хлеб је вековима био везан за кукуруз, проју, качамак и биљке старе десетинама хиљада година које су пренете у Европу. Први пут за седам година колико долази на „Дане проје“ признаје да је у Краљево стигао са помешаним осећањем, радошћу због сусрета са свима који деле исте вредности, али и тугом и жалом што је Скупштина града Краљева једина локална самоуправа која није подржала декларацију против генетски модификованих организама. Декларацију коју је предложио др Шеварлић још 30. јанура ове године под-

ржала је Скупштина града Чачка, а потомо још 80 локалних самоуправа од крајњег југа земље до северне границе са земљама Европске уније. - То је половина свих локалних самоуправа, али на том подручју живи близу 80 одсто становиштва. Бојим се да је ово последња „Пројада“ на којој са сигурношћу можемо рећи да ћемо јести традиционални аутохтони производ од нашег кукуруза, а да ћемо већ идуће године због страшног притиска и уцене Сједињених Америчких Држава, а зарад уласка у Светску трговинску организацију, морати да прихватимо да пољопривреда поново буде једина колатерална штета. Србија је из ове организације изопштена због економских санкција које су уведене 1992. године, а трајале 4 године, 4 месеца и 4 дана. Мораћемо да дозволимо промену Закона о генетски модификованим организмима и да

Србија постане стециште хемије, биохемије и биотехнологије – нагласио је, обраћајући се присутнима, др Шеварлић. Годинама уназад др Шеварлић не пропушта ни једну прилику да укаже на све опасности коришћења у исхрани производа од генетски модификованих организама, али и гајења врста које на различите начине, и поред забране, доспевају на све веће површине у Србији. Недавна прилика да незван присуствује конференцији за штампу, на којој један републички посланик заговарао гајење генетски модификованих организама, била је прилика за нову конфронтацију у настојању да још једном укаже на сву погубност идеје која се намеће. Иако је организатор био изненађен присуством уваженог професора, уз опаску да конференција није научни округли сто, морао је да

МАГАЗИН

22.9.2013.

устукне пред чињеницим да је др Шеварлић члан Друштва аграрних новинара, а да је у различитим медијима објавио скоро осам хиљада ауторских чланака, интервјуа, полемика и наступа у свим видовима средстава информисања. Слушао је др Шеварлић са пажњом излагање бившег студента Ратарског одсека Пољопривредног факултета који је након одбране докторске дисертације у Новом Саду отишао на постдокторске студије у Канаду, и већ 17 година ради у „Монсанту“, највећем призвођачу генетски модификованих семена. Жестока расправа двојице заступника дијаметрално супротних ставова започела је констатацијом да је основна улога генетичара и селекционера побољшање богатства пре свега биљних врста. Иако је „Монсанто“ регистровао једва 30 до 40 генетски мо-

дификованих организама они се гаје на више од 160 милиона хектара са којих је већ нестало око 40 хиљада других сорти. Чињеница да су пољопривредни произвођачи принуђени да сваке године семена купују од произвођача који преузима монопол у овој области, али и хемикалије без којих ово семе не може да донесе принос, доводи их у готово робовски положај. Сложили су се двојица стручњака да не постоји разлика између генетичке модификације и природне селекције, као ни селекције коју врше домаћи селекционери укрштајући на опитним пољима две сорте исте врсте да би побољшали квалитет. - Питао сам како је могуће да се може убацити ген рибе у геном парадајза да би се добио парадајз са покожицом која је толико чврста као кожа рибе. Може да се транспортује дуго, а о последицама да не размишљамо.

Још нисам чуо да може да дође до укрштања рибе и парадајза. Предложио сам му да у један базен у „Монсанту“ убаце рибе, а онда хидрофонски узгајају парадајз, а кад дође до укрштања те рибе и парадајза у базену онда ћу му одати признање. Рекао сам им да се служе маркетиншким малверзацијама кад кажу да су генетски модификовани организми идентични. Извадио сам јаје и питао да ли је идентично са осталим јајима. Ако се, кад га разбијем, покаже да је мућак да ли ће онда бити идентично са свим другим – каже др Шеварлић. Чињеница да ће коначну одлуку о несагледивим последицама по будућност производње, у крајњем случају и здравље становништва, донети политичари повод је за позив гласачима да на првим наредним изборима добро размисле пре него заокруже број испред било које листе. Крајње је време,

поручује др Шеварлић, да пољопривредници на изборима ускрате поверење оним политичким партијама које на листама на сваких десет кандидата немају барем једног доброг домаћина и бар још четири житеља села. То је и повод за размишљање о формирању посебног покрета заснованог на чињеници да бирачко тело има 11 одсто пољопривредника, а да није на адекватан начин заступљено у Народној скупштини. Србија је мала земља и не може да се носи са пољопривредама оних које на огромним површинама остварују изузетно велики обим производње која може да преплави поједине делове светских тржишта. Шанса Србије је у производњи органске хране, у конвенционалној и интегралној пољопривредној производњи најквалитетнијих производа за оне потрошаче који то могу да плате. Сем што ће потрошачи

добити најквалитетније производе и земља ће постати препознатљива управо по њима. Нажалост, Србија је до сада успела да региструје свега 43 производа са географском ознаком порекла, што је изузетно мало. Да би се ситуација поправила предстоје различити видови удруживања, репрезентативна национална удружења пољоприврдника и укључучивање у задруге које се још сматрају рецидивима прошлости. - Највећи проблем је што пољопривредници, и житељи села, не схватају да је моћ у њиховим рукама и дозвољавају да други одлучују у њихово име, углавном на штету пољопривредника и становника села. Како је могуће да у земљи у којој је пољопривреда једна од најзначајнијих делатности, која нас је одржала у многим ситуацијама а и данас одржава више од седам милиона становника, не дође

до социјалног бунта. У земљи са милионском незапосленошћу и таквим дубиозама фирми у јавном и приватном сектору, са оволиком задуженошћу земље, нема ниједног пољопривредника у Скупштини Србије. Са којим моралом политичари хвале пољопривреду, а избацују пољопривреднике са изборних листа – пита др Шеварлић и понавља предлог да се ускрати поверење изборним листама које међу десет кандидата до петог места немају барем једног пољопривредника. Али, да прецртају и све који немају барем још 4 житеља, од учитеља, попа, занатлије, поштара, пензонера, који живе на селу. О законима који се доносе су скупштини, и тичу целог народа, главну реч треба да воде представнивници народа, а аутентични представници постају тек кад постоји приближно равномерна

22.9.2013.

МАГАЗИН

заступљеност свих социо-економских групација. У последњих 20 година у парламенту готово да нема представника пољопривредника, па је мало вероватно да ће њихове интересе приликом доношења закона штитити посланици из великих градских центара. То ни по психологији, каже др Шеварлић, не пије воду. Ако би сразмерно укупном броју пољопривредника њихове интересе заступало 27 посланика који би само четири пута годишње о проблемима села у скупштини уз директне телевизијске преносе дискутовали само по десет минута то би, према прорачуну

др Шеварлића, било око 15 милиона евра вредна телевизијска реклама. - Ја много времена проводим у разговору са људима у селима и пољопривредницима, и имам много другачије погледе на многа питања него моје колеге које никада ногом нису крочиле ни у једну шталу, ни у једну њиву, а хоће да буду професори пољопривреде. Исто се односи и на становнике села. Ако подручја села и варошица чине 53 процента укупног становништва зашто их нема толико и у скупштини. Кад би у скупштини била 132 посланика пољопривредника питао бих какав би однос снага био и

да ли би седнице личиле на телевизијске фарме – каже др Шеварлић. Колико је потребно политичко удруживање пољопривредника, чија би удружења лобирала и правила листе са сопственом платформом за развој пољопривреде, показује чињеница да су пре Другог светског рата у Скупштини Југославије седели представници сељачких и аграрних партија какве и данас постоје у многим земљама. Први министар пољопривреде у Словенији, после одцепљења 1991. године, био је пољопривредник, а док је у тој земљи министар пољопривреде и потпредседник владе у Србији то још,

током више од двадесет година вишестраначја, није био случај. - Ако је само министар пољопривреде мора да клечи пред министром финансија за субвенције пољопривредницима, или да моли потпредседника да интервенише код председника владе или министра финансија. Али, кад је потпредседник може да каже министру финансија шта да ради. Зато морамо политички, а не само маркетиншки од избора до избора, да решимо положај пољопривредника Друго, морамо и економски да решимо неке ствари, јер ако може да се отпише 200 и више милиона евра ду-

биозе у ЈАТ-у не видим зашто не може да се отпише 25 милиона дубозе у 4 задружне хладњаче у епицентрима малине по којој смо некада били светски препознатљиви рекордери. Нека малинари преузму права и обавезе од њиве до потрошача, нека нађу менаџере који ће да их заступају, и не кукају више на друге – каже др Шеварлић. Ни закон којим се регулише субвенционирање пољопривредне производње не даје довољно простора ситним произвођачима да се развијају, па га треба мењати. Без тога половина аграрног буџета биће усмерена према само 40 или 50 великих агробизнис

компанија. Много бољим др Шеварлић сматра ранији облик субвенционисања пољопривредне производње у коме је постојао лимит од 100 хектара земље која се обрађује и 100 узгојних грла у сточарству. Повремени протести пољопривредника, и блокада путева по Србији, трајаће све док они не постану сувласници прерађивачке индустрије и продајних ланаца, или док не плате некога да им прорачуна колика је цена коштања испод које се не исплати да производе, па да почну да се баве нечим другим. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Након посете краљевачкој фабрици лаких авиона

МАЛА ПРЕДУЗЕЋА БУДУЋНОСТ КРАЉЕВА - Краљевачки произвођач лаких авиона запослиће ове године педесет, а у наредне две, још сто радника. – Први пут у историји српског ваздухопловства један производ признале ваздухопловне власти земаља Европске уније абрика лаких авиона „Aero East Europe“ је на светско тржиште извела више од стотину летилица, а од бројних земаља Европске

МАГАЗИН

22.9.2013.

уније добила је одговарајуће сертификате за њихово коришћење. Након сертифика Италије, Француске и Шпаније круну рада краљевачког произвођача

представља немачки сертификат који је најрестриктивнији, најзахтевнији и највалиднији на свету у тој категорији. Власник фабрике Милорад Матић

са поносом истиче да је први пут у историји српског ваздухопловства један производ признат од стране ваздухопловних власти чланица Европске уније, а авиони краљевачке фабрике први су регистровани у цивилним регистрима у Европи и као такви одабрани за обуку пилота и летачког особља. Фабрику „Aero East Europe“ у суботу су посетили председник Привредне коморе Србије Жељко Сертић, потпредседник Раша Ристивојевић, саветник председника Зоран Бојовић и шеф Кабинета председника Миодраг Капро. Извозне могућности фабрике представљене су представницима амбасада Индије, Русије и Индонезије. Тим поводом у Краљеву су боравили амбасадор Индије Нариндер Чаухан, заменик шефа Трговинског представништва Руске Федерације Андреј Кабанов и изасланик и секретар одбране индонежанске амбасаде Берман Ситанганг и Бени Енрико.

У кризним временима максималан допринос подстицању производње дају сви актери који учествују у реализацији економске политике. Зато је Привредна комора Србије, у намери да подржи све добре иницијативе и идеје, организовала посету Краљеву како би се произвођачу лаких авиона отворио простор за долазак могућих инвеститота и купаца ових производа. Председник коморе Жељко Сертић верује да би Краљево могло да постане још један важан авио центар. - Од изузетне важности је што овај производ може да се извезе. Имамо доста извозника који раде, али не тако велики број оних који могу да направе чист производ од кога држава има највише користи. Од изузетне важности је да од овако мале фирме могу да настану велике фабрике – каже Сертић уз потврду да долазак у Краљево треба да испита путеве и начине како да се преко владиних фондова за подстицај извоза обезбеде потенцијали и по-

могну компаније са иновативним програмима. Производња је једини начин за очување постојећих и отварање нових радних места, а за то су потребна обртна средства и разумевање државе према малим фирмама које опстају једино захваљујући ентузијазму власника. Подршку локалне амоуправе потврђује и градоначелник Краљева Драган Јовановић. - У фабрици ове године планирају запошљавање педесетак људи, а у наредних годину до две још сто што је значајно за Краљево. За куповину лаких авиона постоји велика потреба у Европској унији, Аустралији и Јужноафричкој Републици, а локална самоуправа ће дати маскималну подршку због запошљавања људи и оживљавања малих и средњих предузећа која су будућност Краљева и читаве Србије – истакао је Јовановић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

22.9.2013.

Краљевчани и ове године у Пољској

ВИНОБРАЊЕ У ЗЕЛЕНОЈ ГОРИ

- Педесетак представника политичког, јавног и спортског живота Краљева посетило Зелену Гору у време одржавања највећег празника у овом граду. У дефилеу учесника чланови Карате клуба „Реикон“. - Краљевчани боравили у Берлину, Прагу и Брну. - Удружење грађана „Пријатељство за нова времена“ наставља мисију обнављања веза са некада братским градовима

22.9.2013.

МАГАЗИН

Годинама уназад средином новембра пољски град Зелена Гора обележава један од највећих празника везан за бербу грожђа у овом крају. Манифестација под називом Винобрање повод је да се ту окупе бројни туристи из готово свих европских земаља, али и представници десет братских градова међу којима је и Краљево. Сарадња Краљева и Зелене Горе отпочела је седамдесетих година прошлог века али је у време санкција које је међународна заједница наметнула Југославији полако јењавала да би потпуно замрла све док у првој декади овог века није поново успостављена захваљујући иницијативи председника Удружења грађана „Пријатељство за

нова времена“ Хаџи Момиру Бакрачевићу. Интензивирани су контакти највиших представника два града, а Винобрање је повод да пут Зелене Горе и ове године крене аутобус пун представника политичких партија, јавног и спортског живота, те „Пријатељства за нова времена“. Дугогодишњу сарадњу обележавају посете спортских клубова и културно-уметничких друштава, а прилику да ове јесени у Пољској представе Краљево добили су чланови клубова који се баве борилачким вештинама. У манифестацији Винобрање сваке јесени учествују готово сви становници Зелене Горе. Током читаве недеље за-

творене су државне установе и школе, јер је све подређено празнику у чијем обележавају учествује на хиљаде становника овог града. Светковину отварају различити концерти на градским трговима, а посебну част да то учине прошле године имали су чланови Културно-уметничког друштва „Краљевачка ризница“. Као и свих година до сада градоначелник Зелене Горе Јанус Кубицки предао је кључеве града богу вина Бахусу који седам дана контролише све што се дешава у граду. На само 110 километара од Зелене Горе је Берлин и прилика да се велики број Немаца сјати у овај град и током светковине заборави на свакодневне обавезе. Светковина

се завршава дефилеом бројних учесника низ три километра дугу главну улицу којом дефилују представници винарија, школа, културног и спортског живота са гостима. Празник Винобрања је и повод за сусрет највиших представника братских градова током кога се размењују искуства у раду и договарају смернице за даљу сарадњу. Са коликом пажњом Пољаци приступају највећем празнику, и оном што следи иза њега, сведочи податак да је само два сата након дефилеа хиљада учесника град очишћен и доведен у стање које ни на који начин не показује шта се у њему до скора дешавало. Одлазак краљевачке експедиције до Зелене Горе била је изузетна при-

лика да се посете и други значајни градови у овом делу Европе, Берлин, Праг и Брно. Посебан куриозитет овогодишњег боравка био је сусрет пријатеља који се нису видели пуних двадесет пет година, тадашњег председника омладине целог војводства и помоћника градоначелника Краљева Радомира Јовановића који је тих година, као члан омладинске радне бригаде, са још педесетак Краљевчана био учесник радне акције у овом пољском граду. Чланови Карате клуба „Реикон“ су од домаћина добили позив да ускоро учествују на једном од такмичења које се одржава у овом граду и присуствују кошаркашкој утакмици локалног клуба у новој, пре две године изграђеносј

спортској дворани. Читав комплекс са двораном која може да прими 5.000 посетилаца, базеном, аквапарком, фитнес салама и теретаном коштао је 40 милиона евра, а изграђен за само годину дана. „Пријатељство за нова времена“ наставља мисију поновног успостављања односа са некада братским градовима Краљева, а израелском амбасадору у Београду већ је упућено писмо са захтевом да прими делегацију у којој ће поред председника „Пријатељства за нова времена“ бити градоначелник Краљева Драган Јовановић и народни посланик Зоран Бојанић. Т. Радовановић

МАГАЗИН 22.9.2013.

Вилијем Тербо

МАГАЗИН 22.9.2013.

Унук Николе Тесле и ове године у Краљеву

ПОСЛЕДЊИ ЖИВИ РОЂАК СЛАВНОГ НАУЧНИКА

едамдесета година од смрти великог научника и проналазача, електро и машинског инжењера Николе Тесле, прилика је да се подсети на то колико су, и на који начин, његови изуми изменили технолошку слику света у коме живимо. И док су Теслини изуми осветлили и заувек променили двадести век због визионарског дела велики научник је и почетком двадесет првог својеврсна поп икона савремене цивилизације. У савременом свету реткост је да се у различитим медијима, готово свакод-

невно, име неког научника помиње толико често колико Теслино. То само потврђује колико је проналасцима и начином живота потврдио генијално интуитивно дело и у овом веку чији је почетак обележен проналасцима који су наговестили ново доба названо добом бежичних технологија. Теслин технолошки систем постоји и живи више од једног века кроз индукциони мотор, производњу и дистрибуцији електричне енергије на велике раздаљине. Али, Тесла је и човек који је предвидео и направио пионирски

корак у домену преноса радио сигнала и даљинског управљања, човек који је направио историјски корак у ономе што се назива бежичним технологијама без којих би било тешко замислити савремени свет. Већ двадесет година крајем лета, сем у време ембарга који је међународна заједница увела Србији, у Краљево долази једини преживели потомак Николе Тесле Вилијам Тербо, унук његове старије сестре Ангелине. Овогодишњи долазак у Краљево био је и прилика да у Народној библиотеци

Фото: М. Радовановић

- Ја сам, као што видите и чујете, остао Србин преко мора где се испитивањима бавим. То исто треба да будете и ви да својим знањем и радом подижете славу српства – поручио је 1892. године Никола Тесла професорима и студентима београдске Велике школе приликом јединог боравка у Србији 1892. године.

МАГАЗИН

22.9.2013.

„Стефан Првовенчани“ говори о сећањима на славног претка. Породично стабло Николе Тесле је оскудно, јер се није женио верујући да је за брак, као и проналазаштво, потребно пуно радно време. Ангелина је, као и друга старија сестра, била удата за православног свештеника, а обе су изродиле по петоро деце. Вилијемов отац, и сестрић Николе Тесле, Никола Трбојевић био је светски познат инжењер, математичар заслужан за проналазак око 150 америчких и страних патената који се користе у индустрији аутомобила. Једини је у широј Теслиној породици био образован као научник и једини који се прикључио Тесли у Америци. Вилијем Тербо је рођен 1930. године у Детроиту у породици проналазача који је знатно допринео данашњем изгледу аутомобилских мењача. Из такве породице пошао је на универзитет да би по завршетку студија провео дуги низ година у ракетној индустрији повезаној са свемирским програмима Сједињених Америчких

Држава. Током боравка у Лос Анђелосу финансирао је пројекте у области електронике и криогенетике да би се од 1970. до пензионисања 1993. бавио програмирањем база података за интернационалне телекомуникационе мреже. Данас је један од оних који воде рачуна о меморијалном центру славног научника у Њу Џерсију. Првих четрдесет година живота Вилијем је проживео у сазнању да је рођак славног научника о чијим је достигнућима знао доста иако то никада није била значајна тема у дому Трбојевића. Наредних 40 година посветио је ширењу знања о Тесли и сакупљању података не само у Америци већ и осталим деловима света, Европи и Аустралији, који сведоче о значају његових патената. Иако су истражвања у Америци и другим местима била значајна, и открила низ непознатих детаља о Теслином животу, Вилијем се више него истраживачем осећа гласником који их је преносио током предавања у различитим деловима света. Свестан привилегије да у његовим

венама тече бар четвртина крви славног претка не пропушта да нагласи посебну част због чињенице да је последњи живи рођак Николе Тесле и да баш због тога осећа велику одговорност да оно што прича о њему искаже на прави начин. Вилијем Тербо подсећа да је време Другог светског рата, када је умро Никола Тесла, било веома неповољно за његову заоставштину. Прву половину професионалне каријере у Калифорнији обележило је сазнање да се на западу Сједињених Америчких Држава врло мало зна о Теслиним проналасцима, а да је славни научник готово непознат. Тек када је прешао на источну обалу дошао је до сазнања да је интересовање за Теслу и његов рад знатно веће. Од половине седамдесетих година интересовање за његов рад расте, а колико је оно у Југославији схватио је у тренутку када је у Нијагара Фолсу поред водопада постављена камена статуа научника, дар земље из које је давних година отпутовао преко океана, да би много година касније по-

стао један од главних ликова у кући славних ове земље. Иако је између 1938. и 1940. године имао тек осам до десет година из сећања још нису избледела сећања на посету Николи Тесли на тридесеттрећем спрату Хотела „Њујоркер“. Дошао је у посету са мајком и сем што је последњи живи рођак један је од последњих особа која се састала са Николом Теслом. - Као дете био сам потпуно неприпремљен за сусрет са Теслом када ме је он пољубио и помазио по коси – сећа се Тербо који управо завршава поговор за књигу под називом „Никола Тесла и његова коресподенција са рођацима“. Никола Трбојевић и његов далеко познатији имењак Тесла наследили су из заједничког порекла многе сличне особине, па је Вилијем на примеру оца могао да закључује и о неким особинама свог рођака. Две породице везује и заједничка несрећа о којој је Вилијем сазнавао током истраживања живота Николе Тесле. И Никола и Вилијем су

једина преживела деца трагичних догађаја, и док је први рано остао без млађег овај други је остао без старијег брата. - Требало ми је много времена да дођем до овог открића, а Тесла је још тада знао да смо обојица били једина преживела деца трагичних догађаја. У том тренутку имао је довољно година да може да повеже зашто сам код њега дошао са мајком, само годину дана након што је у трагичним околностима изгубила старијег сина. Тесла је то повезао са својом слудбином, па је овај састанак имао много веће значење него икада раније – каже Тербо. Одговарајући на питања присутних Вилијем Тербо је потврдио да је Тесла успео да оствари пренос електричне енергије бежичним путем. О томе сведочи дневник из Колорадо Спрингса у коме је боравио седам месеци и експериментисао спремајући се за велики пројекат на Лонг Ајленду. Планирао је да ради на бежичном преносу електричне енергије, али је спречен због одсуства финансија. Ипак је описао

како је успео да упали светло на стотинак метара растојања захваљјући всиокофреквентном осцилатору са моћним муњама који је користио у Колордао Спрингсу. Никола Тесла је имао три сестре које су живеле у Србији, а помагао им је финансијски износима који су за прилике у земљи били значајни. О томе сведоче писма у којима су наведени износи, али и податак да је помагао њихову децу. Помоћ у новцу опадала је сразмерно финансијским могућностима све док није у потпуности престала. Велики научник је само једном 1892. године боравио у Србији у којој се задржао свега три дана. Након аудијенције код краља Александра, када му је уручен орден Светог Саве, одржао је говор студентима и професорима Велике школе и поручио да је остао Србин и преко мора где се бавио истраживањима. Препоручио им је да то у свакој прилици остану, а да славу српства подижу знањем и радом. Т. Радовановић

Краљевачка медијска сцена: Милош Милишић

РУДАРЕЊЕ У ВАЖНОЈ МИСИЈИ

МАГАЗИН

22.9.2013.

(2)

- Као далеко теже и одговорније писано новинарство чини да новинари од угледа све више беже од њега уступајући место великом броју незналица. - Политичари имају потребу да замагле стварност и да се отупи оштрица критике јавног мњења. - Лаж је постала легитимна, јер сви лажу. - Запослени у медијима користе се као бело робље, нису пријављени нити здравствено и социјално осигурани, а не исплаћује им се ништа, или само на кашичицу угогодишњи новинарски рад у области информисања даје Милошу Милишићу довољно право да стање у медијима данас оцени катастрофалним. Овакву оцену темељи на чињеници да нигде у свету, па ни у Краљеву, нема медија који се може похвалити слободном и независном уређивачком политиком. Сваки од њих је, верује наш саговорик, завистан од нечије политичке моћи или пара, јер онај ко финансира медиј ни у једном тренутку не може дозволити да пише против њега. Слично је и са политичким утицајем, јер странка која га има

највише сигурно неће дозволити да се било шта лоше објави о њеном лидеру. - Слободног новинарства никад није било, нити ће га икада бити. Утицаја на медије је увек било, а локални политички моћници су увек имали утицај на медије, али никада у овој мери као данас када чим отворите новине, или укључите теклевизор, тачно знате под чијом је контролом, која је то странка или појединац. Имате богате појединце који мају своје медије, а све странке имају своје дневне новине, па је некад гадљиво да гледам и најути-

цајније станице као што је јавни сервис за који се до скора видело да је под огромним утицајем Демократске странке. Јавни сервис мора да буде очишћен од таквих уплива, и не прави разлике између појединаца, већ да се на исти начин односи према свима – каже Милишић. Посебно место у информисању има жута штампа која је присутна у готово свим земљама света, а помаже да се сазна по нешто о важним догађајима, или најаве неки чије се одржавање припрема. Иако се у извештавању често пређе граница пристојности сви који имају потребу да

Милош Милишић

Фото: М. Радовановић

22.9.2013.

МАГАЗИН

се појављују у новинским чланцима имају сопствену жуту штампу. Није неуобичајено ни да се многи од медија уређују у кабинетима експонената различитих нивоа власти, а да потпис новинара испод добијеног текста служи само као покриће, па се већ са првим реченицама препознаје ко га је стварно написао. То, а и чињеница да је писано новинарство далеко теже и одговорније чини да новинари од угледа све више беже од њега уступајући место великом броју „незналица који нису мале незналице, већ архинезналице“. - Отворите РТС па ћете видети са колико се охолости, незнања и бандоглавости воде неке емисије. Доводе се неке распиштољене жене које не дозвољавају никоме да проговоре. Поставе питање, а кад човек почне да одговара пресеку га у пола реченице. Говорим о свима, али их има и на јавном сервису где би требало да их буде најмање. Језичка култура је никаква, а видљиви су незнање и осионост, па их је вероватно ту поставио неко моћан и могу раде шта хоће. У сваком погледу новинарство је ретерирало, на ниским је гранама. Ја не бих могао да издвојим никога, једне дневне новине или недељник, за кога бих рекао да се уређује без неке велике интервенције. Свуда се јасно види утицај, а то води у замагљивање стварности јер политичари имају потребу, нарочито ови који су били на власти пре годину две, да замагле стварност, да се отупи оштрица критике јавног мњења. Некада су политичари водили рачуна о томе шта мисли народ о одређеним стварима, а сада их се то уопште не тиче. Они имају начин и моћ како шта да спроведу замисао, а имају и медије да јавно мњење увере у то, па раде шта им је воља – каже Милишић. И Симон Чудотворац је у књизи Данила Киша рекао да тамо где сви лажу нико не лаже, тамо где је све лаж ништа није лаж. Тако је лаж постала легитимна, јер сви лажу. Зато и ситуација у медијима широм Србије никада није била гора. Томе доприносе и закони који регулишу ову материју, јер могу

да се тумаче како коме одговара, а нико и не покушава да санкционише понашање оних који се о њега драстично огреше. Зато ваљда сви који би могли да се нађу под ударом прописа чим закон буде усвојен испале у њега плотун и направе довољно велику рупу како би могли да га тумаче на начин који им највише одговара. После низа година проведених у листу Фабрике вагона „Наша фабрика“, након што је због недостатка финансија угашен, обрео се Милош Милишић прво на таласима Радио Краљева. Стицајем околности првих година девете деценије прошлог века у Биоскопу „Ибар“ приказивао се култни филм Слободана Шијана „Ко то тамо пева“. Осетио је тада још млади новинар потребу да напише коју реч и понуди осврт на филм уреднику емисије „Заједно са вама“ која је емитована на програму Радио Краљева. Сваки прилог са стране добро је дошао да би се обогатила емисија, али и чуло што више различитих ставова о појединим темама. - Ја сам то прочитао, уреднику се допало, па је кренула сарадња и са другим уредницима тако да сам готово саког другог, трећег дана имао по неки прилог искључиво из области културе. Писао сам за „Ибарске новости“ врло често, опет само о култури, а ако уопште имам неко медијско име то је искључиво захваљујући „Ибарским новостима“. Касније је дошла Телевизија Краљево, која је пратила мој песнички пут, и књижевни живот у Краљеву, па сви ми овде дугујемо огромну захвалност Јавном предузећу „Ибарске новости“ које више не постоји – каже Милишић. Култури су у то време били наклоњени новинари овог листа Драган Бајовић и Мирослав Качаревић, а дружење у ресторану Дома друштвених организација, и дуге расправе о различитим културним догађајима, умеле су да потрају до дубоко у ноћ. „Ибарске новости“ су, ауторитативно тврди Милош Милишић, биле квалитетна новина са доста добрих текстова. Због тога је, признаје, са жаљењем посматрао како ово предузеће

пропада уз благонаколоност владајуће гарнитуре. Зато и сада жали што је локална самоуправа дозволила да нестане јавно предузеће које је морало да опстане као мегафон власти. У тренутку када је преживљавало најтеже тренутке у њему је било запослено осамдесетак радника што је, за обим посла који је обављан, било и превише, поготово у време када је број запослених премашивао стотину. Сва три медија, новине, телевизија и радио би, верује наш саговорник, могла да функционишу са највише четрдесет запослених. Добре новине би могло да прави четворо људи, радио да опслужује по три водитеља и техничара, а остатак буде ангажован на производњи телевизијског програма. - „Ибарске новости“ су пропале захваљујући не само накани одређених политичара који су тада хтели да их ликвидирају не знам ни сам зашто, већ и због урушавања изнутра. Дошли су неки људи који нису довољно размишљали о „Ибарским новостима“. Били у су политичким водама који су новине користили као шапирографе да износе баљезгарије, оне су постале толико лоше да у њима није имало шта да се прочита, па као такве нису никога интересовале. Да се водило рачуна о уређивачкој политици, и да се са више такта прилазило одређеним политичарима, оне би опстале. Зачуђујуће је и како је нестала Телевизија Краљево. Ако су писани медији почели да губе локални утицај мислим да телевизија није и то је могло да се раздвоји да бар нешто опстане. Мислим да би садашња локална самоуправа могла да размишља, а има најава, о стварању тима људи који би преузели јавно информисање, али не говорим о спасавању „Ибарских новости“. Све остале медије требало би да помажемо колико можемо – каже Милишић темељећи став на чињеници да закон не забрањује оснивање оваквих медија, а има и локалних самоуправа, као што је Београд, које нису уништиле своје. Неоспорна чињеница је да су пропали готово сви медији који су прошли процес приватизације, а нови власници ни даље уопште не воде рачуна

22.9.2013.

МАГАЗИН

о радницима. - Кад добију нека средства измире дуговања и обнове технику а новинарима ништа. Ко одлучи да отвори медиј мора да буде свестан да мора да зарађује новац, а не само да се окачи на буџет. Та количина средстава довољна је за опстанак зато што се запослени користе као бело робље, зато што нису пријављени, нису здравствено и социјално осигурани, а не исплаћује им се ништа, или само на кашичицу. То је једна врста хајдучије власника која се огледа у непоштовању закона – каже Милишић. Као председник комисије која је требало да дефинише расподелу средстава локалним медијима Милишић каже да ће она бити извршена у најскорије време. Након великог незадовољства начином расподеле у првој

половини године донета је одлука да се у другој пређе на пројектно финансирање које би у оштрој конкуренцији обезбедило бољи квалитет сваког од медија. Одустало се у тренутку када је закључено да не постоји валидан документ који би био добра основа за бодовање пројеката на начин као код суфинансирања пројеката удружења грађана. Ни покушаји да се примени начин на који је то учињено у другим градовима није дао очекиване резултате. Иако постоје поједини параметри који могу да се примене, као што су гледаност, статус, видљивост, квалитет програма, наметнуо се закључак да је суштина прилично замагљена јер не може да се измери све што је потребно. Најбољим решењем није се показало ни настојање да представници медија, са онима из локалне

скупштине, заједнички оцене допринос информисању, а на основу тога и количину средстава на које полажу право. Пре коначне одлуке о томе коме ће бити додељена средства неопходно је да сваки од претендената на расподелу достави податке о испуњавању услова које прописује закон, а они који не испуни бар једну обавезу неће моћи да конкуришу за средства. Правилник за оцењивање очекује се до краја године, а потом расписивање конкурса за доделу средстава која су у другој половини ове године повећана. У посебно тешком положају је писано новинарство, а чињеница да је телевизијско атрактивније, а грешке мање видљиве, лакше привлачи људе са мање образовања и искуства - Новинарство је у кризи, па иако

неки мисле да се приближава крај штампаним медијима то се никада неће десити јер је читање ритуал. Књигу можете читати и са компјутера, али то није исто, па претпостављам да иако ће тиражи бити све мањи писани медији неће да нестану и њихов утицај неће много слабити. Све је мање интересовање за бављење тим послом зато што је најтеже и подразумева више знања и вештина, не само куцање већ познавање правописа, таленат за изражавање, познавање заната. Уз то је у њему и мање новца него телевизијском којим се баве људи са улице – каже Милишић уверен да је криза морала, укуса и духа учинила да људи беже из области које подразумевају вештине и знања и прилазе стварима помоћу којих лакше долазе до новца, популарности и остваривања циљева.

Краљевачка медијска сцена је специфична по много чему, па се пажљивијем посматрачу може учинити да се дешавају ствари каквих нема нигде у свету. Осим што то подстичу њени актери не треба занемарити ни улогу оних који плаћањем потврђују исправност онога што је тешко оправдати. Тако се ваљда једино у овој средини преноси седница скупштине могу посматрати чак на три телевизије којима је накнада за услугу добар извор прихода. Чињеница да је за 14 редовних заседања скупштине потрошено по 360 хиљада динара из градског буџета наводи на размишљање да треба прекинути са таквом праксом. О таквим намерама доносиоца одлука сведочи и Милош Милишић, дугогодишњи новинар и председник комисије која

утврђује критеријуме за доделу субвенција краљевачким медијима. Иако четири телевизијске станице уносе разноликост на прилично суморну медијску сцену намеће се оправдано питање да ли свака од њих заслужује пажњу коју очекује. У случају да могу саме да се издржавају може да их буде и више, каже Милишић, али у ситуацији када све очекују помоћ из буџета то је превелики број. И на већ устаљено питање о поруци коју би упутио онима који размишљају да ли се, или не, упустити у све неизвеснију авантуру звану локално новинарство, следи порука да потраже нешто боље и поузданије. Порука младима је да не мисле да је то лагодан и лак посао, а ко у њега уђе мора да зна де ће да рудари у једној мисији која је врло важна. Т. Радовановић

Заборављени шампиони: Зоран Павићевић

ПАДОБРАНАЦ ПО СВАКУ ЦЕНУ - Двоструки светски првак избачен из краљевачког аеро клуба са образложењем да је одговоран за финансијске малверзације. - Након година покушаја носилац дипломе заслужног грађанина Краљева одустао од захтева да докаже како има право на националну пензију. – У „Магнохрому“, у коме је провео 30 година, већа пажња посвећена ватрогасцима него двоструком светском рекордеру веома кратком периоду почео је Зоран Павићевић да ниже успехе, а на првом првенству државе 1957. године освојио прво место у скоку на циљ са 1.000 метара и групним скоковима са 1.500. Друго место припало му је у дисциплини појединачни скоку са исте висине, а пето у фигуративним скоковима, што је било довољно да постане стандардни репрезентативац баш у време кад је положио први испит на Правном факултету у Скопљу. Пре тога освојио је титулу првака Македоније на такмичењу на коме је поставио државни и светски рекорд. Изузетан таленат и храброст Зорана Павићевића наговештавали су значајније резултате од којих су неки изостали због неспоразума са пилотом авиона из кога скаче. Десило се то на Јадранском купу када је под претњом да буде дисквалификован ако не искочи на то био приморан у неповољном положају авиона, јер се пилот

МАГАЗИН

22.9.2013.

није придржавао прописаних правила. Јадрански куп је у то време важио за незванично првенство света, а малерозни Краљевчанин због свега што се дешавало заузео тек петнаесто место. То му није сметало да на међународном такмичењу у Бугарској исте године освоји два друга и једно треће место са новим рекордима у скоковима на циљ. - Овде није имао ко да ме учи, па сам учио сам. Наставник и државни репрезентативац Аким Риновски пажљиво је слушао шта сам говорио о летењу и скоковима и био изненађен мојим знањем. Пружио ми је све што је знао, а оно што сам савладао сам помогло ми је да после само пар скокова у фигурама достигнем ниво за који је другима требало на стотине скокова – прича Павићевић. Са имењаком и другом из школских дана Зораном Живковићем, који је био изузетан математичар, решавао је бројне проблеме везани за скокове,

па су долазили до идеја за које се у каснијем раду показало да су апсолутно исправне. О падобранству је, каже, знао више него тадашњи светски рекордер у броју скокова изведених током једног дана. Због људске сујете изостало је и разумевање руководства аеро клуба, па ни као првак Југославије годинама није мого да буде сврстан у првих десет спортиста у Краљеву. Након година оспоравања признање у виду златне медаље стигло је тек приликом обележавања осамдесете годишњице краљевачког аеро клуба. Као резервни официр ЈНА Павићевић је ступио у падобранску бригаду и њене припаднике седамдесетих година прошлог века научио слободним скоковима, извођењу фигура у ваздуху и прецизном скакању на циљ. Падобранска бригада била је најбоља јединица ЈНА, па јој је указана част да пред високим државним и војним руководиоцима учествује у обележавању го-

Зоран Павићевић

МАГАЗИН 22.9.2013.

дишњице десанта на Дрвар у Другом светском рату. У Дрвару је симулацију десанта очекивао председседник Југославије Тито у друштву са командантом падобранских јединица Совјетског Савеза, а падобранци резервисти припремали на аеродрому Плесо у Загребу. Мобилисани резервисти, међу којима је Павићевић био најстарији, већ су пустили стомаке, па је надређени официр имао велике проблеме приликом мотивације за скакање. Незадовољство је увећано чињеницом да су цела четири сата стајали постројени на писти, на киши и сунцу који су се

смењивали, и под налетом ројева комараца у ставу мирно слушали капетанове придике. На дан десанта 17 падобранаца је ушло у један од 14 авиона транспортног пука. И док је над Загребом било ведро изнад Дрвара се навијала олуја, а Павићевићу наложено да изабере само неколицину најбољих за десант. - Командујем мирно, прочитам телеграм и питам ко је спреман за скок да искорачи напред. Цела бригада искорачи, а имамо само један авион. Кад је полетела комплетна формација, а ја видео у какво смо невреме упали, први пут сам се прекрстио иако сам био члан Савеза комуниста. Дрварска котлина је била преплављена препрекама са бодљикавом жицом као у рату, а иако је видљивост ограничена на само 180 метара искочили смо и били срећни да се нико није повредио. Руски генерал је признао Титу да ни његови падобранци то не би могли да изведу – прича Павићевић, власник два светска рекорда од

којих је један хомологован а други није. Након рекорда на првенству Македоније комплетна документација о скоку са 1.500 метара на циљ прослеђена је Ваздухопловном савезу Југославије, а потом међународној организацији у Паризу која је то верификовала одговарајућом дипломом. Образложење да је још био млад била је довољан разлог да те године изостане звање најбољег спортисте Југославије. Други светски рекорд у скоку на циљ са 1.000 метара остварен је у групи коју су чинили још Здравко Штављанин из Земуна, Звонко Јосиповић из Ријеке, и Банџо Вахил из Битоља. Рекорд није потврђен због неажурности људи из Ваздухопловног савеза који нису предузели мере да на време пошаљу документацију за верификацију рекорда који су већ следећег дана оборили бугарски такмичари. Скакао је Зоран Павићевић у Бугарској, Пољској, Мађарској, Турској, Немачкој, Сједињеним Америчким Државама и учествовао на четири светска првенства иако се припремао

22.9.2013.

МАГАЗИН

за седам. Одсуство је најчешће изостајало због бројних повреда, лома руке и ноге, повреде кичме и бубне опне. Падобранство је тада, као и данас, било груб спорт, а колико је то тачно сведочи чињеница да су једне године сви чланови државне репрезентације били поломљени. Вишеструки државни и републички рекордер је током тридесетогодишњег чланства у репрезентацији извео око 3.000 скокова, а последњи извео 1986. године на првенству Југославије када је освојио друго место. - У Краљеву су ми се дешавале многе ствари које није требале да се дешавају, а 1960. сам искључен из аеро клуба с оптужбом за финансијске малверзације због чега сам замало изгубио живот на прузи Краљево-Чачак. Одузимали су ми и право да долазим у клуб, све док нисам написао шта све у њему дешавало, па су ми сва права вратили само 15 дана пред првенство у Загребу кад сам постао првак државе.

У време кад су моги млади људи настојали да се домогну Америке, тражећи политички азил, ја сам то одбијао иако су од мене тражили у време светског првенства кад је Њујорк тајмс писао о мени као светском рекордеру. Иако су говорили да Југославија није демократска земља била је држава коју волим и репрезентујем и била би највећа срамота када бих окренуо образ наопако. Тражили су то од мене поново и 1964. у Немачкој – признаје Павићевић који је спортску каријеру завршио као члан аеро клуба из Зрењанина. Не мали број пута поновљену тврдњу да Краљевчани суграђанима најтеже опраштају успехе потврђује и Павићевић. Углед у Ваздухопловном савезу био је довољна гаранција да краљевачки клуб користи његово име кад год је било потребно тражити знатнија средства за рад. Иако је пред светско првенство у Америци клубу за припреме спортисте уплаћено милион и по динара Зоран није могао да до-

бије ни надокнаду трошкова за пут до куће из Вршца у коме су се одвијале припреме. Уместо у припреме новац је уложен у ограду око аеродрома. Није било превише разумевања ни у „Магнохрому“ у коме је провео целих 30 година, све до одласка у пензију 1989. године. Бројним неправдама прикључује се и искључење из Савеза комуниста са оправдањем да није плаћао чланарину током боловања на којима је провео скоро три године. - Кад је требало да идем на последње светско првенство на седници радничког савета директор каже да не могу да будем ослобођен јер мора да се ради. Иако сам репрезентовао Југославију, а „Магнохрому“ упућен захтев Ваздухоловног савеза, предност да иду на такмичење добили су ватрогасци овог колектива којима су намирени трошкови одласка, а евидентирано као да раде. На крају су ми једва дозволили да искористим неплаћено одсуство – прича Павићевић.

Након успешне спортске каријере обављао је значајне функције у спортским форумима, али и републичком парламенту где се залагао за равномернију расподелу средстава од игара на срећу. После много година чекања, и бројних предлога за доделу дипломе заслужног грађанина, тек прошле године је стигло заслужено, али не и право на националну пензију за коју се борио од 2006. године. Нико се није обазирао на захтеве, па се обраћао разним министарствима, а коначно и председнику Србије Борису Тадићу, који је након веома пажљиво проученог писма устврдио да није меродаван да одлучује по овом питању. Нико од падобранаца није добио националну пензију, па ни Зоран Павићевић који је на крају морао да одустане од покушаја да доказује како има право на њу. Пред крај осме деценије живота Зоран Павићевић је задовољан оним што је постигао и кад би био у ситуацији опет би кренуо истим путем без

обзира на све непријатности које је доживео. Захваљујући падобранству дошао је, признаје, до сазнања до којих већина људи никад неће доћи. - Признање ми је одао и бивши градоначелник Љубиша Симовић, а био сам сретан кад је потврдио да сам и њему правио авиончиће. Био сам срећан и кад је пре пола века једна жена детету показала на мене и рекла да сам светски рекордер. Највећа признање доживео сам док сам скупљао паре за Василија Острошког и дошао до једне жене која је плачући пружила последњих пет динара. Дошао сам до сазнања да су велике и мале ствари егал, а ако из срца учиниш малу ствар то је као да достигнеш светски рекорд – каже Павићевић који се сем падобранства бавио и другим спортовима који су допринели да увек буде спреман физички, али и психички. Играо је ватерполо, такмичио се у пливању, био седми у Србији у трци на 1.000 метара, а у базену победио и чувеног маратонца Дики Бојаџија. Одри-

цала се бројних задовољстава и супруга Невена, јер је Зоран и по пола године био одсутан од куће, а бројне повреде током такмичарске каријере довеле су до инвалидности од 90 процената. Била би призната и већа, али је Зоран замолио да скину степен на 90 одсто да би могао да вози аутомобил. У радни стаж му није признато ни време које је као репрезентативац провео на бројним међународним такмичењима, па са супругом проводи пензионерске дане уз пензију од само 25 хиљада динара месечно. Посебно боли сазнање да националну пензију примају и они чија редовна примања премашује 50 хиљада динара, па је размишљао да поднесе захтев да се измени закон који регулише ову материју. У августу следеће године навршиће се 60 година од првог скока падобраном на краљевачки аеродром, а Зоран Павићевић обећава да ће то обележити на посебан начин. Т. Радовановић

МАГАЗИН 22.9.2013.

Сведочанство о НАТО агресији

ЗАПИС О НЕМОГУЋЕМ (23) Уторак, 11. мај 1999. Дан четрдесет девети Иако је велики публицитет у свету изазвала одлука о повлачењу дела војске са Космета челници НАТО алијансе се не оглашавају, јер чекају да виде о чему се ради. Током ноћи гађани су Панчево, Ваљево, Приштина, Шабац, Сомбор, Подујево, Косово Поље, Зуце, срушена управна зграда „Прве искре“ у Баричу, погођен „Нафтагаспромет“ у Сомбору, реон железничке станице

код Панчева. У Ваљеву је срушена зграда МУП-а, гађан је телевизијски торањ у Црвеном селу код Суботице, а седам пројектила је пало на цивилне циљеве у Косову Пољу. Гађани су још Биљановац, Брвеник, Копаоник и Сјеница. Кинески захтев да се осуди напад на амбасаду опет није добио довољну већину у Савету безбедности, а Џеми Шеј је први пут признао да постоје неспоразуми међу члановима ОВК на територији Албаније. Немачка и Италија се, према неким

изворима, веома категорично противе учешћу својих војника у копненим операцијама. Ваздушна пасност је још једном најављена у 11,30, већ у 12,15 чујем авионе, а непосредно затим и енергично дејство противваздушне одбране. Чујем и две јаке детонације од чије силине се укључио аларм на Миковом ауту паркираном иза куће са друге стране улице. Након што се авиони брзо удаљили јављено је да је са три пројектила гађана касарна у Јарчујку, а са

22.9.2013.

МАГАЗИН

једним здравствена станица у Мрчајевцима где су повређене две особе. У Јарчујку има петоро повређених грађана од којих је четворо након указане медицинске помоћи враћено кућама док је једно лице задржано на лечењу. У Чачку се чуло 7 детонација, две ракете су пале на Овчар а пет у индустријску зону града. Гађани су „Плинара“, „Хидроградња“, „Техничко ремонтни завод“, Мрчајевци... Поново је дејствовано по погонима „Југопетрола“ и „Енергогаса“ у Нишу, једно лице је погинуло а пет је повређено. Извршени су и напади на Лесковац, Сарајевски мост код Грделице ... У време гађања касарне у Јарчујку док се Љиља налазила у граду приметила је како људи трче према склоништима. Једино су они који су у великом реду чекали цигарете испред киоска, остали на својим местима. Данас поподне је Мира са Филипм била на гробљу, па свратила до нас. Каже да је на дедином и бабином гробу порасла изузетно велика трава, па морам да скокнем да то покосим. Препричавају се бројне анегдоте везане за ситуацију у којој се налазимо. Сирена која највљује ваздушну опасност у жаргону се зове „Шизела“, а она која најављује крај „Мирела“. У

време трајања ваздушне опасности на локалним телевизијама се емитује и натпис који грађане обавештава о томе. Док се људи нису навикли на све те различите натписе било је и комичних истуација. Једна неписмена жена је знала да је опасност само ако је натпис био исписан у једном реду. Ако је натпис (Престанак ваздушне опасности) био исписан у три реда то је био знак да може да изађе и склоништа. Временом се смањивала величина слова на екрану, којом се најављује и одјављује опасност, тако да је коначно добила димензију којом се обележава и студио из кога се емитује програм. То је код појединих грађана стварало забуну, па се десило да је једна жена после одгледаног ратног филма тврдила да се он зове Ваздушна опасност III (ово III су била три знака !!! на крају реда који су се неразговетно видели на екрану). Филм је био толико добар да јој је било криво што није гледала и прва два дела. Од пројектила који је пао на Цветке оштећено је тридесетак кућа. Око 17,30 је прорадила телефонска веза са Рашком, па се поново јављала Нела којој је потребна још једна фотографија. НАТО авиони су дејствовали и на подручју Батајнице, а по двадесет

шести пут је гађано Ваљево. На „Крушик“ су пала три пројектила, а авиони су се на небу видели голим оком и у Шапцу су се чуле три детонације. Гађана је празна касарна у центру града, Бајина Башта, шири реон Ужица око Кадињаче, Лесковац, Урошевац, Липљан, Приштина, Призрен... Кина је још једном оптужила САД да спречавају усвајање резолуције којом је требало осудити поступак везан за ракетирање амбасаде. У Лондону тврде да НАТО-у посебан проблем чини настојање да се политички пораз прикаже као победа, па Немачка сматра да треба наставити бомбардовање. Зато позива НАТО да инсистира на испуњењу свих 5 захтева упућених Југославији. Објављено је да је за досадашње заслуге у одбрани земље одликовано више припадника Војске Југославије. Процењује се да су током ракетирања циљева у Нишу авиони летели испод 2.000 метара, а последњи број листа „Војска“ тврди да код НАТО-а фигурира број од 70 изгубљених авиона и 200 крстарећих ракета. Виктор Черномирдин је завршио посету Кини током које је постигнут висок степен сагласности и разумевања. Истовремено је објављено да су кинески биоскопи и телевизија про-

гласили бојкот америчких филмова. И док Сергеј Бабурин тврди да би НАТО пристао на мировно решење кад би Русија испоручила Југославији најмодерније системе за противваздушну одбрану, лондонска штампа пише да повлачење војске са Космета није крај, али је један од важних корака према крају. Тајмс констатује да ваздушна кампања није дала жељене резултате, да је бомбардовање СРЈ почело грешком, а завршиће се безнађем. Повлачење војске се оцењује као погодак Слободана Милошевића на право место у тренутку када је НАТО у пометњи. Зато се британски премијер Тони Блер по први пут обрушио на енглеску штампу тврдњом да почиње да подрива кампању на Балкану. Посебно је оптужио Би-Би-Си и Скај који дозвољавају себи да, како каже, буду изманипулисани од стране Срба, јер све мање приказују шиптарске избеглице, а све више цивилна страдања на територији Југославије. Док се више политичара у Француској залаже за престанак бомбардовања Вашингтон, тврди се, неће прихватити половична решења. На масовни штрајк 13. маја раднике су позвали италијански синдикати. Прави потез, у правом смеру, у право време је повлачење дела војске

са Космета, речено на конференцији за штампу Српског покрета обнове. И док медији оцењују да је Зоран Ђинђић у најтежим тренуцима оставио свој народ Вук Драшковић тврди да треба поштовати одлуке Слободана Милошевића као легитимно изабраног председника Југославије. Настављају се протести у свету, а организација жена у Немачкој симболично чува од бомбардовања један мост у Минхену. Протествује се и у Македонији, покренута је и иницијатива за спровођење референдума за неутралност и демилитиризацију земље, а тражи се да НАТО одмах напусти територију Македоније. У Београду бораве професори са Оксфорда и Сорбоне, а познати грчки композитор Микис Теодоракис долази да би дироговао оркестром Народног позоришта. Управник овог позоришта Небојша Брадић каже да би истину требало да чују и они који је не разумеју. Зоран тврди да је Чичавица „преорана“, па је било могуће донети наредбу о повлачењу војске са Космета. Више од свега ме брине мајчино здравствено стање. Толика апатија, инертност и одсуство сваке жеље да се активирањем физичко стање поправи, доводи ме до лудила.

Ђаци су коначно добили оцене на увид. Милица је одлична, има све петице и у основној и у музичкој школи. Владимир је врло добар, па треба да оде на консултације са наставницом енглеског језика и поправи једну оцену иако му не утиче на успех. Планирамо да, почев од половине следећег месеца кад школска година и званично буде завршена, прорадимо остатак градива, првенствено из математике и енглеског језика, а остале пређемо нформативно. Слична је ситуација и са Милицом. Плашим се да ће градиво које није обрађено током ове године, у следећој бити пређено на брзину и површно само да би се задовољила форма, а да ће у неким областима, код ученика, заувек остати празнина. Звук авиона се чуо и изнад Ниша и Новог Сада, али није било напада, а слично је и у Београду. Детонације су се чуле само из правца Панчева. Дарко и Марко су набавили вучјака иако се то њиховој баби много не допада, па се жали на унуке. Комшиница Вера се пита како ће баба да поднесе вучјака кад су јој сметали петлови комшије Стојанчета, па је морао да закоље свих пет. - наставиће се Т. Радовановић

МАГАЗИН 22.9.2013.

НАЈБОЉИ ТАНГО У ТРИ ЛИКА И ТРИ ПРОСТОРА - Награда Краљевског филмског фестивала „Златни дукат“ припала студенту Факултета драмских уметности Страхињи Савићу за филм „Танго у три лика и три простора“. – У категорији филмова снимљених мобилним телефоном није додељен „Сребрни дукат“, а краљевачким ауторима припале посебне захвалнице. – Гости из земље и иностранства задовољни квалитетом филмова и организацијом фестивала. – Почеле припреме за наредни фестивал који ће бити одржан у септембру наредне године

Фото: М. Радовановић

Завршен први Међународни фестивал краткометражног филма

МАГАЗИН

22.9.2013.

Учесници фестивала

убитељи седме уметности у Краљеву били су у прилици да током три дана, између 13. и 15. септембра, присуствују несвакидашњем догађају, првом Међународном фестивалу краткометражног филма студената високих филмских школа. У пет једноипочасовних пројекција приказано је тридесет филмова сврстаних у три различите селекције. У прву је сврстано 14 филмова студената домаћих филмских школа, Факултета драмских уметности и Академије уметности, а другу 13 кратких филмова из Црне Горе, Републике Српске, Бугарске, Словачке, Сједињених Америчких Држава и Кине. Трећу селекцију чинили си филмови снимљени мобил-

ним телефоном. Напредак технологије отворио је широком спектру корисника могућности о каквима до само пре годину, или две, нису могли да размишљају. Једно од најраспрострањенијих технолошких достигнућа доступно готово сваком је мобилни телефон, а могућност да власник иоле озбиљнијег модела постане филмски стваралац донела је до пред гледаоце целог света велики број кратких филмова снимљених баш на овај начин. - У жељи да подстакнемо креативност младих у Краљеву позвали смо их да до краја августа ове године сниме филм који ћемо приказати на фестивалу. Иако је интересовање потен-

цијалних учесника на почетку било прилично велико испоставило се да снимити филм и није баш једноставно. Храброст да се упусте у ту авантуру показала су само двојица Краљевчана. То су Бошко Димитријевић и Милан Мишић чији су филмови „Прекини ланац, пријави насиље“ и „Ко спава“ приказани другог дана фестивала – каже уметнички директор и иницијатор организовања фестивала Владимир Радовановић. Прве вечери су, након свечаног отварања, приказана четири филма, од којих су два били у конкуренцији за награде. Фестивал је отворио кратки играни филм младог краљевачког редитеља Деана Радовановића „Ако

Милан Мишић и Владимир Радовановић ске, „Play Things“ Мета Страјкера из Сједињених Америчких Држава и „Bogdan, Elena Etc...“ Романе Ридзе из Словачке. Након што су приказани филмови снимљени мобилним телефоном пружена је прилика краљевачким скејтерима окупљеним у Андерграунд креп тиму да публици прикажу оно што су снимали током претходне године у на-

мери да укажу на неопходност изградње скејт парка у Краљеву. Трећу групу филмова у конкуренцију за вредну награду отворио је у трећој пројекцији другог такмичарског дана „Црвени снег“ Луке Попадића. Уследили су „Покретна трака“ Немање Веселиновића, „Идентитет“ Милоша Красуље, „Наследник“ Ивана Милосављевића, „Торба“ Марка Сопића и

МАГАЗИН

22.9.2013.

икада једне ноћи било кад“ после кога је приказан филм другог Краљевчанина Бранимира Димитријевића „Мијанмарски дневник“. Поред „Возара“ Марине Узелац приказан је и филм „Стеван М. Живковић“ Владимира Тагића који је привукао највише симпатија присутних и добио награду публике. Прва пројекција другог дана отворена је петоминутним филмом „Путовање“ Стефана Ђорђевића, а настављена филмом „Пролећна сунца“ Стефана Иванчића. До краја првог дела поподневног програма приказани су „Примера“ Жарка Брецла, „После премијере“ Јелене Гавриловић, „Time Up“ Даниела Матејића и „Танго у три лика и три простора“ Страхиње Савића. Друга поподневна пројекција посвећена је ауторима који долазе ван Србије. Након филма „Интро“ црногорског редитеља Ивана Салатића приказан је петоминутни „Ivana's CreaVon“ кинеског редитеља Ју Ксија, а потом „Машина за писање“ Сенада Шахмановића из Црне Горе, „Шума“ Дајана Јаворца из Републике Српске, „Happy together“ Јосифа Меламеда из Бугар-

Сцена из филма „Танго у три лика и три простора“

„Приче из гроба“ Дамира Романова. Док су чланови жирија већали о могућим победницима овогодишњег Краљевског филмског фестивала на програму је била друга група филмова из иностранства. Приказани су „Све то“ Бранислава Милатовића из Црне Горе, „Празновање“ Дајана Јаворца, „Change in Energy“ Малине Пановић из САД, други филм Ју Ксија „Broken but New“, „Мат“ Игора Тешића и „Неке дјевојке су веће од других“ Ање Кавић, обоје из Републике Српске. Све филмове прегледао је стручни жири у саставу, глумац Раде Марјановић, филмски редитељ Сенад Шахмановић и директор Биоскопа „Кварт“, Боро Тошић и једногласно за најбољи на фестивалу прогласили „Танго у 3 лика и 3 простора“ Страхиње Савића коме је уз „Златни дукат“ припала и оригинална руком бојена литографија из 1840. године, дар породице Радовановић. Уметнички директор Владимир Радовановић подсећа да је фестивал покренут са циљем да се, пре свега младим љубитељима филма ван великих центара у којима се налазе високе

филмске школе, прикаже део стваралаштва аутора који тек траже место у оквиру седме уметности. - Жеља нам је била, да кроз сарадњу са филмским школама из региона, и подршком реномираних филмских фестивала, понудимо младим људима сусрет са професионалцима уверени да би то могло и неким Краљевчанима да буде подстрек да се упусте у авантуру која се зове седма уметност. Намера нам је била да подстакнемо њихову креативност, а уједно допринесемо популаризацији краткометражног филма – каже Радовановић. Гости Краљева током три фестивалска дана били су бројни млади аутори из Србије, Црне Горе и Бугарске, а боравак на фестивалу био прилика да кроз размену искуства унапреде даљи рад. Краљевачким ауторима филмова снимљених мобилним телефоном намењена је радионица која је указала не неке начине рада у студију на примеру снимања кратког рекламног филма што би требало да помогне да их подстакне да у даљем раду при-

мене стечена знања и наставе на усавршавању како би следећи фестивал дочекали што спремнији. Носилац организације је Удружење „Максима“ уз стручну помоћ Агенције за визуелне комуникације „АРТ“ и подршку града Краљева. Али, помогли су и бројни други без којих фестивал сигурно не би достигао домете у које су могли да се увере аутори филмова, гости и посетиоци. То су АЛМ, Ауторемонт, Баним рекламе, Грађевинско предузеће „Николић“, Дунав осигурање, Жути такси, Зрнце, Јежић Боцко, ЈКП „Пијаца“, Канон, Макс граф, Мелем С, МС метал систем, Пекара „Млади радник“, ресторани „Кош“ и „Краљ“, Мењачница „Центар“, Снукер билијари, Трон информатика, Туристичка агенција „Краљ“, Туристичка организација Краљево, „Фотокард“, Хотели „Кристал“ и „Турист“, Цица-маца, штампарије „Принт промет“ и „Ласер“, као и медијски спонзори Краљевачка телевизија, Телевизија Мелос, Телевизија Микс и Краљевачки МагазИН. Т. Радовановић

МАГАЗИН 22.9.2013.

КРАЈ ЛЕТА

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

22.9.2013.

СМИРИВАЊЕ У СВИМ ОБЛАСТИМА

ећ трећу недељу заредом бележи се константан пад броја заведених кривичних дела у Полицијској управи Краљево. О томе сведочи седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју града за период од 9. до 15. септембра ове године. Након 41 и 34 у претходним недељама број заведених кривичних дела је сведен на 26. Карактеристику овог периода представља и податак да није било ниједног кривичног дела из области привредног криминала, а да се сва евидентирана третирају као дела општег криминала. Успех у откривању

починилаца бољи је него у претходним недељама, па је откривено готово трећина оних који су се упустили у авантуру са неизвесним завршетком. Тако је инспекторима криминалистичке полиције познато 8 док се за преосталих 18 извршилаца кривичних дела трага. Број прекршаја у области јавног реда и мира је незнатно смањен, па је у односу на претходних 30 евидентирано 27 од којих готово половину чине туче док се 14 сврставају у остале. Са 18 на 14 је смањен и број саобраћајних незгода од којих је више

од половине као исход имало теже или лакше телесне повреде. Тако је у осам саобраћајних незгода четири особе претрпело теже телесне повреде, док су оне код седам осталих окарактерисане као лакше. Укупна материјална штета у свим саобраћајним незгодама у овом периоду премашила је пола милиона динара. Док се број евидентираних прекршаја из области безбедности саобраћаја зауставио на 208 из Ватрогасно-спасилачке јединице стиже информација да није било интервенција у периоду између 9. и 15. септембра. Т.Р.

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

22.9.2013.

СТРАДАО ВОЗАЧ ТРАКТОРА

На шумском путу у месту Лиса код Рашке у недељу је у саобраћајној незгоди живот изгубио двадесетчетворогодишњи Ј.К. из Плешина. До незгоде је дошло када је, приликом окретања, изгубио контролу над трактором марке „ИМТ“, без регистарских ознака. Трактор се преврнуо преко возача, затим слетео у провалију поред пута, а возач од задобијених повреда преминуо на лицу места.

СЛОМИО НОГУ ПОЛИЦАЈЦУ Полицијски службеници су лишили слободе и задржали до 48 сати М. Ј. (1994) из Краљева због сумње да је извршио кривична дела која закон дефи-

нише као покушај тешке крађе и ометање овлашћеног службеног лица у обављању послова безбедности или одржавања јавног реда и мира. У суботу 14. септембра око 15,00 часова полицијски службеници су затекли осумњиченог како са крова хале предузећа „Стари Јасен“ у Карађорђевој улици у Краљеву покушава да скине лимени покривач. Приликом покушаја бекства М.Ј. је скочио на полицијског службеника и нанео му тешку телесну повреду која се манифестује у виду двоструког прелома ноге.

градској пијаци у Краљеву суграђанки украо новчаник са новцем и картицом „Финдоместик“ банке. Након тога је у Улици Милоша Великог на банкомату АИК банке са рачуна оштећене подигао 7.000 динара и ушао у оближњу апотеку у коју је ускоро пристигла жртва крађе. Особље апотеке задржало је осумњиченог до доласка полицијских службеника који су осумњиченог уз кривичну пријаву привели истражном судији Основног суда након чега је уследио притвор до 30 дана.

УХАПШЕН КРАДЉИВАЦ

ПИЈАНАЦ ПРЕГАЗИО ПЕШАКА

Због сумње да се бавио фалсификовањем и злоупотребом платних картица ухапшен је четрдесетдвогодишњи Краљевчанин Д.М. који је у суботу 14. септембра, пола сата иза поднева, на

Након што је после изазивања тешке саобраћајне несреће са смртним последицама, и задржавања од 12 сати у службеним просторијама Полицијске станице Врњачка Бања, истрежњен пе-

пријаву приведен истражном судији Вишег суда у Краљеву ради саслушања.

МАЛВЕРЗАЦИЈЕ СА НАФТНИМ ДЕРИВАТИМА У наставку акције на сузбијању финансијског криминала, полицијски службеници Полицијске управе у Краљеву ухапсили су две особе, Р.М. (1946), власника и директора предузећа са подручја АП Косова и Метохије и Н.М. (1979), власника и директора предузећа „Екоглобал КИМ“ и „Бисина универзал“ из Рашке. Њима се ставља не терет да су извршили кривично дело које се третира као неосновано исказивање износа за повраћај пореза и пореског кредита. Припадници криминалистичке полиције су, у сарадњи са Регионалним

центром Крагујевац Пореске управе, након вишемесечног оперативног рада дошли до података да су осумњичени оштетили буџет Републике Србије за износ од око 173 милиона динара. Они су од 2009. године вршили незаконит повраћај ПДВ-а склапајући фиктивне послове о продаји нафте и нафтних деривата са предузећима која су регистрована на територији АП Косова и Метохије. Предузећа „Екоглобал КИМ“ и „Бисина Универзал“ вршила су фактурисање и на евиденционим листовима наводили да су купци нафте и нафтних деривата предузећа у власништву Р.М. Утврђено је да ова предузећа нису примила наведене деривате, нити евидентирала промене у пословном књиговодству. Сем што нису пријављивали промет надлежној Пореској управи, нафту и нафтне деривате су продавали „на црно“ физичким лицима на територији Косова и Метохије. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

десетчетворогодишњи Љ.Ј. из Новог Села је ухапшен са образложењем да је извршио тешко кривично дело против безбедности јавног саобраћаја. Осумњичени је 16. септембра око 20 часова, управљајући аутомобилом „застава 128“ регистарских ознака Врњачке Бање, изазвао тешку саобраћајну незгоду на локалном путу у Новом Селу. У стању тешке алкохолисаности ударио је пешаке Ж.В. (1945) из Новог Села и њену петнаестогодишњу унуку које су се кретале супротном страном коловоза. Због задобијених тешких телесних повреда Ж.В. је пребачена у Здравствени центар „Студеница“ где је преминула, а њеној унуци је указана лекарска помоћ због лаких телесних повреда. Након увиђаја који је извршила истражни судија Судске јединице Врњачка Бања Основног суда у Краљеву, у присуству заменика Основног јавног тужиоца и полицијских службеника, осумњичени је уз кривичну

22.9.2013.

МАГАЗИН

ИЗЛОЖБА ПАСА, 22.9.2013.

Фото: М. Радовановић

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Агенција за визуелне комуникације „АРТ“, 36000 Краљево, Пионирска 19 Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs